1.Pojamkulture

Pojam kulture je jedan od naj važnijih pojmova u sociologiji.Kultura se odnosi na način života članova nekog društva ili grupa u okviru jednog drustva. Ona uključuje umetnost, književnost i slikarstvo ali i druge oblike ljudske delatnosti. Drugi elementi kulture su, na primer način na koji se ljudi oblače, običaji, način na koji ljudi rade i religijozni obredi.

Vrednosti i norme- vrednosti su apstraktne ideje o tome sta se smatra važnim vrednim i poželjnim u okviru date kulture.Normesusupravilaponašanjakoja održavaju vrednosti kulture. Vrednosti i norme svojim zajedničkim delovanjem oblikuju način na koji se članovi jedne kulture ponašaju unutar svog okruženja. Vrednosti i norme duboko su ukorenjeni ali se vremenom mogu menjati.

Kulturna raznovrsnost-Kulturna verovanja i prakse izuzetno su raznoliki.

Etnocentrizam-je praksa procenjivanjadrugih kultura sa svojom sopstvenom kulturom.

2.Socijalizacija-Ljudi stiču znanja o obeležjima kulture kroz proces socijalizacije. Posrednici socijalizacije su grupe ili drustveni konteksti u kojima se odigravaju znacajni procesi socijalizacije. Socijalzacija u detinjstvu jeste proces u kojem dete kroz ontakte sa drugim ljudskim bićima postepeno postaje svesno sebe stiče znanja i ovladava vestinama one kulture kojoj pripada.Društvene uloge- kroz proces socijalizacijeljudi uče društvene uloge tj. Duštveno definisana čekivanja koja ličnost u datoj društvenoj situaciji trebalo da sledi. Društvena uloga profsije „doktor“ podrazumeva čitav skup ponašanja koja bi svaki pojedinačni „doktor“ trebalo da odigra bez obzira na svoja lična mišljenja gledišta stavove i sl.

Identitet-se odnosi na to kakoljudi razumeju sebe i šta je za njih značajno. Društveni identitet odnosi se na osobine koje društvo pripisuje nekom pojedincu. Osobine često se stvaraju na osnovu osobina društvene grupe, kao što su muškarac , Azijat ili katolik i pokazuju kako je neki pojedinac kao drugi.Samoidentitet izdvaja nas kao različite pojedince nekog drustva.

3.Tipovi drustava - Društvo je skup medjusobnih odnosa koji povezuje pojedince.Možemo razlikovati nekoliko tipova pedmodernog društva. U lovackim sakupljačkim drustvima, ljudi su obezbedjivali zivot sakupljanjem biljaka i lovom divljaci. Stocarska drustva su ona koja su gajila pripitomljene zivotinje kao glavni izvor odrzavanja zivota. Ratarska drustva zavise od obrade ogradjenih parcela. Veca mnogo razvijenija urbana drustva formiraju tradicionalne civilizacije.

Svet koji nestaje: predmodernadrustva i njihova sudbina Lovci i sakupljaci izdrzavali su se lovom i ribolovom i sakupljanjem jestivih biljaka koja su rasla u duvljini. Ove kulture i danas postoje u nekim delovima sveta npr. Susna podrucja Afrike i dzungle Nove Gvineje.

Moderni svet: industrijska drustva – Industrijalizacija se odnosi na pojavu masinske proizvodnje koja se zasniva na koriscenju materijalnih ili nezivih izvora energije, kao sto su vodena para i el. Energija. Industrijska drustva se ponekad nazivaju modernim ili razvijenim drustvima koja su potpuno drugacija od bilo kog predhodnog tipa drustvenog poretka. U industrijskim drustvima industrijska proizvodnja cini osnovu ekonomije. Veci deo stanovnistva zivi u gradskim sredinama a velike organizacije uticu na zivot gotovo svakog coveka. Industrijska drustva bile su rve nacionalne drzave, politicke zajednice jasno odvjene drzavnim granicama.

Globalni razvoj- razvoj industrijskih drustava i ekspanzija Zapada doveli su do osvajanja mnogih delova sveta, a proces kolonijalizma iz temelja je promenio davno ustanovljeni drustvene sisteme i kulturu.

4.Društvena promena- Moderno doba od prilike od 18 veka do danasnjeg dana odlikuje izuzetno ubrzanje procesa promena.

Uticaj na društvenu promenu – Medju vaznijim ciniocima moderne drustvene promene jesu sirenje industrijskog kapitalizma, razvoj centralizovanih nacionalnih drzava, industrijalizacija rata i pojava nauke i racionalnih ili kriticnih misljenja.

Promena u modernom periodu–Moderna industrija temeljno se razlikuje od predhodnih proizvodnih sistema jer podrazumeva neprestano povecanje proizvodnje i sve vece gomilanje bogatstva.

5. Dimenzije globalizacije – intenziviranje svetskih drustvenih odnosa i medjuzavisnosti . Globalizacija se cesto opisuje kao ekonomska pojava, ali takvo glediste je suvise pojednostavljeno. Globalizacija danas utice na zivot ljudi u svim zemljama, bogatim i siromasnim, unoseci promene i u svakodnevni zivot. Globalizaciju proizvode zajedno kulturni, ekonomski i politicki faktori.

Faktori koji doprinose globalizaciji–Prvo kraj hladnog rata, pad komunizma sovjetskog tipa, drugo sirenje informacione tehnologije olaksalo je protok informacija po citavoj planeti , trece transnacionalne kompanije su sve vece i uticajnije, a njihova mreza proizvodnje i potrosnje prostire se po celom svetu i povezuje ekonomska trzista.

6.Debata o globalizaciji - Globalizacija je postala predmet zucnih rasprava, kao nepredvidiv i buran proces, globalizacija se shvata i vidi na razlicite nacine.

Skeptici- smatraju da je ideja globalizacije precenjena i da trenutni nivo povezanosti izmedju zemalja nije prez presedana u istoriji.

Hiperglobalisti- zauzimaju suprotnu poziciju od skeptika smatrajuci da je globalizacija realan i mocan fenomen koji preti da bitno umanji ulogu koju danas imaju nacionalne vlade.

Transformacionalisti- smatraju da globalizacija transformise mnoge aspekte globalnog poretka ( ekonomija, politika, drustveni odnosi) ali i dalje opstaju stari obrasci.

7.Uticaj globalizacije na nase živote– Globalizacija je pojava koja utice na nas licni zivot na mnogo razlicite nacine, to dovodi do redefinisanje licnih aspekata nasih zivota, kao sto su porodica, rodne uloge, seksualnost, licni identitet. Globalizacija nije samo ogranicena iskljucivo na velike globalne sisteme. Njen uticaj se oseca u nasim licnim zivotima i u nacinu na koji razmisljamo o sebi i o nasi m vezama sa drugima. Sile globalizacije prodiru i u nase intimne zivote kroz izvore poput medija i interneta, ali i kroz licne konktakte koje ostvarujemo sa drugim ljudima iz drugih zemalja i kultura.

8.Globalizacija i rizik– Globalizacija je otvoren kontradiktoran proces koji proizvodi posledice koje je tesko kontrolisati i predvideti.Suocava nas sa novim oblicima rizika koji se razlikuju o onih koji su nekada postojali. Spoljasnji rizik se odnosi na opasnosti koje proisticu iz sveta prorode npr. poplave, zemljotresi isl. Proizvedeni rizicu su oni koje stvara uticaj ljudskog znanja i tehnologije na svet prirode.

9.Globalizacija i nejednakost- Globalizacija napreduje brzo ali neujednaceno. Karakterise je sve veci jaz izmedju najbogatijih i najsiromasnijih zemalja sveta. Bogatstvo, dohodak, resursi i potrosnja su

koncentrisani u razvijenijim drustvima, dok se najveci deo zemalja u razvoju bori sa siromastvom , slaboom ishranom, bolestima i inostranim dugom. Mnoge zemlje kojima je najvise potrebna ekonomska korist u opasnosti su da budu marginalizovane.

Nejednakost i globalne podele- Globalizacija radja rizike, izazove i nejednakost koji prevazilaze granice nacionalnih drustava i nalaze se van uticaja postojecih politickih struktura, posto pojedinacna vlada nije u stanju da se izbori sa ovakvim transnacionalnim problemom postoji potreba za novim oblicima globalnog upravljanja koji bi bili u stanju da se bave globalnim problemima na globalan nacim.

Kampanja za globalnu pravdu – Mnogi kriticari ovako glediste smatraju d aje slobodna trgovima jednostavno resenje od koga ce imati koristi samo oni koji su vec bogati, a da ce se samo pojacati vec postojeci obrasci siromastva i zavisnosti u okviru sveta u razvoju. U poslednje vreme kritike su naj vise usmerene ka Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji (STO) koja je pevodnik napora ka povecanju globalne trgovine. U sijetlu 1999 godine kada se odrzavao samit grupe sto vise od 50000 ljudi izrazilo je svoj protet povodom odrzavanja ovog samita iskazujuci tako svoje nezadovoljstvo prema globalnom ekonomskom udruzenju ciji je jedini cilj profit n mareci za ljudska prava prava radnika ekologiju i zivotnu sredinu.... Posle neuspelog sastanka grupe STO zbog unutrasnjih neslaganja doslo je do prekida samita i to se smatra naj vecom pobedom jedne kampanje za globalnu pravdu.

10.Teorijska stanovišta o porodici

Funkcionalizam-sa stanovista funkcionalizma na drustvo se gleda kao na skup drustvenih instituija koje obavljaju odredjene funkcije u cilju obezbedjenja kontnuiteta i konsenzusa. Prema tome porodica obavlja vazne zadatke koje doprinose osnovnim potrebama duštva i pomažu u održavanju društvenog poredka. Po mišljenju americkog sociologa dve osnovne funkcije porodice jesu Primarna socijalizacija i Stabilizacija ličnosti. Primarn socijalizacije je proces kroz koji deca uce kulturne norme u drustvu u kjem su se rodila. Stabilizacija ličnosti odnosi se na ulogu koju porodica ima u emocionalnom pomaganju odraslih clanova porodice. Pesons je smatrao da je nukearna porodica naj bolje okruženje u koje može da odgovori zahtevima idustrijskog doba. U konvencionalnoj porodici jedan odrasli clan moze da radi van kuce dok se drugi stara o kuci i deci.

Feministički pristup-feminizam je izvrsio veliki uticaj na porodicu osporavajuci tracionalnu sliku porodice kao harmonicnog mesta sa podjednakim pravima. Peti fejdan je pisala o problemu bez imena tj. Usamljenosti i dosadi mnogih americkih porodica. Feminizam je uspeo da usmeri paznju unutar porodica kako bi se ispitali odnosi i prava zena unutar porodica i da se pokaze prisustvo nejednakog odnosa moci u porodici tj. Da su neki clanovi porodice skloni da izvlace vecu korist od drugih. Feministicki orjentisani autori bavili su se mnogim temama ali mogu se izdvojiti tri onovne: 1. Kucna podela rada nacin na koji su dužnosti raspodeljene izmedju clanova nekog domacinstva, 2.nejednak odnos moci-koji postoji unutar mnogih porodica i jedna tema koja se tice nasilja u porodici, 3.aktivnosti u vezi sa staranjima o drugima-ova aktivnost ide od negovanja nekog olesnog clana porodice do brige o starijem rodjaku tokom duzeg vremenskog perioda.

Nova stanovišta o sociologiji porodice-cinjenica da se sada brak ostvauje putem licne volje a ne pod uticajem ekonomskih razloga ili pod pritiskom porodice donosi kako slobode tako i nova iskusenja. Pod iskuenjima moze da se smatra da izene imaju sada potrbu da se dokazuju kroz priznate vrednosti u drustvu kakve su na pimer posao i karijera. Iako su napetosti u danasnje vreme velike i dalje postoje duboka vera i nada u mogucnost pronalaska prave ljubavi i ispunjenja.

11.Brak i razvod na zapadu - povecanje stopa razvoda bio je jedan od najznacajnojih trenova koji se odrazio na porodice u mnogim idustrijalizovanim drustvima. Mnogo vekova na zapadu se verovalo da je brak neraskidiv razvod se dozvoljavao u malom broju slucajeva kao st su na primer neispunjavanje bracnih obaveza. Danas brak nema mnogo veze da se steceni imetak i status prnese kroz generacije. Činjenica je da se danas na razvod braka gleda sa mnogo manje osude je delimicno posledica

Domaćinstva s jednim roditeljem-spadaju medju naj siromasnije grupe u savremenom drustvu.Mnogi takvi roditelji bilo da su nekada bili u braku ili ne jos uvek nailaze na osude u drustvu i suocvaju se sa ekonomskom nesigurnoscu.Raniji izrazi kao sto su RASPUSTENICE, PORODICE BEZ OCA ili RAZORENI DOMOVI izgleda da ipak nestaju iz upotrebe.

Ponovno stupanje u brak stupanje u brak-ma koliko cudno izgledalo naj bolji izgledi da se uopste stupi u brak za oba pola jesu da su pre toga bili u braku.U svim starosnim grupama veca je verovatnoca da ce razvedeni muskarci pre stupit u brak nego razvedene zene.Stopa razvoda novog braka visa je od stope razvoda prvog braka, to ne znaci da je novi brak osudjen na propast.

Rekonstituisane porodice-odnosi se na porodicu u kojoj bar jedan clan ima decu iz predhodnog braka ili onosa. Pored sirenja rodbinskih veza javljaju se i poteskoce, na prvom mestu je snažan uticaj na dete ili decu biološkog roditelja koji zive u nekom drugom mestu, drugo odnosi izmedju roditelja postaju zategnutiji kada zive na nekom drugom mestu u drugom okruzenju ili stupi u novi brak.

„odsutni otac“-period izmedju 30tih pq sve do 70tih naziva se period odsutnog oca. Mnogi roditelji retko su vidjali svoju decu jer su bili u vojsci. Otac je bio glavni hranitelj porodice pa je tako bio odsutan citav dan ili duzi vremenski period kako bi obezbedio egzistnciju za svoju porodicu. U novijoj istorii Fransis Fukujama1997 u svojoj knjizi KRAJ PORETKAtraga za velikim poremecajem u porodici koji nastaje zbog vece zaposlenosti zena. On pri tom ne misli da zaposlene zene zanemaruju obavze u porodici oko podizanja dece vec da sada muskarci dozivljavaju zene kao sposobnije i nezavisnije oko podizanja porodice i nekom detedu u cijem su stvaranju oni ucestvovali.

12.Alternative braku

Kohabitacija-tip odnosa u kojem par zivi zajedno ne stupajuci u brak (vanbracna zajednica). Sve veci broj zajednica koji zivi zajedno odlucuje se da ne stupi u brak vec da podize decu u vanbracnoj zajednici u idustrjalizovanim zemljama.. Homoseksualci muškaci i žene sve više su u stanju da žive zajedno kao parovi. U nekim slucajevima homoseksualni parovi stkli su pravo da budu riznati kao porodica.

13.Nasilje i zlostavljanje u porodiciNasilje u porodici-porodični život ni u kom slucaju nije uvek slika sklada i srece ponekad dolazi do seksualnog zlostavljanja i nasilja. Nasilje u porodici mozemo definisati kao fizicko zlostavljanje jednog ili vise članova porodice od strane nekog njenog clana. Istraživanja pokazuju da su glavne mete uglavnom deca i to mladja od 6 godina.Seksualno zlostavljanje dece i incest-može se naj lakše definisati kao vršenje seksualnih radnji od strane odraslih nad decom mladjom od onog uzrasa kad mogu na to da daju svoj pristanak. U britaniji je na prmer granica 16 godina. Incest se odnosi na seksualne odnose bliskih rodjaka. Smatra se da je izrazenije u nizim drustvenim slojevima ali danas taj podatak nije naj prihvatljiviji. Nacionalno drustvo za zastitu dece definiše 4 kategorije zlostavljanja „zanemarivaje“, „fizičko zlostvljanje“, „emocionalno zlostavljanje“ i „seksualno zlostavljanje.

14.Razumevanje rase i enticitetaRasa-se odnosi na fizička oeležja kao što su boja kože koje neki članovi zajednice ili društva smatraju bitnim za utvrdjivanje etničke pripadnosti i koje ukazuju na različite kulturne karakteristike. Mnoga popularna verovanja u vezi sa rasanma su neosnovana. Ne postoje neka izrazita obeležja po kojima se ljudska bica mogu svrstati u različite rase. Enticitet-delovi drustva obrazuju etnicke grupe deleci kulturna obeležja koja ih odvajaju od ostalog dela stanovništva..Etnička pripadnost odnosi se na etnicka obelezja po kojima je jedna grupa različita od druge.Glavna takva obeležja su jezik, istorija ili poreklo, religija nacin oblacenja ili ukrašavanja. Etničke razlike u potpunosti su naučene iako se ponekad misli da su prirodne tj. Urodjene.

15.Predrasude, diskriminacija i rasizam

Rasizam-znaci pogresno pripisivanje nsledjenih obelezja licnosti ili ponasanja pojedinaca odredjenog fizickog izgleda. Rasista je onaj koji veruje da su odredjeni pojedinci na osnovu rasnih razlika superiorniji ili inferiorniji u odnosu na druge. Istitucionalni rasizam odnosi se na obrsce diskriminacije zasnovane na etnickoj pripadnosti koj su utkani u postojece drustvene institucije. Novi rasizam rasističke stavove temelji više na kulturnim razlikama nego na ideji biološke inferiornosti.i.16) Objašnjenja rasizma i etničke diskriminacijePsihološka tumačenja-mogu nam pooci da shvatimo prirodu predrasuda kao i zbog cega su etnicke razlike toliko vazne za ljude.Žrtvovanje nevinih je onda kada dve obespravljene etničke grupe dodju u situaciju da se takmiče iz ekonomskih razloga. Ljudi koji napadaju crnce na primer ceto u u slicnom ekonomskom položaju kao i napadnuti, oni okrivljuju crnce za svoj ekonomski polozaj a stvarni razlozi leze negde na drugoj strani.Cesto je upereno protiv odredjenih grupa koje su relativno nemocne i predstavljaju lak plen.Sociološka tumačenja-socioloske ideje su etnocentrizam zatvorenost grupe i raspodela resursa. Etnocentrizam je sumnjicavost prema onima koji ne pripadaju istoj etnickoj grupi, kao i vrednovanje drugih kultura prema svojoj sopstvenoj kulturi. Etnocentrizam se poklapa sa stereotipnim nacinom razmisljanja. Etnocentrizam i zatvorenost grupe cesto se javljaju zajedno. Zatvorenost je proces koji e javlja kada se jedna grupa zatvara prema drugoj grupi.Razlike koje se javljaju pri tom nastaju i stvaraju se na osnovu raznih iskljucivosti cime se poostravaju granice izmedju grupa..

17) Globalne migracije - Migracija je kretanje ljudi iz jednog podrucja u drugi kako bi se tamo nastanili. Globalne migracije tj. Kretanje pojedinaca preko teritorija drugih zemalja narocito se povecalo u odinama posle drugog svetskog rata i do danas se sve vise pojacava procesom globalizacije. Dijaspora se odnosi na neka migracijska kretanja cesto pod prinudom ili traumatskim okolnostima.Pojam nova migrcija odnosi se na izmenjene obrazce migracijskih kretanja u Evropi koji su nastali sa zavrsetkom hladnog rata produbljavanjem etnickog ukoba u bivsoj jugoslaviji i produbljivanjem evropske integracije. Ilegalna migracija je u porastu posto se mogucnosti za legalan ulazak u zemlje evropske unije sve vise ogranicavaju.

18) Teorije o klasi i stratifikaciji - Teorija Karla Marksa i Vebera cine osnovu naj veceg broja socioloskih analiza klase i stratifikacije. Socijalna stratifikacija jeste podela drustva na slojeve. Kad govorimo o drustvenoj stratifikaciji mislimo na nejednak položaj koji pojedinci zauzimaju u drustvu. Stratifikacija prema polu i uzrastu prisutna je u svim drustvima. Kada se govori o o tradicionalnim i savremenim

industrijskim drustvima postoji raslojavanje na osnovu bogatstva, vlasnistva i pristupa materijalnim i kulturnim dobrima. Postoje 4 tipa osnove stratifikaciji : roptvo, kasta, stalež i klasa. Teorija Karla Marksa-na prvom mestu ističe klasu koju vidi kao temeljnu razliku vlasnika kapitala i radnika koji ne poseduju kapital.Teorija Maksa Vebera-Prihvata slicno glediste ali razlikuje jos dva oblika stratifikacije status i partiju. Status se odnosi na poštovanje ili „društvenu čast“ koja se ukazuje pojedincima ili grupama i partije koje su aktivne mobilizacije odredjenih grupa radi ostvarivanja odredjenih ciljeva.

19) Klasna podela u savremenim zapadnim društvimaPitanje više klase-Vecina ljudi u modernim drustvima imucnija je nego proteklih godina medjutim bogatstvo je koncentrisano i dostupno jako malom broju ljudi. Visu klasu cine jako mali broj ljudi kojima je dostupna i moc i bogatstvo kao i mogucnost da svoje privilegje penesu i na naredne generacije.Bogati cine rznoliku i promenljivu grupaciju , milioneri koji su se sami obogatili kao i zene i mladi koji poslednjih godina cine sve veci broj grupe bogatih.. Srednja klasa'-Beli okovratnici cinekoji rade na kancelarijskim poslovima nastavnici medicinsko osoblje i zaposleni u javnim službama. U vecini industrijski razvijnim zemljama, sa porastom administrativnih i menadyerskih poslova, srednja klasa obuhvta vecinu drustva.Za razliku od pripadnika radnicke klase poseduju diplome visoke kvalifikacije ili tehničkog obrazovnja koje im omogucuju da prodaju svoj intelektualni rad i tako dodju do egzistencije. Promena prirode radničke klase- Marks je verovao da ce radnicka klasa ljudi zaposleni u proizvodnji biti sve brojniji na tome je i zasnovao svoje glediste po kome ce radnicka klasa biti zamajac i pokretac revolucionarnih pomena u drustvu.Klasa i način života-Novija istraživanja ukazuju da kulturni faktori poput nacina života i obrazca potrošnje u velikoj meri uticu na klasnu pripadnost. Prema tim gledištima identitet pojedinca danas se utvrdjuje više na osnovu nacina života nego na tradicionalnim pokazateljima kakvo je zanimanje.Potklasa-je termin koji se koristi da bi opisao segment populacije koji se nalazi na samom dnu drustvene lestvice.

20) Rod i stratifikacija-Analize stratifikacije vrsene su i pisane uglavnom sa muske strane gledista. Razlog za to su delimicno u pretpostavci da da rodne nejednakosti odrzavaju klasnu razliku. Ova predpostavka je pod velikim znakom pitanja. U modernim drustvima rod uizvesnoj meri utice na stratifikaciju nezavisno od klase.

21) Društvena pokretljivost-kod proucavanja drustvene pokretljivosti razlika je izmedju itrageneracijske i intergeneracijske mobilnosti. Kod prve to je kretanje uzlazno ili silzzno po drustvenoj lestvici u toku radnog veka pojedinca, Kod druge to je kretanje kroz generacije na primer kada cerka ili sin „plavog okovratnika“(radnicka klasa) postanu profesionalni strucnjaci. Društvena pokretljivost uglavnom je ogranicenog opsega. Naj veci broj ljudi ostaje blizak položaju na kojem se nalazi porodica iz koje su potekli mada je ekspanzija poslova koji obavljaju beli okovratnici, (Srednja klasa –kancelarijski poslovi, nastavnici medicina i javne službe), stvorila mogucnost za vecu ulaznu mobilnost.

22) Teorije organizacije-organizacije danas igraju važnu ulogu u našim životima. Orgnizacija može da se definiše kao široko udruženje ljudi zbog ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Sve moderne organizacije po

prirodi su birokratske. Birokratija podrazumeva jasnu definisanu hijerehhiju odlučivanja. Maks Veber smatrao je da moderna birokratija predstavlja naj efikasniji nacin organizovanja velikog broja ljudiRadovi Mišela Fukoa kako fizički izgled neke organizcije utice na njene drustvene karakteristike.Način na koji su organizovanae moderne organizacije ukazuju na to da nadzor i kontrola predstavljaju efikasan nacin da se dodje do poslusnosti radnika.Nadzor se odnosi na vodjenje evidencija o aktivnostima zaposlenih kao i o njihovom privatnom zivotu..

23) Da li je birokratija prošlost - Poslednjih godinasve je vise organizacija koje se restrukturiraju da bi postale fleksibilne i manje birokratske.Mnoge firme na zapadu primenjuju Japanski model organizovanja. Stalne konsultacije sa radnicima na nizem polozaju plata i odgovornost na osnovu radnog staza vrednovanje grupnog a ne pojedinacnog ucinka. Nova informaciona tehnologija unosi korenite pomene u funkcionisanju modernih organizacija. Mnogi zadaci sada se odvijaju elektronskim putem sto umanjuje vreme i daje mesta prostoru u poslovanju. Postojanje novih tehnologija brise granice u danasnjem poslovanju, takodje danasnje organizacije funkcionisu na osnovu labavih veza a ne kao zatvorene zajednice.

24) Šta je rad - Rad je izvrsavanje zadataka koji zahtevaju umni i fizicki napor u cilju proizvodjenja dobara i usluga za zadovoljavanje covekovih potreba. Mnogi vazni oblici rada-kao sto je rad u kuci ili dobrovoljan rad oblici neplacenog rada. Zanimanje ili profesija jeste posao koji neko obavlja u zamenu za redovnu platu ili nadnicu. Rad je u svim kulturama osnova ekonomskog sistema.

25) Tendencije u sistemu zanimanja - Sistem zanimanja od pocetka 20tog veka bitno se izmenio. Posebno je znacajno relativno nemanuelnih sistema zanimanja na štetu mnuelnih.Neki teoretičari smatraju da ono sto se danas desava predstavlja prelaz ka jednom novom obliku drustva koji se ne zasniva na industrijskoj ekonomiji vec na ekonomiji znanja u kojoj se ideje informacije i oblici znanja nalaze u osnovi ekonomskog rasta.

26) Transformacija rada - transformacije u oblasti rada i promene u strukturi domacinstva pred zaposlene postavljaju novi izazov kako uskladiti porodicne i profesionalne obaveze. Zaposleni rade duze nego ranije i manje vremena provode sa porodicom u zabavi ili rekeaciji. Pritisak je narocito veliki kada je rec o zaposlenim majkama. Pojedine kompanije uvele su politiku koja je usmerena ka dobrobiti porodice, fleksibilno radno vreme, deljenje radnog mesta rad kod kuce i roditeljsko odsustvo. Kako bi pomogle porodicama saposlenim roditljima da usklade poslovne i privatne obaveze.

27) Nezaposlenost i nesigurnost radnog mesta - Nezaposlenost predtavlja problem koji stalno preti idustrijalizovanim zemljama. Pošto rad predstavlja jedan od elemenata strukture ljudskog života psihološke posledice nezaposlenosti mogu biti pogubne po lični život.Nesigurnost rdnog mesta može dovesti do sličnih posledica kao i nezaposlenost. To je osecanje strepnje koji zaposleni imaju u pogledu opstanka svog radnog mesta koje naročito izraženo kod pripadnika srednje klase, mada neki smatraju da je strah od otpustanja u velikoj meri preteran.

28) Žene, porodica i rad - Razdvajanje radnog mesta i kuce u velikoj meri ticalo je na prirodu rada žena. Plaćeni rad po prirodi se vezivao za muškarce iako je danas daleko vise zena zasupljeno u ovoj oblasti rada nego sto je to bio slucaj pre nekoliko decenija. Zene medjutim uvidjaju da ima nejednakosti na tržistu radne snage. Podela u pogledu zanimanja doslo je do stava sta se smatra zenskim a sta muskom poslovima. Mnogi zenski poslovi spadaju u kategoriju slabo placenih postoji daleko veca zastupljenost u poslovima sa skracenim radnim vremenom iako za to postoje različita objasnjenja.

29) Opadanje značaja rada - Sve veca nezaposlenot, zajedno sa velikim brojm poslova sa skracenim radnim vremenom smatra Gorc (francuski sociolog Andre Gorc) dovela je do pojave „ne-klase“ „ne-radnika“, koja postoji uporedo sa stalno zaposlednim ljudima. Širenje informacione tehnologije smatra Gorc dodatno će uticati na smanjenje broja radnih msta sa punim radnim vremenom. Posledica toga bice odbacivanje produktiistickog shvatanja zapadnog drustva po kojem bogatstvo ekonomski rast predstavljaju naj vece vrednosti . Priroda i organizacija rada tenutno doživljavaju korenite promene koje ce u buducnosti biti jos izrazenije. Ipak placeni rad predstavlja za mnoge ljude jeini nacin dolaska do sredstava za zivot.

30) Vladavina, politika i moć, pojam države i tipovi političke vlasti - pojam vladavina odnosi se na politički aparat preko kojeg državni zvanicnici sprovode vladainu i donose odluke.Pojam države- podrazumeva postojanje državnog aparata koji vlada nad odredjenom teritorijom cija vlast pociva na pravnom sistemu. Moderne države jesu nacionalne države koje karakterise s jedne strane postojanje ideje gradjanstva odnosno postojanje jednakih prava i obaveza za sve ljude s druge strane nacionalizam osecanje pripadnosti siroj jedinstvenoj plitickoj zajednici.Monarhija-je politicko sistem u kojem se vlast prenosi s generacij na generaciju unutar jedne porodice. U ustavnoj monarhiji vlast kraljeva strogo je ogranicena ustavom, koji vlast prenosi na demokratski izabrane prestavnike naroda.Demokratija-je politički sistem u kojem vlada narod, gde odluke donose svi koji one ticu. Liberalna demokratija jeste predstavnička demokratija u kojoj svi gradjani imaju pravo glasa i mogu da biraju naj manje izmedju dve stranke.Autoritarni režimi- u autoritativnim državama participacija naroda je onemogucena ili strogo ogranicena. Potrebe drzave stavljaju se iznad potreba i interesa prosecnog gradjanina i ne postoje pravni mehanizmi za izrazavanja neslaganja sa vladom ili svrgavanje vodje sa vlasti.

31) Globalno širenje demokratije - Sredinom sedamdesetih više od dve trecine svih drustava na svetu moglo se smatrati autoritarnim sada je manje od jedne trecine autoritarno po svojoj prirodi.Pad komunizma-dugo su se u svetu politički sistemi delili na liberalne, demokratske i komunizam. Komunizam je zapravo vladavina jedne patije gde se unutar partije biraju prestavnici vlasti cesto je to bio jedan kandidat. Partija je imala kontrolu ne samo nad politickim sistemom vec i nad privredom. Naj bolji predstavnik komunisickog sistemaje bio bivsi sovijetski savez. Komunisti su gubili vlast u zemljama u kojima su vladali preko pola veka(Poljska, Cehoslovacka, Madjarska Rumunija).Objašnjenje popularnosti liberalne demokratije-ratloge treba traziti u drustvenim i ekonomskim promenama. Prvo demokratija se naj cesce povezuje sa trzisnom ekonomijom, drugo sto vise drustvena aktivnost postaje globalizovana, trece globalizacija ubrzava sirenje ideja van granica nacionalnih drzava i dovodi do aktivnijeg ucesca gradjanstva u politickim desavanjima, uticaj masovnih komunikacijanarocito televizije i interneta sve je veci. Na lancanu reakciju demokratije utice i to sto su slike o dogadjajima u svetu dostupnije svuda i u svako vreme.Paradoks demokratije-medjutim demokatija nailazi i na poteskoce ljudi u celom svetu pocinju da gube poverenje u sposobnost politicara i vlada da esavaju probleme i vde ekonomiju, a politicka participacija je u stalnom opaanju.

32) Nacionalistički pokreti

Teorije o naciji nacionalizmu-Nacionalizam se odnosi na skup simbola i verovanja koji radjaju osecanje pripadnosti odedjenoj politickoj zajednici . Pojava nacionalizma rada se sa pojavom moderne države.

Iako su osnivaci sociologije smatrali da ce nacionalizam nestati u industrijskim drustvima na pocetku 21veka on i dalje jaca. Pojam nacija bez drzave odnosi se na slucaj kada jedna nacionalna grupa nema politicki suverenitet nad teritorijom koju smatra svojom..

33) Politička i društvena promena - Revolucija predstavlja rusenje postojeceg drustvenog poretka u masovnom pokretu i uz upotrebu sile. Drustveni pokreti nasuprot tome podrazumevaju kolektini pokusaj ostvarenja zjedničkih interesa kroz koordiniane aktivnosti izvan postojecih institucija. Pojam „novi drusveni pokreti“ odnosi se na pojavu drustvenih pokreta na zapadu 60tih godina kao reakciju na sve vece pretnje sa kojima se suocava moderno drustvo. Za razliku od ranijih pokreta novi drustveni pokreti usmereni su na ojedinacna pitanja koja nemaju neki oblik materijalnog interesa uz podrsku svih klasa u drustvu. Za mnoge drustvene pokrete informaciona tehnologija predstavlja mocan instrumnt za ostvarivanje koordinacije i organizovanju aktivnosti.

34) Definisanje religije - Sta religija nije:Prvo religiju ne treba poistovecivati sa monoteizmom (verovanje u jednog boga).Drugo religiju ne treba poistovecivati sa moralnim propisima po kojima se upravljaju vernici (poput deset zapovesti) Trece religija ne mora uvek da se bavi nastankom sveta ovakvog kakav jeste. Četvrto religija se ne moze poistovecivati sa natprirodnim.Sta religija jeste: religija postoji u svim drustvima iako se religijska uverenja i posupci razlikuju od kulture do kulture. U svakoj religiji postoji skup simbola koji izazivaju osecanje strahopostovanja a povezani su sa ritualima koje vrsi zajednica vernika (rituali u crkvi npr). Religijski rituali veoma su raznoliki.

35) Raznovrsnost religije - Toteizam i animizam predstavljaju uobicajne tipove religije u manjim kulturama. U toteizmu se nekoj zivotinjskoj ili biljnoj vrsti pripisuju natprirodne moci.. Animizam je verovanje u duhove koji nastanjuju svet isto kao i ljudi,a ponekad mogu i da opsednu coveka.Tri naj uticajnije monoteisticke religije su Judaizam, Hriscanstvo i islam sve tri su nastale na dalekom istoku i uticakla jedna na drugu.. Politeizam (verovanje u vise bogova) uobicajen je za druge religije. U nekim religijama na primer konfučijanizmu nema ni bogova ni natprirodnih bica.

Religije dalekog istoka- Naj starija medju svim danasnjim religijama jeste hinduizam cija su osnovna verovanja stara nekih sest hiljada godina. Hinduizam je politeisticka religija i toliko je unutar sebe raznolika da neki naucnici predlazu da treba smatrati kao skup povezanih verovanja pre nego jedinstvenom religijom. Vecina hinduista prihvata doktrinu reinkarnacije tj cikljusa radjanja umiranja i popnovnog radjanja.

36) Teorije religije – Na sociolosko proucavanje religije naj vise su uticale ideje trojice klasišnih mislilaca: Marksa, Dirkema i Vebera. Svaki odnjih je smatrao da je religija u sustini iluzija a da je drugi svet o kojem religija govori u stvari ovaj nas svet iskrivljen kroz prizmu religijskog verovanja i simbolizma.Po Marksu Religija sadrzi snazne ideoloske elemente: religija pruza opravdanje za nejednakostikoje u drustvu vladaju izmedju bogatih i siromasnih mocnih i slabihPo Dirkemu religija je vazna zbog svoje kohezione funkcije narocito zbog stoga sto trazi od ljudi da se redovno sastaju kako bi potvrdili zajednicka verovanja i vrednosti.

Po Veberu religija je vazna zbog uloge koju ima u drustvenim promenama pogotovo uloge koju je imala u razvoju zapadnog kapitalizma.

37) Tipovi verskih organizacija - postoje cetiri glavna tipa verskih organizacija. Crkve su velike verske celine obicno sa formalnom birokratskom strukturom i hijerarkijom verskih zvanicnika. Sekte je manja i manje orgsnizovana grupa predanih vernika koja obicno nastaje iz protesta protiv onoga u sta se pretvorila crkva.Denominacija je sekta koja se „ohladila“ i postala istitucionalizovana celina koja vise ne predstavlja aktivnu protestnu grupu. Crkve manje vise priznaju legitimitet denominacijakoje postoje rame uz rame sa njima. Kultovi lice na sekte ali su mnogo labavije povezani jer ne cine zajednicku organizaciju nego samo ljudi u odredjenim grupama obavljaju slicne religijske radnje.Kultovi se oslanjaju na inividualno iskustvo i okupljaju ljude koji slicno misle.Kao i sekte kultovi se cesto formiraju oko nekog idejnog vodje.

38) Rod i religija-glavnu ulogu u verskim organizacijamanaj cesce imaju muskarci. U vecini religija narocito u hriscanstvu vecina predstavljenih likova i simbola su muski, medjutim u nekim reigijama cesta su i zenska bozanstva. Zene tradicionalno ostaju van verske hijerarhije iako se u Anglikanskoj crkvi danas primaju u svestenicku sluzbu.

39) Religija i sekularizacija - Sekularizacija se odnosi na slabljenje uticaja religije u drustvu. Procena obima sekularizacije predstavlja vrlo komplikovan proces posto se uzima u obzir nekoliko dimezija promene: brojnost clanstva verskih organizacija, njihov drustveni status i religioznost pojedinca. Iako uticaj religije nedvosmisleno opao religija niposto nije u opasnosti da nestane negi i dalje ujedinjuje i razjedinjuje ljude u modernom svetu.Stopa redovnog odlaska u crkvu u Ujedinjenom Kraljevstvu i vecini drugih ecropskih zemanja je u opadanju. Medjutim u SAD proporcionalno veci broj ljudi redovno ide u crkvu. Mnogo vise ljudi u Evropi, UK i SAD izjavljuje da veruje u Boga nego sto redovno ide na bogosluzenje.

Religije u UK- Zvanicna crkva je Anglikanska crkva. Prema anketi izvrsenoj 1998.g. mnogi ljudi u britaniji iskazuju verovanje u neku vrstu bozanstava. Iako mnogi ljudi i dalje tvrde da veruju u boga ili u neko vise bice mnogo manji broj stvarno ide u crkvu. Osim Anglikanske crkve , Škotske prezviterijanske crkve i Katolicke crkve spektar drugih verskih grupa u britaniji ukljucuje Jevreje, Mormone, Muslimane, Sike i hinduse. Manje sekte ukljucuju Plimutsku braću rastafarijance i Misiju bozanske svetlosti. Pitanja vezana za religiju nisu formulisana kroz popis jos od 1851.g. pa je tesko dobiti tacnu predstavu o velicini verskih denominacija u Britaniji.

Religije u SAD – prvi doseljenici bili su izbeglice pred verskom represijom koju su sprovodile politicke vlasti , a insistirali su na odvajanju drzave od crkve. SAD nema zvanicnu crkvu. U SAD postoji vise religijskih grupa nego u bilo kojoj industrijskoj zemlji. 90% stanovnika SAD su hriscani ali podeljeni po raznim crkvama i denominacijama.

Evaluacija teze o sekularizaciji

40) Verski fundametalizam - Fundamentalizam se proširio medju nekim grupama vernika u raznim religijama sirom sveta. Fundamentalistima nazivamo one koji veruju u povratak fundamentalnim postavkama njihovih verskih doktrina. Islamski fundamentalizam ima velik uticaj u mnogim zemljama srednjeg istoka nakon islamske revolucije u iranu 1979.g. kada je u toj zemlji uspostavljena verska izvršna vlast. Hrišćanski fundamentalizam u Americi se pojavio kao reakcija na sekularne vrednosti i krizu morala u americkom drustvu. Usvom pokusaju da preobrate nevernike hriscani-fundamentalisti osnovali su elektronsku crkvu to jest koriste televiziju radio i novetehnologije kako bi pridobili sledbenike.