SOCIOLOGIJA

Rad, privreda i ekonomski životRad, privreda i ekonomski život

Pojam i osnovne karakteristike rada

• Ekonomija se zasniva na procesu rada – rad je osnovekonomije;

• Osnovne karakteristike rada:

1. novac;1. novac;

2. nivo aktivnosti;

3. lični identitet;

4. raznovrsnost;

5. struktura vremena;

6. društveni kontakti.

Vrste rada

• Rad može biti:

1. umni (intelektualni) – vezuje se za visoko obrazovani kadar i posedovanje određenih znanja i veština;znanja i veština;

2. fizički (manuelni) – “radnička klasa”, “plavi okovratnici”;

Radna sposobnost

• Pravo na rad je jedno od fundamentalnih ljudskih prava;

• Pravo na rad stiče svako lice koje je radno sposobno;sposobno;

• Starosna granica za radnu sposobnost se određuje pravnim propisima u svakoj državi (npr. 16 ili 18 godina starosti)

Osnovna prava radnika

• Pravo na lični dohodak (zaradu, platu);

• Pravo na štrajk u skladu sa zakonskim aktima;

• Pravo na plaćeni godišnji odmor;

• Pravo na nedeljni odmor (ograničen broj radnih sati);• Pravo na nedeljni odmor (ograničen broj radnih sati);

• Pravo na dnevni odmor (8h+8h+8h);

• Pravo na pauzu tokom radnog vremena;

• Pravo na zaštitu na radu i zdravstvenu zaštitu;

• Pravo na naknadu za ishranu, prevoz i slično;

• Posebna zakonska zaštita trudnica i majki.

Osnovne obaveze radnika

• Savesno obavljanje posla u skladu sa pravilima, propisima i zakonskim aktima;

• Poštovanje radnog vremena;

• Poštovanje interesa poslodavca i čuvanje • Poštovanje interesa poslodavca i čuvanje poslovne tajne;

• Savestan odnos prema sredstvima za rad;

• Poštovanje ličnosti i integriteta drugih učesnika procesa rada i slično

Ustav Republike Srbije, član 60.

Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna

mesta.mesta.

Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje

ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada,

potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme,

dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor,

pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj

prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može

odreći.

Ustav Republike Srbije

• Član 60. stav 5:

Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

• Član 61.

Pravo na štrajk

Rad i moderno društvo

• Zanimanje (profesija) je posao koji se obavlja u zamenu za redovnu nadnicu ili honorar (platu);

• Novi društveni poredak se vrlo često drugačije naziva postindustrijskim društvom, “novom naziva postindustrijskim društvom, “novom ekonomijom” ili “ekonomijom znanja”;

• Primena savremenih tehnologija u procesu rada;

• Ekonomska međuzavisnost;

• Pojava novih oblika rada u odnosu na tradicionalna društva, kao posledica usložnjavanja društva.

Tejlorizam i naučni menadžment

• Frederik Vinslou Tejlor: naučni menadžment (tejlorizam);

• Naučni menadžment: analiza industrijskih procesa

kako bi se oni mogli podeliti na jednostavnijekako bi se oni mogli podeliti na jednostavnije

operacije koje se mogu precizno odrediti vremenski

i organizaciono;

• Svaki zadatak se može detaljno ispitati kako bi sepronašao najbolji način na koji se on može izvršiti;

• Veća efikasnost u industrijskoj proizvodnji.

Fordizam i postfordizam

• Henri Ford (proizvodnja automobila);

• Fordizam – nastavak Tejlorovih principa i odnosi se na uvećanje proizvodnje putem osvajanja masovnih tržišta;

• Postfordizam – pojava maksimalne fleksibilnosti iinovacija kako bi se zadovoljili uslovi tržišta za različitiminovacija kako bi se zadovoljili uslovi tržišta za različitimproizvodima, po meri potrošača;

• Ograničenja fordizma: skup za primenu, “sistemi malog

poverenja” gde menadžment određuje poslove, a sameposlove određuje kapacitet mašina.

• “Sistemi velikog poverenja” – radnici kontrolišu tempo isadržaj svog rada.

Rad i rodna ravnopravnost

• Uloga žena u radnom procesu;

• Podela na muške i ženske poslove;

• Dva glavna oblika nejednakosti žena u oblasti rada:

1. podela u pogledu zanimanja;1. podela u pogledu zanimanja;

2. zastupljenost u poslovima sa skraćenim radnim vremenom.

• “Rad u kući” – preduslov je bilo razdvajanje kuće od radnog mesta;

• Žene ne rade manje u kući, uprkos pojavi brojnih kućnih aparata (“druga smena” – Arli Horčšild).

Podela rada u domaćinstvu

• Mladi bračni parovi pravednije dele kućneposlove nego oni stariji;

• Poslovi u kući se dele na osnovu raspolaganjakućnim finansijama;kućnim finansijama;

• Neke evropske države su otišle najdalje upogledu standarda rodne ravnopravnosti umnogim oblastima, pa tako i u oblasti rada iradnog zakonodavstva.

Politika zapošljavanja

• Politika zapošljavanja koja je usmerena ka

očuvanju i dobrobiti porodice trebalo bi da vodi

računa o:

1. fleksibilnom radnom vremenu;1. fleksibilnom radnom vremenu;

2. deljenju radnog mesta;

3. radu kod kuće;

4. roditeljskom odsustvu.

• “tržište radne snage” – konkurentnost onih koji

traže posao;

Oblici nezaposlenosti

• Nezaposlenost nikad nije jednaka nuli;

• Privremenu nezaposlenost drugačije nazivamo frikcionom nezaposlenošću (promena radnog mesta, traženje posla nakon diplomiranja i sl.);traženje posla nakon diplomiranja i sl.);

• Ukoliko je nezaposlenost posledica velikih promena uprivredi, onda je nazivamo strukturalnom

nezaposlenošću (npr. opadanje teške industrije jedovelo do visoke stope strukturalne nezaposlenosti uUK);

• Nezaposlenost kod mladih (uzroci nezaposlenosti?)

Sigurnost radnog mesta

• Malo je onih koji mogu računati na sigurno radno mesto,

bez obzira na okolnosti (“rad sa i bez portfelja”);

• Neka istraživanja su pokazala da mladi diplomirani

kadrovi u UK tokom radnog veka promene čak 11 radnih

mesta i koriste najmanje tri različite veštine na radnommesta i koriste najmanje tri različite veštine na radnom

mestu;

• Nesigurnost radnog mesta ima bar dve štetne dimenzije:

1. ugroženost zdravlja zaposlenih;

2. osećaj gubitka kontrole nad glavnim aspektima posla

zaposlenog.

Strategije za smanjenje nezaposlenosti

• Politiku zapošljavanja vodi država, tj. Vlada prekoresornog ministarstva (npr. Ministarstvo za rad isocijalnu politiku Republike Srbije);

• Država može doneti strategiju za smanjenjeDržava može doneti strategiju za smanjenjenezaposlenosti, a istovremeno ima mogućnost daposebnim merama podstakne zapošljavanje(smanjenje poreza, davanje povlastica zazapošljavanje osoba sa invaliditetom i slično);

• Stopa nezaposlenosti jedan je od glavnih pokazateljaekonomskog napretka i stabilnosti države.