PAGE 85

Poreklo spanskog jezikaSpanski jezik, kao i drugi romanski jezici vodi poreklo od vulgarnog latinskog ( latn vulgar), koji predstavlja neknjizevni latinski jezik razvijen pod uticajem supstrata[1] domorodackog stanovnistva.

Sirenje latinskog jezika [2] pocelo je u V v. pre n.e. nadalje. Romanizacija Hispanije je pocela 218.g. pre n.e, za vreme II Punskog rata, bila relativno spora i vrhunac dostigla u 19.g. pre n.e. na kantabrijskoj obali.[3]

Uticaj latinskog na spanski jezik Religija konkiskadora uticala je na religiju stanovnika Iberijskog poluostrva. I danas se u Asturijasu odrzalo narodno verovanje u ksane(xanas) , prelepe cuvarke izvora, koje su tkale zlatne niti i pomagale zaljubljenima; xana je nastalo fonetskom i semantickom evolucijom od Diana.[4]

Vec u I v. pre n.e. u Hueski ( Osca, Huesca ) mladi hispanskog porekla su poducavani latinskom jeziku. U romansku knjizevnost se ne prenose samo forme , vec i teme latinske knjizevnosti koja je proglasena modelom i neprikosnovenim uzorom.

Pod uticajem novog drustvenog sistema ( feudalnog ) i prodiranja varvarskih plemena koja su sa sobom donela novu religiju ( hriscanstvo) , latinski biva jako iskvaren i posle pada Rima prelazi u svoju kasnu fazu ( latn bajo). U ovom periodu obrazovanje je svedeno na minimum. Crkva je bila ta koja je drzala monopol nad njim. Bilo je pokusaja vracanja cistote jezika klinijevskom i karolinskom reformom, ali su one donele vrlo male rezultate. Ovakvo stanje se odrzavalo sve do XII- XIII veka, kad je latinski potpuno zamenjen romanskim jezikom.

Arhaizmi u latinskom jeziku Hispanije Medju romanistima vlada misljenje da spanski jezik sadrzi dosta arhaizama zbog samog karaktera jezika, zasnovanog na tradiciji i neotvorenog za drustvene uticaje. Tako su se u Hispaniji odrzali arhaizmi koji su u Rimu iscezli: cueva, cataln cova < lat.cova < forma clsica cava; esp.cuyo,port.cujo,-a < cus,-a,-um[5]

Zbog izolovanosti poluostrva, spanski jezik pokazuje slicnosti sa rumunskim i koristi neke reci koje su u drugim romanskim jezicima zamenjene modernijim:

Esp.hablar, port.falar ,sardo faeddare,retorromano favler < fabellare[6], esp.hallar, port.achar, rumalfa < afflare[7], esp.mesa, rum.mas < mensa[8]

Ucene, narodne i poluucene reci[9] Nasledjivanje latinskog jezika u zapadnoj Romaniji odvijalo se s jedne strane preko crkve, administracije, sudstva, i kulture( klasicni latinski), a s druge taj jezik su prenosili vojnici, trgovci i zemljoradnici koji su naselili novoosvojene rimske provincije (vulgarni latinski). Klasicni latinski je negovao ucene reci, koje su prenosene u svom izvornom obliku i vrlo retko su podvrgavane promenama( fabula > fbula, rgulris > regular[10]: dok se vulgarni latinski koristio narodnim recima koje se jako razlikuju od prvobitnih jer su pretrpele razne fonetske promene( filius > hijo, fabulr > hablar) Poluucene reci nastale su unosenjem ucenih reci u narodni jezik, koje prvobitno u njemu nisu postojale ali su vrlo rano adaptirane. Poluucene reci su i one narodne reci koje su svojim oblikom priblizavane ucenim zbog ceste upotrebe u zvanicnim ili svecanim prilikama(regula > regla, mirabilia > maravilla)[11]. Svedocanstva o vulgarnom latinskom nalazimo kod Gaja Petronija Arbitra u njegovom delu Satirikon gde se pojavljuje sled reci u normalnom poretku koji danas vazi u romanskim jezicima, za razliku od klasicnog latinskog gde je red reci bio tacno odredjen[12]. Na kamenim plocama takodje nalazimo veliki broj reci iz vulgarnog latinskog koje su kamenoresci kao neobrazovani ljudi ubacivali u klasicni jezik.[13] Takodje su znacajne Etymologiae Isidora Seviljskog ( Isidorus Hispaliensis, esp. San Isidoro de Sevilla) koje datiraju iz VII v. n.e. , gde on daje podatke o ondasnjem govornom latinskom iberijskog poluostrva , ali ti podaci su nazalost samo leksicki a ne i fonetski. U Etymologiae on pokusava da objasni poreklo reci , pa nalazimo zabelezene CATENATUS(esp. candado), CATTARE < CAPTARE (esp.catar) , SARNA (esp.sarna)

Akcenat U spanskom akcenat ima isti polozaj kao i u latinskom jeziku, s tim sto taj polozaj ima fonolosku vrednost, a nije odredjen pisanom fonologijom reci, tako da se moze menjati. Npr; continuo, contino, continu Akcenat je odredjen najvisim tonom i intenzitetom i najduzim trajanjem. U klasicnom latinskom je predominantni faktor za odredjivanje akcenta bio ton, dok je intenzitet zavisio od duzine reci, a jacina ostajala uvek ista. Me|utim, u govornom jeziku glavno mesto je preuzeo intenzitet. Najvise energije je dato vokalima prvog sloga, zatim onima na poslednjem slogu, a onima u sredini najmanje.

Slog Zavrsetak sloga u spanskom malo se razlikuje od latinskog. Slog se obicno zavrsavao vokalom ( TE- PI- DUS) , izuzev u grupama od vise konsonanata gde je granica dolazila izmedju njih ( POR- CUS, AM- PLU, CNS- TARE) ili ispred prvog ukoliko je drugi konsonant bio R ili L ( LA- CRY- MA, PE- TRA) . Jedina teskoca se pojavila kad se S naslo na pocetku reci, a sledio mu je konsonant( sperre > esperar, stare > estar, schola > escuela ) .

Fonoloske promene Transformacija alofona u govornom lancu odvijala se pod uticajem nesvesnog setanja energije artikulacije pri izgovaranju pojedinih reci.

Evolucija vokalskog sistema Arhaicni vokalski sistem, sacinjen od deset fonema, ovekovecen je u knjizenom jeziku, dok je u govornom doziveo vise promena. Danas spanski sadrzi svega pet vokala.

Prva promena izvrsena je jos u prvom veku n.e : > i , , > , > , , > a, >, , > , > u. Dugi vokali su tezili da se zatvore, a kratki da se otvore.

Kratko latinsko i i e u pisanju su obelezavani sa E , dok su kratko u i dugo o prkazivani sa O. Manje uceni ljudi nisu bili sigurni u vezi sa upotrebom ovih grafema, pa tako na grafitima Pompeje nalazimo veces i menus, umesto vices i minus.

MetafonijaU vulgarnom latinskom naglaseni vokali su se cesto zatvarali pod uticajem palatalnog poluvokala y ili w , smestenog na kraju istog sloga. S druge strane jod je izvrsilo uticaj na susedne konsonante( lenteu > lienzo, fortia > fuerza ) , pa su se pojavili diftonzi / j/ i / w/ .

Promene u srednjovekovnom i modernom latinskom i, e, a +LL > ie > i; R, L + O > ue > e): cultellu > cuchiello > cuchillo , vespa > aviespa > vispa ; floccu > flueco > fleco.

Promena vokala u inicijalnom polozaju : I >/i/ , I, E, E, AE > /e/ , A, A > /a/, O, O, AU, U >O, U > /u /.[14]Promena vokala u finalnom polozaju je ista, s tim sto finalni slog, naravno, nije mogao sadrzati diftonge. Daljom evolucijom u modernom jeziku i , e > e, a i o su ostali neizmenjeni, dok je u > o.[15] Ako bi se naslo na samom kraju reci iza naglasenog vokala a je prelazilo u e , ovo se zatim gubilo, dok se krajnje o gubilo u manjem broju slucajeva. Vokali iz sredine reci su cesto bili eliminisani. Pored ovih bilo je i nemotivisanih promena ( O > U : jogar > jugar, logar > lugar ) .

Evolucija konsonantskog sistema V > / / koje se kad bi se naslo izmedju dva vokala menjalo u b. Kad i se nasli u inicijalnoj poziciji, b i v su se mogli razlikovati, medjutim, ako bi se nasli izmedju dva vokala nisu se mogli jasno razaznati.[16]

t, c + [ j ] > [ ts ] (martiu > maro, calcea > cala; /l / + [ j ] > j , i ,g : aliu > ajo

[ k ] i g + a, o, u : cattu > gato , gubernare > gobernar; [ k ] + i ,e : caelum > celu > cielo , cibum > cebo; G + e, i > [ y ] : gemma > yema , u ucenim recima : gentem > gente

S je ostalo gotovo neizmenjeno, samo je u nekoliko reci preslo u fonetski blizak interdental [ ] : serrare > cerrar , sabura > zahorra , a u nekim drugim recima , verovatno pod arapskim uticajem , dalo je [S ]( danasnje [ h ] ) : saponem > xabn > jabn

F > H. [17] : fabulare > hablar[18]

[ y ] + a : iam > ya, [ y ] + e : IANUARIUS > ENERO; [y ] + o , u > j : iocum > juego ,

Iuvenem > joven

Sto se tice konsonanata u intervokalnom polozaju , vaze tri praila : udvojeni bezvucni konsonanti se svode na odgovarajuce obicne, obicni bezvucni konsonanti se sonorizuju, a zvucni konsonanti slabe ili se gube ( cattu > gato, vita > vida, mirabilia > maravilla )

Broj konsonanata u finalnom polozaju, uglavnom netipican u latinskom jeziku, u romanskom je jos vise redukovan. Sacuvali su se jedino u nekim slucajevima finalno S, L i N : DEUS > DIOS , CANTAS > CANTAS , MEL > MIEL, IN > EN , dok je R zamenilo mesto sa pethodnim vokalom ( inter > entre ) , a M se cuvalo samo u jednosloznim recima pretvoreno u N ( CUM > CON ) .

Konsonantske grupe:

Bezvucni konsonant + l > ll : clavem > llave; Gl > l : glandula > landre

Bl > bl : blandula > blando; Qu + naglaseno a > qu : quails > qual

Nenaglaseno qua > [ k ] : quasi > casi; Konsonant + likvida ( grupa sa l ili r na drugom mestu ) : aprilem > abril , ecclesia > iglesia

ns > s : consul > cosul, mensa > mesa, izuzeci : mansum > manso, anserem > nsar

rs > ss > s : uesum > osso > oso , dok u ucenim recima ostaje persona > persona

ps > ss >s : ipse > esse > ese ; pt > tt > t : captare > cattar > catar

mn > nn > : autumnum > otoo, ali u ucenim recima ostaje neizmenjeno : columna > columna

mb > mm > m : lumbum > lomo, ali cambiare > cambiar[19]

x (ako bi se naslo na kraju sloga ) > [ y ] : sex > seis; x + vokal > [ S ] :dixi > dixe > dije, u ucenim recima x se zadrzava ili svodi na j : examen > examen , paradoxa > paradoja

[ kt ] > [ yt ] : noctem > noite ( kasnije noche )

i + [ kt ] > t : frictum > frito

a, + l > [w ] > au : alterum > autro > otro

kratko u + l( t ) > [ y ] : multum > muito > mucho ( yt + vokal > ch )

Labijali, kao i S i R ostaju neizmenjeni ispred [ y ] : praemium > premio, labium > labio, pluvial > lluvia : basium > baiso > beso, Dorium > Duero ali konsonant + S + [ y ] > [ S ] ( danasnje h ) : impulsiare > empujar

d , g + [ y ] > [ y ] : radium > rayo, corrigia > correa, ali konsonant + d , g > , z : Aldegundia > Aldona > Aldonza, u ucenim recima di , gi ostaje, ali se izgovara [ hy ] .

[ ty ], [ ky ] > [ ] : rationem > razn, acutiare > aguzar

Grupe sa vise konsonanata u narodnim recima zadrzavale su se jedino ako je iza njih sledila likvida : intrare > entrar, nostrum > nuestro. Neke grupe sa l na trecem mestu su palatalizovane : amplum > ancho

Ostale troclane grupe su se uprostile gubitkom jednog konsonanta : sanctum > santo , a u ucenim recima ostaju latinske i grcke grupe.

Pored fonetskih, latinski jezik je doziveo i morfoloske ( a one su zajedno uslovile leksicke ) i sintaksicke promene. Sto se morfologije tice tu su padezni nastavci zamenjeni kombinacijom predloga i osnovnog oblika reci ( pa romanski jezik dobija analiticki karakter) ; srednji rod se gubi ; komparacija postaje analiticka ( ms + komparativ ) ; nepravilni glagoli se svode na pravilne prve konjugacije ili je od njihove participske osnove izvodjen pravilan glagol prve konjugacije; pasivni nastavci su se izgubili, a njegovo znacenje su preuzeli povratni glagoli. Umesto latinskih nastavaka pomocu kojih su od prideva izvodjeni prilozi za nacin ( -E za prideve I i II deklinacije i TER za III deklinaciju) u vulgarnom latinskom se upotrebljava analiticki oblik sa pridevom kome je dodata imenica mens mente u ablativu ( clara mente ) , a kasnije je mente postao obican sufiks. Prilozi za vreme, mesto i kolicinu su uglavnom sacuvani ( iam > ya, ante > ante, post > pues ). Neki pridevi i imenice takodje prelaze u priloge ( multum > mucho ), a narocito su zanimljivi slozeni prilozi, sastavljeni od dva priloga ( de- magis > dems ).

[1] Najveci uticaj imao je keltski supstrat

[2] Sirenje se odvijalo od Lacijuma( Latium) , preko Apeninskog poluostrva, pa zatim Hispanije, Ilirije, Dakije, juzne Engleske, severne Afrike, danasnje Austrije i Svajcarske, Grcke, Egipta i Palestine, pa do Male Azije

[3] Galicia, Asturias, Santander i deo Pas Vasco

[4] Diana je u Rimu bila boginja suma i lova.

[5] Oko ove forme neslaganja su se javila jos u I veku pre n.e.

[6] U Italiji i Galiji se adaptiralo pozno parabolare ( fr.parlar,it.parlare)

[7] TROPARE > fr.trouver, it.trovare

[8] Fr.table, it.tavola

[9] Vocas cultas( cultismos) ,vocas populares y vocas semicultas

[10] Da je rec fibula ucena prepoznajemo po tome sto cuva u posle naglasenog sloga i f na pocetku reci: dok re~ regular odaje svoje poreklo ~uvaju}i kratko u pre akcentovanog sloga kao /u/ i ne podr`avaju}i promenu po kojoj je /gl/ trebalo da d /x/.

[11] Regla podrzava gubljenje vokala posle naglasenog sloga, ali ne menja /gl/ u /x/.

Kod reci maravilla kratko i nije pre{lo u e, niti grupa ly u j

[12] Iz dela je sacuvan samo jedan veci odlomak pod nazivom Trimalhionova vecera ( Cena Trimalchionis)

[13] OC < HOC, OVICLA < OVICULA, POR < PRO, CINQUE < QUINQUE

[14] Ripaira > ribera; plicare> llegar; securu > seguro; seniore > seor ; preacone > pregon; panara > panera; capistru > cabestro; corticea >corteza; nominicare >nombrar; pausare > pasar; suspecta > sospecha; curare > curar

[15] Veni > vine, iovis > jueves, patres > padres, de unde > donde;cantas > cantas, cantant > cantan; contant > contan, canto > canto, vinu > vino; manus > manos

[16] Bonu /b`nu/,venio /njo/; caballu /kallu/, novu /n`u/

[17] Ovo h je prestalo da se izgovara krajem XVI veka

[18] Promena F > H je izostala jedino ispred diftonga [ we ] : fontem > fuente , ali ima i izuzetaka : foedum > feo

[19] Uticaj istocnih i juznih dijalekata

JEZICI NA IBERIJSKOM POLUOSTRVUIberijsko poluostrvo se nalazi na krajnjem jugozapadu Evrope. Naziv je dobilo po starom narodu Iberima koji je u davnoj prolosti naseljavao jedan deo poluostrva. Od Francuske je odvojeno planinskim lancem Pirineja zbog toga je poznato i pod nazivom Pirinejsko poluostrvo. Danas se na njemu nalaze drave Andora, panija i Portugalija, kao i britanska prekomorska teritorija Gibraltar. Kroz istoriju na Iberijskom poluostrvu su se smenjivali mnogi narodi a samim tim i mnogi jezici koji su imali veliki uticaj na jezike na Iberijskom poluostrvu uopte, na kulturu, religiju, itd. Danas su na pomenutoj teritoriji kao zvanini prihvaeni sledei jezici: kastiljanski, katalonski, galisijski, baskijski i portugalski, pa e o njima biti rei u ovom radu.Jezik koji ima najvie govornika na poluostrvu je panski ili kastiljanski (el espaol, castellano). On pripada grupi iberijsko-romanskih jezika i etvrti je po broju govornika u svetu. Prema procenama iz 2000. godine panski govori i razume oko 420 miliona ljudi. Pored toga to se govori u paniji, govori se i u Hispanoamerici. Prema poslednjim istraivanjima ovaj jezik ima najveu stopu porasta broja govornika i postoji pretpostavka da e u dogledno vreme prestii i engleski jezik. Termin panski jezik se koristi od XVI veka, pre njega se koristio termin kastiljanski koji je vezan za religiju i mesto nastanka jezika, Kastilju.

panski jezik se razvio iz vulgarnog latinskog, uz uticaje baskijskog na severu i arapskog na jugu Iberijskog poluostrva. Krajem VI veka p.n.e., Iberi, koji su bili prvi stanovnici regiona, poeli su da se meaju sa Keltima, nomadskim i ratnikim plemenima koji su se naseljavali na podruju dananje Galicije u VII veku p.n.e. Oni su formirali narod pod nazivom Keltiberi i razvili su jezik koji je jedna vrsta keltskog ali s obzirom na razlike u izgovoru nije se moglo govoriti o jedinstvenoj lingvistikoj formi. Dolazak Rimljana (218. godine p.n.e.) je promenio jeziku situaciju na poluostrvu. Oni su sa sobom doneli latinski jezik (zvanini jezik carstva), koji je poeo da se mea sa jezikom starosedelaca i na taj nain je nastao novi jezik, vulgarni latinski, koji je u osnovi imao model klasinog latinskog ali je takodje koristio rei iz jezika autohtonog stanovnitva.

Veliki uticaj na novi jezik imali su Arapi koji su 711. godine osvojili skoro celo poluostrvo (osim Galicije) i zadrali se na njemu sve do 1492. Tako je nastao mosarapski dijalekat koji se najvise koristio u Al Andalusu, dok se na hrianskom severu zadrao vulgarni latinski. Posle latinskog, arapski je imao najvei uticaj na razvoj panskog jezika. Procenjuje se da u modernom panskom oko 4.000 rei potie iz arapskog jezika. Godine 1492. godine hrianska kraljevstva sa severa, su preuzela potpunu vojnu i politiku kontrolu nad celim podrujem poluostrva i zauzela poslednji grad koji je tada bio u arapskom posedu, Granadu. Nakon tih deavanja hriansko stanovnitvo je ponovo naselilo te teritorije i vulgarni latinski se vratio kao dominantni jezik.

Prva etapa standardizovanog panskog jezika baziranog na kastiljanskom dijalektu poinje 1200 god. kada kralj Kastilje i Leona Alfonso X Ueni, zajedno sa drugim uenim ljudima tog doba, poinje da prevodi Bibliju i dela iz astronomije, istorije i prava. Drugi znaajniji trenutak u razvoju jezika koji se pretvara u knjievni, desio se 1492. godine koja je oznaila pansku istoriju, kako Kolumbovim otkriem Amerike i preuzimanjem Granade, tako i izdavanjem prve gramatike kastiljanskog jezika iji je autor bio Antonio de Nebriha humanista sa univerziteta u Salamanki.

S obzirom na to da je pansko govorno podruje u Evropi, okrueno drugim romanskim jezicima, prema istraivanjima, utvrdjeno je da je leksika slinost panskog sa portugalskim jezikom 89%, sa katalonskim 85%, 82% sa italijanskim, 76% sa sardskim, 75% sa francuskim, 74% sa retoromanskim i 71% sa rumunskim. Danas su, pored kastiljanskog, u paniji kao zvanini jezici takodje prihvaeni katalonski, galisijski i baskijski jezik.

Katalonski jezik (el cataln) se govori se u nekim panskim autonomnim zajednicama, prvenstveno u Kataloniji (ima status zvaninog jezika), Zajednici Valencije (nosi naziv valencijski jezik, zapravo dijalekat katalonskog koji ima status zvaninog) i na Balearskim ostrvima, kao i u delu Francuske (Rusijon) i u Andori (gde je prvi zvanini jezik pored panskog i francuskog). Takodje, postoje delovi Sardinije u kojima se odrao katalonski jezik (grad Algero gde je i zvanini jezik). Verzija katalonskog koja se govori u Valenciji naziva se valensijanskim jezikom i razlikuje se u odredjenoj meri od katalonskog iz Katalonije. Valensijanski se razvijao pod veim uticajem kastiljanskog, dok je u Kataloniji jezik bio pod jaim uticajem francuskog jezika. Verzija koja se govori na Balearima esto se naziva balearskim i takodje se razlikuje od katalonskog iz Barselone, posebno u oblicima odreenog lana: Balearci koriste oblike odreenog lana es (muki rod) i sa (enski rod), umesto oblika el i la. Od pada reima Franciska Franka, kada je katalonski jezik bio potiskivan, ovaj jezik se nalazi na svim ulinim tablama irom katalofonskog podruja. 1861. godine izvrena je dijalektika podela na istoni i zapadni blok katalonskog jezika. Ne postoji precizna lingvistika granica izmeu jednog i drugog dijalekta i gotovo svuda postoji prelazna zona izmeu ovih dijalekata (osim dijelekta specifinih za ostrva). Takodje, nijedan od ovih dijalekata nije homogen unutar sebe, jer se moe podeliti na nekoliko podijalekata.

Najraniji ouvan tekst na ovom jeziku je Homiles d-Organya i smatra se da je nastao u XII veku. 1913. godine objavljena je normativna gramatika ovog jezika a 1983. je proglaen zvaninim i na Balearskim ostrvima, koje su poslednja teritorija na kojoj je proglaen takvim.

Galisijski jezik (el gallego) se govori u Galiciji, autonomnoj pokrajini koja se nalazi na severozapadu panije. Galisijski i portugalski su u srednjem veku bili jedan jezik pod nazivom galisijsko-portugalski. Istorijski gledano, galisijsko-portugalski vodi poreklo iz Galicije i Severnog Portugala, teritorije koja je pripadala starom kraljevstvu Galicije. Galisijski se proirio po okolnim teritorijama u XIV veku nakon to ga je portugalsko irenje prenelo na junije delove poluostrva. Neki lingvisti smatraju da su moderni galisijski i moderni portugalski dijalekti istog jezika, ali to je diskutabilno. U nekim enciklopedijama galisijski je predstavljan kao dijalekat portugalskog koji se govori u severozapadnoj paniji. Takodje je u nekim trenucima smatrano da je ovaj jezik i dijalekat panskog, to je pogreno. Galisijska vlada ne smatra da je galisijski podvrsta portugalskog ve poseban jezik. Zvanina institucija koja regulie galisijski jezik je Institut za galisijski jezik (Instituto da Lingua Galega) i on tvrdi da se moderan galisijski jezik mora smatrati nezavisnim romanskim jezikom koji pripada grupi Ibero-romanskih jezika i koji ima jake spone sa portugalskim i njegovim severnim dijalektom.

Galisijski govori vie od 3 miliona ljudi, ukljuujui govornike iz Galicije, iz drugih delova Evrope kao i iz Hispanske Amerike. U paniji ima status zvaninog jezika i kao takav je priznat i u Evropskoj Uniji. On se ui u osnovnim i srednjim kolama kao i u univerzitetima u Galiciji.

Od VIII veka, Galicija je bila politika jedinica unutar kraljevstva Asturije i Leona, ali je uspela da dostigne autonomni poloaj u odredjenim trenucima u X, XI i XII veku. Galisijski je bio jedini jezik koji se koristio u govorne svrhe dok se latinski koristio, u manjoj meri, kao pisani jezik. Ovakav monopol govornog jezika uspeo je da u XIII veku uini takav pritisak na latinski da su svi dokumenti poeli da budu priznavani i na galisijskom jeziku, ali latinski je ostao sredstvo za vie krugove i kulturu. Nakon razdvajanja portugalskog i galisijskog, galisijski je bio smatran zastarelim jezikom i nije iroko korien u akademske ili knjievne svrhe sve do njegove renesanse u XIV veku kada doivljava vrhunac u razvoju.

Dolaskom demokratije i galisijski dolazi u dravne institucije i postaje jedan od zvaninih jezika u paniji. Ui se u kolama i ak postoji televizijski kanal na galisijskom jeziku, TVG. Kraljevska Akademija Galicije i ostale galisijske institucije svakog 17. maja proslavljaju Dan galisijske knjievnosti, posveen svake godine nekom preminulom piscu koji je pisao na galisijskom jeziku, koji bude izabran od strane akademije.

Baskijski jezik (el euskera) je jezik kojim govore Baski, prastari narod nastanjen u Pirinejima u severnoj paniji i jugozapadnoj Francuskoj. Baskijski je izolovan jezik koji ne pripada nijednoj poznatoj jezikoj porodici. Ima oko milion govornika, a za oko 700.000 je maternji jezik. Postoje mnoge teorije kojima se baskijski povezuje s raznim jezicima, ali nijedna nije opte prihvaena. On je priznat u paniji i ima status zvaninog jezika. Priznavanje i standardizacija jezika se desila tek u XX veku. Zbog svoje izolovanosti on se vekovima povlaio pred romanskim jezicima, medjutim u poslednje vreme to povlaenje se donekle zaustavilo.

Veruje se da je rana verzija baskijskog jezika postojala u Zapadnoj Evropi pre dolaska Indo-evropskih jezika na to podruje. On je jedini od iberijski jezik koji nije nestao. Kako ne postoje sigurni dokazi o tome kako je nastao baskijski jezik, mnoga istraivanja se i danas sprovode povodom toga. Ba zbog te injenice postoji mnogo moguih opcija kako je moda nastao baskijski jezik.

U nekim baskijskim provincijama baskijski se koristio jos u XIII veku u pojedinim pravnim procesima. Baskijskim provincijiama i nekim delovima Navare, baskijski je zvanini jezik. S obzirom na podruje na kojem se govori baskijski, smatra se da taj jezik ima bar jo est dijalekata i iz tog razloga 1919. godine osnovana je Kraljevska akademija baskijskog jezika koja bi zaustavila dalju fragmentaciju jezika. Prvi zapisi na baskijskom jeziku su bile Emilijanske glose koje su takodje prvi zapisi sauvani na kastiljanskom jeziku. 1982. je proglaen zvaninim jezikom u paniji a njegova normativna gramatika je zvanino prihvaena 1968. godine pod nazivom Bata.

Portugalski jezik (a lngua portuguesa) je romanski jezik kojim se slui oko dvesta miliona ljudi. On je zvanini jezik u Portugalu, kao i u Brazilu (zemlji u kojoj ivi 80% svih govornika tog jezika) i u nekim afrikim zemljama (Angola, Gvineja Bisao, Mozambik, Sao Tome i Prinsipe, Zelenortska Republika). Postoje dve glavne varijante (dva glavna dijalekta) portugalskog jezika: brazilski portugalski, kojim se slui oko 80% svih govornika portugalskog jezika, i evropski ili luzitanski portugalski, koji je slubeni jezik u Portugalu, afrikim zemljama i u Istonom Timoru.

Portugalski jezik se proirio po svetu zahvaljujui kolonijalnim osvajanjima portugalaca u XV i XVI veku. Mnogi kraolski jezici zasnovani na portugalskom su nastali od tog vremena, naroito u Africi, Aziji i na Karibima. Danas je portugalski jedan od najveih jezika sveta (esti je na listi po broju govornika kojima je on maternji jezik).

Najstariji sauvani dokumenti na ovom jeziku su pravni dokumenti koji datiraju jo iz IX veka. Ta faza portugalskog poznata je kao proto-portugalski. U periodu od XII do XIV veka portugalski je postao jezik opte upotrebe. 1290. godine otvoren je univerzitet u Lisabonu, kada je i doneta odluka da portugalski postane zvanini jezik Portugala. Najvei uticaj na portugalski ima latinski, od kojeg je i nastao, ali i arapski zbog arapske okupacije ostrva.

panski i portugalski se smatraju jezicima koji su se najbre rairili po Evropi, i po procenama UNESKO-a portugalski ima najvee anse da se rairi kao strani jezik u junoj Africi i Aziji. panija jezike koji se pored kastiljanskog koriste kao zvanini, kao i njihove dijalekte smatra svojom kulturnom batinom i Kraljevska panska akademija vodi rauna o tome da ti jezici ostanu zatieni i ne nestanu. panski ustav kastiljanski smatra zvaninim jezikom drave dok se drugi panski jezici smatraju zvaninim u autonomnim pokrajinama.

Iz svega ovoga moe se izvesti zakljuak da panski tj. kastiljanski i portugalski jezik predstavljaju normu ili standard koje se pridravaju svi obrazovani ljudi i koji ba kao takavi, standardizovani i u svom nepromenjenom obliku, treba da se ire. Bez sumnje ovi jezici sada ve imaju jak uticaj na svetsku jeziku situaciju i kao takvi mogu puno toga da promene. S obzirom na to da se radi od jezicima koji imaju dugu tradiciju i proces razvoja a sada i stotine miliona govornika, njihova ekspanzija je neminovna a mi taj proces moemo podrati i uestvovati u njemu ili gledati sa strane. U svakom sluaju predvidja se da e ovi romanski jezici uskoro biti rasprostranjeniji od engleskog, tako da e nas te vode poneti, hteli mi to ili ne.Tema 1.

irenjem Rimskog carstva i ekspanzijom rimske vlasti, irilo se i podruje na kome se govorio latinski jezik. To ogromno podruje se u lingvistici naziva Romanija. U 3. veku pre nove ere, pokorivi druga plemena, Rimljani su postali gospodari Apeninskog poluostrva. Nakon toga su krenuli u nova osavajanja kako bi pod svoju vlast stavili i druge delove sveta. Vodei stalne ratove, Rim je nametnuo svoju vlast mnogim narodima, ali je na taj nain dolo i do irenja rimske kulture. Romanizacija je zahvatila ak tri kontinenta. Latinski jezik, koji je bio zvanini jezik Rimskog carstva, veoma brzo je postao i svetski jezik, jezik kojim se govorilo u Evropi, Aziji i severnoj Africi. Latinski se nije odrao jedino u zemljama koje su bile kratko pod rimskom vlau i na onim teritorijama gde se govorio starogrki jezik. Zahvaljujui vojnoj, ekonomskoj i kulturnoj moi Rima, latinski je, pored starogrkog, postao najrasprostranjeniji jezik antikog Sredozemlja. Nakon propasti Rimskog carstva, u 5. veku nove ere, i pored nastanka mnogih novih jezika, latinski je i dalje imao veoma znaajnu ulogu. On je bio jezik crkve, nauke, knjievnosti, prava, politike.

- Latinski jezik - Latinski je indoevropski jezik. On pripada grupi italskih jezika. Sami italski jezici su podeljeni u dve jezike grupe: osako-umbrijsku i latinsko-faliansku. Latinski je dobio naziv po italskom plemenu Latina. Latini su iveli u pokrajini Lacijum. Najznaajniji grad ove pokrajine je bio Rim, pa je u poetku latinski bio jezik grada Rima. Od 5. veka pre nove ere, sa ratovima Latina, latinski prelazi granice Lacijuma i iri se po Apeninskom poluostrvu. Od svih italskih govora koji su dokumentovani, jedino se latinski uzdigao do stupnja knjievnog jezika. Najstariji natpisi na latinskom jeziku potiu s kraja 7. veka pre nove ere. Iz tog vremena datira natpis na zlatnoj fibuli1 iz Preneste, grada kod Rima. Latinski jezik se vremenom izdiferencirao na dva razliita jezika. Nastali su klasini latinski i govorni latinski jezik. Klasini latinski je bio knjievni jezik, zvanini pisani jezik Rimskog carstva. On se izgraivao po uzoru na starogrki. U njegovom razvoju su presudnu ulogu imali rimski knjievnici i besednici koji su i afirmisali ovaj jezik. To su bili Vergilije, Horacije, Ovidije, Ciceron. Renik je bogaen kovanicama stvaranim u duhu starogrkog jezika, kao i stilskim figurama. Latinski jezik koji je bio jezik intelektualaca, rimske elite, se zvao sermo urbanus. Nasuprot njemu, postojao je narodni jezik pod imenom sermo plebeius ili rusticus. Ovaj jezik je nazvan vulgarnim latinskim. U srednjem veku, iz vulgarnog latinskog razvili su se romanski (neolatinski) jezici. S obzirom na to, on se takoe oznaava i pojmom proto-romanski.2

- Hispanija i vulgarni latinski - Rimljani su novoosvojene teritorije delili na provincije. Osvojene oblasti na Iberijskom poluostrvu postale su rimska provincija Hispanija 197. godine pre nove ere. Otpoela je snana romanizacija stanovnitva u kojoj je latinski jezik imao kljunu ulogu. Hispanija se nalazila na krajnjem zapadu Rimskog carstva. Ona je, takoe, jedna od najranije zauzetih provincija izvan Apeninskog poluostrva. Sve ovo je bitno uticalo na razvoj i menjanje latinskog jezika koji se govorio u Hispaniji, a kasnije i na oblikovanje romanskih jezika na tlu Hispanije. Latinski jezik kojim je govoreno u Hispaniji bio je vulgarni latinski (latn vulgar). To je bio govorni jezik kojim je priao obian narod tj. nii drutveni slojevi. Ovaj jezik su u Hispaniju doneli rimski vojnici jer su oni prvi koji su zaposeli prostore na Iberijskom poluostrvu. Zatim, ovim jezikom su govorili i trgovci, zemljoradnici i pripadnici nie administracije koji su se, posle rimskog osvajanja, naselili u Hispaniji. S obzirom na to da je latinski bio jezik dravne uprave i kulture, uspeo je da potisne druge jezike koji su se govorili na Poluostrvu pre rimskog osvajanja. Vievekovni razvoj vulgarnog latinskog na Iberijskom poluostrvu doveo je do nastanka panskog jezika. Sam vulgarni latinski se raslojavao, pa je imao nekoliko dijalekata, zapadnih i istonih. Lingvistiki, Hispanija je pripadala zapadnoj Romaniji i njen vulgarni latinski je imao odreene karakteristike koje nisu postojale u latinskom istone Romanije. U Hispaniji se govorio stariji tip latinskog jezika. Govorio se iberski latinski. To je bila zapadna varijanta vulgarnog latinskog. S obzirom na to da je Hispanija jako rano postala rimska provincija, iberska latinska varijanta je imala mnogo konzervativnih crta, za razliku od drugih latinskih dijalekata u Evropi. Jo jedna stvar je uticala na to da se iberski latinski slabo menja, a to je geografska izolovanost Iberijskog poluostrva. Zbog svega toga danas u panskom jeziku ima pojedinih oblika koji su se smatrali arhaizmima ak i u 2. i 1. veku pre nove ere (DEMAGIS/DEMS, MENSA/MESA). Istorija panskog jezika otpoinje sa evolucijom zapadnog vulgarnog latinskog. Vulgarni latinski je koristio osnovni model klasinog latinskog, ali je vremenom mnogo odstupio od njega. U jeziku govorenom na tlu Hispanije je dolo do brojnih promena u gramatici, kao i do promena u leksici. Te promene su i dovele do nastanka panskog jezika. to se tie same gramatike, javile su se fonetske, morfoloke i sintaksike promene. Kad je re o leksici, u iberskom latinskom su se poele upotrebljavati rei iz baskijskog i keltskog jezika. U vulgarnom latinskom jeziku Hispanije, meu fonolokim promenama, znaajno je gubljenje razlike izmeu dugih i kratkih vokala.3 Umesto njih su se javili otvoreni i zatvoreni koji su se meusobno stopili, pa je ovaj jezik dobio sedam vokala (a, , , i, , , u). U panskom jeziku vulgarni latinski vokali su ostali nepromenjeni. Na primer, vulgarno -i je ostalo kao takvo u panskom (VITA/VIDA), kao i vulgarno -u (LUCEM/LUZ). Znaajna je i diftongizacija vulgarnih latinskih vokala. Na primer, otvoreno -e i otvoreno -o, odnosno - i -, dali su diftonge: -ie i -uo. Ovi diftonzi se susreu u najstarijim panskim tekstovima (RUOGO, PUODE, DIEZ, BIEN, SIEMPRE). Ubrzo se diftong -uo pretvorio u -ue (RUEGO, PUEDO). Zatim, dolo je do gubljenja nenaglaene penultime, drugog sloga od kraja rei (MANICA/MANGA, PULICEM/PULGA). to se tie gubljenja suglasnika, izgubio se finalni suglasnik -m i pojedine suglasnike grupe, na kraju ili na poetku rei (CLAVEM/LLAVE, BONUM/BUENO). Finalno -s se ouvalo (DEUS/DIOS,CANTAMUS/CANTAMOS). Suglasnik -r je pretrpeo metatezu, tj. zamenu mesta sa prethodnim vokalom, pa tako prelazi u unutranjost rei (SEMPER/SIEMPRE). Takoe, vrlo znaajna promena u zapadnoj varijanti vulgarnog latinskog jeste i sonorizacija ili ozvuavanje suglasnika. Tako je intervokalno -p, -t i -c prelo u -b, -d i -g (APERTUM/ABIERTO, ROTA/RUEDA, FICU/FIGO). Pojedine fonetske promene su dovele do promena u morfologiji. To pokazuje gubljenje finalnog -m kojim postaje nejasna razlika izmeu nekih padenih oblika (nominativa, akuzativa i ablativa). Gubljenje padenog sistema je bilo postepeno. Prvo je nestao vokativ, zatim ablativ, genitiv, a na kraju i dativ. Sintaksike funkcije koje su u klasinom latinskom imali padei, u vulgarnom latinskom su vrile predloke konstrukcije (najee predlozi DE i A + imenica). Umesto sintetike komparacije prideva, u vulgarnom latinskom se koristila analitika komparacija.4 Takvu komparaciju je usvojio i panski jezik. Zatim je u vulgarnom latinitetu dolo i do gubljenja srednjeg roda. Glagolske promene su ouvane, ali u izmenjenom vidu u odnosu na klasini latinski. Latinski je imao etiri konjugacije. Trea se nije sauvala na Iberijskom poluostrvu, pa tako u panskom jeziku postoje tri konjugacije (prva na -ar, druga na -er i trea na -ir). Vulgarnim latinskim se nije pisalo, pa zbog toga ne postoje obimni zapisi koji bi posvedoili o sintaksikim razlikama izmeu ovog jezika i klasinog latinskog. Zna se da je u klasinom latinskom red rei u reenici bio slobodniji nego u vulgarnom. U vulgarnom je on morao da se ustali zato to u njemu nije vie bilo padea koji bi odredili neki sintaksiki odnos. Na primer, subjekat i objekat nisu mogli zameniti mesto u reenici jer bi promenili njeno znaenje.

Vulgarni latinski zapadne Romanije je presudno uticao na nastanak panskog jezika. U leksici panskog postoji vie od polovine latinskih rei, a panska gramatika je nastala uproavanjem latinske gramatike. Iako Rimljani nisu bili jedini veliki osvajai na Poluostrvu, oni su na njemu ostavili najvei trag.

LATINSKI JEZIK U HISPANIJI

UVOD

Verba vlant scripta mnent, mens sna n corpre sn, mnus mnum lvat, na hrundo nn fcit vr, vni vdi vci Ovo su samo neke od izreka koje se mogu uti od svakog oveka, bilo srednjokolca, intelektualca, penzionera... Iako se ve vekovima ne ubraja u ive jezike, latinski jezik svakako ivi u svim jezicima sveta. Danas teko moemo pronai pismo koje ne sadri izraz post scriptum, a Englezi bi bili totalno izgubljeni u vremenu bez oznaka A.M. (Ante meridem) i P.M. (Post meridem).

RAZVITAK LATINSKOG JEZIKA

Sam razvitak latinskog jezika usko je vezan za istoriju razvitka grada Rima. Najstarija istorija Rima protkana je legendama, a moderna nauka je potvrdila neke elemente tih predanja. Rim je nastao u VIII v. pre n. e. u pokrajini Latijum (Ltum) na levoj obali reke Tibra, u oblasti gde je ivelo italsko pleme Latina (Ltni). Latinski je prvobitno bio jezik pokrajine Latijum, po kojoj je i dobio ime. Od italskih govora dokumentovani su natpisima latinski, etrurski, osaki, umbrijski, ali se samo latinski jezik uzdigao do knjievnog jezika. Najstariji natpisi na latinskom jeziku potiu iz VI v. pre n. e. Prvi spomenik knjievnog latinskog jezika predstavlja Zakon dvanaest tablica iz V v. pre n. e., a poslednji je Justinijanov Kodeks graanskog prava iz VI v. n. e. Renik je poeo da se bogati kovanicama stvaranim u duhu grkog renika, sintaksikim konstrukcijama, stililskim figurama i, za veoma kratko vreme, stvoren je sermo urbnus, jezik kojim su pisali i govorili intelektualci u Rimu. Ovaj jezik je utvren u zlatnom veku latinske knjievnosti, kada su se javili pesnici kao to su Horacije, Vergilije, Ovidije i mnogi drugi. Jezik njihovih spisa naziva se klasini latinski jezik. Tim jezikom je napisana rimska ili latinska knjievnost. Ona je ne samo ogledalo razvitka rimskog drutva, nego je prevodima i preradama sauvala i neka dela helenske knjievnosti poto se razvijala pod njenim uticajem. S druge strane, paralelno sa klasinim, postojao je i vulgarni latinski jezik (sermo vulgaris), jezik naroda u svim provincijama Rimskog carstva. Latn vulgar, odnosno vulgarni latinski jezik, bio je govorni jezik, za razliku od klasinog, koji je vie bio pisani jezik.

Latinski je od grkog bio siromaniji u pogledu metafora, fleksibilnosti i lakog stvaranja sloenica. Lukrecije i Ciceron su se alili na njegov ogranieni vokabular, nedostatak tananih nijansi. Pa ipak, on je imao sjaj i snagu koja ga je inila idealnim za govornitvo, i kompaktnost i loginu formu reenice to ga je inilo prikladnim sredstvom rimskog zakonodavnog sistema. Latinski knjievni jezik postao je primenljiv u hrianskoj teologiji, filozofiji, prirodnim naukama, pravu i administraciji tokom sledea dva milenijuma, sve do XIX v., da bi i u savremenom svetu osatao prisutan i nezamenljiv u politikoj, naunoj i strunoj terminologiji. irenjem rimske imperije rastao je znaaj latinskog jezika i u jednom istorijskom trenutku je postao, zajedno sa grkim, svetski jezik. Podelom Rimskog carstva na Istono i Zapadno 395. godine n. e. Latinski jezik je ostao zvanini jezik na zapadu, a grki na istoku. Posle pada Zapadnog Rimskog carstva, 476. godine n. e., Istono Rimsko Carstvo, Vizantija, nastavilo je svoju politiku i kulturnu egzistenciju jo jedan milenijum, sve do svoga pada 1453. godine.

Ali jo zanimljivija je istorija latinskog jezika posle pada Zapadnog Rimskog carstva. Govorni latinski jezik, koji je ostao zapanjujue stabilan dui vremenski period, nije prestajao da postoji, ve je iveo i menjao se iz generacije u generaciju, irei se u vie razliitih pravaca. Pisani latinski jezik je, pored govornog, nastavio da se koristi kako u crkvama, tako i u kolama. Zbog toga je iznedrio mnoge rei i izraze vezane za religiju i kolstvo.

Sa irenjem hrianstva latinski jezik je sve vie uticao na keltske, germanske i zapadnoslovenske jezike i postao zajedniki jezik za itavu zapadnu civilizaciju, na koju je ostavio neizbrisiv trag. No ipak, i ovi jezici su izvrili veliki uticaj na latinski. Drutvene promene, kao to su nastanak hrianstva i pojava feudalizma, uslovile su potrebu za nastankom novih rei i izraza koji u latinskom do tada nisu postojali. Taj iskvareni i izmenjeni latinski, koji nazivamo kasni latinski (bajo latn), bio je mnogo blii klasinom nego vulgarnom latinskom jeziku. U ovaj kasni latinski jezik spada i srednjovekovni latinski, odnosno jezik kojim se pisalo od propasti Rimskog carstva pa sve do XII ili XIII veka.

Iako u dananje vreme latinski nije niiji maternji jezik, on je koren i osnova veine modernih evropskih jezika, prevashodno onih iz romanske grupe. Veina romanskih jezika je zadrala bitne osobine vulgarnog latinskog jezika, iz kog su se oni zapravo i razvili.

VULGARNI LATINSKI JEZIK

Vulgarni latinski jezik se drugaije moe nazvati i narodni jezik, jer vodi poreklo od latinske rei vulgus, to znai narod. Njime se sluio neobrazovani deo rimskog stanovnitva. O vulgarnom latinskom jeziku imamo vrlo malo podataka, jer se na ovom jeziku nije pisalo. Informacije o njemu dobijamo rekonstrukcijom dananjih romanskih jezika. Rimski pisci u svojim spisima nisu spominjali vulgarne oblike rei, jer su smatrali da jezik neukih ljudi nikoga ne bi zanimao. Meutim, mnotvo vulgarnih oblika se potkralo u natpisima na kamenim ploama, iako su one pisane klasinim jezikom, zato to je veliki broj kamenorezaca bio neobrazovan, pa je na taj nain ubacivao rei iz svog govora. Tu zapaamo neizgovaranje glasa H (OC umesto HOC), gubljenje raznih glasova (MESES umesto MENSES)...

Kasnolatinski i srednjovekovni tekstovi takoe sadre narodske oblike. Oni nisu upotrebljeni svesno, ve zato to njihovi autori nisu znali drugaije da se izraze. I u raznim dokumentima toga vremena se provukla po koja re narodskog oblika, a sve u elji pisara da verno reprodukuje govor obinih ljudi.

Renik vulgarnog latinskog se u mnogo emu razlikovao od renika klasinog latinskog jezika. Veliki broj rei iz klasinog latinskog je vulgarnom jeziku dobio potpuno novo znaenje. Npr. re FOCUS koja u klasinom ima znaenje ognjite, u vulgarnom latinskom dobija znaenje vatra i time zamenjuje postojeu re IGNIS. S obzirom na to da je vulgarni latinski bio jezik niih drutvenih slojeva, ne udi pojava rei koje su u klasinom latinskom jeziku imale nipodatavajue znaenje. Npr. CABALLUS kljuse dobija znaenje konj umesto dotadanjeg EQUUS.

Vulgarni latinski jezik se razliito razvijao na razliitim delovima rimske imperije. Uprkos tim lokalnim razlikama, postoji dosta zajednikih odlika u govornom latinskom na podruju itave Romanije. U tom smislu, vulgarni latinski se moe smatrati jdinstvenim jezikom.

LATINSKI JEZIK U HISPANIJI

Rimljani su neprestano osvajali nove teritorije i te novoosvojene teritorije su naseljavali vojnici i seljaci, koji su bili zadueni za irenje rimske kulture, jezika i administracije.

Samo osvajanje Hispanije je vezano za Punske ratove i trajalo je oko dva veka. Posle Treeg punskog rata, koji je trajao od 149. godine p. n. e. do 146. godine p. n. e. Rimljani su potpuno razorili Kartaginu, a Hispanija je potpala rimski uticaj. Rim je u toku narednih dvesta godina formirao Hispaniju kao svoju provinciju. Ova provincija je 197. godine p. n. e. Podeljena na Hispania Citerior (Ovostrana) i Hispania Ulterior (Onostrana). Posle rimskog osvajanja Hispanija biva izloena rimskom uticaju. Od tada na ovoj teritoriji dolazi do meanja vulgarnog latinskog jezika sa jezicima autohtonog stanovnitva. Posle pada Zapadnog Rimskog carstva, razlike u govorima razliitih provincija su bivale sve uoljivije, to je bilo posledica etnike raznovrsnosti rimske drave. Bitan faktor koji je takoe uslovljavao ove razlike bio je i razliito vreme osvajanja provincija. Hispanija je osvojena veoma rano, tako da je njena varijanta latinskog jezika sadrala neke konzervativne crte, dok je Italija bila pod uticajem stalnih promena koje su se deavale u klasinom latinskom jeziku. Latinski jezik u Hispaniji se od samih poetaka romanizacije razlikovao. U delima Seneke se vide male sintaksike, leksike i semantike razlike, koje su sa upadima Germana bivale sve oiglednije. Na stvaranje panskog jezika su uticali i razni supstrati: iberski, baskijski, keltskiZAKLJUAK

ist, gotovo savren i precizan, latinski jezik predstavlja idealan izbor i stoga to nije jezik nijedne postojee nacije, ve sredstvo univerzalnog i internacionalnog sporazumevanja meu ljudima.

Put latinskog jezika od antikih vremena do dananjih dana esto je bio krivudav. Antiki Rimljani su, osvajajui prostore tada poznatog sveta, irili svoju kulturu i civilizacijska dostignua, a meu njima i svoj jezik. ak i kada su, jednog milenijuma, nestali u vrtlozima istorije, njihov jezik je, kao svedoanstvo napredne kulture, ostao iza njih. Dugo vremena u srednjem veku ovaj jezik je bio, iako znatno modifikovan u odnosu na "original", u irokoj upotrebi u zapadnohrianskoj Evropi, kao opti jezik religije, filozofije, nauke, ali i umetnosti. Ukoliko bismo, kojim sluajem, sreli starog Rimljanina, kome bi ovaj jezik bio maternji i zapoeli s njim razgovor na latinskom koji je danas u upotrebi, sva je prilika da bi nam ipak trebao - prevodilac! Dananji latinski je pria za sebe, jedan u potpunosti kodifikovan sistem znakova i njihovih znaenja, koji se, s obzirom na to da je u pitanju "mrtav" jezik, gotovo uopte ne menja.11. PANSKI JEZIK U SAD-U

Uvod

panski jezik pripada romanskim jezicima i potie sa Iberijskog poluostrva. Nastao je od vulgarnog latinskog jezika, a naziva se jo i kastiljanski jezik. iroko je rasprostranjen u Evropi i Americi (govori ga oko 500 miliona ljudi). Govori se u paniji, Meksiku, veem delu Centralne Amerike, u veini zemalja June Amerike- govori ga vie od 50% stanovnitva ovog kontinenta, govori ga veinski deo stanovnitva Kariba. Prema internet sajtu Vikipedija, ovim jezikom govori veliki broj Andoraca, stanovnika Evatorijalne Gvineje i Belizea. Prema poslednjim istraivanjima, ovaj jezik ima najveu stopu porasta broja govornika i smatra se da e uskoro prerasti broj govornika engleskog jezika.

U SAD-u panski jezik je maternji za oko 41 milion stanovnika (oko 12% od ukupnog broja stanovnika), to ovu dravu dovodi na peto mesto po broju govornika panskog jezika posle Meksika, Kolumbije, panije i Argentine.

Posle SAD-a, na esto mesto dolazi Peru (26,152,265), pa Venecuela (26,021,000). Brazil je na osmom mestu sa 19 700 000 govornika panskog jezika, posle njega ile sa 15 795 000, pa Kuba (11 285 000).

Meu mnogima koji su istraivali dolazak i irenje panskog u SAD-u je i Filip M. Karter (Phillip M. Carter) sa dravnog univerziteta Severne Karoline. On tvrdi da je panski jezik drugi jezik u SAD-u samo ako se poredi sa jezicima koji su tu postojali pre kolonizacije jer je panski jezik doao sa prvim kolonizatorima. U severozapadnim delovima SAD-a postoje hispanske naseobine gde su varijante panskog vekovima postojale pored engleskih. Isto tako, varijante panskog su se decenijama odrale pored engleskog jezika u velikim gradovima SAD-a.

Dolazak panskog jezika na kopno dananjeg SAD-a prema istra ivanju Filipa M. Kartera

panci su na tle dananje Floride prvi put doli 1513. godine pod vostvom Ponsa od Leona (Ponce de Len). Drugi put je to bilo 1520. godine sa namerom da nastave svoja istraivanja. Do 1565. godine osposobili su svoju prvu stalnu koloniju na Floridi pod vostvom Pedra Menendeza (Pedro Menndez). Izmeu 1520. i 1570. godine panci su istraili obalu Atlantika, sa akcentom na Karolini, Virdiniji i Dordiji.

Posle nekoliko uspenih pokuaja u stvaranju naprednih kolonija na obali Atlantika, panci su svoju panju preusmerili na prostranu, neistraenu teritoriju na zapadu i jugozapadu dananjeg SAD-a, gde su ostavili neizbrisiv kulturni i jeziki trag. Vei deo populacije SAD-a koji govori panski je i danas u ovim oblastima, koje obuhvataju delove Arizone, Kolorada, Kalifornije, Novog Meksika, Nevade i Teksasa. Najranija panska istraivanja datiraju iz 1540. godine i vezuju se za ime Francisko Koronado (Francisco Coronado). Sledio ga je Huan od Onjate (Juan de Oate) 1598. godine. panske naseobine bile su podignute celim jugozapadom. Jedan od najstarijih gradova SAD-a, Santa Fe, Novi Meksiko, podignut je 1605. godine. panska istraivanja i kolonizacija jugozapada su se pokazala uspenijim od onih ranijih na jugoistoku.

Uprkos rastu populacije koja govori panski jezik na jugozapadu, region su brzo naseljavali i govornici engleskog jezika. Posebno jaka amerika imigracija je ona u dananji Teksas. Meksiko je svoju nezavisnost od panije osvojio 1821. godine i posle jedne godine, nova nacija je nudila zemlju amerikim naseljenicima voljnima da gaje stoku u neplodnim severnim regijama dananjeg Teksasa. Do 1835. godine, ameriki imigranti kojima se pridruio mali broj govornika panskog jezika, odluili su da zatrae nezavisnost od Meksika i da stvore nezavisnu republiku Teksas. Tako su rasplamtali Teksaku revoluciju. Samo godinu dana kasnije, Teksas je ustanovljen kao republika.Teksas je 1845. godine pripojen Sjedinjenim Amerikim Dravama. To je razljutilo Meksikance i vodilo je u Meksiko-Ameriki rat 1846. godine iji je ishod bio Ameriko pripajanje neplodnih teritorija ka severu i zapadu Teksasa 1848. godine.

Iako je engleski vremenom postao dominantan jezik u SAD-u, panski je ranije igrao vanu ulogu u jezikom pogledu. Rairio se u skoro svaki region do sredine 19-og veka.

Prema podacima sa Vikipedije, svake godine se poveava broj govornika panskog jezika u SAD-u. Postotak stanovnitva koji ga govori u kui 2002. godine iznosio je 11,1%, dok je taj broj 2003. godine bio 11,3%. Sledee godine je porastao na 11,5%, a 2005. na 12%. Ovaj broj je 2006. godine stigao do 12,2% izuzev Teksasa, Kalifornije i Novog Meksika gde je taj procenat oko 30%.

Drugo istraivanje se bavilo rivalstvom engleskog i panskog i dalo je podatke prema kojima 56% populacije koristi panski kao prvi jezik koji dominira pred engleskim u domainstvima, 26% populacije je bilingvistiko, a 18% koristi panski kao drugi jezik ili koristi samo engleski u kui. Van svojih domova 41,2% populacije koristi vie panski nego engleski, 6% ih koristi podjednako, a 50,3% koristi vie egleski.

Spengli (Spanglish) - meavina panskog i engleskog jezika

Spanglish espanglish, espaninglish, el Spanish broken, inglspaol, ingleol, espan'gls, espanolo - to su sve imena za jezik koji je nastao meanjem dva jezika- engleskog i panskog. Koristi ga uglavnom hispanska populacija SAD-a i populacija Meksika koja ivi blizu meksiko-amerike granice, jer su izloeni i panskom i engleskom jeziku. Doprineo je i kontakt granicom i postojanje velikih dvojezikih zajednica du granice SAD-a i Meksika i u Kaliforniji, Oregonu, Teksasu, Arizoni, Novom Meksiku, Floridi, Portoriku, gradu Nju Jork i ikagu. Spengli dobija i regionalna imena kao to je Tex-Mex u Teksasu.

Autor knjige: ,,Spengli-stvaranje novog amerikog jezika, Ljan Stavans (Ilan Stavans), govori o spengliu kao o zanimljivoj pojavi koja upotpunjuje komunikaciju govornika panskog i engleskog jezika i olakava je. On ga ne karakterie kao jezik, ve kao poetni razvoj jezika ili kao dijalekt. Postoje i njegove varijacije (npr. u Majamiju kubanska varijacija spenglia). Ali on govori i kako je ovakvo meanje potpuno normalno. Dogaalo se i ranije sa dolaskom useljenika u Ameriku, meutim, razlike u jeziku su generacijama nestajale i preovladavao je engleski jezik. Ali sluaj sa panskim je drugaiji. Dok su Jevreji i Nemci lako odustajali od svog jezika ve treom generacijom (unuci useljenika), panci to ne dozvoljavaju zbog blizine Portorika, Dominikanske republike i Kube koje su nekada zvali domom.

On isto govori o tome da su promene u jeziku neminovne. Svaki jezik je pre 500 godina bio mnogo drugaiji. Pa se tako i panski mora menjati da bi opstao.

Iskustvo sa spengliom

Lili Gonzales (Lilly Gonzalez), devojka kojoj je maternji jezik spengli, u jednom lanku teksakog asopisa opisuje svoje iskustvo sa spengliom. Ona govori o diskriminaciji ljudi koji se slue tim jezikom u restoranu, pri upoznavanju, u porodici Diskriminiu je svi koji bolje govore panski od nje same. Ali ona smatra taj jezik svojim maternjim i bori se za pravo da ga svakodnevno koristi bez pogleda punih saaljanja koji bi joj bili upuivani.

Mnogi imaju slina iskustva diskriminacije zbog poznavanja ili nepoznavanja nekog jezika. Barijere u komunikaciji meu ljudima se moraju savlaivati. To je naporan I dug proces ali vredi svakog truda. Moda e u nekoj blioj ili daljoj budunosti postojati jedan jezik za sve kako ne bi postojale prepreke u meusobnoj komunikaciji. injenica je da se panski jako brzo iri I nailazi na promene. Razlog njegove popularnosti je moda njegova fluidnost i melodinost, a moda i neto drugo. Bilo kako bilo, u budunosti e poznavanje panskog jezika biti od velikog znaaja svakom pjedincu ako se njegova ekspanzija nastavi. Do pre nekoliko godina svi su mislili da je engleski najjai jezik i da e nam njegovo poznavanje otvoriti mnoga vrata. Ali naiao je na ravnopravnog suparnika. Na nama je da posmatramo dalji razvoj bitke i odluimo se koji nam je drai

panki jezik kroz istorijupanski (kastiljanski) jezik je iberijski romanski jezik. Prvi narodi na Iberijskom poluostrvu, Iberi, naselili su se krajem 6. veka p.n.e. i poeli su da se meaju sa Keltima, nomadima iz Centralne Evrope. Tako su nastali Keltiberi, narod koji je govorio nekom varijantom keltskog jezika.

Kada je Iberijsko poluostrvo postalo deo Rimskog carstva region dobija ime Hispanija i njegovo stanovnitvo poinje da ui latinski od vojnika, trgovaca, administratora i obinog naroda koji poinje tu da se nastanjuje. Kada je klasini latinski, kojim su govorili obrazovani Rimljani, poeo da se mea sa preromanskim jezicima, kojim su govorili Iberi, Kelti i Kartaginjani, nastaje vulgarni latinski, koji je zadrao osnovna obeleja klasinog latinskog, ali je obilovao reima iz drugih jezika.

ak i posle Vizigota i drugih germanskih plemena, koji su naselili Hispaniju oko 400. godine n.e., latinski je i dalje ostao zvanian jezik kulture i administracije, sve do 719. kada su doli Mavari i osvojili oblast. Tada je celokupno stanovnitvo islamske panije poelo da govori arapskim jezikom i mosarapskim dijalektom, osim u nekoliko hrianskih kraljevstava na severu panije, kao to je kraljevina Asturija, u kojoj se odrao vulgarni latinski.

U narednim vekovima hriani su poeli da naseljavaju Mavarsku paniju, zauzimajui zemlju kako politiki i vojno, tako i kulturno i lingvistiki. Kako su se hriani pomerali na jug, njihov dijalekat vulgarnog latinskog postajao je dominantan. Tanije, kastiljanski, dijalekat koji je nastao u centralnoj paniji, prenet je na ostale delove panije.

Dananji panski jezik je dijalekat vulgarnog latinskog na koji je, pored romanskih jezika, najvie uticaja imao arapski iz koga je pozajmljeno oko 4000 rei.

Prva etapa standardizovanog panskog baziranog na kastiljanskom dijlektu poinje 1200. godine kada kralj Kastilje i Leona Alfoso X daje zadatak da se prevede Biblija i neka dela iz astronomije iz drugih jezika (uglavnom grkog, latinskog i arapskog) na panski. Drugi znaajan trenutak u razvoju jezika koji se pretvara u knjievni, desio se 1492. godine kada izlazi prva panska gramatika, koja vazi i danas, iji autor je Antonio de Nebriha. Kastiljanski je postao zvanian jezik na teritoriji panije, za vreme vladavine Izabele od Kastilje i Fernanda Aragonskog, koji su 1492. ujedinili paniju.

Kastiljanski dijalekat je zvanini i danas i pored postojanja drugih dijalekata u paniji.

Rasprosranjenost panskog jezika danas

panski jezik je po broju govornika u svetu na etvrtom mestu posle kineskog, engleskog i hindu jezika, a na drugom mestu kao jezik meunarodne komunikacije.panski jezik je maternji jezik oko tristo osamdeset miliona ljudi, a govori ga i razume vie od etristo miliona. Osim panije, govori se i u Hispanskoj Americi. Veina ljudi koji govore panski su iz Centralne i June Amerike.

panski jezik je internacionalni jezik, zvanian u vie od dvadeset zemalja. On je strani jezik koji je najvie izuavan u ne hispanskim zemljama Amerike i Evrope. Danas je zvanian jezik Ujedinjenih nacija, Evropske unije i drugih organizacija.

U toku 21. veka panski e se proirivati mnogo bre od drugih svetskih jezika. Prema poslednjim istraivanjima, ovaj jezik ima najveu stopu porasta govornika i smatra se da e uskoro prestii i engleski jezik. Predvidja se da e u 2050. godini postojati negde oko petsto pedeset miliona ljudi koji e ga koristiti, i to u zemljama gde je sad samo zvanian jezik. Hispanici u SAD-u kojima je to drugi ili trei jezik nisu uraunati u ovu cifru.

Prema poslednjim statistikama, utvrdjeno je da je ukupan broj govornika panskog (kojima je on maternji jezik ili drugi jezik) prevazilazi petsto miliona ljudi, to ga svrstava medju tri jezika u svetu koji se najvie govore. Statistike iz 2007. godine pokazuju da je panski najee korien jezik na internetu, posle engleskog i kineskog. Takodje, panski je jedan od najuticajnijih jezika u svetu (najvie utie na druge jezike), posle engleskog i francuskog.

Zemlje u kojima se govori panski kao zvanini:

1. Meksiko (106 255 000)

2. Kolumbija (45 600 000)

3. panija (44 400 000)

4. Argentina (41 248 000)

5. Peru (26 152 265)

6. Venecuela (26 021 000)

7. ile (15 795 000)

8. Kuba (11 285 000)

9. Ekvator (10 946 000)

10. Dominikanska Republika (8 850 000) 11. Gvatemala (8 163 000)

12. Honduras (7 267 000)

13. Bolivija (7 010 000)

14. El Salvador (6 859 000)

15. Nikaragva (5 503 000)

16. Paragvaj (4 737 000)

17. Kostarika (4 220 000)

18. Urugvaj (3 442 000)

19. Panama (3 108 000)

20. SAD (41 000 000)*

21. Portoriko (4 017 000)*

22. Filipini (2 900 000)*

23. Maroko (86 000)*

24. Ekvatorijalna Gvineja (447 000)*

* U ovim zemljama se pored panskog govore i drugi jezici, jezika situacija je specifina i o njima e biti rei kasnije.

Rasprostranjenost panskog jezika po kontinentima

Evropapanski je zvanian jezik u paniji, zemlji po kojoj je dobio ime i iz koje potie. Takodje se govori u Gibraltaru, iako je engleski zvanini jezik. Slino tako, govori se u Andori, gde je katalonski zvanini jezik. Takodje se govori u malim zajednicama u drugim evropskim zemljama kao to su Velika Britanija, Francuska i Nemaka. panski je jedan od zvaninih jezika Evropske Unije.U vajcarskoj, panski je maternji jezik 1,7 % stanovnitva, to ga ini najbrojnijim jezikom posle etiti zvanina jezka.

Latinska AmerikaNajvei broj govornika panskog jezika je u Latinskoj Americi. Od svih zemalja u kojima je panski zvanian jezik, samo panija se ne nalazi u Latinskoj Americi. Meksiko ima najvei broj govornika. Na celoj teritoriji Latinske Amerike se govori panski, osim u Brazilu (portugalski) i Portotiku (gde se govori enleski i panski, esto se odravaju referendumi za izbor zvaninog jezika).

U britanskoj koloniji Belize (Srednja Amerika), zvanian jezik je engleski, ali veina stanovitva (52,1%) govori panski veoma dobro. Trinidad i Tobago (Srednja Amerika) je zemlja u kojoj je zvanian engleski, ali zbog svog geografskog poloaja veliki uticaj ima panski. Veliki broj stanovnitva poznaje i govori panski, pa je Vlada odluila da se panski ui u kolama (jo od osnovne kole), i da bude proglaen drugim zvaninim jezikom, pored engleskog. U francuskoj koloniji Haiti, panski je jedan od dva zvanina jezika, iako ga govori samo 10% stanovnitva. Svi stanovnici Haitija govore kreolskim jezikom, koji je takodje zvanini jezik. Na Jamajci, engleski je zvanian jezik, ali je zbog geografskog poloaja sve vei uticaj panskog.

Severna Amerika U 2006. godini u SAD-u postoji 44,3 miliona govornika panskog jezika, to je oko 15% celokupnog stanovnitva, to je ini petom zemljom po broju govornika panskog u svetu. 34 miliona ljudi, odnosno 12,2% , starijih od 5 godina govori panski kod kue.

panski ima dugu istoriju u SAD-u (mnoge jugozapadne zemlje bile su deo Meksika). panski jezik je prvi strani jezik u SAD-u, najvie se ui u kolama, a na jugu (Kalifornija, Florida, Novi Meksiko) ak 48% stanovnitva govori panski kao maternji jezik.

Azija Filipini- Zemlja koja je bila pridruena panskom carstvu sredinom 16. veka. panski jezik je bio jezik vladajue klase, jezik obinog naroda, jezik administracije i kulture. Poto je Meksiko esto posredovao u komunikaciji izmedju Filipina i panije, na Filipinima se govori jezik slian kastiljanskom dijalektu koji se govori u Meksiku. 1898. dolo je do Ameriko-filipinskog rata, kada je dolo do ekspanzije engleskog jezika. Narednih godina panski je bio jedan od zvaninih jezika, pored engleskog i tagaloga (domorodaki jezik). Bio je zvanini do 1973., njegov uticaj je u opadanju zbog stalnog uticaja engleskog. Danas postoji nekoliko miliona govornika panskog na Filipinima.

AfrikaU Africi panski je zvanian jezik u Zapadnoj Sahari (drava koja je priznata od strane UN, ali je pod marokanskom okupacijom), a kooficijalni jezik je arapski. Takodje je zvanini u Ekvatorijalnoj Gvineji, gde su kooficijalni jezici francuski i portugalski. Danas postoji oko 200 hiljada govornika panskog u Zapadnoj Sahari i oko 500 hiljada govornika u Ekvatorijalnoj Gvineji. Takodje se govori u panskim gradovima na severu Afrike (Ceuta i Melilja) i u autonomnoj pokrajini, Kanarskim osrvima. Takodje, govori se u Maroku, bivem francusko-panskom protektoratu, koji je geofrafski blizu panije i ima oko 20 hiljada govornika panskog jezika. Takodje se govori u nekim oblastima u Angoli, zbog kubanskog uticaja u Hladnom ratu, i u Nigeriji zbog bivih afro-kubanskih robova. Danas se panski jezik u Africi sve vie razvija, ui se u javnim kolama kao strani jezik, ove godine prvi put u Africi bie otvorena dva predstavnitva intituta Servantes u Lagosu (Nigerija) i Johanesburgu (Junoafrika Republika).

Australija i Okeanija Uprkos geografskoj udaljenosti, panski se takodje govori u Zapadnoj Australiji, ileanskoj koloniji. Po statistikama iz 2001. godine postoji negde oko 95 hiljada govornika panskog jezika u Australiji, od kojih 44 hiljade ivi u Sidneju, gde postoje starije meksike, kolumbijske i panske zajednice i novije argentinske i urugvajske zajednice ljudi. Ostrvske zemlje Guam, Palau, Maralska ostrva i Mikronezijska ostva su nekada imale veliki broj govornika panskog jezika, jer su Marijanska i Karolinska ostrva bila panska kolonija sve do 19. veka (do pansko-amerikog rata), ali se panski od tada ne govori. Sada jedino postoji uticaj panskog na ostale jezike i nekoliko hispanoamerikih zajednica koje govore panskim jezikom.

Razlike u panskom jeziku na razliitim teritorijama

Jedna od osnovnih razlika u panskom na razliitim govornim podruijima je upotreba zamenica. panski ima tri oblika za drugo lice jednine: t, usted, i u nekim delovima Latinske Amerike vos. Ova pojava, korienja zamenice vos naziva se voseo. Vos se koristi za drugo lice jednine u nekim zemljama u Latinskoj Americi (Argentina, Kostarika, centralni deo Ekvadora, u nekim delovima Meksika, Kolumbije i Venecuele, El Salvador, Paragvaj, Urugvaj, Guatemala, Honduras, Nikaragva). Takodje, u panskom postoje dva zamenika oblika za drugo lice mnoine: ustedes (formalno) i vosotros (neformalno). Medjutim vosotros se koristi samo u paniji, dok se u skoro celoj Latinskoj Americi koristi samo ustedes.

Takodje postoje neke razlike u leksici, mada uglavnom svi govornici panskog jezika mogu da razumeju jedni druge i vrlo lako da se sporazumeju. Na primer, panski oblici coger (dohvatiti, uzeti, zgrabiti), pisar (stati, zgaziti, zgnjeiti), concha (koljka) u nekim delovima Latinske Amerike smatraju se veoma vulgarnim i znae imati seks,dok je concha narodni izraz za enski polni organ . Re coche u paniji znai automobil, dok u Gvatemali znai svinja, dok re carro znai automobil u skoro celoj Latinskoj Americi, dok je u paniji i u drugim delovima Latinske Amerike ova re takodje naziv za kolica.Institucije panskog jezika

Najvanija institucija panskog jezika u svetu je panska kraljevska akademija (Real Academia Espaola) koja se zajedno sa jo dvadeset jednom akademijom panskog jezika u svetu bavi standardizacijom panskog jezika kroz svoja izdanja renika, gramatika i drugih vodia za pravilnu upotrebu jezika. Njen osnovni zadatak je da isti, standardizuje jezik i daje mu sjaj, i da odri jedinstvo jezika na svim teritorijama gde se govori panski.

(Real Academia Espala) 1713. , . V 3. 1714. . , , .1 1780. Diccionario de Autoridades , Diccionario de la lengua espaola. , .

Diccionario de Autoridades2

1611. Tesoro de la Lengua Castellana, , . . 1713. . , , :

... , , , , , , ... 3 1724. . , 1725. , , 1726. . , 1739. .

, , , . , . , , - .

: , . , , , .

, , , .4

, , 1400, , 3,7% .

, , , , , , , , . , .

Diccionario de la lengua spaola Diccionario de Autoridades, , , (1770). , (, 1780), .5 , Diccionario de la lengua castellana,6 ( ) 2001. , , .

1870. . , 12. (1884). , . , , , , .

, , , . XX , . 15. (1925) Diccionario de la lengua castellana , Diccionario de la lengua espaola. , , . , .

, . . . .

, , : Diccionario manual e ilustrado de la lengua espaola, , , , Diccionario escolar de la RAE, 1996. 1997. , Diccionario del estudiante, 2005. , Diccionario esencial de la lengua espaola, 22. 23. , Diccionario panhispnico de dudas, .

(1713) (1739), XVIII ,7 . XVIII, , , XIX 10 , . XX , . . . , , , , , .

Gramatika Antonija de NebriheAntonio de Nebriha, jedan od najveih humanista u renesansi i sigurno najvei u paniji, zauzeo je znaajno mesto u istoriji panskog jezika kao autor prve panske gramatike (Gramtica de la lengua castellana, 1492) i prvog panskog renika (Vocabulario latn-espaol, espaol-latn, 1495). Bio je filolog, istoriar, pedagog, gramatiar, astronom i pesnik.

Rodio se 1444. godine u seviljskoj provinciji Lebrihi. Bio je sin Huana i Kataline, krten kao Antonio Martines de Kali i Inohosa. Kada je imao 15 godina poeo je da studira na Univerzitetu u Salamanki, gde je etiri godine kasnije dobio dipolomu profesora za Retoriku i Gramatiku.

Posle diplomiranja, putuje u Italiju i upisuje se na Univerzitet u Bolonji, gde je izjavio da ga pre svega interesuju dobar izgovor i poznavanje grkog i latinskog, jezika za koje je smatrao da nisu dovoljno vrednovani u Salamanki. U Bolonji je nastavio studiranje narednih 10 godina, posvetivi se teologiji, latinskom, grkom i hebrejskom jeziku, a takoe je uio i medicinu, pravo, astronomiju, matematiku, geografiju, istoriju i naravno gramatiku, gde mu je predava bio Martino Galeoto. Ostali su mu u lepom seanju i asovi etike koje je drao Pedro de Osma. Nebriha je u Italiji bio dosta posveen humanizmu, koji je mnogo vie napredovao nego u paniji, verovatno zahvaljujui Inkviziciji, koja je sputavala nove ideje.

1470. godine Nebriha se vraa u paniju kao nosilac renesansnog humanizma. Sklapa brak sa Isabel de Solis, sa kojom je imao est sinova i jednu erku. Ali, brak nije smirio njegov osvajaki duh. Poznato je da je dugi niz godina imao ekonomskih problema zbog trokova namenjenih nepoznatom broju dece koju je imao van braka, kao i bivim ljubavnicama koje su ga proganjale.

Istovremeno, Nebriha je radio za biskupa Fonseku, ali ambicije su ga vraale u Salamanku, gde je konano otiao 1475. godine, reen da probudi uenje latinskog jezika u paniji. Sa tim ciljem, objavljuje Uvod u latinski jezik (Introductiones latinae ili Gramtika latina, 1481) koji je bio u upotrebi kao studentski udbenik do XIX veka.

Pomenuta Gramatika latinskog jezika se deli na: analogiju (slinost) koja analizira morfologiju i drugi deo koji se odnosi na probleme vezane za sintaksu, pravopis, prozodiju, oblike izgovora i ne tako opiran renik. Iznenaen velikim uspehom svog dela, Nebriha sa velikm entuzijazmom odluuje da gramatiku prevede na vulgarni jezik, kako se tada nazivao kastiljanski.

Uveren u svoje znanje i posedovanje katedre za retoriku, dolazi u sukob sa kolegama iz profesorskog vea zbog ne tako naunog karaktera njegovih predavanja. Dok su kolege pokuavale da ga uklone sa Univerziteta, Nebriha je esto poseivao Alkalu de Enares, gde je imao zadatak da ispravi Bibliju na vie jezika (La Biblia Polglota).

1490. godine se posvetio pesnitvu i preuzeo dunost kraljevskog hroniara sve do 1509. godine, kada je odluio da se vrati u Salamanku kao ef katedre za Retoriku. Meutim, zbog suprostavljanja njegovih kolega da postane i ef katedre za gramatiku, odluuje da napusti Salamanku i vrati se u Sevilju. Ali, njegov boravak u Andaluziji je trajao manje od godinu dana. Kardinal Sisnero ga je pozvao na Univerzitet u Alkali, gde je predavao Retoriku i napisao tekst iz te oblasti, a usput je zavravao svoje gramatike i renike.

U poslednjoj deceniji 15.veka, zavrio je svoje najznaajnije delo- Gramatiku kastiljanskog jezika (Gramtica de la lengua castellana) i dva renika latinskog i kastiljanskog jezika. Gramatika je bila od velike istorijske vanosti, napisana iz politikih razloga. Kao to je Nebriha neobinim predstavljanjem objasnio kraljici Izabeli, bilo je neophodno obratiti panju na jezik, koji e biti pratilac carstva i koji e nastati posle zauzimanja Granade i Kolumbovog otkria Amerike.

1495. godine Nebriha objavljuje svoje novo delo- pansko-latinski, latinsko-panski renik (latn-espaol, espaol-latn), prvi renik na kastiljanskom jeziku. Nastojao je, pre svega, da sistematizuje znanje steeno u Salamanki i Bolonji i da ga uini pristupanim to veem broju ljudi.

Antonio de Nebriha je preminuo u Alkali de Enares 5. jula 1522. godine.

Gramtica de la lengua castellana

Gramatika kastiljanskog jezika je najtrajnije delo Antonia de Nebrihe, prvog oveka koji je pokazao znaaj vulgarnog jezika koji je nastao na severu Kastilje i pronaao svoju sudbinu kao veliki internacionalni jezik treeg milenijuma. Gramatika se sastoji od pet knjiga koje se bave raznim oblastima, od kojih su neke manje ili vie obraene u daljem tekstu.

Naziv gramatika je prenet iz grkog u latinski jezik i u poetku je oznaavao umetnost slova (rei). Oni profesori koji su se bavili gramatikom nazvani su gramatiari ili pismeni ljudi. Prvu gramtiku Grci su nazvali Metodika i ona se deli na 4 oblasti:

1. prvu oblast Grci nazivaju Pravopis, a Nebriha- Nauka pravilnog pisanja;

2. Prozodija ili Akcenat;

3. Etimologija ili Istina o reima koja prouava znaenje i promenu svih reeninih delova;

4. Sintaksa ili Red rei i reeninih delova.

S tim u vezi, prva knjiga Nebrihine gramatike prouava- slova i pravopis, druga- prozodiju i slog, trea- etimologiju i izgovor i etvrta prouava sintaksu i red rei u reenici.

Prva knjiga

Od svega to su ljudi zahvaljujui svom iskustvu zapaali i pronalazili, nita nije bilo toliko neophodno kao pronalazak slova. On se uglavnom pripisuje Fenianima koji su, izmeu ostalog, zasluni i za prvo graenje kula, topljenje metala, pravljene prvih staklenih aa, posmatranje zvezda... Postoje mnoge pretpostavke o nainu na koji su se slova prvi put pojavila u paniji. A Nebriha je smatrao da su slova najverovatnije iz Tebe nala put u paniju, skoro 200 godina pre Trojanskog rata.

Pre pronalaska slova, da bi ih sauvali od zaborava, ljudi su svoje misli pretakali u slike (npr. slika desne ruke oznaavala je slobodu). Prvi ovek zasluan za pronalazak slova je posmatravi raznolikosti glasova u svom jeziku odluio da za svaki od njih napravi neki oblik, od kojih je kasnije po odreenom redosledu pravio eljene rei. Tako da su slova predstavljala glasove, a glasovi su, po Aristotelu, oznaavali misli koje ljudi nose u sebi.

Jedno od najvanijih pravila vezanih za pravopis jeste da treba pisati onako kako se izgovara i obrnuto, da treba izgovarati onako kao se pie, jer bi slova drugaije imala malu ili nikakvu vrednost. Drugo pravilo se odnosi na slovo kao nain na koji se glas predstavlja. I tree pravilo glasi: Raznovrsnost slova se ne nalazi u raznovrsnosti njihovih oblika, ve u raznovrsnosti izgovora.

U kastiljanskom jeziku postoji 23 slova pozajmljenih iz latinskog jezika (a, b, c, d, e, f, g, h, i, k, l, m, n, o, p, q, r, s, t, u, x, y, z) od kojih k, q, y nemaju nikakvu upotrebu. Pomenuta slova se koriste za predstavljanje 26 izgovora, a to su: a, b, c, , ch, d, e, f, g, h, i, j, l, ll, m, n, gn, o, p, r, s, t, v, u, x, z.

Diftong je grki naziv za slog koji ine dva vokala. Iako, po Kvintilijanu, jedan slog ne moe imati tri vokala, u kastiljanskom jeziku postoji 5 izuzetaka: iai, iei, iue, uai, uei.

Kastiljanski ima 5 vokal: a, e, i, o, u i moe imati 12 diftonga: AI (baile), AU (causa), EI (lei), EU (reuma), IA (justicia), IE (miedo), IO (dios), IU (ciudad), OI (odo), UA (agua), UE (cuerpo), UI (Luis).Opta pravila kastiljanskog pravopisa glase:

1. Moramo pisati kao to izgovaramo i obrnuto;

2. Iako grki i latinski jezik mogu imati duple suglasnike u sredini rei, kastiljanski ih moe imati samo ponekad i to su R i S (corro, cosso);

3. Nijedan slog ne moe imati dva ista suglasnika na poetku i na kraju rei (rrez, mill);4. Slovo N nikada ne moe stajati ispred M, B, P;

5. Slovo P nikada ne moe biti izmeu M i N (solempnidad);6. Slovo G ne moe stajati ispred N ako zvui kao (signo, dignidad).

Druga knjiga

Slog odgovara drugom delu gramatike koji Grci nazivaju Prozodija. To je skup slova koji ima 3 obeleja: broj slova; duinu; uzlaznost i silaznost akcenta.

U kastiljanskom jeziku postoje prosti i sloeni akcenti. Prosti akcenti su agudo koji poveava visinu sloga (mam, presumir) i grave koji smanjuje njegovu visinu (toro, ngel). Sloene akcente imaju samo diftonzi i to su: deflejo koji se sastoji od akcenata agudo i grave (causa); inflejo koji ine akcenti grave i agudo (viento) i circunflejo koji ine akcenti grave, agudo i grave (buey).

Glagoli koji imaju vie slogova u bilo kojoj konjugaciji, nainu, vremenu, broju i licu imaju akcenat agudo na pretposlednjem slogu, kao na primer: amo, amas; leo, lees itd.

Vieslone rei koje se npr. zavravaju na a mogu imati akcenat na pretposlednjem slogu (tierra, casa), na poslednjem slogu (Alcal, all) i na treem slogu od kraja (prdida, lmpara).

esto se deava da kada se neka re zavrava vokalom i posle nje sledi re koja poinje vokalom, vokal na kraju prve rei se gubi, kao u delu Lavirint iji je autor Huan de Mena: Hasta que al tiempo de agora vengamos... postaje Hasta qual tiempo dagora vengamos.... Ovaj oblik Grci nazivaju sinalefa, latini asimilacija, a u kastiljanskom jeziku se moe nazvati- stapanje vokala.

Postoji nekoliko vrsta stihova koji se upotrebljavaju u kastiljanskom: monmetros, dmetros, compustos (sloenice) de dmetros y monmetros, trmetros, tetrmetros, adnicos sencillos, adnicos doblados. Stihovi koji se nazivaju adnicos dobili su ime po pesniku Adonisu, koji ih je pronaao i uglavnom imaju 5 slogova i 2 osnovna naela: dctilo (po grko-latinskoj metrici, imaju 1 dugi slog i 2 kratka) i espondeo (imaju 2 duga sloga).

Kratke pesme (coplas) kastiljanski pesnici nazivaju skup stihova, koji mogu biti jednaki (uniformes) i razliiti (diformes). Kada je pesma sastavljena od jednakih stihova, na grkom se naziva monocola, a kada je sastavljena od razliitih dcola.

Trea knjiga

Delovi reenice u kastiljanskom jeziku su: imenica, zamenica, lan, glagol, particip (amante, leyente, oyente), gerund (amando, leyendo, oyendo), predlog, prilog, veznik i tzv. neograniena participna imenica (amado, puesto, dicho).

Imenice se menjaju po padeima i oznaavaju bia i predmete. Imaju sledea obeleja: kvalitet, vrsta, oblik, rod, broj, deklinacija po padeima. Kvalitet se odnosi na vlastite imenice (Csar, Pompeyo) i zajednike imenice (ciudad, ro). Vrsta imenice predstavlja razliku izmeu prostih (monte) i izvedenih imenica (montaa). Postoji 9 razliitih oblika izvedenih imenica:

1. Patronmicos- koje se odnose na ime neke osobe koje se izvodi od imena njegovih predaka (lvaro-lvarez);2. Prisvojne imenice (sevillano, celestial);

3. Deminutivne (homrecito, mujercita);4. Aumentativne (hombrazo, mujeraza);5. Poredbene (mejor, peor);6. Denominativne imenice, koje se izvode iz drugih imenica i nemaju neko posebno znaenje u odnosu na ve pomenute imenice- justicia (justo), animal (nima);7. Glagolske imenice, koje se izvode od glagola- amor (amar), golpe (golpear);8. Participne imenice su one koje se izvode od participa- doctor (docto), oidor (odo);9. Priloke imenice, koje se izvode od priloga- soberano (sobre).Oblik je karakteristika imenice koja predstavlja razliku izmeu prostih (padre) i sloenih imenica tj. sloenica (compadre).

Rod imenica moe biti: muki (el hombre), enski (la mujer), neutralan (lo justo), zajedniki za dva roda (el testigo, la testigo), zajedniki za tri roda (el fuerte, la fuerte, lo fuerte), neizvestan (el color, la color), pomean (el len, la paloma).

Imenice se mogu razlikovati i na osnovu 3 deklinacije:

1. Prva deklinacija se odnosi na imenice koje se zavravaju na a, dodajui im s (la tierra, las tierras),2. Druga deklinacija se odnosi na imenice koje se zavrpavaju na o, dodajui im s (el cielo, los cielos),3. Trea deklinacija se odnosi na imenice koje se zavravaju na d, e, i, l, n, r, s, x, z i njima se dodaje es (la ciudad, las ciudades).Kastiljanski jezik ima 5 padea: nominativ (el hombre), genitiv (del hombre), dativ (a el hombre), akuzativ (a el hombre; el hombre), vokativ (oh, hombre!).

Imenice imaju 2 gramatika broja- jedninu i mnoinu, ali to ne vai za sve, jer ima puno imenica koje nemaju ili jedninu ili mnoinu. Npr. mnoinu nemaju vlastite imenice (Pedro, Sevilla, Inglaterra), gradivne imenice (vino, leche). Sa druge strane, postoje imenice koje nemaju jedninu (tijeras, exequias).

Zamenice u kastiljanskom jeziku imaju sledee karakteristike: vrsta, oblik, rod, broj, lice, deklinacija po padeima. Vrste zamenica su: proste (yo, t, s, ste, se, l) i izvedene (mo-mi, tuyo-tu, suyo-su, nuestro, vuestro).

Oblik zamenica je, kao i kod imenica, prost (este, ese, l) i sloen (aqueste, aquese, aquel).

Rod zamenica je: muki (este), enski (esta), neutralan (esto), zajedniki za tri roda (yo, m).

Zamenice imaju dva broja: jedninu (yo) i mnoinu (nos) i tri lica: prvo (yo, nos), drugo (t, vos) i tree (l, ellos).

lan je jedan od reeninih delove koji se dodaje imenici da bi se odredio njen rod. Postoje tri lana u kastiljanskom jeziku: el (za muki rod), la (za enski rod) i lo ( za neutralni rod).

Glagoli koji se koriste u kastiljanskom imaju sledee karakteristike: vrsta, oblik, rod, nain, vreme, broj, lice, konjugacija. Postoji dve vrste glagola: prosti (amar) i izvedeni (armar od imenice armas). Oblici glagola su: prosti (amar) i sloeni (desamar).

Postoji 6 glagolskih naina: indikativ (enseo, corro, escribo), imperativ (ama t, ame alguno; amemos, amad, amen), optativ (amase, amases, amase; amsemos, amsedes,amasen,) subjunktiv (ame, ames, ame; amemos, amis, amen) i infinitiv (amar, leer, or).

Postoji 5 glagolskih vremena: prezent- sadanje vreme (yo amo), imperfekat- nesvreno prolo vreme (yo amaba), perfekat- svreno vreme (yo am ), pluskvamperfekat- davno prolo vreme (yo te haba amado) i futur- budue vreme (yo amar).Glagoli imaju dva gramatika broja: jedninu (yo amo) i mnoinu (nos amamos); tri gramatika lica: prvo lice (yo amo), drugo lice (t amas) i tree lice (alguno ama).

Postoje tri konjugacije glagola u infinitivu, koji se zavravaju na ar (amar), -er (leer) i na ir (vivir).

Karakteristike participa su: vreme (prolo, sadanje, budue), znaenje (aktivno- corriente i pasivno- hablado), rod, broj, oblik i deklinacija po padeima.

Rod participa moe bit: muki (amado), enski (amada), neutralni (lo amado), zajedniki za tri roda (el, la, lo corriente). Oblici participa su: prost (amado) i sloen (desamado).

Particip ima dva gramatika broja: jedninu (amante, amado) i mnoinu (amantes, amados).Karakteristike predloga su :

1. oblik: prost (dentro) i sloen (dedentro),

2. pade (genitiv, koji ide uz predloge ante, delante, bajo, debajo, cerca, lejos... i akuzativ koji ide uz predloge a, por, de, con, en, para...Prilog (adverbio) je dobio naziv po tome to se dodaje glagolu da bi se odredila neka njegova osobina. Karakteristike priloga su: vrsta, oblik i znaenje. Oblici su: prost (ayer) i sloeni (anteayer). Prilozi imaju vie znaenja: za mesto (aqu, all), za vreme (hoy, ayer), odrino (no, ni), potvrdno (s) upitno (por qu) itd.

etvrta knjiga

Ovaj deo gramatike prouava svih 10 reenicnih delova, odnosno nain na koji se oni meusobno slau.

Prvo slaganje se odnosi na imenice i prideve jer se oni slau u rodu, broju i padeu. U sintagmi dobar covek (el hombre bueno), dobar je pridev u nominativu jednine mukog roda jer je i imenica ovek u nominativu jednine mukog roda. Drugo slaganje je slaganje imenica u nominativu i glagola, u broju i licu. Tree slaganje je slaganje imenica i odnosno-upitnih zamenica u rodu, broju i licu.

Izmeu odreenih reeninih delova postoji red na osnovu koga se stvari koje su po prirodi prve ili od vee vanosti postavljaju ispred drugih, manje vanih, kao na primer pravilno je reci nebo i zemlja, dan i no, svetlost i tama a ne zemlja i nebo itd.

Glagoli mogu biti lini i nelini. Lini glagoli su oni koji imaju razliita lica i brojeve, a nelini su oni koji ih nemaju. Lini glagoli na osnovu prisustva glagola mogu biti prelazni (zahtevaju objekat) i neprelazni ili apsolutni (ne zahtevaju objekat).

U ovom odlomku se prouavaju razliite gramatike figure, a neke od njih su: varvarizam, solecizam i metaplazma. Varvarizam predstavlja svaku jeziku konstrukciju koja ne odgovara normama i duhu jednog jezika, kao i svako odstupanje od gramatikih pravila. Solecizam je termin za izneveravanje zakona gramatike i sintakse i podrazumeva nekoliko vrsta odstupanja, npr. zamena lica, glagolskih vremena, naina, stanja itd. Kvintilijan solecizam naziva gramatikom figurom tvrdei da bi svi takvi oblici bili greke ako bi bili sluajni, a ne namerni. Metaplazma je svaka promena utvrenog jezikog oblika i premetanje glasova ili glasovnih skupova. Za razliku od solecizma koji se odnosi na neki skup rei, metaplazma se odnosi na samo jednu re.

Peta i ujedno zavrna knjiga je krai prikaz Nebrihine gramatike u kojoj su objanjena najvanija gramatika pravila vezana za kastiljansko pismo, deklinaciju imenica i zamenica, grajenje i konjugaciju glagola itd.

Opta moderna kultura poinje kada se svakidanji govor ljudi, koji se ui u okviru porodice i drutva, transformie tj. pretvara u standardizovani maternji jezik koji se ui u kolama. Prvi ovek u Evropi koji je zapoeo ovaj proces bio je Antonio de Nebriha. Sa Kolumbovim otkriem Amerike, Nebriha je ublaio sloenost usmenih tradicija na Iberijskom poluostrvu, pretvarajui je u standardni panski, prvo sa gramatikom (1492) i posle sa renikom (1495). Jaanjem i objedinjavanjem panskog jezika poinje period intezivnog bogatstva u pogledu obrazovanja i umetnosti. 150 godina koje su pratile Nebrihin rad su bile tzv. zlatno doba panskih umetnosti, knjievnosti, pesnika, dramskih pisaca i romanopisaca kao sto su: Lope de Vega, Fransisko de Kevedo i naravno Migel de Servantes.

panski jezik na internetuSamim tim to internet predstavlja mreu povezanih raunara irom sveta, logino je da se na njemu koristi obilje svetskih jezika. to se panskog jezika tie, on se prema veini istraivanja nalazi na treem mestu liste najkorienijih jezika na internetu, odmah posle engleskog koji je trenutno najpopularniji jezik na svetu i kineskog kao najmnogoljudnijeg jezika. Prema pretrazi Globalne internet statistike (Internet world statistics)1 sprovedene na 83% internet populacije panski jezik na mrei koristi oko 113 miliona ljudi. Meutim, s obzirom na konstantan porast broja govornika pretpostavlja se da e i procenat panskog na internetu biti sve vei.to se tie broja sajtova, skoro jedna polovina njih je na engleskom jeziku, dok drugu polovinu ine sajtovi na svim ostalim jezicima. Procenat sajtova na panskom jeziku je 2003. godine bio oko 5%, a do danas je taj broj porastao. Postoji puno pretraivaa na panskom jeziku, za svaku hispano zemlju po nekoloko. Ukupno dostiu cifru od ak neto manje od 200, a samo panskih im oko 50. Meutim, iako su pravljeni za pansko govorno podruje, mnogi sajtovi i veina pretraivaa obiluju engleskim izrazima.panski koji se koristi na internetu nije identian govornom panskom jeziku. To je ciberlenguaje koji se nalazi pod ogromnim uticajem engleskog jezika i, analogno situaciji u govornom jeziku, nosi naziv cyberspanglish ili spanglish technolgico . U njegov renik su pored engleskih termina koji nemaju adekvatan prevod u panskom jeziku ( npr. hardware, software) uli i mnogobrojni prevodljivi termini kao to je npr. attachment umesto panskog termina anexo. Pored obilja anglicizama ovaj sajberjezik sadri mnotvo prilagoenih rei panskom jeziku meu kojima se nalaze computadora umesto ordenador, clicar / cliquear umesto pulsar, comando umesto orden.

Cyberspanglish je prihvaen i rasprostranjen u tolikoj meri da ak postoje dva renika ovog ,,jezika. Naime, 1998. studentkinja na Univerzitetu u Teksasu Yolanda Rivas izdala je renik pod nazivom Cyberspanglish3 na internetu, a kasnije je na trite izalo izdanje The Official Dictionary of Spanglish3 koje su priredili Bill Cruz i Bill Teck.

Syberspanglish na internetu ima i svoj podjezik ili, bolje reeno, argon kojim se slui ogroman broj korisnika etova i on nosi naziv chatol ili jerga del chat (argon eta). Nastao je kao posledica tenje da se pisana komunikacija ubrza (kako na etu, tako i tekstualnim porukama preko mobilnih telefona). Njegovi korisnici pojednostavljuju i sam naziv, pa tako nastaju krai: xat, short ili sms. Zasniva se na skraivanju rei ili zameni nekih grafema drugim grafemama. Zanimljivo je to to chatol ima svoja gramatika pravila kojima prvo treba da se ovlada, a neka od njih su sledea:

Umesto ch pie se grafema x, teko da svoj argonski jezik eteri piu xatol, a ne chatol;

Grafema e se izostavlja ispred grafeme s, tako npr. glagol estar sada poprima oblik star. Ovo se moe primeniti na svim glagolima koji poinju na e (escribirscribir, esperarsperar, estirarstirar );

Veoma esto se k pie umesto grafema ili grupa grafema koje se izgovaraju kao /k/. Npr. u reima quek, conciertokoncierto, aquaki, musicamusik;

Ne pie se e iza p i t, kao ni grafema a kada sledi grafemu c. Tako dobijamo primere prezoso (perezoso), entro (entero), vak (vaca), akariciar (acariciar), aunk (aunque);

U nekim sluajevima izostavljaju se h i z, a y se zamenjuje vokalom i (yoio);

Znak x koristi se umesto grupe grafema por, a isto tako se + i koriste umesto ms i menos (ad+ adems).

to se tie zamenica i lanova i oni podleu promenama te se zamenica se pretvara u grafemu c, l prelazi u l, tet;

Ponekad se iz rei izbacuju svi vokali pa je tee prepoznati je. Primeri za ovo su abcs (a veces), tmb (tambin), ps (pues), q (que), pq/xq (porque), bn (bien), sbs (sabes), x fa (por favor), k acs (que haces), grax (gracias), nda/nd/na (nada), msj (mensaje);

Koriste se brojevi umesto rei ili delova rei. Npr. slu2 (saludos), a2 (adis) 4u (for you ili para ti);

Postoje ak i skraenice za cele reenice, poput ekronima uzimajui samo prva slova rei: tkm/tqm (te quiero mucho), ntc/ntk (no te creas), tqmca/tkmca (te quiero mucho como amigo), k/q p2 (que onda?), tq1ch/tk1ch (te quiero un chorro), n/c (no cambies).

Chatol ima ogroman broj korisnika s obzirom na to da se ne koristi samo na internetu ve i u mobilnoj telefoniji pri pisanju tekstualnih poruka. Kao jedan od dokaza za ovu tvrdnju navodi se istraivanje koje je sprovela Wireless Idea Corporation4 u Portoriku u kome se navodi da izmeu 60 i 70% stanovnitva redovno kuca poruke na svojim telefonima, tako da su u stalnom kontaktu sa chatol-om koji se ve moe smatrati nekom vrstom paralelnog jezika.

Veina strunjaka se slae da sve dok se chatol koristi u svojim granicama treba se prema njemu ophoditi uz toleranciju. Meutim, postoji pretnja da jezik xat pone da utie na govorni panski jezik. Novije generacije dolaze u dodir sa modernom tehnologijom sve ranije, odnosno sa sve manjom jezikom osnovom pa je samim tim i rizik meanja ova dva jezika sve vei.

O d l i k e p a n s k o g j e z i k a u H i s p a n s k oj A m e r i c iHispanoamerika ili Hispanska Amerika predstavlja kulturnu regiju koju ine ameriki narodi, govornici panskog jezika hispanoamerikanci i hispanoamerikanke (hispanoamericano i hispanoamericana). Ova teritorija se sastoji od 19 zemalja i u svakoj od njih oficijalni i ko oficijalni jezik je panski (el espaol). Neki od ostalih jezika koji se takoe govore u Hispanskoj Americi su guaran, aymara, quechua, maya i drugi.

Termin Hispanoamerika treba razlikovati od termina Latinska Amerika (Amrica Latina) koji ukljuuje i narode koji pored panskog govore i francuski i portugalski jezik (romanski jezici), i od termina Iberoamrica koji podrazumeva i stanovnike Iberijskog poluostrva (Pennsula Ibrica), kao i amerike narode koji su emigrirali iz panije i Portugala, tako da je stanovnitvo Hispanske Amerike veoma raznovrsno, to je u velikoj meri uticalo i na sam razvoj jezika, kao i mnogih dij