societe generale banka srbia a.d beograd · 1. osnovne informacije o banci societe generale banka...

.

Societe Generale Banka Srbija A.D. Beograd FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE NA DAN 31. DECEMBRA 2017. GODINE

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

STRANA

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA 3

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4

BILANS STANJA 5

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 8 - 102

PRILOG: GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Deloitte Deloitte prom. Beorpail Tepa3kije 8 11000 Bee rpaA Peny6nkwa Cp6mja

DAS: 100048772 MS: 07770413

Ten: +381 (0)11 3812 100 OaKc: +381 (0)11 3812 112 www.deloitte.com/rs

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru i vlasnicima Societe Generale banka Srbija ad., Beograd

lzvrtili smo reviziju priloienih pojedinadnih finansijskih izvettaja Societe Generale banke Srbija ad., Beograd (u daljem tekstu "Banka") prilolenih na stranama 3 do 102, koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2017. godine i odgovarajudi bilans uspeha, izvettaj o ostalom rezultatu, izvedtaj o promenama na kapitalu i izvedtaj o tokovima gotovine za godinu koja se zavrdila na taj dan, kao pregled znadajnih radunovodstvenih politika i druge napomene uz pojedinadne finansijske izvedtaje.

Odgovomost rukovodstva za pojedinagne finansliske izvegtaje

Rukovodstvo je odgovomo za sastavljanje i fer prezentaciju ovih pojedinadnih finansijskih izvedtaja u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvedtavanja, kao i za inteme kontrole koje rukovodstvo smatra neophodnim za sastavljanje pojedinadnih finansijskih izvedtaja koji ne sadr2e pogredne informacije od materijalnog znadaja, nastale usled kriminalne radnje iii grace.

Odgovomost revizora

Nada odgovornost je da izrazimo mitfienje o prilodenim pojedinadnim finansijskim izvettajima na osnovu obavljene revizije. Reviziju smo obavili u skladu sa Zakonom o reviziji i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji. Ovi standardi nalaiu usagladenost sa etitkim principima kao i da reviziju planiramo i obavimo na nadin koji omogutava da se, u razumnoj marl, uverimo da pojedinadni finansijski izvedtaji ne sadrie pogredne informacije od materijalnog znadaja.

Revizija ukljutuje sprovodenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u pojedinadnim finansijskim izvedtajima. lzbor postupaka zavisi od prosudivanja revizora, ukljudujudi procenu rizika materijalno znadajnih gredaka sadrianih u pojedinadnim finansijskim izvettajima, nastalih usled kriminalne radnje ill gretke. Prifikom procene ovih rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za sastavfianje i fer prezentaciju pojedinadnih finansijskih izvedtaja, u cilju osmidljavanja najboljih mogutih revizorskih procedura, all ne u cilju izra2avanja midljenja o efikasnosti sistema intemih kontrola pravnog hod. Revizija, takode, ukfiuduje ocenu primenjenih radunovodstvenih politika i vrednovanje znadajnih procena koje je izvrtilo rukovodstvo, kao i ocenu opdte prezentacije pojedinadnih finansijskih izvettaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajudi i da obezbeduju solidnu osnovu za izraiavanje nateg mitfienja.

Migljenje

Po natem midljenju, pojedinadni finansijski izvedtaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno znadajnim pitanjima, finansijski poloiaj Banke na dan 31. decembra 2017. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se zavrtila na taj dan, u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvedtavanja.

lzvegtaj o drugim zakonskim i regulatomim uslovima

Rukovodstvo Banke je odgovomo za sastavljanje pojedinadnog godidnjeg izvedtaja o poslovanju u skladu sa zahtevima Zakona o ratunovodstvu Republike Srbije. L1 skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Odlukom o izmenama i dopunama odluke o spoljnoj reviziji banaka, nada odgovomost je da izrazimo midljenje o uskladenosti pojedinadnog godidnjeg izvedtaja o poslovanju za 2017. godinu sa pojedinadnim finansijskim izvedtajima za tu poslovnu godinu. Po nadem midljenju, finansijske informacije obelodanjene u pojedinadnom godidnjem izvedtaju o poslovanju za 2017. godinu usaglatene su sa revidiranim pojedinadnim finansijskim izvedtajima za godinu koja se zavrdila 31. decembra 2017. godine.

(nastavlja se)

Deloitte ce osmocin H8 Deloitte Touche Tohmatsu Limited, npasoo range Gummi° y massy ca npasom Yjesksbeoor Kpankeecraa Beracke 6poTaksije H Ceetpoe 111pcke 'kooky warmers( onaoosa. 04 KOIX fa csako sace6ari H camocraroo npaam4 cy6jekr. M01119.40 Bac Ra nocermTe www.deloitte.comirs/o-nama 3a oerarboolki onmc npaske crpyinype Delottle Touche Tohmatsu Limited m *aroma spyurraea onamoaa.

2016 Deioitte 4.0.0. 5e01'3a4

(cjt d

da udid BeoGRA0v14 eni evizor

Beograd, 5. apiil 2018. godine

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru i vlasnicima Societe Generale banka Srbija ad., Beograd (nastavak)

Ostalo

Kao §to je obelodanjeno u napomeni 2.1. uz pojedinadne finansijske izvefitaje, Banka je matiOno lice i konsolidovani finansijski izvefitaji sastavljeni u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvefitavanja izdati su kao posebni finansijski izvettaji. Konsolidovani finansijski izve§taji Banke na dan i za godinu koja se zavrtila 31. decembra 2017. godine bili su predmet nafie revizije, i u natem izvettaju o izvilenoj reviziji od 5. apiila 2018. godine izrazili smo mialjenje bez rezerve.

2

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________

8

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 14. decembra 1990. godine i upisana u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-95/91 od 14. februara 1991. godine. Osnivač je Banke Societe Generale S.A., Pariz (100%), ujedno i članica Societe Generale Grupe.

Banka je izvršila usaglašavanje sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, što je upisano u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-20525/96 od 31. decembra 1996. godine. Banka je registrovana da, pored obavljanja kreditnih i depozitnih poslova, obavlja i poslove platnog prometa sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom, a na osnovu Rešenja Narodne banke Jugoslavije br. 65 od 28. februara 1991. godine.

Poreski identifikacioni broj Banke je 100000303, a matični broj Banke je 07552335.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo.

Rešenjem broj 1431-70/2007 od 1. novembra 2007. godine Banka je promenila naziv iz Societe Generale Yugoslav Bank a.d., Beograd u Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd.

Sedište Banke nalazi se u Beogradu, u ulici Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b. Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je zapošljavala 1,390 radnika (31. decembra 2016. godine: 1,328 radnika). Banka ima 96 ekspoziture na dan 31. decembra 2017. godine (31. decembra 2016. godine: 96 ekspozitura).

Osnovne aktivnosti Banke su: obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove i brokerske usluge. Banka je u toku 2005. godine izvršila registraciju za obavljanje custody poslova.

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

2.1. (a) Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu "Zakon", "Sl. glasnik RS", br. 62/2013). Banka, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (“Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih tela.

Pojedinačni finansijski izveštaji Banke (u daljem tekstu “finansijski izveštaji”) za 2017. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 71/2014 i 135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje. Banka posebno sastavlja i prikazuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.


9

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.1. (a) Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (nastavak) Banka ima 100% učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica Sogelease Srbija d.o.o., Beograd i 49% učešća u kapitalu pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje, Beograd. U ovim pojedinačnim finansijskim izveštajima učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica i pridruženog pravnog lica iskazana su po nabavnoj vrednosti. Konsolidovani finansijski izveštaji su odobreni od Rukovodstva Banke dana 30. marta 2018. godine. Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke (Napomena 2.3.1.). Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidivoj budućnosti. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2. 2.1. (b) Početna primena izmena postojećih standarda na snazi u tekućem izveštajnom periodu Sledeće nove izmene postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde su stupile na snagu tokom tekućeg izveštajnog perioda:

• Izmene Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 7 „Izveštaj o tokovima gotovine” – Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine),

• Izmene MRS 12 „Porez na dobitak” – Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine),

• Izmene MSFI 12 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koje su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene MSFI 12 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine).

Usvajanje navedenih novih i izmena postojećih Standarda nije imalo za rezultat značajnije promene finansijskih izveštaja Banke.

2.1. (c) Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni

Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja, bili su izdati sledeći standardi, izmene postojećih standarda i nova tumačenja ali nisu još uvek stupili na snagu:

• MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima” i dalje izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• MSFI 16 „Lizing” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), • MSFI 17 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021.

godine), • Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“ – Klasifikacija i merenje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine), • Izmene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ – Primenom MSFI 9 „Finansijski instrumenti” sa MSFI 4 „Ugovori o

osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine ili na datum prve primene MSFI 9 “Finansijski instrumenti”),

• Izmene MSFI 9 „Finansijski instrumenti” – Karakteristike plaćanja unapried sa negativnim kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),


10


2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.1. (c) Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni

• Izmene MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izvještaji“ i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ - Prodaja ili prеnоs srеdstаvа između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmene (datum stupanja na snagu odložen na neodređeno vrijeme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udela),

• Izmene MRS 19 „Primanja zaposlenih“ – izmene, smanjenje ili izmirenje planova naknada (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine)

• Izmene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ – Dugoročni interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

• Izmene MRS 40 „Investicione nekretnine” – Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• Izmene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene MSFI 1 i MRS 28 bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• Izmene raznih Standarda na osnovu „Unapređenja MSFI (period od 2015. do 2017. godine)“ koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

• IFRIC 22 „Razmatranje transakcija i avansa u stranim valutama” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• IFRIC 23 „Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

Rukovodstvo Banke je izabralo da ne usvoji ove nove standarde, izmene postojećih standarda i nova tumačenja pre nego oni stupe na snagu. Rukovodstvo predviđa da usvajanje ovih novih standarda, izmena postojećih standarda i novih tumačenja neće imati materijalan uticaj na finansijske izveštaje Banke u periodu početne primene. 2.1. (d) MSFI 9 obelodanjivanje Banka je analizirala procenjeni uticaj primene MSFI 9 u skladu sa MRS 8, paragrafi 30-31, i isti je predstavljen u finansijskim izveštajima na način opisan u nastavku. MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ zamenjuje MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje“ za godišnje izveštajne periode koji počinju na ili posle 1. januara 2018. godine. Novi standard sadrži izmene zahteva koji se odnose na priznavanje i odmeravanje, ispravku vrednosti, prestanak priznavanja i računovodstvo zaštite od rizika. Banka je počela sa aktivnim pripremama za primenu MSFI 9 već 2016. godine, predvođena funkcijom Upravljanja rizicima i funkcijom Finansije, a tokom 2017. godine dovršena je većina aktivnosti. Priprema je obuhvatala ključne izazove sa kojima se Banka suočavala u primeni novog standarda. Prerađeni model računovodstva zaštite od rizika, kao jedna od izmena koje uvodi MSFI 9, nije bio obuhvaćen projektom pošto računovodstvo zaštite od rizika nije primenljivo za Banku.

(i) Klasifikacija i vrednovanje (K&V) MSFI 9 je uveo novi pristup klasifikaciji finansijskih sredstava po osnovu karakteristika tokova gotovine i poslovnog modela u okviru kog se drži određeno sredstvo. Banka priznaje finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti, osim u slučajevima kada standard ne zahteva drugačije, ili u skladu sa opcijom fer vrednosti kada entitet odabere da priznaje finansijski instrument po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Izvršene su preliminarne analize poslovnih modela i ugovornih tokova gotovine sa sva značajnija portfolija Banke kako bi se odredili proizvodni segmenti finansijskih instrumenata koji bi bili vrednovani po amortizovanom trošku, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili po fer vrednosti kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu. Na dan 1. januara 2018. godine Banka nema kredita koji se vrednuju po fer vrednosti.


11

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.1. (d) MSFI 9 obelodanjivanje (nastavak)

(ii) Ispravka vrednosti MSFI 9 je uveo model očekivanih kreditnih gubitaka po osnovu obezvređenja umesto prethodno primenjivanog modela nastalih gubitaka koji zahteva blagovremenije priznavanje kreditnih gubitaka. Novi standard zahteva da pravna lica prikažu očekivane kreditne gubitke od trenutka početnog priznavanja finansijskog instrumenta. Upotreba novog, trofaznog modela uvedena je za potrebe MSFI 9. Nova metodologija ispravke vrednosti se koristi za klasifikovanje finansijskih instrumenata kako bi se odredilo da li se kreditni rizik značajno povećao od početnog priznavanja i kako bi se mogla identifikovati kreditno obezvređena sredstva. Za instrumente sa kreditnim obezvređenjem ili sa značajnim povećanjem kreditnog rizika, biće priznati očekivani gubici tokom životnog veka instrumenta. Povećano kreditno obezvređenje se identifikuje kod transakcija na osnovu unapred određenih uslova, a posle ovoga procena se vrši na grupnoj (portfolio) osnovi. Za sredstva kod kojih nije identifikovano značajno uvećanje kreditnog rizika rezervisanja se formiraju na osnovu 12-mesečnih očekivanih gubitaka. Za kupljena ili odobrena obezvređena finansijska sredstva se primenjuje ista metodologija očekivanih gubitaka tokom veka trajanja, kako bi se obuhvatile kumulativne promene u očekivanim kreditnim gubicima tokom čitavog veka trajanja finansijskog sredstva od momenta početnog priznavanja kao kreditno obezvređenog instrumenta. Banka je, zajedno sa matičnom Grupom, preduzela dalje izmene i poboljšanja definicija, procesa i metodološke analize upravljanja rizicima u skladu sa očekivanjima MSFI 9. Banka je otpočela izradu metodologije koristeći bihejvioristički model bodovanja za identifikaciju značajnog uvećanja kreditnog rizika uz upotrebu parametara rizika usklađenih sa MSFI 9. Na osnovu izvršene analize razlika i odstupanja i izmena metodologije, ustanovljeni su osnovni principi u vezi sa IT rešenjem za primenu MSFI 9. Pripremljene su preliminarne specifikacije i njihova IT primena je najvećim delom završena tokom 2017. godine. Projekat MSFI 9 pokrenula je Centrala Grupe. Lokalna metodologija je razvijena u skladu sa značajnošću Banke na lokalnom tržištu. U svetlu sagledavanja inicijative da se harmonizuju pristupi u lokalu i za potrebe Grupe, moguće je dodatno prilagođavanje IFRS9 metodologije u skladu sa grupnim smernicama u narednom periodu. 2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda, prateća obelodanjivanja kao i na obelodanjivanja potencijalnih obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju i preispituju. Promene u računovodstvenim procenama se priznaju u periodu u kojem je procena promenjena, ukoliko promena utiče samo na taj period, odnosno u periodu u kome je promena nastala i budućim periodima, ukoliko promena procene utiče i na tekući i buduće periode. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje su korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja. Fer vrednost finansijskih instrumenata Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja. Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na pretpostavci da se transakcija održala na primarnom tržištu sredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za sredstvo ili obavezu.


12

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) Fer vrednost finansijskih instrumenata (nastavak) U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tom tržištu. Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu kada utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju u svom najboljem ekonomskom interesu. Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše najveće i najbolje ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku na tržištu koji bi najviše i najbolje iskoristio sredstvo. Banka koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podaci korišćeni za utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivih ulaznih podataka i minimizira korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja se revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove. Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje u finansijskim izveštajima klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti: Nivo 1 - Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze; Nivo 2 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti direktno ili indirektno uočljiv; Nivo 3 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti nije uočljiv. Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u finansijskim izveštajima, Banka utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum, odnosno da li su se desili prelazi između nivoa hijerarhije. Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava, koje se ne vrednuje po fer vrednosti, umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi u slučaju postojanja objektivnog dokaza o obezvređenju. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se na osnovu sličnih karakteristika rizika. Objektivni dokaz obezvređenja finansijskog sredstva, uključujući i učešća u kapitalu koja nisu finansijska sredstva, uključuje kašnjenje u plaćanju dužnika, restrukturiranje kredita od strane Banke po uslovima koje Banka u drugim okolnostima ne bi razmotrila, indikaciju da je dužnik ili izdavalac hartije u likvidaciji ili stečaju, kao i bilo koji drugi dostupan podatak kao što su nepovoljne promene u statusu izmirenja obaveza dužnika ili izdavaoca hartije ili ekonomski uslovi koji ukazuju na neizmirenje obaveza u grupi. Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Banka redovno sprovodi back-testing modela. a. Obezvređenje sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti Obezvređenje sredstava koje se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom stopom sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravki vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.


13

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) b. Obezvređenje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka na izveštajni datum procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju dužničkih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira kroz bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti dužničkog finansijskog sredstva namenjenog prodaji, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha. U slučaju učešća u kapitalu raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. U tom slučaju, kumulativni gubitak se utvrđuje kao razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti i isti se prenosi iz kapitala u bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti učešća u kapitalu, ispravka vrednosti se ukida i priznaje direktno kroz kapital. c. Reprogramirani krediti Kada je to opravdano, Banka sprovodi reprogram kredita pre nego nego što pokuša da realizuje sredstva obezbeđenja. Sprovođenje reprograma podrazumeva produženje bilo koju promenu originalnih uslova po kojima je odobren neki plasman što uključuje promenu roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Kada su uslovi izmenjeni, obezvređenje se utvrđuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope, pre izmene uslova kredita. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih obaveza klijenta, kao i obezbeđenje nesmetane buduće otplate. Reprogramirani krediti podležu kontinuiranoj proceni obezvređenja. Korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se preispituje godišnje ili kada postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka periodično procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnih zastupnika Banke, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada se na bazi svih raspoloživih dokaza i informacija procenjuje da je verovatno da će sudski spor dovesti do obaveze Banke. Rezervisanje se može korigovati u budućnosti usled nastanka novih događaja ili novih dostupnih informacija. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti.


14

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) Odložena poreska sredstva (nastavak) Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika 2.3.1. Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

VALUTA 31.12.2017. 31.12.2016. EUR 118.4727 123.4723 CHF 101.2847 114.8473 USD 99.1155 117.1353

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda po osnovu kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja. 2.3.2. Prihodi i rashodi od kamata Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontuje procenjena buduća novčana plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta, uključujući i naknade ili dodatne troškove koji su direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo efektivne kamatne stope, izuzev budućih kreditnih gubitaka.


15


2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 2.3.4. Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada nastane pravo Banke da primi dividendu, najčešće kada akcionari odobre dividendu. 2.3.5. Neto rezultat trgovanja Dobici i gubici po osnovu trgovanja uključuju dobitke i gubitke po osnovu prodaje finansijskih sredstava namenjenih trgovanju, po osnovu promene njihove fer vrednosti i po osnovu promene vrednosti derivata. 2.3.6. Troškovi operativnog lizinga Plaćanja po osnovu operativnih zakupa iskazuju se u bilansu uspeha na ravnomernoj osnovi tokom trajanja zakupa. Podsticaji kod zakupa priznaju se kao sastavni deo ukupnog troška zakupa, kroz trajanje zakupa. 2.3.7. Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njihova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Amortizacija nekretnina i oprema obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva i priznaje se kroz bilans uspeha. Primenjene godišnje stope amortizacije su sledeće:

Godišnja stopa amortizacije Građevinski objekti 2-10%

Kompjuteri 20% Nameštaj i oprema 10-16% Motorna vozila 15.50%

Navedene amortizacione stope Banka nije menjala u 2017. godini u odnosu na one koje je koristila za potrebe obračuna troška amortizacije za 2016. godinu. Građevinski objekti se amortizuju u zavisnosti od procenjenog veka upotrebe koji je individualan za svaki objekat Banke. Zemljište i umetnička dela ne podležu amortizaciji, kao ni osnovna sredstva u pripremi.

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama.

Nekretnine i oprema prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se više ne očekuje buduća ekonomska korist


16

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.7. Nekretnine i oprema od njihove upotrebe. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prestanka priznavanja nekretnina i opreme, priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha. 2.3.8. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja. Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada se njihova nabavna vrednost može pouzdano vrednovati i kada je verovatno da će Banka imati očekivane buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja. Nematerijalna ulaganja se inicijalno iskazuju po nabavnoj vrednosti, dok se naknadno vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se računovodstveno obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije sredstva i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja do nule tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Najčešće procenjen vek trajanja se kreće u rasponu od 2 do 10 godina. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha. Izdaci za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Nematerijalna ulaganja u pripremi ne podležu amortizaciji, kao ni nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe. 2.3.9. Investicione nekretnine Investicione nekretnine Banke ostvaruju zaradu njihovim izdavanjem. Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, uvećanoj za zavisne troškove koji se mogu pripisati nabavnoj vrednosti odnosno ceni koštanja. Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti.

Godišnja stopa amortizacije Investicione nekretnine 2-10%

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i ne očekuju se buduće ekonomske koristi. 2.3.10. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvo obezvređeno. Ukoliko indikacije postoje, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, koja predstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva umanjenu za troškove prodaje, u zavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva niži od njegove knjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva subjektivno prosuđivanje u pogledu procene budućih tokova gotovine koji se diskontovanjem svode na sadašnju vrednost korišćenjem diskontne stope pre oporezivanja, a koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za sredstvo.


17

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.11. Finansijski instrumenti Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Početno vrednovanje finansijskih instrumenata Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “uobičajen način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: i. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u potkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Banka koristi derivate kao što su terminska kupoprodaja deviza, valutni i kamatni svop. Derivati se računovodstveno obuhvataju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstvo, kada je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno kao obaveze, kada je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata se priznaju u okviru dobitaka/gubitaka po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata ugovorene valutne klauzule. ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.


18

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.11. Finansijski instrumenti (nastavak) ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (nastavak) Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju u okviru prihoda od kamata. Gubici od obezvređenja se priznaju u bilansu uspeha u okviru rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava. iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao „hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija drugih pravnih lica kao i hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ostalog ukupnog rezultata se prenose u bilans uspeha. Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata, metodom efektivne kamatne stope. Prihodi od dividendi po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda kada nastane pravo Banke da primi dividendu. Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.


19

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.11. Finansijski instrumenti (nastavak)

iv. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Banka izložena, ili ima prava na, varijabilne prinose po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2017. godine poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelease Srbija d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 19).

v. Investicije u kapitalu pridruženih pravnih lica

Ulaganje u pridružena pravna lica je ulaganje u entitet nad kojim Banka ima značajan uticaj. Naknadno se evidentira po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje, ukoliko postoji.

Banka na dan 31. decembra 2017. godine ima učešće u kapitalu Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje Beograd, učestvujući u ukupnom kapitalu društva sa 49% (Napomena 18).

vi. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja uključuju kredite i plasmane bankama i komitentima. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Nakon početnog priznavanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir svako inicijalno uvećanje ili umanjenje za iznos premije ili diskonta kao i naknada i drugih troškova koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost korišćenjem efektivne kamatne stope se priznaje kao prihod od kamata u bilansu uspeha. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznaju se u bilansu uspeha kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskog sredstva.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, dok za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna vrši grupnu procenu o obezvređenosti plasmana. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali).


20

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.11. Finansijski instrumenti (nastavak) vi. Krediti i potraživanja (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (nastavak) Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove prodaje kolaterala. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (Napomena 8). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršeno sticanje kolaterala. Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 8). Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda ili u skladu sa internim procedurama Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani. vii. Izdate hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva Obaveze po kreditima, depozitima i izdatim hartijama od vrednosti se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ukoliko ugovorna prava na novčane tokove isteknu ili ukoliko su prava na ugovorene novčane tokove preneta prilikom transakcije u kojoj se prenose svi rizici i nagrade od vlasništva finansijskog sredstva. Svaka kamata od prenetog finansijskog sredstva koja je priznata i zadržana od strane Banke priznaje se kao odvojeno sredstvo ili obaveza.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.


21

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim i posebnim deviznim računima Banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru, gotovina i efektivni strani novac na putu i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja. Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope i razgraničava se tokom trajanja ugovora. 2.3.13. Reverzni repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope i razgraničava se tokom trajanja ugovora. 2.3.14. Lizing Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva prenos prava korišćenja sredstava. Operativni lizing – Banka kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa. Operativni lizing – Banka kao zakupodavac Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa. 2.3.15. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a neto vrednost se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši na neto osnovi, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.


22

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.16. Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i, ako je potrebno, koriguju na svaki izveštajni datum. Rezervisanje se vrednuje po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze. Ukoliko je efekat vremenske vrednosti novca materijalan, sadašnja vrednost dobija se diskontovanjem, korišćenjem tekuće stope pre poreza koja odražava, kada je to moguće, rizike specifične za obavezu. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. 2.3.17. Naknade zaposlenima (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koje se primenjuju u Republici Srbiji, Banka uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose. Takođe, Izvršni odbor Banke je u toku 2009. godine doneo odluku kojom, za sve zaposlene Banke koji imaju preko četiri godine radnog staža u Banci, Banka vrši uplatu doprinosa u korist dobrovoljnog penzionog fonda u iznosima definisanim odlukom, na teret Banke. Doprinosi koji se odnose na navedeni plan naknada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose. (b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Banka ima obavezu isplate naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosu propisanom zakonom. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Banka priznaje trošak prethodnih usluga kao trošak u bilansu uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ili kada Banka prizna povezane troškove restrukturiranja ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak pre nastupi. Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznos obaveze za otpremnine. Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, a troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu. (c) Kratkoročna, plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se priznaje u momentu kada se odsustvo iskoristi.


23

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.18. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, revalorizacionih rezervi, rezervi iz dobiti i dobitka/gubitka tekuće i prethodnih godina (Napomena 29). Dividende se evidentiraju kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“ br.,103/2016), Banka je dužna da u svakom trenutku održava regulatorni kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini potrebnoj za održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou koji nisu niži od:

- 4,5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke – CET 1 - 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala – Tier 1 - 8% za pokazatelj adekvatnosti ukupnog kapitala.

Narodna banka Srbije može banci odrediti pokazatelje adevkatnosti kapitala veće od propisanih ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja Banke, odnosno ispunjena njenih obaveza prema poveriocima.

Takođe, Banka je dužna da održava pokazatelje adekvatnosti kapitala na način koji joj omogućava pokriće zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala koji se sastoji od:

- Zaštitnog sloja za očuvanje kapitala u iznosu od 2,5% ukupne rizične aktive Banke. Zaštitni sloj za očuvanje kapitala se sastoji isključivo od elemenata osnovnog akcijskog kapitala Banke. U slučaju kada Banka ne održava propisani zaštitni sloj kapitala, dužna je da primeni mere za ograničenje raspodele i plan za očuvanje kapitala.

- Kontraciklični zaštitni sloj kapitala koji je jednak proizvodu ukupne rizične aktive Banke i specificne stope kotracikličnog zaštitnog sloja kapitala koja se izračunava kao ponderisani prosek stopa kontracikličnog zastitnog sloja kapitala za svaku pojedinačnu zemlju u kojima banka ima relevante kreditne izloženosti. Stopa kontraciklicnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju je utvrdjena od strane Narodne banke Srbije i iznosi 0%.

- Zaštitni sloj kapitala za strukturi sistemski rizik koji iznosi 3% od ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji.

- Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke koji je utvrđen od strane NBS za SGS Banku u visini od 1 % ukupne rizične aktive.

2.3.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“ 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, i 91/2016, 101/2017 I 114/2017) Banka obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.


24

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

(nastavak) Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine, broja dana kašnjenja u otplati glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka utvrđuje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa tačkom 32. i 33. Odluke o klasifikaciji bilanse aktive i vanbilasnih stavki banke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika. Usled ispunjenosti uslova iz tačke 34a Odluke o klasifikaciji bilasne aktive i vanbilasnih stavki banke, Banka pri obračunu potrebne rezerve koristi koeficijent umanjenja potrebne rezerve propisan istom tačkom Odluke. Na dan 31.12.2017. godine Banka je u obračunu potrebne rezerve primenila koeficijent umanjenja potrebne rezerve od 0,01.

2.3.20. Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši. Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija, u zavisnosti od vrste naknade. Određene vrste naknada se prihoduju jednokratno, a one koje se naplaćuju za poznati vremenski period se razgraničavaju. 2.3.21. Porezi i doprinosi (a) Porez na dobit Tekući porezi Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.


25

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3.21. Porezi i doprinosi (nastavak) (a) Porez na dobit (nastavak) Tekući porezi (nastavak) Oporeziva dobit utvrđuje se usklađivanjem prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. Obveznici koji su zaključno sa 2013. godinom u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina. Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.


26


2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.3.21. Porezi i doprinosi (nastavak)

(a) Porez na dobit (nastavak)

Odloženi porezi (nastavak) Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ako postoji zakonska mogućnost da se netiraju tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i ukoliko se odloženi porezi odnose na isti oporeziv entitet i isti poreski organ.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda. 2.3.22. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078/2006 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, te nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

2.3.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke. Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

2.3.24. Praćenje poslova po segmentima

Banka informacije o poslovanju po segmentima obelodanjuje u konsolidovanom finansijskom izveštaju. 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA Prihodi i rashodi od kamata prema klasama finansijskih instrumenata dati su u sledećoj tabeli:

Prihodi od kamata RSD 000 2017 2016

Krediti 10,236,746 10,045,870 Depoziti 4,540 2,433 Faktoring 278,327 222,793 Forfeting 50,649 118,821 Overnight sa Narodnom bankom Srbije 26,888 19,021 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 194,038 169,896 Protesti po garancijama 26,727 2,823 Kartice 195,132 204,218 Državni zapisi namenjeni prodaji 2,172,784 2,089,797 Eskontovane menice 3,033 4,986 Reverse repo poslovi sa Narodnom bankom Srbije - 4,216 Kamatni svop 13,154 4,131 Ostalo 17 14 Ukupno prihodi od kamata 13,202,035 12,889,019


27

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak)

Rashodi od kamata RSD 000 2017 2016

Krediti (494,636) (647,251) Depoziti (1,629,797) (1,588,682) Ostale obaveze (1,889) (4,581) Subordinirane obaveze (385,352) (404,778) Kamatni svop (13,159) (4,130) Ukupno rashodi od kamata (2,524,833) (2,649,422) Neto dobitak od kamata 10,677,202 10,239,597

Prihodi i rashodi prema komitentima prikazani su u sledećoj tabeli:

Prihodi od kamata

RSD 000 2017 2016

Narodna banka Srbije 220,926 193,133

Povezane banke i finansijske institucije (napomena 31) 58,907 12,209

Druga povezana lica (napomena 31) 2,276 7,776

Druge banke i finansijske institucije 2,839 3,156

Preduzeća 3,172,143 3,606,598

Javni sektor 2,209,302 2,207,205

Preduzetnici 256,244 115,233

Stanovništvo 7,134,792 6,672,882

Strana lica 59,788 18,904

Drugi komitenti 84,818 51,923

13,202,035 12,889,019

Rashodi od kamata

RSD 000 2017 2016

Povezane banke i finansijske institucije (napomena 31) (828,743) (814,751)

Druga povezana lica (napomena 31) (574) (1,551)

Druge banke i finansijske institucije (279,606) (331,126)

Preduzeća (908,825) (602,098)

Javni sektor (34,112) (39,582)

Preduzetnici (1,534) (1,590)

Stanovništvo (224,699) (470,857)

Strana lica (27,382) (153,383)

Drugi komitenti (219,358) (234,484)

(2,524,833) (2,649,422)

Dobitak od kamata 10,677,202 10,239,597


28


4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihodi od naknada i provizija RSD 000 2017 2016

Poslovi platnog prometa u zemlji 462,909 416,834 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 388,906 309,461 Poslovi kupovine i prodaje deviza 1,047,252 906,431 Kreditni poslovi 74,427 46,632 Poslovi sa platnim karticama 994,244 591,793 Garancijski i drugi poslovi jemstva 361,957 363,323 Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 37,549 30,826 Održavanje računa 776,181 719,231 Skupljanje i obrada gotovog novca 77,764 52,283 Zastupanje u osiguranju 150,899 125,808 Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija 200,757 79,253 Provizija od elektronskog bankarstva 78,898 65,566 Provizija za transfer novca Western union 1,700 16,648 Ostalo 71,992 84,168 Ukupno prihodi od naknada i provizija 4,725,435 3,808,257

Rashodi od naknada i provizija RSD 000 2017 2016

Poslovi platnog prometa u zemlji (70,186) (60,650) Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (3,061) (5,664) Poslovi kupovine i prodaje deviza (318,136) (265,197) Kreditni poslovi (507,812) (442,904) Poslovi sa platnim karticama (437,897) (275,807) Brokerske naknade i provizije (694) (415) Elektronsko poslovanje (21,632) (14,722) Garancijski poslovi (255,221) (201,018) Procesiranje platnih kartica (405,796) (244,904) Održavanje računa (46,049) (43,442) Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija (36,829) (4,100) Faktoring poslovi (4,229) (2,690) Rashodi naknade u posredovanju (62,793) (20,262) Ostalo (28,909) (29,751) Ukupno rashodi od naknada i provizija (2,199,244) (1,611,526) Dobitak od naknada i provizija 2,526,191 2,196,731


29


5. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju RSD 000 2017 2016

Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 4,372,832 3,958,161 Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (5,034,587) (4,007,439)

Ukupno neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (661,755)

(49,278)

6. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKTA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

Neto prihodi i rashodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule

RSD 000 2017 2016 Prihodi po osnovu kursnih razlika 23,711,165 18,481,470 Rashodi po osnovu kursnih razlika (17,777,929) (20,044,979) Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 5,933,236 (1,563,509) Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (6,999,036) (1,690,317) Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 1,671,187 3,335,259 Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (5,327,849) 1,644,942 Ukupno neto prihodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule

605,387

81,433

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Ostali poslovni prihodi

RSD 000 2017 2016 Prihodi od zakupa 23,483 16,068 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - 132,491 Viškovi 687 380 Prihod od ukidanja rezervisanja po osnovu varijabilnog dela zarade 51,863 41,824 Prihod od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (napomena 27) 2,239 2,388 Prihodi od ukidanja rezervisanja za obaveze 65,070 39,471 Prihodi od dividendi i učešća 32,308 85,267 Ostali prihodi 75,321 66,927 Ukupno ostali poslovni prihodi 250,971 384,816


30

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 8. NETO PRIHODI/(RASHODI) PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH

VANBILANSNIH STAVKI

Neto prihodi/(rashodi) obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki

RSD 000 2017 2016 Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (15,883,099) (16,893,147) Gotovina i sredstva kod Centralne banke (napomena 13) (4,831) (862) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) (45) (17) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) (213,377) (369,935)

Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) (15,454,289) (16,450,584) Ostala sredstva (napomena 22) (210,557) (71,749) Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 27) (1,816,976) (1,634,269)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (45,017) (609,249) Prihodi po osnovu ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava 18,179,971 16,921,243 Gotovina i sredstva kod Centralne banke (napomena 13) 4,777 874 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) 71 4 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) 232,390 376,288

Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) 17,814,666 16,490,539 Ostala sredstva (napomena 22) 128,067 53,538 Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 27) 1,854,962 1,696,561

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 1,716 4 Ukupno neto prihodi/(rashodi) po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 2,291,557 (518,857)

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi RSD 000 2017 2016

Troškovi zarada (1,821,966) (1,759,175) Troškovi naknada zarada (226,326) (207,855) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (262,870) (256,049) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (973,144) (951,782) Troškovi naknada za privremene i povremene poslove (23,785) (25,296) Ostali lični rashodi (50,201) (54,654) Rashodi rezervisanja za penzije (napomena 27) (11,835) (29,321) Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije (napomena 27) - 3,441 Rashodi od kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (napomena 28) (3,254) (16,344) Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,373,381) (3,297,035)


31


10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacije RSD 000 2017 2016

Osnovnih sredstava (napomena 20) 320,088 306,244 Investicionih nekretnina (napomena 20) 2,817 2,839 Nematerijalnih ulaganja (napomena 20) 169,846 116,686 Ukupno troškovi amortizacije 492,751 425,769

11. OSTALI RASHODI

Ostali rashodi

RSD 000 2017 2016 Troškovi osiguranja 726,204 658,594 Troškovi zakupa ekspozitura 333,333 384,130 Troškovi proizvodnih usluga 324,480 312,756 Troškovi tehničke pomoći 154,529 170,745 Troškovi reklame i propagande 214,880 209,460 Troškovi materijala 160,419 163,389 Troškovi PTT usluga 87,030 120,299 Troškovi održavanja osnovnih sredstava 114,975 132,650 Refundirani troškovi naknada 60,265 116,883 Ostali rashodi 11,135 20,673 Ostali nematerijalni troškovi 111,607 112,667 Troškovi obezbeđenja 68,959 72,302 Troškovi poreza 83,996 78,771 Troškovi čišćenja prostorija 23,321 60,490 Troškovi telekomunikacionih usluga 74,785 70,983 Troškovi neto prevoza zaposlenih 46,005 46,475 Troškovi oglašavanja i reklamnog materijala 46,070 84,769 Troškovi intelektualnih usluga 42,342 43,420 Troškovi komunalnih usluga 36,918 33,064 Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana 2,144,721 1,546,099 Troškovi advokatskih usluga 34,058 31,185 Ostali troškovi zakupa 13,189 13,038 Rashodi donacija 6,868 4,886 Ostali troškovi proizvodnih usluga 72,379 40,116 Troškovi službenog puta 23,626 22,151 Troškovi seminara i savetovanja 15,044 18,251 Gubici po osnovu rashodovanja, otpisa i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

28,858 29,208

Troškovi konsultantskih usluga 9,264 3,492 Troškovi finansiranja invalida 8,596 8,253 Troškovi članarina 7,953 5,139 Troškovi taksi 5,715 6,638 Troškovi doprinosa 3,370 3,015 Vanredni rashodi - 3,409 Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (napomena 27) 3,269 7,827 Troškovi stručne literature 2,013 2,718 Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi 5,100,176 4,637,945


32


12. POREZ NA DOBIT

Komponente poreza na dobit RSD 000 2017 2016 Tekući porez na dobitak (482,507) (11,274) Gubitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (210,001)

(277,834)

Ukupno porez na dobitak (692,508)

(289,108)

Usaglašavanje poreza na dobit i rezultata poslovanja pre oporezivanja RSD 000 2017 2016 Dobitak pre oporezivanja 6,723,245 3,973,693 Porez na dobit obračunat po stopi od 15% 1,008,487 596,054 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 15,121 28,503 Poreski efekti po osnovu usklađivanja prihoda (331,100) (346,723) Kapitalni dobitak - 11,274 Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 692,508 289,108 Efektivna poreska stopa 10.30% 7.28%

Odloženi porezi koji se odnose na kapital su: RSD 000 2017 2016 Gubici od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (napomena 21) (132,868) (173,042) Aktuarski gubici od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo (napomena 21) (592) (312) (133,460) (173,354)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskim bilansom 2017. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog bilansa do 30. juna 2018. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa.


33


13. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod Centralne banke RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Gotovina u blagajni Gotovina u blagajni u dinarima 2,086,678 2,158,701 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1,310,240 1,553,280 Sredstva kod Centralne banke Žiro-račun 16,405,025 10,842,534 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 10,785,873 9,203,749 Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstva kod Centralne banke u dinarima

8,290 6,804

Ostala novčana sredstva Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 26 76 Minus: ispravka vrednosti (1) (1) Stanje na dan 31. decembra 30,596,131 23,765,143 Promene na računu ispravke vrednosti

RSD 000 2017 2016 Stanje na dan 1. januar 1 12 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 4,831 862 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (4,777) (874) Kursne razlike (54) 1 Stanje na dan 31. decembra 1 1

Banka izdvaja obaveznu rezervu u dinarima i devizama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015). Obavezna dinarska rezerva se obračunava po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu od 18. decembra 2017. godine do 17. januara 2018. godine iznosila je RSD 12,180,846 hiljada i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2017. godine je iznosila 1.75% na godišnjem nivou tokom cele godine. Indeksirane dinarske obaveze u toku 2017. godine, obračunavaju se u okviru devizne obavezne rezerve po stopi od 100%. Tokom cele godine stopa po kojoj se obračunava devizna obavezna rezerva iznosila je 20% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, i 13% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine. Posle inicijalnog deviznog obračuna 38% obračunate devizne rezerve se izdvaja u dinarima sa inicijalnom ročnošću do 2 godine, odnosno 30% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko 2 godine. Obračunata devizna obavezna rezerva za period od 18. decembra. 2017 godine do 17. januara 2018. godine bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije i iznosila je EUR 119,457 hiljada. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.


34

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 14. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

U dinarima Trezorske obveznice Republike Srbije 1,895,169 Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju 42,487 17,088 U stranoj valuti Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju 26,443 Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 17,088

Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (napomena 30). 15. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

U dinarima Trezorski zapisi Republike Srbije - 4,508,613 Trezorske obveznice Republike Srbije 30,171,566 29,239,372 Akcije Beogradske berze 906 906 Akcije Tržišta novca 89 89 Minus: ispravka vrednosti Tržište novca (89) (89)

30,172,472 33,748,891 U stranoj valuti Trezorske obveznice Republike Srbije 6,829,857 6,859,952 Akcije Svifta 3,316 3,186 Minus: ispravka vrednosti Svifta (9) (36)

6,833,164 6,863,102 Stanje na dan 31. decembra 37,005,636 40,611,993

Promene na računu ispravke vrednosti RSD 000 2017 2016

Stanje na dan 1. januar 125 112 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 45 17 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (71) (4) Kursne razlike (1) - Stanje na dan 31. decembra 98 125


35

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Devizni račun 1,682,170 (32,148) 1,650,022 6,417,635 (73,596) 6,344,039 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 5,390,345 (15,180) 5,375,165 520,796 (2,118) 518,678 Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 475,096 (1,337) 473,759 - - - Ostali krediti u dinarima 276 - 276 - - - Faktoring u stranoj valuti 176,904 (3,815) 173,089 43,015 (441) 42,574 Ostali plasmani u stranoj valuti 4,739 - 4,739 4,939 - 4,939 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

7,729,530 (52,480) 7,677,050 6,986,385 (76,155) 6,910,230

Pregled kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija po valuti dat je kako sledi:

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Druge banke i finansijske institucije 5,375,441 478,499 518,678 4,939 Strane banke - 1,823,110 - 6,386,613 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 5,375,441 2,301,609 518,678 6,391,552

Promene na računu ispravke vrednosti Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

RSD 000 2017 2016 Stanje na dan 1. januar 76,155 79,234 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 213,377 369,935 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (232,390) (376,288) Kursne razlike (4,662) 3,274 Stanje na dan 31. decembra 52,480 76,155

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________

36

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA Krediti i potraživanja od komitenata 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Krediti po transakcionim računima 6,663,768 (620,964) 6,042,804 4,601,923 (857,853) 3,744,070 Potrošački krediti u dinarima 2,571,062 (280,952) 2,290,110 2,301,192 (425,825) 1,875,367 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 91,156,047 (13,005,886) 78,150,161 81,392,696 (17,747,253) 63,645,443 Investicioni krediti u dinarima 5,436,275 (976,398) 4,459,877 4,753,612 (1,246,665) 3,506,947 Stambeni krediti u dinarima 62,305,072 (870,076) 61,434,996 46,250,971 (236,525) 46,014,446 Gotovinski krediti u dinarima 39,810,182 (2,783,656) 37,026,526 29,829,106 (2,728,540) 27,100,566 Ostali krediti u dinarima 1,556,716 (53,526) 1,503,190 1,077,826 (43,802) 1,034,024 Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting u dinarima 538,468 (1,778) 536,690 3,066,504 (12,532) 3,053,972 Potraživanja po osnovu faktoringa u dinarima 8,207,186 (65,697) 8,141,489 5,827,217 (77,340) 5,749,877 Aktivirane garancije u dinarima 690,627 (660,473) 30,154 730,969 (670,463) 60,506 Ostali plasmani u dinarima 87,627 (32,530) 55,097 595,064 (46,434) 548,630 Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 5,308,522 (43,989) 5,264,533 2,528,388 (22,657) 2,505,731 Faktoring u stranoj valuti 362 (2) 360 25,575 (12,869) 12,706 Aktivirane garancije u stranoj valuti 1,080,530 (1,066,275) 14,255 1,151,553 (1,144,423) 7,130 Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 225,412,444 (20,462,202) 204,950,242 184,132,596 (25,273,181) 158,859,415


37

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

Pregled kredita i potraživanja od komitenata po vrsti komitenta i valutama dat je u prilogu: Krediti i potraživanja od komitenata 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Preduzeća 90,992,083 1,659,602 75,474,931 2,128,338 Preduzetnici 2,272,546 21,816 1,663,703 24,677 Javni sektor 1,205,508 - 1,021,418 - Stanovništvo 103,554,990 - 77,240,708 - Strana lica 141,022 3,596,436 115,496 368,299 Drugi komitenti 1,504,945 1,294 817,591 4,254 Ukupno krediti i potraživanja od komitenata

199,671,094 5,279,148 156,333,847 2,525,568

Promene na računu ispravke vrednosti - Krediti i potraživanja od komitenata RSD 000 2017 2016

Stanje na dan 1. januara 25,273,181 25,092,094 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 15,454,289 16,450,584 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (17,814,666) (16,490,539) Kursne razlike (545,378) 212,269 Računovodstveni otpis (1,905,224) - Ostalo - 8,773 Stanje na dan 31. decembra 20,462,202 25,273,181 Krediti preduzećima su uglavnom odobravani za: finansiranje dnevne likvidnosti (minusi po tekućem računu), nabavku obrtnih sredstava, uvoz, kao i za finansiranje investicija. Kamata na kredite koji su odobreni u 2017. godini obračunava se po kamatnoj stopi u visini jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesečnog Euribor-a ili Libor-a uvećanih u proseku za 2,23% godišnje za indeksirane kredite/kredite u stranoj valuti, odnosno za dinarske kredite u visini jednomesečnog i tromesečnog Belibor-a uvećanih u proseku za 0,98% godišnje.

Tokom 2017. godine stanovništvu su odobravani dugoročni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom otplate od 5 do 25 godina. Kamatne stope su se kretale u rasponu od šestomesečni Euribor uvećan za 2,95% (u vidu specijalne ponude) do šestomesečni Euribor uvećan za 4,65%. Fiksna kamatna stopa kod kombinovanog stambenog kredita (prve tri godine) kretala se od 2,65% (u vidu specijalne ponude) do 6,25%. Dinarski stambeni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom otplate od 5 do 25 godina su odobravani sa kamatnom stopom šestomesečni Belibor uvećan za 4,75% do 5,00%.

Tokom 2017. godine stanovništvu su odobravani dinarski gotovinski krediti sa rokom otplate od 6 do 100 meseci, kao i krediti za refinansiranje sa rokom otplate od 13 do 100 meseci. Kamatne stope za gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od 6,95% do 15,75%, dok je u vidu specijalne ponude bio aktuelan kratkoročni kredit dobrodošlice sa kamatnom stopom 0%. Kamatne stope za kredite za refinansiranje sa fiksnom kamatnom stopom su se kretale od 11,95% do 13,45%.


38

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak) Kamatne stope za gotovinske i kredite za refinansiranje sa varijabilnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od šestomesečnog Belibor-a uvećanog za 6,95% do šestomesečnog Belibor-a uvećanog za 8,95%.

U 2017. godini odobravani su krediti malim privrednim subjektima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročne kredite, koji su namenjeni finansiranju obrtnog kapitala, kretala se u rasponu od 3.95% do 8.95% godišnje za EUR indeksirane kredite i od 8.95% do 12.95% godišnje za dinarske kredite ročnosti do 2 godine, dok su se dugoročni investicioni krediti odobravali sa kamatnim stopama baziranim na šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 3.95% do 7.95% godišnje.

18. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate RSD 000 % učešća 31.12.2017. 31.12.2016.

Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd 49% 149,649 149,649 Ukupno investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649

Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd je dana 14. oktobra 2015. godine izvršilo povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine i to pretvaranjem rezervi u osnovni kapital. Povećanje osnovnog kapitala izvršeno je povećanjem nominalne vrednosti postojećih akcija, za iznos RSD 351 po svakoj postojećoj akciji, čime je vrednost svake akcije povećana sa RSD 1,000 koliko je iznosila pre povećanja osnovnog kapitala, na RSD 1,351 koliko iznosi posle povećanja osnovnog kapitala društva. Navedena promena registrovana je u Agenciji za Privredne Registre Republike Srbije rešenjem broj BD 86518/2015 od 14. oktobra 2015. godine. Nakon navedene promene Banka poseduje isti procenat učešća u društvu.

Banka je vlasnik 149,649 akcija čija je ukupna vrednosti na dan 31. decembra 2017. godine RSD 202,176 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 202,176 hiljada). 19. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Investicije u zavisna društva RSD 000 % učešća 31.12.2017. 31.12.2016.

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 100% 314,098 314,098 Ukupno investicije u zavisna društva 314,098 314,098

Banka na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelease Srbija d.o.o., Beograd.

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________________________________________________________

39

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

RSD 000 Građevinski

objekti Zemljište

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Ulaganja u tuđa

osnovna sredstva

Osnovna sredstva

u pripremi

Ukupno nekretnine i oprema

Nemate-rijalna

ulaganja u

pripremi

Nemate-rijalna

ulaganja

Ukupno nematerijalna

ulaganja Investicione nekretnine Ukupno

NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 01.01.2016. 1,745,604 71,049 1,636,662 426,332 120,848 4,000,495 123,848 1,423,161 1,547,009 140,790 5,688,294

Povećanja u toku godine 1,184,612 381,581 32,442 16,694 179,777 1,795,106 294,487 - 294,487 - 2,089,593 Prenosi (sa)/na - - 247,955 - (247,955) - (275,455) 275,455 - - - Otuđenja i rashodovanja (106,506) - (161,232) (18,092) - (285,830) - (103,726) (103,726) (138,953) (528,509) Prenos sa/na (93,503) - - - - (93,503) - - - 93,503 - Stanje na dan 31.12.2016. 2,730,207 452,630 1,755,827 424,934 52,670 5,416,268 142,880 1,594,890 1,737,770 95,340 7,249,378 Povećanja u toku godine 11,829 - 12,767 8,190 113,034 145,820 271,770 - 271,770 - 417,590 Prenosi (sa)/na - - 114,609 - (115,303) (694) (270,146) 270,146 - 694 - Otuđenja i rashodovanja (8,899) - (279,874) (11,528) - (300,301) (149) (14,039) (14,188) (725) (315,214) Prenosi (sa)/na (7,223) - - - - (7,223) - - - 7,223 - Stanje na dan 31.12.2017. 2,725,914 452,630 1,603,329 421,596 50,401 5,253,870 144,355 1,850,997 1,995,352 102,532 7,351,754 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2016. 811,948 - 1,167,109 218,350 - 2,197,407 - 1,030,166 1,030,166 66,783 3,294,356 Amortizacija (Napomena 10) 97,665 - 169,063 39,516 - 306,244 - 116,686 116,686 2,839 425,769 Otuđenja i rashodovanja (52,662) - (157,861) (12,905) - (223,428) - (82,213) (82,213) (68,721) (374,362) Prenos sa/na (52,383) - - - - (52,383) - - - 52,383 - Stanje na dan 31.12.2016. 804,568 - 1,178,311 244,961 - 2,227,840 - 1,064,639 1,064,639 53,284 3,345,763 Amortizacija (Napomena 10) 110,587 - 176,137 33,364 - 320,088 - 169,846 169,846 2,817 492,751 Otuđenja i rashodovanja (8,899) - (213,630) (7,438) - (229,967) - (14,039) (14,039) (726) (244,732) Ostalo (4,157) - - - - (4,157) - - - 4,157 - Stanje na dan 31.12.2017. 902,099 - 1,140,818 270,887 - 2,313,804 - 1,220,446 1,220,446 59,532 3,593,782 Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2017. 1,823,815 452,630 462,511 150,709 50,401 2,940,066 144,355 630,551 774,906 43,000 3,757,972 Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2016. 1,925,639 452,630 577,516 179,973 52,670 3,188,428 142,880 530,251 673,131 42,056 3,903,615


40

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak) Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Usled nepotpunih katastarskih evidencija na dan 31. decembra 2017. godine, Banka nema izvode iz liste nepokretnosti za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti RSD 18,829 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 19,587 hiljada). Rukovodstvo Banke je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz listova nepokretnosti. Na dan 31. decembra 2017. godine Banka ima iskazane investicione nekretnine u iznosu od RSD 43,000 hiljada koje čine objekti dati u zakup (31. decembra 2016. godine: RSD 42,056 hiljada). Fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31. decembra 2017. godine procenjena je od strane ovlašćenog procenitelja kojeg je angažovala Banka, iznosi RSD 89,007 hiljada i veća je od knjigovodstvene vrednosti za RSD 46,007 hiljada. 21. TEKUĆE I ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

Komponente poreskih sredstava RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Tekuća poreska sredstva (obaveze) (259,187) 223,320 Odložena poreska sredstva (obaveze) (39,357) 130,771 Stanje na dan 31. decembra (298,544) 354,091

Komponente odloženih poreskih sredstava i obaveza

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Odložena poreska sredstva po osnovu razlike između neto knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva i neto poreske vrednosti osnovnih sredstava 85,686 71,039 Odložena poreska sredstva po osnovu ukalkulisanih a neizmirenih obaveza prema državi 613 99 Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina 6,314 5,248 Odložena poreska sredstva po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - 40,373 Odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka - 185,719 Odložene poreske obaveze po osnovu revalorizacije trezorskih zapisa i trezorskih obveznica (132,868) (173,042) Aktuarski dobitak od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo 898 1,335 Stanje na dan 31. decembra (39,357) 130,771


41

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak) Promene na odloženim porezima prikazane su u sledećoj tabeli :

31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu

Po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti 85,686 - 14,647 - 71,039 - (3,298) - Po osnovu obračunatih a neisplaćenih javnih dažbina 613 - 514 - 99 - (6,168) - Po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju 6,314 - 1,066 - 5,248 - 538 - Preneti poreski gubici - - (185,719) - 185,719 - (270,188) - Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - - (40,373) - 40,373 - (344) - Svođenje trezorskih zapisa i trezorskih obveznica na fer vrednost (napomena 12) - (132,868) - 40,174 - (173,042) - (15,574) Ostalo 1,490 (592) (136) (301) 1,647 (312) 1,626 1,367 94,103 (133,460) (210,001) 39,873 304,125 (173,354) (277,834) (14,207)


42

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 22. OSTALA SREDSTVA

Ostala sredstva RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 188,851 188,589 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u dinarima 8,609 11,824 Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja u dinarima 51,865 21,015 Potraživanja od zaposlenih u dinarima 260 255 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa u dinarima 217 819 Ostala potraživanja iz poslovanja u dinarima 16,946 16,620 Ostala potraživanja iz kartičarskog poslovanja u dinarima 37,536 15,364 Ostala potraživanja iz poslovanja za bolovanja u dinarima 128,827 46,827 Ostala potraživanja iz poslovanja za sudske i administrativne takse u dinarima 193,763 172,435 Potraživanja u obračunu u dinarima 1,900 496 Potraživanja u obračunu iz kartičarskog poslovanja u dinarima 132,315 107,482 Potraživanja u obračunu u dinarima po transakcijama preko bankomata 190,056 141,361 Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 1,849 2,242 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 1,473 1,535 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 14,232 14,572 Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 37,166 36,584 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 341 4,574 Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 490,522 327,823 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 21,372 2,357 Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 13 186 Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 14,283 14,678 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 12,972 8,807 Sredstva stečena naplatom potraživanja 348,562 505 Minus: ispravka vrednosti (321,005) (239,370) Stanje na dan 31. decembra 1,572,925 897,580

Promene na računu ispravke vrednosti

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Stanje na dan 1. januara 239,370 220,867 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 210,557 71,749 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (128,067) (53,538) Kursne razlike (855) 292 Stanje na dan 31. decembra 321,005 239,370

23. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju 42,272 13,118 Ukupno finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 13,118

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (napomena 30).


43

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2017 2016

000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Transakcioni depoziti 5,197,807 2,135,278 4,936,383 431,371 Depoziti po osnovu datih kredita - 6,932,289 - 4,333,963 Namenski depoziti 90,368 928,429 153,646 419,583 Oročeni depoziti 2,561,100 17,284,817 1,910,950 609,969 Ostali depoziti 111,147 30,045 125,212 44,093 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 1,315 236,945 20,572 - Primljeni krediti - 30,912,411 - 23,595,545 Ostale finansijske obaveze 587 136 406 962 Stanje na dan 31. decembra 7,962,324 58,460,350 7,147,169 29,435,486 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2017 2016

000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Narodna banka Srbije 587 - 406 - Druge banke i finansijske institucije 4,922,232 6,463,637 7,113,761 1,335,001 Strane banke 3,039,505 51,996,713 33,002 28,100,485 Stanje na dan 31. decembra 7,962,324 58,460,350 7,147,169 29,435,486


44

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ

BANCI (nastavak) Primljeni krediti na dan 31. decembra 2017. godine sastoje se od kredita Evropske investicione banke (EIB), Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB), kredita primljenih od matične banke Societe Generale Paris i dugoročne linije od KfW Banke. Na dan 31. decembra 2017. godine Banka od strane Evropske investicione banke (EIB) ima primljenih kredita u iznosu od RSD 14,699,512 hiljada. Na dan 31. decembra 2016. godine stanje primljenih kredita od Evropske investicione banke je iznosilo RSD 13,439,042 hiljade. Krediti od Evropske investicione banke odnose se na kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (MIDCAP). Stanje primljenih kredita od Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB) na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 2,369,454 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 2,469,483 hiljade). Ovaj kredit se prvenstveno koristi za delimično kreditiranje podprojekata mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u cilju poboljšanja konkurentske pozicije i promovisanja kreiranja novih radnih mesta i očuvanja postojećih. Stanje dugoročnih kredita primljenih od Societe Generale Paris na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 12,119,743 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 5,441,667 hiljada). Stanje primljenog kredita od KfW Banke na dan 31. decembra 2017. godine je u ukupnom iznosu RSD 1,723,702 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 2,245,353 hiljade). Kredit se koristi za finansiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, mikro, malih i srednjih preduzeća u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i poljoprivredne industrije u Srbiji.


45

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 2017 2016

000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Transakcioni depoziti 49,584,680 36,953,817 27,516,537 33,681,146 Štedni depoziti 2,007,864 45,461,795 2,732,377 48,702,450 Depoziti po osnovu datih kredita 469,470 1,494,832 543,888 1,307,357 Namenski depoziti 402,449 2,343,366 331,245 1,246,368 Oročeni depoziti 17,141,664 4,378,252 15,663,511 2,466,708 Ostali depoziti 30,391 1,183,685 66,234 1,133,314 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 1,795,697 760,933 4,130,138 305,955 Primljeni krediti - 1,408,100 - 2,066,109 Ostale finansijske obaveze 8,308 - 6,679 - Stanje na dan 31. decembra 71,440,523 93,984,780 50,990,609 90,909,407 Pregled depozita i ostalih obaveza prema komitentima po vrsti komitenta i valutnoj strukturi prikazan je kako sledi: Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 2017 2016

000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Preduzeća 53,453,027 28,313,355 38,238,660 26,147,573 Preduzetnici 1,382,450 345,506 1,045,890 193,305 Javni sektor 1,713,632 1,776,598 811,001 2,560,319 Stanovništvo 7,162,313 57,359,722 7,375,717 56,425,803 Strana lica 625,814 5,380,869 449,050 4,851,006 Drugi komitenti 7,103,287 808,730 3,070,291 731,401 Stanje na dan 31. decembra 71,440,523 93,984,780 50,990,609 90,909,407


46

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak) Krediti od komitenata na dan 31. decembra 2017. godine u stranoj valuti u ukupnom iznosu od RSD 1,408,100 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 2,066,109 hiljada) odnose se na APEX kredite zaključene sa Narodnom bankom Srbije, koji dospevaju do 2022. godine. Banka finansira projekte koje je odobrila Narodna banka Srbija na osnovu isplate sredstava od strane Narodne banke Srbije. APEX krediti su krediti zaključeni između Banke i Narodne banke Srbije kao agenta Republike Srbije, u cilju realizacije zaključenih finansijskih ugovora između Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne banke Srbije. 26. SUBORDINIRANE OBAVEZE

Subordinirane obaveze RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 8,885,452 9,260,422 Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 4,131 3,961

Stanje na dan 31. decembra 8,889,583 9,264,383 Subordinirane obaveze u stranoj valuti u iznosu RSD 8,889,583 hiljade na dan 31. decembra 2017. godine (31. decembra 2016. godine: RSD 9,264,383 hiljade) odnose se na sledeće subordinirane obaveze prema matičnom pravnom licu Societe Generale Paris. Dana 19. decembra 2007. godine primljena su sredstva po osnovu ugovora o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris na iznos od ukupno EUR 50,000 hiljada sa rokom dospeća do decembra 2012. godine. Tokom 2009. godine aneksom ugovora promenjeno je dospeće na 19. jun 2015. godine. Krajem 2013. godine aneksom ugovora produženo je dospeće na 19. januar 2019. godine. Na dan 31. decembra 2017. godine stanje kredita iznosi RSD 5,926,594 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 6,175,836 hiljada). Od ovog iznosa RSD 5,923,635 hiljada se odnosi na subordinirani kredit (31. decembra 2016.: RSD 6,173,614 hiljada), dok se RSD 2,959 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 2,222 hiljade) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 25. juna 2018. godine. Dana 21. decembra 2009. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris u iznosu od EUR 25,000 hiljada sa rokom dospeća 23. decembra 2019. godine. Krajem 2017. godine aneksom ugovora produženo je dospeće na 23. decembar 2027. godine. Na dan 31. decembra 2017. godine stanje kredita iznosi RSD 2,962,989 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 3,088,547 hiljada). Od ovog iznosa RSD 2,961,817 hiljada (31. decembra 2016.: RSD 3,086,808 hiljada) se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 1,172 hiljade (31. decembra 2016. godine: RSD 1,739 hiljada) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 29. juna 2018. godine. Iznos u kom se subordinirane obaveze uključuju u obračun dopunskog kapitala banke tokom poslednjih pet godina pre roka njihovog dospeća, dobija se tako što se količnik njihove nominalne vrednosti na prvi dan poslednjeg petogodišnjeg perioda pre dospeća i broja kalendarskih dana u tom periodu, pomnoži sa brojem preostalih kalendarskih dana do dospeća subordiniranih obaveza, na dan obračuna kapitala.


47

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 27. REZERVISANJA

Rezervisanja RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive (a) 816,564 878,244 Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 176,031 168,922 - Rezervisanja za besplatne akcije 133,938 133,938 - Rezervisanje za otpremnine za odlazak u penziju 42,093 34,984 Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 9,935 10,840 Stanje na dan 31. decembra 1,002,530 1,058,006

Promene u rezervisanjima za gubitke po kreditno rizičnim vanbilasnim pozicijama aktive

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Stanje na dan 1. januara 878,244 931,789 Nova rezervisanja (napomena 8) 1,816,976 1,634,269 Ukidanje rezervisanja (napomena 8) (1,854,962) (1,696,561) Kursne razlike (23,694) 8,747 Stanje na dan 31. decembra 816,564 878,244

Promene u rezervisanjima za besplatne akcije

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Stanje na dan 1. januara 133,938 104,617 Nova rezervisanja (napomena 9) - 29,321 Stanje na dan 31. decembra 133,938 133,938

Rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Stanje na dan 1. januara 34,984 31,401 Trošak kamata 1,211 1,200 Trošak tekućeg rada 7,934 3,637 Iskorišćena rezervisanja (370) (1,392) Aktuarski (gubitak)/dobitak (1,666) 138 Stanje na dan 31. decembra 42,093 34,984

Promene u rezervisanjima za otpremnine za odlazak u penziju

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Stanje na dan 1. januara 34,984 31,401 Nova rezervisanja (napomena 9) 11,835 - Ukidanje rezervisanja (napomena 9) - (3,441) Iskorišćena rezervisanja (2,922) (2,452) Aktuarski (gubitak)/dobitak (1,804) 9,476 Stanje na dan 31. decembra 42,093 34,984


48

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 27. REZERVISANJA (nastavak)

Promene u rezervisanjima za sudske sporove i pokriće obaveza RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Stanje na dan 1. januara 10,840 7,919 Nova rezervisanja (napomena 11) 3,269 7,827 Ukidanje rezervisanja (napomena 7) (2,239) (2,388) Ostalo (1,935) (2,518) Stanje na dan 31. decembra 9,935 10,840

Rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i drugo) obračunata su na osnovu interne metodologije obračuna obezvređenja kreditno rizičnih sredstava i vanbilansnih stavki. Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u iznosu RSD 42,093 hiljade na dan 31. decembra 2017. godine (31. decembra 2016.: RSD 34,984 hiljade) formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara primenom metoda projektovanja po jedinici prava sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Iznos otpremnina preciziran je Pravilnikom o radu, usklađenim sa Zakonom o radu, koji definiše da se zaposlenom prilikom odlaska u penziju isplaćuju dve prosečne neto zarade zaposlenog ili dve prosečne bruto zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u visini iznosa koji je odobren od strane Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti koji od ovih iznosa je povoljniji za zaposlenog. Aktuarske pretpostavke korišćene u obračunu su: • Demografske pretpostavke, bazirane na demografskim tablicama mortaliteta 2010-2012. godine objavljene od

strane Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije; • Dugoročna stopa očekivanog rasta zarada 0.4%, u skladu sa stvarnim nominalnim rastom troškova zarada u

2018. godini u poređenju sa 2017. godinom; • Kao diskontna stopa korišćena je referentna kamatna stopa koja na dan obračuna iznosi 3.5%.


49

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 28. OSTALE OBAVEZE

Ostale obaveze RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016.

Ostale obaveze u obračunu u dinarima 48,943 750,651 Obaveze iz kartičarkog poslovanja 85,612 66,997 Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 102,072 98,818 Obaveze prema zaposlenima 189,244 150,372 Obaveze za neraspoređene prilive u stranoj valuti 50,777 33,913 Obaveze u obračunu u stranoj valuti 267,614 246,094 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 315,196 276,756 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 2,712,124 3,897,115 Obaveze prema dobavljačima u dinarima 110,272 105,262 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 491,052 295,743 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 410,481 246,275 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 302,910 281,563 Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 50,389 45,418 Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 55,599 45,366 Obaveze za druge poreze i doprinose u dinarima 9,213 6,084 Obaveze za porez na dodatu vrednost u dinarima 66,358 55,149 Prolazni i prelazni računi u dinarima 21,362 13,013 Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova u dinarima - 511 Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenata u dinarima

50 50

Obaveze za sredstva primljena po poslovima u ime i za račun komitenata u stranoj valuti

- 1,236

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 29,884 - Primljeni avansi 182,794 - Ostalo 361 492 Stanje na dan 31. decembra 5,502,307 6,616,878

Promene na kratkoročnim obavezama za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore

RSD 000 2017. 2016. Stanje na dan 1. januar 98,818 82,474 Povećanje obaveze (napomena 9) 3,254 16,344 Stanje na dan 31. decembra 102,072 98,818

Banka je na dan 31. decembra 2017. godine obračunala obavezu za akumulirana plaćena odsustva za neiskorišćene godišnje odmore u iznosu RSD 102,072 hiljade (31. decembar 2016.: RSD 98,818 hiljada), koja se mogu preneti i koristiti u narednom periodu.


50

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 29. KAPITAL

a) Struktura kapitala banke

KAPITAL

RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. Akcijski kapital - obične akcije (i) 23,723,021 23,723,021 Emisiona premija 1,253 1,253 Ostale rezerve iz dobiti (ii) 9,893,347 9,893,347 Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti 754,815

982,296 raspoloživih za prodaju (iii) Aktuarski dobici/(gubici) (iv) 1,416 (117) Dobitak prethodne godine - 2,063,461 Dobitak tekuće godine 6,030,737 3,684,585 Ukupno kapital 40,404,589 40,347,846

(i) Akcijski kapital Akcijski kapital se sastoji od 5,331,016 akcija nominalne vrednosti od RSD 4,450 po akciji. Sve akcije su u vlasništvu Societe Generale S.A. Paris. U 2017. godini nije bilo novih emisija akcija.

(ii) Ostale rezerve iz dobiti Ostale rezerve iz dobiti Banka je formirala na bazi odluka Skupštine Banke o raspodeli rezultata.

(iii) Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31. decembra 2017. predstavljaju zbir sledecih komponenti:

RSD 000 2017

Stanje na dan 1. januara 982,296 Pozitivni efekti promene fer vrednosti (267,625) Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda 40,144 Stanje na dan 31. decembra 754,815

(iv) Aktuarski dobici Aktuarski dobici (gubici) u celosti se odnose na aktuarske dobitke po osnovu rezervisanja za otpremnine za

odlazak u penziju (napomena 27).

Promene u aktuarskim dobicima za otpremnine za odlazak u penziju RSD 000 2017 2016

Stanje na dan 1. januara (117) 7,937 Aktuarski dobici (napomena 27) 1,804 (9,476) Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (271) 1,422 Stanje na dan 31. decembra 1,416 (117)

(v) Dobitak prethodne godine

U toku 2017. godine na osnovu Odluka Skupštine Banke broj GA16/17 i GA24/17 o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti po finansijskom izveštaju za 2015. i 2016 godinu, kao i Rešenja NBS broj G.11025, izvršena je isplata dividende akcionarima banke u ukupnom bruto iznosu od 5,748,046 hiljada dinara.

b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima (napomena 34).


51

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 30. VANBILANSNE POZICIJE Vanbilansne pozicije

RSD 000 2017 2016 Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 5,388,867 5,015,112 Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 42,752,828 38,246,333 Derivati (c) 28,861,271 1,845,627 Druge vanbilansne pozicije (d) 426,959,441 371,531,069 Stanje na dan 31. decembra 503,962,407 416,638,141 a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

RSD 000 2017 2016 Subvencionisani deo stambenih kredita plasiranih u ime i za račun Republike Srbije 5,388,867 5,015,112

Stanje na dan 31. decembra 5,388,867 5,015,112 b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

RSD 000 2017 2016 u dinarima Plative garancije 6,949,355 7,047,295 Činidbene garancije 10,054,520 9,196,354 Dati avali 6,517 6,517 Preuzete neopozive obaveze 1,908,517 1,739,280 Stanje na dan 31. decembra 18,918,909 17,989,446 u stranoj valuti

Plative garancije 6,652,264 7,024,616 Činidbene garancije 15,298,247 8,458,410 Nepokriveni akreditivi 1,223,838 2,214,532 Preuzete neopozive obaveze 659,570 2,559,329 Stanje na dan 31. decembra 23,833,919 20,256,887 Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 42,752,828 38,246,333 c) Derivati

RSD 000 2017 2016 Valutni forvard ugovori 16,205,190 316,183 Valutni svop ugovori 7,671,337 - Kamatni svop ugovori 4,984,744 1,529,444 Stanje na dan 31. decembra 28,861,271 1,845,627


52

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 30. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

d) Druge vanbilansne pozicije RSD 000 2017 2016

Primljene garancije 16,543,258 14,523,728 SPOT transakcije 5,359,101 4,397,897 Preuzete opozive obaveze 65,213,903 56,977,572 Hartije od vrednosti custody klijenata 108,528,389 88,421,867 Hartije od vrednosti primljene u zalogu - - Suspendovana kamata 2,217,846 2,300,357 Čekovi poslati na naplatu 24,489 66,973 Nostro akreditivi po viđenju 74,068 51,595 Evidencija državnih HOV 99,798 - Evidencija ugovorenih IRS transakcija 1,247,725 - Računovodstveni otpis 1,903,505 - Ostalo 154 275 Evidencija kolaterala 225,747,205 204,790,805 Stanje na dan 31. decembra 426,959,441 371,531,069

31. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

U svakodnevnom poslovanju Banka obavlja uobičajene poslovne transakcije sa različitim povezanim licima. Povezana lica Banke su: vlasnik i ostale članice Societe Generale Grupe, kao i ključno rukovodstvo Banke.

Pregled transakcija po povezanim licima u toku 2017. godine i 2016. godine prikazan je u narednim tabelama:

Aktiva bilansne pozicije 2017

RSD 000

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja

od komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o. Beograd - 59,906 - 37 - 59,943 BRD - Groupe Societe Generale - 8,977 - - - 8,977 Ohridska Banka - - - 10 - 10 SG Express Bank - Bulgaria - - - 461 - 461 SKB Banka - Slovenia - - - 10 - 10 SG Factoring Spa Italy - 24,872 - - - 24,872 Compagnie Generale D' Affacturage CGA - France - 139,240 - - - 139,240

Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 245 - - - 245

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - - - 444 - 444

Societe Generale New York - 78,311 - - - 78,311 Societe Generale Osiguranje a.d.o. - 354,555 - 427,706 149,649 931,910 Societe Generale Paris 16,693 148,484 - 30,872 - 196,049 Credit Du Nord - France - - - 9 - 9 Sogelease Srbija d.o.o. Beograd - 5,492,913 - 843 314,098 5,807,854

Rukovodstvo Banke - - 62,526 14 62,540 Stanje na dan 31. decembra 16,693 6,307,503 62,526 460,406 463,747 7,310,875


53

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Pasiva bilansne pozicije 2017

RSD 000

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjene trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj

banci

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke po vanbilasnoj aktivi Rezervisanje Subordinirane

obaveze Ostale

obaveze Ukupno

ALD Automotive d.o.o. Beograd - - 4,724 4 - - 6,366 11,094 BRD - Groupe Societe Generale - - - 15,694 - - - 15,694 Komercni Banka A.S. - - - 781 - - 4,217 4,998 Ohridska Banka - - - 893 - - 6 899 SKB Banka - Slovenia - 3,898 - 326 - - - 4,224 SG Factoring Spa Italy - - - - - - 93 93 CGA-Compagnie Generale D' Affacturage Branch Germany

- - - - - - 156 156

Compagnie Generale D' Affacturage CGA - France

- - - - - - 6,148 6,148

Societe Generale Global Solution Centre India

- - - - - - 2,700 2,700

Societe Generale Banka Montenegro a.d.

- - - 2,037 - - - 2,037

Societe Generale Osiguranje a.d.o. - 647,001 - - - - 209 647,210 Societe Generale Paris 27,336 36,234,955 - 3,084 - 8,889,583 618,927 45,773,885 Societe Generale S.A. Frankfurt - - - 682 - - - 682 Sogelease Srbija d.o.o. Beograd - 1,833,539 - 1,184 - - - 1,834,723 Societe Generale De Banque Au Liban - - - 17,962 - - - 17,962 Genebanque - 8 - - - - - 8 Societe Generale China Limited - - - 12,474 - - - 12,474 Rukovodstvo Banke - - 162,546 38 3,059 - 50,852 216,495

Stanje na dan 31. decembra 27,336 38,719,401 167,270 55,159 3,059 8,889,583 689,674 48,551,482


54


31. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Prihodi 2017

RSD 000 Prihodi od kamata Prihodi od naknada

i provizija Ostali poslovni

prihodi Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o. Beograd 48,936 5,585 7,829 62,350 Societe Generale Osiguranje a.d.o. 4,755 129,980 9,888 144,623 Societe Generale Paris 5,202 211,788 50,841 267,831 Societe Generale Splitska Banka - 69 - 69 Societe Generale New York 14 10 - 24 SKB Banka - Slovenia - 165 - 165 SG Express Bank - Bulgaria - 1 - 1 ALD Automotive doo Beograd 1,299 3,525 365 5,189 Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 513 - 513

Ohridska Banka - 39 - 39 Komercni Banka A.S. - 16 - 16 Credit Du Nord - France - 33 - 33 Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 24 - 24

Rukovodstvo banke 977 79 - 1,056 Stanje na dan 31. decembra 61,183 351,827 68,923 481,933

Rashodi 2017

RSD 000

Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija

Ostali rashodi

Troškovi zarada (bruto)

Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju

Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 863 - - - - 863 Societe Generale Osiguranje a.d.o. 7,196 - 47,220 - - 54,416 Société Générale International Mobility Management SA (SGI2M)

- - 8,761 - - 8,761

Societe Generale Paris 820,684 288,280 174,365 - 26,369 1,309,698 Societe Generale New York - 6,157 - - - 6,157 Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg

- 1,007 - - - 1,007

BRD - Groupe Societe Generale - 914 - - - 914 ALD Automotive d.o.o. Beograd - - 49,023 - - 49,023 Ohridska Banka - 33 - - - 33 Societe Generale Global Solution Centre India

- - 2,118 - - 2,118

Komercni Banka A.S. - - 4,324 - - 4,324 Compagnie Generale D' Affacturage CGA - France

- 2,101 - - - 2,101

Societe Generale Securities Services Spa - Italy

- 687 - - - 687

CGA-Compagnie Generale D' Affacturage Branch Germany

- 528 - - - 528

Rukovodstvo 574 2 - 231,094 - 231,670 Stanje na dan 31. decembra 829,317 299,709 285,811 231,094 26,369 1,672,300


55


Aktiva vanbilansne pozicije 2017

RSD 000

Date garancije i druga jemstva

Ostale preuzete

neopozive obaveze

Derivati Druga

vanbilansna aktiva

Ukupno

ALD Automotive d.o.o. Beograd - - - 1,500 1,500 BRD - Groupe Societe Generale 724,607 - - - 724,607 Komercni Banka A.S. 36,060 - - - 36,060 Ohridska Banka 41,228 - - - 41,228 SKB Banka - Slovenia 15,038 - - - 15,038 Societe Generale Banka Montenegro a.d.

94,067 - - - 94,067

Societe Generale Paris 355,334 - 23,892,954 1,910,366 26,158,654 Societe Generale S.A. Frankfurt 31,508 - - - 31,508 Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - - - 420,853 420,853 Societe Generale De Banque Au Liban

829,309 - - - 829,309

Societe Generale China Limited 575,920 - - - 575,920 Rukovodstvo Banke - 7,358 - - 7,358 Stanje na dan 31. decembra 2,703,071 7,358 23,892,954 2,332,719 28,936,102

Pasiva vanbilansne pozicije 2017

RSD 000

Obaveze po derivatima

Primljene garancije

Druga vanbilansna pasiva Ukupno

SKB Banka – Slovenia - 15,038 - 15,038 BRD - Groupe Societe Generale - 724,679 - 724,679 Komercni Banka A.S. - 53,830 - 53,830 Ohridska Banka - 70,847 - 70,847 Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 105,915 - 105,915 Societe Generale Paris 23,892,954 1,126,512 545,755 25,565,221 Societe Generale S.A. Frankfurt - 31,508 - 31,508 Societe Generale De Banque Au Liban - 829,309 - 829,309 Societe Generale China Limited - 575,920 - 575,920 Stanje na dan 31. decembra 23,892,954 3,533,558 545,755 27,972,267


56


Aktiva bilansne pozicije 2016

RSD 000

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja

od komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - - 32 - 32 BRD - Groupe Societe Generale - 3,874 - - - 3,874 Ohridska Banka - - - 33 - 33 SKB Banka - Slovenia - - - 6 - 6 Societe Generale Securities Services Spa - Italy - 17,759 - - - 17,759 Compagnie Generale D’Affacturage CGA - France - 20,941 - 184 - 21,125 Societe Generale Banka Montenegro a.d. - - - 986 - 986 Societe Generale New York - 2,108,510 - - - 2,108,510 Societe Generale Osiguranje a.d.o. - - - 253,010 149,649 402,659 Societe Generale Paris 1,349 395,880 - 6,666 - 403,895 Sogelease Srbija d.o.o. Beograd - 517,237 - 790 314,098 832,125 Rukovodstvo banke -

61,875 - - 61,875

Stanje na dan 31. decembra 1,349 3,064,201 61,875 261,707 463,747 3,852,879


57

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Pasiva bilansne pozicije 2016

RSD 000

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene trgovanju

Depoziti i ostale

obaveze prema

bankama, drugim

finansijskim organizacijama i Centralnoj

banci

Depoziti I ostale

obaveze prema drugim

komitenti-ma

Rezervisanja za gubitke

po vanbila-

nsnoj aktivi

Ostala rezervi-

sanja

Subordinirane obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 12,652 250 - - 103 13,005

BRD - Groupe Societe Generale - - - 293 - - 21 314

Komercni Banka A.S. - - - 498 - - 1,546 2,044 Ohridska Banka - - - 51 - - 5 56 SKB Banka - Slovenia - 3,513 - 246 - - - 3,759 Societe Generale Securities Services Spa - Italy - - - - - - 46 46

CGA-Compagnie Generale D' Affacturage Branch Germany - - - - - - 18 18

Compagnie Generale D’Affacturage CGA - France - 617 - - - - 4,511 5,128

Rosbank - Russia - - 1,203 - - - 1,203 Société Générale International Mobility Management SA (SGI2M)

- - - - - - 971 971

Societe Generale Global Solution Centre India - - - - - - 2,985 2,985

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 250 - 6,559 - - - 6,809

Societe Generale New York - 131 - 24 - - - 155 Societe Generale Osiguranje a.d.o. - 535,189 - - - - 1,765 536,954

Societe Generale Paris 12,568 9,965,837 - 3,556 - 9,264,383 444,453 19,690,797 Societe Generale Poland - - - 49 - - - 49 Societe Generale Splitska Banka - 8,946 - - - - - 8,946

Sogelease Srbija d.o.o. Beograd - 8,706 - 5,419 - - - 14,125

Rukovodstvo banke - - 139,241 5 2,260 - 35,807 177,313 Ukupno 12,568 10,523,189 151,893 18,153 2,260 9,264,383 492,231 20,464,628


58


Prihodi 2016

RSD 000

Prihodi od kamata

Prihodi od naknada i provizija

Ostali poslovni prihodi Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 9,545 3,827 11,276 24,648 Societe Generale Osiguranje a.d.o. 874 107,569 5,283 113,726 Societe Generale Paris 1,790 120,343 13,982 136,115 Societe Generale Splitska Banka - 355 - 355 SKB Banka - Slovenia - 131 - 131 ALD Automotive d.o.o. Beograd 336 3,616 6,700 10,652 Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 1 6,472 6,473 Ohridska Banka - - 108 108 Rukovodstvo banke 7,440 142 - 7,582 Stanje na dan 31. decembra 19,985 235,984 43,821 299,790

Rashodi 2016

RSD 000

Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija

Ostali rashodi

Troškovi zarada (bruto)

Neto gubitak po osnovu

finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju

Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 418 - - - - 418 Societe Generale Osiguranje a.d.o. 9,542 - 20,448 - - 29,990 Societe Generale Paris 804,751 208,721 241,105 - 12,451 1,267,028 Societe Generale Splitska Banka - 288 - - - 288 Societe Generale New York 40 5,504 - - - 5,544 BRD - Groupe Societe Generale - 91 - - - 91 Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 65 - - - 65

ALD Automotive d.o.o. Beograd - - 48,445 - - 48,445 Societe Generale Global Solution Centre India - - 3,596 - - 3,596

Komercni Banka A.S. - - 1,707 - - 1,707 Compagnie Generale D’Affacturage CGA - France - 1,521 - - - 1,521

Societe Generale Securities Services Spa - Italy - 332 - - - 332

CGA-Compagnie Generale D' Affacturage Branch Germany - 235 - - - 235

Rukovodstvo banke 1,551 1 72 218,073 - 219,697 Stanje na dan 31. decembra 816,302 216,758 315,373 218,073 12,451 1,578,957


59


Aktiva vanbilansne pozicije 2016

RSD 000

Date garancije i druga jemstva Derivati

Preuzete opozive obaveze

Druga vanbilansna

aktiva Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 61,500 - 61,500

BRD - Groupe Societe Generale 18,045 - - - 18,045 Komercni Banka A.S. 30,686 - - - 30,686 Ohridska Banka 2,378 - - - 2,378 SKB Banka - Slovenia 15,148 - - - 15,148 Societe Generale Banka Montenegro a.d. 404,001 - - - 404,001

Societe Generale New York 5,927 - - - 5,927 Rosbank - Russia 74,083 - - - 74,083 Societe Generale Paris 137,734 764,722 735,716 1,989,196 3,627,368 Societe Generale Poland 3,025 - - - 3,025 Sogelease Srbija d.o.o. Beograd - - 1,331,064 - 1,331,064

Rukovodstvo banke - - - 6,149

6,149

Stanje na dan 31. decembra 691,027 764,722 2,128,280 1,995,345 5,579,374

Pasiva vanbilansne pozicije 2016

RSD 000

Obaveze po derivatima

Primljene garancije

Druga vanbilansna pasiva Ukupno

BRD - Groupe Societe Generale - 19,215 - 19,215 Komercni Banka A.S. - 30,686 - 30,686 Ohridska Banka - 33,246 - 33,246 SKB Banka - Slovenia - 15,148 - 15,148 Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 404,001 - 404,001 Rosbank - Russia - - 74,083 74,083 Societe Generale New York - 5,927 - 5,927 Societe Generale Paris 764,722 620,033 1,989,196 3,373,951 Societe Generale Poland - - 6,704 6,704 Societe Generale Splitska Banka - 12,347 - 12,347 Stanje na dan 31. decembra 764,722 1,140,603 2,069,983 3,975,308


60

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 32. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Poređenje knjigovodstvene vrednosti klasa finansijskih instrumenata i njihovih fer vrednosti prikazana je u prilogu:

FINANSIJSKA SREDSTVA Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati dobitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati

dobitak RSD 000 2017 2017 2017 2016 2016 2016

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 30,596,131 30,596,131 - 23,765,143 23,765,143 - Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 1,964,099 - 17,088 17,088 - Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 37,005,636 37,005,636 - 40,611,993 40,611,993 - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,677,050 7,677,050 - 6,910,230 6,910,230 - Krediti i potraživanja od komitenata 204,950,242 205,113,761 163,519 158,859,415 159,275,141 415,726

FINANSIJSKE OBAVEZE Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati gubitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati

gubitak

RSD 000 2017 2017 2017 2016 2016 2016 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 42,272 - 13,118 13,118 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 66,422,674 66,422,674 - 36,582,655 36,583,370 715

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 165,425,303 165,398,390 (26,913) 141,900,016 141,780,262 (119,754)

Subordinirane obaveze 8,889,583 8,889,583 - 9,264,383 9,264,338 (45)


61

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 32. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (nastavak)

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno RSD 000 2017 2016

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 30,596,131 - - 30,596,131 23,765,143 - - 23,765,143 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,895,169 68,930 1,964,099 - - 17,088 17,088 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 37,001,422 4,214 37,005,636 - 40,607,937 4,056 40,611,993 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 7,677,050 7,677,050 - 6,910,230 - 6,910,230 Krediti i potraživanja od komitenata - - 205,113,761 205,113,761 - - 159,275,141 159,275,141

FINANSIJSKE OBAVEZE Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

RSD 000 2017 2016 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - 42,272 42,272 - - 13,118 13,118 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci - - 66,422,674 66,422,674 - - 36,583,370 36,583,370 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 165,398,390

165,398,390 - - 141,780,262 141,780,262

Subordinirane obaveze - - 8,889,583 8,889,583 - - 9,264,338 9,264,338


62

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 32. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (nastavak) Sredstva iskazana po fer vrednosti Sredstva koja Banka vrednuje i vodi po fer vrednosti su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i hartije od vrednosti namenjene trgovanju. Portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju i namenjenih trgovanju čine dužničke hartije Republike Srbije. Banka za procenu fer vrednosti HoV koristi “mark-to-model” pristup za HoV koje su raspoložive za prodaju, i „mark-to –market“ pristup za Hov namenjene trgovanju. Banka procenu fer vrednosti AFS instrumenata sprovodi koristeći komparativni "mark-to-model" pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da izvede vrednosti finansijskog instrumenta, poređenjem kamatnih stopa sa važećim kamatnim stopama za slične proizvode na tržištu – nivo 2. Banka za procenu fer vrednosti HoV namenjenih trgovanju koristi „mark-to-market“ pristup koji sprovodi uzimajući u obzir tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata - nivo 1. Sredstva i obaveze za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za likvidna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Sredstva i obaveze kod kojih se fer vrednost utvrđuje tehnikama vrednovanja Fer vrednost sredstava namenjenih trgovanju se utvrđuje na bazi “mark-to-market” modela koji se bazira na tržišnim kotacijama istovetnih finansijskih instrumenata - što znači da se koristi nivo 1 pristup. Fer vrednost ostalih finansijskih sredstava i obaveza koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća, što znači da se koristi nivo 2 pristup. Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze koja se vode po amortizovanoj vrednosti, fer vrednost se utvrđuje primenom “mark-to-model” pristupa, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje fer vrednosti instrumenta. Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata: Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata (mark-to-market); Nivo 2: Komparativni mark-to-model pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finanskog instrumenta; i Nivo 3: “Mark to model” pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta. U narednoj tabeli su prikazane fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, tj. državnih dužničkih hartija od vrednosti (državni zapisi i državne obveznice) za koje ne postoje tržišne cene i čije su fer vrednosti dobijene korišćenjem gore navedenih tehnika vrednovanja na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 RSD 000 2017. 2017. 2017.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,895,169 37,001,422

-

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 RSD 000 2016. 2016. 2016.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 40,607,937 -


63

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM 33.1. Uvod Politika upravljanja rizicima Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila, predupređivala, pratila i interno komunicirala izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima, Banka definiše ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i politike, metodologije, procedure i izveštaje. Osnovni ciljevi i pravila u vezi upravljanja rizicima i kapitalom Banke, kao i definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok, definisani su Strategijom upravljanja rizicima, odnosno Strategijom upravljanja kapitalom. Strategijom upravljanja rizicima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje rizicima, identifikuju kategorije rizika i definiše apetit za preuzimanje rizika. Takođe, Strategija upravljanja rizicima definiše organizaciju i odgovornosti u svakoj fazi procesa preuzimanja rizika, kroz metodologije identifikacije, merenja i analiziranja posebnih vrsta rizika. Ovo između ostalog uključuje i definisanje kontrola i limita izloženosti rizicima. Struktura upravljanja rizicima Struktura upravljanja rizicima organizovana je u skladu sa odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i odredbama Statuta Banke. Upravni odbor utvrđuje strategiju i politike upravljanja rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom Banke, odnosno plan upravljanja kapitalom. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava Upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima. Banka je, a shodno odredbama člana 28, Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima – Sektor za rizike. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela: Upravni odbor Odgovornost Upravnog odbora po pitanju upravljanja rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizicima i strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja različitim rizicima te da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. Upravni odbor takođe daje prethodnu saglasnost za izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Banke, a odluke o njima uzimaju u obzir preporuke Sektora za rizike. Upravni odbor utvrđuje iznose do kojih Izvršni odbor Banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju Banke preko tih iznosa. Konačno, Upravni odbor vrši nadzor nad radom Izvršnog odbora, te imenuje i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora, odnosno drugih odbora Banke.


64

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.1. Uvod (nastavak) Izvršni odbor Izvršni odbor organizuje i nadgleda svakodnevno poslovanje Banke. Sa stanovišta upravljanja rizicima glavna odgovornost Izvršnog odbora je da utvrdi procedure, pravila i metodologije za upravljanje rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja rizicima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa definisanim politikama, strategijama i principima upravljanja rizicima, Izvršni odbor je u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor. Izvršni odbor analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava Upravni odbor banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima. Kada je reč o upravljanju rizicima, Izvršni odbor redovno prati kretanje i segmentaciju portfolija, a u slučaju prekoračenja odobrenih limita, odlučuje o aktivnostima koje treba preuzeti. Izvršni odbor je takođe odgovoran za odlučivanje o odobravanju plasmana klijentima i to u okviru limita koje je odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajući u obzir preporuke Sektora za rizike. Konačno, Izvršni odbor odlučuje, uz prethodno odobrenje Upravnog odbora Banke, o svakom povećanju izloženosti Banke prema licu povezanom s Bankom i o tome obaveštava Upravni odbor Banke. Kreditni odbor Osnovna odgovornost Kreditnog odbora je da, u okvirima utvrđenim internim aktima Banke, donosi odluke o odobravanju plasmana klijentima Banke, u skladu sa limitima odlučivanja. Osim sto odlučuju o odobravanju plasmana klijentima, Kreditni odbor i Sektor za rizike takođe daju mišljenje o uvođenju novih proizvoda koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje rizika. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (nadalje: ALCO) je identifikacija, merenje i upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti, kamatnim rizikom i deviznim rizikom u strukturnom delu bilansa Banke. Sektor za rizike Obaveza Sektora za rizike (nadalje: Risk) je identifikacija, merenje, procena i upravljanje rizicima koje je Banka preuzela u svojim redovnim aktivnostima kreditiranja klijenata (uključujući poslove kreditne analize, naplate loših plasmana i monitoringa portfolija).


65

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.1. Uvod (nastavak) Odeljenje za upravljanje Aktivom i Pasivom Likvidnost predstavlja bezuslovnu sposobnost Banke da obezbedi dovoljno likvidnih sredstava kako bi blagovremeno zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu vanbilansnih stavki. Služba za operativne poslove odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za upravljanje tekućom likvidnošću. Svoju funkciju upravljanja tekućom likvidnošću obezbeđuje kroz sledeće aktivnosti:

planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, obezbeđenje nedostajuće likvidnosti ili plasiranje viška likvidnosti na finansijskim tržištima, kao i održavanje

odgovarajuće valutne i ročne strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza na vreme, obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffer-a”) likvidnosti koji se sastoji iz visokokvalitetne likvidne aktive, kao što

je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (izdanja NBS ili države Srbije), analiza strukture i kvaliteta depozita kao i procena njihove stabilnosti, praćenje pokazatelja likvidnosti.

Interna revizija Kroz izvršavanje periodičnih planiranih revizija i specijalnih angažovanja, funkcija Unutrašnje revizije ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Banke. Interna revizija komunicira rezultate svog rada rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu. Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za reviziju. 33.2. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti, odnosno druge ugovorne strane neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima, a proističe u najvećoj meri iz kredita i sličnih plasmana klijentima i ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir sve elemente izloženosti kreditnom riziku (neispunjenje obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i sl.). i. Upravljanje kreditnim rizikom Banka kreditnim rizikom upravlja tako što u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglašavajući rokove dospeća kredita i kamatnih stopa sa namenom kredita, tipom kredita i kreditnom sposobnošću klijenata. Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim sredstvima obezbeđenja. Izvršni odbor Banke je odlukom decentralizovao ovlašćenja i limite za donošenje odluka o odobravanju kredita, uz održavanje standarda rizika na adekvatnom nivou. U cilju homogenizacije procene rizika i lakšeg i adekvatnijeg praćenja obaveza, Banka koristi rejtinge rizika za svoje klijente – pravna lica. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija kako bi mogla proceniti kreditnu sposobnost dužnika. Sredstva obezbeđenja se prihvataju u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku.


66

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) ii. Obezvređenje i politika rezervisanja Objektivnim dokazima obezvređenja finansijskih sredstava podrazumevaju se događaji koji dovode do umanjenja procenjenih budućih priliva tokova gotovine od klijenta. Objektivni dokazi obuhvataju:

značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika, neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza, nastala je situacija u kojoj je usled finansijskih poteškoća klijenta Banka značajno izmenila uslove plasmana u

odnosu na originalno odobrene i to sve dok okolnosti koje su dovele do poteškoća postoje i slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine.

Banka vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. U tom slučaju iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine. Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive Banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana. Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u grupe homogene u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda, odnosno stepenu senzitivnosti, a u skladu sa internom metodologijom Banke usklađenom sa metodologijom Societe Generale grupe. Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju eliminacije efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu. Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije.

iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata Sistem rejtinga Societe Generale Grupe zasniva se na kvalitativnoj analizi i može se koristiti i za klijente i za transakcije. Skala ima 10 nivoa i 22 podnivoa sa sedam klasa, od kojih 19 označava ’’in bonis’’ klijente, a 3 problematične klijente. Ova skala rejtinga pokriva poslovanje Banke sa klijentima u svim sektorima osim u finansijskom sektoru, gde se koristi poseban model. Rejting zavisi od kvaliteta klijenta i omogućava da rejting svih linija određenog kreditnog predmeta bude usklađen sa rejtingom samog klijenta i strukturom transakcija. Određivanje, odnosno preispitivanje rejtinga klijenta radi se najmanje jednom godišnje nakon prikupljanja finansijskih izveštaja klijenata, ili u toku godine u slučaju da neki vanredni događaj promeni profil rizičnosti klijenta (on je od suštinskog značaja kao element kontrole rizika i stoga mora da bude procenjen nezavisno od ’’događaja’’ vezanog za kreditni predmet).


67

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata (nastavak) Skala rejtinga dužnika gradirana je prema verovatnoći neizvršenja obaveze. Rejting dužnika omogućava da se utvrdi verovatnoća neizvršenja obaveze druge ugovorne strane u periodu od godinu dana.

Rejting lestvica Societe Generale Grupe SG Group Rejting dužnika Moody`s S & P Fitch IBCA

1 Aaa AAA AAA 2+ Aa1 AA+ AA+ 2 Aa2 AA AA 2- Aa3 AA- AA- 3+ A1 A+ A+ 3 A2 A A 3- A3 A- A- 4+ Baa1 BBB+ BBB+ 4 Baa2 BBB BBB 4- Baa3 BBB- BBB- 5+ Ba1 BB+ BB+ 5 Ba2 BB BB 5- Ba3 BB- BB- 6+ B1 B+ B+ 6 B2 B B 6- B3 B B 7+ Caa1 CCC+ CCC+ 7 Caa2 CCC CCC 7- Caa3 CCC- CCC- 8 Ca DDD 9 C D DD

10 C - D


68

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) Maksimalna izloženost portfolija Banke kreditnom riziku prikazana je u sledećem pregledu:

` 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom riziku

Ispravka vrednosti

Od čega grupna

procena

Neto bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Maksimalna bilansna


riziku Ispravka vrednosti

Od čega grupna

procena

Neto bilansna


riziku Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,729,530 (52,480) (52,480) 7,677,050 6,986,385 (76,155) (76,155) 6,910,230 Krediti i potraživanja od komitenata 225,412,444 (20,462,202) (1,402,685) 204,950,242 184,132,596 (25,273,181) (1,098,960) 158,859,415 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 37,005,734 (98) (98) 37,005,636 40,612,118 (125) - 40,611,993 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 - - 1,964,099 17,088 - - 17,088 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - 149,649 149,649 - - 149,649 Investicije u zavisna društva 314,098 - - 314,098 314,098 - - 314,098

UKUPNO 272,575,554 (20,514,780) (1,455,263) 252,060,774 232,211,934 (25,349,461) (1,175,115) 206,862,473


69

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak)

` 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Maksimalna vanbilansna izloženost

kreditnom riziku

Rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Od čega grupna procena

Neto vanbilansna izloženost

kreditnom riziku

Maksimalna vanbilansna izloženost

kreditnom riziku

Rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Od čega grupna procena

Neto vanbilansna izloženost

kreditnom riziku Plative garancije 13,601,619 (123,342) (122,549) 13,478,277 14,071,911 (131,939) (131,939) 13,939,972 Činidbene garancije 25,352,767 (289,214) (272,638) 25,063,553 17,654,764 (208,058) (171,892) 17,446,706 Nepokriveni akreditivi i dati avali 1,230,355 (8,468) (8,469) 1,221,887 2,221,049 (20,902) (20,902) 2,200,147 Preuzete neopozive obaveze 2,568,087 (31,107) (31,107) 2,536,980 4,298,609 (41,532) (41,532) 4,257,077 Derivati 28,861,271 - - 28,861,271 1,845,627 - - 1,845,627 UKUPNO 71,614,099 (452,131) (434,763) 71,161,968 40,091,960 (402,431) (366,265) 39,689,529 iv. Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu bilansne izloženosti:


70


v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

31.12.2017.

RSD 000



Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate

Investicije u zavisna društva

Srbija 5,871,229 196,492,083 37,005,734 1,964,099 149,649 314,098 EU 927,135 23,589,706 - - - - Od čega Francuska 290,587 2,458,069 - - - - Ostatak Evrope 225,939 3,956,322 - - - - Ostatak sveta 705,227 1,374,333 - - - - Ukupno 7,729,530 225,412,444 37,005,734 1,964,099 149,649 314,098

31.12.2016.

RSD 000



Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate


Srbija 520,796 183,628,433 40,612,118 17,088 149,649 314,098 EU 1,429,711 426,993 - - - - Od čega Francuska

423,545 9,208 - - - -

Ostatak Evrope 39,109 48,128 - - - - Ostatak sveta 4,996,769 29,042 - - - - Ukupno 6,986,385 184,132,596 40,612,118 17,088 149,649 314,098


71

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2017. i 31. decembra 2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu vanbilansne izloženosti:

31.12.2017.

RSD 000 Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 10,165,534 13,160,693 1,058,763 1,908,027 1,188,726 EU 3,213,222 8,075,751 115,517 660,060 26,569,384 Od čega Francuska 323,639 1,086,509 - 14,235 25,537,239 Ostatak Evrope 194,913 2,383,261 - - 1,043,156 Ostatak sveta 27,949 1,733,063 56,075 - 60,005 UKUPNO 13,601,618 25,352,768 1,230,355 2,568,087 28,861,271

31.12.2016.

RSD 000 Plative

garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 13,478,458 15,428,360 2,221,049 4,298,609 1,845,627 EU 109,195 1,880,287 - - - Od čega Francuska 77,817 61,769 - - - Ostatak Evrope 484,259 346,118 - - - UKUPNO 14,071,911 17,654,764 2,221,049 4,298,609 1,845,627 vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja Banka za većinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim plasmana bankama) zahteva određena sredstva obezbeđenja. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, kao i karakteristika i ročnosti konkretnog plasmana. Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku isplate plasmana klijentu. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja i način i rok njene ponovne procene. Banka koristi sledeće kolaterale pri obračunu rezerve za procenjene gubitke kao i pri obračunu sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova kod klijenata kod kojih se očekuje naplata iz kolaterala i kod kojih se ispravka vrednosti plasmana individualno procenjuje: Prvoklasni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti - Garancije izdate od strane prvoklasnih banaka - Garancije i druge oblike jemstva izdate od strane država


72


33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak)

33.2. Kreditni rizik (nastavak)

Adekvatni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- Hipoteke na stambenim nepokretnostima i - Hipoteke na komercijalnim nepokretnostima

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Tabela u nastavku daje pregled pokrivenosti predmetima obezbeđenja na 31. decembar 2017. godine i 31. decembar 2016. godine i to na način da su prvoklasni i adekvatni instrumenti obezbeđenja dodatno segmentirani na kategorije gotovinskih depozita i garancija banaka ili država, odnosno stambenih i komercijalnih nepokretnosti.

31.12.2017. Bilansna aktiva

RSD 000

Obezbeđeno prvoklasnim

instrumentima obezbeđenja

Obezbeđeno gotovinskim depozitima

Obezbeđeno garancijama

banaka i države

Obezbeđeno adekvatnim


Obezbeđeno stambenim

nepokretnostima

Obezbeđeno komercijalnim

nepokretnostima Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima

155,423 155,423 - 30,690,254 30,072,820 617,434

Od toga: - - - - - - Potrošački krediti 28,088 28,088 - 23,245 2,295 20,950 Krediti za obrtna sredstva 115,219 115,219 - 193,207 63,952 129,255 Krediti za investicije 10,770 10,770 - 805,889 394,694 411,195 Stambeni krediti - - - 29,667,913 29,611,879 56,034 Ostali bilansni plasmani 1,346 1,346 - - - - Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima

14,058,399 9,024,724 5,033,675 35,884,214 4,206,417 31,677,797

Od toga:

-

-

-

-

-

- Krediti za obrtna sredstva 13,434,172 8,869,606 4,564,566 33,292,441 3,562,008 29,730,433 Krediti za investicije 623,755 154,646 469,109 2,450,241 632,338 1,817,903 Ostali bilansni plasmani 472 472 - 141,532 12,071 129,461 Ukupno 14,213,822 9,180,147 5,033,675 66,574,468 34,279,237 32,295,231

31.12.2016. Bilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima

77,860 77,860 - 23,031,885 22,639,495 392,390

Od toga: Potrošački krediti 5,072 5,072 - 1,020 1,020 - Krediti za obrtna sredstva 70,260 70,260 - 231,493 91,616 139,877 Krediti za investicije 522 522 - 425,908 224,670 201,238 Stambeni krediti 2,004 2,004 - 22,373,464 22,322,189 51,275 Ostali bilansni plasmani 2 2 - - - - Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima

6,973,625 2,882,612 4,091,013 21,730,745 3,390,979 18,339,766

Od toga: Krediti za obrtna sredstva 5,967,217 2,855,595 3,111,622 20,634,152 3,151,858 17,482,295 Krediti za investicije 1,006,408 27,017 979,391 1,034,666 208,157 826,508 Ostali bilansni plasmani - - - 61,927 30,964 30,963 Ukupno 7,051,485 2,960,472 4,091,013 44,762,630 26,030,474 18,732,156


73

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) 31.12.2017. Vanbilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima Segment rada sa fizičkim licima 52,395 52,395 - 12,596 2,488 10,108

Od toga: Plative garancije 52,069 52,069 - 12,596 2,488 10,108 Činidbene garancije 326 326 - - - - Segment rada sa pravnim licima 6,680,195 2,859,157 3,821,038 3,088,575 283,774 2,804,801

Od toga: Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali 6,643,217 2,859,075 3,784,141 3,075,925 271,124 2,804,801 Preuzete neiskorišćene obaveze 36,978 82 36,897 12,650 12,650 - UKUPNO 6,732,590 2,911,552 3,821,038 3,101,171 286,262 2,814,909

31.12.2016. Vanbilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima Segment rada sa fizičkim licima 27,617 26,999 617 3,087 3,087 - Od toga:

Plative garancije 27,617 26,999 617 3,087 3,087 - Segment rada sa pravnim licima 3,781,639 1,364,401 2,417,239 3,570,052 349,697 3,220,355 Od toga: Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali 3,767,216 1,349,978 2,417,239 3,539,516 342,047 3,197,469 Preuzete neiskorišćene obaveze 14,423 14,423 - 30,536 7,650 22,886 UKUPNO 3,809,256 1,391,400 2,417,856 3,573,139 352,784 3,220,355


74

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) vii. Analiza rizika koncentracije

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine prikazana je u sledećoj tabeli: 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Bruto maksimalna

izloženost Neto maksimalna

izloženost* Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Stanovništvo 110,437,386 60,898,739 82,043,233 58,933,489 Vađenje ruda i kamena i prerađivačka industrija

39,606,006 27,617,792 44,918,108 30,627,383

Trgovina 33,641,950 26,954,097 43,893,566 36,716,309 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo

6,929,152 4,882,690 7,274,847 5,105,556

Građevinarstvo 5,751,658 3,180,153 10,389,928 8,585,364

Saobraćaj, skladištenje i veze, snadbevanje električnom energijom, hoteli i restorani

10,802,500 10,137,485 12,876,355 9,674,736

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti

15,419,027 13,464,207 5,580,681 4,482,028

Ostalo 49,987,875 49,013,321 65,327,175 51,996,133

Ukupno 272,575,554 196,148,484 272,303,893 206,120,998

*Sredstva obezbeđenja uzeta u obzir: gotovinski depoziti, bankarske garancije prvoklasnih banaka i hipoteke na nepokretnostima koje u potpunosti pokrivaju iznos potraživanja.


75


viii. Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine:

BILANSNA AKTIVA 31.12.2017.

RSD 000

Nedospeli i neobezvređeni Dospeli Ukupno Nivo kvaliteta

Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Dospeli neobezvre-

đeni Obezvređeni Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Visok kvalitet

Standardni kvalitet

Substandardni

kvalitet

Ukupni bruto

plasmani Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

7,729,530

-

-

(52,480)

7,677,050

-

-

-

-

7,729,530

(52,480)

7,677,050

Krediti i potraživanja od komitenata

142,234,859

48,695,976

7,104,145

(1,380,927)

196,654,053

3,536,844

23,840,620

(19,081,275)

8,296,189

225,412,444

(20,462,202)

204,950,242

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

37,005,734

-

-

(98)

37,005,636

-

-

-

-

37,005,734

(98)

37,005,636

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

1,964,099

-

-

-

1,964,099

-

-

-

-

1,964,099

-

1,964,099

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

149,649

-

-

-

149,649

-

-

-

-

149,649

-

149,649


314,098

-

-

-

314,098

-

-

-

-

314,098

-

314,098

Ukupno

189,397,969

48,695,976

7,104,145

(1,433,505)

243,764,585

3,536,844

23,840,620

(19,081,275)

8,296,189

272,575,554

(20,514,780)

252,060,774


76


viii. Kvalitet portfolija (nastavak)

BILANSNA AKTIVA 31.12.2016.

RSD 000


Ispravka vrednosti Neto izloženost

Dospeli neobezvr

eđeni Obezvređeni Ispravka

vrednosti Neto

izloženost Visok kvalitet Standardni

kvalitet Substandardni

kvalitet Ukupni bruto

plasmani Ispravka

vrednosti Neto

izloženost Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

6,986,385

-

-

(76,155)

6,910,230

-

-

-

-

6,986,385

(76,155)

6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata

105,715,314

36,490,664

6,996,806

(1,077,600)

148,125,184

3,349,300

31,580,512

(24,195,581)

10,734,230

184,132,596

(25,273,181)

158,859,415

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

40,612,118

-

-

(125)

40,611,993

-

-

-

-

40,612,118

(125)

40,611,993

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

17,088

-

-

-

17,088

-

-

-

-

17,088

-

17,088

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

149,649

-

-

-

149,649

-

-

-

-

149,649

-

149,649


314,098

-

-

-

314,098

-

-

-

-

314,098

-

314,098

Ukupno

153,794,652

36,490,664

6,996,806

(1,153,880)

196,128,242

3,349,300

31,580,512

(24,195,581)

10,734,230

232,211,934

(25,349,461)

206,862,473


77

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak)

33.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak)

VANBILANS 31.12.2017.

RSD 000


Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Neto izloženost

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni


Neto izloženost Visok kvalitet

Standardni kvalitet

Substandardni kvalitet

Ukupni bruto

plasmani


Neto izloženost

Plative garancije 4,576,595

8,641,964 334,095 (122,302) 13,430,352 48,172 793 (1,040) 47,925 13,601,619 (123,342) 13,478,277 Činidbene garancije 9,885,520 14,313,776 983,252 (272,428) 24,910,120 74,300 95,919 (16,787) 153,432 25,352,767 (289,215) 25,063,552 Nepokriveni akreditivi i dati avali 651,807

564,587 - (8,306) 1,208,088 13,961 - (161) 13,800 1,230,355 (8,467) 1,221,888

Preuzete neopozive obaveze 796,619

954,444 816,928 (31,107) 2,536,884 96 - - 96 2,568,087 (31,107) 2,536,980

Derivati - 28,861,271 - - 28,861,271 - - - - 28,861,271 - 28,861,271 UKUPNO 15,910,541 53,336,042 2,134,275 (434,143) 70,946,715 136,529 96,712 (17,988) 215,253 71,614,099 (452,131) 71,161,968


78

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak)

VANBILANS 31.12.2016.

RSD 000


Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

plasmanima Neto

izloženost Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni


plasmanima Neto

izloženost Visok

kvalitet Standardni

kvalitet Substandardni

kvalitet

Ukupni bruto

plasmani


plasmanima Neto

izloženost Plative garancije 5,625,775 7,731,074 695,508 (131,939) 13,920,418 19,554 - - 19,554 14,071,911 (131,939) 13,939,972 Činidbene garancije 8,195,714 7,878,830 1,429,510 (171,891) 17,332,163 26,284 124,426 (36,167) 114,543 17,654,764 (208,058) 17,446,706 Nepokriveni akreditivi i dati avali

639,856

1,581,193

-

(20,902)

2,200,147

-

-

-

-

2,221,049

(20,902)

2,200,147

Preuzete neopozive obaveze 1,724,882 2,003,799 569,928 (41,532) 4,257,077 - - - - 4,298,609 (41,532) 4,257,077

Derivati 1,845,627

-

-

-

1,845,627

-

-

-

-

1,845,627

-

1,845,627

UKUPNO 18,031,854 19,194,896 2,694,946 (366,264) 39,555,432 45,838 124,426 (36,167) 134,097 40,091,960 (402,431) 39,689,529


79

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak) Klasifikacija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava (visok, standardni i substandardni stepen kvaliteta) u skladu je sa Internim rejting modelom Banke. Nedospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženost prema klijentima koji nemaju kašnjenja u izmirivanju obaveza i nisu individualno obezvređeni. Dospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti prema klijentima koji imaju kašnjenja u izmirivanju obaveza od najmanje jednog dana, a koji nisu individualno obezvređeni. Obezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti za koje je formirana ispravka vrednosti u skladu sa procenom banke o naplativosti takvih potraživanja. Pri tome se pod plasmanima:

• Visokog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 1, 2+, 2, 2-, 3+, 3, 3-, 4+, 4, 4-, 5+, 5 i 5-

• Standardnog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 6+, 6 i 6-

• Substandardnog kvaliteta plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 7+, 7, 7-, o 8, 9 i 10 za plasmane koji nisu individualno obezvređeni

Analiza docnje dela portfolija koji je dospeo i neobezvređen na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine, prikazana je kako sledi:

31.12.2017.

RSD 000 1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana Ukupno

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - - - - Krediti i potraživanja od komitenata 2,185,405 934,296 390,166 26,977 3,536,844 Plative garancije 48,172 - - - 48,172 Činidbene garancije 74,300 - - - 74,300 Nepokriveni akreditivi i dati avali 13,961 - - - 13,961 Preuzete neopozive obaveze 96 - - - 96 UKUPNO 2,321,934 934,296 390,166 26,977 3,673,373


80

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak)

31.12.2016.

RSD 000 1 do 30

dana 31 do 60 dana 61 do 90

dana Preko 90

dana Ukupno Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1480 - - - 1480 Krediti i potraživanja od komitenata 1,836,741 716,611 303,898 492,050 3,349,300 Plative garancije 13,114 6,440 - - 19,554 Činidbene garancije 26,284 - - - 26,284 UKUPNO 1,877,619 723,051 303,898 492,050 3,396,618 Naredna tabela prikazuje iznos dospelih neobezvređenih i obezvređenih izloženosti, a koje nisu pokrivene prvoklasnim ili adekvatnim kolateralima definisanim internim pravilima Banke. 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni Ukupan iznos izloženosti 3,673,373 23,937,332 3,395,138 31,704,937 Krediti i potraživanja od komitenata 3,536,844 23,840,620 3,349,299 31,580,511 Plative garancije 48,172 793 19,555 - Činidbene garancije 74,300 95,919 26,284 124,426 Nepokriveni akreditivi 13,961 - - - Preuzete neopozive obaveze 96 - - - Od toga : Iznos izloženosti koji nije pokriven instrumentima obezbeđenja 2,931,909 11,521,255 2,682,514 22,184,798 Krediti i potraživanja od komitenata 2,806,977 11,511,267 2,673,136 22,170,810 Plative garancije 44,875 - 9,378 - Činidbene garancije 66,000 9,988 - 13,988 Nepokriveni akreditivi 13,961 - - - Preuzete neopozive obaveze 96 - - -


81


ix. Restruktuirani plasmani U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršena promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima, usled problema u poslovanju, pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta. Knjigovodstvene vrednosti restruktuiranih kredita su prikazane u sledećoj tabeli: Restrukturirani plasmani komitentima 31.12.2017. 31.12.2016.

RSD 000 Ukupni restrukturirani

plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženost kreditnom riziku

Ukupni restrukturirani plasmani Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom riziku

Krediti i potraživanja od komitenata 8,474,207 (6,430,037) 2,044,170 14,093,260 (7,779,646) 6,313,614


82


33.2. Kreditni rizik (nastavak)

x. Otpis

Banka otpisuje bilansna potraživanja kada se proceni da su nenaplativa. Otpis se vrši tek nakon razmatranja značajnih informacija kao što su promene u finansijskom položaju dužnika koje su dovele do potpune obustave plaćanja od strane dužnika, a ne postoje u budućnosti ni izgledi naplate iz instrumenata obezbeđenja jer su sve mogućnosti iscrpljene. Odluka o otpisu potraživanja se donosi za svakog dužnika pojedinačno.

Podaci i informacije saglasno Smernicama NBS za objavljivanje podataka i informacija Banke koji se odnose na kvalitet aktive Banka objavljuje u okviru objavljivanja zahtevanih važećom Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke.

Počev od 2017. godine Banka sprovodi tzv. računovodstveni otpis. Ova praksa je zasnovana na odluci Narodne banke Srbije – Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke (Službeni glasnik RS br. 77/2017) koja uvodi obavezni računovodstveni otpis za loše plasmane koji su 100% pokriveni ispravkom vrednosti. Za razliku od tradicionalne prakse otpisa potraživanja koja implicira oprost duga, računovodstveni otpis se sprovodi prenosom potraživanja iz bilansne u vanbilansnu evidenciju banke bez zaustavljanja procesa naplate tih loših plasmana.

33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke koji proizilazi iz nesposobnosti Banke da izvrši sve svoje dospele obaveze bez snošenja neprihvatljivih gubitaka. Problem likvidnosti se izražava kao nedostatak likvidne aktive za izmirenje svih dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive, zbog nemogućnosti pribavljanja ili teškoća u pribavljanju likvidnih sredstava prodajom likvidne aktive (tržišni rizik likvidnosti), odnosno nemogućnosti ili teškoća u pribavljanju novih ili obnavljanju postojećih izvora finansiranja po razumnoj tržišnoj ceni (rizik likvidnosti izvora finansiranja).

Upravljanje rizikom likvidnosti ima ključnu ulogu u opreznom i savesnom obavljanju bankarske delatnosti. Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću u različitim scenarijima poslovanja, kao i planiranje u vanrednim okolnostima. To je proces obezbeđenja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnih sredstava na osnovu analize i sagledavanja tražnje za likvidnošću, kao i promena u bilansnoj i vanbilansnoj strukturi Banke. Radi sprovođenja navedenih aktivnosti najveća pažnja se usmerava na analizu usklađenosti priliva i odliva po svim valutama, stabilnosti i stepena koncentracije depozita i ostalih izvora finansiranja Banke, kao i na kontinuiranu analizu uslova na finansijskom tržištu što utiče na sposobnost Banke da pribavi likvidna sredstva ili proda delove likvidne aktive na tržištu pod povoljnim uslovima.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja rizika likvidnosti na kontinuiranoj osnovi. Da bi smanjila i/ili ograničila ovaj rizik, Banka nastoji da:

Kontinuirano prati i analizira sve faktore koji utiču na likvidnosnu poziciju Banke, Obezbedi diversifikovane izvore finansiranja, Obezbedi optimalnu tekuću dnevnu likvidnost obezbeđujući sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

(na nivou svake valute) za nesmetano izmirivanje obaveza, što uključuje i procenu očekivanih novčanih tokova za period od 30 dana,

Sagledava i prati dugoročnu likvidnosnu poziciju na bazi projekcije gepova likvidnosti, odnosno praćenja usklađenosti novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na dugi rok,

Obezbedi rezervu likvidnosti na bazi analize ročne usklađenosti bilansnih pozicija i na način da obezbeđuje utrživost potraživanja i imovine u kratkom roku u slučaju potrebe,

Održava portfolio likvidnih hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (hartija koje je izdala NBS ili država Srbija),

Plasira kratkoročne međubankarske depozite u okviru definisanih limita, Ima na raspolaganju i okvirne kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti za potrebe održanja

likvidnosti, i Održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Banka upravlja likvidnošću na način da obezbeđuje stabilnost, diversifikaciju i fleksibilnost izvora finansiranja. U okviru procesa diversifikacije izvora finansiranja, Banka je u 2017. godini uspešno radila na očuvanju stabilnosti depozitne baze kako stanovništva tako i pravnih lica uz dalju diversifikaciju u pogledu ročne strukture i snižavanja troškova.


83

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima, koje uz praćenje novčanih tokova i postavljenih limita na dnevnom nivou, ali i izradu dugoročnih (strukturnih) gepova likvidnosti na mesečnom nivou, treba da obezbede minimiziranje rizika likvidnosti. Banka održava portfolio visoko likvidnih i lako utrživih hartija od vrednosti, pre svega državnih zapisa Republike Srbije i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. Ovaj portfolio služi kao rezerva likvidnosti koje se lako, brzo i uz minimalne gubitke u vrednosti može konvertovati u gotovinu radi izmirenja dospelih obaveza kao i neočekivanih odliva ili prekida novčanih priliva.

Pokazatelji nivoa likvidnosti tokom 2017. godine bio je uvek u okviru propisanog limita (ne manje od 1) i predstavljen je u sledećoj tabeli:

Pokazatelj nivoa likvidnosti 2017. 2016.

Prosek tokom perioda 1.59 1.72 Najviši 1.94 2.36 Najniži 1.35 1.35 Na dan 29. decembra 1.58 1.55

Tokom 2017. godine izvršena je implementacija Basel III standarda za likvidnost, koji podrazumeva uvođenje pokazatelja pokrića likvidnom aktivom (LCR). Prvi izveštajni period je bio 30. jun 2017. godine. Banka je u obavezi da do 31.12.2017. godine drži LCR na minimalnom nivou od 80%, nakon čega je u obavezi da održava LCR na minimalnom nivou od 100%. Banka je tokom 2017. godine bila u okviru propisanog limita za LCR. LCR na 31.12.2017 godine je iznosio 100,28%. Analiza finasijske aktive i pasive prema preostaloj ugovorenoj ročnosti – gep likvidnosti Pored regulatornih dnevnih pokazatelja likvidnosti, Banka bliže prati svoje stanje likvidnosti merenjem ukupnih tokova gotovine koji proizilaze iz svih njenih sredstava i obaveza, uključujući i vanbilansne stavke. Izveštaji o tokovima gotovine prave se po svim značajnim valutama sa kojima Banka posluje. Periodični izveštaji o tokovima gotovine koriste se da bi se identifikovale značajne neusklađenosti i da bi se procenile buduće potrebe za likvidnošću, kao i viškovi likvidnosti. Odluke u pogledu upravljanja likvidnošću zasnivaju se na analizi neusklađenosti tokova gotovine. Kod projekcije novčanih tokova razvrstavanje bilansnih stavki bazira se na principu preostale ugovorene ročnosti datih stavki (preostali broj dana do dospeća). Takođe, utvrđuje se preostala ročnost i raspodeljuju stavke koje nemaju rok dospeća tj. stavke bez ugovorenog roka dospeća kao što su: sredstva obavezne rezerve, pozajmice po tekućem računu, transakcioni depoziti, ostali depoziti po viđenju i sva ostala potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti. Banka po tom pitanju primenjuje umereno konzervativan pristup. Što se tiče ostalih vanbilansnih stavki (uslovnih potraživanja i obaveza), one se prikazuju odvojeno od bilansnih tokova na strani aktive i pasive. U nastavku su date tabele koje prikazuju analizu sredstava i obaveza Banke po preostaloj ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine.


84

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Rizik likvidnosti 31.12.2017. - Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

NAZIV POZICIJE Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do godinu dana

Od godinu dana do pet godina

Preko pet godina Ukupno AKTIVA

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 30,596,131 - - - - - 30,596,131 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 - - - - - 1,964,099 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 4,084,341 367,308 641,449 27,052,812 4,859,726 37,005,636 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,698,953 515,507 5,372,383 75,171 15,036 - 7,677,050 Krediti i potraživanja od komitenata 27,364,056 14,542,839 21,942,070 24,842,842 58,420,319 57,838,116 204,950,242 Ostala sredstva 975,102 - - - - 61,947 1,037,049 UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 62,598,341 19,142,687 27,681,761 25,559,462 85,488,167 62,759,789 283,230,207

NAZIV POZICIJE

Do mesec dana Od mesec do tri

meseca Od tri do šest

meseci Od šest meseci do godinu

dana Od godinu dana do pet

godina Preko pet

godina Ukupno PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 - - - - - 42,272 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 7,043,036 13,939,884 8,807,427 5,886,620 15,609,937 15,135,770 66,422,674 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 27,585,087 55,207,055 14,892,415 22,209,575 34,122,082 11,409,089 165,425,303 Subordinirane obaveze - - 4,130 - 5,923,635 2,961,818 8,889,583 Ostale obaveze 4,589,107 - - - - - 4,589,107 UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 39,259,502 69,146,939 23,703,972 28,096,195 55,655,654 29,506,677 245,368,939 ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 23,338,839 (50,004,252) 3,977,789 (2,536,733) 29,832,513 33,253,112 - ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 23,338,839 (26,665,413) (22,687,624) (25,224,357) 4,608,156 37,861,268 -


85

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Rizik likvidnosti 31.12.2016. - Analiza ročne strukture sredstava i obaveza






Preko pet godina Ukupno AKTIVA

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 23,765,143 - - - - - 23,765,143 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

17,088 - - - - - 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,242,094 2,568,890 40,611,993 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

6,361,433 24,124 523,222 1,451 - - 6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata 3,195,799 11,942,591 13,917,616 25,078,504 62,874,198 41,850,707 158,859,415 Ostala sredstva 514,305 - - - - 34,375 548,680 UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 34,452,852 13,557,976 16,702,062 33,429,395 88,116,292 44,453,972 230,712,549

NAZIV POZICIJE

Do mesec dana Od mesec do tri

meseca Od tri do šest

meseci Od šest meseci do godinu

dana Od godinu dana do pet

godina Preko pet godina Ukupno PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,118 - - - - - 13,118 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 3,661,152 1,086,172 2,489,728 1,572,195 14,491,295 13,282,113 36,582,655 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,009,672 13,197,679 12,305,419 15,157,801 34,776,241 37,453,204 141,900,016 Subordinirane obaveze - - 3,960 - 9,260,423 - 9,264,383 Ostale obaveze 5,817,492 - - - - - 5,817,492 UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 38,501,434 14,283,851 14,799,107 16,729,996 58,527,959 50,735,317 193,577,664 ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI (4,048,582) (725,875) 1,902,955 16,699,399 29,588,333 (6,281,345) - ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI (4,048,582) (4,774,457) (2,871,502) 13,827,897 43,416,230 37,134,885 -


86

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak)

Analiza ročne strukture vanbilansne evidencije

Rizik likvidnosti – vanbilansne stavke

31.12.2017. Do mesec dana Od mesec do tri meseca




Preko pet godina Ukupno

RSD 000 Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

3,505,348 8,087,510 2,091,574 3,654,299 24,536,442 877,655 42,752,828

Derivati 22,091,511 170,143 330,214 1,845,039 3,429,733 994,631 28,861,271 UKUPNO 25,596,859 8,257,653 2,421,788 5,499,338 27,966,175 1,872,286 71,614,099

31.12.2016. Do mesec dana Od mesec do tri meseca





RSD 000 Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 7,725,071 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,126,498 9,918,102 38,246,333 Derivati 316,183 - - - 764,722 764,722 1,845,627 UKUPNO 8,041,254 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,891,220 10,682,824 40,091,960


87

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će Banka imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Banka ima izloženost prema deviznom riziku i riziku promene kamatnih stopa. Upravljanje tržišnim rizicima Pravila definisana na nivou Banke, a koja važe za upravljanje tržišnim rizicima, su:

Upravljanje rizicima obavlja se centralizovano, Tržišni rizici su centralizovani, konsolidovani i podležu redovnom standardizovanom izveštavanju, i Dozvoljena je izloženost pojedinim rizicima definisana prethodno odobrenim limitima koji se odobravaju u

zavisnosti od vrste tržišne aktivnosti za koju se limit određuje. Sistem kontrole tržišnih rizika se ostvaruje kroz podelu i nezavisnost funkcija preuzimanja rizika (front) od njihovog praćenja (middle office) i upravljanja (odeljenje za rizik) kao i aktivnosti podrške (back office). Odbor za tržišne rizike - MARCO Odbor za tržišne rizike – MARCO formiran je za utvrđivanje, praćenje i upravljanje tržišnim rizicima. MARCO ima nadležnosti pre svega u:

Identifikaciji, proceni i praćenju tržišnih rizika nastalih u transakcijama Banke, Kontroli usklađenosti tržišnih aktivnosti i transakcija sa standardima i instrukcijama SG grupe, Obezbeđenju nezavisnih aktivnosti kontrole rizika, službi podrške (back-office i middle-office) u odnosu na

službe nadležne za ugovaranje transakcija (front-office), Kontroli i praćenju usaglašenosti sa usvojenim limitima u oblasti tržišnog rizika , Iniciranju, razmatranju i potvrđivanju novih limita, izmeni i/ili ukidanju postojećih limita koji se lokalno

odobravaju; potvrdi notifikovanih limita od strane SG Grupe koji se tiču tržišnih rizika, Komunikaciji sa Izvršnim odborom i Upravnim odborom u vezi sa pitanjima koja se odnose na tržišne rizike.

33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih kamatnih stopa. Osnovne vrste kamatnog rizika su: rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke aktive i pasive vezane za fiksnu, nepromenljivu kamatnu stopu) i ponovnog određivanja cena (za stavke vezane za promenljivu kamatnu stopu), rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik ugrađenih opcija, tj. rizik opcionalnosti.

Proces upravljanja rizikom promene kamatnih stopa vrši se kroz praćenje, identifikovanje, merenje i ublažavanje uticaja koji nepovoljno kretanje kamatnih stopa može imati na finansijski rezultat i kapital banke. Merenje uticaja koji kamatni rizik može imati na finansijski rezultat Banke vrši se izračunavanjem promena neto kamatne margine u određenim scenarijima budućeg kretanja tržišnih kamatnih stopa (NII sensitivity analiza), dok se merenje uticaja kamatnog rizika na kapital Banke vrši praćenjem promena ekonomske vrednosti kapitala u slučaju promene kamatnih stopa (EVE sensitivity analiza).

Banka je u cilju adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom uspostavila limite koji se prate na redovnoj osnovi. O usaglašenosti sa limitima redovno se izveštavaju nadležni odbori (Odbor za Upravljanje aktivom i pasivom Banke).


88

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4. Tržišni rizik (nastavak) 33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Upravljanje kamatnim rizikom Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji Banka sledi jeste princip usklađivanja njenih sredstava i obaveza prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog određivanja kamatne stope. Ovaj princip primenjuje se na individualnoj ili blok osnovi, zavisno od veličine transakcija. Za merenje kamatnog rizika Banka izrađuje kamatni gep i računa uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (neto vrednost Banke). Prilikom razvrstavanja pozicija u kamatnom gepu, Banka se rukovodi sledećim principima:

Za stavke sa varijabilnom kamatnom stopom - datum ponovnog određivanja kamatne stope, Za stavke sa fiksnom kamatnom stopom - datum dospeća, Kapital se tretira kao nekamatonosni izvor finansiranja koji nikad ne dospeva, i Stavke koje nose kamatu ali kod kojih ne postoji ugovoreni datum dospeća, odnosno promene kamatne stope

se prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka. Projekcija kamatnih gepova u skladu sa planiranim dospećem stavki bilansa stanja sa fiksnom kamatnom stopom, odnosno planiranom izmenom kamatnih stopa za stavke bilansa stanja koje imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu stopu, na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine, prikazana je u sledećim tabelama:


89


33.4. Tržišni rizik (nastavak)

33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

NAZIV POZICIJE AKTIVA 31.12.2017.

Do mesec dana






RSD 000 Gotovina i sredstva kod Centralne banke 20,594,745 3,492,649 656,814 1,853,615 1,971,555 2,026,753 30,596,131 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 - - - - - 1,964,099 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 4,084,341 367,308 641,449 27,052,812 4,859,726 37,005,636 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,512,964 160,089 3,395 446 156 0 7,677,050 Krediti i potraživanja od komitenata 135,794,924 28,111,287 7,721,314 12,116,640 16,628,293 4,577,784 204,950,242 Ostala sredstva 975,102 - - - - 61,947 1,037,049 UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 166,841,834 35,848,366 8,748,831 14,612,150 45,652,816 11,526,210 283,230,207 Vanbilansne stavke 168,731 787,417 1,081,323 735,090 1,714,867 497,316 4,984,744 UKUPNO 167,010,565 36,635,783 9,830,154 15,347,240 47,367,683 12,023,526 288,214,951

PASIVA 31.12.2017. Do mesec dana Od mesec do tri meseca





RSD 000 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 - - - - - 42,272 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 10,981,785 19,192,221 22,295,614 4,858,783 5,006,819 4,087,452 66,422,674 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 38,963,163 88,889,516 6,233,553 11,375,736 12,277,197 7,686,138 165,425,303 Subordinirane obaveze - - 8,889,583 - - - 8,889,583 Ostale obaveze 4,589,107 - - - - - 4,589,107 UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 54,576,327 108,081,737 37,418,750 16,234,519 17,284,016 11,773,590 245,368,939 Vanbilansne stavke 168,731 787,417 1,081,323 735,090 1,714,867 497,316 4,984,744 UKUPNO 54,745,058 108,869,154 38,500,073 16,969,609 18,998,883 12,270,906 250,353,683

KAMATNI GEP 112,265,507 (72,233,371) (28,669,919) (1,622,369) 28,368,800 (247,380)


90



33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)






Preko pet godina Ukupno AKTIVA 31.12.2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 14,730,449 226,711 25,000 2,678,926 4,002,715 2,101,342 23,765,143 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

17,088 - - - - - 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,245,244 2,565,740 40,611,993 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,895,561 9,290 3,937 1,442 - - 6,910,230 Krediti i potraživanja od komitenata 112,920,154 5,483,369 7,616,647 10,308,389 18,599,687 3,931,169 158,859,415 Ostala sredstva 514,305 - - - - 34,375 548,680 UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 135,676,641 7,310,631 9,906,808 21,338,197 47,847,646 8,632,626 230,712,549 Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038 UKUPNO 140,231,679 7,310,631 9,906,808 21,338,197 47,847,646 8,632,626 235,267,587

NAZIV POZICIJE Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca Od tri do šest

meseci Od šest meseci do godinu dana



PASIVA 31.12.2016. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,118 - - - - - 13,118 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 9,449,966 8,341,843 7,746,796 1,249,179 4,982,473 4,812,398 36,582,655

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 32,499,906 16,579,514 14,131,420 27,818,166 37,981,841 12,889,169 141,900,016

Subordinirane obaveze - - 9,264,383 - - - 9,264,383

Ostale obaveze - - - - - 5,817,492 5,817,492

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 41,962,990 24,921,357 31,142,599 29,067,345 42,964,314 23,519,059 193,577,664

Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038

UKUPNO 46,518,028 24,921,357 31,142,599 29,067,345 42,964,314 23,519,059 198,132,702

KAMATNI GEP 93,713,651 (17,610,726) (21,235,791) (7,729,148) 4,883,332 (14,886,433)

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ________________________________________________________________________________________________

91

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4. Tržišni rizik (nastavak) 33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Merenje osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta. Polazi se od pretpostavke o paralelnoj promeni kamatnih stopa za 200 baznih poena (2 procentna poena). Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2017. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2017. RSD 000 RSD EUR Ostale valute Ukupno

Kratkoročno 17,969 327,825 25,001 370,795 Srednjeročno (1,315,986) (446,710) 60,568 (1,702,128) Dugoročno (741,284) 660,993 117,398 37,107 Ukupno (2,039,301) 542,108 202,967 (1,294,226) Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2016. godine prikazan je u sledećoj tabeli:


Kratkoročno (136,217) 268,409 111,843 244,035 Srednjeročno (1,178,644) 151,324 734,320 (293,000) Dugoročno (313,733) 1,659,228 887,470 2,232,965 Ukupno (1,628,594) 2,078,961 1,733,633 2,184,000

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2017. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2017. RSD 000 RSD EUR Ostale valute Ukupno

do mesec dana 828,148 1,318,795 8,555 2,155,498 od 1 do 3 meseca (735,615) (409,789) (68,117) (1,213,521) od 3 do 6 meseci 14,736 (373,559) (8,152) (366,975) od 6 meseci do 1 godine 32,411 (38,637) (3,184) (9,410) Ukupno 139,680 496,810 (70,898) 565,592 Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2016. godine prikazan je u sledećoj tabeli:


do mesec dana 586,657 1,112,813 99,832 1,799,302 od 1 do 3 meseca (39,258) (190,828) (65,774) (295,860) od 3 do 6 meseci 18,731 (242,161) (48,388) (271,818) od 6 meseci do 1 godine 44,405 (58,087) (31,147) (44,829) Ukupno 610,535 621,737 (45,477) 1,186,795


92


33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4. Tržišni rizik (nastavak) 33.4.2. Devizni rizik Devizni rizik je tekući ili potencijalni rizik nastanka gubitka u finansijskom rezultatu i kapitalu koji proizilazi iz promene vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke usled kretanja i promene vrednosti deviznog kursa na tržištu. Devizni rizik se obračunava na: - Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti, - Devizne transakcije, i - Finansijske derivate u stranoj valuti (devizni terminski ugovori, svopovi). U narednim tabelama prikazana je analiza bilansa uspeha na dan 31. decembra 2017. godine Banke na promene deviznog kursa za 5%, 10% i 20%:

RSD 000

Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697

Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs 31/12/2017 Volatilnost deviznog kursa +5% 2,779,032 124.396335 kurs +5% Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 132,335 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs 31/12/2017 Volatilnost deviznog kursa -5% 2,514,362 112.549065 kurs -5% Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (132,335)

RSD 000 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs

Volatilnost deviznog kursa +10% 2,911,367 130.31997 kurs+10% Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 264,670 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs

Volatilnost deviznog kursa -10% 2,382,027 106.62543 kurs-10% Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (264,670)


93

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4. Tržišni rizik (nastavak) 33.4.2. Devizni rizik (nastavak)

RSD 000

Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs 31/12/2017 Volatilnost deviznog kursa +20% 3,176,036 142.16724 kurs+20% Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 529,339 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,646,697 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 22,340 118.4727 kurs 31/12/2017 Volatilnost deviznog kursa -20% 2,117,358 94.77816 kurs-20% Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (529,339)

Upravljanje deviznim rizikom U cilju upravljanja deviznim rizikom Funkcija tržišnih rizika zajedno sa Odeljenjem za praćenje tržišnih operacija obezbeđuje identifikaciju deviznog rizika i praćenje devizne pozicije na dnevnom nivou, definiše metode, modele kao i procedure za njihovo praćenje i merenje, predlaže i definiše limite i obavlja eksterno i interno izveštavanje. U skladu sa regulatornim zahtevom Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju u dozvoljenim okvirima. Pokazatelj deviznog rizika je tokom 2017. godine bio u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala na dnevnom nivou.


94



33.4.2. Devizni rizik (nastavak)

Upravljanje deviznim rizikom (nastavak)

Sledeća tabele prikazuju izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine:

DEVIZNI RIZIK AKTIVA 31.12.2017.

RSD 000 EUR USD CHF OTHER Ukupno u stranoj

valuti Ukupno u dinarima

Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 11,439,172 159,389 390,392 107,185 12,096,138 18,499,993 30,596,131 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 26,443 - - - 26,443 1,937,656 1,964,099 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6,833,163 - - - 6,833,163 30,172,473 37,005,636

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,467,342 684,061 177,016 344,191 7,672,610 4,440 7,677,050

Krediti i potraživanja od komitenata 140,981,171 210,176 2,392,788 511 143,584,646 61,365,596 204,950,242 Ostala sredstva 41,321 300 32 72 41,725 1,531,200 1,572,925 UKUPNA BILANSNA AKTIVA 165,788,612 1,053,926 2,960,228 451,958 170,254,724 113,511,358 283,766,082 Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 35,860,952 7,197,891 27,637 723,334 43,809,814 - 43,809,814 UKUPNO 201,649,564 8,251,817 2,987,865 1,175,292 214,064,538 113,511,358 327,575,896

DEVIZNI RIZIK PASIVA 31.12.2017.

RSD 000 EUR USD CHF OTHER Ukupno u

stranoj valuti Ukupno u dinarima Ukupno

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 26,441 - - - 26,441 15,831 42,272 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

57,235,765 18,438 1,205,699 447 58,460,349 7,962,325 66,422,674

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 85,032,191 6,400,109 1,382,452 1,060,146 93,874,898 71,550,405 165,425,303 Subordinirane obaveze 8,889,583 - - - 8,889,583 - 8,889,583 Rezervisanje 515,233 - - - 515,233 487,297 1,002,530 Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 3,460,477 308,531 249,042 45,627 4,063,677 1,438,630 5,502,307 UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 155,159,690 6,727,078 2,837,193 1,106,221 165,830,182 81,454,488 247,284,670 Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 43,843,177 1,527,457 246,070 57,665 45,674,369 - 45,674,369 UKUPNO 199,002,867 8,254,535 3,083,263 1,163,886 211,504,551 81,454,488 292,959,039


95


33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak)


33.4.2. Devizni rizik (nastavak) Upravljanje deviznim rizikom (nastavak)

DEVIZNI RIZIK AKTIVA 31.12.2016.


valuti Ukupno u dinarima Ukupno Gotovina i sredstva kod Centralne banke 9,963,288 148,766 549,823 95,226 10,757,103 13,008,040 23,765,143 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 12,451 - - - 12,451 4,637 17,088 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6,863,099 - - - 6,863,099 33,748,894 40,611,993 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,334,266 4,832,009 19,304 724,651 6,910,230 - 6,910,230 Krediti i potraživanja od komitenata 109,304,254 353,377 2,761,532 332 112,419,495 46,439,920 158,859,415 Ostala sredstva 48,139 890 46 3,163 52,238 845,342 897,580 UKUPNA BILANSNA AKTIVA 127,525,497 5,335,042 3,330,705 823,372 137,014,616 94,046,833 231,061,449 Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 2,889,266 1,946,864 - - 4,836,130 1,173,405 6,009,535 UKUPNO 130,414,763 7,281,906 3,330,705 823,372 141,850,746 95,220,238 237,070,984

DEVIZNI RIZIK PASIVA 31.12.2016.


valuti Ukupno u dinarima

Ukupno Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 12,451 - - - 12,451 667 13,118 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 28,016,901 49,587 1,366,793 2,202 29,435,483 7,147,172 36,582,655 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 81,559,099 6,858,771 1,735,534 759,711 90,913,115 50,986,901 141,900,016 Subordinirane obaveze 9,264,383 - - - 9,264,383 - 9,264,383 Rezervisanje 399,295 25,645 - 624 425,564 632,442 1,058,006 Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 4,063,562 386,160 196,460 55,408 4,701,590 1,915,288 6,616,878 UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 123,315,691 7,320,163 3,298,787 817,945 134,752,586 60,682,470 195,435,056 Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 4,721,972 4,721,972 1,236,850 5,958,822 UKUPNO 128,037,663 7,320,163 3,298,787 817,945 139,474,558 61,919,320 201,393,878


96

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.5. Operativni rizik Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, posebno uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja, ali sa rizikom velikog gubitka, rizike internih i eksternih prevara kao i rizike koji su vezani za modele. Uz izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe. Svrha upravljanja operativnim rizikom je proaktivno upravljanje ovim rizikom, adekvatno izdvajanje potrebnog kapitala, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o izloženosti operativnom riziku za potrebe menadžmenta Banke, eksternih kontrola i nadležnih u SG Grupi. Upravljanje operativnim rizikom je zasnovano na sistemu merenja i kontrola koji je definisan na nivou SG Grupe i/ili lokalno, a koji je primenjen na nivou Banke. Kako bi upravljanje operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik, implementiran sistem unutrašnjih kontrola, odgovarajuću organizacionu strukturu, potrebne alate i metodologije koji su razvijeni lokalno ili od strane SG grupe (prikupljanje podataka, samoprocena rizika i kontrola, analize scenarija, ključni indikatori rizika itd.). Posebna organizaciona jedinica, Služba za stalnu kontrolu i upravljanje operativnim rizikom, nadležna je za evidentiranje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, za koordinaciju i komunikaciju sa svim organizacionim delovima Banke i za redovno izveštavanje uprave Banke i centrale u Parizu. Odbor za operativni rizik (ORCO) ima nadležnost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje operativnog rizika i širenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke. Praćenje i izveštavanje o događajima operativnog rizika je obaveza i odgovornost svih nivoa upravljanja i svih zaposlenih. Narodna banka Srbije je u periodu od 20. novembra 2017. godine do 1. decembra 2017. godine i u periodu od 4. decembra 2017. do 22. februara 2018. godine sprovela kontrolu upravljanja rizicima koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je Banka poverila trećim licima i kontrolu upravljanja rizicima koji nastaju po osnovu uvođenja novih proizvoda/usluga.

33.6. Reputacioni rizik Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje Banke. Reputacioni rizik se definiše kao rizik koji proističe iz negativne percepcije od strane klijenata, partnera, akcionara, investitora ili regulatora koji mogu negativno da utiču na sposobnost Banke da održava postojeće ili uspostavlja nove poslovne odnose, kao i na kontinuirani pristup izvorima finansiranja. Reputacioni rizik može biti izazvan ili biti posledica kreditnog rizika, rizika likvidnosti, tržišnog rizika, operativnog rizika, rizika usklađenosti, pravnog rizika itd. - svih koji mogu dovesti do negativnog publiciteta, gubitka prihoda, sudskih sporova, gubitka klijenata i partnera, odlaska ključnih zaposlenih, kao i teškoća u zapošljavanju ljudi sa traženim nivoom sposobnosti i znanja. Reputacioni rizik je višedimenzionalan i odražava percepciju ostalih učesnika na tržištu. Izloženost reputacionom riziku široko je prisutna unutar organizacione strukture banke i zbog toga je u upravljanju njime važan proaktivan pristup. Sve aktivnosti koje banka preduzima u cilju smanjivanja ostalih vrsta rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju predstavljaju prvi nivo sprečavanja nastanka reputacionog rizika. Naredni korak u sprečavanju nastanka reputacionog rizika je momentalno reagovanje u slučajevima kada je banka suočena sa reputacionim rizikom ili njegovim posledicama.

Upravljanje reputacionim rizikom podrazumeva sposobnost da se identifikuju i procene potencijalni rizici, uspostavi sistem obaveštavanja o istim, kao i da se planiraju i sprovode mere za sprečavanje određenih događaja i njihovo ublažavanje. U okviru Banke uspostavljen je sistem prevencije, opažanja, procene i kontrole reputacionog rizika.


97

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.7. Rizici izloženosti banke Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Banka upravlja rizicima izloženosti u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima. Rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Sektor za rizike prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke. Kapital Banke u skladu sa važećom Odlukom o upravljanju rizicima za potrebe obračuna velikih izloženosti predstavlja zbir njenog osnovnog i dopunskog kapitala u iznosu do jedne trećine njenog osnovnog kapitala, izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. U toku 2017. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti rizika izloženosti i rizici izloženosti su se tokom 2017. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine kretali i bili na nivou koji je u okviru zakonski propisanog limita. 33.8. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica, u osnovna sredstva i investicione nekretnine. Banka upravlja rizicima ulaganja u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanje rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru, u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne pređu 60% kapitala Banke. U toku 2017. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine Banka je kontinuirano vodila računa o rizicima ulaganja i rizici ulaganja su bili u okviru zakonski propisanih pokazatelja. U toku 2016. godine završena je izgradnja i useljenje u novi poslovni objekat za koji je Banka potpisala predugovor o kupoprodaji u julu 2014. godine i ugovor o kupoprodaji u aprilu 2015. godine. Time je Banka sve poslove u svom sedištu skoncentrisala na dve lokacije, koje su u neposrednoj blizini jedna drugoj. 33.9. Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Banka upravlja rizikom zemlje u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima. Kod preuzimanja rizika prema bankama van teritorije Republike Srbije, prilikom odobravanja limita uzima se u obzir i procena rizika zemlje. S obzirom da opšte pravilo rejtinga koje je definisano od strane najvećih međunarodnih rejting agencija, određuje da rejting za opšte transakcije određenog entiteta ne sme preći državni rejting zemlje sedišta entiteta, možemo smatrati da se rejting te banke u odnosu na trajanje transakcije može smatrati glavnim pokazateljem rizika zemlje.


98

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 34. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Banka upravlja kapitalom sa ciljem da:

• Obezbedi usaglašenost sa zahtevima od strane Narodne banke Srbije, • Obezbedi adekvatan nivo kapitala za kontinuirano poslovanje, • Održi kapital na nivou koji će pokriti sve rizike kojima je izložena u svom poslovanju.

O visini adekvatnosti kapitala Banka ima obavezu da izveštava Narodnu banku Srbije kvartalno, za potrebe izveštavanja menadžmenta o adekvatnost kapitala informacija se dostavlja tromesečno.

Zakonom o bankama i Odlukom o adekvatnosti kapitala propisano je da banke moraju održavati minimalni kapital u iznosu dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu. Stupanjem na snagu izmena regulative u cilju usklađivanja sa Bazel 3 standardima, od 30. juna 2017. godine Banke su u obavezi da održavaju pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke od najmanje 4,5%, pokazatelj adekvatnosti osnovog kapitala banke od najmanje 6%, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 8%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 103/2016).

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke propisan je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala i dopunskog kapitala i definisanih korekcija za regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala i odbitnih stavki, dok se rizikom ponderisana bilansna i vanbilansa izloženost kreditnom riziku utvrđuju primenom propisanih pondera rizičnosti za sve klase izloženosti.

U skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka je u obavezi da obračunava sledeće pokazatelje:

o pokazatelj adekatnosti osnovog akcijskog kapitala banke koji je jednak odnosu osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke i ne može biti ispod 4,5%,

o pokazatelj adekatnosti osnovog kapitala banke koji je jednak odnosu osnovnog kapitala i rizične aktive banke i ne može biti ispod 6%,

o pokazatelj adekatnosti ukupnog kapitala banke koji je jednak odnosu kapitala i rizične aktive banke i ne može biti ispod 8%.

Rizična aktiva Banke predstavlja zbir ukupnog iznosa rizikom ponderisanih izloženosti za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane, za cenovni rizik za aktivnosti iz knjige trgovanja, za devizni rizik, za rizik prilagodjavanja kreditne izloženosti, za sve poslovne aktivnosti banke i za operativni rizik.

Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, regulatorna prilagođavanja vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala banke, nematerijalna ulaganja, odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti Banke, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjenih za odložene poreske obaveze i potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke kao odbitne stavke.

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze, koje se u skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala, uključuju u dopunski kapital Banke.

Takodje, Banka je dužna da održava pokazatelje adekvatnosti kapitala uvećane na način koji joj omogućava pokriće zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala koji predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je Banka u obavezi da održava iznad osnovnog akcijskog kapitala koji se koristi za održavanje minimalnih pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2017. godine u iznosu od RSD 138,561 hiljadu (2016.: RSD 9,403,522 hiljade) obračunata je kao razlika između obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke i utvrđenog iznosa ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 94/2011, 57/2012, 123/2012,


99

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 34. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) 43/2013 i 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Počev od 30. septembra 2017. godine Banka obračunava koeficijent umanjenja potrebne rezerve u skladu sa članom 34.a. Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, odnosno primenjuje koeficijent umanjenja potrebne rezerve izračunat u skladu sa pomenutom tačkom Odluke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i obračun adekvatnosti kapitala:

Upravljanje kapitalom RSD 000 2017 2016

Osnovni kapital 33,419,956 23,530,010 od toga Osnovni akcijski kapital 33,419,956 23,530,010 Dopunski kapital 4,207,532 4,697,306 Ukupan osnovni i dopunski kapital 37,627,488 28,227,316 Odbitne stavke od kapitala - (463,748) Kapital 37,627,488 27,763,568 Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - bilansna aktiva 156,998,422 117,592,947 Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - vanbilansna aktiva 24,197,867 27,351,112 Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - finansijski derivati 152,086 22,032 Rizična aktiva po osnovu izloženosti deviznom riziku 2,530,896 2,382,525 Rizična aktiva po osnovu izloženosti cenovnom riziku 244,400 Rizična aktiva po osnovu izloženosti operativnom riziku 24,314,663 15,356,967 Rizična aktiva po osnovu izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti 83,725 Pokazatelj adekvatnosti kapitala na dan 31. decembra 18.04% 17.06% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala na dan 31. decembra 16.03% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala na dan 31. decembra 16.03%

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je Banka u obavezi da održava iznad propisanog regulatornog minimuma za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala od 4.5%. Kombinovani zaštitni sloj kapitala Banke koji je u obavezi da održava sastoji se od:

o zaštitnog sloja za očuvanje kapitala u visini od 2.5% ukupne rizične aktive Banke; o kontracikličnog sloja kapitala sa stopom od 0% za izloženosti prema Republici Srbiji i sa stopama za druge

zemlje koje se mogu preuzeti sa sajta ESRB-a; zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji. Uslov za primenu ovog zaštitnog sloja je da je iznos učešća deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji u ukupnim plasmanima banke odobrenim privredi i stanovištvu u Republici Srbiji veći od 10%;

o zaštitnog sloja kapitala za sistemski značajnu banku u iznosu od 1% rizične aktive Banke. Prema Odluci o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u RS i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke od 8.juna 2017. godine, Banka je svrstana u kategoriju sistemski značajnih banka sa utvrđenom stopom zaštitnog sloja kapitala za sistemski značajne banke od 1% ukupne rizične aktive. Narodna banka Srbije je u obavezi da najmanje jednom godišnje preispita zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sitemski značajnih banaka.


100

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 34. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) Pregled zaštitnih slojeva kapitala koje je Banka u obavezi da održava sa 31.12.2017. godine je u nastavku tabele.

II Zaštitni slojevi kapitala - primenjuju se na osnovni akcijski kapital Banke

Ostvarena vrednost u 000 RSD

% učešća u odnosu na ukupnu rizičnu

aktivu Zaštitni sloj za očuvanje kapitala 5,213,051 2.50 Kontraciklični zaštitni sloj kapitala - - Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik 4,454,456 2.14 Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke 2,085,198 1.00 Ukupno: 11,752,705 5.64 Ukupan kombinovani zaštitni sloj kapitala na dan 31.12.2017. godine iznosi 5.64% od ukupne rizične aktive Banke. Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (’’Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015, 61/2015 i 61/2016,103/2016 i 119/2017). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine prikazani su u tabeli:

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ostvarena vrednost

RSD 000 % 31.12.2017. 31.12.2016. Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru max 60% 7.93% 11.64% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 133.03% 176.44% Od toga: Ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom

15.92% 19.93%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti za decembar min 1% 1.55% 1.47% Pokazatelj deviznog rizika max 20% 6.73% 8.58% Izloženost banke prema grupi povezanih lica max 25% 20.02% 24.49% Adekvatnost osnovnog akcijskog kapitala min 4.5% 16.03% 17.06% Adekvatnost osnovnog kapitala min 6% 16.03% Adekvatnost kapitala min 8% 18.04% Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom max 25% 11.11% 15.21% Ulaganja banke u lica u finansijskom sektoru max 10% 1.24% 1.68%

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom - LCR min 80% do 31.12.2017. 100.28%

Pokazatelj leveridža 9.38%


101

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORI a) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

IZNOS POTRAŽIVANJA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI

RSD 000 2017 Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 31.12.2018. 14,039 Dospeva u periodu od 01.01.2019. - 01.08.2022. 461 Ukupno: 14,500

RSD 000 2016 Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 31.12.2017. 13,618 Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 01.08.2021. 480 Ukupno: 14,098

b) Obaveze po osnovu operativnog lizinga Banka je 2017. godine potpisala ugovor o operativnom lizingu kojim su iznajmljena vozila, kao i ugovor o opertivnom lizingu bankomata. Buduće obaveze po tom osnovu su prikazane u donjoj tabeli:

IZNOS OBAVEZA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA RSD 000 2017

Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 31.12.2018. 64,501 Dospeva u periodu od 01.01.2019. - 01.10.2022. 190,182 Ukupno: 254,683

RSD 000 2016 Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 31.12.2017. 192,029 Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 01.08.2019. 8,873 Ukupno: 200,902

c) Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je imala 152 započetih sudskih sporova u kojima je imala status tuženog lica (31. decembra 2016.: 61 sudski spor). Na osnovu procene pravnih zastupnika Banke u navedenim sporovima, Banka je izvršila rezervisanje u iznosu od RSD 9,935 hiljada na dan 31. decembra 2017. godine (31. decembra 2016.: RSD 10,840 hiljada), za sporove za koje se na ovaj datum očekuje da će pasti na teret Banke. Ukupna vrednost sporova, koji za slučaj da Banka izgubi spor i bude obavezana na plaćanje nekog novčanog iznosa (na ime naknade štete, duga i sl), u koje ne ubrajamo sporove u kojima nema novčanog zahteva tužioca prema Banci, iznosi 1,225,532 hiljada dinara (iznos ne uključuje pripadajuće kamate i naknade).

d) Poreski rizici

Poreski zakoni Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih zakona od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Banke mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva Banke. Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Banci može biti određen dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina. To praktično znači da poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 1

17GODIŠNJI

IZVEŠTAJJER IGRAMO U ISTOM TIMU

2 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

1 01 SOCIETE GENERALE GRUPA _____________________________ 4

2 02 REČ MENADŽMENTA _________________________________ 8

3 03 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ___________ 12

4 04 MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2017. GODINI ____________ 14

5 05 SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM ______________ 16

6 06 SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM __________________ 20

7 07 USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU _____________________ 22

8 08 DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA _________________________ 26

SADRŽAJ

9 09 KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST _______________ 30

10 10 UPRAVLJANJE RIZICIMA ______________________________ 32

11 11 UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE _______ 38

12 12 UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI

ADEKVATNOSTI KAPITALA _____________________________ 42

13 13 FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE _______________________ 46

14 14 BUDUĆI RAZVOJ BANKE ______________________________ 50


SOCIETE

GENERALE

GRUPA

Societe Generale je jedna od vodećih finansijskih institucija u Evropi, čije se poslovanje zasniva na modelu univerzalnog bankarstva, što obezbeđuje finansijsku stabilnost sa jedne strane, a sa druge održivi rast.

Ambicija Grupe je da bude fokusirana na partnerski odnos sa klijentima, kao i da bude referentna banka na tržištima na kojima posluje, prepoznata kao bliska klijentima, koji je biraju zbog kvaliteta njenih usluga i posvećenosti njenih timova.

Prisutna u 66 zemalja sveta, Societe Generale grupa pruža usluge za oko 31 miliona klijenata širom sveta kroz sledeće poslovne aktivnosti:

01


Poslovanje sa stanovništvom u inostranstvu

Mreža banaka u inostranstvu, sa oko 63,000

zaposlenih pruža usluge za više od 18 miliona

klijenata u 38 zemalja. U svakom od ovih regiona

Societe Generale primenjuje diverzifikovani model

poslovanja, prilagođavajući ga specifičnostima

lokalnog tržišta.

Finansijske usluge

Ponuda finansijskih usluga odnosi se na tri oblasti

poslovanja: osiguranje, lizing vozila i upravljanje

voznim parkom (ALD Automotive), kao i finansiranje

dobavljača i opreme (Societe Generale Equipment

Finance). Ove usluge su komplementarne sa

diversifikovanim i uravnoteženim poslovnim modelom

Grupe, kreirajući snažne sinergije u velikom broju

zemalja u kojima Grupa posluje.

Korporativno i investiciono bankarstvo

Global Banking and Investor Solutions (GBIS) ima

ključnu ulogu u poslovima posredovanja između

izdavalaca hartija od vrednosti i investitora, pružajući

ekspertizu u tri glavne oblasti: investiciono bankarstvo,

globalno finansiranje i globalna finansijska tržišta.

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj obuhvata

tri komplementarna brenda: Societe Generale,

vodeću nacionalnu banku, Credit du Nord,

grupu regionalnih banaka i vodeću onlajn banku

Boursorama. Ove poslovne linije pružaju usluge za

više od 12 miliona klijenata. Cilj Grupe u oblasti

poslova sa stanovništvom u Francuskoj jeste da bude

vodeća banka kada je u pitanju zadovoljstvo klijenata.

Širom Francuske, osam regionalnih banaka u

okviru Credit du Nord Grupe posluje samostalno

uz izvanredno poznavanje lokalnog ekonomskog

okruženja, omogućavajući klijentima da koriste

prednosti regionalne banke sa onima koje poseduje

međunarodna bankarska grupacija.

Boursorama Grupa nudi kompletan portfolio onlajn

proizvoda i usluga. Osnovana 1995. i prisutna u

tri evropske zemlje, Boursorama je pionir i lider u

Francuskoj u tri poslovne linije: onlajn bankarstvo,

brokerski poslovi i finansijske informacije. Boursorama

nudi širok spektar inovativnih proizvoda i usluga

(digitalno bankarstvo, brokerske usluge i finansijske

informacije)

01


Finansiranje privrede povezivanjem izdavaoca i investitora

Stub našeg modela univerzalnog bankarstva, Global

Banking and Investor Solutions (GBIS) posluje u 36

zemalja na glavnim finansijskim tržištima u kojima

Grupa posluje, sa širokom pokrivenošću u Evropi

i predstavništvima u centralnoj i istočnoj Evropi,

kao i na Bliskom istoku, u Africi, Americi i azijsko-

pacifičkom regionu.

GBIS nudi rešenja prilagođena korporacijama,

finansijskim institucijama i javnom sektoru koristeći

svoju priznatu ekspertizu u savetodavnim uslugama.

Investiciono bankarstvo, finansiranje i tržišne usluge: tri komplementarne aktivnosti

GBIS pomaže preduzećima, finansijskim institucijama,

institucijama javnog sektora i porodičnim firmama,

zadovoljavajući njihove potrebe u smislu investiranja,

strateških savetodavnih usluga, prikupljanja kapitala i

optimizacije njegove strukture.

Oslanjajući se na međunarodno priznatu stručnost

u strukturnom finansiranju (akvizicije, izvoz,

prirodni resursi, infrastruktura i imovina, mediji i

telekomunikacije, nekretnine itd.), GBIS može ponuditi

istinski globalni skup finansijskih rešenja svojim

klijentima.

Pored toga, GBIS nudi globalni pristup tržištu putem

pružanja savetodavnih i ostalih usluga vezanih za

akcije, dužničke hartije od vrednosti i trgovanje

valutama, robama, kao i ostale alternativne investicije.

GBIS razvija savetodavna i investiciona rešenja,

kao i rešenja za upravljanje rizicima prilagođena

specifičnim potrebama svakog investitora.


01


REČ

MENADŽMENTA

02

Goran Pitićpredsednik Upravnog odbora Societe Generale

Tokom prošle godine tržištu paušalno oporezovanih preduzetnika i eksperata raznih profila ponudili smo objedinjen paket usluga Sinhro, pokrenuli smo novu m-banking aplikaciju, a koncepti poput mentorstva i radionica, kao što su drugi Fintech Hackathon i Cashless Case Challenge i dalje su sastavni deo našeg nastojanja da pružimo dodatnu vrednost zajednici u kojoj poslujemo.


U decembru prošle godine preuzeli smo deo kreditnog

portfolija nekadašnje Jubanke. Kompletna migracija

paketa za više desetina hiljada klijenata završena je

za dvadesetak dana, a za ovaj posao iskoristili smo

“znanje” veštačke inteligencije, odnosno softverskog

alata koji je drastično skratio vreme operativnog

procesa prenosa podataka. Ako uzmemo u obzir da bi

šest šalterskih službenika, uz puno radno vreme, ovaj

posao obavljalo celu jednu godinu – jasno je i koliko

drastično.

Reč je o samo jednoj od bezbroj inovacija koje smo

u prethodnom periodu, a zahvaljujući sve aktivnijoj

saradnji sa tehnološkim startapima i IT zajednicom,

prepoznali, iskoristili i unapredili u razvoju proizvoda

i usluga. Tokom prošle godine tržištu paušalno

oporezovanih preduzetnika i eksperata raznih

profila ponudili smo objedinjen paket usluga Sinhro,

pokrenuli smo novu m-banking aplikaciju, a koncepti

poput mentorstva i radionica, kao što su drugi Fintech

Hackathon i Cashless Case Challenge i dalje su

sastavni deo našeg nastojanja da pružimo dodatnu

vrednost zajednici u kojoj poslujemo.

Pokrenuli smo Generator - skup svih naših inicijativa

i aktivnosti kojima zajedno sa našim partnerima

podstičemo inovativne preduzetničke poduhvate. Prvi

od velikih novih projekata naše platforme za inovacije

bio je konkurs za 40 najboljih preduzetničkih ideja.

Societe Generale banka na srpskom finansijskom

tržištu važi za inovatora koji razume tokove četvrte

industrijske revolucije i traži načine da unapredi

tradicionalne proizvode ali i da razvija nove koji u

realnom vremenu odgovaraju na zahteve klijenata.

Takođe, mi smo i „challengeri“ ovog tržišta jer

tehnološke promene prihvatamo kao šansu da

sagledamo svoju poziciju u digitalnom svetu, pa čak i

da predvidimo buduće trendove u digitalizaciji tržišta.

Iza nas je jubilej od 40 godina poslovanja Societe

Generale banke u Srbiji, a u 2018. već obeležavamo

dve godine od pokretanja strateške saradnje sa

Centrom za tehnološko preduzetništvo i inovacije (ICT

Hubom).

Cilj saradnje sa ICT Hubom je u prvom redu podrška

startap ekosistemu i građenje FinTech zajednice koja

okuplja stručnjake iz oblasti bankarstva, finansija i

informacionih tehnologija. Još važnije, aktivno smo

radili na edukaciji zaposlenih u banci o novim alatima

i metodologijama koje koriste tehnološki startapi.

Kao rezultat došli su svi pomenuti inovativni proizvodi

i usluge, što ne bi bilo moguće bez stalne razmene

međusobnih znanja, iskustava i unapređivanja

inovacione kulture unutar same organizacije.

Mi ćemo nastaviti da podržavamo startap ekosistem

u Srbiji, i da radimo na inovacijama, osnažujemo

inovativni duh u okviru banke kako bismo poslovanje

sa bankom učinili što jednostavnijim za klijente.

Sa druge strane, verujem da je za istinski održivi

razvoj neophodno širenje inovacione kulture i

van pojedinačnih organizacija, jer je biznis taj koji

u društvu stvara dodatnu vrednost, dok država

obezbeđuje prostor i zakonski okvir. Zato moramo da

podižemo nivo digitalnih kompetencija i da još više

razvijamo internet infrastrukturu.

U ovaj poduhvat, koji nije jednostavan ali jeste

izvodljiv, potrebno je da se uključe svi ključni faktori

iz naučnog, obrazovnog i poslovnog sistema i da

se uvežemo u građenje modela liderstva, odnosno

osposobljavanja mladih stručnih kadrova da

tehnologiju stave u funkciju biznisa.

Digitalna agenda Srbije bi trebalo da postane

obavezujući dokument za svakog građanina Srbije

jer bi trebalo da pruži odgovor na digitalne izazove

modernog sveta, a time i stvori šansu za snažniji

prosperitet zemlje i njenih građana.

02


Maria Roussevapredsednica Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

REČ

MENADŽMENTA

02

Sveukupno, protekla godina je za Societe Generale banku bila uspešna i u finansijskom i u komercijalnom smislu, ali najvažnije u pogledu produbljivanja odnosa sa našim klijentima, uz strateški prioritet da im budemo bliski i dostupni, kako bismo bolje razumeli njihove potrebe.


Protekla 2017. je za Societe Generale banku u Srbiji

bila godina sa nekoliko značajnih događaja kojim smo

obeležili 40 godina poslovanja banke na lokalnom

tržištu. Akvizicijom dela kreditnog portfolija bivše

Jubanke doprineli smo daljoj konsolidaciji finansijskog

sektora u Srbiji, ojačali naše prisustvo i povećali

tržišno učešće.

Tokom četiri decenije postigli smo mnogo toga –

prešli smo put od predstavništva u Beogradu za

korporativne klijente, do treće najveće banke u Srbiji

po obimu kredita i četvrte prema ukupnoj aktivi.

Kao univerzalna banka, koja posluje i sa

stanovništvom i sa privredom, posle organskog rasta

i dve akvizicije – dela kreditnog portfolija KBC banke

u 2013. i kredita Jubanke krajem prošle godine, naša

ambicija jeste da i dalje budemo uspešna finansijska

institucija sposobna da ponudi usluge svim tržišnim

učesnicima.

Nizom komercijalnih aktivnosti uspeli smo da

zadržimo trend rasta u poslovanju i u radu sa

privredom i stanovništvom, uz posebnu posvećenost

na produbljivanju saradnje sa svim klijentima u

različitim sferama poslovanja i odnosa sa našom

bankom.

Inovacije i promocija preduzetničkog duha bile su

u fokusu u godini jubileja. Odabrali smo da damo

svoj doprinos zajednici u kojoj poslujemo i pokrenuli

dugoročnu platformu Generator i podržali 40 inovatora

koji imaju ideje za menjanje budućnosti.

Nastavili smo da razvijamo i internu agilnost i

fleksibilnost, sa ciljem da radimo na rešenjima

koja pojednostavljuju bankarstvo uz pomoć naših

partnera iz startap zajednice. Naše inicijative na ovom

polju prepoznala je Francusko – srpska privredna

komora, koja nam je dodelila nagradu za niz inovacija

realizovanih kroz saradnju sa ICT Hub Centrom za

tehnološko preduzetništvo. Podržali smo i različite

eksterne inicijative koje se fokusiraju na tranziciju ka

digitalnoj ekonomiji, dajući našu ekspertizu i znanje.

Sveukupno, protekla godina je za Societe Generale

banku bila uspešna i u finansijskom i u komercijalnom

smislu, ali najvažnije u pogledu produbljivanja odnosa

sa našim klijentima, uz strateški prioritet da im

budemo bliski i dostupni, kako bismo bolje razumeli

njihove potrebe.

I u narednom periodu klijent će ostati u srcu naše

strategije. Nastavićemo da na naše poslovanje

gledamo očima klijenata, da uvodimo inovacije i

predvodimo promene i potvrđujemo da smo banka

koja pruža dodatnu vrednost, vrhunski kvalitet i

ekspertizu.

02


SOCIETE

GENERALE BANKA

SRBIJA A.D. BEOGRAD

03


U vremenu u kojem najsavremenije prakse

zastarevaju čim postanu mainstream, važno je

razlikovati kratkoročne trendove od dugoročnih

pravaca razvoja koji obezbeđuju rast na tržištu. Mi

smo finansijska institucija koja shvata da je potrebno

ne samo da odgovorimo na nove zahteve klijenata,

nego i da predvidimo buduća kretanja i budemo što

inovativniji.

Naš imperativ je da korisnicima izađemo u susret

tamo gde njima odgovara – u jednoj od naših 96

ekspozitura širom Srbije, na našoj savremenoj

e-banking platformi ili putem mobilne aplikacije.

Za 40 godina poslovanja u Srbiji, od tradicionalnog

bankarstva, prošli smo put do unapređenja pozicije

na tržištu u jednu od vodećih banaka koja se sve više

okreće razvijanju kulture inovacija.

Sa punom posvećenošću svih zaposlenih Societe

Generale banke, pružamo kvalitetnu uslugu i

raznovrsnu ponudu proizvoda našim klijentima,

fizičkim i pravnim licima – velikim privatnim i

državnim preduzećima, domaćim i multinacionalnim

kompanijama, finansijskim institucijama, kao i

sektoru malih i srednjih preduzeća, mikrobiznisu i

preduzetnicima.

Prva smo strana banka na domaćem tržištu čije je

predstavništvo otvoreno 1977. godine

Prve ekspoziture za rad sa stanovništvom

otvorene su 2001. godine

2013. godine preuzeli smo deo portfelja klijenata

KBC banke, što je prva finansijska transakcija tog

tipa na srpskom tržištu

Prvu onlajn ekspozituru u Srbiji lansirali smo

2015. godine

Prvi Fintech Hackathon u Srbiji organizovali smo

sa partnerima 2016. godine

Konstantno smo u potrazi za inovativnim načinima

da, uz drugačiji pristup potrebama naših klijenata,

razvijamo proizvode i usluge koji će olakšati

svakodnevne bankarske aktivnosti – napravili smo

aranžman sa kompanijom Vip Mobile, uspostavili

strateško partnerstvo sa Centrom za tehnološko

preduzetništvo (ICT Hub), a naši zaposleni i

sami dobijaju šansu da predstave svoje ideje za

tehnološke inovacije.

03


Procenjuje se da rast srpske privrede od 2015.

godine iznosi u proseku 1,8% na godišnjem nivou, što

se može smatrati velikim dostignućem s obzirom na

to da je od tog vremena država prošla kroz aranžman

MMF-a kako bi smanjila nivo duga, koji je u jednom

trenutku dostigao više od 75% BDP-a. Smanjenjem

plata i penzija u javnom sektoru, zajedno sa drugim

ekonomskim reformama, uspešno je završen program

MMF-a; nivo duga pao je na manje od 60% BDP-a, a

rejting zemlje se poboljšava.

Kao rezultat toga, očekujemo da će privreda u

narednim godinama rasti snažnijim tempom,

oslanjajući se na unutrašnju i spoljašnju potražnju,

nisku inflaciju i kamatne stope i stabilan devizni kurs.

U narednim godinama očekujemo da će privreda

zemlje rasti u proseku od 3,5% do 4,0% godišnje,

a moguće i brže, ukoliko Vlada nastavi sa daljim

ekonomskim reformama, jer članstvo u EU postaje sve

sigurnije, iako se sada očekuje do 2025. godine, a

svetski ekonomski rast stabilizuje.

U 2017. godini, privreda je imala slabiji rezultat zbog

problema sa značajnim padom u proizvodnji struje u

prvom kvartalu, što je rezultat nepovoljnih vremenskih

uslova tokom zime, nakon čega je usledio veliki pad

poljoprivredne proizvodnje usled produžene letnje

suše i na kraju, zbog većeg od očekivanog povećanja

uvoza zbog oporavka cena nafte i prirodnog gasa.

MAKROEKONOMSKO

OKRUŽENJE U 2017.

GODINI

04


Za 2018. godinu očekujemo da će se cene

energenata stabilizovati usled povećane proizvodnje

u SAD, snažnijeg rasta među glavnim evropskim

i regionalnim trgovinskim partnerima u Srbiji, uz

nastavak niske inflacije, a time i kamatnih stopa.

Niske kamatne stope i rastući nivo zaposlenosti bili

su jedan od glavnih razloga za povećanje pozajmica

i potrošnje potrošača, a očekujemo da će se ovo

nastaviti. Sa padom nivoa nezaposlenosti sa skoro

25,5% u 2012. godini na 12,9% u trećem kvartalu

2017. godine, neto zarade su rasle svakog meseca

u odnosu na prethodnu godinu od četvrtog kvartala

2016. godine, a izraženo u evrima, sa 371 eura u

novembru 2016. na 390 eura u novembru 2017.

godine, što je povećanje od 7,7%.

Kako se očekuje da će se smanjenje nezaposlenosti

nastaviti, očekuje se da će se povećanje plata

nastaviti i u narednim godinama, čime će se dodatno

povećati domaća potrošnja.

Posledica povećanja plata moglo bi da bude

povećanje uvoza, naročito robe široke potrošnje, što

nije poželjno s obzirom na to da Srbija ima trgovinski

deficit od 6,5% BDP-a. Međutim, ovaj pokazatelj pada

više od jedne decenije, obzirom da je u 2008. godini

iznosio 1/4 BDP-a, a sa SDI sada čini skoro 6,0%

BDP-a, što bi trebalo da obezbedi veću stabilnost

deviznog kursa i nastavak pune dinarizacije privrede.

Sve ovo će dovesti do većeg i održivog privrednog

rasta.

04


SEKTOR ZA

POSLOVANJE

SA STANOVNIŠTVOM

05

Sektor za poslovanje sa stanovništvom je i u 2017.

godini ostao fokusiran na potrebe svojih klijenata

i razvoj dugoročnih odnosa. Konstantan rast

kreditiranja stanovništvu jedan je ključnih pokazatelja

podrške koju banka sa povezanim licima pruža svojim

klijentima, fizičkim licima. Tako je u protekloj, 2017.

godini, ostvaren rast kredita od 34,1% u odnosu na

2016. godinu, na 106 milijardi dinara (895 miliona

evra), što se odrazilo na rast tržišnog učešća na 12%.

Kada je reč o bazi klijenata, ona je uvećana za 20,3%.

Banka je u 2017. godini bila među liderima na tržištu

stambenih kredita, a rast plasmana je dostigao

40% u odnosu na 2016. godinu. Societe Generale

već devet godina učestvuje u programu kreditiranja

profesionalnih vojnih lica, a i tokom prošle godine sa

Ministarstvom odbrane i Nacionalnom korporacijom

za osiguranje stambenih kredita, potpisan je ugovor

za odobravanje subvencionisanih stambenih kredita.

Kada govorimo o gotovinskim kreditima Societe

Generale banka a.d. Beograd ostvarila je značajan

rast plasmana od 39% u odnosu na prethodnu

godinu, čime je još jednom učvrstila poziciju jednog

od lidera na lokalnom tržištu. Ukupan iznos depozita

u Sektoru za rad sa stanovništvom dostigao je 66,9

milijardi dinara (564 miliona evra), što je povećanje od

2,1% u odnosu na 2016. godinu.

Mnogo promena je uvedeno u radu sa stanovništvom

od početka 2017. godine, ali u sistemu koji neguje

kulturu inovacija na nivou cele grupacije, kao što je

Societe Generale, podrazumeva se konstantan rad

na ponudi koja je u skladu sa potrebama klijenata

i maksimalno im olakšava svakodnevne bankarske

aktivnosti.

Sinhro – novi paket usluga za samostalne stručnjake i frilensere

Od uspostavljanja strateške saradnje sa Centrom

za tehnološko preduzetništvo i inovacije (ICT

Hub) banka je gotovo svakodnevno u kontaktu sa

stručnjacima iz IT oblasti i bliskih struka, kojima zbog

specifičnosti uslova u kojima obavljaju svoje poslove

i tipova ugovora pojedini bankarski proizvodi nisu bili

dostupni.

Kroz međusobnu razmenu informacija i osluškivanje

njihovih potreba nastao je Sinhro - ponuda namenjena

samostalnim stručnjacima i freelancerima koji zaradu

primaju preko paušalne agencije. Paket Sinhro

olakšava dnevno bankarstvo u okviru objedinjenih

usluga za fizičko lice i paušalnu agenciju.

Sinhro paket podrazumeva pogodnosti koje ovim

preduzetnicima omogućavaju da u svojoj ebanking

aplikaciji imaju potpun pregled i privatnih i poslovnih

računa.

Za ovu grupu klijenata novost je, takođe, mogućnost

video poziva i konsultacija sa onlajn bankarom

direktno sa e-banking aplikacije i van radnog vremena

fizičkih poslovnica.


05

U Sinhro ponudu uključeni su kratkoročni proizvodi,

poput keš kredita, dozvoljenog minusa i kreditne

kartice, do dugoročnih ulaganja poput lizinga za vozila

i stambenih kredita, što je svakako nešto za šta su se

ovi klijenti do sada najviše i interesovali.

Pored Sinhro paketa, dodatno smo poboljšali usluge

naše m-banking aplikacije kroz koju jednostavno,

uz nekoliko klikova, bez provizije klijenti mogu da

plate račune ili da bez logovanja provere stanje.

Uveli smo i opciju kupovine proizvoda, pa tako naši

klijenti pomoću m-bankinga mogu da kupe putno

zdravstveno osiguranje direktno u aplikaciji uz samo

nekoliko klikova. Unapređeni paketi računa i nove

platne kartice omogućavaju korisnicima podizanje

novca i plaćanje roba i usluga u zemlji, inostranstvu

i na internetu brzo i jednostavno. Takođe, kartice

Sosijete ženeral klijentima omogućavaju i popuste,

odnosno povoljnije uslove pri kupovini u prodajnim

objektima naših partnera, obeležena oznakom SoGe

sveta.

U okviru unapređenih paketa i usluga ponudili smo i

tri nove beskontaktne Mastercard debitne kartice –

standardne, zlatne i platinaste. Nove beskontaktne

platne kartice omogućavaju korisnicima podizanje

novca i plaćanje roba i usluga u zemlji, inostranstvu,

ali i na internetu brzo, jednostavno i uz brojne

pogodnosti, poput pomenutog popusta u okviru SoGe

svet programa, ličnog i porodičnog putnog osiguranja

za korisnike Platinum kartice, kao i druge popuste.

Sve ubrzanija digitalizacija i kreiranje fintek tržišta

su trendovi koji su stavili razvoj tehnologije kao prvi

prioritet za sve učesnike na finansijskim tržištima

širom sveta. Societe Generale banka, koja je

posvećena inovacijama na globalnom i lokalnom

nivou, na ovaj način želi da podstakne dijalog

sa svim akterima u ovoj oblasti koja za cilj ima

poboljšanje iskustva korisnika finansijskih usluga.

Tim povodom, i u 2017. godini organizovano je

niz radionica i nadmetanja u oblasti promovisanja

kulture inovacija, među kojima su najzapaženiji


drugi Fintech Hackathon i Cashless Case Challenge,

gde su učesnici različitih profila – od studenata do

onlajn preduzetnika, programera, dizajnera zajedno

razvijali prototipe digitalnih rešenja u finansijskim

tehnologijama.

Onlajn ekspozitura Societe Generale banke

Osim pomenutih, banka je nastavila da unapređuje

i razvija svoju onlajn ekspozituru, prvu i potpuno

inovativnu e-banking platformu pomoću koje klijenti

celokupan proces kupovine određenih proizvoda i

usluga, mogu da izvrše onlajn.

Tokom 2017. godine onlajn ekspozitura je imala

značajan porast produkcije u odnosu na 2016. godinu

i to za 103% kada je reč o odobrenim keš kreditima,

dok je broj odobrenih dozvoljenih minusa dvostruko

veći nego u 2016. godini.

Takođe, od jula 2017. godine uvedena je i mogućnost

povećanja limita kreditnih kartica putem e-bankinga

„u dva klika“, bez dolaska klijenta u banku.

Procentualno, 74% ovakvih zahteva obradila je onlajn

ekspozitura, odnosno 86,50% od ukupnog iznosa

povećanja limita kreditnih kartica je došlo preko onlajn

ekspoziture.

Tim onlajn ekspoziture pruža podršku klijentima

putem video poziva, chata, co-browsinga i voice

poziva. Nova unapređena e-banking platforma

pokazala se kao veoma važna podrška u

svakodnevnom poslovanju ekspozitura, jer su

jednostavniji bankarski proizvodi i transkacije preneti i

u digitalnu sferu poslovanja.


Rad sa malim preduzećima i preduzetnicima

Odeljenje za rad sa malim preduzećima i

preduzetnicima i u 2017. godini nastavilo je trend

rasta baze klijenata. Kreditni portfelj porastao je za

24%, dok su depoziti porasli za 14% u odnosu na

2016. godinu.

Tome je doprineo jedinstveni pristup ovim klijentima,

u okviru kojeg se banka vodi delatnošću konkretnog

preduzeća ili preduzetnika odnosno kroz segmentnu

ponudu se prilagođava posebnim potrebama

u oblastima proizvodnje, transporta, trgovine i

profesionalnih usluga. Mreža od 96 ekspozitura

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd ima lične

bankare, specijalizovane za poslovanje sa malim

preduzećima i preduzetnicima.

U oktobru 2017. godine Societe Generale i

SoGelease, koji je u stopostotnom vlasništvu

Societe Generale banke potpisali su sa Evropskom

investicionom bankom (EIB) dva ugovora o kreditnom

zaduženju za podršku malim i srednjim preduzećima

(MSP), preduzećima srednje tržišne kapitalizacije

i prioritetne projekte u iznosu od 60 miliona evra.

Ukupni iznos kreditnog aranžmana iznosi 110 miliona

evra.

Sredstva obezbeđena ovim ugovorima koriste se za

finansiranje kredita za obrtna sredstva i investicije

sa rokom otplate do 12 godina - za kredite koje

odobrava Societe Generale banka, i do sedam godina

za investicione kredite Sogelease.

Societe Generale banka ujedno je potpisnik i EIB-ove

inicijative za zapošljavanje i obuku mladih za zapadni

Balkan (EYET), na osnovu koje privrednici koji žele da

konkurišu za kreditna sredstva i istovremeno zaposle

mladog stručnjaka, dobijaju dodatne povlastice u vidu

povoljnijih kamatnih stopa za otplatu kredita.

Banka je takođe učestvovala u Programu podrške

malim preduzećima Ministarstva privrede

odobravajući kredite malim preduzećima i

preduzetnicima za nabavku proizvodne opreme.

Program je ponudio mogućnost do 25 odsto

bespovratnih sredstava od ukupne investicije

koje obezbeđuje ministarstvo privrede, dok mala

preduzeća i preduzetnici obezbeđuju pet odsto

učešća. Preostalih 70 odsto sredstava je finansirano

uz kredite Societe Generale banke po specijalnim

uslovima.

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd

dodatno potvrđuje svoju posvećenost i uverenje

da mala preduzeća imaju veliki potencijal i značaj

za nacionalnu ekonomiju podrškom akciji “Blic

preduzetnik”. Kompanija iz segmenta malih i srednjih

preduzeća koju stručni žiri proglasi za najbolju u

okviru ove akcije dobija značajna novčana sredstva za

unapređenje poslovanja.

05


SEKTOR ZA

POSLOVANJE

SA PRIVREDOM

06

Za Sektor za poslovanje sa privredom 2017. godina

je bila uspešna kako po pitanju ostvarenog rasta

kreditnog portfolia tako i po pitanju održavanja kvaliteta

istog. Aktivnosti sektora su bile dvojako usmerene –

na održavanje i rast portfolia kroz proaktivan pristup

i razvojnu strategiju za velike kompanije sa jedne

strane i diverzifikaciju portfolia u segmentu srednjih

preduzeća sa druge strane uz konstantno praćenje

rizičnosti i kvaliteta aktive. Dodatno, tokom godine u

okviru sektora i dalje se radilo na povećanju efikasnosti

i kvaliteta servisa prema klijentima, kroz optimizacije

procesa i promene u organizaciji.

Tokom 2017. godine, Banka je nastojala da sistematski

prati potrebe klijenata i da adekvatno prilagodi svoju

ponudu. Kroz niz komercijalnih aktivnosti, uspeli

smo da zabeležimo značajno povećanje obima

transakcionog bankarstva i povećanje prihoda od

provizija sa ciljem da i dalje radimo na razvoju ovog

segmenta poslovanja. Takođe, Banka je obogatila

svoju ponudu hedžing proizvodima (kao što su

kamatni swap, forward i kvazi forward) kao i dodatnim

servisima iz oblasti Finansijskih tržišta. Tokom 2017.

godine, Banka je uspešno implementirala platformu

finansiranja lanca dobavljača sa novim partnerima,

čime je ostvarila dalji rast u segmentu faktoringa.

Liderska pozicija faktoringa na domaćem tržištu je

potvrđena i u 2017. godini uz dalji rast aktivnosti i

prometa. Ostvareni rezultat pruža osnov za dalji rast i

diverzifikaciju modaliteta poslovanja.


Uprkos ograničenoj kreditnoj tražnji, sektor za

poslovanje sa privredom je zabeležio stopu rasta

kreditne aktivnosti od 24%. Imajući u vidu da je

na ovaj način tržišno učešće Banke u kreditima

privredi poraslo za oko 2%, Banka potvrđuje svoju

nameru da zadrži svoju veoma jaku tržišnu poziciju

u poslovanju sa privredom. Segment poslovanja sa

srednjim privrednim subjektima je i u 2017. godini

zadržao trend rasta, kroz akviziciju novih klijenata i

poseban fokus na produbljivanju saradnje sa svim

klijentima u različitim sferama poslovanja i odnosa

sa Bankom. Ostvareni rezultati su bili značajno iznad

projektovanih, uprkos izraženom pritisku konkurencije

u ovom segmentu poslovanja i veoma izraženom

pritisku na kamatne stope.

Saglasno ostvarenom rastu kreditnog portfolia i

transakcionog bankarstva, depozitna baza nastavlja

dalje da jača, što je rezultiralo i povećanjem volumena

depozita.

Banka je svojim pristupom i strateškim opredeljenjem

ka unapređenju kvaliteta servisa, uspela da uveća

bazu klijenata. Kao i prethodne godine, Sektor za

poslovanje sa privredom je nastavio sa jačanjem

svoje pozicije u saradnji sa lokalnim i multinacionalim

velikim kompanijama i srednjim preduzetnicima,

zahvaljujući kvalitetu odnosa sa klijentima i

razumevanjem specifičnih zahteva svakog segmenta.

Banka će nastaviti da svoju strategiju bazira na

građenju dugoročnih partnerstava sa klijentima,

zasnovanim na poverenju i kvalitetu usluga koje

pruža.

06Kao i prethodne godine, Sektor za poslovanje sa privredom je nastavio sa jačanjem svoje pozicije u saradnji sa lokalnim i multinacionalim velikim kompanijama i srednjim preduzetnicima...


USLUGE NA

FINANSIJSKOM

TRŽIŠTU

07

Aktivnosti na finansijskim tržištima

Čvrsto partnerstvo sa svojim klijentima, korisnicima

proizvoda i usluga na finansijskom tržištu, Banka je

izgradila kroz razumevanje njihovih zahteva i efikasno

pružanje odgovora, te ponudu inovativnih rešenja i

stvaranje dodatne vrednosti.

Banka je zadržala svoju poziciju na deviznom tržištu

po obimu transakcija s korporativnim klijentima.

Prema zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije,

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd je u

poslovanju sa domaćim pravnim licima ostvarila

tržišno učešće od 10.29 odsto, što je Banku svrstalo

na četvrto mesto, dok je u poslovanju sa stranim

pravnim licima i finansijskim institucijama ostvarila

tržišno učešće od 18.19 odsto, što je Banku svrstalo

na drugo mesto po obimu transakcija. Još jedan

bitan segment tržišta je i domaće međubankarsko

trgovanje, gde je Societe Generale Banka Srbija a.d.

Beograd u 2017. godini povećala tržišno učešće

i sa 13.44 odsto pozicionirala se na prvo mesto.

Uprkos velikoj i oštroj konkurenciji, Societe Generale

Banka je uspela da zauzme vodeću poziciju u jednom

segmentu i zadrži visoke pozicije u dva segmenta

poslovanja na deviznom tržištu.

Na međubankarskom tržištu depozita Banka je bila

veoma aktivna sa ostvarenim tržišnim učešćem od

10.50 odsto u 2017. godini.

Banka je tokom godine aktivno učestvovala na tržištu

dužničkih državnih hartija od vrednosti. Banka je

na primarnom tržištu dužničkih državnih hartija od

vrednosti tokom 2017. godine kupila obveznice

države nominirane u RSD, kao i obveznice nominirane

u EUR. Pored učešća na primarnom tržištu dužničkih

državnih hartija od vrednosti, Societe Generale Banka

Srbija aktivno učestvuje i jedan je od vodećih igrača

na sekundarnom tržištu.

Pored izuzetno dobrih rezultata, koje je Banka

ostvarila kada su u pitanju postojeći proizvodi i

usluge specifičnii za finansijsko tržište, Banka je u

2017. godini bila veoma uspešna i ugovorila brojne

transakcije kamatnih svopova. Kamatni svop, kao

instrument zaštite od kamatnog rizika, naišao je na

veliko interesovanje i dobar odziv klijenata.

Investicione usluge i aktivnosti

Služba za investicione usluge i aktivnosti, kao

poseban organizacioni deo Banke, sa dozvolom

Komisije za hartije od vrednosti za pružanje usluga u

vezi sa finansijskim instrumentima i tržištima kapitala,

na raspolaganju je Societe Generale klijentima već 13

godina.

Zahvaljujući kontinuiranom unapređenju postojećih

aktivnosti, kao i praćenju trendova na razvijenim


I u 2017. godini najveći udeo i rast prometa na

berzanskom tržištu ostvaren je u segmentu trgovanja

dužničkim hartijama od vrednosti Republike Srbije,

koje su i dalje u primarnom fokusu domaćih i stranih

investitora. Posredujući u trgovanju ovim finansijskim

instrumentom Služba se pozicionirala među pet

najaktivnijih tržišnih učesnika.

U posredovanju u trgovanju akcijama na berzi Služba

je realizovala preko 1.000 transakcija, uz ostvaren

godišnji promet od oko 77 miliona dinara.

Poverenje, sigurnost i inovativnost, i u ovom segmentu

usluga, prepoznati su i cenjeni od strane klijenata, što

je čvrst temelj dugoročnog partnerstva.

tržištima i uvođenju novih proizvoda, Služba se može

pohvaliti zaista širokom lepezom usluga (brokersko

posredovanje u trgovanju finansijskim instrumentima

na Beogradskoj berzi i na vanberzanskom tržištu;

posredovanje u trgovanju finansijskim instrumentima

na inostranim tržištima; usluge korporativnog agenta;

usluge investicionog savetovanja i druge usluge

namenjene javnim i nejavnim društvima, kao što su

listiranje, delistiranje, javna ponuda, prinudni otkup

akcija i sl.).

07


Kastodi usluge

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd pruža kastodi

usluge, u skladu s dozvolom Komisije za hartije od vrednosti.

Iako je ove specijalizovane usluge razvijala u težem i

konkurentnom ambijentu, pokazalo se da kvalitet pružene

usluge klijentima, iskustvo i ekspertiza zaposlenih, čine

razliku koja rezultuje dugogodišnjim poverenjem klijenata.

U prilog tome govori i nagrada, kojom je renomirani svetski

finansijski časopis Global Investor Magazine, treći put

zaredom, 2017. proglasio Societe Generale za najbolju

banku u Srbiji, u pružanju Kastodi usluga.

Societe Generale je Kastodi banka za 9 fondova (7

dobrovoljnih penzijskih i 2 investiciona fonda), kojima

uspešno pruža sve kastodi usluge i dnevno vrednuje i

obračunava imovinu. Na kraju 2017. godine ukupna imovina

fondova pod staranjem Societe Generale Kastodi banke

je bila 38,1 milijardi dinara. U pružanju kastodi usluga

segmentu dobrovoljnih penzijskih fondova, Banka drži

poziciju apsolutnog lidera na tržištu, sa 100% učešća.

Ostali klijenti Banke koji koriste kastodi usluge su, najvećim

delom, iz segmenta domaćih i stranih profesionalnih

investitora. U odnosu na 2016. godinu imovina svih kastodi

klijenata pod staranjem Banke porasla je za 24% dok je

imovina dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova

porasla za 15% sto je očekivan rast za tu vrstu investitora.

Pružanje kastodi usluga u inostranstvu Banka vrši preko

globalnog kastodijana Societe Generale Grupe (Societe

Generale Securities Services).

Na redovan godišnji upit klijenata iz segmenta stranih

kastodi banaka, koji imaju otvorene kastodi račune u

Societe Generale Srbija, po pitanju usklađenosti ne samo sa

lokalnom, nego i globalnom regulativom (konkretno UCITS i

AIFM Direktive), Banka je uspešno odgovorila i dokazala da

ispunjava sve uslove i da je ozbiljan i profesionalan učesnik

na tržištu kapitala.

Negujući profesionalan poslovni odnos, poverenje,

konstruktivnu razmenu informacija, odgovornost i

posvećenost, Banka će i ubuduće ispunjavati očekivanja i

zadovoljavati visoke standarde kastodi klijenata.


DIREKCIJA

LJUDSKIH

RESURSA

08

Societe Generale Banka Srbija je tokom 2017. godine

zaposlila novih 193 kolega i koleginica. Kompetence

koje smo ojačali dolaskom novopridošlih kolega su

biznis analiza, projektni menadžment, upravljanje

odnosom sa klijentima kroz praćenja životnog ciklusa

klijenta, kao i prodajne kompetence iz oblasti malog

biznisa i rada sa stanovništvom. Banka je na kraju

2017. godine imala 1390 zaposlenih.

Kako bismo odgovorili na sve brže promene u

svakodnevnom životu i poslovanju, za zaposlene smo

u 2017. godini pripremili interni razvojni program

“In4change” kroz koji su imali priliku da razmene

iskustva i ideje, kao i da nauče tehnike koje će im

pomoći da se na najlakši i najefikasniji način nose sa

svojim osećanjima kada se suočavaju sa promenama

u privatnom i poslovnom životu. Program je veoma

interaktivan i kreće od razumevanja svetskih trendova,

objašnjavanja tipičnih ljudskih reakcija na promene,

da bi se na kraju fokusirao na individualne načine

suočavanja sa promenama i osnaživanja lične

odgovornosti za sopstveni život i karijeru.

Kao i prethodnih godina, fokus je bio na jačanju

menadžerske kulture kroz nov interni program

“Osnove menadžmenta” koji su tokom ove godine

prolazili mladi menadžeri. Program je usmeren na

davanje povratne informacije, različite menadžerske

stilove i njihov uticaj, razvijanje zaposlenih, upravljanje

zaposlenima zasnovano na jakim stranama, te je

zajedno sa 360 procenom predstavljao osnovu i

podršku za lični razvoj menadžera, kao i za razvoj

njihovih zaposlenih.

Nastavili smo sa programom “Innovation curriculum”

sa ciljem podrške razvoju inovacija. Ove godine u

okviru tog programa organizovali smo radionice

kreativnog razmišljanja “Kreativni doručak”, “Kako

da projekat realizujem u zadatom roku”, “Kako da

inoviram proces”, posetili različite Meet up događaje

i organizovali drugi FinTech Hackaton. Primenom

metodologije koju startap timovi koriste u razvoju

svojih proizvoda zaposleni su podstaknuti da na jedan

inovativan način pristupe analizi problema i razvoju

ideja.

Pokrenuli smo program “Bankari budućnosti” koji je

za cilj imao da mladi talenti naše banke ostvare svoje

potencijale kroz razmišljanje izvan okvira, koristeći

nove tehnologije kako bi unapredili i simplifikovali

procese i bili nosioci promena u banci.

Kako negujemo praksu internog deljenja ekspertize

i iskustva, organizovane su različite obuke za podelu

specifičnih znanja među kolegama (upravljanje

projektima, makroekonomska istraživanja, excel, SAS,

mali biznis, finansijska analiza, upravljanje rizicima,

IFRS 9) kao i za razvoj različitih veština (prezentacione

veštine, komunikacione veštine) primenom razičitih

metoda timskog koučinga. Kolege iz Sektora za rad

GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 27GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 27

sa stanovništvom, takođe su interno delile znanja kroz

različite obuke, video obuke i kroz rad u virtuelnim

aplikacijama kako bi bili pravi primer univerzalnih

bankara i omogućili što bolje korisničko iskustvo

našim klijentima.

Kolege iz komercijalnog sektora prolazile su prodajne

obuke kroz koje su u zavisnosti od tipa klijenta

otkrivali na koji način da pristupe u komunikaciji,

prepoznaju i odgovore na potrebe, kao i kroz interni

program “Corporate Risk Akademija” koji im je

omogućio da kroz module na daljinu razviju prodajne

veštine ali i povećaju svest o rizicima.

Digitalizacijom treninga tj. kreiranjem različitih

modula za učenje na daljinu i video materijala

koristeći digitalne alate (Mohive, Camtasia, Prezi)

omogućili smo kolegama da na brz i efikasan način

dobiju informacije o važnim regulatornim temama,

ali i proizvodima i uslugama banke: bezbednost

informacija, usklađenost poslovanja, sprečavanje

pranja novca, Masterata kartica, SINHRO ponuda.

Organizovali smo akciju “Svi u front” tokom koje

su kolege iz službi podrške pomagale kolegama iz

ekspozitura prilikom prezentovanja nove m-banking

aplikacije klijentima i prilikom dobrodošlice novim

klijentima iz Alpha banke. Akcija Svi u front primer je

timskog duha i iskustva jedinstvene banke.

0808


Nastavili smo sa dobrom saradnjom sa obrazovnim

ustanovama u Srbiji kroz program stručnih praksi

u kom je je tokom prošle godine učestvovalo 110

studenata i učenika, ali i kroz učešće u programima

simulacije intrevjua, studije slučaja, panel diskusija

na teme uspeha savremenog menadžmenta, talenata

i podrške zapošljavanju mladih koji su podržani

od različitih studentskih organizacija i Ministarstva

omladine i sporta. Studentima smo otvorili vrata

naše banke i omogućili im da učestvuju u različitim

predavanjima i radionicma na temu Virutuelne

stvarnosti. Naše kolege su kao i svake godine

učestvovale kao predavači u srednjim školama i kroz

svoje iskustvo predstavili trenutno aktuelne teme

digitalizacije, uticaja novih tehnologija na bankarsko

poslovanje, fintech…

Odgovoran poslodavac

Kako bismo odgovorili na ubrzani tempo života i

potrebu naših zaposlenih da se opuste kroz različite

aktivnosti nastavili smo sa organizovanjem biznis joge

u našim prostorijama, kao i različitim inicijativama

Važno nam je bilo i da čujemo mišljenje naših

zaposlenih, te smo i ove godine sproveli anketu

zadovoljstva. Rezultati su pokazali posvećenost

zaposlenih da iznesu svoje mišljenje i potvrdili da

živimo naše vrednosti. Izuzetno smo ponosni na

prepoznavanje pristupa inovacijama, jer je to bio fokus

našeg zajedničkog truda. Timski duh je prepoznat

kroz dobru saradnju između timova i deljenja

uspeha među kolegama, a odgovornost kroz snažnu

kulturu praćenja rizika, etičnosti u radu i društvene

odgovornosti. Naši zaposleni su ponosni da rade za

SGS i podržavaju strategiju i pravac našeg entiteta.

Imidž poslodavca

U toku 2017. godine realizovan je program “Tour

de Soge” u okviru kog je 10 studenata različitih

profila imalo priliku da se upozna sa bankarskim

sektorom kroz rad na različitim pozicijama i

projektima kao i doprinese razvoju našeg poslovanja

kreativnim predlozima i idejama. Po završetku ovog

jednogodišnjeg programa, 6 studenata dobilo je svoj

prvi posao u našoj banci.


08

besplatnih saveta nutricionista o zdravom načinu

života i ishrane. Takođe, imajući u vidu dobrobit naših

kolega, naši zaposleni su i ove godine imali uslugu

privatnog zdravstvenog osiguranja.

Priremili smo i video materijale sa savetima life kouča

kako bi zaposleni svakog jutra na početku radnog

dana mogli da dobiju korisne savete na aktuelne teme

kao što su: zdrav način života, jutarnji rituali, značaj

dnevnog odmora, energetski vampiri i prevazilaženje

stresa. U cilju podsećanja na važnost zdravog načina

života i međusobne brige, zaposleni su dobijali i voćne

pakete.

U 2017. godini smo pratili bankarsko tržište u polju

beneficija kako bismo osigurali da pružamo adekvatne

pakete za naše zaposlene i budemo konkurentni na

tržištu.

SGS zaposleni kao volonteri

Tokom 2017. godine nastavili smo sa programom

“Inkluzivna akademija” koji je namenjen osobama sa

invaliditetom, i kao i prethodnih godina, zaposleni su

podelili svoje veštine, znanja i iskustva iz prakse sa

polaznicima na različite teme : upravljanje karijerom,

priprema za intervju, asertivna komunikacija,

upravljanje projektom, digitalizacija i društvene mreže,

prezentacione veštine. Učesnici našeg programa

postaju konkurentniji na tržištu i osnaženi su za dalju

potragu za poslom.

Više od 30 naših kolega i ove godine učestovalo

je na devetoj korporativnoj volonterskoj akciji “Naš

Beograd” i dosta energije i entuzijazma uložilo kako

bi doprineli kvalitetu života i rada svojih sugrađana,

pokazavši da vode brigu o zajednici u kojoj žive i rade.

Naša banka se ove godine priključila humanitarnoj

akciji za mlade bez roditeljskog staranja tokom koje

su zaposleni donirali novogodišnje poklone i time

pokazali snagu našeg timskog duha i solidarnost

prema zajednici u kojoj žive.


KORPORATIVNA

DRUŠTVENA

ODGOVORNOST

09

Societe Generale banka u 2017. godini obeležila

je značajan jubilej – 40 godina poslovanja u Srbiji.

Tokom prethodnih decenija, banka je pored razvoja

poslovanja bila posvećena i doprinosu zajednici u

kojoj posluje.

Odgovornost, posvećenost, inovativnost i timski duh

su vrednosti kojima se banka rukovodi u svakom

aspektu poslovanja. One su ukorenjene u poslovnoj

politici prema zaposlenima, klijentima, životnoj sredini

i kroz davanje dodatne vrednosti lokalnoj zajednici.

Strategija korporativne društvene odgovornosti oslanja

se na četiri stuba podrške lokalnoj zajednici. To su

podrška preduzetništvu, inovacijama, kulturi i ranjivim

kategorijama stanovništva.

Razvoj društva nije moguć bez bliske saradnje svih

interesnih strana, a uloga korporativnog sektora je

veoma značajna ali ne samo zbog finansijske podrške

jer društveno odgovorne inicijative pružaju i dodatnu

vrednost lokalnoj zajednici na koju su usmerene.

Koncepti poput mentorstva, usavršavanja, takmičenja,

promocije u široj javnosti i umrežavanja i širenja

mreže partnera dobijaće sve više na značaju.

Još jedan trend je svakako umrežavanje partnera

iz različitih sektora. Kao što se i u biznisu spajaju

različite industrije, tako će se i koncepti društvene

odgovornosti razvijati u ovom smeru.

Od 2016. godine Societe Generale Srbija uključena

je na listu Indeksa odgovornog poslovanja - prve

nacionalne platforme za procenu društveno

odgovornog poslovanja koja omogućava objekivno

poređenje učinka i uticaja koje kompanije ostvaruju

na društvo kroz svoje poslovanje.

Želeći da da dodatni doprinos osnaživanju

tehnološkog preduzetništva u Srbiji banka je

pokrenula saradnju sa ICT Hub centrom za tehnološko

preduzetništvo i inovacije kojom je kreirano dugoročno

partnerstvo sa benefitima za sve uključene strane.

Zajedno smo organizovali različite događaje, kao što

su dva fintech hakatona i Open Innovation Challenge

koji su nagradili timove sa najboljim idejama

primenjivim u razvoju bankarstva budućnosti. Takođe,

saradnja je otvorila vrata banke novim partnerima iz

startap ekosistema koji razvijaju inovativne proizvode

i usluge za korisnike u sve razvijenijem digitalnom

okruženju.

U godini kada obeležavamo 40 godina poslovanja u

Srbiji stvorila se potreba da se sve ono što je banka

uradila na polju inovacija u poslednjih par godina

strateški objedini. Tako je osmišljena platforma

Generator koja je pokrenuta kroz konkurs za odabir

40 preduzetničkih inovacija koje su inovativne,

izvodljive i održive. Konkurs su podržali i partneri

banke, a prijavilo se 780 projekata što je izuzetan

uspeh i još jedan dokaz da preduzetnički duh u Srbiji

postoji.


Generator je zapravo dugoročna platforma koja će

postojati i u budućnosti kao mesto na kojem će se

promovisati inicijative i događaji koji doprinose razvoju

inovacija i preduzetništva. Slogan „Priključi se“ poziv

je za sve one koji žele da se otisnu u preduzetničke

vode ili da šire postojeći biznis da prate aktivnosti

Societe Generale u Srbiji, bilo da žele da se povežu

sa bankom ili nekim od partnera, da budu učesnici

na nekom od događaja kao što su hakatoni i druga

okupljanja koja imaju u fokusu inovacije, ili deo

događaja i konferencija koje promovišu digitalno

poslovanje i preduzetništvo.

09

Osim Generatora, kao i prethodnih godina Societe

Generale Srbija podržala je i organizaciju velikih

kulturnih događaja širom zemlje, u partnerstvu sa

Beogradskim festivalom igre, Francuskim Institutom u

Srbiji, Udruženjem mladih talenata „Artlink“, i drugim

partnerima na lokalnom nivou.

Banka je članica i jedan od osnivača Globalnog

dogovora UN za Srbiju i Foruma poslovnih lidera,

dve najznačajnije inicijative koje okupljaju društveno

odgovorne kompanije.


UPRAVLJANJE

RIZICIMA

10

Politika upravljanja rizicima

U svom poslovanju Banka posvećuje posebnu pažnju

sistemu upravljanja rizicima čime se garantuje

stabilan razvoj portfolija, profitabilnost i dugoročna

uspešnost poslovanja. Kako bi uspostavila efikasan

sistem upravljanja rizicima Banka kontinuirano

identifikuje, procenjuje, meri, predupređuje, kontroliše

i interno komunicira svoju izloženost rizicima.

Sistem upravljanja rizicima uređen je odgovarajućim

politikama, metodologijama i procedurama Banke. U

tom smislu Banka je posvećena stalnom unapređenju

svojih procesa upravljanja rizicima kako bi odgovorila

na izazove promena na tržištu i obezbedila

usaglašenost sa izmenama u lokalnoj regulativi i

zahtevima Societe Generale Grupe.

Ključni ciljevi upravljanja rizicima su zaštita i

optimizacija strukture kapitala banke, kao i uvećanje

njegove ekonomske vrednosti.

Banka je u svom poslovanju primarno izložena

sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku

izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih

lica (rizik koncentracije), riziku likvidnosti, kamatnom

riziku, tržišnim rizicima i operativnom riziku.

Organizacija procesa upravljanja rizicima

Upravljanje rizicima je organizovano je u skladu sa

odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama

Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja

rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i najboljom

bankarskom praksom i međunarodnim standardima.

Značajnu ulogu u ovom procesu ima i rukovodstvo

Banke. U tom smislu Upravni odbor utvrđuje strategiju

upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom

banke, kao i politike upravljanja pojedinačnim

rizicima. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje

strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i

strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja

procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika,

kao i upravljanje rizicima i izveštava Upravni odbor o

adekvatnosti procesa upravljanja rizicima.

Kako bi se kreirao adekvatan okvir za upravljanje

rizicima banka definiše i ažurira strategiju za

upravljanje rizicima. Ključni deo ove strategije čine

Politika upravljanja sklonošću banke ka preuzimanju

rizika i Izjava banke o sklonosti ka preuzimanju rizika.

Kroz ova dokumenta banka definiše nivo rizika koji

je spremna da preuzme kako bi ostvaila dugoročne

poslovne ciljeve. Strategija upravljanja rizicima je

operacionalizovana kroz pojedinačne politike za

upravljanje rizicima u segmentima rada sa fizičkim

licima, preduzetnicima i malim privrednim subjektima


i pravnim licima. Na taj način banka obezbeđuje da

se ostvarivanje poslovne politike odvija u okvirima

prihvatljivim sa stanovišta kreditnog rizika što bi

trebalo da se reflektuje sveukupnim kvalitetom

kreditnog portfolija.

Ključni princip u procesu upravljanja rizicima je

nezavisnost funkcije upravljanja rizicima od funkcije

preuzimanja rizika. Zbog toga centralnu ulogu u

procesu upravljanja rizicima igra posebni, nezavisni

organizacioni deo Banke specijalizovan za upravljanje

rizicima – Sektor rizika.

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak

zbog toga što njeni dužnici neće moći u potpunosti

ili delimično da izmire svoje dospele obaveze, a

prema ugovorno definisanim rokovima. Kreditni rizik

u najznačajnijoj meri proističe iz kredita isplaćenih

klijentima Banke i sličnih plasmana.

Upravljanje kreditnim rizikom

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou

pojedinačnih komitenata tako i na nivou celokupnog

svog portfolija.

10


Na nivou pojedinačnog komitenta banka se pridržava

pravila da ne odobrava kredite ili druge plasmane

ukoliko ne poseduje dovoljno informacija kako bi

mogla adekvatno proceniti finansijsko stanje i kreditnu

sposobnost dužnika, kao i sve rizike koji su vezani

sa konkretnom transakcijom sa klijentom. Banka

takođe ne odobrava plasmane čije karakteristike nisu

u saglasnosti sa Bančinim politikama upravljanja

kreditnim rizikom.

Na nivou ukupnog portfolija Banka kreditnim rizikom

upravlja usaglašavajući rokove dospeća kredita sa

namenom kredita, tipom kredita ili klijenta, kao i

upotrebom odgovarajućih instrumenata obezbeđenja.

Analizirajući pojedinačne dužnike Banke, delatnosti

klijenata banke i makroekonomska kretanja Sektor za

upravljanje rizicima daje smernice rukovodstvu Banke

kako bi se poslovne aktivnosti usmerile ka klijentima,

tržištima i proizvodima čiji je rizični profil prihvatljiv za

Banku.

Politika obezbeđenja plasmana

Banka nastoji da sve svoje plasmane obezbedi

odgovarajućim sredstvima obezbeđenja. Upotrebom

sredstava obezbeđenja Banka umanjuje izloženost

kreditnom riziku. Banka posebnu pažnju poklanja

utrživosti, adekvatnoj proceni vrednosti sredstava

obezbeđenja, kao i stalnoj analizi instrumenata

obezbeđenja.

Obezvređenje i politika rezervisanja

Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva

izloženosti kod kojih je utvrđeno da celokupno

potraživanje ili jedan njegov deo neće biti naplaćen

usled značajnog pogoršanja finansijskog stanja

dužnika.

Svojim procedurama Banka je obezbedila adekvatno

identifikovanje i merenje iznosa obezvređenosti

potraživanja koji se računovodstveno evidentiraju kroz

ispravke vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja Banke.

Ispravka vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja se određuju

na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima

po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u

pogledu kreditnog rizika, kao i na osnovu individualnih

procena mogućnosti naplate potraživanja od

problematičnih klijenata.

Rezultati u procesu upravljanja kreditnim rizikom

U makroekonomskom okruženju koje i dalje

karakteriše umeren ekonomski rast, Banka je

nastavila sa procesom unapređenja upravljanja

rizicima, kako bi na taj način predupredila moguće

negative posledice po svoje poslovanje. Između

ostalog Banka je unapredila procese naplate

problematičnih plasmana aktivnijom primenom

strategije prodaje problematičnih plasmana

kao i aktivnijom realizacijom iz instrumenata

obezbeđenja, što je znatno uticalo na smanjenje nivoa

problematičnih plasmana. Nenaplativi plasmani su

tokom 2017. godine dodatno smanjeni primenom tzv

računovodstvenog otpisa problematičnih potraživanja

tj. otpisa bez oprosta duga.

U skladu sa regulativom NBS tokom 2017. Banka je

sprovela i punu implementaciju Bazel III standarda.

Tokom 2017. godine Banka je uložila značajne

resurse ka punoj implementaciji novog MSFI 9

standarda koji značajno menja obračun kreditnih

gubitaka u odnosu na prethodni MRS 39. U tom

smislu Banka je unapredila i procese obračuna

obezvređenosti i projekcije izloženosti kreditnom

riziku.

Pomenuta unapređenja doprinela su znatnom

smanjenju problematičnih plasmana tokom 2017.

godine. Učešće problematičnih plasmana u ukupnim


plasmanima Banke na kraju 2017. je bilo 9,7%1 što je

povoljnije u odnosu na prosek bankarskog sektora u

Srbiji od 11,1%2.

Konzervativna politika upravljanja kreditnim rizikom

pruža čvrstu osnovu za dalji razvoj poslovnog modela i

ostvarivanje pozitivnih poslovnih rezultata u narednom

periodu. Ovo je dodatno potkrepljeno adekvatnom

kapitalnom bazom sa pokazateljem adekvatnosti

kapitala na kraju 2017. godine od 18.04% što je

znatno iznad minimalno propisanih kapitalnih zahteva.

Redovno godišnje Banka sprovodi proces interne

procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) koji je i 2017.

godine potvrdio dobru kapitalizovanost banke i

otpornost na različite vrste rizika, čak i u stresiranim

okolnostima.

Tokom 2018 Banka će nastaviti da unapređuje

Politiku upravljanja sklonošću banke ka preuzimanju

rizika i Izjavu banke o sklonosti ka preuzimanju rizika

kao garanta stabilnosti Banke i njenog uspešnog

poslovanja.

Detaljni pregled i analiza procesa upravljanja

kreditnim rizikom data je u napomenama uz

finansijske izveštaje za 2017. godinu.

Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka

negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u

radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura

i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim

i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja

1 NPL racio od 9,7% se odnosi na ukupan portfolio banke

uključujući I izloženosti prema klijentima iz bankarskog i

državnog sektora. Ukoliko bi se izuzele izloženosti prema

klijentima iz bankarskog i državnog sektora NPL racio bi bio

10,1%.

2 Izvor podataka Izveštaj Narodne banke Srbije

“Makroekonomska kretanja u Srbiji”, januar 2018, strana 23

nepredvidivih spoljnih događaja, posebno uključujući

i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja, ali

sa rizikom velikog gubitka, rizike internih i eksternih

prevara kao i rizike koji su vezani za modele. Uz

izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje

pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i

reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe.

U cilju uspešnog upravljanja operativnim rizikom,

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd uvela

je stalni sistem identifikacije, merenja, praćenja i

kontrole/smanjivanja operativnog rizika.

Upravljanje operativnim rizikom obuhvata:

Aktivnosti identifikacije, nadgledanja i merenja

operativnih rizika kroz:

- Prikupljanje internih podataka o operativnim

rizicima

- Ključne indikatore rizika

- Samoprocenu i kontrolu rizika

- Scenario analize

- Procenu operativnog rizika kod uvodjenja/

izmene novih proizvoda i poveravanja određenih

aktivnosti trećim licima

- Procenu uticaja prekida aktivnosti na poslovanje

Preventivne aktivnosti kao što su:

- Trajni nadzor ili Menadžerska supervizija kao

osnov sistema internih kontrola

- Plan kontinuteta poslovanja kojim se obezbeđuje

zaštita od prekida u poslovnim aktivnostima i od

ekstremnih rizika

Operativni rizik predstavlja sastavni deo svih

proizvoda, aktivnosti, procedura i sistema Banke.

Upravljanje operativnim rizikom je integralni deo

funkcija upravljanja na svim nivoima. On se velikim

delom zasniva na sistemu unutrašnjih kontrola,

koji uključuje sistem Menadžerske supervizije koja

se sprovodi na svim nivoima, kao i periodičnim

kontrolama koje sprovodi odeljenje unutrašnje revizije.

10

36 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD36 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

Sistem unutrašnjih kontrola podrazumeva da se

operativni rizik posmatra kao zasebna vrsta rizika

i na taj način se podvrgava posebnim metodama

detekcije i procene, praćenja i kontrole, a sve u cilju

razvoja odgovarajućih mera za smanjenje rizika i

pružanja mogućnosti da se sagleda rizični profil

Banke. Kako bi upravljanje operativnim rizikom

bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću

strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani

Odbor za operativni rizik (ORCO) i implementiran

sistem unutrašnjih kontrola, kao i odgovarajuću

organizacionu strukturu, čiju okosnicu čini Služba za

stalnu kontrolu i upravljanje operativnim rizikom koja

predlaže politike, metodologije, planove i procedure za

upravljanje operativnim rizikom, kao i potrebne alate

upravljanja (prikupljanje podataka, RCSA itd).

Za potrebe izračunavanja regulatornog kapitalnog

zahteva za operativni rizik, Banka koristi pristup

osnovnog indikatora u skladu sa Odlukom o

adekvatnosti kapitala Banke. Interni kapitalni zahtev

za operativni rizik kvantifikuje se upotrebom posebnog

pristupa koji se zasniva na internim gubicima i

scenario analizi.

Plan kontinuiteta poslovanja

Radi obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, Banka

je implementirala plan kontinuiteta poslovanja u

cilju omogućavanja nesmetanog i kontinuiranog

funkcionisanja svih značajnih sistema i procesa

Banke, kao i ograničavanja gubitaka u vanrednim

situacijama.


Interna revizija

Kroz izvršavanje planiranih revizija i specijalnih

angažovanja / istraga, Unutrašnja revizija ocenjuje

adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola

Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja

Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada

rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na

odgovarajući način identifikuju i kontrolišu.

Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim

aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru

za reviziju.

Kontrola usklađenosti poslovanja Banke

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je

osnovana u skladu sa Zakonom o bankama (član 83 i

84) i pokriva sledeće rizike:

1. regulatorni rizik

2. rizik od finansijskih gubitaka

3. reputacioni rizik

Rizici neusklađenosti poslovanja mogu nastati zbog

neusklađenosti poslovanja Banke sa:

1. zakonima i podzakonskim propisima

2. internim aktima Banke

3. pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i

poslovnom etikom Banke

Rizik od finansijskog gubitka može biti značajan

usled rizika od regulatornih sankcija koja dalje mogu

uticati i na reputacioni rizik. Reputacioni rizik pored

navedenog uzroka može nastati i nepoštovanjem

bankarskog kodeksa profesionalnog ponašanja koji

uključuje pre svega fer ponašanje, transparentnost

u radu, izbegavanje i prevenciju situacija konflikta

interesa, korupcije i podmićivanja i zloupotrebe tržišta.

U cilju redovnog obavljanja poslova iz svog

delokruga kao i identifikovanja i praćenja glavnih

rizika usklađenosti u poslovanju Banke, Služba za

kontrolu usklađenosti poslovanja prati usklađenost

internih akata Banke, a naročito onih koji se odnose

na: usklađenost poslovanja banke sa regulativom;

poštovanje bankarske tajne; zloupotrebu tržišta i

privilegovanih informacija koje proističu iz posebnih

ovlašćenja; konflikt interesa koji može nastati iz

rukovodeće funkcije ili vlasničkog statusa zaposlenog,

klijenta i/ili Banke, kao i drugih konflikata u skladu

sa zakonom; kodeks profesionalnog bankarskog

ponašanja i prava uzbunjivača; sprečavanje mita i

korupcije; transparentnost u ponudi usluga/proizvoda

klijentima Banke; interna pravila vezana za razvoj/

izmenu postojećih i odobravanje novih usluga

(proizvoda) Banke.

Razvijeno je niz novih aktivnosti u radu Službe u cilju

praćenja i jačanja internih kontrola, standarda i dobre

poslovne prakse koje su u nadležnosti Službe za

kontrolu usklađenosti poslovanja.

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja nastoji

da utiče i na podizanje svesti zaposlenih o potrebi

postupanja u skladu sa zakonskom regulativom,

internim aktima banke, standardima i dobrim

poslovnim običajima putem obuka zaposlenih

iz odredjenih oblasti tokom godine a posebno o

regulatornim rizicima u poslovanju, sprečavanju

konflikta interesa, sprečavanju mita i korupcije,

čuvanju bankarske tajne, reputacionom riziku.

10


UPRAVLJANJA

LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM

KAMATNE STOPE

11

Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuirani proces

sagledavanja potreba za likvidnošću u redovnim

poslovnim situacijama (“business as usual”), ali i

planiranje upravljanja u nepredviđenim okolnostima,

putem obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnih

sredstava na osnovu analize potreba za likvidnošću,

kao i sagledavanja promena u strukturi bilansa i

vanbilansa banke.

Likvidnost predstavlja sposobnost banke da obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava kako bi bezuslovno

zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz

bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora

finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i

po osnovu vanbilansnih pozicija.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom u okviru

sektora Finansija odgovorno je za upravljanje

likvidnošću banke. Dnevnom i kratkoročnom

likvidnošću do 30 dana upravlja Služba za operativne

poslove Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom.

Dnevnom ili operativnom likvidnošću upravlja se sa

ciljem da se obezbedi dovoljno likvidnih sredstava

u svakoj valuti i izvrši bezuslovno i pravovremeno

plaćanje svih dospelih obaveza, kako u regularnim

uslovima poslovanja, tako i u stresnim okolnostima.

Služba za ALM izveštavanje u okviru Odeljenja za

upravljanje aktivom i pasivom odgovorana je za

procenu likvidnosne pozicije na duži rok koja proističe

iz ukupne bilansne strukture Banke. Odeljenje za

upravljanje aktivom i pasivom na redovnoj osnovi

izveštava Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

(ALCO), koji je prvenstveno zadužen da prati

izloženost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture

aktive i pasive bilansa stanja i vanbilansih pozicija

kao i da predlaže, razmatra i usvaja mere u cilju

ublažavanja strukturnih rizika.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja likvidnošću Banke

su:

Diversifikacija izvora finansiranja;

Obezbeđenje tekuće likvidnosti kroz angažovanje

sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

za nesmetano izvršenje svih dospelih obaveza,

uzimajući u obzir procenu očekivanih novčanih

tokova u periodu do 30 dana, kao i srednjeročnu i

dugoročnu procenu likvidnosne pozicije Banke;

Obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffera”)

likvidnosti koja se sastoji iz visokokvalitetne

likvidne aktive koja se može lako i uz minimalne

troškove konvertovati u gotovinu na finansijskom

tržištu, kao što je portfolio hartija od vrednosti

najvišeg kreditnog rejtinga, odnosno trezorski

zapisi i obveznice izdate od strane Ministarstva

finansija Republike Srbije. Banka ulaganja u ove

hartije od vrednosti vrši u skladu sa „Politikom

investicionog portfelja”;

Obezbeđivanje okvirnih kreditnih linija koje svakog

trenutka može iskoristiti za potrebe održanja

likvidnosti;


Održavanje zahtevanog nivoa obavezne dinarske

i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne

banke Srbije;

Navedeni ciljevi instrumentalizuju se kroz planiranje

priliva i odliva novčanih sredstava; analizu strukture,

stabilnosti i koncentracije depozita; kao i utvrđivanje,

merenje i praćenje pokazatelja likvidnosti.

Nivo likvidnosti iskazuje se pokazateljem likvidnosti

koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog

i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod

drugih banaka sa odgovarajućim kreditnim rejtingom,

depoziti kod Narodne Banke Srbije, potraživanja

u postupku realizacije, neopozive kreditne linije

odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na

berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju

do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez

ugovorenog roka dospeća u odgovarajućem procentu

i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih

mesec dana.

Banka je dužna da upravlja likvidnošću na način da

obezbedi da pokazatelj likvidnosti bude:

Najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek

pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u

mesecu

Ne bude manji od 0.9 duže od 3 uzastopna radna

dana

Najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni

dan

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2017. godine bio

je uvek u okviru propisanog i kretao se kao što je

prikazano u donjoj tabeli:

2017

Prosek tokom perioda 1.59

Najviši 1,94

Najniži 1,35

Pored prethodno navedenog, banka obračunava i prati

i uži pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne

Banke Srbije, koji je takođe tokom 2017. bio u skladu

sa definisanim limitima.

Banka obračunava i Pokazatelj pokrića likvidnom

aktivom (LCR), koji ima za cilj jačanje otpornosti

banaka na kratkoročne šokove, odnosno poremećaje

likvidnosti na tržištu. Pokazatelj pokrića likvidnom

aktivom (LCR) predstavlja meru sposobnosti banke da

obezbedi dovoljno likvidnih sredstava u cilju izvršenja

svih dospelih obaveza u slučaju nastupanja značajnih

poremećaja na finansijskom tržištu (stres scenario) u

trajanju od 30 kalendarskih dana, kroz obezbedjenje

adekvatnog iznosa nezaložene visokokvalitetne

likvidne aktive (HQLA), kao što je gotovina ili imovina

koja se može brzo, lako i uz minimalne gubitke

vrednosti pretvoriti u gotovinu na finansijskim

tržištima.

11


Dugoročna ili strukturna likvidnost prati se kroz

analizu strukture bilansnih i vanbilansnih pozicija,

kao i projekciju tokova gotovine i gepova likvidnosti

posebno za svaku od značajnih valuta. Projekcija

gepova likvidnosti vrši se na bazi ugovorenih rokova

dospeća i amortizacionih planova, ali uzimajući u obzir

i bihejviorističke pretpostavke, odnosno modeliranje

tokova gotovine za stavke bez ugovorenog roka

dospeća (tekući računi, štednja po viđenju i slično).

U cilju sveobuhvatnog praćenja izloženosti

riziku likvidnosti Banka je uspostavila sistem

indikatora ranog upozorenja u cilju blagovremenog

prepoznavanja potencijalne krize likvidnosti. Banka

vrši i procenu tokova gotovine i adekvatnosti rezervi

likvidnosti u slučaju nastupanja nepredviđenih,

nepovoljnih događaja, odnosno razvija scenario

analizu i vrši stres testiranje u skladu sa Planom za

obezbeđenje kontinuiteta likvidnosti kao i Planom

oporavka.

Diversifikaciju izvora i optimizaciju troškova

finansiranja banka sprovodi prikupljanjem

komercijalnih depozita, kako stanovništva, tako

i privrede, ugovaranjem kreditnih aranžmana sa

Međunarodnim finansijskim institucijama i kreditnih

linija sa matičnom bankom, kao i korišćenjem svih

raspoloživih kapaciteta međubankarskog tržišta

novca.

Rizik kamatnih stopa

Kamatni rizik se definiše kao rizik od mogućeg

nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih

kamatnih stopa. U svrhu adekvatnog upravljanja

kamatnim rizikom Služba za ALM izveštavanje u

okviru Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom:

Sprovodi proces identifikacije, merenja,

ublažavanja i praćenja kamatnog rizika na

redovnoj osnovi;

Najmanje na kvartalnom nivou izrađuje kamatni

gep za sve značajne valute u cilju sagledavanja

izloženosti kamatnom riziku;

Vrši redovno izvestavanje Odbora za upravljanje

aktivom i pasivom Banke o izloženosti kamatnom

riziku;

Kamatni rizik se meri i analizira sa stanovišta

njegovog uticaja na neto kamatnu marginu

(perspektiva prihoda) i ekonomsku vrednost kapitala.

Perspektiva prihoda odnosi se na merenje uticaja

promene u kamatnim stopama na neto prihode od

kamata banke. Merenje se vrši na bazi projekcije

novčanih tokova kamatno osetljivih pozicija bankarske

knjige bilansa stanja i određenih vanbilansnih pozicija,

odnosno izrade kamatnog gepa na koji se primenjuju

različita scenarija promene kamatnih stopa, koji

pokrivaju različite tipove kamatnog rizika, kao što su

rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog

određivanja cena, bazni rizik, rizik krive prinosa i sl.

Novčani tokovi se za potrebe procene kamatnog rizika

utvrđuju na bazi ranijeg od sledeća dva datuma:

Datum naredne promene kamatnih stopa i

Datuma dospeća, kao i na bazi primene ostalih

pretpostavki za pretvaranje bilansnih pozicija bez

utvrđenog datuma dospeća ili plana otplate u

novčane tokove (depoziti po viđenju, itd).

Perspektiva ekonomske vrednosti kapitala fokusira

se na uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku

vrednosti imovine i obaveza, odnosno promenu

ekonomske vrednosti kapitala. O rezultatima merenja

kamatnog rizika izveštava se Odbor za upravljanje

aktivom i pasivom na redovnoj osnovi.

11


UPRAVLJANJE KAPITALOM

I POKAZATELJI

ADEKVATNOSTI KAPITALA

12

Osnovni strateški cilj Banke u pogledu upravljanja

kapitalom predstavlja nastojanje da se raspoloživi

izvori kapitala koriste ekonomično i u skladu sa

definisanim perspektivama poslovnog razvoja Banke.

Politika upravljanja kapitalom Banke prioritet daje

pokriću potencijalnih gubitaka Banke, nastalih

negativnih efekata koji proizilaze iz izloženosti

rizicima, u odnosu na ostvarenje prinosa. U

samom procesu upravljanja kapitalom fokus je na

kontinuiranom praćenju adekvatnosti kapitala. Nivo

kapitala Banke koji se smatra adekvatnim je onaj

nivo kapitala koji obezbedjuje realizaciju strategije i

poslovne politike Banke i istovremeno omogućava

pokriće svih rizika kojima je banka izložena u svom

poslovanju.

Upravljanje kapitalom se zasniva na:

Procesu identifikacije, merenja, odnosno procene

rizika

Obezbeđivanju adekvatnog nivoa kapitala u

skladu sa rizicima kojima je Banka izložena u

svom poslovanju

Adekvatnom inkorporiranju upravljanja kapitalom

u sistem upravljanja i odlučivanja u banci

Redovnim analizama, praćenju i proveri procesa

upravljanja kapitalom banke.

Centralnu funkciju u procesu upravljanja kapitalom

ima rukovodstvo Banke – Skupština, Upravni odbor

i Izvršni odbor. U nadležnosti Skupštine banke je

odluka o svim povećanjima kapitala, kao i usvajanje

poslovne politike i strategije Banke, kojim se definišu i

ulazni podaci za planiranje kapitala Banke za narednu

poslovnu godinu.

U nadležnosti Upravnog odbora banke je

uspostavljanje strategije za upravljanje rizicima i

supervizija rizika koje banka preuzima u sklopu

svojih poslovnih aktivnosti, a koji se odražavaju na

nivo adekvatnosti kapitala banke, kao i strategija

upravljanja kapitalom banke.

U sklopu funkcije strateškog upravljanja rizicima

banke, Izvršni odbor banke predlaže Upravnom

odboru poslovnu politiku i strategiju Banke,

strategiju upravljanja kapitalom i strategiju i politike

za upravlljanje rizicima, sprovodi sve ove politike i

strategije i usvaja procedure kojima se identifikuju,

mere, procenjuju i prate rizici kojima je Banka izložena

u svom poslovanju, a koji utiču na adekvatnost

kapitala Banke i samim tim buduće poslovne odluke.

U sklopu procesa upravljanja kapitalom, u nadležnostI

Izvršnog odbora Banke je da planiranje kapitala

inkorporira u sve poslovne odluke i procedure koje

se odnose na poslovno planiranje, blagovremeno

informiše Upravni odbor o potrebama za kapitalom i

omogući adekvatno izveštavanje eksternih nadzornih

organa banke o nivou adekvatnosti kapitala. Obzirom


12

da je upravljanje kapitalom Banke u visokoj korelaciji

sa rizičnim profilom Banke, pored organizacionih

delova Banke koji pripadaju standardnoj hijerarahiji

upravljanja, Banka je ustanovila i određeni broj odbora

u čijoj nadležnosti je praćenje izloženosti postojećim

rizicima kao i planiranje i predviđanje potecijalne

izloženosti novim vrstama rizika.

Kapital Banke u 2017 godini

30.juna 2017 stupila je na snagu izmena regulative

NBS u cilju usklađivanja sa Bazel 3 standardima.

Nova regulativa donela je izmene u obračunu kapitala

i obračunu rizikom ponderisane aktive.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog

akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala i

dopunskog kapitala.

Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu

običnih akcija, emisiona premija, revalorizacione

rezerve, rezerve iz dobiti, regulatorna prilagođavanja

vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala

banke, nematerijalna ulaganja, odložena poreska

sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti Banke,

izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika,

umanjenih za odložene poreske obaveze i potrebne

rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama Banke kao odbitne

stavke.

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje se

u skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala

uključuju u dopunski kapital Banke.

U skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti

kapitala, Banka je u obavezi da obračunava sledeće

pokazatelje:

pokazatelj adekvatnosti osnovog akcijskog

kapitala banke koji je jednak odnosu osnovnog

akcijskog kapitala i rizične aktive banke i ne može

biti ispod 4,5%

pokazatelj adekvatnosti osnovog kapitala banke

koji je jednak odnosu osnovnog kapitala i rizične

aktive banke i ne može biti ispod 6%

pokazatelj adekvatnosti ukupnog kapitala banke

koji je jednak odnosu kapitala i rizične aktive

banke i ne može biti ispod 8%.

Takođe, Banka je dužna da održava pokazatelje

adekvatnosti kapitala uvećane na način koji joj

omogućava pokriće zahteva za kombinovanim

zaštitnim slojem kapitala.

Rizična aktiva Banke predstavlja zbir ukupnog iznosa

rizikom ponderisanih izloženosti za kreditni rizik,

rizik druge ugovorne strane, za cenovni rizik za

aktivnosti iz knjige trgovanja, za devizni rizik, za rizik

prilagodjavanja kreditne izloženosti za sve poslovne

aktivnosti banke i za operativni rizik.


Počev od juna 2017. godine nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti imali su sledeći trend:

u 000 RSD JUN 2017 SEP 2017 DEC 2017

Ukupan kapital 28,258,271 31,531,461 37,627,488

Osnovni kapital 24,879,672 28,645,369 33,419,956

Osnovni akcijski kapital 24,879,672 28,645,369 33,419,956

Akcijski kapital i emisiona premija 23,724,274 23,724,274 23,724,274

Rezerve iz dobiti 9,893,347 9,893,347 9,893,347

Revalorizacione rezerve 792,251 740,669 754,815

Nematerijalna ulaganja -654,019 -632,819 -774,907

Odložena poreska sredstva -226,445 -226,445 0

Potrebna rezerva kao odbitna stavka -8,603,171 -4,809,074 -138,561

Ostala regulatorna prilagodjavanja -46,565 -44,583 -39,012

Dodatni osnovni kapital 0 0 0

Dopunski kapital 3,378,599 2,886,092 4,207,533

Subordinirane obaveze 3,378,599 2,886,092 4,207,533

Ukupna rizična aktiva 170,748,798 186,009,665 208,522,059

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za kreditni rizik 144,413,941 159,683,922 181,348,375

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za tržišni rizik 3,257,116 3,187,627 2,775,296

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za operativni rizik 23,035,454 23,035,454 24,314,663

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za CVA 42,288 102,663 83,725

Racio adekvatnosti ukupnog kapitala 8% 16.55% 16.95% 18.04%

Racio adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 4.5% 14.57% 15.40% 16.03%

Racio adekvatnosti osnovnog kapitala 6% 14.57% 15.40% 16.03%

Banka je tokom 2017. godine, održavala nivo adekvatnosti kapitala u regulatorno propisanim okvirima.

Tokom 2017. nije postojala potreba za dokapitalizacijom u vidu nove emisije akcija.

12


13FINANSIJSKI

POKAZATELJI

BANKE

1. Bilans uspeha

RSD 000 2017. 2016. VAR 17/16

POSLOVNI PRIHODI 13,397,996 12,853,299 4.2%

Prihodi od kamata 13,202,035 12,889,019 2.4%

Rashodi od kamata (2,524,833) (2,649,422) -4.7%

Neto prihod po osnovu kamata 10,677,202 10,239,597 4.3%

Prihodi od naknada i provizija 4,725,435 3,808,257 24.1%

Rashodi od naknada i provizija (2,199,244) (1,611,526) 36.5%

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 2,526,191 2,196,731 15.0%

Neto dobitak (gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (661,755) (49,278)

Neto prihod (rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 605,387 81,433

Ostali poslovni prihodi 250,971 384,816 -34.8%

POSLOVNI RASHODI (8,966,308) (8,360,749) 7.2%

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,373,381) (3,297,035) 2.3%

Troškovi amortizacije (492,751) (425,769) 15.7%

Ostali rashodi (5,100,176) (4,637,945) 10.0%

REZULTAT REDOVNOG POSLOVANJA 4,431,688 4,492,550 -1.4%

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih

vanbilansnih stavki- (518,857)

Neto prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno

rizičnih vanbilanskih stavki2,291,557

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 6,723,245 3,973,693 69.2%

Porez na dobitak (482,507) (11,274)

Gubitak po osnovu odloženih poreza (210,001) (277,834)

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 6,030,737 3,684,585 63.7%

* menadžment pogled


Ukupni poslovni prihodi banke dostigli su 13,4 milijarde dinara (110,3 miliona evra), što je za 4,2%

više u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos okruženju

niskih kamatnih stopa, neto prihod po osnovu kamata

je porastao, u najvećoj meri zahvaljujući nižim

rashodima od kamata, usled izmene baze depozita

u smislu strukture i visine kamatnih stopa. Takođe je

došlo do značajnog porasta neto prihoda od naknada

i provizija, kao i prihoda po osnovu finansijskih

transakcija.

Ukupni poslovni rashodi su na kraju 2017. godine iznosili 9 milijardi dinara (73,8 miliona evra), što

je iznad nivoa iz 2016. godine za 7,2% prvenstveno

usled porasta ostalih rashoda (a u okviru kojih se

beleži porast rashoda po osnovu otpisa ili prodaje

potraživanja) i troškova amortizacije, dok su troškovi

zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi zadržani

na stabilnom nivou.

U 2017. godini, banka je ostvarila dobitak od 6 milijardi dinara (49,7 miliona evra), što je 63,7%

više u odnosu na nivo iz 2016. godine, usled

značajnog pozitivnog doprinosa neto prihoda po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki.


2. Bilans stanja

Aktiva u RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Gotovina i sredstva kod centralne banke 30,596,131 23,765,143 28.7%

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 37,005,636 40,611,993 -8.9%

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,677,050 6,910,230 11.1%

Krediti i potraživanja od komitenata 204,950,242 158,859,415 29.0%

Stanovništvo 105,990,373 79,044,584 34.1%

Privreda 98,959,869 79,814,831 24.0%

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649 0.0%

Investicije u zavisna društva 314,098 314,098 0.0%

Nematerijalna ulaganja 774,907 673,131 15.1%

Nekretnine, postrojenja i oprema 2,940,065 3,188,428 -7.8%

Investicione nekretnine 43,000 42,056 2.2%

Tekuća poreska sredstva - 223,320 -100.0%

Odložena poreska sredstva - 130,771 -100.0%

Ostala sredstva 1,572,925 897,580 75.2%

Ukupno aktiva 287,987,802 235,782,902 22.1%

Obaveze 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 13,118 222.2%

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci 66,422,674 36,582,655 81.6%

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 165,425,303 141,900,016 16.6%

Stanovništvo 66,875,805 65,489,765 2.1%

Privreda 98,549,498 76,410,251 29.0%

Subordinirane obaveze 8,889,583 9,264,383 -4.0%

Rezervisanja 1,002,530 1,058,006 -5.2%

Tekuće poreske obaveze 259,187 -

Odložene poreske obaveze 39,357 -

Ostale obaveze 5,502,307 6,616,878 -16.8%

Ukupno obaveze 247,583,213 195,435,056 26.7%

Kapital 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Akcijski kapital 23,724,274 23,724,274 0.0%

Dobitak 6,030,737 5,748,046 4.9%

Rezerve 10,649,578 10,875,526 -2.1%

Ukupno kapital 40,404,589 40,347,846 0.1%

Ukupno pasiva 287,987,802 235,782,902 22.1%


Bilansna suma uvećana je za 22,1% na 288

milijardi dinara (2,4 milijardi evra) u 2017.-oj godini

sa 235,8 milijardi dinara (1,9 milijardi evra) na kraju

2016. godine.

Iznos kredita komitentima je na kraju 2017. godine dostigao 204,9 milijardi dinara (1,7

milijarde evra), što je rast od 29% u odnosu na

prethodnu godinu. Kao i u prethodnim godinama,

segment poslovanja sa stanovništvom beleži odlične komercijalne rezultate sa rastom plasmana za 34,1% u 2017. godini na 106 milijardi dinara (895 miliona evra), što je rezultat

organskog rasta tokom godine u segmentu

gotovinskih i stambenih kredita, u segmentu

malog biznisa, kao i preuzimanja portfelja kredita

stanovništva jedne od domaćih banaka na kraju

2017. godine, čime je banka učvrstila poziciju druge

najveće banke u poslovanju sa stanovništvom u Srbiji.

U sektoru poslovanja sa privredom, nivo plasmana je na kraju 2017. godine iznosio 99 milijardi dinara (835 miliona evra), što je više u

odnosu na 2016. godinu za 24%, usled nastavka

dinamičnog rasta u segmentu srednjih preduzeća,

kao i rasta plasmana u segmentu velikih privrednih

subjekata.

Ukupni depoziti su na kraju 2017. godine dostigli

nivo od 165,4 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra (+16,6% u odnosu na 2016. godinu). Depoziti stanovništva su na kraju 2017. godine ostali su na stabilnom nivou od 66,9 milijardi dinara (564 miliona evra), uz nastavak trenda promene

njihove strukture i porast nivoa depozita po viđenju

i štednih depozita, a sa druge strane smanjenja

nivoa oročenih depozita. Rast depozita privrede

je u 2017. godini nastavljen i oni su dostigli 98,5

milijardi dinara (832 miliona evra), što je +29% u

odnosu na 2016. godinu.

13


14BUDUĆI

RAZVOJ BANKE

Nakon rasta od 1,9% u 2017. godini u narednim

godinama očekuje se brži rast privrede, uz nastavak

sprovođenja reformi i procesa integracije u EU, kao i

povoljnija kretanja na tržistu radne snage (smanjenje

nezaposlenosti i rast zarada). Što se tiče bankarskog

sektora, koji je i dalje fragmentiran očekuje se

nastavak procesa konsolidacije koji su otpočeli u

prethodnim godinama i intezivirali se tokom 2017.

godine. Imajući u vidu ovakav makroekonomski

abijent, banka očekuje dalji rast klijentske baze i

plasmana klijentima, kako u sektoru stanovništva,

tako i u sektoru privrede, te su njeni ciljevi budućeg

razvoja definisani na sledeći način:

Rast broja klijenata, uz fokus na poboljšanje

razumevanja njihovih potreba i negovanje

dugoročne saradnje sa njima

Rast plasmana stanovništvu i malom biznisu uz

prilagođavanje kanala komunikacije sa klijentima

rastućem trendu digitalizacije

Uz proaktivni pristup i fokus na bolje razumevanje

potreba klijenata, rast plasmana u segmentu

poslovanja sa privredom

Nastavak fokusa na poboljšanju operativne

efikasnosti, uz održavanje stabilnog nivoa

rashoda i usmeravanje rashoda ka projektima/

aktivnostima koji će dovesti do budućeg rasta,

kao i poboljšanju profitabilnosti

Adekvatno upravljanje ograničenim resursima

u dugom roku (izvorima finansiranja, rizikom

ponderisane kreditne aktive, kao i kapitala)

Odgovorno upravljanje rizicima

Razvoj ljudskih resursa, kao i upravljanje talentima


14

societe generale banka srbia a.d beograd · 1. osnovne informacije o banci societe generale banka...

Documents