slu@beni list - sllistbeograd.rssllistbeograd.rs/pdf/2003/24-2003.pdf · movi i lo|e); ”. u...

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 22.

septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 74. stav 2. Zakona

o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike

Srbije”, broj 47/03) i ~lana 27. Statuta grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en

tekst, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O KRITERI-

JUMIMA I MERILIMA ZA UTVR\IVAWE ZAKUP-

NINE I NAKNADE ZA URE\IVAWE GRA\EVIN-

SKOG ZEMQI[TA

^lan 1.

U Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe

zakupnine i naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi-

{ta („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/03) u ~la-

nu 4. stav 1. alineja 4. u zagradi, posle re~i: „poslovno-

-stambeni apartmani” stavqa se zarez i dodaju re~i:

„diplomatsko-konzularna predstavni{tva, ambasade i

rezidencije”.

U alineji 6. u zagradi, posle re~i: „metara kvadratnih”

bri{u se re~i: „samo u zonama 3, 4 i 5, prate}i gara`ni pro-

stor u ovim objektima”.

^lan 2.

U ~lanu 6. stav 1. podta~ka 1.1. mewa se i glasi:

„1.1. galerije u zatvorenom prostoru,”.

Podta~ka 1.2. mewa se i glasi:

„1.2. stambene povr{ine u podrumskim i suterenskim

etaàma,”.

U podta~ki 2.2. posle re~i: „pomo}ni” dodaje se re~:

„zidani”.

U podta~ki 2.4. ta~ka zarez na kraju zamewuje se zarezom.

Posle podta~ke 2.4. dodaje se nova podta~ka koja glasi:

„2.5. povr{na otvorenih prostora (balkoni, terase, tre-

movi i lo|e);”.

U podta~ki 3.1. ta~ka na kraju zamewuje se zarezom.

Posle podta~ke 3.1. dodaje se nova podta~ka koja glasi:

„3.2. ekonomski objekti uz porodi~ne stambene objekte

(ko{evi, ambari, senici i sl.).”

^lan 3.

U ~lanu 7. tabela: „Zakupnina na mese~nom nivou din/m2

objekta”, pod rednim brojem 6, mewa se i glasi:

Godina XLVII Broj 24 23. septembar 2003. godine Cena 120 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. Namena zemqi{taZakupnina na mese~nom nivou din/m2 objekta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––br. – objekta

Ekstra zona á zona áá zona ááá zona áâ zona â zona

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6Individualni

3,66 2,12 1,58 1,07 0,78 0,58stambeni objekti

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 4.

U ~lanu 13. stav 2. posle re~i: „i po metru kvadratnom

zemqi{ta” dodaju se re~i: „van objekta”, a re~i u zagradi:

„industrijske zone” i „sportski tereni” bri{u se.

^lan 5.

U ~lanu 14. stabela: „Naknada za ure|ivawe javnog gra-

|evinskog zemqi{ta din/m2”, pod rednim brojem 6, mewa se

i glasi:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red.Namena Naknada za ure|ivawe javnog zemqi{ta din/m2

zemqi{ta – ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

br.objekta Vrsta naknade Ekstra zona á zona áá zona ááá zona áâ zona â zona

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naknada za

magistralnu

mreù 11.262 6.715 5.820 4.935 3.580 2.610

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6 Individualni Naknada za primarnu

stambeni objekti i sekundarnu mreù 9.213 2.042 1.770 1.500 1.100 900

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNA

NAKNADA 20.475 8.757 7.590 6.435 4.680 3.510

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stav 4. mewa se i glasi:

„Za individualne stambene objekte u naseqima: Pe}a-

ni, Umka, Rucka, Velika Mo{tanica, Ru{aw, Pinosava,

Beli potok, Zuce, Slanci, Veliko selo i Ov~a, kao i u na-

seqima koja se nalaze izvan granica Generalnog urbani-

sti~kog plana Beograda, a pripadaju teritoriji gradskih

op{tina iz ~lana 1. ove odluke, ~iji su vlasnici fizi~ka

lica, naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta se

utvr|uje u iznosu 70% od iznosa utvr|ene naknade za â zonu.”

^lan 6.

U ~lanu 15. stav 1. alineja 3. posle re~i: „objekat” re~:

„odlu~uje” zamewuje se re~ima: „visinu procenta utvr|uje”.

^lan 7.

^lan 16. bri{e se.

^lan 8.

Posle ~lana 17. dodaje se novi ~lan koji glasi:

„^lan 17a”

Naknada za ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta za

objekte u Slobodnoj zoni Beograd obra~unava se u visini

naknade za magistralnu mreù.

Naknada za primarnu i sekundarnu mreù ne obra~una-

va se jer istu napla}uje i radove izvodi Preduze}e ’Slobod-

na zona Beograd’.”

^lan 9.

U ~lanu 18. posle re~i: „novi” dodaju se re~i: „na istoj

lokaciji”.

Dodaje se novi stav koji glasi:

„Odredbe stava 1. ovog ~lana ne primewuju se u slu~aju

kada je investitoru zemqi{te dato na kori{}ewe pre 24.

decembra 2002. godine, u postupku javnog nadmetawa, po-

stupku prikupqawa ponuda javnim oglasom ili ugovorom.”

^lan 10.

U ~lanu 20. stav 4. alineja 2. bri{u se re~i: „odnosno

do 120 meseci za vlasnike individualnih stambenih obje-

kata izgra|enih, odnosno rekonstruisanih bez gra|evinske

dozvole na podru~ju â zone.”

Stav 6. bri{e se.

^lan 11.

Posle poglavqa áâ dodaje se novo poglavqe:

„â – NAKNADA ZA URE\IVAWE JAVNOG GRA\E-

VINSKOG ZEMQI[TA U POSTUPKU LEGALIZA-

CIJE INDIVIDUALNIH STAMBENIH OBJEKATA

^lan 24a

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta za indi-

vidualne stambene objekte, ~iji su vlasnici fizi~ka lica,

u postupku pribavqawa odobrewa za izgradwu i upotrebne

dozvole u skladu sa ~lanovima 160. i 161. Zakona o plani-

rawu i izgradwi (u daqem tekstu: legalizacija), obra~una-

va se samo u visini naknade za magistralnu mreù, utvr|e-

ne u ~lanu 14. ove odluke.

Naknada za primarnu i sekundarnu mreù ne obra~una-

va se i ne napla}uje, osim u slu~aju ako Direkcija bude iz-

vodila ove radove u skladu sa Programom ure|ivawa gra|e-

vinskog zemqi{ta.

Vlasnici objekata iz stava 1. ovog ~lana ne pla}aju za-

kupninu za zemqi{te koje im se da u zakup u skladu sa ~la-

nom 81. stav 3. ta~ka 2. Zakona o planirawu i izgradwi.

^lan 24b

Vlasnik individualnog stambenog objekta iz ~lana 24a

ove odluke u naseqima iz ~lana 14. stav 4. ove odluke, na-

knadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta pla}a u iznosu

50% naknade iz ~lana 24a utvr|ene za â zonu.

^lan 24v

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta obra~u-

nata po ovoj odluci umawuje se zavisno od izgra|ene kori-

sne stambene povr{ine po ~lanu porodi~nog doma}instva

vlasnika, ukqu~uju}i i samog vlasnika, i to:

– u ekstra i á zoni – 20% za povr{inu od 20 m2 po ~la-

nu porodi~nog doma}instva;

– u áá i ááá zoni – 20% za povr{inu od 30 m2 po ~lanu po-

rodi~nog doma}instva;

– u áâ i â zoni, kao i u naseqima iz ~lana 14. stav 4.

ove odluke – 30% za povr{inu od 30 m2 po ~lanu porodi~-

nog doma}instva.

^lanom porodi~nog doma}instva u smislu stava 1. ovog

~lana, smatra se: bra~ni drug, dete (ro|eno u braku ili van

braka, usvojeno ili pastorak), roditeqi vlasnika i wego-

vog bra~nog druga, kao i lice koje je vlasnik po zakonu du-

àn da izdràva.

Uz dokaze o svojstvu ~lana porodi~nog doma}instva iz

stava 2. ovog ~lana dostavqa se i prijava boravka izvr{e-

na do 13. maja 2003. godine.

Za stambenu povr{inu izgra|enu preko povr{ine iz

stava 1. ovog ~lana po ~lanu porodi~nog doma}instva, vla-

sniku bespravno izgra|enog, odnosno rekonstruisanog

objekta, naknada za ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi-

{ta obra~unava se u punom iznosu iz ~lanova 24a i 24b ove

odluke.

^lan 24g

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta obra~u-

nata po ovoj odluci pla}a se jednokratno ili u ratama.

U slu~aju pla}awa naknade za ure|ivawe gra|evin-

skog zemqi{ta jednokratno, uplatom u roku od 15 dana od

dana obra~una, obveznik ima pravo na umawewe naknade

za 50%.

Pravo na umawewe ima i obveznik koji pla}awe nakna-

de vr{i u ratama, za preostali nepla}eni deo naknade koji

pla}a odjednom.

U slu~aju pla}awa naknade u ratama, obveznik pla}a u

slede}im rokovima:

– za objekte u ekstra i á zoni u roku do 60 meseci,

– za objekte u áá, ááá, áâ i â zoni, kao i u naseqima iz

~lana 14. stav 4. ove odluke, u roku do 120 meseci.

Naknada u ratama pla}a se pod slede}im uslovima:

– u periodu do 12 meseci, sa pravom na umawewe od 30%

obra~unate naknade, s tim da prva rata iznosi 20% utvr|e-

ne naknade i pla}a se u roku od 15 dana;

– za objekat u ekstra i á zoni, u periodu duèm od 12 me-

seci, sa pravom na umawewe od 20% obra~unate naknade, s

tim da prva rata iznosi 40% utvr|ene naknade i pla}a se u

roku od 15 dana;

– za objekat u áá, ááá, áâ i â zoni, kao i u nasequ iz ~la-

na 14. stav 4. ove odluke, u periodu duèm od 12 meseci, sa

pravom na umawewe od 30% obra~unate naknade, s tim da

prva rata iznosi 25% utvr|ene naknade i pla}a se u roku

od 15 dana.

U slu~aju iz stava 5. ovog ~lana preostale iznose obra-

~unate naknade obveznik pla}a u jednakim mese~nim rata-

ma. Rate podleù uskla|ivawu prema pokazatequ rasta ce-

na na malo, a u skladu sa ~lanom 19. ove odluke.

Radi obezbe|ivawa pla}awa naknade u ratama, obveznik

potpisuje zalo`nu izjavu da pristaje na ukwièwe u korist

Direkcije zalo`nog prava – hipoteke á reda na svom objek-

tu, kojom neopozivo i bezuslovno priznaje potraìvawe

Direkcije po zakqu~enom ugovoru i dopu{ta da Direkcija

svoje potraìvawe izmiri putem izvr{ewa iz zaloène

nepokretnosti. Potpis hipotekarnog du`nika na ovoj izja-

vi mora biti overen kod nadle`nog suda.

^lan 24d

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ne pla-

}a se u postupku legalizacije za pomo}ne objekte, garaè,

Broj 24 – 802 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 23. septembar 2003.

ambare i sl., izgra|ene uz individualni stambeni objekat u

áâ i â zoni, kao i u naseqima iz ~lana 14. stav 4. ove odluke.

^lan 24|

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ne pla}a

se u postupku legalizacije za objekte izgra|ene zakqu~no sa

1971. godinom.

Vreme izgradwe objekta dokazuje se uverewem Republi~-

kog geodetskog zavoda o snimawu objekta, a u slu~aju da

objekat nije snimqen, nalazom sudskog ve{taka gra|evin-

ske struke ili drugim verodostojnim dokazima.

^lan 24e

Odredbe ~lanova 24a do 24| ove odluke primewuju se i u

slu~aju legalizacije:

– stanova kao posebnih delova u kolektivnoj stambenoj

zgradi,

– radova na adaptaciji stana ili radova na rekonstruk-

ciji, pretvarawu ili pripajawu zajedni~kih prostorija u

stambene u kolektivnim stambenim zgradama.

^lan 12.

Dosada{we poglavqe: „â – PRELAZNE I ZAVR[NE

ODREDBE” postaje poglavqe: „âá”.

^lan 13.

U ~lanu 27. alineja 1. mewa se i glasi:

„– investitor kome je istekao ugovoreni rok pla}awa,

zakqu~uje aneks ugovora i obavezu pla}a najkasnije do 24.

decembra 2003. godine;”

^lan 14.

U ~lanu 28. re~i: „u roku od 12 meseci od dana stupawa

na snagu ove odluke” zamewuju se re~ima: „do 24. decembra

2003. godine”.

^lan 15.

Posle ~lana 32. dodaje se novi ~lan koji glasi:

„^lan 32a

Prilikom obra~una naknade za ure|ivawe gra|evinskog

zemqi{ta za izgradwu objekata stranih ulaga~a, na prava i

obaveze stranih ulaga~a primewuju se odredbe Zakona o

stranim ulagawima.”

^lan 16.

U SPISKU PODRU^JA GRADSKIH OP[TINA PO

ZONAMA u odeqku: „PRVA ZONA – Stari deo grada”, do-

daje se novi stav koji glasi:

„Od raskrsnice Bulevar mira i Dr Milutina Ivkovi-

}a, ulicom Dr Milutina Ivkovi}a, Bulevar JA, Veqka Lu-

ki}a Kurjaka, Crnotravska, Neznanog junaka, ulicom pored

kompleksa VMA do Mihajla Avramovi}a, Mihajla Avramo-

vi}a, Bulevar mira, Ive Vojinovi}a, oko stambenog bloka

do Jovana Marinov}a, Jovana @ujovi}a, Uro{a Predi}a,

Teodora Drajzera, Bulevar vojvode Putnika, preko bloka do

raskrsnice ulica @upana âslava i D. Radenkovi}a, uli-

com @upana âslava, oko bloka do Bulevara vojvode Mi-

{i}a, Bulevarom vojvode Mi{i}a do Milovana Gli{i}a,

ulicom Milovana Gli{i}a preko bloka do @anke Stoki},

@anke Stoki}, Koste Glavini}a, Koste Glavini}a, Vase

Pelagi}a, ôlak Antina, Kozja~ka, [tipska, Bulevar voj-

vode Putnika, Bulevar mira, do raskrsnice Bulevar mira i

Dr Milutina Ivkovi}a.”

^lan 17.

Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaì

odredba stava 2. ~lana 29. Odluke o kriterijumima i me-

rilima za utvr|ivawe zakupnine i naknade za ure|ivawe

gra|evinskog zemqi{ta („Slu`beni glist grada Beogra-

da”, broj 16/03).

^lan 18.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina grada Beograda

Broj 4-404/03-Hááá-01, 22. septembra 2003. godine

Predsednik

Radmila Hrustanovi}, s. r.

Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 22.

septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 13. stav 1. ta~ka 4.

Zakona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik

RS”, br. 16/97 i 42/98) i ~lana 27. Statuta grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en

tekst, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

O D L U K U

O NAÎNU PLA]AWA KOMUNALNIH USLUGA NA

TERITORIJI GRADA BEOGRADA

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Ovom odlukom propisuje se na~in naplate komunalnih

proizvoda i usluga za: isporu~enu vodu i odvo|ewe iskori-

{}enih voda – kanalizacija (u daqem tekstu: voda), toplot-

ne energije za zagrevawe postrojewa, toplotne energije za

pripremu potro{ne tople vode, izno{ewe ku}nog sme}a i

dimni~arskih usluga, zajedni~ki utro{ene elektri~ne

energije (u daqem tekstu: elektri~na energija), naknade za

kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, naknade za kori{}e-

we voda i naknade za za{titu voda (u daqem tekstu: upotre-

bqene vode), zakupnine za stanove u dràvnoj i dru{tvenoj

svojini, tro{kova odràvawa zajedni~kih delova stambe-

nih zgrada koje su poverene na upravqawe Javnom preduze-

}u za stambene usluge ili su sa ovim preduze}em zakqu~ile

ugovor o poveravawu poslova odràvawa, kao i druge na-

knade i usluge (u daqem tekstu: komunalne usluge) na teri-

toriji grada Beograda.

Skup{tine gradskih op{tina Barajevo, Grocka, Laza-

revac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot mogu svojim propi-

sima odrediti druga~iji na~in pla}awa pojedinih komu-

nalnih usluga iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 2.

Na na~in propisan ovom odlukom naknade za komunalne

usluge pla}aju slede}i korisnici ovih usluga: zakupci sta-

nova na neodre|eno vreme u dràvnoj i dru{tvenoj svojini,

vlasnici stanova kao posebnih delova stambenih zgrada,

lica koja koriste slu`bene stanove u stambenim zgradama,

korisnici garaà koje sluè za sme{taj motornih vozila

korisnika stanova, vlasnici porodi~nih stambenih zgra-

da, vlasnici, odnosno zakupci garaà.

Vlasnici poslovnih prostorija i gra|ani kao zakupci

poslovnih prostorija, na na~in propisan ovom odlukom

pla}aju naknadu za sve komunalne usluge osim usluga snab-

devawa toplotnom energijom za zagrevawe prostorija i

pripremu potro{ne tople vode.

áá – OBRAÛN I NAPLATA KOMUNALNIH

PROIZVODA I USLUGA

^lan 3.

Komunalne usluge pla}aju se mese~no, osim toplotne

energije za zagrevawe garaà koja se pla}a samo u grejnoj

sezoni.

23. septembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 24 – 803

Mese~ni iznosi naknada komunalnih usluga utvr|uju se

na osnovu posebnih propisa.

Mese~ne iznose naknada za sve komunalne usluge za

prethodni mesec korisnik komunalnih usluga duàn je da

plati najkasnije do kraja teku}eg meseca.

Akontacije mese~nih iznosa naknada za vodu, upotre-

bqenu vodu, potro{nu toplu vodu, toplotnu energiju za za-

grevawe prostorija, toplotnu energiju za pripremu potro-

{ne tople vode i elektri~nu energiju utvr|uju se na osno-

vu stvarnog utro{ka vode, potro{ne tople vode, toplotne i

elektri~ne energije u prethodnom obra~unskom periodu.

Za korisnike u novouseqenoj zgradi akontacija iz sta-

va 4. ovog ~lana odre|uje se na osnovu iskustvenih normi

potro{we vode, toplotne i elektri~ne energije koje utvr-

|uju javna komunalna preduze}a koja isporu~uju vodu, to-

plotnu energiju, odnosno javno preduze}e za distribuciju

elektri~ne energije (u daqem tekstu: javno preduze}e). Pr-

va akontacija naknade za utro{enu toplotnu energiju za za-

grevawe prostorija odre|uje se u visini naknade obra~una-

te po jedinici povr{ine.

^lan 4.

Obra~un stvarnog utro{ka vode, upotrebqene vode, to-

plotne i elektri~ne energije vr{i se najmawe jednom u 12

meseci (u daqem tekstu: obra~unski period) neposredno po

isteku obra~unskog perioda. Izuzetno, obra~unski period

moè biti i kra}i.

îtawe vodomera, merila koli~ine toplotne energije

za objekat u predajnoj stanici i strujomera radi obra~una

stvarnog utro{ka vode, toplotne i elektri~ne energije

obavqa se prema rasporedu koji odre|uju javna preduze}a

koja isporu~uju vodu, toplotnu, odnosno elektri~nu energi-

ju. Ovaj raspored dostavqa se organima upravqawa stambe-

nih zgrada.

Za obra~un upotrebqene vode uzima se koli~ina utvr|e-

na ~itawem vodomera radi obra~una stvarno utro{ene vode.

^lan 5.

Javno preduze}e koje isporu~uje vodu i elektri~nu ener-

giju du`no je da izme|u dva obra~una izvr{i najmawe dva

kontrolna ~itawa vodomera, odnosno strujomera, a javno

preduze}e koje isporu~uje toplotnu energiju najmawe jedno

kontrolno ~itawe merila koli~ine toplotne energije za

objekat u predajnoj stanici.

U slu~aju da kontrolno ~itawe vodomera, merila koli-

~ine toplotne energije za objekat u predajnoj stanici, od-

nosno strujomera pokaè znatnije odstupawe utro{ene vo-

de, toplotne, odnosno elektri~ne energije od procewene

koli~ine na osnovu koje su odre|eni iznosi akontacija,

ova javna preduze}a }e, preko javnog komunalnog preduze}a

koje vr{i objediwenu naplatu komunalnih usluga (u daqem

tekstu: preduze}e za objediwenu naplatu), o tome obavesti-

ti organe upravqawa stambenih zgrada. U ovom slu~aju ko-

risnicima usluga izdaju se nove uplatnice.

Kao znatnije odstupawe od procewene potro{we vode,

toplotne, odnosno elektri~ne energije, u smislu stava 2.

ovog ~lana, smatra se odstupawe koje je ve}e od 25 odsto od

procewenog.

^lan 6.

Naknada (akontacija i stvarna) za zajedni~ki utro{enu

elektri~nu energiju u zgradi (lift, stepeni{no osvetqe-

we i dr.) deli se na pojedine korisnike po metru kvadrat-

nom povr{ine stana, odnosno poslovne prostorije, ili po

broju korisnika stana.

Ako se zajedni~ki utro{ena elektri~na energija u dve

zgrade ili vi{e zgrada meri preko jednog zajedni~kog

strujomera, kriterijumi za raspodelu naknade moraju biti

isti u svim zgradama.

Odluku o na~inu obra~una, odnosno o raspodeli nakna-

de zajedni~ki utro{ene elektri~ne energije na pojedine

korisnike u zgradi, organ upravqawa zgradom dostavqa

preduze}u za objediwenu naplatu najkasnije do kraja mese-

ca za naredni mesec.

^lan 7.

Naknada (akontacija i stvarna) za utro{enu vodu i upo-

trebqenu vodu deli se na pojedine korisnike na na~in ko-

ji odrede sami korisnici po jednom od slede}ih kriteri-

juma: po kvadratnom metru stambenog, odnosno poslovnog

prostora; po broju korisnika stana ili po potro{wi regi-

strovanoj na individualnom vodomeru.

U zgradama u kojima nema ugra|enih individualnih vo-

domera, a utro{ak vode i upotrebqene vode se meri preko

jednog zajedni~kog vodomera na vodovodnom prikqu~ku,

kriterijumi za raspodelu naknade moraju biti isti za sve

korisnike.

Odluku o na~inu obra~una, odnosno raspodele naknade

za vodu i upotrebqenu vodu na pojedine korisnike u zgradi

organ upravqawa zgradom dostavqa preduze}u za objediwe-

nu naplatu najkasnije do kraja meseca za naredni mesec.

^lan 8.

Obra~un i naplata vode za individualne vodomere vr-

{i se prema stawu brojila na individualnom vodomeru, re-

gistrovanom na dan izvr{enog o~itavawa a za individual-

ni vodomer ugra|en nakon o~itavawa vr{i se po isteku te-

ku}eg obra~unskog perioda, s tim {to se registrovano sta-

we na brojilu u momentu o~itavawa uzima kao po~etno sta-

we za naredni obra~unski period.

U zgradama u kojima su u svim stanovima, poslovnim

prostorijama i zajedni~kim prostorijama ugra|eni indi-

vidualni vodomeri za merewe potro{we vode i vodomeri

tople vode, korisnici pla}aju naknadu prema potro{wi

registrovanoj na individualnim vodomerima. Potro{wa

registrovana na vodomeru u zajedni~koj prostoriji deli se

na pojedine korisnike po kriterijumima koji korisnici

sami odrede shodno stavu 3. ~lana 7. ove odluke.



vidualni vodomeri razliku izme|u zbira registrovane po-

tro{we na individualnim vodomerima i registrovane po-

tro{we na vodomeru na vodovodnom prikqu~ku do koje do-

|e usled kvara na vodovodnim instalacijama u zgradi pla-

}a vlasnik stana, odnosno javno preduze}e za stambene

usluge za stanove u dràvnoj i dru{tvenoj svojini koje su

mu poverene na upravqawe i odràvawe.

U zgradama u kojima nisu svi korisnici ugradili indi-

vidualne vodomere za merewe potro{we vode i vodomere

tople vode u stanovima kao ni u zajedni~kim prostorijama,

korisnik koji je iste ugradio pla}a naknadu prema regi-

strovanoj potro{wi na individualnim vodomerima, dok

ostali korisnici pla}aju naknadu po kriterijumima iz

stava 3. ~lana 7. ove odluke.



vidualni vodomeri, u slu~aju kvara jednog ili vi{e vodo-

mera ili nemogu}nosti o~itavawa, korisnici tih vodome-

ra pla}aju razliku izme|u zbira potro{we registrovane na

individualnim vodomerima i potro{we registrovane na

vodovodnom prikqu~ku prema metru kvadratnom povr{ine

stana, odnosno poslovnog prostora.

U zgradama u kojima nisu svi korisnici ugradili indi-

vidualne vodomere u slu~aju kvara jednog ili vi{e vodome-

ra ili nemogu}nosti o~itavawa vodomera korisnik takvog

vodomera pla}a naknadu po kriterijumima iz stava 3. ~la-

na 7. ove odluke.

^lan 9.

U zgradama koje se koriste i za stanove i za obavqawe

poslovne delatnosti, a u koje nisu ugra|eni posebni vodo-

meri na vodovodnom prikqu~ku i individualni vodomeri,


na~in raspodele naknade za vodu izme|u korisnika stambe-

nog, odnosno poslovnog dela odre|uju sporazumno sami ko-

risnici zgrade, vode}i pri tome ra~una o odnosu stambe-

nog i poslovnog dela zgrade i prirodi poslovne delatno-

sti koja se obavqa u takvoj sredini. Odredbe stava 3. ~lana

7. ove odluke shodno se primewuju i u ovom slu~aju. Kori-

snici poslovnog prostora du`ni su da javnom preduze}u za

vodovod i kanalizaciju dostave podatke o povr{ini po-

slovnog prostora koji koriste.

Organ upravqawa zgradom duàn je da o~itavawe indi-

vidualnih vodomera obavi istog dana kada i radnici jav-

nog komunalnog preduze}a za vodovod i kanalizaciju vr{e

o~itavawe i podatke o o~itanom stawu dostavi preduze}u

za objediwenu naplatu najkasnije u roku od pet dana od

dana wihovog o~itavawa.

Ako korisnici u propisanom roku ne dostave izve{taje

iz stava 3. ~lana 7. ove odluke, odnosno registrovanu po-

tro{wu iz stava 2. ovog ~lana, tro{kovi vode, upotrebqene

vode i elektri~ne energije deli}e se na korisnike prema

povr{ini stana, poslovne prostorije i garaè.

^lan 10.

Naknada za isporu~enu toplotnu energiju za zagrevawe

prostorija u objektima u kojima nije ugra|eno merilo ko-

li~ine toplotne energije, obra~unava se i pla}a po propi-

sanoj ceni za jedan metar kvadratni zagrevane povr{ine

stana, odnosno garaè, dok se tro{kovi za isporu~enu to-

plotnu energiju za pripremu potro{ne tople vode raspore-

|uju na korisnike toplotne energije na na~in na koji se

raspodequju tro{kovi za vodu.

Naknada za isporu~enu toplotnu energiju za zajedni~ke

prostorije u stambenim zgradama koje se zagrevaju raspore-

|uje se na korisnike proporcionalno povr{inama stanova.

^lan 11.

U objektima sa ugra|enim merilima koli~ine toplotne

energije u predajnoj stanici, tro{kovi isporu~ene toplot-

ne energije (za instalisanu snagu i potro{enu energiju) za

zagrevawe prostorija raspodequju se na korisnike po

metru kvadratnom zagrevane povr{ine stana, odnosno gara-

è, a tro{kovi isporu~ene toplotne energije za pripremu

potro{ne tople vode na na~in na koji se raspodequju tro-

{kovi za vodu.

Kada se na jednom merilu meri ukupno utro{ena toplot-

na energija za pripremu potro{ne tople vode za zagrevawe

stanova, garaà i poslovnog prostora, raspodela potro-

{ne energije za ove korisnike vr{i se prema kontrolnim

merilima na ku}nom toplotnom postrojewu ukoliko su ova-

kva merila utvr|ena za sve korisnike. Ako nema kontrol-

nih merila ili neko merilo bude u kvaru, raspodela potro-

{ne energije vr{i se prema pisanom sporazumu korisnika

koji se dostavqa isporu~iocu toplote. U slu~aju da nema

kontrolnih merila ni sporazuma, raspodela potro{ne

energije vr{i se prema instalisanoj snazi.

^lan 12.

Ako su u stanove ugra|eni deliteqi tro{kova toplote,

raspodela tro{kova toplotne energije vr{i se prema zbi-

ru stawa o~itanom na deliteqima tro{kova toplote za sva-

ki stan, a visina tog dela naknade za stan utvr|uje se pre-

ma razlici stawa na deliteqima tro{kova ugra|enim na

svako grejno telo u stanu, izme|u dva uzastopna o~itavawa.

Korisnik toplotne energije sa ugra|enim merilima ko-

li~ine toplotne energije u stanu, kao i individualnim vo-

domerima za potro{nu toplu vodu, pla}a ovaj deo naknade

za toplotnu energiju prema stawu o~itanom na merilima, a

tro{kove za zagrevawe zajedni~kih prostorija srazmerno

povr{ini stana.

U slu~aju kvara, o{te}ewa ili nemogu}nosti o~itavawa

deliteqa tro{kova toplote, posebnog merila ili indivi-

dualnog vodomera za potro{nu toplu vodu, korisnik pla}a

toplotnu energiju prema metru kvadratnom zagrevane povr-

{ine stana. Obra~un tro{kova toplote obavqa se na taj

na~in {to se od ukupne potro{we na merilu koli~ine to-

plotne energije za objekat u predajnoj stanici odbije iznos

za stanove u kojima nije izvr{eno o~itavawe, a ostali iz-

nos raspodequje prema deliteqima tro{kova, srazmerno

o~itanom stawu.

Pri obra~unu i naplati toplotne energije korisnici-

ma koji imaju ugra|ene deliteqe tro{kova toplote, o~ita-

na stawa na deliteqima se koriguju radi stvarawa istih

po~etnih uslova za sve korisnike prikqu~ene na isto me-

rilo u predajnoj stanici.

Korekcioni faktor koji se primewuje na o~itani broj

podeqaka, predstavqa koli~nik prose~nog broja podeqaka

za sve korisnike po metru kvadratnom i prose~nog broja

podeqaka za stan po metru kvadratnom.

Prose~an broj podeqaka za ove korisnike predstavqa

koli~nik ukupnog broja podeqaka svih korisnika i ukupne

povr{ine grejnog prostora ovih korisnika.

Prose~an broj podeqaka za stan predstavqa koli~nik

ukupnog broja podeqaka u stanu i ukupne povr{ine grejnog

prostora u stanu.

^lan 13.

O~itavawe stawa na deliteqima tro{kova toplote i

posebnim merilima za zagrevawe prostorija u stanu vr{i

organ upravqawa zgradom, i to u vreme ~itawa stawa na me-

rilu koli~ine toplotne energije u predajnoj stanici od

strane isporu~ioca toplote. O~itavawe stawa na indivi-

dualnim vodomerima za potro{nu toplu vodu vr{i se i pri

promeni cene vode odnosno toplotne energije. O~itavawe

stawa vr{i organ upravqawa zgradom. Korisnici toplot-

ne energije mogu preko organa upravqawa zgradom, poseb-

nim ugovorom uz naknadu, poveriti poslove o~itavawa is-

poru~iocu toplote, drugom preduze}u ili preduzetniku.

O~itano stawe na deliteqima tro{kova toplote i po-

sebnim merilima potpisuje korisnik toplotne energije.

Podatke o o~itanom stawu organ upravqawa zgradom, odno-

sno organi upravqawa zgradama prikqu~enim na isto me-

rilo dostavqaju preduze}u za objediwenu naplatu u roku od

15 dana od dana ~itawa merila koli~ine toplotne energi-

je za objekat.

Ako organ upravqawa zgradom, odnosno organi upra-

vqawa zgradama prikqu~enim na isto merilo ne dostave

podatke o o~itanom stawu na kraju obra~unskog perioda

ili u toku cele grejne sezone, raspodela tro{kova toplot-

ne energije izvr{i}e se za zagrevawe prostorija po metru

kvadratnom za period od posledweg o~itavawa, odnosno za

celu grejnu sezonu, a za pripremu potro{ne tople vode na

na~in na koji se raspodequju tro{kovi za vodu.

Ukoliko ogran upravqawa zgradom, odnosno ograni

upravqawa zgradama prikqu~enim na isto merilo ne do-

stave podatke o o~itanom stawu zbog promene cena u toku

obra~unskog perioda, raspodela tro{kova toplotne ener-

gije za zagrevawe prostorija vr{i}e se srazmerno o~ita-

nom stawu na deliteqima izme|u prethodnog i prvog nared-

nog o~itavawa, a za pripremu potro{ne tople vode na na-

~in na koji se raspodequju tro{kovi za vodu.

Organ upravqawa zgradom moè, ukoliko su korisnici

saglasni, da o~itavawe deliteqa tro{kova toplote, indi-

vidualnih vodomera za potro{nu toplu vodu, odnosno po-

sebnih merila toplote, vr{e samo na kraju grejne sezone. U

tom slu~aju o~itano stawe moraju dostaviti preduze}u za

objediwenu naplatu najkasnije do 15. maja, pri ~emu bi se

raspodela tro{kova za svakog korisnika vr{ila srazmer-

no o~itanom stawu.

^lan 14.

Komunalne usluge pla}aju se putem jedne uplatnice na

kojoj su posebno iskazani mese~ni iznosi naknada ovih

usluga, odnosno akontacija i koja sadrì ukupan zbir svih

tih iznosa (u daqem tekstu: jedinstvena uplatnica).


^lan 15.

Jedinstvene uplatnice za teku}i mesec preduze}e za ob-

jediwenu naplatu dostavqa korisnicima mese~no, i to naj-

kasnije do kraja tog meseca.

Korisnici komunalnih usluga koji ne dobiju uplatni-

cu do petnaestog u teku}em mesecu za prethodni mesec, du-

`ni su da na {alterima poslovnih jedinica preduze}a za

objediwenu naplatu pribave – obezbede odgovaraju}u

uplatnicu.

^lan 16.

Korisnici komunalnih usluga du`ni su da nesporne

mese~ne iznose naknade komunalnih usluga, odnosno izno-

se akontacija sadràne na jedinstvenoj uplatnici uplate

na {alteru po{te, poslovne banke ili preduze}a za objedi-

wenu naplatu.

Preduze}e za objediwenu naplatu du`no je da na jedin-

stvenoj uplatnici nazna~i rok u kome dospeva obaveza pla-

}awa komunalnih usluga.

Korisnik komunalnih usluga koji svoje nov~ane obave-

ze ne izvr{i u roku dospe}a, duàn je da zajedno sa osnov-

nim zaduèwem plati zateznu kamatu na iznos osnovnog za-

duèwa od dana dospe}a do dana isplate po stopi utvr|e-

noj zakonom, koji }e biti evidentiran od strane preduze}a

za objediwenu naplatu na uplatnici za naredni mesec u od-

nosu na mesec na koji se odnosi zatezna kamata.

Sporne iznose naknade komunalnih usluga, odnosno

akontacija, korisnici su du`ni da reklamiraju najkasnije

u roku od osam dana od dana uru~ivawa uplatnice od predu-

ze}a koje vr{i objediwenu naplatu komunalnih usluga.

Tro{kove naplate naknade komunalnih usluga na osno-

vu jedinstvenih uplatnica snose javna preduze}a i drugi su-

bjekti u sistemu objediwene naplate.

^lan 17.

Po isteku roka za pla}awe jedinstvene uplatnice, predu-

ze}e za objediwenu naplatu pokrenu}e spor protiv kori-

snika komunalnih usluga kod nadle`nog suda radi naplate

glavnog duga i odgovaraju}e kamate za ka{wewe.

Preduze}e za objediwenu naplatu du`no je da pre po-

kretawa sudskog postupka, pisanim putem obavesti kori-

snika komunalnih usluga o osnovu i visini duga i odredi

mu rok pla}awa navedenog iznosa, koji ne moè biti kra-

}i od 15 dana.

^lan 18.

Javno preduze}e koje isporu~uju vodu, toplotnu i elek-

tri~nu energiju du`no je da preduze}u za objediwenu napla-

tu dostavi o~itane i proverene podatke o utro{ku vode, to-

plotne i elektri~ne energije, i to najkasnije u roku od 15

dana po isteku obra~unskog perioda.

Preduze}e za objediwenu naplatu du`no je da obave{te-

we o podacima iz stava 1. ovog ~lana dostavi korisnicima

ovih usluga najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema

ovih podataka.

^lan 19.

Korisnik komunalnih usluga koji je otpo~eo sa kori-

{}ewem komunalnih usluga, duàn je da o danu po~etka ko-

munalnih usluga, po prethodnoj prijavi kod javnog preduze-

}a, obavesti preduze}e za objediwenu naplatu, i to u roku

od osam dana od dana po~etka kori{}ewa komunalnih uslu-

ga. Obave{tewe sadrì podatke o korisniku komunalnih

usluga, objektu koji se koristi, danu po~etka kori{}ewa i

komunalnim uslugama koje se koriste.

Korisnik komunalnih usluga koji namerava da prestane

da koristi odre|eni stan, ku}u ili garaù, odnosno po-

slovnu prostoriju duàn je da blagovremeno, pisanim pu-

tem, obavesti preduze}e za objediwenu naplatu o danu kada

}e prestati da koristi stan ili garaù, odnosno poslovnu

prostoriju.

Preduze}e za objediwenu naplatu du`no je da u slu~aju

iz stava 2. ovog ~lana izvr{i obra~un naknada ovih komu-

nalnih usluga zakqu~no sa danom prestanka kori{}ewa

stana, garaè, odnosno poslovne prostorije. Na izmirewe

me|usobnih potraìvawa shodno se primewuju odredbe ~la-

na 16. ove odluke.

^lan 20.

Ako korisnik komunalnih usluga izgubi ili na drugi

na~in uni{ti jedinstvenu uplatnicu, duàn je da to bez od-

lagawa prijavi preduze}u za objediwenu naplatu koje }e mu

izdati nove uplatnice o tro{ku ovog preduze}a.

ááá – NADZOR

^lan 21.

Nadzor nad primenom odredaba ove odluke i nad zako-

nito{}u rada preduze}a za objediwenu naplatu, za podru~je

gradskih op{tina Vo`dovac, Vra~ar, Zvezdara, Zemun, No-

vi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad

i ûkarica vr{i organ Gradske uprave nadleàn za komu-

nalne poslove.

Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom ove odlu-

ke i drugih akata donetih na osnovu ove odluke vr{i organ

uprave nadleàn za poslove komunalne ispekcije, ako poje-

dini poslovi tog nadzora nisu posebnim propisima sta-

vqeni u nadle`nost drugog organa.

áâ – KAZNENE ODREDBE

^lan 22.

Nov~anom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara

kazni}e se za prekr{aj javno preduze}e koje isporu~uje vo-

du, toplotnu i elektri~nu energiju ako organima upravqa-

wa stambenih zgrada ne dostavi raspored ~itawa mernih

instrumenata (~lan 4. stav 2).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom

kaznom u iznosu od 500 do 5.000 dinara i odgovorno lice u

javnom preduze}u iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 23.

Nov~anom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara

kazni}e se za prekr{aj preduze}e za objediwenu naplatu:

1. ako ne dostavi o~itane i proverene podatke o utro-

{ku vode, toplotne i elektri~ne energije, u roku iz ~lana

18. stav 1. ove odluke;

2. ako u roku iz ~lana 18. stav 2. ove odluke ne dostavi

obave{tewe korisnicima usluge.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom

kaznom u iznosu od 500 do 5.000 dinara i odgovorno lice u

preduze}u iz stava 1. ovog ~lana.

â – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 24.

Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaì

Odluka o na~inu pla}awa komunalnih usluga – Pre~i{}en

tekst („Slu`beni list grada Beograda”, br. 26/77, 8/78,

8/79, 14/80, 9/82, 20/85, 30/86, 25/88, 13/90, 15/91, 23/92, 9/93,

25/93, 31/93, 4/94, 2/95 i 6/99).

^lan 25.


vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik




septembra 2003. godine, na osnovu ~l. 45–48. i ~lana 77.

stav 2. ta~ka 5. Zakona o sportu („Slu`beni glasnik Repu-

blike Srbije”, broj 52/96) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Be-

ograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95,

21/99 i 2/00), donela je

O D L U K U

O STALNOJ MANIFESTACIJI U OBLASTI SPORTA

OD ZNAÂJA ZA GRAD BEOGRAD

^lan 1.

Ovom odlukom ure|uje se stalna manifestacija u obla-

sti sporta od zna~aja za grad Beograd, na~in upravqawa ma-

nifestacijom i finansirawe i druga pitawa od zna~aja za

rad manifestacije.

^lan 2.

Stalna manifestacija u oblasti sporta od zna~aja za

grad Beograd je maratonska trka sa prate}im sportskim ak-

tivnostima (u daqem tekstu: maraton).

Maraton se odràva jednom godi{we.

^lan 3.

Maraton se organizuje i odràva u skladu sa pravili-

ma koje utvr|uje Skup{tina grada Beograda.

^lan 4.

Maraton ima organizacioni odbor.

Organizacioni odbor maratona ima predsednika i 21

~lana, koje imenuje Skup{tina grada Beograda na period

od dve godine, a na predlog Izvr{nog odbora Skup{tine

grada. Predsednik i ~lanovi organizacionog odbora mara-

tona imenuju se od afirmisanih li~nosti iz oblasti spor-

ta i drugih oblasti javnog ìvota u roku 60 dana od dana

zavr{etka maratona.

Predsednik organizacionog odbora predstavqa maraton.

^lan 5.

Organizacioni odbor maratona utvr|uje program mara-

tona i finansijski plan prihoda i rashoda vezanih za re-

alizaciju programa maratona, odre|uje mesto i vreme odr-

àvawa maratona, podnosi izve{taj Skup{tini grada Beo-

grada o odrànom maratonu i vr{i druge poslove vezane za

organizaciju i odràvawe maratona.

^lan 6.

Organizacioni odbor maratona donosi poslovnik o ra-

du, na koji saglasnost daje Izvr{ni odbor Skup{tine gra-

da Beograda.

^lan 7.

Organizacioni odbor maratona dostavqa program i

finansijski plan prihoda i rashoda maratona organu

Gradske uprave nadle`nom za poslove sporta najkasnije do

1. oktobra teku}e godine za odràvawe maratona u nared-

noj godini.

^lan 8.

Sredstva za odràvawe maratona obezbe|uju se u buxetu

grada Beograda, na osnovu sagledanog programa i finan-

sijskog plana prihoda i rashoda maratona, kao i ostalih

potreba u oblasti sporta, za koje se sredstva obezbe|uju u

buxetu grada Beograda.

Pored sredstava iz stava 1. ovog ~lana, Organizacioni

odbor maratona obezbe|uje sredstva za odràvawe marato-

na i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

^lan 9.

Izve{taj o odrànom maratonu, sa izve{tajem o reali-

zaciji finansijskog plana, Organizacioni odbor marato-

na dostavqa organu Gradske uprave nadle`nom za poslove

sporta najkasnije u roku od 30 dana od dana zavr{etka ma-

ratona.

^lan 10.

Maraton ima Izvr{ni odbor.

Izvr{ni odbor maratona imenuje Skup{tina grada Beo-

grada na period od dve godine od afirmisanih li~nosti

iz oblasti sporta i drugih oblasti javnog ìvota.

^lan 11.

Izvr{ni odbor maratona organizuje i koordinira sve

aktivnosti na pripremi i realizaciji maratona.

^lan 12.

Obavqawe organizacionih, stru~nih, administrativ-

nih, finansijskih i tehni~kih poslova za potrebe marato-

na organizuje organ Gradske uprave nadleàn za poslove

sporta u saradwi sa sportskim organizacijama za obavqa-

we sportskih aktivnosti i delatnosti.

^lan 13.

Organizacioni i Izvr{ni odbor maratona imenovani

do stupawa na snagu ove odluke, nastavqaju sa radom do

imenovawa novih, u skladu sa odredbama ove odluke.

^lan 14.


vawa u „Slu`benom listu grada Beograda".


Broj 66 – 407/03-Hááá-01, 22. septembra 2003. godine

Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 15. Odluke o podi-

zawu i odràvawu spomenika i skulpturalnih dela na te-

ritoriji grada Beograda („Slu`beni list grada Beogra-

da", broj 3/00) i ~lana 27. stav 1. ta~ka 2. Statuta grada Be-

ograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95,

21/99 i 2/00), donela je

O D L U K U

O PODIZAWU REPLIKE SPOMENIKA MILO[U

OBRENOVI]U (TAKOVSKI USTANAK)

^lan 1.

Milo{u Obrenovi}u (1780–1860), srpskom knezu koji je

podigao Drugi srpski ustanak i utemeqio nezavisnost Sr-

bije, podiè se replika spomenika u Beogradu, u ul. Kneza

Milo{a ispred broja 20.

^lan 2.

O podizawu replike spomenika Milo{u Obrenovi}u

stara}e se Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica

Skup{tine grada Beograda.

^lan 3.

Replika spomenika u bronzi (visine oko tri metra),

rad vajara Petra Ubavki}a, bi}e izlivena na osnovu mode-

la u gipsu.

Postament za repliku spomenika (visine metar i po)

bi}e izra|en u kamenu.

Spomenik Milo{u Obrenovi}u nalazi se u Takovu i

nosi naziv Takovski ustanak.


^lan 4.

Sredstva za podizawe replike spomenika (sa postamen-

tom) obezbedi}e Skup{tina grada Beograda iz buxeta gra-

da Beograda.

^lan 5.

O sprovo|ewu ove odluke stara}e se Sekretarijat za

kulturu, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i

Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda.

^lan 6.

Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada".



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 3. Odluke o stal-

nim manifestacijama u oblasti kulture od zna~aja za grad

Beograd („Slu`beni list grada Beograda", broj 7/03) i ~l. 11.

i 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo-

grada", br. 18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

P R A V I L A

BEOGRADSKOG SAJMA KWIGA

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Beogradski sajam kwiga (u daqem tekstu: Sajam kwiga)

je stalna manifestacija u oblasti kulture od zna~aja za

grad Beograd.

Sajam kwiga je me|unarodna manifestacija izdava~a i

kwiàra koja se odràva u Beogradu, jednom godi{we, u

oktobru.

^lan 2.

Ciq Sajma kwiga je predstavqawe i afirmacija doma-

}e i inostrane izdava~ke produkcije.

^lan 3.

Sajam kwiga ima znak.

Znak Sajma kwiga je kru`nog oblika u kome se u dowem

desnom uglu nalazi grb grada Beograda, a po obodu kruga

ispisane su re~i: Beogradski sajam kwiga (verzija na en-

gleskom jeziku: Belgrade Book Fair) iznad kojih su ispisa-

ne godine: 1956 – (godina u kojoj se sajam odràva, ispisa-

na plavom bojom). Znak predstavqa kwigu, plave boje, ~ije

su stranice simboli~ki otvorene u vidu lepeze.

O promeni i upotrebi znaka Sajma kwiga odlu~uje grad

Beograd.

^lan 4.

Na promotivnim materijalima Sajma kwiga obavezno je

isticawe znaka Sajma kwiga i grba grada Beograda.

^lan 5.

Sajam kwiga ima Savet, umetni~kog direktora i, po po-

trebi, izvr{nog direktora.

Savet Sajma kwiga ima predsednika i osam ~lanova ko-

je imenuje Skup{tina grada Beograda na period od dve go-

dine, iz reda afirmisanih li~nosti u oblasti kulture.

Umetni~kog i izvr{nog direktora imenuje Skup{tina

grada Beograda, na period od dve godine.

^lan 6.

Savet Sajma kwiga utvr|uje: program i predra~un tro-

{kova Sajma kwiga, odre|uje mesto, vreme i duìnu traja-

wa Sajma kwiga, defini{e kriterijume za raspodelu izlo-

ènog prostora, utvr|uje standarde za opremu {tandova,

utvr|uje posebna pravila o u~e{}u izlaga~a na Sajmu kwi-

ga, predlog cene {tandova, a u dogovoru sa JP „Beograd-

skim sajmom” i cenu ulaznica i parking-mesta, defini{e

osnovni koncept raspodele izlo`benog prostora (pozici-

je izlo`benih, prodajnih {tandova, tematskih izlo`bi i

sl.), utvr|uje nagrade Sajma kwiga, donosi poslovnik o ra-

du, obrazuje ìri i donosi pravilnik o dodeqivawu nagra-

da, utvr|uje plan publiciteta i unutra{weg informisawa

na Sajmu kwiga, utvr|uje kalendar i koncept nastupa na

svetskim sajmovima kwiga, usvaja Izve{taj o odrànoj ma-

nifestaciji sa izve{tajem o utro{enim i ostvarenim

sredstvima, utvr|uje program otvarawa Sajma kwiga, utvr-

|uje listu gostiju Sajma kwiga, predlaè u~lawewe u me|u-

narodne organizacije, utvr|uje program izlo`bi i vr{i i

druge poslove vezane za odràvawe manifestacije.

^lan 7.

Sajam kwiga predstavqa predsednik Saveta Sajma kwi-

ga ili lice koje on ovlasti, uz prethodnu saglasnost grada

Beograda.

^lan 8.

Umetni~ki direktor predlaè Savetu Sajma kwiga

koncepciju i program Sajma kwiga, koncepciju posebnih i

prate}ih programa, kao i kona~ni program Sajma kwiga,

daje sugestije pri izradi kataloga i drugih publikacija

Sajma kwiga i vr{i druge poslove vezane za utvr|ivawe

programa Sajma kwiga.

^lan 9.

Izvr{ni direktor organizuje i koordinira poslove na

realizaciji Sajma kwiga, a posebno: obezbe|ivawe organi-

zacionih i tehni~kih uslova za izvo|ewe programa Sajma

kwiga, korespondenciju sa izvo|a~ima i drugim u~esnici-

ma programa, predlagawe fizi~kih i pravnih lica neop-

hodnih za pripremu i izvr{ewe programa i preduzimawe

odgovaraju}ih mera na izvr{ewu programa, pra}ewe izvr-

{ewa utvr|enih marketin{kih poslova i druge poslove ve-

zane za realizaciju programa Sajma kwiga.

^lan 10.

@iri je stru~no telo Saveta Sajma kwiga koje broji se-

dam ~lanova.

^lanove @irija bira Savet Sajma kwiga za rad na jed-

nom Sajmu kwiga.

^lan 11.

Savet Sajma kwiga dostavqa program i predra~un

tro{kova Sajma kwiga organu Gradske uprave nadle-

`nom za poslove kulture, najkasnije do 1. oktobra teku-

}e godine za Sajam kwiga koji }e se odràti u narednoj

godini.

^lan 12.

Organizacione, stru~ne, administrativne, finansij-

ske i tehni~ke poslove za potrebe Sajma kwiga obavqa

pravno lice kome obavqawe tih poslova ugovorom poveri

grad Beograd.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zakqu~uje sekretar orga-

na Gradske uprave nadle`nog za poslove kulture.

Kontrolu obavqawa poverenih poslova vr{i organ

Gradske uprave nadleàn za poslove kulture.

^lan 13.

Izve{taj o odrànoj manifestaciji sa izve{tajem o

utro{enim i ostvarenim sredstvima, Savet Sajma kwiga


dostavqa organu Gradske uprave nadle`nom za poslove kul-

ture, najkasnije u roku od 30 dana od dana zavr{etka Sajma

kwiga.

^lan 14.

Sredstva za odràvawe Sajma kwiga obezbe|uju se iz iz-

vornih prihoda ostvarenih pla}awem nadoknade za kori-

{}ewe {tanda, od prodatih ulaznica i na drugi na~in

ostvarenih prihoda.

Pored sredstava iz stava 1. ovog ~lana, Savet Sajma

kwiga obezbe|uje sredstva za odràvawe Sajma kwiga i iz

drugih izvora u skladu sa zakonom.

áá – PROGRAM SAJMA KWIGA

^lan 15.

Za u~e{}e na Sajmu kwiga mogu se prijaviti doma}i i

strani izdava~i i kwiàri.

Pravo prijavqivawa imaju pravna lica koja su regi-

strovana za obavqawe izdava~ke i kwiàrske delatnosti i

autori.

^lan 16.

Na Sajmu kwiga se dodequju slede}e nagrade:

– Nagrada za izdava~a godine,

– Nagrada za izdava~ki poduhvat godine,

– Nagrada za ediciju godine,

– Nagrada za de~iju kwigu godine.

Odluku o dodeli nagrade donosi ìri Sajma kwiga.

^lan 17.

Osim nagrada Sajma kwiga, mogu biti dodeqene i na-

grade drugih ustanova i organizacija, uz prethodno priba-

vqenu saglasnost Saveta Sajma kwiga.

ááá – STUPAWE NA SNAGU

^lan 18.

Ova pravila Beogradskog sajma kwiga stupaju na snagu

osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada

Beograda”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o pla-

nirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbi-

je”, broj 47/03) i ~l. 11. i 24. Statuta grada Beograda („Slu-

`beni list grada Beograda”, br. 7/93, 9/93, 9/94, 18/95 i

29/95), donela je

P L A N

DETAQNE REGULACIJE PODRU^JA IZME\U ULI-

CA MATE JERKOVI]A, PALISADSKE, KOMOVSKE

I BELE VODE U @ARKOVU

á – UVOD

1. Povod i ciq

Povod za pristupawe izradi plana je inicijativa Ode-

qewa za gra|evinske i komunalne poslove Skup{tine op-

{tine ûkarica vezana za potrebe re{avawa problema ra-

seqavawa stanara iz „azbestnog naseqa” u @arkovu.

Planirani kapaciteti Regulacionog plana iz 1996.

godine pokazali su se nedovoqni za motivaciju trì{ne

izgradwe, te je grupa zainteresovanih investitora dala

svoje programsko vi|ewe.

Prema inicijativi tj. analizi mogu}nosti realizacije

stambenih objekata u „azbestnom nasequ”, koju je Sekreta-

rijat za urbanizam prosledio dopisom br. 350.5-1801/2002

od 21. oktobra 2002. godine, a koja je ura|ena u op{tini û-

karica pre dono{ewa Odluke, pristupilo se izradi plana.

Na osnovu procene investicionih ulagawa ure|ene za

podru~je plana, utvr|eno je da je bruto razvijena gra|evin-

ska povr{ina od 25.130 m² ekonomski motiv za trì{nu

isplativost. Tako|e gustina stanovawa od 583 st/ha je po-

sledica specifi~ne situacije i ekonomske isplativosti

raseqavawa „azbestnog naseqa”.

Ciq izrade plana je obezbe|ivawe planersko-urbani-

sti~kog osnova za re{avawe problematike „azbestnog na-

seqa”, tj. mogu}nosti za zamenu nekvalitetnih stambenih

objekata novom gradwom na trì{nom principu, opremawe

kompleksa novom i rekonstrukcija postoje}e infrastruk-

turne mreè i re{ewe parkirawa za potrebe stanovnika u

bloku.

2. Pravni i planski osnov

Pravni osnovu za izradu i dono{ewe Plana detaqne

regulacije podru~ja izme|u ulica Mate Jerkovi}a, Pali-

sadske, Komovske i Bele vode u @arkovu sadràn je u:

– Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

Republike Srbije”, broj 47/03);

– Odluci o pripremawu Regulacionog plana podru~ja

izme|u ulica Mate Jerkovi}a, Palisadske, Komovske i Be-

le vode u @arkovu („Slu`beni list grada Beograda”, br.

27/2002).

Predmetno naseqe nalazi se u okviru povr{ina za koje

su doneti Detaqni urbanisti~ki plan dela MZ Bele vode u

@arkovu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 12/87 i

16/92) i Regulacioni plan dela MZ Bele vode u @arkovu

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/96).

Navedenim regulacionim planom iz 1996. godine pred-

vi|ena je izgradwa novih objekata spratnosti P+3+Pk,

kojim bi se zamenili postoje}i neuslovni objekti kolek-

tivnog stanovawa, koje nije mogu}e sanirati zbog na~ina

gradwe, vrste materijala i instalacija.

Prema navedenoj planskoj dokumentaciji objekti nisu

realizovani.

Prema odluci o Generalnom urbanisti~kom planu Beo-

grada („Slu`beni list grada Beograda”, br. 17/72, 31/83,

2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00) podru~je obuhva}eno Regula-

cionim planom nalazi se u povr{inama za stanovawe u de-

lovima grada retke izgra|enosti (âáá tip izgra|enosti)

~iji su pokazateqi:

– odnos stanovawa i delatnosti preko 80% od 20 %

– indeks izgra|enosti i= do 0,8

– gustina naseqenosti do 200 st/ha– spratnost objekata od P+1 do P+3

Nacrtom GP Beograda do 2021. predmetna teritorija

namewena je stanovawu – tipa otvorenog bloka, sa koefi-

cijentom izgra|enosti 1,0–2,0 rastojawe izme|u objekata

1/2–1 visina vi{eg objekta, spratnosti do P+6 i min.

30–40% zelenih povr{ina.

Navedena hronologija planskih i graditeqskih aktiv-

nosti na prostoru koji je predmet ovog planskog dokumen-

ta ukazuje na kontinuitet u procesu planirawa i na perma-

nentno izraènu potrebu da se raspoloìvi prostor raci-

onalnije koristi.

3. Obuhvat plana

3.1. Opis granice plana

Predmetno podru~je nalazi se u jugozapadnom delu gra-

da, na dowem delu padine Belih voda, iznad Maki{a. Obu-

hvata povr{inu od oko 1.9 ha, ograni~enu ulicama: u prav-

cu zapada ulicom Bele vode, u pravcu juga delom ulice


Mate Jerkovi}a u pravcu istoka Palisadskom ulicom i u

pravcu severa Komovskom.

Granica plana ucrtana je u svim grafi~kim prilozima

ovog plana u razmeri 1:1000.

Granica plana

KO ûkarica R=1:1000 d.l. 13; 20.

3.2. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana

Cele parcele:

1502/2; 1489/3; 1489/2; 1489/1; 1486/1; 1486/2; 1488/1;

1487/1; 1487/2; 3434/12; 3434/10; 3434/13; 1482/12;

Delovi parcela:

1482/5; 3433/7; 1482/1, 1482/11; 1483/2; 1469/2; 1490/1;

1490/3; 1490/4; 1502/22; 1502/5; 1502/3; 1502/4; 1502/16;

1503/10; 1503/5; 1503/11; 1503/4; 1503/6; 1503/9; 1503/3; 2278/1;

2312/2; 1483/1; 3434/1; 1490/5.

U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela i

brojeva parcela sa grafi~kog priloga br. 4 „Sprovo|ewe

plana” R=1:1000 i br. 7D „Kopija plana” R=1:1000, vaì

grafi~ki prilog.

áá – PRAVILA URE\EWA

1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

1.1. Opis karakteristi~nih namena u okviru plana

Zemqi{te u okviru granice plana namewuje se za:

Javne povr{ine

– saobra}ajne povr{ine

Povr{ine za druge namene

– stanovawe

– individualno

– vi{eporodi~no

1.2. Tabela bilansa povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Namena povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javne povr{ine saobra}ajne povr{ine 0.83 haZemqi{te za druge vi{eporodi~no stanovawe 0.989 hanamene individualno stanovawe 0.207 ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ukupno 2.012 ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Karakter celine i zone

Predmetnim planom razra|uje se stambeni blok otvore-

nog tipa. U bloku je zadràna prostorna distribucija na-

mena povr{ina sa ve} definisanim tipovima stanovawa.

Na osnovu wih formiraju se dve karakteristi~ne zone:

A. vi{eporodi~no stanovawe

B. individualno stanovawe

Pravila gradwe definisana su u skladu sa podelama na

zone.

3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne objekte

3.1. Javni objekti i povr{ine

U predmetnom planu nema javnih objekata.

U gravitacionom podru~ju, van granica plana, postoje

planirane de~je ustanove i Osnovna {kola „Milentije

Popovi}” koje zadovoqavaju planirano pove}awe broja sta-

novnika.

3.2. Javne saobra}ajne povr{ine

3.2.1. Popis katastarskih parcela za javne

saobra}ajne povr{ine

KO ûkarica R=1:1000 d.l. 13; 20

Cele parcele: 1482/12; 3434/13; 3434/12; 3434/10;

Delovi parcela:

1482/5; 1482/11; 3433/7; 1469/2; 1490/5; 1487/2, 1487/1;

1483/2; 1482/1; 1489/2; 1489/3; 1490/4; 1490/3; 1490/1, 1489/1;

1502/22; 1502/2; 1502/5; 1502/3, 1502/4; 1502/16, 1503/10;

1503/5, 1503/11, 1503/4; 1503/6, 1503/9; 1503/3; 2278/1; 2312/2;

3434/1; 1488/1; 1483/1.

Granice parcela za javne povr{ine definisane ovim

planom ne mogu se mewati.

3.2.2. Urbanisti~ki uslovi za saobra}ajne povr{ine

Pristup predmetnom bloku ostvaruju se preko postoje-

}ih saobra}ajnica i ul. Mate Jerkovi}a koja predstavqa ve-

zu sa Trgova~kom ulicom, odnosno {irom gradskom mre-

òm. Saobra}ajna mreà unutar planskog dokumenta zadr-

àva se u velikoj meri prema osnovnom DUP-u dela MZ

„Bele vode” u @arkovu („Slu`beni list grada Beograda”,

br. 17/95). Ovim planskim dokumentom predvi|a se pro{i-

rewe regulacije ulica: Komovske, Mate Jerkovi}a i Pali-

sadske radi izgradwe planiranih parking aleja u profilu

ulica ukupnog kapaciteta 85 parking mesta, kako je to pri-

kazano u odgovaraju}im grafi~kim prilozima.

Planiran popre~ni profil Palisadske sadrì po jed-

nu saobra}ajnu traku u oba smera kretawa 2 h 3 m; jedno-

strano parkirawe od 5 m i obostrane pe{a~ke staze 2 m.Komovska ulica u popre~nom profilu sadrì kolovoz

od 5 m, jednostrano parkirawe od 5 m i obostrane trotoa-

re od 2 m.Planirani popre~ni profil ulice Mate Jerkovi} sa-

drì kolovoz od 9,5 m, jednostrani parking od 5 m i obo-

strane trotoare od 2,5 m.Ulica Bele vode zadràva se prema postoje}oj regula-

ciji: {irina kolovoza od 6 m i obostrane pe{a~ke staze

~ije su {irine 2 m.Podu`ni profili ulica Palisadske i Bele vode imaju

na tom delu male nagibe, dok su podu`ni nagibi popre~nih

ulica ve}i, {to je uslovqeno znatnim prirodnim padom te-

rena na toj padini.

Elementi situacionog, nivelacionog i regulacionog

plana postoje}ih saobra}ajnica prikazani su u grafi~kom

prilogu „Re{ewe saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-

-geodetskim elementima za obeleàvawe”, R=1:500.

Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gra-

vitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije.

Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih saobra}a-

nih povr{ina planirati prema o~ekivanom saobra}ajnom

optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.

3.2.3. JGS

Sa aspekta JGS-a i daqe se predvi|a zadràvawe posto-

je}eg segmenta autobuskog podsistema i zadràvawe posto-

je}ih mikrolokacija prolaznih stajali{ta du` Palisad-

ske ulice.

3.2.4. Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica

U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odred-

be Pravilnika o uslovima za planirawe objekata u vezi sa

nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i in-

validnih lica („Slu`beni glasnik Republike Srbije”

br. 18/97).

3.2.5. Uslovi za evakuaciju otpadaka

Za sakupqawe otpadaka sastava ku}nog sme}a postaviti

sudove – kontejnere, zapremine 1.100 litara i gabaritnih

dimenzija 1,45 h 1,37 h 1,20 m.Potreban broj novih sudova za sme}e – utvrditi jedan

kontejner na 600 m² korisne povr{ine – za poslovni i

jedan kontejner na 800 m² – za stambeni prostor.

Lokacije sudova za sme}e moraju biti na slobodnim po-

vr{inama ispred objekata (kolovozu ili trotoaru sa obo-

renim ivi~wakom) ili u ni{ama pored posledweg parking

prostora.


Maksimalno ru~no gurawe kontejnera od pretovarenog

mesta do komunalnog vozila iznosi 15 m, po ravnoj podlo-

zi bez ijednog stepenika, a ni{e se grade sa betonskom

podlogom oivi~enom lakim armirano-betonskim zidovima

ili ìvom ogradom.

Re{ewe lokacija sudova za sme}e prikazati u projektu

ure|ewa slobodnih povr{ina i u situaciji.

3.3. Komunalna infrastruktura

3.3.1. Hidrotehni~ka infrastruktura

3.3.1.1. Vodovod

Po svom visinskom poloàju vodovod pripada prvoj vi-

sinskoj zoni snabdevawa Beograda vodom.

Od gradske vodovodne mreè u obodnim saobra}ajnica-

ma postoji vodovodna mreà Ø100 mm.

Oko planiranog bloka rekonstruisati postoje}u vodo-

vodnu mreù sa Ø100 mm na Ø150 mm, zatvoriti je u prsten

i povezati sa postoje}om mreòm.

Novoplaniranu rekonstrukciju postoje}e distributiv-

ne mreè izvr{iti u svemu prema prethodno ura|enoj inve-

sticiono-tehni~koj dokumentaciji, a nadovezati se na po-

stoje}i „Idejni projekat vodovoda na lokaciji Bele vode”.

Poloàj nove vodovodne mreè je u trotoarima obodnih

saobra}ajnica.

Spojeve uli~ne vodovodne mreè izvesti u {ahtovima

sa svom postoje}om armaturom.

Na uli~noj vodovodnoj mreì predvideti dovoqan broj

nadzemnih protivpoàrnih hidranata.

Prikqu~ak novih objekata na uli~nu mreù izvr{iti

preko vodomera u vodomernom oknu, a prema tehni~kim pro-

pisima nadle`ne komunalne organizacije.

3.3.1.2. Kanalizacija

Kanalizacija pripada centralnom sistemu beogradske

kanalizacije, i to delu koji se kanali{e po separacionom

na~inu odvo|ewa ki{nih i otpadnih voda.

Od instalacija gradskog kanalizacionog sistema u

obodnim saobra}ajnicama postoji izgra|ena fekalna kana-

lizacija Ø250 mm (ul. Komovska, Palisadska i Bele vode)

i Ø400 mm (ul. mate Jerkovi}a).

Postoje}a fekalna kanalizacija je dovoqnog kapaci-

teta.

Ki{na kanalizacija postoji u ulici Mate Jerkovi}a

(Ø1200 mm ).Na delu ulica Komovske i Bele vode izgra|en je, ali ni-

je pu{ten u funkciju ki{ni kolektor 180/180 cm (Padin-

ski kanal).

Za potrebe nove izgradwe potrebno je izgraditi uli~nu

ki{nu kanalizaciju minimalnog pre~nika Ø300 mm u uli-

cama Komovskoj, Palisadskoj sa osloncem na postoje}u, kao

i dovr{iti izgradwu Padinskog kanala.

Prikqu~ewe novih objekata na uli~nu kanalizaciju iz-

vr{iti prema tehni~kim propisima Beogradske kanaliza-

cije.

Nije dozvoqeno upu{tawe ki{nih voda u fekalne kana-

le niti otpadnih voda u ki{ne kanale.

Na prelomima pravca nivelete i na spoju dva kanala

predvideti revizioni silaz.

3.3.2. Elektroenergetska mreà i postrojewa

Za potrebe snabdevawa elektri~nom energijom potreb-

no je izgraditi 1 TS 10/0,4 kV kao i dislocirati postoje-

}u TS 10/0,4 kV (reg, br. B-485). Planirane TS 10/0,4 kV bi-

}e instalisane snage 630 kVA, kapaciteta 1000 kVA. Pla-

nirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu gra|evinskih obje-

kata pod slede}im uslovima:

– objekat za sme{taj TS treba da posluì za sme{taj

transformatora i odgovaraju}e opreme;

– objekat za sme{taj TS planirati u nivou terena ili

sa neznatnim odstupawem od prethodnog stava;

– svaka TS mora imati dva odeqewa, i to: jedno za sme-

{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj razvoda

visokog i niskog napona. Svako odeqewe mora imati ne-

smetan pristup spoqa;

– izme|u oslonca transformatora i temeqa postaviti

elasti~ne podmeta~e u ciqu presecawa prenosa vibracija;

– predvideti zvu~nu izolaciju prostorija TS tako da

zvuk koji proizvodi transformator ne pre|e 55 dB dawu i

45 dB no}u. Kolski pristup planirati izgradwom pristup-

nog puta najmawe {irine 3 m do najbliè javne saobra}aj-

nice.

Planirane vodove 10 kV orijentisati na postoje}u TS

110/10 kV „@arkovo” posredstvom postoje}ih i planira-

nih vodova 10 kV. Planirane vodove 1 kV izvesti od pla-

niranih TS 10/0,4 kV do pojedinih potro{a~a elektri~ne

energije. Planirane vodove 10 i 1 kV izvesti du` postoje-

}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina, kao i ispod ze-

lenih i slobodnih povr{ina. Planirane vodove postaviti

u rovu potrebnih dimenzija a u zavisnosti od broja vodova

u rovu.

Osvetqewem planiranih saobra}ajnih povr{ina i par-

king prostora posti}i sredwi nivo luminacije od oko 0,6

cd/m². Osvetqewem slobodnih povr{ina posti}i sredwi

osvetqaj od oko 10 do 15 Ih. Vodove javnog osvetqewa posta-

viti podzemno a u rovu potrebnih dimenzija.

Na mestima, gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa

tla, planirane elektri~ne vodove postaviti u kablovsku

kanalizaciju. U planiranim objektima izgraditi unutra-

{wi ku}ni izvod potrebnog kapaciteta.

3.3.3. TT mreà

Predmetni kompleks pripada podru~ju kabla No4 ATC

„@arkovo”. Kapacitet ovog kabla je u potpunosti iskori-

{}en kao i kapacitet ATC. Za odre|ivawe potrebnog bro-

ja telefonskih prikqu~aka kori{}en je princip

– za stambeni objekat: svaki stan jedan telefonski pri-

kqu~ak,

– za lokale: svaki lokal jedan telefonski prikqu~ak.

Na osnovu ovog principa do{lo se do stava da je za

predmetni kompleks potrebno obezbediti ukupno oko 320

telefonskih prikqu~aka.

Da bi se obezbedio ovaj broj telefonskih prikqu~aka

potrebno je pove}ati kapacitet komutacione opreme ATC

„@arkovo”. Uvesti novi osnovni TT kabl kapaciteta 600

h 4 za naseqe Rup~ine koji }e prihvatiti deo pretplatni-

ka sa kablovskog podru~ja No4 i stvoriti rezervu koja }e se

usmeriti na predmetnom podru~ju.

Planirani kabl No22 bi}e do ulice Mate Jerkovi}a, a

postoje}i kabl No4 od Mate Jerkovi}a ka ulicama Pali-

sadskoj i Bele vode.

Planirani kabl No22 polaè se kroz postoje}u TT ka-

nalizaciju do svog podru~ja

Predvi|eno je da se postoje}a distributivna TT mreà

kabla No4 rekonstrui{e i da joj se pove}a kapacitet.

U okviru novih objekata predvideti unutra{we ku}ne

izvode kapaciteta za krajwe potrebe.

Objekti koji se nadzi|uju imaju izvode potrebnog kapa-

citeta sa tim {to }e se pove}ati kapacitet izvodnih TT

kablova.

3.3.4. Snabdevawe toplotnom energijom i prirodnim gasom

Na {irem predmetnom podru~ju egzistiraju dva vida

centralizovanog snabdevawa toplotnom energijom:

– toplovodni sistem iz toplane „Cerak”, i

– gradski distributivni gasovod.

U tom smislu potrebno je da neposredni korisnici

predmetnih objekata sami odlu~e o sistemu grejawa na

osnovu uslova i cena koje }e im JKP „Beogradske elektra-

ne” i NIS „Energogas” prezentovati.


3.3.4.1 Toplovodna mreà i postrojewa

Sagledavaju}i sve urbanisti~ke parametre date ovim

planom, za planirane povr{ine potrebno je obezbediti cca2.600 kW toplotne energije.

Ovaj konzum rasporediti po planiranim toplotnim

podstanicama odgovaraju}eg kapaciteta, koje }e biti pri-

kqu~ene na planiranu gradsku toplovodnu mreù.

Prikqu~ak na postoje}u mreù (Ø273/7,1 mm ostvariti

u toplovodnoj komori koja se nalazi u visini O[ „Milen-

tije Popovi}” (van granica plana).

Toplotne podstanice sme{tati u prizemqa predmetnih

objekata i obezbediti im pristupno kolsko-pe{a~ku stazu

sa prikqu~cima za vodovod, elektri~nu energiju i gravita-

cionu kanalizaciju. Wih projektovati i izvesti u svemu

prema Tehni~kim uslovima JKP „Beogradske elektrane”.

Wihov ta~an broj i dispozicija mogu se mewati kroz izra-

du i overu daqe urbanisti~ke i tehni~ke dokumentacije.

3.3.4.2. Gasovodna mreà i postrojewa

Za potrebe grejawa, pripreme tople vode, kuvawa i ma-

wih tehnolo{kih potreba na principu {iroke potro{we,

izvr{ena je gasifikacija predmetnog prostora.

Napajawe predmetnog prostora obezbedi}e se dvostrano

iz planiranih merno-regulacionih stanica „Bele vode”

(kod @arkova~ke crkve) i „Maki{” (pored Lazareva~kog

druma u visini Maki{ke ulice). Osnovno napajawe gasnom

mreòm je sa ulice Bele vode sa vezom na planiranu MRS

„Maki{” i sa Palisadske ulice sa vezom na MRS „Bele vode”.

Distributivni gasovod poloèn je podzemno, po prin-

cipu zatvorenih prstenova, u rovovima u kojima su poloè-

ni i vi{enamenski kablovi za daqinsko o~itavawe elek-

tronskih mera~a i prenos drugih signala.

Gasovodi su od polietilena, radnog pritiska od p=4 bara.

Za planirane stanove i usvojenim jedini~nim optere}e-

wem od 1,2 m³/h gasa, potrebno je obezbediti 1150 m³/h pri-

rodnog gasa za sve korisnike.

Prilikom projektovawa i izgradwe primeniti uslove

i normative za projektovawe i izgradwu gradskog gasovoda

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/72, 18/82 i 26/83).

3.4. Javne zelene povr{ine

Uz saobra}ajnice i na parkinzima planirati drvorede

od visokokvalitetnih li{}ara.

Obezbediti drenaù u skladu sa propisima i odvodwa-

vawe suvi{nih voda. Projekat ure|ewa i ozelewavawa ra-

diti na aùrnim geodetskim podlogama u skladu sa sin-

hron planom.

3.5. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite

3.5.1. Urbanisti~ke mere za za{titu

kulturno-istorijskog nasle|a

Kako se u predmetnom bloku predvi|a nova izgradwa, u

neposrednoj blizini nalazi se evidentirani arheolo{ki

lokalitet „Bele vode”, mogu}e je da se u okviru bloka pri-

likom iskopa za nove objekte nai|e na arheolo{ke ostatke.

Zbog toga je va`no da investitor izgradwe predvi|enih

novih objekata, pre otpo~iwawa radova na podizawu objek-

ta, obavesti Zavod za za{titu spomenika kulture grada

Beograda kako bi tokom gradwe mogao da se obavqa arhe-

olo{ki nadzor. Ovo je neophodno da bi se spre~ilo mogu-

}e uni{tewe arheolo{kih slojeva ukoliko postoje u ovom

bloku. U slu~aju da se prilikom iskopa nai|e na arheolo-

{ke ostatke, investitor gradwe duàn je na osnovu Zako-

na o kulturnim dobrima da obezbedi i finansira obavqa-

we za{titnih arheolo{kih iskopavawa na ugroènom

prostoru.

3.5.2. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine

Sa stanovi{ta za{tite ìvotne sredine konstatovano

je da je planirana izgradwa prihvatqiva uz slede}e uslove:

– prilikom odre|ivawa namene poslovnog prostora

unutar kompleksa izbegavati delatnosti koje mogu uticati

na pove}awe nivoa komunalne buke i aerozaga|ewa;

– zbog veoma velikih razlika izme|u ekstremnih tempe-

ratura u na{em kllimatu, prilikom projektovawa novih

objekata izbegavati ravne krovove;

– stanovi se moraju graditi pod uslovom da se uradi do-

bra termoizolacija uz obavezno ventilirani vazdu{ni

sloj, te da prozori budu postavqeni vertikalno iz psiho-

lo{kih razloga.

U okviru tehni~ke dokumentacije obavezno uraditi

idejni i glavni projekat tehni~kih mera za{tite ìvot-

ne sredine za spre~avawe {irewa ~estica azbestnih vla-

kana u toku demontaè fasadnih obloga i odvoza na de-

poniju.

3.5.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra

Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora bi-

ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo-

àrnim propisima, standardima i normativima:

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom

o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik Republike Srbi-

je”, br. 37/88 i 48/94);

– objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,

koja se po protoku i pritoku vode u mreì planira i pro-

jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za

spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra

(„Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91);

– objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va-

trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativi-

ma za pristupne puteve... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95),

po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od

gabarita objekta;

– objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaci-

je niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53, 54/88 i

28/95) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{ti-

tu objekata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list

SRJ”, broj 11/96).

Planirane podzemne garaè (broj ulaza i izlaza zavisi

od povr{ine garaà) realizovati u skladu sa Odlukama o

uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stam-

benih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”,

br. 32/4/83).

3.5.4. Urbanisti~ke mere od elementarnih nepogoda

U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od

ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa-

snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora

biti uz primenu odgovaraju}ih preventivnih prostornih i

gra|evinskih mera za{tite.

Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi-

ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh-

ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u

seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81,

49/82, 29/83, 21/88, 52/90).

3.5.5. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu qudi i dobara

U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa

skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom: Prilog mera

za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i pro-

storno-planski uslovi od interesa za odbranu zemqe, koji

je sastavni deo predmetnog plana.

4. Inèwersko-geolo{ka pravila za izgradwu

Predmetni prostor pripada savskoj padini nagiba 3–6°izme|u kota 92.20-106.50 mnv. U konstrukciji terena u~e-

stvuju: nasip debqine od 0,4 do 6 m, lesoliki deluvijum de-

bqine 1 do 2 m, deluvijalne gline debqine 1 do 1,5 m ikre~wa~ko-laporoviti sedimenti. Hidrogeolo{ka istra-

ìvawa ovoga prostora do dubine 6 do 9 m nisu konstato-


vala prisustvo podzemnih voda. Teren je povoqan za gradwu

objekata. Planirani objekti mogu se fundirati direktno

ispod nasipa. Za ukopane delove objekta obavezna je prime-

na odgovaraju}ih hidrotehni~kih mera za{tite na pojavu

sezonskih procednih voda. Izgradwom dve ili vi{e pod-

zemnih etaà zalazi se u zonu karbonatno-laporovitih se-

dimenata. Ukoliko se ide sa izgradwom u ovim sedimenti-

ma neophodno je primeniti odgovaraju}u hidrotehni~ku za-

{titu. Iskopi preko 2 m moraju se izvoditi uz odre|ene

mere za{tite od otkidawa i odrowavawa.

Izgradwa i rekonstrukcija saobra}ajnica odvija}e se

na lesoidnodeluvijalnom tlu. Priprema podtla podrazume-

va uklawawe humiziranog ili nasutog materijala i meha-

ni~ku stabilizaciju do propisane zbijenosti.

Izgradwa infrastrukturnih objekata zahteva da se is-

kopi preko 2 m moraju {tititi razupirawem. Pre polaga-

wa cevovoda neophodno je izvr{iti zvijawe lesnog podtla

kao i izravnavaju}eg tamponskog sloja.

5. Sprovo|ewe plana

Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i ur-

banisti~ki osnov za izdavawe Izvoda iz plana.

Granice katastarskih parcela za javne povr{ine defi-

nisane su u grafi~kom prilogu br. 2 „Regulaciono-nivela-

cioni plan sa re{ewem saobra}ajnih povr{ina i anali-

ti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe” i ne mogu

se mewati.

Zona A namewena za vi{eporodi~no stanovawe razra|u-

je se urbanisti~kim projektom.

5.1. Planovi koji se stavqaju van snage

Stupawem na snagu ovog plana detaqnije regulacije

prestaje da vaì Regulacioni plan dela MZ Bele vode u

@arkovu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/96) u

delu izme|u ulica Mate Jerkovi}a, Palisadske, Komovske

i Bele vode.

5.2. Etapnost realizacije

U zoni A – vi{eporodi~nog stanovawa data je mogu}-

nost etapnosti realizacije koja se odnosi na zamenu posto-

je}ih objekata planiranim.

5.3. Procena i struktura investicionih ulagawa

5.3.1. Uvod

Predmet ekonomskog vrednovawa planiranih aktivno-

sti na podru~ju Plana detaqne regulacije bloka izme|u

ulica Palisadske, Mate Jerkovi}a, Bele vode i Komovske

odnosi se na procenu vrednosti i strukture investicionih

ulagawa, odnosno tro{kova izgradwe, s jedne strane, i

prihoda koji bi se ostvarili prodajom novoizgra|enih

objekata, s druge strane, i to posmatrano kroz dva planska

re{ewa.

Istraìvawe je sprovedeno primenom metoda finan-

sijske analize ulagawa i potencijalnog prihoda koji bi se

ostvario realizacijom projekta. Metod je zasnovan na spe-

cifi~nostima posmatranog podru~ja, odnosno karakteru

tretiranog podru~ja koje kao posebnost ima ru{ewe celog

jednog bloka.

Cene koje su primewene u radu ve}inom su vaè}e za

predmetnu lokaciju, a delom prose~ne za podru~je grada,

{to zavisi od vrste analiziranih podataka. One su proi-

za{le iz podataka Odluke o ure|ivawu gradskog gra|evin-

skog zemqi{ta i drugih nadle`nih institucija (Beograd-

ske elektrane, Elektrodistribucija – Beograd, Enegrogas,

PTT i Republi~ki zavod za statistiku).


Procena investicionih ulagawa – „Azbestno naseqe”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kalkulativna kor. Ukupna cena po m²

Red.povr{ina u m²

Opis namene ulagawa –––––––––––––––––––––––––––––– cena m² ––––––––––––––––––––––––––––broj

plan sa plan sa plan sa plan sa

20.500 m² BRGP 25.200 m² BRGP 20.500 m² BRGP 25.200 m² BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Tro{kovi ure|ivawa zemqi{ta

(80% BRGP novoizgra|enog prostora) 90,085,407 120,129,331

1.1. Stanovawe 66,918,324 92,911,392

1.1.1 Tro{kovi primarnog ure|ivawa zemqi{ta 8,228 11,424 2,375 19,541,500 27,132,000

1.1.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 8,228 11,424 732 6,022,896 8,362,368

1.1.3. Tro{kovi sekundarnog ure|ivawa zemqi{ta

(saobra}aj, vodovod, kanalizacija, zelene

povr{ine) 8,228 11,424 2,360 19,418,080 26,960,640

1.1.4. Tro{kovi koji se ugovaraju sa KRO 11,424 21,935,848 30,456,384

– EDB 8,228 11,424 1,054 8,672,312 12,040,896

– TT 8,228 11,424 620 5,101,360 7,082,880

– Gasovod 8,228 11,424 992 8,162,176 11,332,608

1.2. Poslovawe 14,779,908 20,520,864

1.2.1. Tro{kovi primarnog ure|ivawa zemqi{ta 1,452 2016 3,675 5,336,100 7,408,800

1.2.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 1,452 2016 1,478 2,146,056 2,979,648



povr{ine) 1,452 2016 2,360 3,426,720 4,757,760

1.2.4. Tro{kovi koji se ugovaraju sa KRO 1,452 2016 3,871,032 5,374,656

– EDB 1,452 2016 1,054 1,530,408 2,124,864

– TT 1,452 2016 620 900,240 1,249,920

– Gasovod 1,452 2016 992 1,440,384 1,999,872

1.3 Garaè (244/196 gara`na mesta 12,5 m²) 8,337,175 6,697,075

1.3.1. Tro{kovi primarnog ure|ivawa zemqi{ta 3,050 2450 1,188 3,621,875 2,909,375

1.3.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 3,050 2450 366 1,116,300 896,700



povr{ine) 3,050 2450 1,180 3,599,000 2,891,000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

R. b. Opis namene ulagawa U~e{}e u ukupnim

tro{kovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


(80% BRGP novoizgra|enog

prostora) 12% 14%

1.1. Stanovawe

1.1.1. Tro{kovi primarnog ure|ivawa

zemqi{ta

1.1.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije

1.1.3. Tro{kovi sekundarnog ure|ivawa

zemqi{ta (saobra}aj, vodovod,

kanalizacija, zelene povr{ine)

1.1.4. Tro{kovi koji se usvajaju sa KRO

– EDB

– TT

– Gasovod

1.2. Poslovawe


zemqi{ta





1.2.4. Tro{kovi koji se ugovaraju sa KRO

– EDB

– TT

– Gasovod

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

R. b. Opis namene ulagawa U~e{}e u ukupnim

tro{kovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.3. Garaè (244/196 gara`na

mesta h 12,5 m²)


zemqi{ta





––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Raseqavawe (63 stana po prose~noj

planskoj ceni Direkcije za gra|evinsko

zemqi{te dopis br. 11846/96000–áâ-3

od 15.03.2002. godine, revalorizovano

cenama na malo u iznosu od oko 15%) 30% 26%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3. Izgradwa novih objekata 55% 56%

– Stambeni prostor

(0,80% BRGP h 350 evra po m²)

– Poslovni prostor

(0,80% BRGP h 360 evra po m²)

– Garaè (0,90% BRGP h 200 evra po m²)

– Skloni{ta (0,5% ukupne gra|evinske

cene za stanove i garaè)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4. Ostali nepredvi|eni tro{kovi i

tro{kovi rizika 4% 4%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO (1+2+3+4) 100% 100%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 Raseqavawe (63 stana po prose~noj planskoj ceni

Direkcije za gra|evinsko zemqi{te – dopis

br. 11846/96000-IVZ od 15.03.2002. god. revalorizovano

cenama na malo u iznosu od oko 15%) 3,732 3,732 52,662 226,014,772 226,014,772

3 Izgradwa novih objekata 419,448,577 489,949,110

– Stambeni prostor (0,80% BRGPh350 evra po m²) 13,940 17,136 21,700 302,498,000 371,851,200

– Poslovni prostor (0,80% BRGPh360 evra po m²) 2,460 3,024 21,700 53,382,000 65,620,800

– garaè (0,90% BRGPh200 evra po m²) 5,691 4,635 10,850 61,747,350 50,289,750

– skloni{ta (0,5% ukupne gra|evinske cene za

stanove i garaè) 680 680 0,5% 1,821,227 2,187,360

4 Ostali nepredvi|eni tro{kovi 4% 29,419,950 33,443,729

A TRO[KOVI UKUPNO (1+2+3+4) 764,918,706 869,536,941

5 Prihod od prodaje stanova umawen za

raseqavawe 144 st. 7,332 10,128 59,000 432,558,500 597,552,000

6 Prihod od prodaje pos. prostora 2,460 3,024 71,300 175,398,000 215,611,200

7 Prihod od prodaje garaà 5,691 4,635 29,450 167,599,950 136,500,750

B PRIHODI UKUPNO (5+6+7) 775,556,450 949,663,950

razlika (B-A) 10,637,744 80,127,009

razlika u % 1% 9%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Struktura investicionih ulagawa – „Azbestno naseqe”

Procena i struktura investicionih ulagawa jednokratnom uplatom Direkciji––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Jednokratna uplata 30% mawe U~e{}e

R. br. Opis namene ulagawa plan sa plan sa plan sa plan sa

20.500 m² 25.200 m² 20.500 m² 25.200 m²

BRGP BRGP BRGP BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


(80% BRGP novoizgra|enog prostora) 70,766,849 78,862,842 9% 10%

1.1. Stanovawe 53,423,581 74,174,890

1.1.1. Tro{kovi primarnog ure|ivawa zemqi{ta 13,679,050 18,992,400

1.1.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 4,216,027 5,853,658


(saobra}aj, vodovod, kanalizacija, zelene povr{ine) 13,592,656 18,872,448

1.1.4. Tro{kovi koji se ugovaraju sa KRO 21,935,848 30,456,384

– EDB 8,672,312 12,040,896

– TT 5,101,360 7,082,880

– Gasovod 8,162,176 11,332,608

1.2. Poslovawe 11,507,245


1.2.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 1,502,239 2,085,754

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



1.2.4. Tro{kovi koji se ugovaraju sa KRO 3,871,032 5,374,656

– EDB 1,530,408 2,124,864

– TT 900,240 1,249,920

– Gasovod 1,440,384 1,999,872

1.3. Garaè (244/196 gara`na mesta h 12,5 m²) 5,836,023 4,687,953


1.3.2. Tro{kovi za pogodnost lokacije 781,410 627,690



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Raseqavawe (63 stana po prose~noj planskoj ceni

Direkcije za gra|evinsko zemqi{te dopis

br. 11846/96000–áâ-3 od 15.03.2002. godine,

revalorizovano cenama na malo u

iznosu od oko 15%) 226,014,772 226,014,772 30% 27%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3. Izgradwa novih objekata 419,448,577 489,949,110 56% 59%

– Stambeni prostor (0,80% BRGP h 350 evra po m²) 302,498,000 371,851,200

– Poslovni prostor (0,80% BRGP h 360 evra po m²) 53,382,000 65,620,800

– Garaè (0,90% BRGP h 200 eur po m²) 61,747,350 50,289,750

– Skloni{ta (0,5% ukupne gra|evinske cene

za stanove i garaè) 1,821,227 2,187,360

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4. Ostali nepredvi|eni tro{kovi 29,419,950 33,443,729 4% 4%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

A TRO[KOVI UKUPNO (1+2+3+4) 745,650,147 828,270,452 100% 100%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5 Prihod od prodaje stanova 432,558,500 597,552,000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6. Prihod od prodaje pos. prostora 175,398,000 215,611,200

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7. Prihod od prodaje garaà 167,599,950 136,500,750

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B PRIHODI UKUPNO (5+6+7) 775,556,450 949,663,950

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

razlika (B-A) 29,906,303 121,393,498

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

razlika u % 4% 15%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Rekapitulacija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

o p i s d i n a r i e v r o

plan sa plan sa plan sa plan sa

20.500 m² 25.200 m² 20.500 m² 25.200 m²

BRGP BRGP BRGP BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ukupan prihod 775,566,450 949,663,950 12,508,975 15,317,160

ukupni tro{kovi 764,918,706 869,536,941 12,337,398 14,024,789

ukupni tro{kovi/m² 46,641 43,132 752 696

razlika (prih-tro{) 10,637,744 80,127,009 171,577 1,292,371

razlika (prih-tro{)

u % 1% 9% 1% 9%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pomo}ne tabele

Kalkulativne povr{ine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

o p i s postoje}e plan sa plan sa

stawe 20.500 m² 25.200 m²

BRGP BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

BRGP 8,400 20,500 25,200

novoizgra|en prostor 9,680 13,440

NRGP/80% 6,720 16,400 20,160

NRGP novo stanovawe 8,228 11,424

NRGP novo poslovawe 1,452 2,016

NRGP/70% prodaja stanovawe 12,198 14,994

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

NRGP/80% prodaja poslovawe 2,460 3,024

NRGP/90% garaè 5,691 4,635

ostalo za raseqavawe neto

– kvadrat za kvadrat – 4,866 4,866

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostvareni prihod din.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

o p i s plan sa plan sa

20.500 m² 25.200 m²

BRGP BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

NRGP – raseqavawe m² 7,332 10,128

prihod – stanovawe 432,558,500 597,552,000

prihod – poslovawe 175,398,000 215,611,200

prihod – garaè 167,599,950 136,500,750

ukupno prihod 775,556,450 949,663,950

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostvareni rezultat

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

dobit plan sa 20.500 m² plan sa 25.200 m²

BRGP BRGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

din 10,637,744 80,127,009

% 1% 9%

evro 171,577 1,292,371

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

tro{kovi ulagawa po m²

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

opis dinari evro

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

plan sa 20.500 m² BRGP plan sa 25.200 m² BRGP plan sa 20.500 m² BRGP plan sa 25.200 m² BRGP

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ukupno 46,641 43,132 752 696

stanov 44,558 42,057 719 678

poslovawe 28,816 29,625 465 478

garaè 12,808 12,787 207 206

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 evro = 62 dinara


5.3.2. Finansijska analiza projekta

Ova analiza zasniva se na ispitivawu dva planom pred-

loèna re{ewa, odnosno na izgradwi 20.500 m² koja je

predloèna Odlukom o pripremawu regulacionog plana i

planskoj varijanti izgradwe 25.200 m² BRGP, kao i ru{e-

wu 8.400 m² BRGP. Osnov za prora~un je procena investi-

cionih ulagawa za planirano pove}awe povr{ina od oko

12.100 (16.800) m² BRGP.

Obra~un tro{kova odnosi se na ukupnu korisnu povr-

{inu od 16.440 (20.160) m², {to predstavqa pove}awe ovih

povr{ina za 8.228 (11.424) m² za stanovawe i 1.452 (2.016)

m² za poslovawe u odnosu na postoje}e stawe.

Za realizaciju ovog projekta potrebno je uloìti

764.918.706 (869.536.941) dinara, ~ime se pokrivaju tro{kovi

primarnog i sekundarnog ure|ivawa zemqi{ta i izgradwa

novih objekata. Ukupan investicioni tro{ak po m² korisne

povr{ine stana sa garaàma, poslovawem i skloni{tem iz-

nosi 46.641 (43.132) dinara ili oko 752 (696) evra. Ovaj tro-

{ak za stanove iznosi 719 (678) evra, za poslovni prostor

465 (478) evra i za garaè 207 (206) evra. Gra|evinska cena

od 350 evra za stanovawe (175 za garaè) je prose~na cena za

predmetnu lokaciju i odnosi se na vrednost gra|evinskih,

zavr{nih i instalacionih radova, kao i opremawe zgrade.

Prodajom ~istog novoizgra|enog prostora od 7.332

(10.128) m², koji je dobijen umawewem ukupne korisne povr-

{ine za povr{inu postoje}ih stanova za raseqavawe na lo-

kaciji, po prose~noj trì{noj ceni od oko 59.000 din. (950

evra) ostvario bi se prihod u iznosu od oko 775.556.450

(949.663.950). Za raseqavawe preostala 144 stana ra~unato

je 4.866 m² korisne povr{ine odnosno „kvadrat za kva-

drat". Prodajna cena stana podrazumeva kompletno opre-

mqen stan i iznosi 90% prose~ne cene koju zvani~no obja-

vquje Republi~ki zavod za statistiku i iznosi oko 59.000

(950 evra) za stanovawe i oko 29.500 (470 evra) za garaè.

Navedeni postupak vrednovawa pokazao je da bi se, pri

datim uslovima i stati~kom prora~unu, ostvarila dobit u

iznosu od 10.637.744 din. u prvoj varijanti ili 80.127.009

din. u drugoj varijanti, odnosno 171.577 (1.292.371) evra.

Ostvarena dobit iznosi u prvoj varijanti 1%, odnosno

9% u drugoj. Jednokratnom uplatom naknade za gra|evinsko

zemqi{te dobit se pove}ava na 4 (15)%.

5.3.3. Zakqu~ak

Iz rezultata vrednovawa predmetne lokacije proizila-

zi da varirawe ukupne kalkulativne korisne povr{ine

stanova u dva predloèna re{ewa od 20.500 (25.200) m²

BRGP daje razli~ite rezultate:

– pove}awem planirane korisne povr{ine, ukupna gra-

|evinska cena metra kvadratnog stambenog prostora sa ga-

raàma, poslovawem i skloni{tem smawuje se sa 46.641

din. na 43.132 din., odnosno sa 752 evra na 696 evra;

– optere}enost metra kvadratnog novog stana tro{kovi-

ma ure|ivawa zemqi{ta iznosi 9 (10) %, {to je rezultat

osloba|awa obaveze pla}awa naknade za povr{inu sru{e-

nih objekata, s jedne, i izuzetno visokih tro{kova raseqa-

vawa, s druge strane;

– planirana izgradwa donosi dobit u iznosu od 1 (9)%,

odnosno 4 (15)% kod jednokratne uplate naknade za gra|e-

vinsko zemqi{te.

Ekonomsko-finansijska analiza tro{kova i prihoda

pokazala je da je drugo – varijantno – re{ewe od 25.200 m²

BRGP isplativije i sa ekonomskog stanovi{ta opravdanije.

ááá – PRAVILA GRA\EWA

1. Op{ta pravila za zone A i B

Gra|evinska linija je linija do koje je dozvoqeno gra|ewe.

Poloàj gra|evinskih linija u odnosu na regulacionu

kao i postavqawe objekata dato je u grafi~kom prilogu br.

2 „Regulaciono-nivelacioni plan sa re{ewem saobra}aj-

nih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima za

obeleàvawe” R=1:1000.

Prilikom nove izgradwe sve potrebe za garaìrawem i

parkirawem zadovoqiti na parceli na kojoj se gradwa vr{i.

2. Pravila gra|ewa za zonu „A”

2.1. Vrsta i namena objekata

U zoni vi{eporodi~nog stanovawa postoje}i objekti

planirani su za ru{ewe.

Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u

prostoru koja bi mogla naru{iti ili ugroziti objekat ili

funkcije na susednim objektima.

Nije dozvoqena namena i gradwa koja bi mogla da ugro-

àva ~ovekovu sredinu, osnovne uslove ìvqewa suseda

ili sigurnost susednih zgrada.

Daje se mogu}nost realizacije delatnosti u prizemqi-

ma novoplaniranih objekata, odnos stanovawa i delatno-

sti 85:15.

2.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinskih parcela

Parcela mora imati direktan kolski pristup na javnu

saobra}ajnu povr{inu, kao i mogu}nost prikqu~ka na javnu

komunalnu mreù.

Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od-

nosu na javne povr{ine (ulica, koridor tehni~ke infra-

strukture koji se nalazi izvan regulacije ulica, trga, par-

ka itd.) i razdelnim granicama parcele prema susedima.

Parcele su pravougaonog oblika. Oblik i veli~ina

parcela odre|uje se tako da se na wima mogu izgraditi

objekti u skladu sa pravilima iz ovoga plana.

Dozvoqava se deoba katastarske parcele za zonu vi{e-

porodi~ne izgradwe u skladu sa uslovima iz ovoga plana.

Minimalna povr{ina parcele i minimalna {irina

fronta prema saobra}ajnoj povr{ini definisane su u sle-

de}oj tabeli:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona A Min. i maks. Min. {irina

povr{ina parcele (m²) fronta (m’)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vi{eporodi~no 640-750 23

stanovawe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.3. Uslovi za izgradwu objekata

Planirane objekte postaviti i izgraditi prema pravi-

lima ovoga plana.

Objekte du` ulice Komovske i Mate Jerkovi}a formi-

rati kao jednostrano uzidane, a dva objekta du` ulice Pa-

lisadske kao slobodnostoje}e.

Minimalno rastojawe objekata defini{e se u odnosu na

susedni objekat i iznosi minimalno visinu vi{eg objekta.

Gra|ewe izme|u gra|evinske linije i regulacione li-

nije nije dozvoqeno.

Gra|evinske linije nadzemnih i podzemnih etaà pre-

ma ulicama Mate Jerkovi}a i Komovskoj se poklapaju.

Podzemne garaè moraju imati jedan ulaz – izlaz, {iri-

ne otvora min. 3 m.

Planira se izgradwa 14 objekata upravno na izohipse

terena.

Planirani objekti prate regulaciju ulica Mate Jerko-

vi}a i Komovske.

Ukupno BRGP kolektivnog stanovawa u bloku iznosi

25130 m².

Mogu}e je u okviru iste BRGP od 25130 m² umesto 360

stanova prose~ne bruto povr{ine od oko 70 m² planirati

i ve}i broj stanova usitwavawem strukture, pri ~emu se mo-

ra voditi ra~una da stepen motorizacije ne sme biti ispod

0,7 na nivou mikrolokacije za postoje}e (kako je to propi-

sano GUP-om do 2000. god. u postoje}im naseqima prili-

kom rekonstrukcija) i 0,9 za nove stanove.

Potrebne kapacitete za parkirawe vozila obezbediti

izgradwom garaà ispod planiranih objekata i parking

aleja du` ulica: Komovske, Mate Jerkovi}a i Palisadske

kako je to prikazano u odgovaraju}em grafi~kom prilogu.

Okvirni zbirni kapacitet planiranih garaà je 216 par-

king mesta a na parking prostorima obezbe|uje se jo{ 85

PM, {to ukupno iznosi 301 PM. Broj gara`nih mesta po

objektima i orijentacioni poloàj ulaza u garaè prika-

zan je u grafi~kom prilogu br. 2 „Regulaciono-nivelacio-

ni plan sa re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko-

-geodetskim elementima za obeleàvawe” R= 1:1000.

Prema standardima Generalnog plana Beograda do

2021. godine za maksimalan broj stanova od 360 potrebno je

ostvariti 360 PM, {to proizvodi deficit od 59 PM.

Predvi|en je jedan tip izgradwe objekata maksimalne

BRGP od oko 1.795 m² po objektu.

Dubina trakta planiranih objekata je maksimalno 16 m.

Spratnost objekata je Su+P+5+Pk.

Na~in i dubinu fundirawa, kao i broj podzemnih eta-

à novoplaniranih objekata re{iti nakon detaqnih geo-

lo{kih istraìvawa.

Najvi{a kota poda garaà data je za svaki objekat poje-

dina~no {to je prikazano na grafi~kom prilogu br. 2 „Re-

gulaciono-nivelacioni plan sa re{ewem saobra}ajnih po-

vr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima za obeleà-

vawe" R= 1:1000.

Maksimalna visina objekta od kote prizemqa do krov-

nog venca iznosi 17,40 m.

Maksimalna visina slemena objekta od kote prizemqa

iznosi 21,20 m.

Maksimalna visina nadzitka potkrovne etaè iznosi

180 cm.

Krov izvesti kao ~etvorovodan, sa prilago|enim nagi-

bima krovnih ravni izabranom pokriva~u.

Ne dozvoqava se prelaèwe bilo kojim delom zgrade

iznad i ispod povr{ine tla u javnu povr{inu.

U arhitekturi novih objekata mogu se pojaviti svi ele-

menti karakteristi~ni za moderan arhitektonski izraz i

upotrebu savremenih materijala.

Jednostrano uzidane objekte raditi tako da objekat u ob-

likovnom smislu predstavqa arhitektonsku celinu sa isto-

vetnim tretmanom fasade i mogu}no{}u etapne realizacije.

Pravila prikqu~ewa na komunalnu infrastrukturu da-

ta su u pravilima ure|ewa komunalne infrastrukture iz

ovoga plana.

U okviru zone kolektivnog stanovawa primeniti par-

terno re{ewe zelenila uz sadwu pojedina~nog li{}arskog

i ~etinarskog drve}a. U ovim zelenim povr{inama organi-

zovati prostore za pasivnu rekreaciju dece i odraslih.

Prostor iznad podzemnih garaà nasuti slojem humusa de-

bqine min. 0,60 m i re{iti ga po principima „krovnih vrto-

va", sa ozelewenim i poplo~anim povr{inama tako da ~ini je-

dinstvenu prostornu celinu sa ostalim zelenim povr{inama.

Obezbediti drenaù u skladu sa propisima za odvodwa-

vawe.

Na poplo~anim povr{inama primeniti kvalitetne za-

store, sa bordurama u razli~itoj teksturi ili boji materi-

jala.

Nije dozvoqeno ogra|ivawe parcela.

Daje se mogu}nost fazne izgradwe.

2.4. Tabelarni prikaz kapaciteta izgradwe za vi{eporodi~no stanovawe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Povr{ina (vi{eporodi~no stanovawe) 0.9791 ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

BRGP nadzemnih etaà 25130 m²

BRGP podzemnih garaà 5950 m²

BRGP ukupna 31080 m²

spratnost Su+P+5+Pk

pod objektima 3808 m²

maks. broj stanova 360

broj objekata 14

broj gara`nih mesta 216

broj parking mesta 85

ukupno GM+PM 301

za standard 1st/PM – deficit 59

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3. Pravila gra|ewa za zonu „B"

3.1. Vrsta i namena objekata

U zoni individualnog stanovawa zadràvaju se postoje-

}i objekti sa mogu}no{}u dogradwe i nadgradwe.

Postoje}i objekat se moè zameniti novim objektom,

prema pravilima ovog plana.

3.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinskih parcela

Zadràvaju se postoje}e katastarske parcele na kojima

se moè graditi u skladu sa pravilima iz ovog plana i

ovim planom postaju gra|evinska.

Dozvoqeno je gra|ewe na svakoj postoje}oj katastarskoj

parceli koja se zadràva i postaje gra|evinska, kao i na

novoj gra|evinskoj parceli formiranoj od dela ili vi{e

delova katastarskih parcela, a u skladu sa pravilima ovog

plana.

Minimalna gra|evinska parcela iznosi 480 m².

3.3. Uslovi za izgradwu objekata

Objekte du` ulice Bele vode formirati kao slobodno-

stoje}e.

Za povr{ine namewene za izgradwu individualnih

objekata dozvoqava se obavqawe delatnosti u prostorijama

u prizemqu objekata pod uslovom da vrsta delatnosti ne

ugroàva kvalitet stanovawa i ìvotne sredine.

Nije dozvoqena namena i gradwa koja bi mogla da ugro-

àva ~ovekovu sredinu, osnovne uslove ìvqewa suseda

ili sigurnost susednih zgrada.

Maksimalna visina objekta na parceli je P+2+Pk;

Maksimalni indeks izgra|enosti na parceli je 0,8 uz

uslov da indeks zauzetosti ne prelazi 50% povr{ine par-

cele;

Za stacionirawe vozila obezbediti po jedno parking

mesto za svaki stan i to u okviru objekta, u posebnom objek-

tu na parceli ili na otvorenom prostoru u okviru parcele;

Na~in i dubinu fundirawa, novoplaniranih objekata

re{iti nakon detaqnih geolo{kih istraìvawa.

Postoje}i objekat na parceli se moè dograditi ili

nadzidati na osnovu napred navedenih uslovqenosti;

Postoje}i i dogra|eni, nadzidani deo objekta moraju da

predstavqaju skladnu arhitektonsku i funkcionalnu celinu;

Dozvoqeno je ogra|ivawe parcela.



4. Prikaz uporednih parametara u okviru podru~ja obuhva}enog planom detaqne regulacije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Postoje}e Regulacioni Regulacioni Plan detaqne U granicama GUP GP do

stawe za plan 1996. na plan 1996. regulacije RP iz 1996. 2000. 2021.

Blok 1 nivou bloka 1 ukupno u ha bloka 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

povr{ina plana 1.90 ha 1.90 ha 7.572 2.012 ha 7.572 - -

povr{ina bloka 1.372 ha 1.336 ha 5.653 1.185 ha 5.653 - -

saobra}ajne 0.56 ha 0.56 ha 1.919 0.83 ha 0.65 - -

povr{ine

pod objektima 3230 m² 4044 m² 14694 m² 4828 m² 15478 m² - -

– ukupno

P – individualno 0.207 ha 0.207 0.413 0.207 0.413 - -

stanovawe

P – vi{eporodi~no

stanovawe 1.165 ha 1.129 ha 5.240 0.979 ha 5.240 - -

BRGP 980 1656 3304 m² 1656 m² 3304 m² - -

individualno

BRGP 8400 14400 45059 m² 25130 m² 55789 - -

vi{eporodi~no

BRGP ukupno 9380 m² 16056 m² 48363 m² 26786 m² 59093 - -

nadzemnih etaà

BRGP podzemnih 0 0 0 5950 m² 5950 m² - -

etaà

spratnost P+2 P+3+Pk P+3+Pk Su+P+5+Pk Su+P+5+Pk P+3 P+6

vi{eporodi~no

spratnost P-P+2 P+1+Pk P+1+Pk P+2+Pk P+2+Pk P+1 P+2+Pk

individualno

br. stanovnika 659 652 2362 1109 2760

br. stanova 213 184 715 380 959 1st=68m² 1st=80m²

gustina 346st/ha* 343st/ha* 312st/ha* 583st/ha* 373* 200 450-600

indeks / 0.45 1.07* 0.64 1.33* 0.78 0.8 1.0-2.0

koeficijent

izgra|enosti

stepen 0.23 0.30 0.19 0.24 0.20 - 0.35

zauzetosti

koeficijent 0.45 1.07 0.64 1.72 0.86 - -

izgra|enosti

sa garaàma

vi{eporodi~no 0 172 567+30 301 719 1.1 0.7-1.1

br. PM PM/stan PM/stan

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– definicija indeksa u GUP do 2000. godine jednaka je definiciji koeficijenta GP do 2021. godine

* – prekora~ewe GUP do 2000 godine

parkirawe: pos/novo=0.7 post. 0.9 novo

Sastavni deo Plana detaqne regulacije podru~ja izme|u

ulica Mate Jerkovi}a, Palisadske, Komovske i Bele vode

u @arkovu su i:

áâ

GRAFI^KI PRILOZI

1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta 1:1000

2. Regulaciono-nivelacioni plan sa re{ewem

saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko-geo-

detskim elementima za obeleàvawe 1:1000

3. Sprovo|ewe plana 1:1000

4. Plan mreè i objekata infrastrukture 1:1000

â

DOKUMENTACIJA

1.D. Odluka i zakqu~ak Izvr{nog odbora

Skup{tine grada

2.D. Izve{taj o javnom uvidu

i stru~noj raspravi

3.D. Izvod iz DUP-a 1:1000

4.D. Postoje}e stawe

5.D. Uslovi i mi{qewa JKP i drugih u~esnika

u izradi plana, inicijative, primedbe

iz javnog uvida

6.D. Topografski plan 1:1000

7.D. Kopija plana 1:1000

8.D. Katastar vodova i podzemnih instalacija 1:1000

9.D. Inèwersko-geolo{ka karta 1:1000

10.D. Prikaz ste~enih urbanisti~kih obaveza 1:1000

*

* *

Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqiva-

wa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 27. ta~ka 12. i ~la-

na 49. stav 1. Statuta grada Beograda („Slu`beni list gra-

da Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99 i 2/00) i ~lana 24. Po-

slovnika Skup{tine grada Beograda („Slu`beni list gra-

da Beograda", br. 18/94 i 21/94), donela je

R E [ E W E

O IZBORU ^LANA IZVR[NOG ODBORA SKUP[TINE

GRADA BEOGRADA

1. Bira se za ~lana Izvr{nog odbora Skup{tine grada

Beograda:

– prof. dr Milan Vujani}.

2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Predsednik








R E [ E W E


GRADA BEOGRADA


Beograda:

– Vladimir Markovi}, diplomirani pedagog.


grada”.



Predsednik


Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 22.






R E [ E W E


GRADA BEOGRADA


Beograda:

– Qiqana Nestorovi}.


grada”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 27. Statuta grada

Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95,

20/95, 21/99 i 2/00), i ~lana 13. Odluke o osnivawu Javnog

preduze}a za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 20/94, 18/00 i 16/03),

donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENA-

MA STATUTA DIREKCIJE ZA GRA\EVINSKO ZEM-

QI[TE I IZGRADWU BEOGRADA

1. Daje se saglasnost na Odluku o izmenama Statuta Di-

rekcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda JP.


grada”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona o jav-

nim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte-

resa („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 25/2000)

i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list gra-

da Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENA-

MA I DOPUNAMA STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG

PREDUZE]A ZA JAVNE GARA@E I PARKIRALI[TA

„PARKING SERVIS” – BEOGRAD

^lan 1.

Daje se saglasnost na Odluku o izmenama i dopunama

Statuta javnog komunalnog preduze}a za javne garaè i par-

kirali{ta „Parking servis” – Beograd, broj 450-LXXII/2od 1. septembra 2003. godine.

^lan 2.

Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 12. Zakona o uslo-

vima za obavqawe poslova ve{ta~ewa („Slu`beni glasnik

Republike Srbije”, broj 16/87) i ~lana 27. Statuta grada

Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95,

20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODREDBE STATUTA

O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA GRADSKOG

ZAVODA ZA VE[TAÊWA

1. Daje se saglasnost na odredbe Statuta o izmenama i

dopunama Statuta Gradskog zavoda za ve{ta~ewa br.

1264/02-2 od 22. oktobra 2002. godine:


– odredbu ~lana 2. kojom se ure|uje delatnost i

– odredbu ~lana 11. kojom se utvr|uju uslovi za imenova-

we direktora.


grada”.



Predsednik



septembra 2003. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o

osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni

glasnik Republike Srbije”, broj 62/03) i ~lana 27. Statuta

grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br.

18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „DRAGOJLO DUDI]”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora

Osnovne {kole „Dragojlo Dudi}”, Beograd, Bulevar kraqa

Aleksandra br. 525, zbog podnete ostavke:

– Cvetan Korunoski, nastavnik fizike.

2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa.


grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „CANA MARJANOVI]”, RAQA


Osnovne {kole „Cana Marjanovi}”, Raqa, ul. Bata Mirko-

vi}a broj 23, zbog podnete ostavke:

– Vladan Vukosavqevi}, nastavnik razredne nastave.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „MI]A STOJKOVI]”, UM^ARI

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora

Osnovne {kole „Mi}a Stojkovi}”, Um~ari, ul. 29. novem-

bra broj 11:

– Zoran Mili}evi}, privatni preduzetnik,

– @ivoslav Kari}, elektrotehni~ar,

– Ivica Nikoli}, dipl. ekonomista.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „SEDAM SEKRETARA SKOJA”,

BEOGRAD


Osnovne {kole „Sedam sekretara Skoja”, Beograd, ul. Mi-

lentija Popovi}a broj 72:

– Mi}a Prica, dipl pravnik,

– Du{an Bjelica, magistar tehni~kih nauka.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „MILAN RAKI]”, BEOGRAD


Osnovne {kole „Milan Raki}”, Beograd, ul. Vojvo|anska

broj 62:


– Qiqana Perovi}, dipl. pravnik,

– Radovan [quki}, dipl. ekonomista.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „MLADOST”, BEOGRAD


Osnovne {kole „Mladost”, Beograd, ul. Gandijeva broj 99:

– Mirjana Pantovi}, pedagog.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN STERIJA POPOVI]”,

BEOGRAD


Osnovne {kole „Jovan Sterija Popovi}”, Beograd, ul. Voj-

vo|anska broj 61:

– Olivera Jawi}-@eraji}, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „VEQKO VLAHOVI]”,

BEOGRAD – BOR^A


Osnovne {kole „Veqko Vlahovi}”, Beograd, Bor~a, ul. Ko-

vilovska broj 1:

– Boro Raj~evi}, socijalni radnik.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN POPOVI]”, BEOGRAD


Osnovne {kole „Jovan Popovi}”, Beograd, ul. Marijane

Gregoran broj 62, zbog podnete ostavke:

– Dragana Dingarac, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „VLADA AKSENTIJEVI]”,

BEOGRAD


Osnovne {kole „Vlada Aksentijevi}”, Beograd, ul. \ure

\akovi}a broj 70:

– Bojan Bojani}, dipl. istori~ar.




grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN CVIJI]”, BEOGRAD


Osnovne {kole „Jovan Cviji}”, Beograd, ul. Danila Ili-

}a broj 1, zbog podnete ostavke:

– Qiqana Aleksi}, arhitekta.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „DRAGOJLO DUDI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-

le „Dragojlo Dudi}”, Beograd:

– Dragana A}imovi}, nastavnik matematike.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „CANA MARJANOVI]”, RAQA


le „Cana Marjanovi}”, Raqa, ul. Bata Mirkovi}a broj 23:

– Vesna Mileti}, profesor istorije.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „MI]A STOJKOVI]”, UM^ARI

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne

{kole „Mi}a Stojkovi}”, Um~ari, ul. 29. novembra broj 11:

– Milo{ Vela{evi}, serviser ra~unara,

– Bora Panti}, vodoinstalater,

– Slobodan \ur|evi}, gra|. tehni~ar.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „SEDAM SEKRETARA SKOJA”,

BEOGRAD


{kole „Sedam sekretara Skoja”, Beograd, ul. Milentija

Popovi}a broj 72:

– mr ph Mira Jovanovi}, farmaceut,

– dr Tatjana Radosavqevi}, lekar.



grada”.



Predsednik








18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „MILAN RAKI]”, BEOGRAD


{kole „Milan Raki}”, Beograd, ul. Vojvo|anska broj 62:

– Vesna Radosavqevi}, dipl. pravnik,

– Jadranka Ivanovi}, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „MLADOST”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-

le „Mladost”, Beograd, ul. Gandijeva broj 99:

– Nata{a Medojevi}, stjuardesa.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN STERIJA POPOVI]”,

BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole

„Jovan Sterija Popovi}”, Beograd, ul. Vojvo|anska broj 61:

– \or|e Peri}, dipl.in`. poqoprivrede.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „VEQKO VLAHOVI]”, BEOGRAD

– BOR^A

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne

{kole „Veqko Vlahovi}”, Beograd, Bor~a, ul. Kovilovska

broj 1:

– Mirjana Latinovi}, dipl.ekonomista.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN POPOVI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne

{kole „Jovan Popovi}”, Beograd, ul. Marijane Gregoran

broj 62:

– Vera Mu{kiwa, profesor.



grada”.



Predsednik








18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „VLADA AKSENTIJEVI]”,

BEOGRAD


le „Vlada Aksentijevi}”, Beograd, ul. \ure \akovi}a

broj 70:

– Olivija Radojkovi}, matemati~ar.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


OSNOVNE [KOLE „JOVAN CVIJI]”, BEOGRAD


le „Jovan Cviji}”, Beograd, ul. Danila Ili}a broj 1:

– Evica Ostoji}, slu`benik.



grada”.



Predsednik






grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br.

18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

PRVE BEOGRADSKE GIMNAZIJE


Prve beogradske gimnazije u Beogradu, ul. Cara Du{ana

broj 61:

– Nevenka Arsenijevi}-Majer

– Ivanka Gaji},

– Du{an Antonijevi}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA TEH-

NI^KE [KOLE „BUDA DAVIDOVI]”, OBRENOVAC

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Teh-

ni~ke {kole „Buda Davidovi}”, Obrenovac, ul. Mila Ma-

ni}a broj 12, zbog podnete ostavke:

– Sne`ana Vukosavqevi}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TEHNI^KE [KOLE „NOVI BEOGRAD”

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Teh-

ni~ke {kole „Novi Beograd”, Omladinskih brigada broj

25, zbog podnete ostavke:

– Aleksandar Stamenkovi}, dipl. in`. gra|evine.



grada”.



Predsednik








18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TEKSTILNE [KOLE

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Tek-

stilne {kole, Beograd, ul. Vojislava Ili}a broj 88, zbog

podnete ostavke:

– Vesna Pe{i}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


FILOLO[KE GIMNAZIJE

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Fi-

lolo{ke gimnazije, Beograd, ul. Kameni~ka broj 2:

– Nata{a Zujovi}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


^ETVRTE GIMNAZIJE

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora ^e-

tvrte gimnazije, Beograd, ul. Teodora Drajzera broj 24, zbog

podnete ostavke:

– dr Du{an Gli{ovi}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA DEVETE

GIMNAZIJE „MIHAJLO PETROVI] ALAS”

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Deve-

te gimnazije „Mihajlo Petrovi} Alas”, Beograd, ul. Goce

Del~eva broj 41, zbog podnete ostavke:

– Milorad Kadi}, dipl. in`. gra|evine.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TRE]E BEOGRADSKE GIMNAZIJE

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Tre-

}e beogradske gimnazije u Beogradu, ul. Wego{eva broj 15:

– Veselinka \uk, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik








18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

PRVE BEOGRADSKE GIMNAZIJE

1. Imenuje se za ~lanove [kolskog odbora Prve beo-

gradske gimnazije u Beogradu, ul. Cara Du{ana broj 61:

– Svetlana Svilenkovi}, dipl.filolog,

– Ivana Jankovi}, prevodilac za francuski jezik,

– mr Mirjana [u{wara, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA TEH-

NI^KE [KOLE „BUDA DAVIDOVI]”, OBRENOVAC

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tehni~ke {ko-

le „Buda Davidovi}”, Obrenovac, ul. Mila Mani}a broj 12:

– Vesna Qumovi}, poqoprivredni tehni~ar.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TEHNI^KE [KOLE „NOVI BEOGRAD”

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tehni~ke {ko-

le „Novi Beograd”, Omladinskih brigada broj 25:

– mr @arko Radenkovi}.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TEKSTILNE [KOLE

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tekstilne

{kole, Beograd, ul. Vojislava Ili}a broj 88:

– Qubi{a Jev|i}, ekonomista.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


FILOLO[KE GIMNAZIJE

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Filolo{ke

gimnazije, Beograd, ul. Kameni~ka broj 2:

– Sr|an Markovi}, zubni tehni~ar.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


^ETVRTE GIMNAZIJE

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora ^etvrte gimna-

zije, Beograd, ul. Teodora Drajzera broj 25:


– Zoran Samarxi}, referent za civilnu za{titu.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA DE-

VETE GIMNAZIJE „MIHAJLO PETROVI] ALAS”

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Devete gimna-

zije „Mihajlo Petrovi} Alas”, Beograd, ul. Goce Del~eva

broj 41:

– Srboqub ]ur~ija, dipl. veterinar.



grada”.



Predsednik







18/95, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je

R E [ E W E


TRE]E BEOGRADSKE GIMNAZIJE

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tre}e beograd-

ske gimnazije, Beograd, ul. Wego{eva broj 15:

– Tamara Stoj~evi}, dipl. pravnik.



grada”.



Predsednik


Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na sednici

odrànoj 5. septembra 2003. godine, na osnovu ~lana 57.

Odluke o Gradskoj upravi („Slu`beni list grada Beogra-

da”, br. 8/97 – pre~i{}en tekst, 10/97, 13/97, 7/98, 9/98,

3/2000, 21/2000, 22/01, 21/02, 27/02, 10/03 i 15/03) i ~l. 2. i 23.

Odluke o Izvr{nom odboru Skup{tine grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 17/92 i 10/93), doneo je

R E [ E W E

O IZMENAMA RE[EWA O RASPOREDU RADNOG

VREMENA U GRADSKOJ UPRAVI GRADA BEOGRADA

1. U Re{ewu o rasporedu radnog vremena u Gradskoj

upravi grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,

br. 1/02 i 9/02), mewa se ta~ka 3, koja glasi:

„U Sekretarijatu za inspekcijske poslove, inspekcij-

ski poslovi se obavqaju u dve smene i to od 7 do 22 ~asa, s

tim {to Sektor za deùrni inspekcijski nadzor radi i su-

botom, nedeqom i u dane dràvnih praznika”.

2. Ovo re{ewe stupa na snagu osmog dana od dana obja-

vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.


Izvr{ni odbor

Broj 130-2270/03-IO, 5. septembra 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 144. Zakona o radu („Slu`beni glasnik

Republike Srbije”, br. 70/01 i 73/01) i ~lana 3. stav 2. Op-

{teg kolektivnog ugovora („Slu`beni glasnik Republike

Srbije”, br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/00 i 31/01) Savez samo-

stalnih sindikata Beograda, Samostalni sindikat kulture

– Gradski odbor, Granski sindikat kulture i umetnosti

„Nezavisnost” i SINGLUS – Sindikat glumaca Srbije i

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda, kao ovla{}eni

organ osniva~a, dana 29. avgusta 2003. godine zakqu~uju

P O S E B A N K O L E K T I V N I U G O V O R

ZA USTANOVE KULTURE OD ZNAÂJA

ZA GRAD BEOGRAD

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: Ugovor),

u skladu sa zakonom i Op{tim kolektivnim ugovorom, ure-

|uju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daqem

tekstu: zaposleni), javnih ustanova u delatnosti kulture (u

daqem tekstu: poslodavac), za{tita zaposlenih na radu, za-

rade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i po-

slodavaca, kao i me|usobni odnosi osniva~a i poslodavca.

Ovaj ugovor zakqu~uje se izme|u osniva~a i sindikata, u

ime svih zaposlenih u ustanovama kulture koje obavqaju de-

latnost kulture od zna~aja za grad Beograd.

^lan 2.

Osniva~em, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.

Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je

u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se ustanova

koja je osnovana za vr{ewe delatnosti kulture od zna~aja

za grad Beograd.

^lan 3.

Delatnost kulture od zna~aja za grad Beograd odre|ena

je Zakonom o delatnostima od op{teg interesa u oblasti

kulture i Odlukom o odre|ivawu ustanova kulture od zna-

~aja za grad Beograd.


^lan 4.

Osniva~ obezbe|uje ustanovama materijalne, tehni~ke i

druge uslove za nesmetano obavqawe delatnosti, prati rad,

preduzima mere za otklawawe negativnih okolnosti koje

mogu uticati na vr{ewe delatnosti i preduzima mere na

unapre|ewu delatnosti.

Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehni~ke mere

za izvr{ewe posla, kvalitet i obim programa.

^lan 5.

Odredbe ovog ugovora obavezno se preuzimaju u sve pojedi-

na~ne kolektivne ugovore ustanova iz ~lana 2. ovog ugovora, i

imaju snagu obaveznosti za osniva~a, poslodavce, i sve zapo-

slene u ovim ustanovama.

^lan 6.

Ovim ugovorom i pojedina~nim kolektivnim ugovorima

ne mogu se utvrditi mawa prava i nepovoqniji uslovi rada

i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvr|enih zako-

nom i Op{tim kolektivnim ugovorom.

áá – ZARADA

^lan 7.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa-

stoji iz:

– zarade koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme pro-

vedeno na radu,

– uve}ane zarade,

– naknade zarade i

– drugih primawa ugovorenih kolektivnim ugovorom.

Zarada se utvr|uje na osnovu vrednosti posla koji zapo-

sleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu

sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad

iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

^lan 8.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove-

deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade i

– ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnoga ~asa,

– vrednosti – koeficijenta posla i

– mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

^lan 9.

Zarada za zaposlene u ustanovama ~iji je osniva~ grad

Beograd, utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, uporedive veli-

~ine – prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u vanpri-

vredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji

se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu

zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro-

ja zaposlenih na osnovu ~asova rada) i

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u vanpri-

vredi grada u prethodnom mesecu uve}ane do 15%.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima, poje-

dina~nim kolektivnim ugovorima utvr|uje se vrednost rad-

nog ~asa za standardni u~inak u svakoj ustanovi.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih u ustanova-

ma kojima je osniva~ grad Beograd bude ispla}ivana ispod

prose~ne ciqne zarade zaposlenih u vanprivredi grada,

uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 10.

Masa zarada iz prethodnog ~lana ovog ugovora utvr|uje

se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu go-

dinu, na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odno-

sno mehanizma korelacije zarada u ustanovama i prose~no

ostvarivane zarade u vanprivredi Beograda, u zavisnosti

od ekonomsko-finansijskog poloàja ustanove, mogu}no-

sti osniva~a definisanih na osnovama politike razvoja.

^lan 11.

Vrednost posla utvr|uje se na osnovu sloènosti, odgo-

vornosti, uslova rada i stru~ne spreme koja je uslov za oba-

vqawe odre|enog posla, polaze}i od specifi~nosti poslo-

va svake ustanove.

Vrednost posla iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se pojedi-

na~nim kolektivnim ugovorom.

Osnovna zarada u ustanovi kreta}e se u rasponu 1 prema 4.

^lan 12.

Osnovna zarada iz ~lana 8. ovog ugovora moè se ugovo-

riti ugovorom o radu i u ve}em iznosu, u skladu sa pojedi-

na~nim kolektivnim ugovorom.

Osnovna zarada iz ~lana 8. ovog ugovora formira se na

osnovu slede}ih kriterijuma:

– kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadataka

polaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,

– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

– radnog iskustva, a posebno duìne rada u ustanovi,

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog

za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva-

liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog, polaze}i od

specifi~nosti osnovne delatnosti svake ustanove.

^lan 13.

Zarada zaposlenih moè se umawiti do 20%, odnosno

uve}ati do 30% po osnovu sloènosti, obima, kvaliteta i

uslova rada.

^lan 14.

Cena radnog mesta utvr|uje se kao proizvod vrednosti

radnog ~asa i vrednosti posla, u zavisnosti od osnovne de-

latnosti ustanove, i to na osnovu op{teg akta o organiza-

ciji i sistematizaciji radnih mesta, raspore|ivawu zapo-

slenih, specifi~nosti i sloènosti posla i odgovorno-

sti u radu.

^lan 15.

Poslodavac i reprezentativni sindikat pojedina~nim

kolektivnim ugovorom utvr|uju i razra|uju poslove po gru-

pama poslova, polaze}i od stru~ne spreme i utvr|uju vred-

nost – koeficijent za svaki posao.

^lan 16.

Osniva~ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbe-

|uje isplatu zarade za zaposlene u ustanovama u slede}im

rokovima:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em

mesecu,

– kona~an obra~un zarade do 15. u narednom mesecu.

Uve}ana zarada

^lan 17.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to za:

1. prekovremeni rad,

2. rad na dan praznika koji je neradni dan,

3. no}ni rad i

4. rad u smeni.

^lan 18.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnu

zaradu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni, za 110%,

– za rad no}u (izme|u 22 i {est ~asova narednog dana)

ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti po-

sla, za 26%,


– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre-

me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera-

spodele vremena, za 26% i

– za rad u smeni, do 5%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u

smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

è biti niì od zbira procenata uve}awa po svakom od

osnova.

Naknade i druga primawa

^lan 19.

Poslodavac je duàn da zaposlenom obezbedi naknadu

zarade za vreme odsustvovawa sa rada u visini od 100% pro-

se~ne zarade zaposlenog u mesecu u kome odsustvuje, i to u

slede}im slu~ajevima:

– prekid rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog or-

gana, odnosno ovla{}enog zaposlenog;

– neobezbe|ivawe za{tite na radu usled ~ega bi daqe

obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po ì-

vot i zdravqe zaposlenog ili drugih lica;

– kori{}ewe godi{weg odmora i pla}enog odsustva;

– praznik za koji je zakonom propisano da se ne radi;

– privremena nespobnost za rad, ako je nesposobnost

prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo-

qewem;

– davawe krvi, tkiva i drugog dela tela;

– odazivawe pozivu vojnih i drugih organa;

– stru~no osposobqavawe i usavr{avawe radi potrebe

procesa rada;

– prisustvovawe sednici Skup{tine grada Beograda,

wenih tela, sednici organa sindikata i Saveza sindikata,

u svojstvu ~lana.

^lan 20.

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvo-

vawa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad do 30 da-

na prouzrokovane bole{}u ili povredom van rada najmawe

u visini od 65% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome

je nastupila spre~enost, uve}ana za dodatak po osnovu du-

ìne vremena provedenog u radnom odnosu.

^lan 21.

Zaposleni ima pravo i na druga primawa, i to za:

1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);

2. ishranu u toku rada;

3. tro{kove boravka na terenu (terenski dodatak);

4. druga primawa u skladu sa pojedina~nim kolektivnim

ugovorima.

^lan 22.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda-

tak na zaradu u iznosu od 0,4% cene rada utvr|ene ovim ugo-

vorom za svaku godinu radnog staà.

^lan 23.

Poslodavac je duàn da zaposlenom obezbedi primawa

koja su u funkciji izvr{ewa poslova, i to:

– za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene prevo-

zne karte za kori{}ewe javnog prevoza, i to samo kada za-

posleni radi;

– tro{kove ishrane u toku rada u visini do 20% prose~-

ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi republike,

prema posledwem objavqenom podatku republi~kog organa

nadle`nog za poslove statistike, ili do visine neopore-

zovanog iznosa prema zvani~nim podacima nadle`nog or-

gana ako je to povoqnije za zaposlene;

– za vreme provedeno na slu`benom putu u zemqi, i to:

naknada za ishranu u visini 5% prose~ne mese~ne bruto

zarade u privredi republike, uz priloène ra~une za is-

hranu; naknada tro{kova sme{taja u celini prema prilo-

ènim ra~unima i naknada tro{kova prevoza u celini

prema priloènim kartama za prevoz kori{}enim sred-

stvom javnog prevoza sa prate}im neophodnim izdacima

koji se dokumentuju;

– za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu

– pod uslovima, na na~in i u visini utvr|enoj posebnim

propisima.

^lan 24.

Poslodavac je duàn da zaposlenom obezbedi pravo i

isplati:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa

po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmawe u

visini iznosa ~etiri zarade koju bi zaposleni ostvario za

mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremni-

na, s tim {to tako ispla}ena otpremnina ne moè biti ni-

à od ~etiri prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod

poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i

isplata otpremnine;

– pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog i ~lana

uè porodice u visini tro{kova pogrebnih usluga prema

prose~nim cenama JKP.

^lan 25.

Poslodavac moè zaposlenom da obezbedi pravo i is-

plati:

– jubilarnu nagradu za 10, 20 i 30 godina neprekidnog

rada u ustanovi – jubilarna nagrada iznosi 50% prose~ne

neto zarade ispla}ene u ustanovi u mesecu koji prethodi

mesecu u kome se nagrada ispla}uje;

– solidarnu pomo} za slu~ajeve teè bolesti zaposle-

nog ili ~lanova uè porodice, zdravstvene rehabilitaci-

je zaposlenog, nastupawa teè invalidnosti, ublaàvawa

posledica elementarnih nepogoda, pruàwa pomo}i poro-

dici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili

~lana uè porodice u iznosu od najmawe jedne prose~ne za-

rade u ustanovi u mesecu u kome se vr{i isplata, a u slu~a-

ju smrti i nabavke lekova do iznosa tro{kova prema pri-

loènom ra~unu,

– zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika do iznosa

jedne prose~ne zarade ispla}ene u ustanovi u mesecu u ko-

me se beskamatni kredit ispla}uje, sa rokom vra}awa koji

ne moè biti duì od {est meseci.

^lanovima uè porodice zaposlenog smatraju se bra~-

ni drug, deca, bra}a, sestre, roditeqi, staraoci i lica ko-

ja ìve u zajedni~kom doma}instvu.

^lan 26.

Obezbe|ivawe prava i na~in isplate primawa iz ~lana

24. i 25. ovog kolektivnog ugovora reguli{u pojedina~ni

kolektivni ugovori.

Minimalna zarada

^lan 27.

Minimalna zarada je utvr|ena dowa granica zarade ko-

ja se garantuje zaposlenom ako svojim radom postigne stan-

dardni u~inak za puno radno vreme.

Visinu minimalne zarade utvr|uje Socijalno-ekonom-

ski savet Vlade Republike Srbije.

^lan 28.

Poslodavac minimalnu zaradu moè ispla}ivati na

osnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz sagla-

snost reprezentativnog sindikata u periodu ne duèm od

{est meseci u toku kalendarske godine.


ááá – RADNI ODNOSI

^lan 29.

Radni odnos moè da zasnuje lice koje ispuwava op{te

uslove utvr|ene zakonom i uslove predvi|ene op{tim ak-

tom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova

i radnih zadataka u ustanovi.

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ivawem ugovora

o radu.

^lan 30.

Ustanova je du`na da zaposlenom omogu}i da, pod

uslovima i na na~in propisan zakonom i ovim ugovorom,

ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa ra-

dom.

Ustanova je du`na da po zahtevu zaposlenog za za{titu

prava, omogu}i sindikalnoj organizaciji u ustanovi uvid

u primenu kolektivnog ugovora i ostvarivawe prava zapo-

slenih.

Zasnivawe radnog odnosa

^lan 31.

Radni odnos zasniva se zakqu~ivawem ugovora o radu,

pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektiv-

nim ugovorima.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac na neo-

dre|eno ili odre|eno vreme u skladu sa zakonom.

^lan 32.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i ne-

povoqniji uslovi od prava i uslova predvi|enih zakonom,

ovim Ugovorom i pojedina~nim kolektivnim ugovorom.

^lan 33.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima

zaposlenih u ustanovi odlu~uje direktor ili lice koje on

ovlasti, u skladu sa zakonom.

Radno vreme

^lan 34.

Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeqno.

Radni dan traje osam ~asova, a radna nedeqa pet radnih

dana.

^lan 35.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog da-

na smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u

pogledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni

ne radi vi{e od jedne radne nedeqe no}u, a duè moè ra-

diti no}u samo uz svoju pismenu saglasnost.

^lan 36.

Zaposleni moè radni odnos zasnovati i sa nepunim

radnim vremenom u skladu sa zakonom, a prava iz radnog od-

nosa ostvariva}e srazmerno vremenu provedenom na radu i

ostvarenim rezulatima rada.

^lan 37.

Puno radno vreme skra}uje se zaposlenom koji radi na

naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslo-

vima.

Skra}ivawe radnog vremena vr{i se srazmerno {tet-

nom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zapo-

slenog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadata-

ka osnovne delatnosti poslodavca, a najvi{e 10 ~asova

nedeqno.

Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u-

ju se op{tim aktom o organizaciji i sistematizaciji po-

slova ustanove.

Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima ista

prava i obaveze iz radnog odnosa kao i zaposleni koji ra-

di puno radno vreme.

^lan 38.

Poslodavac moè da uvede i rad duì od punog radnog

vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i

zadataka.

Rad duì od punog radnog vremena ne moè da traje du-

è od ~etiri ~asa dnevno, a najduè 240 ~asova u kalendar-

skoj godini po zaposlenom.

^lan 39.

Raspored radnog vremena utvr|uje direktor poslodavca

u okviru godi{weg radnog vremena.

^lan 40.

Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, moè vr{i-

ti preraspodelu radnog vremena posebnim re{ewem, i to:

– kad to zahteva priroda posla radi obezbe|ivawa po-

trebnog obima i kvaliteta usluga,

– u ciqu boqe organizacije rada i racionalnijeg kori-

{}ewa sredstava rada,

– zbog racionalnog kori{}ewa radnog vremena u ciqu

izvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

^lan 41.

Poslodavac moè zaposlenom da uvede preraspodelu

radnog vremena u skladu i pod uslovima utvr|enim zako-

nom.

Odmori i odsustva

a) Godi{wi odmor

^lan 42.

Zaposleni imaju pravo na godi{wi odmor, u skladu sa

zakonom, ovim ugovorom i op{tim aktom poslodavca, od

najmawe 18 a najvi{e 30 radnih dana, po svim osnovama.

^lan 43.

Poslodavac je duàn da zaposlenom utvrdi duìnu go-

di{weg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmawe 18

radnih dana.

Duìna godi{weg odmora zaposlenog uve}ava se po

osnovu:

1. staà osigurawa do 7 radnih dana;

2. sloènosti poslova – doprinosa

u radu (do 5 radnih dana) i to:

– od á do áâ stepena stru~ne spreme do 2 radna dana,

– â i âá stepen stru~ne spreme do 3 radna dana,

– âáá i âááá stepen stru~ne spreme do 4 radna dana,

– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima do 5 radnih dana;

3. po osnovu uslova rada do 7 radnih dana;

4. zaposlenom invalidu, samohranom

roditequ sa detetom do sedam

godina, zaposlenoj sa

maloletnim detetom, zaposlenom

sa dvoje ili vi{e dece do

14 godina ìvota, zaposlenom

koji u svom doma}instvu

izdràva dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju. do 3 radna dana;

U slu~aju da se istovremeno

steknu dva ili vi{e osnova

iz ta~ke 4, godi{wi odmor se

uve}ava za 5 radnih dana;


5. za radna mesta sa posebnim

uslovima rada kao i na drugim

radnim mestima sa posebnim

specifi~nostima u zavisnosti

od osnovne delatnosti ustanove

zaposlenom se uve}ava duìna

godi{weg odmora do 7 radnih dana.

^lan 44.

Zaposlenim sa 30 godina penzijskog staà utvr|uje se

duìna godi{weg odmora u trajawu od 30 radnih dana.

^lan 45.

Zaposlenom se moè odobriti kori{}ewe godi{weg

odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoqava, s tim

da prvi deo koristi bez prekida u trajawu od najmawe 10

radnih dana u toku kalendarske godine (zakqu~no sa 31. de-

cembrom), a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

^lan 46.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje direk-

tor poslodavca prema planu kori{}ewa godi{weg odmora

za svaku godinu.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora donosi direk-

tor poslodavca u pisanoj formi i uru~uje ga zaposlenom.

b) Odsustvovawe sa rada

^lan 47.

Direktor poslodavca duàn je da zaposlenom omogu}i

pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendar-

skoj godini u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 5 radnih dana;

– ro|ewa deteta 5 radnih dana;

– smrti ~lana uè porodice

(bra~ni drug, deca, roditeqi zaposlenog) 5 radnih dana;

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana;

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili

sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti

lica koje ìvi u zajedni~kom

doma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana;

– teè bolesti ~lana uè porodice 5 radnih dana;

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana;

– polagawa stru~nog ispita 5 radnih dana;

– praznovawe krsne slave 1 radni dan;

– elementarnih nepogoda 3-5 radnih dana;

– kori{}ewa organizovanog

rekreativnog odmora u ciqu prevencije

radne invalidnosti 5 radnih dana;

– u~estvovawa na sportskim i

radno-proizvodnim takmi~ewima 2 radna dana;

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni

koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

^lan 48.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao

vreme provedeno na radu, uz ostvarivawe svih prava i oba-

veza iz radnog odnosa.

^lan 49.

Zaposlenom se moè odobriti nepla}eno odsustvo do

pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slede-

}im slu~ajevima:

– nege ~lana uè porodice 5 radnih dana;

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana;

– smrti srodnika, koji nisu

navedeni u ~lanu 47. ovog ugovora 2 radna dana.

Zaposlenom se izuzetno moè odobriti nepla}eno odsu-

stvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske

godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti

proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi direktor poslo-

davca ili lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustva sa rada zaposlenom miru-

ju prava iz rada i po osnovu rada.

^lan 50.

Zaposlenom se moè odobriti nepla}eno odsustvo u

trajawu do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu-

~aju: polagawa stru~nog ispita ili ispita kojim se sti~e

neposredno vi{i stepen obrazovawa u oblasti u koju spa-

daju poslovi koje zaposleni obavqa, izrade doktorske di-

sertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i

drugim oblicima stru~nog usavr{avawa.

áâ – ZA[TITA NA RADU

^lan 51.

Poslodavac i zaposleni du`ni su da se u procesu rada

pridràvaju odredaba Zakona o radu, Zakona o za{titi na

radu i ovog ugovora u organizovawu i sprovo|ewu za{tite

na radu.

^lan 52.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na

za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu higijenu,

osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odràvawe

sredstava za rad u ispravnom stawu i da preduzima potreb-

ne mere za{tite od {tetnih uticaja po ìvot i zdravqe za-

poslenog, polaze}i od specifi~nosti svake ustanove.

Poslodavac je duàn da op{tim aktom utvrdi radna me-

sta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesio-

nalnih i drugih oboqewa, uz saglasnost sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji

pored op{tih ispuwavaju i posebne odredbe iz oblasti za-

{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delat-

nosti ustanove.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slu-

~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa

utvr|uje upravni odbor poslodavca.

^lan 53.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za{ti-

te na radu i za pruàwe pomo}i ostalim zaposlenima, uko-

liko im zapreti opasnost po ìvot i zdravqe, da se podvr-

gavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim

pregledima, da svoje znawe i prakti~nu sposobnost u po-

gledu za{tite radne i ìvotne sredine stalno usavr{ava-

ju, da obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe rad-

ne i ìvotne sredine, da pravilno rukuju oru|ima za rad i

da se pridràvaju propisa o za{titi na radu.

^lan 54.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi

sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima

i ne odràva ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave-

sti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedo-

stacima koji mogu ugroziti ìvot drugih zaposlenih i bez-

bednost procesa rada.

^lan 55.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac }e

u skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva, a naj-

mawe u visini od 0,15% na masu sredstava ispla}enih na

ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog re-

kreativnog odmora, a zaposleni su du`ni da ga koriste u

skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

â – UÊ[]E U UPRAVQAWU

^lan 56.

Predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odbo-

ru ustanove imenuje i razre{ava osniva~. Predstavnike za-

poslenih u upravni i nadzorni odbor ustanove predlaè


sindikat, a postupak za predlagawe i birawe ~lanova

upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi re-

prezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikati-

ma i zaposlenima u skladu sa statutom ustanove.

Ukoliko je u ustanovi organizovano vi{e reprezenta-

tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed-

ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova upravnog i

nadzornog odbora iz reda zaposlenih, predlozi zaposlenih

}e se dostavqati direktoru poslodavca, srazmerno broju

~lanova reprezentativnih sindikata.

^lan 57.

Reprezentativni sindikat u~estvuje u postupku statu-

snih promena ustanove, a posebno svojinske promene i ima

pravo davawa mi{qewa i predloga.

^lan 58.

U ustanovama sa preko 50 zaposlenih moè da se obra-

zuje savet zaposlenih koji ima od tri do pet ~lanova.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji

je ~lan saveta zaposlenih.

Postupak za predlagawe, izbor i opoziv ~lanova saveta

zaposlenih vodi i za wega odgovara reprezentativni sin-

dikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.

Savet zaposlenih razmatra pitawa koja se odnose na

ostvarivawe prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osno-

vu rada, bliè utvr|ena pojedina~nim kolektivnim ugovo-

rom.

^lan 59.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe-

nih potreba zaposlenih, uz mi{qewe reprezentativnog

sindikata.

Upravni odbor je, pre dono{ewa pravilnika o za{titi

na radu, duàn je da pribavi mi{qewe reprezentativnog

sindikata.

^lan 60.

Poslodavac }e ovla{}enom sindikalnom povereniku

ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogu}i-

ti da, po zahtevu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvid

u primenu ovog ugovora i ostvarivawa prava zaposlenog,

pod uslovom da zahtev nije re{en u postupku pred organima

ustanove.

âá – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 61.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle-

nog, zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih

promena, potpisnici ovog ugovora du`ni su da zakqu~e so-

cijalni program i donesu program re{avawa vi{ka zapo-

slenih.

Potpisnici Kolektivnog ugovora utvr|iva}e dogovo-

rom broj zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba.

^lan 62.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je ra-

dom prestala potreba primewiva}e se kriterijumi iz poje-

dina~nih kolektivnih ugovora, i to posebno u slu~aju da

zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim po-

slovima.

âáá – NAÎN RE[AVAWA SPOROVA

^lan 63.

Arbitraà se formira kada do|e do sporova u primeni,

ili promeni ovog ugovora, u roku od 30 dana od dana na-

stanka spora u primeni ili zapo~iwawa promene ovog ugo-

vora.

Arbitraà se sastoji od sedam ~lanova, i to: po jednog

izabranog predstavnika osniva~a i poslodavca, a tri pred-

stavnika reprezentativnog sindikata i dva neutralna ~la-

na koja predloè osniva~, poslodavac i reprezentativni

sindikat po dogovoru, iz reda stru~waka za oblast koja je

predmet spora.

Arbitraà je du`na da u roku od 30 dana od dana for-

mirawa odlu~i o predmetu spora.

^lan 64.

Postupak pred arbitra`nim ve}em pokre}u potpisnici

ovog ugovora.

Odluka arbitra`nog ve}a obavezna je za strane u sporu,

potpisnike ovog ugovora i zamewuje odgovaraju}u odredbu

ovog ugovora zbog koje je do{lo do spora.

U~esnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitra`nom od-

lukom povre|eno wegovo pravo zasnovano po zakonu, moè

pokrenuti spor kod nadle`nog suda.

âááá – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 65.

Poslodavac je duàn da u skladu sa zakonom zaposleni-

ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv-

nosti usmerenih na poboq{awe uslova rada i ukupnog ì-

votnog poloàja.

^lan 66.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe

u skladu sa wegovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog

ugovora, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i

da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi-

jalni i socijalni poloàj zaposlenih i uslove rada;

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma-

terijalni i socijalni poloàj zaposlenih;

– da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednica-

ma na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijati-

ve i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlu~uje o po-

jedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 67.

Poslodavac je duàn:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pruàwe potrebnih stru~nih, administra-

tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata

da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi

se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle-

nih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog ugovo-

ra i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindi-

kata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me-

se~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne

postigne najmawe 30 pla}enih ~asova mese~no;

– da sindikalnim poverenicima i predsednicima sin-

dikalnih podru`nica drugih sindikalnih organizacija

sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no

za obavqawe funkcija, a ako se sporazum ne postigne, naj-

mawe jednu polovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju

za predsednika tog sindikata, srazmerno broju ~lanova;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe

zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima,

pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim;

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po-

sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konfe-

rencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika-

ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal-

ni, ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, i da se u

odnosu na wih opredeli;

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na

sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindi-


kata, kada se razmatraju inicijative koje uputi odre|eni

sindikat ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava

i obaveze zaposlenih.

^lan 68.

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesi-

onalno obavqa svoju du`nost za vreme trajawa mandata ima

pravo na naknadu zarada najmawe u visini zarade koju bi

ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

^lan 69.

Predsedniku sindikalne organizacije i ~lanovima od-

bora, predsednicima sindikalnih podru`nica i sindi-

kalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom

ovim ugovorom, ne moè se ponuditi ugovor pod izmewenim

uslovima ako je to za wega nepovoqnije, ili na drugi na-

~in dovesti u nepovoqniji poloàj zbog sindikalne aktiv-

nosti za vreme obavqawa svoje funkcije.

^lan 70.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u ustano-

vi du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redov-

nom radu i funkcionisawu ustanove i da ne remeti propi-

sanu radnu disciplinu.

áH – ORGANIZOVAWE PROCESA [TRAJKA

^lan 71.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u

skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

^lan 72.

Minimum procesa rada utvr|uje osniva~ posebnim

aktom.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se,

pored ustanova, svi korisnici putem sredstava javnog in-

formisawa, imaju}i u vidu da ustanove kulture obavqaju

delatnost od zna~aja za grad Beograd.

^lan 73.

Ukoliko se zbog neobezbe|ivawa prava iz ovog ugovora

i pojedina~nih kolektivnih ugovora organizuje {trajk, on

}e se sprovoditi u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u

wemu u~estvuju obezbedi}e se naknada.

H – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 74.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih

ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we-

govih odredaba.

^lan 75.

Ovaj ugovor neposredno se primewuje i osnov je za za-

kqu~ivawe pojedina~nih kolektivnih ugovora u ustanova-

ma iz ~lana 2. ovog ugovora.

Na osnovu ovog ugovora, treba da se potpi{u pojedina~-

ni kolektivni ugovori u roku od tri meseca od dana stupa-

wa na snagu ovog ugovora.

^lan 76.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada, u ime osniva~a, oba-

vezuje se da prati primenu odredaba ovog ugovora, i to po-

sebno tokom izrade i usagla{avawa pojedina~nih kolek-

tivnih ugovora.

^lan 77.

Za pra}ewe primene, sporna pitawa i tuma~ewe odreda-

ba ovog ugovora nadle`na je komisija koju imenuje Izvr-

{ni odbor Skup{tine grada, a sa~iwavaju je po dva pred-

stavnika potpisnika ovog ugovora.

^lanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz

sastava komisije.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih {est me-

seci dostavqa izve{taj o primeni ovog ugovora.

Zakqu~ci i tuma~ewa doneti na komisiji, ako su jedno-

glasni, imaju obavezuju}u snagu za sve u~esnike u zakqu~i-

vawu pojedina~nih kolektivnih ugovora.

^lan 78.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme.

Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno

ugovorom, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.

^lan 79.

U slu~aju otkaza, ovaj ugovor primewuju se do razre{e-

wa spornih pitawa, a najduè {est meseci, s tim {to su

u~esnici du`ni da postupak pregovarawa o razre{ewu

spornih pitawa zapo~nu u roku od 10 dana.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak za-

kqu~ivawa novog ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

^lan 80.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se na na~in i po po-

stupku na koji je i zakqu~en.

^lan 81.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom ne-

posredno se primewuju odredbe zakona i Op{teg kolektiv-

nog ugovora, kojima se propisuju obaveze, odgovornosti i

prava zaposlenih i svih potpisnika kolektivnih ugovora.

^lan 82.

U~esnici u zakqu~ivawu pojedina~nih kolektivnih

ugovora ustanova kulture od zna~aja za grad Beograd obave-

zni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade u pojedina~ne ko-

lektivne ugovore.

^lan 83.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa, a prime-

wiva}e se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`be-

nom listu grada Beograda”.

^lan 84.

Odredbe o zaradama regulisane ovim ugovorom prime-

wiva}e se po~ev od obra~una zarada za septembar mesec

2003. godine.

Izvr{ni odbor

Skup{tine grada Beograda

IO broj 110-2200/03, 29. avgusta 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Savez samostalnih sindikata Beograda,

Samostalni sindikat kulture

– Gradski odbor

Broj 955, 29. avgusta 2003. godine

Predsednik

Dragan Todorovi}, s. r.

Granski sindikat kulture i umetnosti „Nezavisnost”

Broj 82/03, 29. avgusta 2003. godine

Predsednik

Zoran \uri~i}, s. r.

SINGLUS – Sindikat glumaca Srbije

Broj 35/1, 29. avgusta 2003. godine

Predsednik

Slobodan Ninkovi}, s. r.


ZVEZDARA

Skup{tina op{tine Zvezdara na sednici odrànoj 10.

septembra 2003. godine na osnovu ~l. 19. ta~ka 10. Odluke o

organizaciji organa op{tine Zvezdara („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 9/2000 – pre~i{}en tekst) i ~lana 8.

stav 3. Odluke o Javnom pravobranila{tvu („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 14/92), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ZAMENIKA JAVNOG PRAVOBRANIOCA

OP[TINE ZVEZDARA

1. Razre{ava se funkcije zamenika javnog pravobranio-

ca op{tine Zvezdara Zorica Ristovi}, dipl. pravnik iz Be-

ograda, zbog prelaska na novu du`nost, sa 15. septembrom

2003. godine.


grada”.

Skup{tina op{tine Zvezdara

á broj 020-7, 10. septembra 2003. godine

Predsednik

Petar Moravac, s. r.

OBRENOVAC

Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Obrenovac na sed-

nici odrànoj 28. avgusta 2003. godine, na osnovu ~lana 23.

Zakona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik

Republike Srbije”, br. 16/97 i 42/98), ~lana 11. Odluke o

organizovawu JKP „Obrenovac” iz Obrenovca („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 21/00) i ~lana 4. i 41. Odluke o

Izvr{nom odboru SO Obrenovac („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 16/00 i 4/02), po zahtevu JKP „Obrenovac” iz

Obrenovca br. 1315 od 11. avgusta 2003. godine – za davawe

saglasnosti na odluku Upravnog odbora o pove}awu cena

osnovnih komunalnih proizvoda i usluga, doneo je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA CENE OSNOVNIH

KOMUNALNIH PROIZVODA I USLUGA – VODE I

IZNO[EWA SME]A KOJE PLA]AJU NEPOSREDNI

KORISNICI

á – Daje se saglasnost na odluku Upravnog odbora JKP

„Obrenovac” iz Obrenovca br. HáH-05/2003 od 28. marta

2003. godine – o pove}awu cena isporuke vode i usluga ka-

nalizacije koje po kategorijama korisnika iznose:

1. za doma}instva sa kanalizacijom 15 din/m²2. za doma}instva bez kanalizacije 12 din/m²3. za poslovni prostor 40 din/m²4. za ustanove ({kole, obdani{ta, Dom

zdravqa, MNRO, bazene i sportsko-rekrea-

tivne centre i dr.) 15 din/m²

5. za korisnike iz oblasti industrije

– sa potro{wom do 10.000 m² 40 din/m²– sa potro{wom od 10.000 do 20.000 m² 60din/m²– sa potro{wom preko 20.000 m² 100din/m²áá – Daje se saglasnost na odluku Upravnog odbora JKP

„Obrenovac” iz Obrenovca br. HáH-05/2003 od 28. marta

2003. godine o pove}awu cena izno{ewa sme}a koje po ka-

tegorijama korisnika iznose:

1. za doma}instva 2 din/m²

2. za ustanove ({kole, obdani{ta,

Dom zdravqa i dr.) 3 din/m²

3. za poslovni prostor 5 din/m²

ááá – Odobreno pove}awe cena komunalnih usluga iz ta~-

ke á i áá ovog re{ewa primewiva}e se od 1. septembra 2003.

godine.

áâ – Izvr{ni odbor nije saglasan sa ta~kom á odluke

Upravnog odbora JKP „Obrenovac” iz Obrenovca br. HáH-

05/2003 od 28. marta 2003. godine o pove}awu cena toplot-

ne energije – grejawa i do daqweg }e se primewivati cene

koje su na snazi.

â – O cenama komunalnih proizvoda i usluga iz ta~ke á

i áá ovog re{ewa JKP „Obrenovac” iz Obrenovca obavesti-

}e Sekretarijat za privredu Skup{tine grada – Upravu za

cene.

âá – Dono{ewem ovog re{ewa prestaje da vaì re{ewe

Izvr{nog odbora âá-13 br. 020-1/247 od 28. decembra 2001.

godine, deo ozna~en ta~kom á, podta~kama 1, 2 i 3, re{ewe

Izvr{nog odbora âá-13 br. 020-1/16 od 12. februara 2002.

godine, deo ozna~en ta~kom á, podta~kama 2, 3 i 4 i re{ewe

Izvr{nog odbora âá-13 br. 020-1/35 od 30. marta 2001. godi-

ne, deo ozna~en ta~kom ááá, podta~kama 1, 2, 3 i 4.

âáá – Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada

Beograda”.

Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Obrenovac

âá-13 br. 020-1/221, 28. avgusta 2003. godine

Predsednik,

Svetozar Dobra{inovi}, s. r.

Po izvr{enom sravwewu sa izvornim tekstom, utvr|eno

je da se u tekstu Privremenih pravila gra|ewa u op{tini

Obrenovac, koja su objavqena u „Slu`benom listu grada

Beograda”, br. 22 od 15. avgusta 2003. godine, potkrala gre-

{ka, pa se daje

I S P R A V K A

PRIVREMENIH PRAVILA GRA\EWA U OP[TINI

OBRENOVAC

U ~lanu 37. u stavu 1. i 2. umesto re~i: „2,2 metra”, tre-

ba da stoje re~i: „2,5 metara”.

Iz Skup{tine op{tine Obrenovac


AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA

Strana

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o krite-

rijumima i merilima za utvr|ivawe zakupnine i na-

knade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta – – – – 801

Odluka o na~inu pla}awa komunalnih usluga na

teritoriji grada Beograda – – – – – – – – – – – – – 803

Odluka o stalnoj manifestaciji u oblasti sporta

od zna~aja za grad – – – – – – – – – – – – – – – – – – 807

Odluka o podizawu replike spomenika Milo{u

Obrenovi}u (Takovski ustanak) – – – – – – – – – – 807

Pravila Beogradskog sajma kwiga – – – – – – – 808

Plan detaqne regulacije podru~ja izme|u ulica

Mate Jerkovi}a, Palisadske, Komovske i Bele vode

u @arkovu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 809

Re{ewe o izboru dr Milana Vujani}a za ~lana

Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda – – 819

Re{ewe o izboru Vladimira Markovi}a za ~lana


Re{ewe o izboru Qiqane Nestorovi} za ~lana


Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o iz-

menama Statuta Direkcije za gra|evinsko zemqi-

{te i izgradwu Beograda, JP – – – – – – – – – – – – 819

Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o iz-

menama i dopunama Statuta JKP za javne gara`e i

parkirali{ta „Parking servis” Beograd – – – – – 819

Re{ewe o davawu saglasnosti na odredbe Statu-

ta o izmenama i dopunama Statuta Gradskog zavoda

za ve{ta~ewa – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 819

Strana

Re{ewa o razre{ewu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju osnovnih {kola – – – – – – – – – – –820–822

Re{ewa o imenovawu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju osnovnih {kola – – – – – – – – – – –822–824

Re{ewa o razre{ewu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju sredwih {kola – – – – – – – – – – –824–825

Re{ewa o imenovawu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju sredwih {kola – – – – – – – – – – –826–827

Re{ewe o izmenama Re{ewa o rasporedu radnog

vremena u Gradskoj upravi grada Beograda – – – – 827

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture

od zna~aja za grad Beograd – – – – – – – – – – – – – – 827

Akti skup{tina gradskih op{tina

i wihovih organa

ZVEZDARA

Re{ewe o razre{ewu zamenika javnog pravobra-

nioca op{tine Zvezdara – – – – – – – – – – – – – – – 834

OBRENOVAC

Re{ewe o davawu saglasnosti na cene osnovnih

komunalnih proizvoda i usluga – vode i izno{ewa

sme}a koje pla}aju neposredni korisnici – – – – – 834

Ispravke

Ispravka Privremenih pravila gra|ewa u op-

{tini Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – 834


S A D R @ A J


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-298641-97. Odgovorni urednik

RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

slu@beni list - sllistbeograd.rssllistbeograd.rs/pdf/2003/24-2003.pdf · movi i lo|e); ”. u...

Documents