-DRUGI SVETSKI RAT

-SOVJETIZACIJA ISTOČNE EVROPE

Početak rata u Evropi -Nemačka je napala Poljsku 1. septembra 1939. godine.

-Francuska i Velika Britanija objavile su rat Nemačkoj.

-Polovinom septembra Poljsku je napao i SSSR (podela po planu Ribentrop-Molotov).

-SSSR napada Finsku novembra 1939. “Zimski rat” je završen marta naredne godine pobedom Sovjeta.

-Do juna 1940. Sovjeti su okupirali deo Finske, kao i baltičke republike

-Na Zapadu traje takozvani Lažni rat Nemačke i Saveznika.

Nemačka osvajanja na Zapadu 1940.godine -Nemačka je na proleće 1940. pokorila Dansku, a potom i Norvešku. U Norveškoj instaliran režim Vidkuna Kvislinga.

-U munjevitom ratu tokom maja i juna Nemačka je osvojila države Beneluksa i Francusku.

-Glavni neprijatelj Nemačke na Zapadu postala je Velika Britanija. Vinston Čerčil je postao premijer maja 1940.

-Tokom leta 1940. vođena je Bitka za Britaniju. Velika Britanija je ostala nepokorena.

-Septembra 1940. Nemačka, Japani i Italija formiraju Trojni pakt

-Rumunija, Mađarska i Slovačka pristupaju Trojnom paktu.

-Musolini oktobra 1940. neuspešno napada Grčku.

Govor Vinstona Čerčil, premijera Velike Britanije, 4. juna 1940. u parlamentu

Istočni front 1941-1943.

• Nemačka napada SSSR 22. juna 1941. godine.

• Napad usmeren na tri pravca: ka Lenjingradu, Moskvi i Krimu.

• Nemačka vojska opsedala je Lenjingrad i došla nadomak Moskve.

• Preokret na Istočnom frontu Staljingradska bitka. Završena februara 1943. predajom Nemaca.

• Bitka kod Kurska odigrala se na leto 1943. godine

• Krajem 1943. Sovjetski Savez je oslobođen.

Japan napada SAD 7. decembra 1941. (Perl Harbor). Narednog

dana SAD objavljuje rat Japanu.

Rat na Pacifiku • Tokom decembra Japan je osvojio Guam i

ostrvo Vajt, a do maja 1942. i Filipine.

• Predusna bitka odigrala se juna 1942. kod ostrva Midvej- admiral Čester Nimic je odneo pobedu.

• SAD deli ratište u dva sektora: jugozapadom rukovodi Makartur a centralnim delom Nimic.

• Od avgusta 1942. težište ratovanja se prebacuje na jugozapad: Gvadalkanal, Koralno more, Papua Nova Gvineja.

Rat na Pacifiku 1942.godine

Iskrcavanje Saveznika u Evropi

• Saveznici su se iskrcali na Siciliji jula 1943. godine. Juna naredne godine osvojili su Rim.

• Ključni događaj evropskog rata bilo je iskrcavanje u Normandiji juna 1944. godine. (operacija Overlord).

• Nemačka je savladana maja 1945. godine kada je i završen rat u Evropi (9. maj-Dan pobede).

Iskrcanje u Italiji i Francuskoj

Sumrak Japana

• Tokom 1944. godine SAD su od Japana preotele Solomonska, Maršalska i Marjanska ostrva.

• Oktobra 1944. godine Makartur je povratio Filipine (Japanci prvi put koriste kamikaze).

• Presudni događaj je osvajanje ostrva Ivo Džima januara 1945. godine. Ubrzo pada i ostrvo Okinava.

Kapitulacija Japana i kraj rata na Pacifiku.

• Tokom konferencije u Potsdamu jula 1945. saveznici su uputili ultimatum Japanu da se preda, ali je odbijen.

• Avgusta 1945. bačene su atomske bombe na Hirošimu (6. avgusta) i Nagasaki (9. avgusta).

• Japan je kapitulirao 2. septembra 1945. godine.

• SAD su Japan držale pod okupacijom sve do 1951. godine.

Savezničke konferencije tokom rata

• Prvi susret Vinstona Čerčila i F.D. Ruzvelta avgusta 1941-Atlanska povelja.

• Velika trojica (Čerčil, Ruzvelt i Staljin) sastali su se u Teheranu novembra 1943. godine

• Oktobra 1944. godine u Moskvi Staljin i Čerčil delili su Istočnu Evropu na interesne sfere.

• Konferencija na Jalti 1945. godine.

SOVJETIZACIJA ISTOČNE EVROPE 1944-1948.

Staljinovo viđenje posleratnog poretka

„U ovom ratu nije kao u prošlom, nego-ko zauzme teritoriju nameće i svoj socijalni sistem. Svak nameće svoj sistem tamo gde dospe njegova armija. Drukčije ne može ni da bude“.

Milovan Đilas, Razgovori sa Staljinom, Književne novine Beograd, 1990, str. 75.

Vinston Čerčil-Gvozdena zavesa

Tajni dogovor o procentima

Podela Evrope nakon Drugog sv. rata

Sovjetsko stvaranje istovetnog ideološkog sistema:

-Podrška i dovođenje komunista iz SSSR-a

-Koalicije sa građanskim partijama

-Osporavanje građanskih partija

-Narodni front preuzima vlast pod vođstvom komunista.

-Eliminisanje neistomišljenika u sopstvenim redovima.

Bugarska

• Bugarska je oslobođenjena od strane SSSR- a i Crvene armije 9. septembar 1944.

• Formira se Otadžbinski front (Bugarska radnička partija, Bugarski zemljoradnički narodni savez, socijaldemokrati i Zveno).

• 1946 - referendum za republiku (95%) Simeon II (9 godina) napušta zemlju.

• Na izborima 1946. godine Otadžbinski front dobija 80% glasova. • Predsednik vlade postao je komunista Georgi Dimitrov • Komunisti preuzimaju u potpunu kontrolu nad zemljom 1947.

godine. • Počinju suđenja opoziciji (Nikola Petkov vođa Zemljoradnika). • Na čelu partije u periodu 1954-1989. bio je todor Živkov.

Rumunija

• Rumunija je tokom drugog svetskog rata na strani Nemačke –kralj Mihail I avgusta 1944. državnim udarom smenjuje premijera maršala Antoneskua.

• Pre 1944. komunisti su malobrojni (manje od 1000 članova partije). Već 1948. 3 miliona članova.

• Vođa komunista bio je George Georgiju Dež. • Oktobra 1944. formirana koalicija Narodnog fronta. • Na izborima novembra 1946. pobedio Blok

demokratskih partija predvođen komunistima. • Decembar 1947. proglašenje republike. Kralj Mihajla I

abdicirao i naredne godine napustio Rumuniju.

Mađarska

• Staljin traži od komunista da formiraju koalicionu vladu sa ostalim partijama. • Novembar 1945 – Izbori: komunisti 17%, Partija

maloposednika 57 % glasova. • Vođa komunista – Maćaš Rakoši. • Krajem 1946. godine proglašena republika. • Komunisti primenjuju SALAMA taktiku – postepeno

uništavanje opozicije. • Na izborima 1947. komunisti 22 % najača stranka • Juna 1949. vlast preuzima Mađarska radnička partija.

Poljska • Na kraju rata Poljska imala dve vlade: Lublinski komitet

(komunisti) i emigranstsku vladu u Londonu.

• Juli-avgust 1944 – Varšavski ustanak (podrška vladi u izbeglištvu). Rusi ne pomažu i Nemci ugušuju ustanak.

• Decembar 1944. SSSR priznaje Lublinski komitet kao privremenu vladu.

• Tokom 1945. U vladu se uključuje i Poljska seljačka partija (Stanislav Mikolajčik).

• Nakon izbora održanih 1946 . počinju pritisci i hapšenja nekomunista.

• 1947 – Mikolajčik napušta zemlju.

• Decembar 1947 - Komunista Vladislav Gomulka proglašava da je Poljskoj dovoljna jedna partija.

Čehoslovačka

• Nakon oslobođenja 1945. prvi predsednik demokratski političar Eduard Beneš.

• Koaliciona vlada u kojoj je Jan Masarik bio ministar spoljnih poslova.

• Na prvim izborima 1946. komunisti najači - 38% • Na čelu komunističke partije Klement Gotvald. • Prva ozbiljna sporenja sa SSSR oko prihvatanja

Maršalovog plana 1947. godine. • Februara 1948. komunisti su izvršili državni udar –

Beneš je bio prinuđen na povlačenje.

Informbiro (Kominform)

• Ključna godina transformacije istočnoevropskih zemalja je 1947.

• Predstavnici partija Istočnog bloka i KP

Italije i KP Francuske formiraju Infomacioni biro 1947

• Ideolog Andrej Ždanov.

• Poštovanje iste ideologije i političke prakse

kao u SSSR-u.

• Polovinom1948. Jugoslavija isključena iz Informbiroa.

• Informbiro je raspušten aprila 1956. godine.

Trumanova doktrina i Maršalov plan

• Kominterna je odgovor SSSR na Trumanovu doktrinu i Maršalov plan.

• Trumanova doktrina –govor održan 12.mart 1947- Sjedinjene Američke Države “podržavaju slobodne narode koji se suportstavljaju nameravanom pokoravanju naoružanim manjinama ili spoljnim pritiscima.”

• Plan državnog sekretara SAD Džordža Maršala je objavljen juna 1947. godine. (Maršalov plan) - Evropski plan oporavka.

• Pomoć u naredne tri godine iznosila 9.4 milijarde dolara.

Truman, Maršal i Kenan

Narodne demokratije

• Organizacija država po sovjetskom sistemu

• Društvena/državna svojina

• Nacionalizacija

• Formiranje Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć (KOMEKON)

• Centralizacija- centralno planiranje u privredi.

• Kolektivizacija

• Jednopartijski sistem

• Potiskivanje religije

Formiranje Varšavskog pakta 1955.

• Sporazum o prijateljstvu, saradnji i međusobnoj pomoći.

• Osnovan nakon prijema Savezne Republike Nemačke u NATO.

• Članice: SSSR, ALBANIJA (do 1968), BUGARSKA, ČEHOSLOVAČKA, NDR, MAĐARSKA,POLJSKA, RUMUNIJA

• Jedinstvena vojna komanda- omogućava stacioniranje sovjetskih trupa u zemljama članicama pakta.

• Intervencija u Mađarskoj 1956, Čehoslovačkoj 1968.

SSSR posle 1945.

• Staljin je na vlasti do smrti 1953. godine.

• Održavanje režima; Nastavljaju se čistke - Gulazi

• Nakon Staljinove smrti SSSR-om upravlja kolektivno rukovodstvo.

• Borba za vlast među naslednicima: Maljenkov-Molotov-Hruščov.

Pobednik je Nikita Hruščov

-Nikita Hruščov- bio je na čelu partije od 1953-1964.

-Predsednik vlade od 1958-1964.

-Privredni rast zemlje-okretanje poljoprivredi.

-Proizvodnja roba široke potrošnje; izgradnja stanova-Hruščovke

-kritika Staljinove ere, ali u

okviru dogme - 1956 – XX kongres partije. Destaljinizacija

-Zatezanje prema Zapadu

- Početak trke u svemiru 1957 - lansiran Sputnjik.

Poljska 1956. godine

• Demonstracije radnika u Poznanju juna 1956.

• Nakon smrti Boleslava Bjeruta generalni sekretar partije postao Vladislav Gomulka.

• Sovjetska delegacija na čelu sa Hruščovom doputovala u Varšavu oktobra.

• Gomulka i predstavnici SSSR-a dogovorili se o budućoj saradnji.

Pobuna u Mađarskoj 1956. godine -Pobuna studenata i radnika u oktobru 1956. godine.

-Sovjetska armija interveniše, ali se ubrzo povlači iz Budimpešte.

-Na čelu vlade Imre Nađ - približava se Zapadu.

-Početkom novembra druga intervenicja Sovjeta-operacija Vihor

-Nakon nedelju dana ustanak je slomljen- novi premijer Janoš Kadar.