specijalno izdanje 2jul 2020

privredni.rs

N A J B O L J IET N O

B R E N D O V I

PROF.DR CVIJAN MEKIĆ: BREND IMA FIZIČKU FORMU ALI JE VRLO BITNAPSIHOLOŠKA DOPADLJIVOST POTROŠAČU

NIKOLA MIHAILOVIĆ: RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA - GENERATOR NOVIH RADNIH

MESTA, A RAZVOJ ZADRUGARSTVA NAJVEĆAPODRŠKA OPSTANKU SEOSKIH SREDINA

ZORAN DRAGOJEVIĆ: MNOGE DRŽAVE POSTALE SU POPULARNE DESTINACIJE

UPRAVO ZBOG TOGA ŠTO U PONUDI IMAJUONO ŠTO JE ETNO

2

Vinarija Đurđić čuva tradiciju vinarstva Sremskih Karlovaca i stvara nove brendove

FOTO: IZ ARHIVE VINARIJE

Jedno od najčarobnijih mesta u Vojvodini može da se poh-vali da ima prvu srpsku gim-

naziju, da je u njemu živeo i radio velikan poezije Branko Radičević, da njegov centar krasi sedište Sremske mitropolitije, da ima crkve sa slikama maga likovne umetnosti – Paje Jovanovića kao i crkvene tornjeve sa zvonima koja zvone “kao ona u Firenci”...Da, govorimo o Sremskim Karlo-vcima.

E vidite, kada se spomene to mesto locirano na oko sat vre-mena vožnje od Beograda ka No-vom Sadu, ne možemo da se ne setimo još jednog sinonima za njega. To je vino i vinogradarstvo u čiju slavu svake godine u sep-tembru bude organizovan čuveni “Grožđenbal”. E negde u toj priči kao apsolutni biser vinarstva ovog kraja i šire blista Vinarija Đurđić.

Za “piće Bogova” ova vi-narija je na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu vina BEO WINE dobila ni manje ni više nego pet medalja – tri zlata i dva srebra. Žiri je bio očaran nji-hovim rozeom i crvenim i belim vinom. Zaveli su ih: MLADA SIMO-NIDA (roze, zlato), PROBUS (crneno, zlato), CRNI VITEZ BERMET (crveno, zlato), CABERNET FRANC (crveno, srebro), TRAMINAC (belo, srebro). Ovaj žiri koji piše, dodao bi možda i šestu nagra-du, jer je najviše uživao u lepoti Đurđićevog Sauvignon blanc-a.

No, za koje god vino njihovo da se odlučite greške nema, jer sjajni ljudi koji stoje iza ove priče, na čelu sa Draženom Đurđićem, imaju odličnu poslovnu politiku. Oni naime, teže da modernizu-ju tradiciju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja, sa novim, na-jkvalitetnijim sortma, a u isto vreme, negujući one stare, poput “neoplante” i “probusa”.

Svo vino “teče” iz sopstvenih vinograda, površine 15 hektara, a svaka kap prolazi test vrhunskih enologa.

U ovoj vinariji kažu da im je cilj da svaka vinoteka i restoran u Beogradu i Novom Sadu, koji drže do sebe, u ponudi ima vina vinarije “Đurđić”.

Pošto smo imali zadovoljstvo da se upoznamo sa poslovnim, pa i nekim životnim načelima ljudi iz vinarije, potpuno smo uvereni da će u perspektivi i u prestonici i u “srpskoj Atini” biti sve više onih koji će “držati do sebe”. Pa bilo uz “SIMONIDU” ili recimo “VITEZA. Jer ko jednom proba nešto dobro, u tome uživa, uz to za-peva i zaigra, nasmejan je i ponosan jer zna da je iz naše zemlje, a svetskog je kvaliteta – tome se vraća. Traži kap “Đurđić” vina više!

Marija Božanić

3

4

ZADRUŽNI PRINCIPI U GODINI VELIKOG JUBILEJA, VAŽNIJI NEGO IKADZadruzni savez Srbije

ove godine obeležava veliki jubilej - 125 go-

dina od osnivanja. Tokom vanrednog stanja zadružni principi bili su dragoce-ni. Razvoj preduzetništva - generator je novih rad-nih mesta, a razvoj zadru-garstva najveća podrška op-stanku seoskih sredina.

Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osno-van je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji "Vranovo" i "Azan-ja". Zadruga "Azanja" os-novana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine. Može se konstatovati da je ovo bila prva osnovana zadruga na području Srbije, a druga registrovana koja i danas postoji.

U godini obeležavanja izuzetno značajnog jubi-leja -125 godina od osniv-anja, umesto svečanosti na Poljoprivrednom fakulte-tu u Zemunu, kako je bi-lo planirano, zadrugari su brojnim aktivnostima kao mnogo puta do sada, poka-zali solidarnost na delu. Tokom vanrednog stanja zbog epi-demije korona virusa, Zadružni savez Srbije, je u saradnji sa državnim organima organizovao akcije pomoći, prevashodno poljoprivrednicima starijim od 70 godina, kojima je pomoć mladih zadrugara na neodložnim poljoprivrednim radovima bila neophodna. To se pre svega odnosilo na setvu ratarskih kultura, kao i radove u plastenicima, voćnjacima i stajama. Kao i uvek bili smo otvoreni za sve poljoprivrednike kojima je pomoć bila neophodna. Zadrugari su ljudi, koje krase oso-bine, preko potrebne za vreme vanrednog stanja. Zadruge po-sluju u skladu na zadružnim principima i vrednostima, a to su samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost, a zadružni principi i zadružne vrednosti danas su potrebne svima. Zadrugari uvažavaju etičke vrednosti kao što su poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i bri-ga za sve, što apsolutno odgovara ovom trenutku i naporima čitave nacije da se izbori sa korona virusom i posledicama po zdravlje ljudi, kao i sa ekonomskim posledicama pandemije.

Značajnu ulogu zadrugarstva u Srbiji ilustrujemo sledećim pokazateljima: od ukupnog broja svih zadruga, kojih ima 4.894, aktivno je 2.726. U strukturi zadruga dominiraju pol-

joprivredne i preradivačke, kojih ima 2.084, sledi 407 zadruga koje se bave ad-ministrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima i 122 iz sektora trgovine na veliko i malo, dok stam-benih ima 108. Od ukupnog broja aktivnih, oko 50 ods-to ostvaruje prihod Poseb-no je značajno da je 2012. godine započeto vraćanje mesta i uloge zadrugarst-va u Srbiji, kakvu ovaj oblik organizovanja ima i u raz-vijenim zemljama. Naime, tada je, posle niza godina, zemljoradničkim zadruga-ma prvi put omogućeno da budu korisnici tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama eko-nomske i agrarne poli-tike Vlade Srbije i resornih ministarstava.

Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zako-na o zadrugama u decem-bru 2015. godine, kojim je pojednostvljena procedu-ra osnivanja i započinjanja delatnosti, definisan odnos državnih organa i pojed-nostavljen postupak doka-zivanja i uknjižbe zadružne svojine. Prvi put posle

Drugog svetskog rata, 2017. godine u budzetu Republike Srbi-je obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga. Ova sredstva koriste se prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju fi-nalnih proizvoda i izlazak zadruga na domaće i strano tržište. Program “500 zadruga u 500 sela" je realizovan tokom 2018. i 2019. godine, a broj novoosnovanih zadruga i zainteresova-nost poljoprivrednih proizvodača dovoljno govori o njegovoj ulozi u preporodu srpskog sela i razvoju poljoprivrede.

Od 2017. godine do sada formirano je 707 zemljoradničkih zadruga, a realizacija prograna se nastavlja i u ovoj godini. Pokazalo se da je neophodno formiranje Ministarstva za raz-voj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog resora u ok-viru Vlade Republike Srbije, koje bi bilo matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara, i oko 100.000 kooperanata, organi-zovanih u blizu 5.000 zadruga u Srbiji. Ceneći napore države da mladi ljudi ostanu u Srbiji, i da što pre budu radno aktivni, i uzimajući u obzir planirane mere i projekte u okviru postojećih ministarstava privrede i poljoprivrede, ovo posebno minis-tarstvo, svakako bi donelo merljive rezultate i poseban kvalitet.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije

Kada smo za prošlogodišnju publikaciju “Najbolji etno bren-dovi” vodili razgovor sa Zoranom Dragojevićem, rukovodi-ocem Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla u Za-

vodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, u tom trenutku je na listi zavoda bilo 78 zašti ćenih proizvoda. Godinu dana kas-nije, navodi on, ima ih još dva. Nije to jedini napredak u odnosu na proleće 2019. Naši proizvođači hrane i pića su očito poslušali savete i Dragojevića i drugih stručnih ljudi u oblasti brendiranja i ocene kvaliteta, pa svoje sireve, džemove, rakije, pršute, sokove i razne druge đakonije, sada pakuju u mnogo atrakti vnija pakovanja. Takođe, na manifestacijama je primetno i da su usvojili preporuku o veličini pakovanja, pa sve češće možemo videti one od 200 ili 450 grama umesto ranije sveprisutnih većih ambalaža od 750 grama i više. Šta još dobro čine, a na čemu bi trebalo da porade kako bi imali i veću ličnu materijalnu korist od svoje proizvodnje, a i do-prineli poboljšanju imidža nečega što nosi prefi ks “domaće”, i ove godine smo diskutovali sa gospodinom Dragojevićem.

Zanimalo nas je, za početak, koliko je u odnosu na prošlu go-dinu, odmakla ta lista zašti ćenih proizvoda?

U ovom trenutku ima 80 proizvoda sa zašti ćenom oznakom geografskog porekla. U odnosu na prošlu godinu imamo jedan zanatski proizvod (proizvod iz kategorije starih zanata) – ZLAKU-SA, ručno rađena lončarija sa područja Zlakuse i DELIBLATSKI MED, cvetni med sa područja Delibratske peščare. Zlakusa je registrovana za manje od godinu dana kao ime porekla. Razlog za zašti tu ovog proizvoda je to što se na terenu se sve češće dešavalo da posuđe nije izrađivano na tradicionalan način, ručno, već pomoću eleketričnog vitla i bez korišćenja originalnih sirovi-na. Kada se ručno proizvodi lončarija na tradicionalni način broj napravljenih komada je I deset puta manji od onih koje se prave mašinski. To nije samo onda pitanje “hiper-produkcije”, nego taj proizvod više nema posebna svojstva i kvalitet. On ne može da

izdrži te visoke temperature prilikom kuvanja različiti h jela. Dru-gi sistem, koji opet ne odgovara tom tradicionalnom, jeste da se meša kamen-kalcit sa glinom i da se uti skuje u kalupima. Ni tu nema potrebnih svojstava. Sve se to videlo iz elaborata, kao i činjenica da je neuporedivo bolje ono što se radi ručno. Taj znak pod kojim će biti obeležavan proizvod pod nazivom ZLAKUSA će biti šti ćen i kolekti vnim žigom. Pravo obeležavanja ti m znakom imaju članovi Udruženja lončara Zlakusa.

A kada je reč o DELIBLATSKOM MEDU?To je jedan interesantan med sa područja Banata, tačnije sa Deli-blatske peščare. Peščara je u 18. veku u vreme Marije Terezije pošumljena da bi se sprečilo širenje peska, koji je nanošen ve-trom. Tu je zasađeno razno rasti nje koje je pusti lo korenje i na neki način vezalo pesak da se dalje ne širi. Pored bagrema post-oji mnoštvo lekoviti h i aromati čnih biljaka koje ovom medu daju poseban ukus i aromu. Na području Deliblatske peščare nema zagađivača, pa je med dobrog i ukusa i kvaliteta. Sve ono što u toku godine cveta na tom području, to se izvrca i to je med sa tog geografskog područja. Ali najveći procenat tog meda, čini bagrem. Biodiverzitet peščare ga čine posebnijim u odnosu na druge medove. Tu ima dosta i endemskih biljaka kojih nema na drugim područjima i sve to čini da ovaj med ima posebna svojstva i karakteristi ke. Dakle, radi se o cvetnom, a ne sortnom medu.

I taj zašti ćeni med i mnogi drugi proizvodi bez zašti te su neo-sporno kvalitetni. Ali je bitno da budu dobro upakovani. Pošle godine smo apostrofi rali da bi pakovanja trebalo da bu-du manja a dizajn eti keta atrakti vniji. Da li su ljudi poslušali vaše savete za to i odmakli u tom vizuelnom identi tetu?

Da opet uzmemo za primer med. Od običnih, većih tegli i ručno napisanog imena proizvođača ili ti pa meda, vi danas već imate sofi sti cirana pakovanja različiti h gramaža, od onih najmanjih za ugosti teljske objekte, pa do onih velikih od 750-800 grama mase,

INTERVJU: Zoran Dragojević, rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Kvalitet i dizajn ETNO proizvoda sve bolji, nedostaje

nam više specijalizovanih radnji

Prodaja preko interneta je dobra stvar

Evidentno je da je inače, a posebno za vreme vanred-nog stanja zbog COVIDA-a 19, “procvetala” prodaja robe preko interneta. Takođe, ljudi vole i da kupuju sa kućnog praga. “Kod prodaje na kućnom pragu i on-lajn prodaje je bitno da se ispoštuje kvalitet. Dobra strana te prodaje preko interneta je što je direktna, u smislu isporučivanja naručene robe. Jer, vi direktno od proizvođača, gde on živi, kupujete proizvod koji se proizvodi u malim seri-jama”, ukazuje Dragojević. Na taj način, smatra on, štedite vreme tom proizvođaču da ne dolazi na pijacu. Ne treba zamemariti činjenicu da tu proizvod nije opterećen nekim maržama i porezima, pa je je� iniji. “Taj čovek kod koga vi kupujete prosto mora da se trudi da zadrži kvalitet, a sa-mim ti m i kupca i siguran plasman”, isti če naš sagovornik.

Zoran Dragojević FOTO: M. B.

5

6

i to sa vrlo lepim eti ketama. Zati m, ovi proizvodi sa geografs-kim poreklom su obeleženi i sa markicama koji garantuju da je izvršena serti fi kacija i kontrola kvaliteta proizvoda, da su markice dobijene na osnovu rešenja Ministarstva poljoprivrede, a podig-nuta u Zavodu za izradu novčanica. Zašti ćene su hologramom, markica ne može da se odlepi, i to na neki način garantuje da stvarno kupujete med određenog kvaliteta, sa određenog geo-grafskog područja, drugim rečima originalni proizvod. Iza tog kvaliteta stoje i serti fi kacione kuće koje vrše kontrolu kvaliteta. One izlaze na teren više puta u toku pčelarske sezone i na kra-ju proveravaju sam kvalitet meda, da li odgovara onim svojstvi-ma koja su propisana elaboratom i kontrolnim planom o kvalite-tu samog proizvoda. Kod pojedinih medova postoji i vizuelna prepoznatljivost. Angažovani su likovni umetnici i marketi nški stručnjaci koji su lepo sti lizovali pakovanja i istakli ono što je bitno za određenu vrstu meda. Neki su išli na to da i sama ambalaža, t.j pakovanje bude jako interesantno. Recimo, kuti ja za HOMOLJSKI MED, je od laserski obrađenih šper ploča jedne strane ima saće, s druge strane obrise Homoljskih planina. Kroz to saće možete jas-no da vidite boju meda. Dizajn ambalaže su zašti ti li i na domaćem i na inostranom nivou kao industrijski dizajn. Taj med je, recimo, najdalje sti gao što se ti če zašti te, budući da je osim na naciona-lnoj listi , priznat i u inostranstvu i to preko Lisabonskog spora-zuma koji je potpisalo 30 zemalja.

Što se ti če prođe, možemo li reći da je malina naš brend koji i dalje najbolje prolazi u svetu?

Malina i dalje dobro prolazi, ali tu je recimo i FUTOŠKI KUPUS koji je vrlo tražen u Evropi, Americi, u sredinama gde je prisutna naša dijaspora jer naši ljudi vole da pojedu i sarmu i podvarak i kiseli kupus kao salatu. Ono što je opštepoznato da kada stran-ci dođu u Srbiju, vole da pojedu ćevapčiće, ajvar s Juga Srbije (sa puno paprike bez plavog patlidžana, pečene na šporetu na drva, ručno ljuštene, cepane a ne mlevene), kao i kajmak. Takođe vole i naše voćne rakije koje dobrog kvaliteta, posebno se daleko oti šlo u proizvodnji šljivovice, t.j. šljive-prepečenice. ZARIĆ, SO-KOLOVA RAKIJA, ŽUTA OSA, BOJKOVČANKA, JELIČKI DUKAT.. Pu-

no je tu rakija koje se na našem tržištu mogu prepoznati ne po oznakama geografskog porekla, nego po žigu koji je takođe znak vrhunskog kvaliteta. Naša vina su takođe cenjena, posebno ona karakteristi čna za ovo podneblje, ona koja su proizvedena od au-tohtonih sorti poput “tamjanike”ili “prokupca”.

Ariljska malina FOTO: Original Srbija

Zadrugarstvo pomaže u propagiranju zdravih i kvalitetnih proizvoda

Budući da je poslednjih godina srpsko zadrugarstvo doživelo renesansu, da je većina zadruga upravo polje-privrednog ti pa, zanimalo nas je da li Dragojević smatra da i “kooperati va” daje svoj doprinos propagiranju tradicio-nalnih proizvoda. “Svakako da ima uti caja. Recimo imate Opštu zemljoradničku zadrugu u Lazarevcu. Oni su krenu-li put proizvodnje originalnog KAČERSKOG MEDA. Imate Pčelarsku zadrugu Homolje med iz Homolja koji imaju najsavremenije opremljen pogon sa hromiranim sudovi-ma, sa centrifugama. Dobili su sredstva, opremili zadru-gu, pčelarima su dali određeni broj košnica, t.j pčelinjih društava, svega onoga što prati jednu takvu proizvodn-ju”, navodi naš sagovornik. Po pitanju značaja zadrugarst-va, Dragojević poručuje da ne može pojedinac da zado-volji količinom tržište, mora da postoji određena zdrava konkurencija, da se svi ponašaju po određenom kodeksu, da kvalitet bude u prvom planu. “Jer vi dok pronađete tržište a mali ste, sa nekoliko hiljada tegli meda ili čega već, ne možete ništa da uradite. Ali deseti ne hiljada ili sto-ti ne hiljada tegli ili komada po jedinici proizvoda mogu da učine da na neki način budete atrakti vni. Ako ne stranom tržištu, onda domaćem”, smatra Dragojević. On je pri stavu da valja biti povezan i sa ugosti teljskim objekti ma, hote-lima, restoranima, stalno im isporučivati svoj proizvod po kome će i taj objekat postati prepoznatjiv.

Ne čini li Vam se da je sve više desti lerija kod nas i sve više dobre rakije?

Da, rakije je sve više, odnosno sve je više desti lerija. Naša šljiva je po pravilu odličnog kvaliteta, s obzirom da ne može da nađe svoje mesto na stranom tržištu ni kao suva ni u nekom prerađenom obliku ona se prerađuje u jaka alko-holna pića. Sve je veći trend da se to radi na tradicionalni način, u kazanima od 125 litara, takozvanim lampecima, da se stavlja u burad da odležava godinama. Na tržištu možete naći rakije koje su odležavale u hrastovim buradima i više od 10 godina, koje su izgubile ljuti nu a dobile na pitkosti i bukeu. Mnoge od ovih rakija prepoznate su na tržištu po svojim robnim žigovima, poput recimo STARE SOKOLOVE RAKIJE, JELIČKOG DUKATA ili BOJKOVČANKE.

Kakvi su inače globalni vizuelni trendovi?Svetski trend je da vremenom znak po kome je neki brend prepoznatljiv bude redizajniran. Recimo škotski viski DŽONI VOKER prepoznatljiv po džentlmenu u crven-om fraku i cilindru na glavi vremenom je od punog oblika postao silueta. Neki moj savet je da s vremena na vreme prepoznatljiv dizajn proizvoda bude osvežen nečim novim. Poenta je zadržati pažnju kupaca ali i privući nove potrošače. Menjati eti kete i pakovanja, a ako ne mogu re-cimo da promene veličinu tegle, proizvođači bar mogu da osmisle neke interesantne kuti je. Dakle, treba tržište stalno da podsećaju na sebe i da ono što se kao dobro pokazalo u svetu primene i kod nas. Kao član Saveta Sa-jma etno hrene i pića i kao neko ko učestvuje u žiriranju i odabiru proizvoda koji će nositi određenu oznaku poput ROBNE MARKE IZ SRBIJE, u određenoj kategoriji, možemo videti da su naši poljoprivredni proizvodi iz godine u go-dinu sve bolje opremljeni, od nekadašnjih koji su bili u plasti čnoj ambalaži sa eti ketom na kojoj je ručno napisa-no ime proizvođača. Vi sada imate izuzetno dobre proiz-vode u vakum pakovanjima sa dizajnerski odrađenim eti ketama, sa pakovanjima kao da se nalazite u prodavni-cama ekskluzivne robe, odnosno delikatesa, kao što su kulenovi, kobasice, pršut, sirevi, vina rakije voćni sokovi...

To su sve pohvalne stvari. Ali svakako ima i nečega što nedostaje?

I dalje nam fali malih, specijalizovanih prodavnica, tačnije nema ih dovoljno. Ima dobrih prodavnica sa zlati borskim delikatesima poput kajmaka ili mesnih prerađevina ili onih u kojima možete pronaći produk-te iz sjeničkog kraja, kao što su ovčiji proizvodi. S dru-ge strane, fali recimo ponuda proizvoda sa Juga Srbije poput leskovačke sprže, ajvara, ljutenice, lovačke salate. Takođe i iz Vojvodine, pa da možete da probate i kupite čvarke, kulen, sremski sir, Futoški kupus, začinske paprike i Novog Kneževca recimo...Sve to treba da bude objedinjeno na jednom mestu pod krovom jedne prodavnice ili čak manjeg tržnog centra. Opet kažem, ti proizvodi ne moraju da imaju oznaku porekla, već poznat kvalitet i reputaciju, nagrade na raznim sajmovima, poput Poljoprivrednog u Novom Sadu ili Sajmu etno hrane i pića u Beo-gradu. Uz pomenuto, na istom mestu bi trebalo da bude izložena i grnčarija, ručno rađene krpe, drvene kašike, vezeni peškiri...

Sve pomenuto je zapravo ETNO. A mislite li da se general-no taj epitet olako izgovara i prisvaja, da ne kažemo – zlou-potrebljava?

Poslednjih godina i mi postajemo svesni “šta je to ETNO” i da su mnoge države postale popularne desti nacije upravo zbog toga što u ponudi imaju ono što je ETNO. Industrijski proizvedeni proiz-vodi čak i u malim serijama ne mogu imati onaj ukus proizvoda koji se proizvodi ručno, zanatski i koji se vezuje za određeno geo-grafsko područje. Često se takvi proizvodi vezuju za određenu etničku glupu koja se bavi proizvodnjom takvih proizvoda. Tako da se svaka zloupotreba kvaliteta i kvanti teta prepozna.

S druge strane, oni koji reše da rade kako treba a apliciraju za oznaku, koliko čekaju na dobijanje iste?

Na oznaku porekla se čeka i dalje oko godinu dana, što i nije neki period, budući da se recimo u Francuskoj čeka od dve do deset godina. Ako se uzmete 100 godina kao neki stati sti čki presek, postoji veoma malo normalnih godina u kojima nema mrazeva, suša ili kiša, poplave ili grada koji uniše useve. Sve to uti če ili na količinu šećera ili na kvalitet plodova, na razvoj štetnih mikroorganizama. Takođe, u sušnim godinama imamo, pak, povišenu količina šećera. Sve kad se uzme u obzir, imate, naviše 17 normalnih godina. Da bi ispitali šta je za taj proiz-vod specifi čno, koja su to njegova posebna svojstva i kvalitet, morate i do desetak godina da ispitujete i da nađete neke sred-nje vrednosti koje bi se uklopile u to šta taj proizvod zapravo jeste. Takođe, indikati van je i primer “Kraljevačkog kajmaka”, zašto ga nismo zašti ti li koji je i te kako poznat? Zato što smo imali 700 proizvođača i svako je radio na svoj način. Vi morate da defi niše tehnološki postupak proizvodnje, način pripreme i da to bude isto za sve proizvođače. Marija Božanić

Glavica svežeg futoškog kupusa FOTO: Original Srbija

Manifestacije su dragocene

Evidentno je da je poslednjih nekoliko godina prakti čno čitava Srbija “premrežena” najrazličiti jim manifestacijama posvećenim tradicionalnim proizvodima. Uz uvek značajan Poljoprivredni sa-jam u Novom Sadu, Dragojević posebno izdvaja Sajam etno hrane i pića čiji je termin održavanja, svake godine, treća ili četvrta sed-mica u novembru. Na tom događaju, po njegovim rečima, bude 400-500 izlagača i više od 2.000 proizvoda. On smatra da su sve značajniji i noćni marketi na pijacama. Svaka manifestacija znači u promoti vnom smislu.

Kišne sezone povećavaju cenu medaPčelari su prethodnih godina zaista bili u problemu zbog loših vremenskih uslova baš u vreme cvetanja, odnosno bagremove paše. “Baš kad ne treba, bude malo sunca, puno kiše, a to onda za posledicu ima manje količine meda i automatski više cene. Cena inače, za dobar med, ne može biti niža od 800 do 1.000 dinara po tegli, a u lošoj sezoni ide i do 1.200 dinara”, navodi Dragojević. Te problemati ke nije pošteđen ni HOMOLJSKI MED, koji je i ovde i u inistranstvu najdalje “dogurao” po pitanju zašti te i dizajna, pa ga nema u dovoljnoj količini. Od očekivanih nekoliko deseti na tona, imate nekoliko tona samo. Da bi u ti m uslovima zadovoljili potrebe trišta, mora biti manja količina po pakovanju. Ambalaža 200 i 450 grama najbolje prolazi.

7

Verovatno i najrevantnija privredna manifestacija kod nas, kada je u pitanju pedstavljanje najkvalitetnijih tradiciona-lnih proizvoda, jeste Sajam etno hrane i pića u Beogradu,

na kome se krajem novembra svake godine okupe vrhunski pol-joprivredni proizvođači iz Srbije i regiona. Na tom događaju je iz godine u godinu sve više dobrih brendova, a takođe i sve veći broj nagrada. E o njima ključnu reč daje predsednik žirija tog sajma, a ujedno i uvaženi prof.dr Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Sa njim smo porazgovarali o brendiranju proizvoda,

o tome koliko je važno da uz kvalitet bude i dobro pakovanje, te čemu bi trebalo da težimo ako mislimo da i na domaćem i stra-nom tržištu budemo bolje pozicionirani.

Da li mislite da se sam pojam ETNOBREND malo zloupotre-bljava kod nas?

Moguće. Etnobrend treba stvarno da bude etnobrend i bez obzira iz koje grane privrede bio, to je jedan težak put. Lako je posle vla-dati brendom i prodavati ga ali ga treba izgraditi. Naši potrošači znaju šta je brend. Brend je dodata,neopipljiva vrednost koju ne-ki proizvod ili usluga može da poseduje. Pravu vrednost Brenda dobijemo kada njegovoj realnoj (materijalnoj) vrednosti dodamo vrednost koju mu daje sve one emocije, asocijacije, iskustva i in-formacije zbog kojih je neko spreman da odvoji određenu svotu novca kako bi došao u njegov posed. Dakle, brend ima fizičku formu ali je vrlo bitna psihološka dopadljivost potrošaču, da on tačno zna kad ode u prodavnicu šta želi da kupi. Praktično to znači

da je danas,vise nego ikada,ključ uspeha u bilo kojoj poslovnoj ak-tivnosti detaljno poznavanje i razumevanje ljudskih emocijalnih potreba i želja. Korporacije širom sveta prihvataju činjenicu da nji-hove šanse na tržištu ne zavise toliko od smanenja troškova proiz-vodnje i povećanja profita koliko od razvijanja potpuno novih tokova prihoda zasnovanih na novim idejama,pre svega izgradn-jom jačih veza i odnosa sa njihovim potrošačima,koje karakteriše pre odnos partnerstva nego klasični zakon ponude i potražnje. Menadžeri koji grade brend moraju dobro to da osmisle tako da onaj potrošač kada želi nešto da kupi, da li dobar ajvar ili med, on je već u svojoj glavi izgradio vrednost tog brenda. Smatra se da je danas najznačajnija funkcija markentiga baš izgradnja brenda. Cilj brendiranja je da izdiferencira vaš proizvod na tržištu od osta-lih proizvoda iste vrste. Uspešan brending program zasniva se na

principu da se u svesti potrošača kreira percepcija da na tržištu ne postoji ni jedan proizvod kao vaš proizvod, da je on jedinst-ven i da ga treba zapamtiti kao nešto potpuno novo i posebno. Međutim veoma je važno zapamtiti da se proces bredinga ne događa na tržištu proizvoda i usluga,već isključivo u glavama i svesti potrošača. Snaga Brenda pre svega zavisi od pozicije koju taj brend ima u svesti potrošača u odnosu na ostale brendove.To praktično znači da vise nije dovoljno da imate najbolji i najj-kvalitetniji proizvod, najpovoljniju cenu, najbolju distributivnu mrežu i vrhunsku promociju.

Najvažnije je koliko i šta o vašem proizvodu zna i misli prosečni potrošač na ulici. Marketinška strategija treba da se bazira na tome koju poziciju u odnosu na direktnu konkurenciju na tržištu ima određeni proizvod u očima potrošačke ciljne grupe. Ukoliko naši proizvođači uspeju da njihov brend u gradaciji određenih proizvo-da ima drugu ili treću poziciju,oni još uvek imaju šansu za uspeh na tržištu. Proizvod mora biti viskokog kvaliteta.Ako uzmemo za prim-er brend Leskovački Ajvar. Leskovčani su marketinški napredovali, tako oni danas malte ne ne mogu da proizvedu one količine koje mogu da plasiraju pod tim brendom. Dosta se priča o proizvodima određenog geografskog porekla. Ako se zna da je Leskovac recimo područje gde se uzgaja dobra paprika sa svim tim ekološkim us-lovima koji utiču na tako dobar plod paprika (kvalitetna sirovina za ajvar), pa tradicionalan način prerade, onda jednostavno kad dođe potrošač u prodavnicu u radnju on traži da kupi “taj ajvar koji po

INTERVJU: Prof.dr Cvijan Mekić, Poljoprivredni fakultet u Zemunu

Treba da imamo više proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom

Manje koza koje daju više mleka

“Nedavno sam govoreći konkretno o kozarstvu, u jednoj emisiji, rekao proizvođačima da je bolje da gaje manji broj koza, ali kvalitetnih i da to mleko na sopstvenom gazdinstvu prerađuju u sireve raznog kvaliteta (meki, polutvrdi, tvrdi, kačkavalj) i da ga prodaju. I tada, prema nekim svetskim iskustvima, u koliko jedna porodica gaji oko 70 koza, može lepo da živi. Ako predaje mleko nekoj mlekari da ona to prerađuje i prodaje, potrebno je trput više koza i onda se gubi na kvalitetu”, ukazuje Mekić. On smatra da nije samo dovoljan N broj, to znači da vam ništa ne znači da imate 100 koza koje daju po litru i po mleka, već je bolje imati i 30 kvalitetnih koza koje daju 3-5 litara mleka. “Treba,

dakle, odraditi dobru selekciju”, savetuje profesor

Srbija je nekada bila velesila što se tiče šljivarstva, konkretno izvoza suvih šljiva. Profesor Mekić smatra da to opte možemo biti. “Velike šanse imaju Toplički i Valjevski region i to ne samo za proizvodnju rakije, nego i za suve šljive, džemove i slično. Odličan primer je ORAŠČANKA

koja je dobila nagradu za kontinuirani kvalitet”, kaže Mekić.

8

Prof.dr Cvijan Mekić, Poljoprivredni fakultet u Zemunu FOTO: M.B.

njemu najbolji” (LESKOVAČKI AJVAR). Pozicioniranje na tržištu sa nekim brendom je velika stvar ali kada jednom uspete morate to da zadržite i da održite kvalitet. Jednom kad stvorite brend možete od toga lepo da živite. Morate biti sigurni da imate gde da ga pro-date i to po pristojoj ceni.Odluka potrošača da kupi neki proiz-vod ili ne donosi se na osnovu pozicioniranja proizvoda,njegovog imena(brend-a),u svesti potrošača.Kada do njega dođe,rezultat kupovine je već unapred predodređen.

Da li je kvalitet ono što uvek drži kupca ili ljudi više gledaju ambalažu?

Kvalitet je taj koji bi trebalo da opredeljuje kupovine određenog proizvoda. Nažalost, vi danas na pijacama možete videti ro-bu za koju se zapitate da li to neko kupuje. Međutim, čim je taj prodavac izneo to na tržište, on ima određeni broj kupaca. To da li neko gleda ili ne da je nešto vrhun-ski kvalitetno, zavisi i od imovinske situacije. Ona utiče i te kako na iz-bor pri kupovini. Kvalitet bi trebalo da bude imperativ, ali sve zavisi od ekonomskih okolnosti. Meni recimo strašno smeta kada se kaže “zdrava hrana” . Hrana treba da bude zdravstveno bezbedna, a ne da se kaže “zdrava hrana” pa da postavimo pitanje “a šta je to on-da bolesna hrana”. Svaki proizvod treba da bude zdravstveno bezbedan, a da bi proizvod bio takav on mora biti napravljen od kvalitetne sirovine. Recimo sirevi... Mi smo prošle godine na Sajmu etno hrane i pića imali ogromnu lepezu sireva ne samo od kravljeg mleka, nego od kozjeg, ovčijeg... Naši proizvođači koji su izlagali svoje proizvode na prethodnim Sajmovima etno hrane i pića, poslušali su savete od pre par godina, da oni, kada imaju dobru sitovinu i prave već kvalitetne proizvode, treba i da ih malo za oko potrošača pripreme, da ih lepo upakuju, da bude lepa ambalaža. Na poslednjem sajmu se videlo da su poslušali savet i pohvalio sam ih. Mi smo kao žiri koji broji sedam članova imali vrlo težak zadatak kako što objektivniji oceniti sve te proiz-vode i realno podeliti te nagrade. Ja svim novim poljoprivred-nim proizvođačima preporučujem da dođu na taj sajam po ideje o lepezi proizvoda i načinima pakovnja.

Koliko je na poslednjem Sajmu bilo učesnika a koliko na-grada?

Bilo je oko 150 raznih nagrada i 440 učesnika i više od 2.000 proiz-voda.Vrlo je teško odabrati najbolje. Nagrade nisu deljene olako i nama kao žiriju je bilo jako teško da napravimo gradaciju. Moj lični cilj i zalaganje je da podstaknemo naše proizvođače, da ih stimulišemo da još bolje rade, da usvaršavaju svoje proizvode i da od toga mogu da žive. Ta diploma koju oni dobiju znači, jer u očima potrošača kada dođe na štand i vidi priznanje, to je taj psihološki momenat i rado se odlučuje za kupovinu. Tako da su im ta priznanja pomogla da napreduju, to je i naš cilj. Oni dol-aze iz različitih regiona ali se svi trude da budu nametljivi sa tim svojim proizvodom da sutra želi neko da ih kupi i da se redovno vraća tom proizvodu. Svi ti proizvodi su zaista ETNO i pravlje-

ni su po tim starim, uniformisanim tehnologijama. Svako to područje sa koga oni dolaze je specifično. Ne kaže se džabe, recimo, kada odete u restoran, da hoćete SJENIČKO JAGNJE, jer svako to jagnje ima svoje posebnosti u pogledu uku-sa jer ta biljna asocijacija koja ras-te na određenim područjima je

specifična samo za taj teren. Upravo u tim travama nalaze se te fito-estrogene materije koje utiču na takve pikantne ukuse poje-dinih proizvoda sa određenih područja (jagnjeće meso, mleko...).

Prošle godine ste sa bine na Etno sajmu poručili proizvođačima da i dalje treba da rade na usavršavanju pakovanja kao i da treba da se sve više okreću finalnim proizvodima. Za prvo su vas očito poslušali, a kako stoje stvari sa ovim drugim?

Mogu Vam reći da slušaju i ja sam prezadovoljan. Za ambalažu su, dakle, poslušali. Dobar primer su pčelari iz Uduženja “Naš med” koji su napravili sopstvenu teglu. Radi se mnogo na ambalaži i pakovanju da se zadovolje oči potrišača. I sami štandovi su sve lepši. Što se tiče veličine pakovanja, vi kada kupite neko veliko pakovanje i otvorite, dolazi do mogućnosti da se pokavri jer ne potrošite celokupnu količinu za kratko vreme. Naravno, ta pak-ovanja su najčešće izbor većih domaćinstava gde jede cela po-rodica. Manja pakovanja bolje prolaze. Gubici su mnogo manji.

“Dešava se recimo da mušterija odustane od kupovine bureka u pekari ako vidi da nema tačno

određenog proizvođača jogurta na koji je navikao”, navodi Mekić na temu psihološkog efek-

ta brenda na potrošače.

Sjeničko jagnje FOTO: YOU TUBE

9

Kome prodati pakovanje od više kilograma? Ako kupujete reci-mo ljutenicu, ne treba Vam tegla od 700 grama, već neka manja.

Koliko je teško ići u korak sa inovacijama a zadržati tradicio-nalan način proizvodnje?

Tradicionalno nije teško zadržati jer su ljudi navikli da je to prava stvar. Ta tradicionalnost je upravo zaslužna za kvalitet proizvoda. Vi tu nemate dodataka u vidu nekih aditiva (arome, zaslađivači, konzer-vansi). Dakle, kako su davnih godina pravile naše bake, pravi se i da-nas. Jedino što se dodaje jeste ulje, so, šećer...Nikakvi drugi nutrijen-ti. Odličan primer je manifestacija Sajam zimnice u Koceljevi, gde su prisutni upravo takvi proizvodi i gde žene bukavlno ne uspevaju da proizvedu robe kolika je potražnja. Ta tradicionalna proizvodnja će tek biti nezamenljiva, jer je ukusna, zdravst-veno ispravna, lepo upakovana.

Da li je onda Vaš savet da treba nas-tavimo da idemo u tom pravcu? Da li će nas i stranci više ceniti kada vide ko-liko mi sami sebe i svoje cenimo?

Svakako. Taj dinar koji mi dajemo za ku-povinu određenog proizvoda će ostati kod nas. On će moći indirektno da se vra-ti našem proizvođaču da on može od toga da radi. Jer danas nemamo teške industri-je, a s druge strane ti prirodni poljoprivred-ni resursi su neiskorišćeni. Problem nam je, prvenstveno, smanjenje broja stanovni-ka u tim ruralnim područjima, koja su bo-gom dana za određene vidove proizvodnje, jer su nezagađena. Jer komparativne vred-nosti jednog regiona ne mogu se porediti sa komparativnim vrednostima drugih re-giona. Recimo RTANJSKI ČAJ. Svi znamo da je odatle i da samo tamo vladaju određene ekološke prilike - klimatske (sunce, kiša, vetrovi, zemljište) koje utiču na specifičnost biljaka koje rastu na tom području. Ako životinje konzumiraju te biljke, opet ćemo i kroz njih imati specifičnost tog područja. Livadski, šumski med, sirevi, čajevi...to će uvek biti aktuel-no. To treba upravo da iskoristimo ne samo za nas, nego i za strance. Tamo gde je veći kapital domaćinstava oni znaju šta je kvalietno i neće baš bilo šta da kupe. Stari svetski brendovi, kao što je recimo francuski ROKVOR sir, zaštićen još u 14. veku, njegova je cena kod nas od 35 do 40 evra po kilogramu. Naravno da bi i naš čovek voleo da ga kupi, ali je potreban veći standard.

Koji su nas prehrambeni brendovi najviše proslavili u svetu?Što se tiče hrane, spomenuo bih PIROTSKI KAČKAVALJ. Taj region nije proslavio TIGAR, recimo, nego kačkavalj, jagnje i ćilim. Mi, da-kle, osim na povećanju broja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, treba da poradimo i na tome da imamo više priznatih

proizvoda na nivou Evropske unije. Lakše je plasirati proizvode na tom tržištu ako su najpre ovde zaštićeni, a pogotovo ako su i međunarodni priznati. Mogli bi da izdvojimo ARILJSKU MAL-INU jer je konstanstno dobra. Područje Stare planine za kačkavalj pirotski ili Arilja za istoimenu malinu je stvarno Bogom dano za te proizvode. Sokovi, džemovi, liofilizacija...Zaista su poradili na marketingu i uspeli da psihološki privuku potrošače.

Na čemu bi u smislu veće popularizacije u svetu trebalo da poradimo po pitanju naše rakije? Činjenica je da ima sve više destilerija.

Ima ih sve više. Imamo odlične voćne rakije i šljivovicu. Došlo je do pomaka. Pre svega u kvalitetu jer sve više imamo organske

proizvodnje, zatim ti domaćini što izlažu na sajmu stvano zaslužuju pohvalu, pre svega zbog kvaliteta, pa je dobro upakovano, ne-mate danas nijednu rakiju da je loša flaša, dizajn je sve bolji. Oni, međutim, sve to pro-daju na sopstveni način, bore se za tržište. Nekada je to išlo mnogo lakše. Imali ste gi-gante poput NAVIPA koji su otkupljivali ve-like količine rakije. Danas to u startu bu-du niske otkupne cene, a kada destilerije prerade i upakuju rakiju, mnogo su visoke cene i onda je to destimulativno za naše proizvođače. Mnogo proizvođača koji prave dobre rakije nisu jednostavno sposobni da se sami probiju na tržište. Tako da je to os-novni problem. Kvalitet nije sporan. Po me-ni rakija, recimo, “dunjevača”, ne može da ima nisku cenu .

Mi dosta uvozimo aroma, recimo iz Slo-venije. Ali to nije prava rakija i to se pre-pozna i nema prođu.

Da li možemo opet biti zemlja jakog svinjarstva?Svakako. Svinjarstvo treba da bude razvijeno u onim rejonima gde je intenzivna ratarska proizvodnja, gde se proizvode energetski vredna hraniva poput kukuruza. Recimo u Vojvodini. Bolje da taj kukuruz finalizujemo kroz kilograme mesa a ne da ga izvozimo kao sirovinu. Imali smo kapacitete, dosta je toga uništeno, ali svaka-ko ta svinjarska proizvodnja je laka za obnavljanje zahvaljujući visokoj plodnosti grla, kratkom gestacionom periodu i kratkom generacijskom intervalu. Sada kada ne moramo da vakcinišemo svinje, otvaraće se mogućnost izvoza svinjskog mesa na evrop-sko tržište. Međutim, da bi mogli da izvozimo moramo uvesti sistem ocenjivanja na liniji klanja po SEUROP stanadardu, a to je da se svinje plaćaju po procentu mesa u polutkama a ne po ki-logramu žive vage. Tu nastaje problem, jer naši proizvođači ne mogu sami da naprave kvalitetne svinje. Moraće da više sarađuju sa stručnim ljudima koji će da ih savetuju kako doći do što većeg procenta mesa u polutkama. To nama omogućuje bolju selekciju sa tim egzaktnim podacima, a proizvođaču veču ekonomsku ko-rist. Razlika u ceni živih svinja po kvalitetu polutke može biti i do 90 evrocenti, na Zapadu. Proizvođač svinja je onda zaintereso-van za saradnju. Na primer. ako imamo 2 miliona svinja u tovu i povećamo samo za jedan procenat mesa u polutkama (osobina prirasta mesa je visoko nasledna osobina, gde se može očekivati veći efekat uz odgovarajuću selekciju). Na taj način dobije se znatno veći prinos mesa u polutkama, pa kada pomnožite to sa 400-500 dinara koliko treba izdvojiti za za kilogram mesa, radi se o milionima evra. Tehnologija rada mora biti bolja. Proizvođači i ovde i u svetu žele svinje što boljeg kvaliteta, jer je svuda poen-ta da proizvedete nešto što možete da prodate, što tržište traži. Pedesetih godina prošlog veka je na snazi bio tzv. MASNI RAND-MAN, a ato znači da su recimo mangulice bile cenjenije ako su masinje, a danas se traži suprotno da polutke budu sa što većim procentom mesa. Bez GMO, bez hormona. Kada je reč o preradi, da se vodi računa o kontrolisanju količine svih dodatak-aditiva. Marija Božanić

Leskovački ajvar FOTO: FEJSBUK

10

Za zdrav organizam potrebni proizvodi animalnog porekla

U razgovoru sa profesorom smo se dotakli i teme zdrave ishrane. “Kvalitetno se hraniti, to znači održati jednu zdravu populaciju. Unošenjem tih nezamenljivih amino-kiselina koje se upravo nalaze u tim proizvodima animalnog porekla...Naš organizam to ne može ni iz čega drugog da sintetiše, tako da mi to svakodnevno moramo da unosimo”, izričit je Mekić. Dakle, mleko, meso, jaja su nam potrebni na svakodnevnom nivou da bi nam imuno-sistem bio na nivou, da se bori sa svim opasnosti-ma koje vrebaju iz atmosfere. “Uz su nam neophodni i vitamini i minerali i proteini i masnoće...Nažalost, većina stanovništva to ne može sebi da priušti. Ali svakako treba da svi težimo boljitku,

kao i što kvalitetnijoj proizvodnji”, smatra profesor.

ETNOBREND GODINE AFIRMIŠE AUTENTIČNE DOMAĆE PROIZVODE

Na osnovu istraživanja i ankete sa oko 200 firmi, poljoprivred-nih gazdinstava, zemljoradničkih zadruga, preduzetničkih radnji, turističkih i ugostiteljskih objekata, zanatskih radnji, ekonomski portal Privredni.rs uradio je specijalno izdanje “Najbolji etno brendovi” i izbrao one najbolje u 2019. godini, koji se predstavljaju na manifestaciji “Etnobrend godine”. U ovom izboru naš partner je Zadružni savez Srbije, in-stitucija koja baštini dugu tradiciju srpskog zadrugarstva i ove godine beleži vre-dan jubilej 125 godina uspešnog rada. Ovaj izbor podržalo je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Raduje nas činjenica da je ove godine in-teresovanje bilo znat-no veće, pa će ovo prestižno priznaje, koje dodeljujemo po drugi put, dobiti 25 stvaraoca autentičnih domaćih proizvoda i usluga. Među njima ima i onih koji su, možemo slobodno reći, više pozna-ti u svetu nego kod nas, kao što su Galerija naivne umetnos-ti Kovačica, Mokrinski sir, Perovs-ka klobasa, ali i onih koji nisu dovoljno poznati ni kod nas. Nisu dovoljno afirmisani a imaju odličan kvalitet i dizajn, i ravnopravno mogu da konkurišu najboljim evropskim proizvodima. Bolje rečeno, nisu poznati onoliko ko-liko zaslužuju po kvalitetu, a čine sve da svoje proizvode pla-siraju na najbolji način.

Na sreću, sve je više manifestacija i izložbi ovih domaćih proizvoda poput kulenijada, sajmova meda, vina, i one su izuzetno posećene jer ljudi znaju da tu mogu da kupe zdrav prirodni proizvod. To međutim, nije dovoljno. Moramo da učinimo nešto da ovih proizvoda bude mnogo više, da ovi mali proizvođači postanu srednji, a oni srednji veliki, da povećamo izvoz, jer se mnogi slažu u oceni da Srbija ima najveću pers-

pektivu u agraru i proizvodnji hrane. A hrana je roba koja se najviše traži u čitavom svetu.

To je i primarni cilj ove manifestacije – afirmacija autentičnih domaćih proizvoda. Jedan od koraka koji treba pohvaliti, uz preporuku da je treba unaprediti, jeste Odluka Ministarstva poljoprivrede o prodaji s kućnog praga, koja je proizvođačima

bila preko potrebna.Srbija nažalost u agraru izvozi uglavnom

sirovine, pšenicu, kukuruz, voće i povrće, smrznute maline, a mno-

go manje gotove proizvode, le-po upakovane, koji imaju do-

datu vrednost i veću cenu. Akcija “Enobrend go-dine” je pokazala da na mikro planu, u svakom regionu imamo puno malih proizvođača, najčešće su to pol-joprivredna gazdin-stva, zemljoradničke

zadruge i male firme, koje prave vrhunske

autentične domaće proiz-vode. Svaki region ima svo-

ju specifičnost, što je dodatna predost koju treba da negujemo

i razvijamo. Raduje nas što ove go-dine imamo najviše nagrada u grupi Pre-

rada voća i povrća.Veoma je poučan primer kako su Italijani i Francuzi svoj sir,

svoja vina pretvorili u svetski brend, Britanci svoj viski, Nemci i Česi svoje kobasice i pivo, Švajcarci čokoladu, Grci metaksu. Takvih primera je puno. Zašto to ne bi mogli da uradimo i mi sa našom rakijom, vinom, sirom, pršutom...?!

Drago Delić, autor i urednik izdanja

„Najbolji etno brendovi”

11

Dobitnici nagrade ETNOBREND GODINE 2019.Poljoprivredno gazdinstvo Maksić, Orašac – ROBNI BREND ORAŠČANKA, delikates od suvih šljiva i oraha, u grupi Najbolji novi proizvod.

Poljoprivredno gazdinstvo Stambolić, Ražanj - ROBNI BREND RAKIJA DUNJA u grupi Vino i rakija.

Vinarija Simić, Drenča kod Aleksandrovca – ROBNI BREND vino TAMNJANIKA od autohtone sorte grožđa, u grupi Vino i rakija.

Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci - KORPORATIVNI BREND u grupi Vino i rakija

Floriva Doo, Radaljevo kod Ivanjice – ROBNI BREND RAKIJA OD MALINE u grupi Vino i rakija.

ZZ Svilajnac, Svilajnac – ROBNI BREND SLATKO OD DUNJA u grupi Prerada voća i povrća.

Poljoprivredno gazdinstvo Dejan Đukić, Crepaja - ROBNI BREND LALINO ZLATO, namazi od bundeve, u grupi Prerada voća i povrća.

Poljoprivredno gazdinstvo Ivanković, Lazarevac – ROBNI BREND VRSNO, pelat od paradajza, u grupi Prerada voća i povrća.

PR Dušan Tašović Knić - ROBNI BREND PROBLEM, ljute papričice u grupi Prerada voća i povrća.

SZR Kore, Beograd – ROBNI BREND KORE JORDANOVSKI, u grupi Brašno i testenine.

Specijalizovana zadruga za koze Alpino produkt, Pružatovac kod Mladenovca – ROBNI BREND IMPERIUM CAPRA, dimljeni tvrdi kozji sir u grupi Mleko i mlečni proizvodi.

Poljoprivredno gazdinstvo Danica Terzić, Mokrin - ROBNI BREND MOKRINSKI SIR, u grupi Mleko i mlečni proizvodi.

Poljoprivredno gazdinstvo Miletić, Laćisled kod Aleksandrovca – ROBNI BREND PEČENI SIR SA SLANINOM, u grupi Mleko i mlečni proizvodi

MEDEN I VRCKO, Kostolac - ROBNI BREND VEVERKO, krem od meda i lešnika, u grupi Med i proizvodi od meda.

Opšta ZZ Kačerski med, Lazarevac – KORPORATIVNI BREND KAČERSKI MED, u grupi Med i proizvodi od meda.

ZZ Zubin Potok, Zubin Potok – ROBNI BREND MED SA VOĆNIM VLAKNIMA, grupi Med i proizvodi od meda.

Galerija naivne umetnosti Kovačica, Kovačica – KORPORATIVNI BREND u grupi Umetnost i kultura.

Grad Kikinda, ROBNI BREND DANI LUDAJE, u grupi turističke manifestacije.

Vinica Petrović, Velika Hoča – ROBNI BREND u grupi etno turizam

Prerada mesa Lemaić, Šid; ROBNI BREND SREMSKI KULEN LEMAIĆ u grupi Meso i proizvodi od mesa.

Poljoprivredno gazdinstvo Karol Horvat, Bački Petrovac – ROBNI BREND PETROVSKA KLOBASA, u grupi Proizvodi sa geografskim poreklom.

PR Marina Ocokoljić, Šume kod Ivanjice – ROBNI BREND UMAMI, testenine sa čokoladom u grupi Najbolji novi proizvodi.

Plemić Komerc, Osećina - KORPORATIVNI BREND u grupi Prerada voća i šumskih plodova

SPECIJALNE PLAKETEPZ Brajkovići, Kosjerić – Specijalna plaketa za razvoj autohtone rase ovaca SJENIČKA PRAMENKA.Restoran Kod dvoglavog orla, Beograd, Specijalna plaketa za negovanje srpske tradicije i kulture

12

Evo nas drugu godinu zaredom u misiji zvanoj ETNO-BREND. Zapravo, ideje kao ideje... probude se daleko pre ost-varenja, pa je njihov zvaničan start formalnost kao takva. Ako kažemo MISIJA, zaista tako i mislimo. To je ideal, nešto iskre-no i uzvišeno.

Samo kreiranje prestižnog godišnjeg izdanja “Najbolji etno brendovi”, iz koga kao prirodan sled okolnosti idu i priznanja najboljima, zapravo je svojevrsno opsežno istraživanje tržišta o onome što zovemo ETNO. Samo traganje za svim tim poseb-nim poslovnim pričama koje počivaju na duhu tradicije, kulture, kvaliteta, u širem smislu, nikada i ne prestaje. Dakle, od godine do godine misli i srce su nam permanentno u ETNOBRENDU. To najbolje znaju ljudi sa kojima se daleko pre samog superfi nala projekta (ovaj put početkom leta, prošle godine u maju) susrećemo na najrazličitijim događajima koji svaki do jednog promoviše isto ovo što i mi – ETNO.

E, a u užem smislu, ovaj put, govorimo o pola godine ozbiljne ankete i animiranja naših “etno delatnika”. Njih je od januara na ovamo bilo više od 200. Nema oblasti koju nismo obuhva-tili u razgovoru sa ljudima: proizvodnja hrane i pića, turizam, ugostiteljstvo, kultura, zanati...

Vođeni novinarskom radoznalošću, protkanom istinskom emo-cijom i verom u ovu MISIJU, zaista smo nailazili za najnevero-vatnije priče. Tako su recimo naši sagovornici bili “uniformisana lica koja se uspešno bave pčelarstvom”, pa masteri prava koji su majstori za organiku, da ne pričamo o vaspitačima koji obožavaju da gaje lekovito bilje. I znate šta je zajedničko svima? Iskrena želja da stvore domaći, autentičan, zdrav proizvod! Upravo tak-vi su brendovi poput PETROVSKE KLOBASE, SREMSKOG KULENA, MOKRINSKOG SIRA ili KAČERSKOG MEDA koji su samo nekolicina od ukupno više od 20 sjajnih “fi nalista”. To su sve “zvezda do zvezde” koji sjaje odavno i konstantno. Isto važi i za čuvenu TAMNJANIKU ili DUNJEVAČU. Ima tu i čiste tradicije, ima i neodoljivog spoja starog i moderog, ali svima je u biti KVALITET i DOMAĆE, kao i PREPOZNATLJI-VOST. E kad, smo kod prepoznatljivosti...Znate li ko nam ovaj put umetnički ulepšava MISIJU? Ni manje ni više nego NA-IVNA UMETNOST iz Kovačice. Ah tog unikatnog šarenila i lepote jedne čudesne nacionalne manjine kao što su Slovaci. Svet se klanja ovom slikarskom pravcu iz Srbije!

Što se tiče sveta i klanjanja, kako ovde tako i u inostranstvu, možemo reći, da smo u razgovoru sa eminentnim stručnjacima iz oblasti brendiranja i geografskog porekla, shvatili da naši poljoprivredni proizvođači sve više idu ukorak sa savremenim, globalnim tendencijama, konkretno, u pogledu dizajna i veličine pakovanja. Vrhunski kvalitet, dostojan najzahtevnijih svetskih tržišta, podrazumevajuća je stvar. To uklapanje u novo nikako ne eliminiše ono najvažnije - DOMAĆE. To je prisutno kod naših brendova oduvek i zauvek. Nema kompromisa sa ETNO obležjem, jer upravo to je ono po čemu nas i stranci prepoznaju i poštuju. A znate već onu našu parolu “Ako ne ceniš sebe i svo-je, neće te ni drugi ceniti”. Jedino čega, zasad, nema dovoljno, jesu globalno priznati proizvodi, u smislu oznake geografskog porekla. Naravno, i “na lokalu” bi, smatraju stručnjaci, trebalo da ih bude više. No, korak po korak, stazama kvaliteta, mar-ljivosti, prepoznatljive srpske upornosti i nema sumnje da će i statistika biti bolja.

Sve bolji i bolji su zaista svi naši proizvođači autentične hrane i pića. Kada radite ovakav posao, a pritom ste i veliki ljubitelj dobrih zalogaja i kapljica, dolazite u situaciju da se doslovno vezujete za ono što promovišete. Pa tako o tome pišete, to pi-juckate, to grickate, u to sve istinski verujete. Ne bacate samo puste reči na papir. Ljudi moji, Srbija ima toliko dobrih, vrednih, poštenih ljudi koji su autori tako kvalitetnih proizvoda da svet može samo da nam zavidi! Najlepše planine, najbistrije potoke i reke, nepregledne pašnjake i njive, okupane Suncem, okvašene rosom...I ljude i prirodu imamo sjajne kao dukat. Samo nečega nam ponekad nedostaje...A to je dovoljno samopoštovanja. Malo više ponosa na svoje, kao i propagiranja svega DOMAĆEG. Baš toga ETNO što i mi iz sveg srca promovišemo. Jer zemlje kao što je naša, sa svim pomenutim bogatstvom – na svetu nema! Zato će naša MISIJA tek dobiti na značaju. ETNOBREND je i nadalje kutak za posebnosti!

Marija Božanić Urednik ekonomskog portala Privredni.rs

ETNOBREND JE MISIJA RAÐENA S VELIKOM LJUBAVLJU KA DOMAĆEM

13

Dobro došli u Vojvodinu, dobro došli u opšti nu Kovačica.Opšti na Kovačica po mnogo čemu je poznata i zanim-

ljiva, prosti re se u jugoistočnom delu Vojvodine, u južnom delu Banata, na površini od 419 km2.

Opšti na Kovačica nalazi se u sredini trougla velikih gradova, i to: 50 km od Beograda, glavnog grada Republike Srbije, svetske metropole, administrati vnog, kulturnog, sportskog, privrednog, bankarskog, sajamskog i turisti čkog centra jugoistočne Evrope, koji se nalazi na raskršću puteva između Evrope i Azije. 80 km od No-vog Sada, glavnog grada Autonomne pokrajine Vojvodine, u kome se ukrštaju mnoge značajne međunarodne saobraćajnice, i 80 km od grada Vršca, pograničnog grada sa Republikom Rumunijom.

Kovačica je mala varoš, malo mesto na geografskoj mapi naše Zemlje, no na mapi naivnog stvaralaštva ima razmere metro-pole. To mesto na polju naivnog stvaralaštva dobila je upravo zahvaljujući svojim slikarima, koji ovde stvaraju i zajedno izlažu svoje radove već više od 60. godina.

Za rođenje naivnog stvaralaštva u Kovačici smatra se 1939. godina, kada bez ikakvog poznavanja akademske konstrukcije slika počinju da izlažu Marti n Paluška i Jan Sokol. Nešto kas-nije pridružuju im se poznata imena u svetu naive kao što su Mihal Bireš, Vladimir Boboš, Marti n Jonaš i Jan Knjazovic. U to vreme temati ka njihovih slika bila je prilično neti pična za Banat – slikali su gondole, romanti čne zamkove, afričke životi nje. Tek 1953. godine, na savet Stojana Trumića, akademskog slikara iz Pančeva, rodonačelnici naive počinju da na svojim delima pred-stavljaju ono što vide, dišu, osećaju...

Otvaranje GalerijeO slikarima seljacima sve se više govori, te se stvorila potre-

ba za otvaranjem galerije. I 15. maja 1955. godine, u Kovačici se otvara prva seoska galerija slika u čitavoj bivšoj Jugoslaviji, koja je svoje prostorije imala u zgradi Doma kulture Kovačica.

GALERIJA NAIVNE UMETNOSTI, KOVAČICA,

SVETSKI CENTAR NAIVNOG SLIKARSTVA

14

U septembru 1989. godine, u renoviranom seoskom gazdin-stvu, u samom centru Kovačice, otvara se nova Galerija naivne umetnosti .

Tokom ovih plodnih godina rada, kroz galeriju je prošlo 45. slikara. Njeni najznačajniji predstavnici su Zuzana Halupova, poznati ja kao Mama Zuzana i čuveni Marti n Jonaš. Njihove slike

15

krase galerije i privatne kuće, možemo s ponosom reći, na svim meridijanima sveta. Trenutno Galerija naivne umetnosti ima 27. članova, nisu svi iz Kovačice, već imamo članove iz Padine, Pančeva i Opova. Iza svakog od njih je više od 30 godina slikarskog rada.

Priče iz svakodnevnog životaU celini gledano sadržaji njihovih slika su veoma bogati i

raznovrsni. Nostalgične i idilične teme pričaju o prošlosti, životu na ulicama, seoskim dvorištima, radu na poljima, preko ambi-jentalnih prikaza seoskih soba sa starim ćilimima i predmeti-ma pa sve do slikanja portreta i mrtve prirode. Iako je kod svih osnovna stilska i tematska odrednica vezana za narodni običaj odnosno folklor, selo i zlatnu banatsku ravnicu, svaki od slika-ra je pronašao originalno slikarsko pismo i prepoznatljiv je po svom rukopisu.

Tradicionalno, svake godine u oktobru mesecu, proslavlja se manifestacija poznatija kao Kovačički oktobar, kada se u prosto-rijama galerije održava izložba najnovijih reprezentativnih dela svih njenih članova. Te slike su poklon galerijskom fondu. Fond slika iz godine u godinu raste. Trenutno njegovo bogatsvo broji više od 1000 slika. Kolektiv galerije menja postavku slika svakog meseca, tako da ljubitelji naive imaju uvek čemu da se dive.

Karavan naiveDa bi približili umetnost naive ljudima koji nisu u mogućnosti

da dođu u Kovačicu, već četrvtu godinu zaredom, organizujemo, uz svesrdnu podršku opštine Kovačica, jedinstvenu manifestac-iju Karavan naive kroz Srbiju. U pitanju je putujuća izložba slika, koje tokom godine izlažemo u značajnim galerijama, muzejima i ustanovama kulture širom Srbije.

Slikari, članovi Galerije naivne umetnosti, često složno slikaju zajedničke kompozicije većih dimenzija. Neke od najznačajnijih su: „Migracija Slovaka“, dimenzija 5mx3m, koja je izložena u holu Ambasade Slovačke Republike u Beogradu, „Guča viđenja očima slikara naive“, dimenzija 3mx2m, koja se nalazi izložena u Muze-ju trube u Guči; „Blagorodna Srbija“, dimenzija 4mx2m, koja je izložena u Palati Federacije u Beogradu.

Miteran, Pele, Huan Karlos, Roling Stones....Za svoj dosadašnji rad, Galerija naivne umetnosti dobila je niz

zahvalnica, diploma, plaketa, nagrada...jedna od najzanačajnijih je Orden Karađerđeve zvezde prvog stepena, koju je kolektivu Galerije lično dodelio predsednik Republike Srbije.

Zahvaljujući stvaralaštvu članova Galerije naivne umetnosti, Kovačicu su tokom ovih godina posećivale razne eminentne

16

ličnosti, među kojima su Fransoa Miteran, Rol-ing Stones, Pele, Ursula Anderson, Franko

Nero, Huan Karlos, posada Apola 11, kao i razni političari, diplomate, glumci,

umetnici i, tokom godine, više od 20 hiljada poštovaoca umetnosti

iz celog sveta.Sjedinjeni u Galeriji naivne

umetnosti, slikari nam putem svog likovnog stvaralaštva nude sebe na jedan figura-tivan način, da bi u nama probudili, ponekad zabo-ravljeno, možda zaspalo, ono ljudsko u našoj priro-di: čistotu, iskrenost, ot-

vorenost i neposrednost, ka-ko bi barem na tren ponovo

očovečili svet.Ana Žolnaj Barca

17

„Попни се на лудају и видећеш цео свет”, гласи позната изрека посвећена овој јединственој манифестацији. И ове године, јубиларни 35-и пут Кикинда ће током четири дана септембра бити центар света за све посетиоце. „Банатски фруштук”, „Весели карневал”, „Европски кутак” и мноштво других догађаја, спајају традицију и будућност и доносе ужитак за памћење. Прошле године „Дани удаје” привукли су 65.000 гостију, ове се очекују нови рекорди.

Град Ки кин да се на ла зи на са мом се ве ру Ба на та, сме штен бли зу гра ни це са Ру му ни јом, окру жен не пре глед ним ора ни-ца ма ко је под се ћа ју на бес крај но мор-ско про стран ство. Сва ке го ди не, по ло-ви ном сеп тем бра, Ки кин да по ста не на не ко ли ко да на цен тар Евро пе и то за-хва љу ју ћи јед ној зде па стој, по ма ло и не зграп ној биљ ци, бун де ви - или ка ко се ов де ка же - лу да ји.

Све је кре ну ло још у дав ној про шло-сти ка да су љу ди, да би опи са ли ко ли-ко је Ки кин да рав на, го во ри ли: „Поп-неш се на лу да ју и ви диш Ке кен ду”. На овај на чин, ука зи ва ло се на чи ње ни цу да је те ри то ри ја на ко јој се на ла зи град рав на. Ла ла (ста ро се де лац у овом кра-ју) ко ји сто ји на лу да ји, об у чен у тра ди-ци о нал ну но шњу, са ру ка ма из над очи-ју да би их за кло нио од сун че вих зра ка и бо ље ви део у да љи ну, по стао је сим-бол овог кра ја.

Од 1986. го ди не ка да је осно ва на ма-ни фе ста ци ја „Да ни лу да је“ та да још ло кал ног ка рак те ра – па до да нас, ка да сло бод но мо же мо да ка же мо да је ме-

ђу на род ног ка рак те ра, при ву кла љу би те ље лу да је и ти кве из це ле зе мље и ре ги о на.

Да нас се на „Да ни ма лу да је” Ки кин ђа ни, и не са мо они, над ме ћу чи ја је лу да ја нај ду жа и нај те жа. Ско ро све се од и-гра ва, ка ко Ки кин ђа ни во ле да ка жу, у нај леп шој го стин ској со би сред ње Евро пе, на ки кинд ском Тр гу. Мно штво до га ђа-ња и про гра ма сме сти се у че ти ри да на, од че тврт ка до не-де ље. Ет но на сту пи до ма ћих, али и го сту ју ћих фол клор них гру па, про мо ци је нај бо љих ли те рар них и ли ков них ра до ва, при вред на из ло жба у ор га ни за ци ји ки кинд ских пред у зет-ни ка, пре ми је ра у На род ном по зо ри шту, спорт ски до га ђа-

18

Ма­ни­фе­ста­ци­ја­„Да­ни­лу­да­је”,­ка­да­Kикинда­по­ста­је­­

цен­тар­овог­де­ла­Евро­пе

19

ји, кон цер ти по зна тих са поп - рок и фолк естра де, од но сно кла сич не му зич ке сце не, про мо ци је књи га, са мо су не ки од са др жа ја ко ји при вла че број не го сте.

Пе так је ре зер ви сан за ве се ли кар не вал ки кинд ских пред-шко ла ца. Та да ма ме и та те, ба ке и де ке ба рем на је дан дан по ста ју свет ски по зна ти мод ни ства ра о ци ко ји ши ју одо ре на-пра вље не од џа ко ва од ју те, укра ше не жи ро ви ма, се мен ка-ма ку ку ру за, па су ља и оста лим „дра гу љи ма” да би нај мла ђи ма не ке ни про де фи ло ва ли кроз „лу деј град”. Нај леп шу на ја ву ма ни фе ста ци је учи не баш на ша де ца у ко сти ми ма та ко ма-што ви тим да оста вља ју без да ха.

Су бо та је ипак глав ни дан за так ми чар ске лу да је и го сту ју ће про гра ме, ка да у окви ру „Ба нат ског фру шту ка” и „Европ ског кут ка” бу ду про мо ви са ни ет но и ту ри стич ки са др жа ји, не са-мо са под руч ја се вер ног Ба на та, већ и зна ме ни то сти при ја-те ља из дру гих др жа ва, као и гра до ва са ко ји ма је Ки кин да збра ти мље на. Бу де ту у ре жи ји же на из Удру же ња же на гра-да Ки кин де и окол них се ла, све га од бун де ве: сла них и слат-ких је ла, со ка, ко ла ча, слат ког, ком по та, па тек оних, пе че них му скат них ти кви ко је се баш сла жу уз „кром пир у чак ши ра-ма” и ба нат ске су хо ме сна те и млеч не спе ци ја ли те те: мо крин ски ли сна ти сир, ов чи је ки се ло мле ко, бе ло луч не ко ба-си це и су ва до ма ћа шун ка... И да ни је „Ба нат ског фру шту ка” на „Да ни ма лу-да је” у Ки кин ди, до са да би већ мно га тра ди ци о нал на је ла би ла за бо ра вље-на. А да би све би ло по та ман, на ђе се још и по не ка ол ба са ви ном, и ста ра, већ по ма ло иш че зла, ра ки ја ду до ва ча. И све то са мо за до ру чак. Дуг је дан до по дне ва те сеп тем бар ске су бо те у Ки-кин ди, где се спа ја ју про шлост, тра ди-ци ја и бу дућ ност.

Та ко ла га но сти же мо и до фи нал ног де ла ка да струч ни жи ри ме ри чи ја је лу да ја нај ду жа и нај те жа. Зва нич ни ап-со лут ни шам пи он у ду жи ни ти ква од 366 цм, а сва ка ко нај те жа лу да ја до са-да из ме ре на у Ки кин ди ва га ла је чак 639,5 кг (34-ти Да ни лу да је, 2019. го ди-не). Да би се од га ја ли та кви пло до ви нео п ход но је пу но сун ца, то пло те, до-вољ но ђу бре ња, во де и на рав но, као и за све у жи во ту – љу ба ви.

Ки кин ђа нин Го ран Ла зић је уз га јио нај ду жу ти кву на све-ту чи ја је ду жи на чак 394,5 цм (2019. год) и та ко ушао у Ги-ни со ву књи гу ре кор да. Иа ко се так ми че ње ни је одр жа ва ло у Ср би ји, име Го ра на Ла зи ћа и Ки кин де ће за у век би ти за пи-са но код Ги ни са.

Ма ни фе ста ци ја сва ке го ди не све ви ше до би ја на зна ча ју и по пу лар но сти, па на ши дра ги го сти до ла зе осим из свих кра-је ва Ср би је и из Ру му ни је, Ма ђар ске, Сло ве ни је, Хр ват ске, Ре пу бли ке Срп ске, Бо сне и Хер це го ви не, Ма ке до ни је, Бу гар-ске, Сло вач ке, Ру си је....на ш град по се ти око 65.000 го сти ју за вре ме тра ја ња „Да на лу да је“.

Не сме мо за бо ра ви ти да по ме не мо да је ма ни фе ста ци ја „Да ни лу да је“ но си лац нај ви шег при зна ња у обла сти ту ри зма у Ср би ји – „Ту ри стич ког цве та“ за 2017. го ди ну, ко ји до де љу-је Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је у са рад њи са Ми ни ста р-ством тр го ви не, ту ри зма и те ле ко му ни ка ци ја.

И ове го ди не, по 35 –ти пут, сла ве ћи за нас ве ли ки ју би леј, Ки кин да ће по ста ти, бар на не ко ли ко да на цен тар овог де ла Евро пе за хва љу ју ћи оној зде па стој слат кој биљ ци са по чет ка ове при че – бун де ви, пар дон, лу да ји.

Ovaj autohtoni sir sa dugom tradicijom, ima veliki poten-cijal za razvoj severnog Banata i srpskog agrara u celini. U nedostatku adekvatne podrške, mokrinski sir proizvodi svega desetak gazdinstava, tako da ga nema dovoljno ni za naše potrebe, a kamo li za izvoz.

Mokrin je malo selo na severu Banata udaljeno četiri kilo-metra od granice sa Rumunijom i oko 25 kilometara od Mađarske. Poznato je po velikim pesnicima Miki Antiću i

Raši Popovu, svetska je prestonica u tucanju Uskršnjih jaja i centar jedinstvenog svetskog prvenstva u borbi gusana. Ali, to nije sve. Mokrinčani čuvaju tradiciju u proizvodnji jednog mlečnog speci-jaliteta, koji se ovde pravi od pamtiveka.

Nadaleko čuveni Mokrinski sir više je poznat u svetu nego kod nas. Najbolji poznavaoci čuvenih italijanskih sireva – mocarele i parmezana, kažu da je mokrinski sir bolji od ovih poznatih svetskih brendova, jedinstven je po načinu pravljenja, ukusu, kvalitetu. Ne-ma ga međutim, dovoljno u ponudi ni za naše tržište a kamo li za iz-voz. Između ostalog, i zbog toga što njegova proizvodnja nije stim-ulisana i prepoznata kao nešto što treba da reprezentuje ne samo malo selo Mokrin nego i celu Srbiju, i višestruko vrati uloženi novac.

Podrška proizvodnji zadržala bi mlade na selu i privukla dru-ge koji bi u tome videli dobar izvor zarade. Ovako, proizvodnjom Mokrinskog sira bavi se svega desetak poljoprivrednih gazdin-stava i domaćica iz Mokrina i okoline, među kojima je samo jedan proizvođač uspeo da napravi modernu mlekaru i obezbedi veću proizvodnju. Ostali uglavnom sir prodaju sa kućnog praga, a proiz-vode onoliko koliko mogu da prodaju na taj način. Neki od njih nemaju interes da povećaju proizvodnju zbog raznih birokratskih zavrzlama i nameta, i zadovoljavaju se proizvodnjom koja im je dovoljna za prosti opstanak.

Jedan od poznatijih proizvođača je Poljoprivredno gazdinstvo Danice Terzić. Njen sin Živica kaže da već petnaestak godina želi da proširi proizvodnju u okviru gazdinstva kako bi zadržao kvalitet i originalni starinski način izrade, ali ne nailazi na razumevanje nadležnih institucija. Oni traže da izmesti proizvodnju na periferiju sela, što nameće razne dozvole i zahteva značajna ulaganja u kupo-vinu zemljišta, izgradnju objekata, a to prevazilazi mogućnosti ovog gazdinstva. Danica Terzić je proizvodnju Mokrinskog sira naučila od svoje bake i majke i ta receptura u njihovoj porodici traje više decenija. Njeno poljoprivredno gazdinstvo je jedno od poznati-jih u spravljaju ovog mlečnog specijaliteta. Danica je dobitnik ve-likog broja priznanja na Novosadskom sajmu i drugim sajamskim manifestacijama.

Receptura odnosno način pravljenja je isti u celom kraju ali svaka domaćica ima neku malu tajnu koju čuvaju za sebe. Osnovni postu-pak je svuda isti. Mokrinski sir se proizvodi od kravljeg mleka ko-je se zagreje do određene temperature, najčešće oko 33 stepena, dobijeni grušasti sadržaj stoji nekoliko sati, potom se cedi, pari na

vrućoj vodi, seče na sitnije komade, meša i mesi dok ne postane ra-stegljiv tako da može da se razvlači kao testo. Seče se u tanke trake i roluje po želji na tanje ili nešto deblje rolne, a po potrebi se dodaju nadevi tako da se dobija više vrsta sira. Sa nadevima liči na određenu vrstu rolovanih kolača. Za nadev se najčešće koriste šunka, paprika, višnje. Da bi se napravio kilogram ovog sira potrebno je do deset litara mleka, i zato se njegova cena kreće od 700 do 1.000 dinara, a u prodajnim objektima košta i više. Kada se ima u vidu spor i zahte-van postupak pravljenja, može se reći da cena nije visoka.

Mokrinski sir ima specifičan ukus kako zbog postupka pravljen-ja, tako i zbog nadeva, a može da se pravi tokom cele godine, ali proizvodnja varira u zavisnosti od količine mleka.

Ovaj autohtoni sir ima veliki potencijal za razvoj severnog Bana-ta, koji bi, zahvaljujući ovom proizvodu mogao da postane jedno od najrazvijenijih područja Srbije i ovog dela Evrope.

Jedan vrsni poznavalac sireva, inače Italijan kaže: “Kakav par-mezan i mocarela, Mokrinski sir je najbolji. Pravite Mokrinski sir i spasite ga od nestanka”.

Mokrinski sir više poznat u svetu nego kod nas

20

PG Danica Terzić, Milana Milentića 8, Mokrin, tel. 023/061-257, 064/4544-177

FOTO: SA FEJSBUK STRANICE MOKRINSKI SIR

Zahvaljujući Zemljoradničkoj zadruzi “Brajkovići” iz Kosjerića i predsedniku Skupšti ne te zadruge, Radmilu Ga-ju Gligorijeviću, znatno je povećan broj stada autohtone

Sjeničke Pramenke u Zlati borskom okrugu. Ova zadruga već tri godine sti muliše gajenje ovaca na prostoru od Peštera do Bajine Bašte, Kosjerića i Valjeva a rezultati pokazuju da je in-teresovanje za osnivanje prvog stada ili proširenje postojećeg toliko da Zadruga dolazi u situaciju da ne može da odgovori na sve zahteve. Zlati borskim pašnjacima sve se više bele stada, a u ovčarstvu dobru zaradu našli su mnogi koji su ostali bez posla ili se spremaju da odu u penziju, od koje neće moći pristojno da žive. Samo u Kosjeriću i okolini od 2017. godine do danas broj ovaca povećan je sa oko18.000 na 23.000. Dominantna je au-tohtona rasa “sjenička pramenka” idealna za brdsko planinske predele, otporna na sve vremenske prilike i poznata po kvalitet-nom mleku od kojkeg se pravi čuveni sjenički sir.

Gajo kaže da se od držanja ovaca može lepo živeti , ali mora da se radi tokom cele godine, sedam dana u nedelji i da se prate savremeni trendovi u mati čenju, koji obezbeđuju dosta sti mula-ti vne državne subvencije. Po jednom grlu subvencija iznosi 7.500 dinara i za jagnje 2.000 dinara, odnosno oko 80 evra. Dakle za stado od 30 ovaca, vlasnik dobije oko 2.400 evra godišnje samo na ime subvencija, a jedno jagnje može da se proda za 150 evra, što je dodatna zarada. Stado od tridesetak ovaca obezbeđuje pristojan život, a poznato je da svaki domaćin proizvodi hranu, voće, povrće, rakiju, gde ostvaruje dodatne prihode.

Zadruga “Brajkovići” trenutno ima 180 članova, a samo u ovoj godini njihov broj se povećao za 60. Očekuje se da će iduće go-dine Zadruga podeliti jagnjad još u dvadesetak domaćinstava, čime će se broj članova dodatno proširiti .

“Svaki član ima mogućnost da od zadruge dobije 10 ili više ovaca, koje treba da vrati za tri godine, a svako jagnje u tom periodu ostaje njemu. To znači da on može u najmanju ruku da utorstruči stado i dobije državne subvencije koje su prilično sti mulati vne. Po pravilu svaka treća ovca se oblizni pa će mu os-tati i veći broj jagnjadi. Ovce moraju biti umati čene, a zadruga

svake godine organizuje od dva do četi ri savetovanja u Kosjeriću gde eminentni stručnjaci govore o najnovijim dosti gnućima u razvijenim zemljama i objašnjavaju kako od stada može da se posti gne maksimum”, priča Gligorijević.

Ovaj preduzimljivi zadrugar, Bogom dane Zlati borske livade i pašnjake privodi svojoj nameni i može se slobodno reći, da je više ovakvih ljudi, brzo bi oživeo naš osiromašeni stočni fond. Tome ide u prilog velika tražnja ovčeg, jagnjećeg i goveđeg mesa, naročito u Turskoj, na Bliskom istoku i Kini. Kolika je potražnja govori po-datak da je Zadruga ove godine oko 2.000 jagnjadi izvezla u Grčku, Crnu Gori i BiH. Prodaja, najvažniji segment u svakom poslu, ovde nije problem, zahvaljujući gospodinu Brajkoviću i ovoj zadruzi koja ima pouzdane poslovne partnere u inostranstvu.

Ipak, nedostaje jedan važan segment da bi posao brže napre-dovao. Gligorijević kaže da Zadruga treba da dobije dozvolu za izvoz, da bi se izvozilo iz Kosjerića, a ne preko posrednika, što bi znatno pojednostavilo posao. Drago Delić

PZ Brajković – Kosjerić u istorijskoj misiji

Sve je više stada SJENIČKE PRAMENKE u Zlati borskom okrugu

Podrška države se isplati laOva zadruga je dobila 7,5 miliona dinara bespovratnih sredstava u okviru programa podrške zadrugama. Novac je uložila u širenje stada, pa je kapital zadruge sada skoro udvostručen, na 13 miliona dinara, a iduće godine će po-rasti na 24 miliona dinara. “To je jedna uspešna fabrika od koje svi imaju koristi , zadruga, njeni članovi i država. Samo od prodaje jagnjadi, Zadruga je ove godine državi uplati la 1,2 miliona dinara poreza “, isti če Gligorijević i

naglašava da je najveća korist što ljudi ostaju na selu.

Gajo Gligorijević FOTO: M. B.

FOTO

: SA

FEJS

BUK

STRA

NIC

E PZ

BRA

JKO

VIĆ

21

22

KAČERSKI MED – savršeni spoj bagrema, lipe, livadske paše koji kreće put KineNema regiona u Srbiji u kome se ljudi ne bave

pčelarstvom. Međutim, na našem tržištu se često prave kompromisi po pitanju kvaliteta, pa je zaista dragoceno okusiti 100 odsto prirodan med bez dodataka šećera ili drugih sastojaka. E, a kad još du-blje uđemo u raritetnost, kod tih “pravih” dolazimo do onih koji su zbog svog specifičnog i kontinuiranog kvaliteta zaslužili da nose oznaku geografskog porek-la. Takvih medova kod nas ima svega nekoliko, a jedan od njih je i “junak” naše priče – KAČERSKI MED, Opšte zemljoradniče zadruge KAČERSKI MED Lazarevac.

Kao što sam naziv govori, on potiče iz Kačera, oblasti zaštićenog geografskog porekla koje obuhvata površinu od blizu 1000 kilometra kvadratnih. U pitan-ju su četiri okruga – Beogradski, Kolubarski, Moravički i Šumadijski, odnosno delovi opština Lazarevac, Valje-vo, Mionica, Ljig, Lajkovac, Obrenovac, Ub, Gornji Mi-lanovac i Aranđelovac. Dakle, ogromno prostranstvo na kome živi čak 300.000 stanovnika. Ako tome doda-mo da kroz ovaj rajon protiču Кolubara, Tamava, Ljig, Ub, Кačer i Turija, a da ga nadkrivaju planine Povlen, Maljen, Suvobor, Rudnik i Bukulja, sasvim je jasno da u takvoj prirodi može se samo najbolje bilje da cveta, pa samim tim i fantastičan med da nastaje.

Zašto je on poseban? Pa osnovna karakteristika ovog meda je da u sebi sadrži minimum 70 odsto bagrema, 15 odsto lipe, a preostali procenat je livadska paša. Upravo zbog toga njegov ukus je uvek isti. Кada se prikupi sav med od svih pčelara koji su ispunili potrebne uslove radi se njegovo kupažiranje, odnos-no sjedinjavanje u duplikatoru zapremine 1.000 kilograma i 24 sata med se meša.

E kada se lepo izmeša i dobije savršena struktura, biva pako-van u teglice od 400 grama.

Upravo to je preporuka, kako naših stručnjaka koji se bave pi-tanjima geografskog porekla i brendiranja, tako i Evropske uni-je. I ovde i u inostranstvu takve tendencije za cilj imaju lakšu i bolju prodaju.

A što se tiče prodaje, znamo da je za ozbiljnu tržištnu pozicioni-ranost osim kontinuiranog dobrog kvaliteta, bitna i količina. Zadru-gari iz Šumadije i tu imaju čime da se pohvale.

Naime, kako nam je rekao Go-ran Marković, direktor zadru-ge, oni u svakom momentu raspolažu sa minimalno 2.500 košnica, a ovaj broj se svake

godine povećava.Ono što je dobro je da je sve više pčelara

distribuira ovaj med. “Svi oni žele da dobiju sertifikat za KAČERKI MED, što nije jednostavno. Naša vizija je da u

budućnosti okupimo što više pčelara koji će raditi po elaboratu. To im garantuje i

veću cenu meda. Primera radi, ako se na tržištu kilogram me-da otkupljuje po ceni od četiri evra mi ćemo za KAČERSKI MED ponuditi cenu od pet do šest evra što će zavisiti od toga kakvu cenu postignemo na inostranom tržištu. Naš med će biti od 30 do 50 odsto skuplji jer se radi po određenim procedurama”, navodi Marković.

Zadruga vrhunskih pčelara

Opšta zemljoradnička zadruga KAČERSKI MED Lazarevac osnovana je u januaru 2012. godine kao regionalna, ali sa sedištem u pomenutoj beogradskoj opštini. Osnova-lo ju je 14 pčelara sa područja teritorije zaštićenog geo-grafskog porekla. Кasnije se zadruzi priključilo još novih članova, tako da danas broji 54 pčelara. Zadruga nasto-ji da okupi što veći broj pčelara koji će postati zalog za dalji razvoj proizvoda sa zaštićenim geografskim porek-lom - KAČERSKI MED, kao i drugih vrsta meda i pčelarstva uopšte, na čitavom području.

“Original Srbija“ krči put do stranog tržištaPre dve godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu, kaže Marković, izrodila se ideja da se oformi Savez pod nazivom “Original Srbija”. U njemu se nalaze proizvođači vrhunskih domaćih brendova – KAČERSKOG MEDA, ĐERDAPSKOG MEDA, FRUŠKOGORSKOG LIPOVOG ME-DA, ARILJSKE MALINE, LESKOVAČKOG AJVARA, SJENIČKOG JAGNJETA FUTOŠKOG KUPUSA, SREMSKOG KULENA, BEGEČKE ŠARGAREPE...Ukratko, savez zasad broji oko 15 članica i sve one su no-sioci oznake zaštićenog geografskog porekla.

23

On ističe da zbog tri kontrole kroz koji prolazi med, apsolutno uvek stoje iza njegovog kvaliteta.

Upravo iz tog razloga nameravaju da im ciljna grupa u pers-pektivi, između ostalog, budu visoko pozicionirani ugostiteljski objekti.

Što se tiče prodaje, Goran kaže da je KAČERSKI MED najpe prodavan samo u Lazarevcu i okolini, a nakon što su usledile promocije na raznim manifestacijama, vrata šireg tržišta su im otvorena.

“Nastupali smo na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sa-du. Naši nastupi uvek su zapaženi i ovenčani nagradama. Tako je naš med tri godine zaredom, od 2016. do 2018. godine osvajao zlatne medalje na Novosadskom sajmu, a predhodne dve godine na istoj sajamskoj izložbi proglašeni smo za apsolutne pobednike u kategoriji meda”, navodi Marković.

On ističe da su upravo ove nagrade doprinele da se za KAČERSKI MED daleko čuje.

A koliko daleko? Pa ni manje ni više nego do Kine! Da da, desi-lo se sledeće..

“Prošle godine, interesovanje je pokazao kineski držaljanin koji živi i radi u Srbiji. Potpisali smo ugovor po kojem će on biti ekskluzivni dis-tributer za Кinu, te će u narednih 10 godina otkupljivati naš med”, otkriva nam Goran.

Dakle, čovek u Srbiji probao nešto naše, savršeno i rešio da i njegovi sunarodnici hiljadama kilome-tra udaljeni odavde ne budu lišeni te slasti. I to na tržištu druge ekonomije sveta! Pa bravo!

Svet ume da prepozna kvalitet, a u ovom slučaju, adresa mu je Šumadija brale! Marija Božanić

FOTO: ARHIVA ZADRUGE

Prošle godine zajedno sa ĐERDAPSKIM ME-DOM, koji je takođe sertifikovan, urađeno je i promo pakovanje KAČARSKOG MEDA od 250 grama koje se nalazi na Golubačkoj tvrđavi.

U poslednjih nekoliko godina domaće prehrambeno tržište zaista može da se pohvali pojavom brojnih ne samo zdravih i ukusnih proizvoda, već, što je vrlo značajno, i

inovativnih. Tradicija koju i mi kroz ETNOBREND zagovaramo po prirodi je nešto kvalitetno ali oprobano i sigurno. I to je do-bro. Međutim, savremene tendencije iziskuju permanentno usavršavanje kako recepture raznih brendova, tako i onih koji ih kreiraju. E u narednoj priči se upravo to dogodilo. Jedan mlad, ob-razovan, kreativan čovek iz Požarevca rešio je da oslanjajući se na porodočnu tradiciju u bavljenju pčelarstvom, dugu 35 godina, unese u svoj biznis duh inovativnog. Od trenutka kada se 2015., onako zaozbiljno, uključio u posao, imao je veliku želju da “pomeri granice” u proizvodnji. Evo šta je Mirko Perić stvorio...

Godine 2016. godine je, imajući u vidu da je prethodna 2015. bila izuzetno loša za pčele i pčelare, razmišljao intenzivno kako da prevaziđe stalnoponavljajući problem u pčelarstvu,a to je zavisnost egzistencije pčelara od samih prirodnih uslova koji se svake godine menjaju i na koje ne možemo uticati. S jedne strane ne možemo menjati ćud prirode, a upravo od toga zavisi koliko meda možemo “ukrasti” pčelama. Mirko je definitivno rešio da tome nekako, kroz neku promenu, narodski rečeno, mora da “doaka”. Početni rezultat tog njegovog kreativnog zamaha je fokusiranje na preradu, odnos-

no razne forme proizvoda na bazi meda, što znači da svaki proiz-vod mora da sadrži bar 60 odsto meda. On je time, kako ukazuje, pokušao da reši još jedan problem, a to je povećanje potrošnje meda i prihvatanje od strane potrošača činjenice da je bolje da ko-riste njega kao zaslađivač, nego veštačke šećere. I tu dolazimo do revolucionarnog efekta Perićeve težnje za stvaranjem drugačijeg. Slušajući okruženje kako konstantno veliča med, a istovremeno jede uglavnom industrijsku hranu, slatkiše i kremove, rešio je da im

ponudi nešto što će zadovoljiti njihov apetit za slatkim, a biti zdravo.

Napravio je unikatni medeni krem kra-jnje logičnog ali totalno šarmantnog nazi-va – VEVERKO. Pogađate, on je miks me-da i lešnika, u odnosu 70 prema odsto. Bez ikakvih aditiva, glutena i svakako bez GMO!

Naravno, kako i svaki novitet, bilo je potrebno neko vreme da se dođe do idealne verzije. “Bilo je potrebno nekih godinu dana dok smo došli do idealne forme proizvoda kao i dizajna , pak-ovanja i zaokruživanja cele priče. To je jedan dug put i komplek-san proces na kome konstantno radimo, usavršavamo i razvijamo nove inovacije”, ističe Mirko.

Pod ruku sa tom opredeljenošću ka stalnim napredovanjem, ide i slatki eksperiment (i to uspeo) da u VEVERKA dodaje malinu, višnju. Tako zdrav, drugačiji i po tehnologiji savršen produkt, rezul-tat je zajedničke saradnje sa nemačkom kompanijom DM drogeria.

VEVERKO – totalno zdrav slatkiš od meda i lešnika

Mirko je među 25 ljudi u Srbiji koji je savladao drugi nivo za “somelijera me-da”, a treći nivo, kome se bliži, je rang eksperta. Takođe, član je i Ruskog klu-ba inovatora i biznismena Arhimed.

Nemci su to, zna se da drže visoke standarde u pogledu kvaliteta u bilo kojoj oblasti. S toga i ne čudi što su rešili da na rafove svojih objekata u Srbiji stave i ovaj domaći originalni slatkiš.

Kako objašnjava Perić, taj fini spoj voća sa lešnikom, zaslađen medom, nije nimalo tehnički obrađen. Dakle, nema ukuvavanja kao što se radi kod pekmeza i džemova, već se proizvod homog-

enizuje na hladno i na kraju se vrši samo kratka pasterizacija, kako bi bio sačuvan kvalitet i trajnost proizvoda.

I ko osim mušterija DM-a ima priliku da kupi tu čaroliju? Po rečima kreatora VEVERKA, do sada je proizvod prodavan ug-lavnom po raznim sajmovima i manifestacijama u celoj Srbiji , kao i u nekoliko prodavnica “zdrave hrane” u celoj Srbiji.

Pišući ove redove, pitamo se se sve vreme, ima li uopšte ičega sličnog kod nas? Da citiramo Mirka: “Znaš da nešto vrediš tek kada počnu da te kopiraju”. Dakle, nije da nije za ove tri pune godine bio određeni broj proizvođača koji pokušava da kopira samu formu proizvoda, ali u principu, VEVERKO je brend za sebe i apsolutno prvi tog tipa kod nas.

Uostalom, u prilog toj jedinstvenosti ukusa i kvaliteta idu i bro-jne nagrade. U poslednje tri godine, Perići su bukvalno za sva-ki proizvod na Novosadskom sajmu koji su poslali dobili veliku zlatnu medalju, što, ističe Mirko, znači da je proizvod bez greške. VEVERKO MEDENI KREM bio je i Šapion grupe proizvoda, a prošle godine su dobili i Pehar NS Sajma, nakon 6 velikih zlatnih medalja

za 6 poslatih proizvoda na ocenjivanje. Najzad, na manifestaciji koju u ovom izdanju najviše spominjemo – Sajmu etno hrane i pića u Beogradu, dobili su specijlno priznanje za proizvod, dok su 2019. na istom događaju dobili Diplomu Sajma, za VOĆNI NAMAZ MALINA, kao najbolji proizvod u kategoriji meda. To im je, ujed-no, i najveće priznanje osvojeno na ovoj poljoprivrednoj smotri.

I šta, dragi naši sladokusci, ostaje nakon ove priče, nego da zgra-bite ovaj krem totalno zabavnog naziva i zasladite se kao što skoro niste! Pritom, bez griže savesti. Jer VEVERKO je definitivno zdrav slatkiš! Pravi izbor kome ćete se rado vraćati! Marija Božanić

FOTO: FEJSBUK (VEVERKO-MEDENIKREM)

Prirodna hrana je „gorivo” za naš

organizamPerić smatra da svi prirodni proizvodi imaju odličan efekat na zdravlje zato što su oni jedi-no pravo “gorivo” za naš orga-nizam. “Ključno je da jedemo što više i ako je moguće samo prirodne stvari a ne industrijske prerađevine koje se uglavnom sklapaju u jednu celinu od više različitih sirovina koje imaju jako mali pozitivan efekat. U smislu hranljivosti, naš orga-nizam jako teško prepoznaje to-liko različitih elemenata u koji-ma nema enzima za varenje pa se na taj način naše telo muči i ne može da svari unete indus-trijske stvari i da iskoristi nešto

iz njih”, Mirko.

Kombinacije sa lekovitim gljivamaInovativnosti u ovoj priči nikada kraja...”U ponudi imamo i kobinacije sa medicinskim lekovitim gljivama jer sam se pre meda i pčelarstva bavio proizvodnjom kineskim glji-vama - Shitake, Reishi, Kraljevska truba, Bukovača. Ove pečurke imaju izuzetno pozitivno delovanje na naš orga-nizam što je i dokazano raznim kliničkim studijama u ce-lom svetu u poslednjih 60-70 godina. One inače spadaju u tradicionalnu kinesku mediciju više od dve hiljade go-

dina”, otkriva nam Mirko

24

KADA IZ PROMAŠAJA NASTANE VRHUNSKI BRENDOD ŠLJIVA - ORAŠČANKA

Početaka u poslu ima raznih, ne-ki su sila prilika, neki startuju iz jake želje, jasne vizije, sa veli-

kim planovima. I uglavnom znate šta počinjete. A je l ste čuli nekad da je neko nešto veoma dobro napravio zahvaljujući početnom neuspelom pokušaju? E pa upravo to se desi-lo tvorcu unikatnog srpskog proizvo-da ORAŠČANKA – Slađanu Maksiću iz Orašca, kod Aranđelovca.

Naime, 2016. godine, u okviru svog Poljoprivrednog gazdinatvsva Maksić, Slađan i njegova porodica su rešili da sami naprave sušaru i osuše određenu količinu šliva sorte “čačanska lepoti ca”. Međuti m, desila se greška u tehnologi-ji i lepoti ca nije baš ispala kako treba. Bila je na kraju polu-sušena. Usledilo je pitanje...šta sad?! Da se baci – greota je, da peku rakiju – niti su planirali, niti bi im se isplati lo. I onda su Slađan i njegov najmlađi sin došli na ideju da im upravo takva, nesavršena šljiva - bude baza, od koje će naparviti gotov proizvod.

I proradila je inspiracija. Uzeli su jezgra oraha, ubacili u šljivu i to uvaljali u čokoladu. Tada, pre 4 godine, to je bilo potpuni ino-vati vno, niko ništa slično nije radio. Preko čokolade ide sloj ko-

kosa, plazma keksa, mlevenih oraha i karamel-lešnika. Sa ta četi ri ukusa u ove četi ri godine oni oduševljavaju potrošače širom Srbi-je al strance, kako na različuti m manifestacijama, tako i na svom gazdinstvu. Osim što ih fascinira uopšte taj spoj šljive i čokolade, oni isti ču da su sastojci savršeno izbalansirani. Znaju da jedu neku vrstu slatkiša, a nemaju grižu savesti . Jer reč je o zdravom proiz-vodu. Da ne pričamo kako se uklapa recimo uz neki dobar voćni

liker ili desertno vino.Maksići su ostali verni po-

menutim ukusima, s tim što su prešli vremenom na “sten-lejke” jer su slađe i po veličini ploda zgodnije za pakovanje, a njih nastavili da valjaju čokoladi sa povećanim procentom kaka. Osim što je voće sa imanja u Orašcu svršenog kvalteta i taj orah unutra je prve klase. Taj prvoklasni delikates kreiraju Slađan, njegova supruga, deca, a po potrebi i neko iz familije. “Oračanka” delikates se tako dobro pokazao na tržištu, da trenutne količine postaju ne-dovoljne da zadovolje potrebe brojnih zadovoljnih mušterija. Zato je u planu širenje proiz-vodnje, što sa sobom povlači i angažovanje radnika sa strane. Planirano je bilo, a trenutno je u proceduri, dobijanje žiga ORAŠČANKA.

Do tada, u ovom blagu iz srca Šumadije mogu da uživaju svi oni

koji ga probaju na nekoj manifestaciji ili naruče putem sajta. De-likates iz Aranđelovca stiže do njihovih vrata i definitivno srca. Jer, ne da se događa da čokoladirano čudo probaju danas, pa im se traži i u narednim danima, nego je u pitanju relacija “probam sad-eto me za koji sat po još”. Tako to ide kada neko iz ljubavi pravi nešto kvalitetno – istu tu ljubav širi dalje. I još reč-dve o ljubavi...Ljubav više u ovoj priči jeste – Šumadija. Oraščanka nas-taje baš tu...u Orašcu, samom srcu centralnog dela Srbije. Ok-upana suncem, opijena čistim vazduhom i ne može biti drugačija no najslađa polu-suva šljiva. Marija Božanić

FOTO: IZ ARHIVE ORAŠĆANKE

Slatkiš a lek O tome koliko su sama šljiva i orah zdravi izlišno je pričati. Ali recimo da “stenlejka” na koju su Maksići u međuvremenu prešli, je savršen antioksidans, regula-tor lošeg holesterola, visokog pritiska, dobra je za imu-nitet i kosti. A orah iz ovog delikatesa slovi za najzdravije koštunjavo voće, pre svega zbog omega-3 masne kiseline

koja poboljšava rad srca i mozda.

26

LJUTE PAPRIČICE “PROBLEM” - čarolija merena skovilima, po bakinoj recepturi

Od kad je sveta i veka, reč je PROBLEM je bila...pa upravo to...problematična. Nema čoveka bez problema, samo su vari-jacije na temu šta koga i u kolikoj meri muči. Znate već kako

se kaže...”svakom je njegov problem najveći”. E sad, u priči koja sledi, nećete verovati, PROBLEM ne da nije problematičan, nego naprotiv – nešto skroz pozitivno. Izuzetak je možda kada neko preceni svoje “mogućnosti”, pa zagrize prejak PROBLEM za sebe. Dakle, govorimo Vam o odličnom proizvodu koji u “veličinama” - ma-li, srednji,veliki, pa čak i miks, kreira sjajni mladi čovek iz Šumadije, Dušan Tašović, a brend tih ljutih papričica nazvan, pa zaključujete i sami...PROBLEM.

Zanimalo nas, je, naravno, najpre, odakle ideja za ovaj nesvakidašnji naziv. “Ideja za naziv je od mog nadimka,ali tada nisam pravio probleme,a sada ih pravim”, kaže nam kroz osmeh Dušan. Nije tipično ni to da neko pored silnog drugog povrća,

možda i isplativijeg za biznis, gaji baš male ljute paprike. Prema rečima našeg sagovornika, na ideju je došao zahvaljujući svojoj baki, koja je pakovala papričice u teglice od kašica, pre nekih 7 godina. “Jednom prilikom donela je teglicu na slavu i svi su bili oduševljeni izgledom i ukusom naravno.Onda su prijatelji počeli da me teraju da pokrenem biznis, na šta sam ja pristao”, objašnjava Đušan početak svoje poslovne priče.

E ta poslovna priča odvija se u srcu Šumadije, u selu Rašković na 20 kilometara od Kragujevca.

“Nedaleko od Gružanskog jezera na poljoprivrednom gazdin-stvu od 4 hektara, gajimo ljute chili papričice iz svih delova sve-ta”, ukazuje Tašović.

“Problem” niće u 3 plastenika, površine 25x5 metara, kao i u jednom pomoćnom, gde se odvija proizvodnja rasada za papričice, koji je površine 12x 4 metra.

Kada je reč o proizvodnjim kapacitetima, prošle godine je iz “radi-onice” u Raškoviću, izašlo čak 5.500 tegli, a ove godine cilj je 10.000.

Koliko je Dušan ozbiljno zagazio u “PROBLEM”, govori podatak da na svom imanju uzgaja čak 30 vrsta papričica, i to od blago lju-tih do ekstremno ljutih. Podsetimo, ljutina se meri u SKOVILIMA.

Najzad, pošto rekosmo, da bavljenje uzgojem ovog povrća ni-je baš čest biznis u Srbiji, zanimalo nas je – ima li “PROBLEM” konkurenciju?

“Što se tiče konkurencije to su one žute feferone koje imaju u prodavnicama, lošeg su kvaliteta, ukusa, dizajna i nisu dovoljno ljute. PROBLEM pruža sve od navedenog u predhodnoj rečenici čak i više od toga. Prosto, to su ručno pakovane sveže papričice po bakinom receptu”, ističe Tašović.

Ovaj ljuti delikates svi ljubitelji istog, kada je Beograd u pitanju, mogu kupiti na novoj Palilulskoj pijaci.

Inače, u pravljenju PROBLEMA, učestvuje Dušaniva baka, roditelji, brat i lepša polovina.

Mi samo možemo da im poželimo da nastave da prave najbolje moguće PROBLEME! Marija Božanić

FOTO: IZ ARHIVE PROIZVOĐAČA

Slat ko od du nja – no vi neo do lji vo

uku san adut ZZ Svi laj nac“Žu te du nje”, “Du njo mo ja”, “Je su l’ du nje pro cva le”....sa mo su ne ke od le gen dar nih do ma ćih pe sa ma ko je su ope va le ovu voć ku spe ci fič nog uku sa i mi ri sa. Taj zlat ni dar je se ni pre pu na je vi ta mi-na i mi ne ra la. Dok je po sma tra te ona ko od va žnu na vr hu or ma ra ili pro cva lu na dr ve tu, mo žda ni ste ni sve sni da ta žu ta le po ti ca u se bi kri je “300 ču da” bit nih za zdra vlja - i gvož đe i cink i vi ta-mi ne B i pro te i ne i mag ne zi ji i di jet na vlak na.... E sve ga to ga su bi li sve sni po ljo pri vred ni pro iz vo đa či iz Re sav skog okru ga ko ji su re ši li da na pra ve jed no slat ko ču do od ovog vo ća.

Da, ra di se upra vo o pro iz vo du “slat ko od du nja” iz “ku hi nje” Ze mljo rad nič ke za dru ge Svi laj nac.

Sta rt sa 1.000 te gli caTa za dru ga se od 1954. do da nas us peš no se ba vi la i ba vi ži vi-

nar stvom, ot ku pom ži ta ri ca, ali i pre ra dom vo ća i po vr ća. Osluš-ku ju ći po tre be tr žiš ta, i oni su re ši li da se “ba ce” na fi nal ne pro iz-vo de, pa su na kon ra ki je šlji vo vi ce, dže mo va od re ci mo bre skve ili bun de ve, voć nih li ke ra, te aj va ra i slat kog od šlji va, re ši li da nji ho va no va zve zda bu de upra vo “slat ko od du nja”. Pre ma re či-ma Dra ga na Ve ki ća, di rek to ra ZZ Svi laj nac, sa pro iz vod njom su star to va li proš le je se ni i to sa čak 1.000 te gli ca.

De do vi ka le mi li, ba ke za dru gar ski raz vi le re cept

Maj sto ri ce su že ne iz Svi laj na ca, čla ni ce za dru ge (Ne ven ka, Le la, Sla đa na, Sla vi ca i Zo ri ca) ko je na svo jim po ljo pr vred nim

ga zdi na stvi ma na tra di ci o-na lan na čin pra ve slat ko, ba zi ran na vo ću sa nji ho-vog ima nja. Ka ko su nam

re kle, sve one u voć-nja ci ma ima ju sta bla du nje ko je su ka le mi li

nji ho vi de do vi i to uglav-nom muš mu la na du nju i

di vlju kruš ku, od no sno ja-bu ka na šlji vu. Ta ko da se ne mo že sa si gur noš ću re-ći o ko joj se sor ti ra di, ali je 100 od sto za ga ran to va no da ni čim ni su pr ska ne. Ube-ru se naj e sen s dr ve ta po lu-zre le i sto je ne kih 10-ak da na na sun cu pre ku va nja slat ka. On da se ope ru, oljuš te, sec-ka ju na koc ki ce i ku va ju na sta rom do brom “Sme de rev-cu”. I ne ma tu žur be, la ga no sve ide...baš kao što su ma me i ba ke ovih za dru gar ki to ra di le

de ce ni ja ma. One idu jed na kod dru ge i po ma žu oko pri pre me. I

Taj ni sa sto jak je aro ma tič na bilj ka “ro ze tla”Evo ka ko na sta je “slat ka ma gi ja” u te gla ma...”Št o se ti če sa mog ku va nja slat ka od du nja, na ki lo gram vo ća do da je se 1.200 gra ma še će ra, a za špi no va nje te ko li či ne še će ra do da je se ča ša vo de ot pri li ke 200 mi li li tra”, ka že nam Ne-ven ka Mi la no vić. Vre me ku va nja je okvir no sat i po, sve za vi si od tem pe ra tu re ko ja se po stig ne, bu du ći da je u pi-ta nju špo ret na dva. U to ku ku va nja, po vre me no se pro-tre se šer pa i sa ku plja se pe na. “Slat ko pro ve ra va mo da li je ku va no ta ko što ka ši kom uzi ma mo si rup iz šer pe i sta vlja-mo na ta nji rić i ako se pri li kom si pa nja, si rup raz vla či kao med, on da je do volj no ku va no”, ob jaš nja va Ne ven ka. Da-lje se šer pa pre kri je pa muč nom sal ve tom i osta vi par sa ti da od sto ji i pro hla di, ili ako se ku va uve če, on da do su tra uju tru, pa se si pa u te gle.

I mi sli li ste to je dve?! E pa, ima li smo pri vi le gi ju da sa-zna mo od ove za dru gar ke taj ni sa sto jak. “Po re cep tu ri na-ših ba ka, u slat ko se sta vlja “ro ze tla”, aro ma tič na bilj ka sa spe ci fič nim mi ri som, ko ju sva ka od nas do ma ći ca-za dru-gar ki ima u svo jim sak si ja ma”, ob jaš nja va na ša sa go vor ni-ca. I za kraj, ot kri va ona, ako ne ko ne ma po me nu tu bilj ku, on da ra di po sti za nja aro me, pred sam kraj ku va nja sta vlja li mun ise čen na ko lu to ve.

28

to je za pra vo je dan di van miks pro iz vod nje uku-snog fi nal nog po ljo pri vred nog pro iz vo da i jed-no dru že nje, ko le ti van duh i ši re nje te mi si je za-dru gar stva.

Ide al na pa ko va nja od 270 gra maIz te mi si je iz ro dio se pro iz vod ko ji se uglav-

nom pa ku je u te gli ce od 270 gra ma, a neš to ma-nje u one od 780 gra ma ili po la ki lo gra ma. Ve kić ka že da su pre lan si ra nja slat kog na Saj mu et-no hra ne i pi ća u no vem bru 2019, go di nu da na na is toj ma ni fe sta ci ji po sma tra li ko ji pro iz vod u mnoš tvu zbi lja sjaj nih pre ra đe vi na od vo ća i po vr ća ne do sta je. I ne ka ko su doš li do za ključ ka da ma lo ko pra vi i pro da je slat ko od du nja. Dru-gi za klju čak, do ne sen na po sled njem “et no saj-mu” je ste da se de fi ni tiv no bo lje pro da ju ma nja pa ko va nja. Ina če, upra vo te ma nje gra ma že i je-su neš to što je u sve tu odav no bo lje pri hva će no kod kon zu me na ta i če mu, po miš lje nju eks pe ra-ta za zaš ti tu zdra ve, do ma će hra ne, tre ba da te že i na ši pro iz vo đa či. To do ka zu je da ovi Svi lajn ča ni idu u ko rak sa glo bal ni tren do vi ma.

La ga no osva ja nje tr žiš ta kva li te tomKa da je reč o tr žiš tu, Ve kić na vo di da je pro-

iz vod za sa da do stu pan na saj mo vi ma i slič-nim ma ni fe sta ci ja ma, da ga ima na ra fo vi ma jed nog po zna tog ve le pro daj nog tr go vin skog lan ca u Re sav skom ao kru gu, a da je u pla nu i pro da ja pu tem in ter ne ta. Cilj im je pro boj na tr žiš te u Be o gra du. Ne idu, ka že, na ne ko po-ve ća nje ko li či ne jer im je cilj da za dr že kva li-tet. Taj kva li tet pro iz vo da na sta je iz ve li kog en tu zijaz ma pet že na, iza ko jih je ne ko li ko de-ce ni ja pri su stva u za dru ga r stvu i uopšte is ku-stva u po ljo pri vre di. Osim što su vred ne, one su i vr lo kre a tiv ne.

Na i me, ove da me su di zaj ni ra le eti ke tu za ovaj “slat kiš”. Slat ko se tre ti ra kao za dru žni pro iz vod, ali je za pravo pro dukt ga zdin stva. Pro sto, uka zu je naš sa go vor nik, lak še je da ono što pra ve pro da ju pre ko za dru ge i do bi ju no vac za ulo že ni trud.

Ia ko je za ZZ Svi laj nac lan si ra nje “slat kog od du nja”, ka ko Ve kić ka že, je dan prob ni ba lon, zna-ju ći ko li ko su ovi po ljo pri vred ni ci iz Po mo ra vlja us peš ni u dru gim pro iz vod nim gra na ma ko ji ma se za dru ga ba vi, ne sum nja mo da će “eks pe-ri ment” bi ti us pe šan. Šta vi še, za nje ga se bu-kval no pr sti le pe i pro sto ma mi na još. Ka ši či ca, po ka ši ci ca, te gli ca po te gli ca...jed na rap so di ja uku sa, mi ri sa i zdra vlja. De fi ni tiv no je dan do bar, slat ki brend Re sav skog okru ga. Ma ri ja Bo ža nić

FOTO: IZ ARHIVE ZADRUGE

29

Privredni.rs, specijalno izdanje NAJBOLJI ETNO BRENDOVI jul 2020

Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon: 064/2360-420, E-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rs

Glavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Autor i urednik izdanja: Drago Delić, Dizajn i prelom: Vesna Anđelkoski

Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

Poslednjih godina u Srbiji jedno piće se vratilo na velika vrata, kod omladine posebno. Gotovo da nema događaja na kome se ne nazdravi baš rakijom. Onako naiskap, da

prostruji krv i osmeh na lice se navuče. Iako je šljiva taj vodeći destilerijski brend, njeno veličanstvo – dunja, rame uz rame je s njim. Štaviše...počinje da dominira. E jedna dunjevača, jedan proizvođač rakije na svakoj manifestaciji gde se pojavi napravi pometnju. Red za degustaciju i kupovinu njegove “dunje” uvek je dug. On se zove Dejan Stambolić i vodi Poljoprivredno gazdin-stvo u Ražnju gde se petoro članova porodice bavi proizvodnjom po tradicionalnoj recepturi sa sopstvenih plantaža.

„Leskovčanka” sa 45 odsto alkoholaNjihova “dunjevača” je zaista jedna od najboljih na našem

tržištu. Nastaje od sorte “leskovčanka” koju naš sagovornik zasad gaji na tri hektara, a kako kaže, u planu je proširenje za još dva. Piće koje napravi od te “žute kraljice” - ne zna se da li je boljeg ukusa ili mirisa. Rakija ima 45 odsto alkohola.

Zvezda srpskih sajmova stigla i do JapanaOvaj etnobrend iz Ražnja ljudi mogu probati i pazariti na raznim

sajmovima i festivalima hrane i pića, mogu je kupiti i direktno sa kućnog praga od proizvođača, a takođe i naručiti telefonom, pa će im biti dostavljena brzom poštom. Znaju je dobro mnogi lju-bitelji dobre kapljice iz čitave Srbije, pa i okruženja, a stigla je i do Engleske, Malte, Italije, Rusije i Švajcarske. Čak je bilo nošenja ovog “ljutog poklona” i u Japan i na Floridu.

Zbog nje ljudi zavole rakijuDejan sa “Dunjom Stambolić” redovno ostvaja najviša priznanja

i večito je “u problemu” da li će imati dovoljno rakije da zadovolji ogromno interesovanje ljudi. Komentar koji se najčešće može čuti (osim onog čuvenog «doooobra» nakon što čovek popije naiskap čašicu i strese se ) jeste: «baš se oseti voće”. Čak se događa da i ljudi koji nisu baš neki ljubitelji rakije kao pića, nakon što probaju ovu “dunjevaču” – promene mišljenje. Marija Božanić

DUNJA STAMBOLIĆ – kraljica među „dunjevačama”

30

FOTO: IZ ARHIVE STAMBOLIĆA

Tašti na kujna – riznica izvrsnih proizvoda

Kada je produkcija u pitanju, prema rečima vlasnika, Dejana Stambolića, počeli su sa skrom-nih 100 tegli slatkoa i džemova, da bi danas godišnje proizvodili više od 5.000 tegli. Njihovi proiz-vodi, pod nazivom “Tašti na kuhin-ja” (jer ona je glavni tehnolog u ovoj priči) se mogu naručiti i dobi-ti poštom ili direktno pazariti “sa kućnog praga”. Takođe, dostupni su i u specijalnim prodavnicama domaćih proizvoda u više grado-va u Srbiji.Porodična manufaktura s juga Srbije domaće tržište, osim najkvalitetnijom voćnom rakijom od dunje, snabdeva i kupinovim vinom, džemovima, domaćim hladno ceđenim sokovima od dunje, kupine i cvekle. Takođe, tu su pindžuri od zelenog i crvenog paradajza. Slatko od raznog voća je takođe njihov specijalitet. U nji-hovom asorti manu možete naći i vrhunsku zimnicu – ajvar, lovačku salatu, mešanu salatu, turšiju. Njihovi proizvodi su bez aditi-va, konzervansa, 100 odsto voće,

odnosno povrće.

Negde između Kruševca i Niša nalazi se Ražanj. Opšti na koja se može pohvaliti ekološkim standardima, uspešnim poljoprivred-nim proizvođačima, kao i očuvanjem tradicije i kulture. E kad je ovo poslednje u pitanju, možemo reći da će svet tek čuti za to. Naime, zahvaljujući jednom drevnom zanatu, Ražanj bi u narednih nekoliko godina mogao da bude na jednoj globalno važnoj listi . Radi se o UNESKO-voj listi nematerijalne bašti ne za koju se kandidivalo ražanjsko crepul-jarstvo. Da, izrada čuvenih crep-ulja, tog kvalitetnog i dugovečnog “zdravog” posuđa poti če upravo odatle, konkretno iz sela Ruište. Najpre je taj zanat, kako nam je rekla Milena Janković, v.d direkto-ra Turisti čke organizacije Opšti ne Ražanj, registrovan u decemb-ru 2019. u nacionalnom registru pod brojem 47. Zvanično je upi-sano RAŽANJSKO CREPULJARST-VO. To je bio osnov za kandidatu-ru za UNESKO. Prema Mileninim rečima, pojedini kandidati sa ovih prostora na sam “prijem” čekaju i desetak godina, ali ona veruje da će se njima “posrećiti ” za dve do pet godina. Uslov koji moraju is-puniti je da održe zanat i da tehni-ka ostane drevna, bez modernih

primesa. E sad, kada je reč o očuvanju zanata, vodi se velika borba za opstanak, budući da samo dva crepuljara i to u poznim godinama izrađuju ovo posuđe. Dobra vest je da se polako naslednici, i to ženski, uključuju u posao. Što se ti če te tehnike izrade, vrlo je jednostavna. Kako nam Milena objašnjava, postu-pak je sledeći... Odlazi se u Ruište, na crepuljarsko brdo, odakle

se uzima glina koja se dalje meša sa vodom, ta smesa se gazi stopali-ma, pa obrađuje rukama. Onda se vezuje žicom koja ostaje na crep-ulji kako ne bi došlo do pucanja. Suši se zati m najmanje desetak dana na Suncu i vetru, peče se na otvorenom. Iako postoje i metalne i čelične posude ovog ti pa, može se reći da je klasična, odnosno prava crepulja uvek glinena. Ovim zanatom se, zbog snage koja je potrebna pri izradi, mahom bave muškarci, ali dobrastvar je što je sve više zainteresovanih dama ko-je kroz različite forme udruživanja žele da očuvaju ovaj zanat koji na Balkanu postoji od 16. veka. Crep-uljarstvo je, dakle, i rodno-ravno-pravni zanat i ekološki. Krajnje poziti vna priča iz relati vno malog Ražnja, za koju će svet tek čuti .

M. B.

Ražanjsko crepuljarstvo na Nacionalnoj listi nematerijalne bašti ne UNESKO - imperati v

31

Zo ran Ra do va no vić, di rek tor Flo-ri ve ka že da se ova ra ki ja pra vi od oda bra nih sor ti ma li ne, jer ni su sve ma li ne istog kva li te ta. “Ni je nam cilj da pra vi mo ve li ku ko li či nu i jeft i nu ra ki ju, ne go da do bi je mo kva li te tan pro iz vod pre po zna tljiv na tr žiš tu. Na ša ra ki ja se ku pu je za spe ci jal ne po ro dič ne i po slov ne pri li ke”, is ti če Ra do va no vić.

Po sto ji pu no pro iz vo da od ma li-ne, ali je ma lo ko čuo za ra ki ju od ma li ne ili, bo lje re ći, ma lo je

onih ko ji su je pro ba li. Vi še smo na vi kli na ra ki ju od šlji va, kaj si ja, ja bu ka, kruš-ke vi lja mov ke... Po sled njih go di na po-ja vi lo se ne ko li ko pro iz vo đa ča ra ki je od ma li na, ia ko je ovo vo će po ce ni is pla ti -vi je za ne ke dru ge pre ra đe vi ne, ili da se pro da je u sve žem sta nju i za mr znu tom. Flo ri va iz Ra da lje va kod Iva nji ce, ko ja je de ce ni ja ma una zad po zna ta po pro iz vod nji sad ni ca i eks klu ziv nih ra ki ja od ja go di ča stog vo ća, proš le go di ne je u svoj asor ti man do-da la i ra ki ju od ma li ne. Ima li smo pri li ku da je pro ba mo na pre-mi je r noj pro mo ci ji na pr vom Saj mu vo ćar stva, vi no gra dar stva i po vr tar stva u Be o gra du, kra jem ja nu a ra.

“Vi la met” i “fer to di za ma tos” pun po go dakZo ran Ra do va no vić, di rek tor Flo ri ve ka že da se ova ra ki ja pra-

vi od oda bra nih sor ti ma li ne, jer ni su sve ma li ne iste, ima ju raz-li či tu aro mu, pro ce nat še če ra, ki se lost i slič no. Zna se da čak ni ista sor ta ni je uvek istog kva li te ta, da za vi si od go di ne, vre men-skih pri li ka i odr ža va nja ma li nja ka.

“Da bi zna li ko ja je ma li na naj bo lja za ra ki ju ura di li smo ana-li ze i do bi li miš lje nje na ših vo de ćih struč nja ka. Ana li ze su po ka-za le da su naj bo lje sor te ‘vi la met’ i ‘fer to di za ma tos’. One ima-ju naj bo lju aro mu, sa dr žaj še će ra i ki se lost. Po seb no su se ove dve sor te po ka za le u iva njič ko-arilj skom kra ju, ot por ne su na vre men ske uslo ve, ko ji su če sto pro men lji vi. Na ro či to je ot por-na i po god na za pre ra du ova dru ga sor ta, ko ja je proš le go di ne ima la za de set di na ra ve ću ot kup nu ce nu od osta lih”, ob jaš nja-va Ra do va no vić. Ma li broj teh no lo ga u pro iz vod nji ra ki je obra ća pa žnju na ove fi ne se, va žno je sa mo da je ma li na. Ne gde se čak do da aro ma ma li ne.

Sop stve na se lek ci ja i teh no lo gi ja“Ovo je sto od sto ra ki ja od ma li ne, od na še si ro vi ne, od oda bra-

nih sor ti , pro iz vo di se u na šoj de sti le ri ji po na šoj teh no lo gi ji. Ma-li nu ku pu je mo i od na ših ko o pe ra na ta ko ji pri me nju ju na še stan-dar de u pri hra ni i ga je nju. Ni je nam cilj da pra vi mo ve li ku ko li či nu i jeft i nu ra ki ju, ne go da do bi je mo kva li te tan pro iz vod pre po zna tljiv na tr žiš tu. Kva li tet je naš pri mar ni cilj. Sa mo ta kva ra ki ja mo že da ima ce nu ko ja se is pla ti ” is ti če naš sa go vor nik. Flo ri vi na ra ki ja od ma li ne pro da je se u ne ko li ko re sto ra na i lo ka la u Be o gra du, Pan če-

vu, Čač ku, već je po sta ja pre po zna tlji va i tra že se do dat ne ko li či ne. Pi će po me ri „po seb nih lju bi te lja”

Po red ra ki je od ma li ne, Flo ri va pro iz-vo di ra ki ju od ku pi ne, cr ne ri bi zle, aro-ni je, šum ske ja go de. Sve su to ra ki je za ko je je po treb na ve ća ko li či na plo do-va i za to se ne pra ve u ma njim se ri ja-ma za eks klu ziv ne kup ce. Ra zu mlji vo ima ju ći u vi du sve to, ove ra ki je ima ju i ve ću ce nu. Pri me ra ra di, za li tar ra ki-je od šum skih ja go da tre ba oko 20.000 plo do va ili oko 20 ki lo gra ma šum skih ja go da. Je dan šum ska ja go da teš ka je u pro se ku je dan gram. Ka da se zna da šum ska ja go da ra ste u ne tak nu toj pri-ro di, on da je ja sno da se prak ti č no ra di o or gan skom pro iz vo du. Za to li tar ra-ki je od šum skih ja go da koš ta oko 150 evra. Raz u me se da ovu ra ki ju se bi mo-

gu da pri uš te po seb ni lju bi te lji ovog iz vor no srp skog že sto kog pi ća. Ova ra ki ju ku pu ju se za po klon dra gim oso ba ma, po slov nim part-ne ri ma, za va žne ro đen da ne i ju bi le je u po ro di ci, jed nom reč ju za spe ci jal ne pri li ke. Po sto ji li tr žiš te za ove spe ci jal ne ra ki je, ima ju ći u vi du pre sve ga ce nu, pi ta mo na šeg sa go vor ni ka.

“Po sto ji, ali ono je ma lo, kup ci su lju di ko ji že le ne ko ga da uva že da mu na taj na čin po ka žu po seb no poš to va nje,za hval nost i slič no. To su i oni ko ji pi ju sa mo kva li tet ne i pro ve re ne ra ki je. Mi ra di mo ogra ni če ne se ri je, ima ju ći u vi du ko li či nu si ro vi na ko ju mo že mo da na ba vi mo. S dru ge stra ne, naš im pe ra ti v je kva li tet, a uvek se po ja ve kup ci ko ji že le da ku pe ori gi nal no i do bro pi će,”, ka že Ra-do va no vić. I dok se ra ki ja od ma li ne mo že pro i zdo di ti i u neš to ve ćim ko li či na ma, ove dru ge su za i sta ret ke i sku plje, ima ju spe ci-fi č nu aro mu i ukus, i neš to uži krug ku pa ca, uglav nom zbog ce ne.

Flo ri va iz Iva nji ce po di gla pro iz vod nju srp skog tra di ci o nal nog pi ća na vi ši ni vo

Ra ki ja od ma li ne za eks klu ziv ne kup ce

32

Pri rod ni voć ni so ko viFlo ri va je po zna ta po pro iz vod nji pri rod nih voć nih so ko va od

ma li ne, ku pi ne, ri bi zle, aro ni je, “Si ro vi ne i teh no loš ki pro ces je naš, do da je se sve ga tri od sto še će ra, a ne 10 i 15, jer ovo vo će u se bi sa dr ži do sta pri rod nog še će ra. Ne do da ju se ni ka kvi kon zer-van si, aro me, veš tač ke bo je, sve je pri rod no, uklju ču ju ći i pro ces pa ste ri za ci je, ta ko da mo gu da sto je i do go di nu da na. Pro da ju se ta ko đe po zna ti m kup ci ma, re sto ra ni ma i lo ka li ma, po put do brih vi na ko ja se slu že u oda bra nim re sto ra ni ma. Za nas je va žno da onaj ko jed nom pro ba naš sok ho će opet da ga ku pi. Ni je nam cilj da ula zi mo u ne ke ve le pro da je i da na uš trb kva li te ta spuš ta mo ce nu. Naš li smo svo je me sto na tr žiš tu i že li mo da ga oču va mo kva li te tom i ogra ni če nim se ri ja ma”,is ti če Zo ran Ra do va no vić.

Sad ni ce sa zaš ti će nim zna kom Flo ri va je je dan od ve ćih pro iz vo đa ča sad nog ma te ri ja la i to

je pri mar na de lat nost ove fi r me.“Ka da se ra di o sad nom ma te ri ja lu ono na če mu in si sti ra mo je ste

po re klo i ge net ski po ten ci jal. Naj ve ći deo na ših sad ni ca je ser ti fi ko-van sa “eli ta” zna kom i po zna tom eti ke tom. Če sto pro da je mo na šim ko le ga ma da bi i oni ima li kva li tet ne za sa de. Sve što pro iz ve de mo, ima ga ran to va no po re klo, zdrav stve nu is prav nost i le po pa ko va nje. Ono što nam je ta ko đe va žno je ste da kup ci ma da je mo sa ve te ka-ko da pri pre me ze mljiš te, oda be ru sor tu i ka ko da je ga je. Ni smo tu sa mo da pro da mo sad ni ce ne go se ba vi mo i kon sal ti n gom u ci lju po sti za nja što bo ljeg ro da. Že li mo da kup ci bu du za do volj ni i po ma-že mo im ka ko da ra de a da ne po gre še”; na gla ša va Ra do va no vić.

Kad ra diš pra vil no ni lo ša go di na ne uma nju je rod

Naš sa go vor nik is ti če da po iz vo đa či u ne do stat ku in for ma ci ja mo gu da po sti g nu ma nji rod i da ka žu da je to do sad ni ca, ia ko su od lič ne. Va žno je da pro iz vo đač stvo ri uslo ve da mo že da iz-vu če njen mak si mum. Ako su sad ni ce ne a de kvat no po sa đe ne, u lo še pri pre mlje no ze mljiš te, mo gu da da ju lo ši je re zul ta te, ia-ko su zdra ve i sa ge net skim po re klom. Upra vo je u to me svr ha ove sa ve to dav ne de lat no sti . Za do bar rod sve je bit no od oda-bi ra sad nog ma te ri ja la, do do bre par ce le, od go va ra ju će sad nje, na vod nja va nja, zaš ti t nih mre ža. Ako to ga ne ma pro iz vo đač je u ri zi ku. S dru ge stra ne, ko sve ovo pri me ni, mo že da oče ku je do-bar rod i do bar pri nos. “Na mo že vi še da se ra di kao ne ka da, ka da je pro iz vod nja bi la eks ten ziv na, pro me ni li su se kli mat ski uslo-vi, zad njih go di na ima mo po pla ve, bu ji ce, ko je vr lo br zo za si te ze mljiš te ve li kom ko li či nom vo de, što se proš le go di ne de si lo u Iva nji ci i Ari lju po čet kim ju na. Za tri sa ta pa lo je 110 li ta ra vo de. Ima i to ga da su ne ki pro iz vo đa či le nji, ne će da oko pa ju za sa-

de ne go ih pr ska ju her bi ci di ma što uma nju je pri no se. De ša va se da oni ko ji ra de ka ko tre ba ima ju bo lji pri nos i na lo šoj go-di ni ne go ne ki dru gi u rod noj go di ni”, na vo di Ra do va no vić. On is ti če da se naj vi še ža le baš oni ko ji ra de od da nas do su-tra, a ne oni ko ji ra de plan ski od da nas za na red nu go di nu.

Vla sni ci li cen ca za naj bo lje sor te

U ra sad ni ku Flo ri ve naj vi še je za stu plje na ma li na, bu du ći da su arilj sko-iva njič ki kraj i na ša ze mlja je dan od vo de ćih svet-skih pro iz vo đa ča. Naj za stu plje-ni je su sad ni ce “vi la met” i “fer-to di za ma tos”. Ne ke sor te ko je se ni su do bro po ka za le su iz-ba če ne, kao re ci mo “pol ka”, a ima i sor ti ko je su do bre sa mo za sve žu upo tre bu kao “mi ker” ili za ma lu sad nju u dvo riš tu i na te ra si. Za stu plje ne su ne ke no-ve sor te, kao što je “sa di ra”. Flo-ri va je us pe la da do bi je li cen cu za pro da ju ove sor te na te ri to-ri ji Sr bi je, Cr ne Go re, BiH i Se-ver ne Ma ke do ni je, kao i li cen-cu za nje no umno ža va nje, ta ko da ima sop stve nu pro iz vod nju li cen ci ra nih sor ti . “En ro sa di-ra” se svr sta va me đu naj bo lje sor te ma li ne, a ime je do bi la po ita li jan skom na zi vu za bo ju cr ve nog kar mi na ka da se po-po dnev no sun ce spuš ta na ob-ron ke Al pa. Ko že li da ku pi ve ću ko li či nu sad ni ca mo že da do bi je i sub ven ci je Mi ni star stva po ljo-pri vre de i lo kal ne sa mo u pra ve, či me će lak še is fi nan si ra ti pro-iz vod nju. Kod ja go da je naj vi še zast plje na sor ta “zen ga zen ga-na”, ko ja je na ro či to pri sut na u Ne mač koj. “Oni su se opre de li li da sti mu li šu pro iz vod nju na Za-pad nom Bal ka nu, u pr vom re du u Sr bi ji i BiH jer im tre ba ju ve će ko li či ne ja go da. Ove sor te ima i u Ma ro ku ali su da le ko sku plji troš ko vi tran spo r ta i ve ći ri zi ci. Ona je broj je dan za pre ra du i vr lo je ot por na zbog če ga je naj vi še tra že na”, is ti če Ra do va no vić. Ra sad nik ima i sad ni ce žu te i cr ne ma li ne, ne ko li ko vr sta ku pi na, ri bi zle, ogro zda, cve ća za baš te i te ra se. “Ko že li da ima ve će po-vr ši ne mi mu pre po ru či mo šta da ku pi, jer mo ra da se pri la go de uslo vi ma, kli mat skim, ze mljiš nim, or ga ni za ci o nim, de mo graf skim, Pr vo što su ge ri še mo je da ku pac vi di ko me mo že da pro da pro-iz vod, ako ne mo že da pro da, bez po tre be se iz la že troš ku”, ka že Ra do va no vić. Va žno je na po me nu ti da je Flo ri va je di ni pro iz vo đač či ji je ra sad nik upi san u re gi star or gan skih pro iz vo đa ča sad ni ca ja-go di ča stog vo ća sa sko ro 30 vr sta. Taj asor ti man se na ža lost, sma-nju je zbog kom pli ko va ne ad mi ni stra ti v ne pro ce du re i ne a de kvat-ne kon tro le ne lo jal ne kon ku ren ci je, što po sku plju je pro iz vod nju i do vo di je na ivi cu ren ta bil no sti . Dra go De lić

FOTO: IZ ARHIVE REDAKCIJE I PROIZVOĐAČA33

VI NA RI JA SI MIĆ IZ ŽU PE ČU VATRA DI CI JU PRO IZ VOD NJE

„TA MJA NI KE ”, KRA LJI CE BE LIH VI NA

Sr bi ja za i sta mo že da se po di či svo jim vi no gor jem. Vin skih re gi o na ima ne ko li ko i iz sva ko ga od njih po tek ne ne ko “pi-će bo go va” ko je je za i sta brend za se be i ko jim na zdra vlja ju nje go vi lju bi te lji ka ko ov de, ta ko i van gra ni ca na še ze mlje.

E kad se spo me ne je dan re gion u Cen tral noj Sr bi ji, a zo ve se Žup-ski, jed nu vi na ri ju, jed nu le pu po ro dič nu po slov nu pri ču i je dan pot pu no oča ra va ju ći brend po seb no is ti če mo. Upo znaj te vi na ri ju “Di mić” iz Dren če kod Alek san drov ca. Ona stva ra “mi ste ri ju”, do-bro ču va”taj nu”, bu di “fan ta zi ju” i kroz to sve to pro ti če “strast”. Tu je i “La zar”, tu su i ne ke “zlat ne lju te ka pi”...sv e na pra vlje no na ba zi po ro dič ne tra di ci je, s pu no lju ba vi, zna nja i tru da.

Aj be rem grož đe – bi ram “ta mja ni ku”Sva ka li tra bi lo kog nji ho vog pi ća ap so lut no za slu žu je obo ža-

va nje. Me đu ti m, u ovoj pri či že li mo da is tak ne mo je dan sta ri do bri bi ser vi no gra dar stva – nje no ve li čan stvo – “ta mja ni ku”. Ka ko nam je re kao vla snik, Mi o drag Si mić, ova div na au toh to-na sor ta grož đa da ti ra još od vre me na Ca ra La za ra ko ji je baš u po me nu tom re gi o nu imao vi no gra de. Jed no vre me je stag-ni ra la, ali kra jem proš log ve ka je već je po če la po nov na nje na po nov na sad nja, kao i sta ra sor ta ja go de. “Be la ‘ta mja ni ka’ je upra vo Žu pi naj kva li tet ni ja. Osim be le po sto ji i cr na , ali nje ima u ne go ti n skom kra ju. Ova sor ta je sve tra že ni ja kod lju-bi te lja vi na”, uka zu je Si mić. In te re sant no je da čak i oni ko ji ni su vr sni po zna va o ci sor ti , tač no prepoznaju “ta mja ni ku” jer je ose te da se sla du nja va i ima spe ci fi čan mi ris. Ne no si ona uza lud epi tet “kra lji ca be lih vi na”, jer ka ko ka že Mi o drag, “nju ka da po pi je te kao da ste po je li grozd”. Nje na pred no sti su u to-me što je mu skat na, mi ri sna i bla ga. Uo sta lom, se ti te se sa mo one ču ve ne na rod ne pe sme “aj be rem grož đe, bi ram ‘ta mja-ni ku”...zna la je ju na ki nja pe sme šta va lja. E tog nje nog iz bo ra u ukup noj pro iz vod nji vi na od grož đa (15.000 bo ca go diš nje) ima 50 od sto. Cilj je, po ru ču je Si mić, da za go di nu-dv e to bu-de vi še od 20.000 bo ca.

Me de na vi na za vo dlji vih na zi vaE sad, re ko smo da nam je ak ce nat na ovoj kra lji ci. Ali Si mi ći

u svo joj Dren či pra ve ši ru jed nu ča ro li ju. Deo nje su i eg zo ti č na voć na vi na sa me dom ko ja no se one za vo dlji ve na zi ve sa po čet-

ka ove pri če. Je di no ova vi na ri ja u či ta voj cen tral noj Sr bi ji me ša “bi će bo go va” sa slat kim pče li-njim pro iz vo dom. Ta vi na su, ka-ko uka zu je Mi o drag, spe ci fi č na jer se u njih, za raz li ku od in du-strij skih, ne do da je eti l-al ko hol i ra zni so ko vi. “Vo će je fer men-ti ra lo i na sta lo je vi no sa 9-10 od sto al ko ho la, ko je mi ta kvo ču va mo u bu ra di ma. Pre pu nje-nja ono se do te ru je na 5 od sto jo ni zi ra no vo dom i me dom, jer na ma med slu ži ume sto kon zer-van sa. Med je ina če 100 od sto pri ro dan, jer sa mo ta kav ne će za mu ti ti vi no”, ob jaš nja va Si mić. Kod ovih vi na je za ni mlji vo što

„Autohtona lepoti ca” - tamjanika FOTO: FEJSBUK PROIZVOĐAČA

Ru si odu še vlje ni ra ki jom i voć nim vi ni ma

Si mi ći su kra jem proš le je se ni po se ti li Ru si ju i ta mo do go vo ri li učeš će na nji ho vom saj mu u av gu stu. Što se ti če spo ra zu ma o iz vo zu, če ka se da do ku ment usa gla se sve azij ske ze mlje, a to, uka zu je naš sa go vor nik, mo že da po tra je od po la go di ne do ne ko li ko go di na. Me đu ti m, ia ko zbog bi ro krat skih pro ce du ra mo že bi ti pro lon gi ran ne ki ve ći pro dor na to ve li ko tr žiš te, ju na ci ove pri če mo gu se po hva le da su bra ća Ru si već odu še vlje ni nji ho vim vi ni ma. “Oni u prin ci pu zna ju sa mo šta je vot ka, a vi no i ra ki ja su im ne po zna ni ca. Nji ma je za ni mlji vo što mi ra ki ju pi je mo u nor mal noj tem pe ra tu ri, da se ose ti njen mi ris, a ne kao oni što sko-ro za mr znu vot ku pa je na eks po pi ju”, ka že Mi o drag. Ina če, i ka da kre ne taj iz voz, Si mi ći su pri sta vu ko ji je ina če ti pi čan za ma le, do bre pro iz vo đa če, da ne idu u hi per pro duk ci ju, ne go da re ci mo i kon ti g net od ne kih 5.000 bo ca bu de le po ras po re đen po ta moš njim rad-nja ma. Na pro sto da kva li te tom a ne kvan ti te tom do đu do pra vih lju bi te lja do bre ka plji ce.

34

mo gu i zi mi da fer men ti ra ju, jer se u tom pe ri o du go di ne vo-će po vu če iz hlad nja če. Za pra vo, pro iz vo di po put “mi ste ri je” ili “stra sti” i je su za hval ni za to što na pi tak fer men ti ra to kom ce le go di ne, ne za vi sno od vre men skih uslo va, dok grož đe zri sa mo naj e sen. Ono što ta ko đe va lja zna ti je da su vo ća vi na uglav nom mla da, od sta ja la sa mo me sec-dv a u ba ri ku i po sle se od mah fla-ši ra ju. Ona se ne ču va ju kao vi na od grož đa da bi sa zre la jer nji-ma ve me nom ne sta je spe ci fi čan mi ris tog vo ća. Proš le go di ne je iz vi na ri je izaš lo ne kih 20.000 bo ca voć nih vi na.

Niš ta bez do bre ra ki jeI tu ni je kraj. U Dren či na sta ju i fe no me nal na šlji vo vi ca, du nje va-

ča, kaj si je va ča, lo zo va ča. U ovom seg men tu va lja iz dvo ji ti spe ci fič-nu, 12 go di na sta ru ra ki ju od šlji ve – “GOLD XO”. Upra vo taj nji hov pro iz vod već četi ri go di ne re dov no pu tu je za Švaj car sku. Ta ko đe, lju bi te lji do bre ka plji ce iz ove ze mlje, odu še vlje ni su “La za re vom šlji-vo vi com”sta rom tri go di ne. Osim Švaj car ske, ra ki ja se “si pa” i u Bu-gar skoj. Go diš nja pro iz vod nja ra ki je je iz me đu 10.000 i 15.000 bo ca.

Li ke ri neo do lji vog šar maKraj? Pa ne još. Jer vred ni, pu ni zna nja i ela na – Ma ri ja i Mi o-

drag, iz svo je Žu pe na tr žiš te pla si ra ju i pi će po seb no po pu lar no kod lep šeg po la - li ker, i to od ja go de, ma li ne, ku pi ne i viš nje. I naj zad, iz nji ho ve ma le fa bri ke ča rob nih na pi ta ka te če i po sled-njih go di na vr lo po pu lar na me do va ča, ko ja je, ka ko nam je ka-zao Mi o drag, ta ko đe ne ki vid li ke ra, gde je u osno vi šlji vo vi ca.

I dok se če ka od go vor Ame ri ka na ca za ra ki ju, kao i zva nič no “ze le no svetlo” o iz vo zu al ko hol nih pi ća za Ru si ju, pro iz vo de Vi-na ri je Si mić mo že te, baš kao i mi, pro ba ti na svim va žnim saj mo-vi ma kod nas to kom go di ne, ši rom Sr bi je, pa bi lo da su po sve-će ni baš vi nu ili re ci mo “et no pro iz vo di ma” ge ne ral no. Ta ko đe, nji ho va ne sa mo kva li tet na, ne go i le po upa ko va na vi na, mo že te pro na ći u bo lje snab de ve nim vi no te ka ma.

I zna te šta...ka da jed nom pro ba te – ma mi će vas na još. Ne-moj te kri ti “taj nu” i stva ra ti “mi ste ri ju”. Uz dra vlje ih po pij te. Pa ne ka kre ne “fan ta zi ja” i niš ta vi še ne za u stavi “strast”. Li či li vam ovo na ne ku lju bav nu pri ču? E pa i je ste ta ko. Ova vi na na sta ju iz ve li ke lju ba vi. Lju ba vi pre ma “pi ću bo go va” i lju ba vi dvo je lju di. Za to i je su ta ko do bra. Za to i je su ča ro ban brend.

Ma ri ja Bo ža nić

Od de da Mi dži nog “kuć nog le ka” do pra vog bi zni saIa ko ova vi na ri ja po sto ji neš to vi še od po la de ce ni je,

ko ren pri če se že da lje u proš lost. Na i me, po ro di ca Si-mić je go di na ma uz ga ja la ku pi ne i ma li ne na sop stve-nom ga zdin stvu u Dren či kod Alek san dr ov ca. Mi o gra-dov de da Mi dža je ja go di ča sto vo će po čeo da pro iz vo di jer je mi slio na zdra vlje svo jih uku ća na. Do bro je znao za “bla go” ko je voć ke kri ju - vi ta min C, bi o fla voin, či tav rud nik mi ne ra la, ce lu lo zna vlak na i ve li ki broj pri rod-nih ma te ri ja, ko je se us peš no bo re sa “slo bod nim ra-di ka li ma”, na sta lim kao po sle di ca stre sa i hra ne pu ne adi ti va, a či ja po ja va je uzrok mno gih bo le sti. Bu du ći da im je pro iz vod nja vo ća iš la od lič no, deo su odva ja-li za spra vlja nje ku pi no vog vi na. Ono je sa mo po se bi po zna to kao “ma gi čan na pi tak” pro tiv ane mi je, a još sa do dat kom, ka ko ga Si mi ći pra ve, pun je po go dak i za zdra vlje i za he do ni sa nje. I ka ko to ne ret ko bi va, od pro duk ci je za kuć nu upo tre bu, za da ri va nje pri ja te lji-ma, mic po mic doš lo se bi zni sa. Ka ko je kva li tet naj bo-lja pre po ru ka, ta ko se za vi no pro ču lo na da le ko i ono se iz “kuć nih ča ša” Si mi ća pre li lo u ča še u mno gim ku-ća ma. Iš lo se pr vo na ma nje ko li či ne, ali ka ko je “opi-je nost” kon zu me na ta bi va la sve in ten ziv ni ja, ta ko je i broj bo ca “lan si ra nih” na tr žiš te bi vao sve ve ći i ve ći. I 2014. na sta la je da naš nja vi na ri ja “Si mić”. Za sa da su glav ni Mi o drag i Ma ri ja, kao i čla no vi po ro di ce, a rad-ni ci bi va ju an ga žo va ni po po ter bi.

Marija Simić na Sajmu peglane kobasice u Pirotu FOTO: M. B.

Simić na Sajmu turizma u Beogradu FOTO: M. B.

Lazareva Šljivovica u društvu voćnih lepotica FOTO: FACEBOOK35

„La li no zla to” – ču de sni brend od bun de ve, na stao iz či ste lju ba vi

pre ma po ro di ci, zdra voj hra ni i Ba na tuU me stu Cre pa ja, opšti ni Ko va-

či ca, Ju žno ba nat ski okrug, već po la de ce ni je tra je jed na div na

po slov na pri ča, pu na lju ba vi – lju ba vi u vi še stru kom smi slu te re či. Dvo je mla-dih, obra zo va nih i us peš nih lju di su iz lju ba vi pre ma svo joj de ci, s pu no lju-ba vi, zna nja i tru da kre i ra li je din stve ni pre hram be ni brend. U ime nu tog bren-da, ka ko nam je is pri čao vla snik, De jan Đu kić, opet se kri je lju bav. Jer, “La li-no zla to” zna či: Ja sam La la, a su pru ga (Ma ri ja) je mo je zla to. I naj zad, bun de-va, ko ja je “zve zda” ove na še pri če, je ste, za pra vo, zla to Ba na ta, tač ni je zla to za La le.

Da kle, De jan i Ma ri ja Đu kić, po obra zo va nju teh no lo zi, su pre pet go di na na po ljo pri vred nom ga zdi na stvu u Cre pa ji, oslo nje ni na du go go diš nju po ro dič nu tra di ci ju ga je nja bun de ve, iz či ste ra-do zna lo sti i na me re da za svo je ma li ša ne na pra ve neš to zdra vo i uku sno, kre i ra li ka ši cu od bun de ve. Nji ho va de ca su to le po pri-hva ti la, ta ko đe i ma li ša ni nji ho vih pri ja te lja, ko ji su im u jed nom tre nut ku da li ide ju da bi svoj “ma li eks pe ri ment” mo gli da la ga no pre tvo re u po ro dič ni bi znis. To se i de si lo. Na red nih pet go di na su oslo nje ni na svo ja sa zna nja o po ljo pri vre di i uz po moć pro fe-so ra iz te obla sti , ra di li na raz vi ja nju re cep tu re. Pro naš li su ide-al nu i “lan si ra li” pet pro iz vo da uni kat nog i luk su znog di zaj na. To su: na maz od bun de ve, na maz od bun de ve bez še će ra, kan di ra-na špa ge ti -bun de va, tur ši ja mu skat na i tur ši ja pa ti šon-bun de va.

Pro iz vo di su pot pu no pri rod ni, bez kon zer van sa ili veš tač kih za sla đi va ča, glu te na, pa ste ri zu ju se i po god ni da ih kon zu mi ra-ju svi od se dam me se ci do 107 go di na. Za či ni su ci met i đum-bir. Od bun de ve ni kle na dva hek ta ra ze mljiš ta ove go di ne će bi ti oko 1.000 te gli tur ši je, a slat-kog iz me đu 2.500 i 3.000 te gli-ca. Svo je “zla to Ba na ta” ga je po prin ci pi ma or gan ske pro-iz vod nje, bez pe sti ci da, oko-pa va njem, čak i na kon ber be, a pre do sta ve pro da je, ne po-sto ji niš ta osim pra nja plo da.

Te gli ce luk su znog di zaj na do kon zu me-na ta sti žu di rekt nom pro da jom na ma-ni fe sta ci ja ma po put Saj ma et no hra ne i pi ća, “Be o grad skog noć nog mar ke ta”, “No vo sad skog noć nog ba za ra”, ta ko đe, pro da jom sa kuć nog pra ga, sla njem br-zom poš tom ili is po ru či va njem od stra-ne sa mog pro iz vo đa ča.

Ka ko nam je De jan re kao, u pla nu je pla sman “La li nog zla ta” u pro dav ni ce zdra ve hra ne, dok ga na ra fo vi ma u ve-ćim mar ke ti ma, naj ve ro vat ni je ne će bi-ti . Na pro sto, ka ko on ob jaš nja va, ova-

kav ti p pro iz vo da je mno go bo lje da ti u ma le, spe ci ja li zo va ne pro dav ni ce zdra ve hra ne i sl, gde će pro da vac bu kval no taj brend muš te ri ja ma pre po ru či ti kao da je nje gov, ona ko, od sr ca. Đu ki ći že le da za dr že kva li tet svog bren da, da u na red ne dve-tri go di ne ima ju još ne ko li ko pro iz vo da od bun de ve. Te ži li su od sta r ta, a i na da lje će, na pr vom me stu – kva li te tu, a tek on da na ko li či ni, od no sno kvan ti te tu.

Lju di nji ho ve pro iz vo de vo le, jed nom kad ih pro ba ju – vra ća ju im se, upra vo zbog to ga što su kva li tet ni, zdra vi, uku sni, a ka ko po je din ci ka žu i “či sta eg zo ti ka”. Jer, ka ko nam je pre neo De jan, sa ma pre ra da bun de ve ova ko ka ko to či ne on i su pru ga Ma ri ja, je ste neš to spe ci fi č no. Po tr o ša či su pek mez mo gli da za mi sle, od-no sno na maz, kan di ra nu bun de vu ne baš, a već tur ši ja im je bi-la pot pu no ne za mi sli va. Čak se naš sa go vor nik na ša lio da ga ne bi ču di lo da u per spek ti vi bu de i ne kih po ku ša ja ko pi ja nji ho vih pro iz vo da. Ali, ka že mo, tek po ku ša ja, za to što je “La li no zla to” ne sa mo na pra vlje no, u pre hram be no-teh no loš kom smi slu, po “taj noj re cep tu ri”, već, što re ko smo na po čet ku – iz lju ba vi i sa lju ba vlju. A to je već – “za pe ča će no”.

Pe čat u ovoj pri či je ste i to su ovi mla di lju di tra di ci o na li sti ,

pa su sva slo va na te gli ca ma – ći ri lič na.

Oni su na kon obra zo va nja u Be o gra du re ši li da se vra te na se lo, u Cre pa ju i da uči ne

neš to do bro ne sa mo za svo-

36

ju po ro di cu, već či tav kraj oda kle po ti ču. Da kroz svoj brend “La li no zla to” u ne kom ga stro nom sko-tu ri sti č kom smi slu na naj lep ši mo gu ći na čin pro mo vi šu Ba nat. Da da ju pri mer i dru-gim mla dim lju di ma da vre di vra ti ti se na se lo, pra vi ti zdra vu, ino va ti v nu hra nu, a ta ko đe i ču va ti po ro dič nu tra di ci ju ba vlje-nja po ljo pri vre dom. Ovu pri ču za vr ši će mo De ja no vom kon sta-ta ci jom o po vrat ku u se lo na kon stu di ja – “Tu sam svoj na svo-me”. A to svoj zna či dve stva ri...”Pri pa dam tlu na ko me sam ro đen, ra stao i po sma trao od ma lih no gu ka ko je to ba vi ti se po ljo pri vre dom” i “Pri pa dam sr cem po slu ko ji ra dim”. Jer, što se ti če ovog dru gog, ka ko nam re če De jan, ka da neš to vo liš – on da ti ni je teš ko ni 20 sa ti u kon ti nu i te tu da pro ve deš u pro-i zvod nji. Od lič na po ru ka za sve. Ra di ti pre sve ga iz lju ba vi, na ko ju se na sla nja pod ra zu me va ju će zna nje i trud, za re zul tat ima ju upra vo ču do iz Ba na ta – “La li no zla to”.Ma ri ja Bo ža nić FOTO: IZ ARHIVE ĐUKIĆ

Dejan i Marija, životni i poslovni partneriDejan i Marija, životni i poslovni partneri

37

Kažu da često najbolje stvari u životu dolaze spontano, neočekivano, neplanirano. Tako nešto se u poslovnom smislu dogodilo i našem sagovorniku, a posmatrajući

porodičnu genezu, nekako prirodno.E taj gen za kozarstvo pomogao je verovatno Darku Markoviću

iz Specijalizovane zadruge za koze ALPINO PRODUKT Mladeno-vac, da prihvati predlog svog prijatelja, da se oproba u ovom poslu. Zapravo, okupilo se petoro uspešnih poslovnih ljudi, po-bornika zdrave ishrane i ljubitelja prirode i prošle godine formi-ralo pomenutu kooperati vu. Tome je prethodilo godinu dana uspešnog “testa tržišta”, nakon čega je “pala” odluka da će se ALPINO PRODUKT defi niti vno baviti preradom mleka od najbolje francuske rase koza ALPINA. U mestu Pružatovac, podno Kos-maja, na zemlji koja ničim nije treti rana, bez ikakvog zagađenja u blizini. Kozji sir su rešili da odime na bukovini i da mu nadenu ime IMPERIUM CAPRA.

U njihovom kozjem carstvu trenutno ima 100 grla. Trenutni kapacitet proizvodnje je 500 kilograma mesečno u siru. Primar-ni pečat kvalitetu ovog sira daje velika količina mleka koje ide u svaku krišku, konkretno čak 12 litara za 1 kilogram tvrdog dimljen-og proizvoda. Zati m, to mleko daju koze koje su stalno na ispaši, na potpuno čistom, ničim treti ranom terenu, na jugozapadnom delu Kosmaja. To tle obiluje najrazličiti jim travama od kojiih su

mnoge lekovite. Travke mešaju sa zasadima lekovitog bilja, kao što su kamilica i nana. Jasno je da su koze sa takvom ishranom u najboljoj formi, pa samim ti m i daju savršeno mleko. Inače, kada je reč o pomenuti m brojkama u vezi sa travama, da bi bilo jas-nije o kom se redu veličina radi, krave pasu duplo manje vrsta. Kvalitet ovom proizvodu daje i savršena higijena prilikom same muže, kao i u samoj mlekari.

Upravo ta higijena je vrlo važna kod proizvodnje kozjeg sira, jer kada nije sprovedena u dovoljnoj meri, onda se javlja onaj “jak šmek” zbog kojeg mnogi ljudi “beže” od ovog mlečnog proiz-voda. Razlog zašto su se opredelili za ovu vrstu koza je zato što njihovo meso i mleko imaju neutralni miris, za razliku od naših domaćih, belih koza. Zadrugari iz Pružatovca su od starta rešili da rade kako treba, tako da je na njihovoj farmi i samoj mlekari

IMPERIUM CAPRA dimljeni tvrdi kozji sir – blago Šumadije svetskog kvaliteta

38

FOTO

: IZ

ARH

IVE

ZADR

UG

E

Netaknuta priroda – zdrava stada

Kozje mleko pogoduje za brohnije, surutka je odlična za sani-ranje problema sa jetrom, a čak ima i pozitavan efekat kod ljudi obolelih od neke vrste karcinoma. Da ne pričamo što mleko i sir snižavaju holesterol. Sir zbog visokog sadržaja proteina rado konzumiraju sporti sti .

– kao u apoteci. Koriste najsvremenije muzilice iz kojih mleko ide u kante pa dalje u preradu, a u planu je u budućnosti da mleko direktno ide u laktofriz, da radnici nemaju dodira sa ti m. Tako će stepen higijene biti podignut na još viši nivo. E onda kao šlag na tortu dolazi tradicionalno dimljenje u pušnici, na bukovini. Iako zbog tog postupka dolazi do kaliranja za 25 odsto, pa je samim ti m za svaki naredni kotur potrebno sve više i više mleka izmusti , efekat je takav da niste sigurni jedete li pečenicu ili sir. Da, da...Upravo takav uti sak se sti če kad gricnete tek odimljenu krišku. Lepo upakovan proizvod ni u daljem putu od farme do trpeze ne gubi gotovo nimalo na tom fantasti čnom ukusu. Dakle, 100 odsto kozji sir, pritom zdrav, sa čak 24 odsto proteina.

Taj preukusni i zdrav delikates nalazi se u prodaji u marketi -ma u Beogradu, Mladenovcu, Aranđelovcu (Fortuna marketi ), Cash&Carry u Zemunu, specijalizovanom web-shop DOMACCI-NI. Prostorno proširenje, kažu iz zadruge, nije u planu, već rad na koopeaciji. Naime, nameravaju da od ovogodišnjeg jarenja, ženke poklanjaju onima koji žele da uđu u ovaj posao, a nemaju fi nansi-jskih mogućnosti . Takođe, spremni su i da kupuju doodatna grla za kooperante. Na taj način pojedinac postaje njihov kooperant, zadruga mu obezbeđuje i muzilicu i hranu, a on će ono što mu je dato vrati ti kroz mleko koga, ako uzmemo u obzir koliko mora da ide iza kilogram vrhunskog sira-nikad dosta. Ugovor bi bio potpi-sivan na pet godina, bila bi obezbeđena pristojna mesečna plata,

a svaki kooperant bi dobio onoliko koza koliko mu želi. U obavezi je kroz dve godine, kad se ojare koze da vrati žensku jarad i on-da ona idu nekom narednom saradniku. ALPINO PRODUKT bi na ovaj način proširio stado na 500 do 1.000 grla.

Kada smo kod samog kozarstva, ako ljudi hoće da ga rade kako valja, zaista je skup posao. Masnoća mleka je niska, samim ti m ga treba više, a to znači i koza. Jedna koza pred jarenje, umati čena košta od 150 do 200 evra. Ovim poslom se, na pravi način, kao u ovoj Šumadijskoj zadruzi, nažalost, ne bavi veliki broj ljudi u Srbiji, u marketi ma ima tek pet možda proizvođača. Takođe, ni posedo-vanje skupog HACAAP serti fi kata nije čest slučaj. Kada se sve to zbroji, jasno je da imamo ispred sebe veoma vredan brend, za koji su uživaoci dobrih zalogaja spremni da izdvoje koliko god iz-nos, jer hedonizam za njih nema cenu. Ono što je takođe drago-ceno jeste udruženost. Naime, ovi Mladenovčani iskreno žele da u ovom poslu ne budu usamljeni primer, već da vremenom dobiju kvalitetnu konkurenciju, proizvođače koji bi se udruživali, pa lakše mogli da sjajan delikates kao što je kozji sir predstave na nekom velikom stranom tržištu, kao što je recimo Rusija.

FOTO: IZ ARHIVE ZADRUGE I SA BLOGA „VITKI GURMANI”

39

Ovaj “mašinac” po obrazovanju u poljoprivredu je najpre kročio kroz živinarski posao sa ocem. Nakon toga je imao trgovinsku radnju, a u kozarstvo je, kao što rekosmo, “uleteo” preko noći. Međuti m, budući da Markovići poslednja dva veka na svojim imanjima gaje i koze i ovce i krave, možemo reći da je gen za bav-ljenje stočarstvom zaista jak. Bitno je reći da je do dan-danas u potpunosti zadržana ta tradicionalna receptura sira

Ze mljo rad nič ka za dru ga Zu bin Po tok pro mo vi sa la je no vi sto od sto pri rod ni pro iz vod, je din stven ne sa mo kod nas ne go i u sve tu - li vad ski med sa voć nim vlak ni ma. Pro mo ti v no je

pred sta vljen na AGRO BEL GRA DE Saj mu vo ćar stva, vi no gra dar-stva i po vr tar stva kra jem ja nu a ra, a pre to ga u Pa ri zu. Ve o ma us pe šan na stup ima la je i na saj mu tu ri zma u Be o gra du kra jem fe bru a ra. Ka ko is ti če Ra de Utvić, di rek tor Za dru ge, ovaj pro iz vod ra di se po ori gi nal noj re cep tu ri a ana li zu oba vlja ju re no mi ra ni in-sti tu ti u Mon tre a lu i Mo skvi.

Tre nut no se ra de pa ko va nja u te gli ce od 300 gra ma, 90 od sto sa dr ža ja či ni pri rod ni li vad ski med a 10 od sto pri rod na voć na vlak na. U jed noj te gli ci vlak na mo gu da bu du od jed ne do če ti -ri ili pet voć ki, u za vi sno sti od pri rod nih i zdrav stve nih svoj sta va vo ća o ko me je reč.

Li vad ski med se kom bi nu je sa vlak ni ma vo ća ko je je kom pa-ti bil no i či ja se svoj stva me đu sob no do pu nja va ju. Pri me ra ra di, med sa vlak ni ma šlji ve, viš nje i bo rov ni ce do bi ja po se ban ukus i zdrav stve na svoj stva, dok se dre nji na ili ši pak naj bo lje kom bi-nu ju sa mi sa me dom. Jed na od kom bi na ci ja je li vad ski med sa

vlak ni ma ja bu ke, viš nje, šlji ve i vi za li sa, le ko vi te ko rov ske bilj ke ko ja ra ste u brd skim pre de li ma, či ja zdrav stve na svojjstva su ma lo po zna ta ši roj jav no sti . Ili med sa vlak ni ma ja bu ke, ma li ne, bo rov-ni ce i ja re bi ke, od no sno šlji ve, viš nje i šum ske bo rov ni ce. Tre nut-no se pra vi šest vr sta ovog pro iz vo da sa raz li či ti m voč nim vlak ni-ma, a za jed nič ka ka rak te ri sti ka svih je što su sto od sto pri rod ni.

Pri ro da u te gli ca maMed se ina če svr sta va u zdra vu hra nu pr vog re da, a u kom bi na ci ji

sa ovim voć nim vlak ni ma, ima po seb na le ko vi ta svoj stva. Pre po-ru ču je se vi še kao pre ven ti va za do bar imu ni tet i po moć no le ko-vi to sred stvo, ne go kao hra na. Po seb no je va a žan u is hra ni de ce. Pred nost ovog pro iz vo da, ka ko is ti če Utvić je ste u to me što se de ca lak še na vi ka va ju na ovaj med sa vlak ni ma vo ća, ne go na sam med, jer mu voć na vlak na da ju po se ban ukus, a ne u po re di vo je bo lji u od no su na raz ne vr ste eu ro kre mo va i dru gih in du strij skih na ma za. A raz li ka u kva li te tu i hran lji vim ma te ri ja ma se ne do vo di u pi ta nje.

Ra de Utvić ka že da je ovo je din stven pro iz vod ne sa mo u Sr-bi ji ne go u sve tu.

“Po se ći vao sam mno ge saj mo ve ši rom Evro pe i nig de ni sam vi deo ova kav pro iz vod. Za to po la že mo ve li ke na de u iz voz na tr-žiš ta gde smo već pri sut ni sa na šim stan dard nim pro iz vo di ma. Mo že mo da se tak mi či mo sa svi ma i da bu de mo pr vi ili me đu pr vi ma.”, uve ren je Utvić.

Pri rod na i am ba la žaTe gli ce su sta kle ne, upa ko va ne u le po di zaj ni ra nu pa pir nu ku ti -

ju. Jed no pa ko va nje či ne tri te gli ce, a pred nost je što ku pac mo že

Li vad ski med sa voć nim vlak ni ma i hra na i lek

ZZ Zu bin Po tok pred sta vi la no vi 100 od sto pri rod ni pro iz vod

Po čet kom go di ne na saj mo vi ma u Pa ri zu i Be o gra-du li vad ski med sa voć nim vlak ni ma u ne ko li ko va-ri jan ti – us peš no je pro mo vi san. “Pri hva ćen je i kod nas i u sve tu. Ovaj pro iz vod je i hra na i po moć no le ko vi to sred stvo”, ka že Ra de Utvić, di rek tor za dru-ge Zu bin Po tok, ko ja iz vo zi vi še od 90 od sto ukup ne pro iz vod nje u Ne mač ku, Polj sku, Fran cu sku, Au-stri ju, Slo ve ni ju.

zah te va ti kom bi na ci ju ko ju že li. Mo gu sve tri te gli ce da bu du iste, ili raz li či te, po že lji.

“Teh no lo zi nas obič no pi ta ju ka ko smo doš li do ova kvog pro iz vo da. To je na rav-no na ša ma la taj na ko ju će mo za dr ža ti za nas. Re cep tu ra je na ša, pr vu ana li zu je ra-di la jed na do ma ća la bo ra to ri ja, a kon tro lu kva li te ta re no mi ra ne usta no va iz Mo skve i Mon te ra la, što je po seb no va žno zbog iz vo za u evrop ske ze mlje ko je pri hva ta ju sa mo ser ti fi ka te re no mi ra nih usta no va”, ob jaš nja va Utvić.

Za sa da se ovaj pro iz vod pro da je na do-ma ćem tr žiš tu, ali su stran ci već po ka za li in te re so va nje pa će vr lo ve ro vat no usko ro kre nu ti u iz voz. Pr ve po hva le doš le se na Sve to sav skom ba lu u Pa ri zu, gde je li vad-ski med sa voč nim vlak ni ma bio za stu pljen na iz lo žbi na ših tra di ci o nal nih pro iz vo da.

Pr ve po hva le na Sve to sav skom ba lu u Pa ri zu

“Pa ke ti ć od tri te gli ce tre nut no koš-ta oko dve hi lja de di na ra, ili 17 evra, što je mo žda za ne kog sku po, ali ima mo do-sta miš lje nja da bi tre ba lo da bu de sku-plji ima ju ći u vi du sa dr žaj i kva li tet. Ne ki stran ci su nam da li su ge sti je da je to za evrop sko tr žiš te ni ska ce na i da tre ba da bu de neš to ve ća”, ka že Utvić.

Za dru ga Zu bin po tok je do mi nant ni iz vo znik, pre ko 90 od sto pro iz vod nje pla si ra na tr žiš te Ne mač ke, Polj ske, Fran cu ske, Švaj-car ske...Zna čaj ne ko li či ne ro be is po ru če ne su u de cem bru i ja-nu a ru, a pri pre ma ju se no ve.

“Ne sme mo da do pu sti mo da nas ne ma na tr žiš tu ko je smo teš ko osvo ji li. Na ši kup ci mo ra ju da bu du kon ti nu i ra no snab de-ve ni, za to vo di mo ra ču na o na bav ci si ro vi na i ne do puš ta mo da nas iz ne na di lo ša go di na. Za to si ro vi ne na ba vlja mo na vre me ne sa mo u Sr bi ji ne go i u Se ver noj Ma ke do ni ji, Al ba ni ji, Cr noj Go ri, BiH”, ob jaš nja va Utvić.

Brend “Fru ity” po znat i u sve tuVoć ne so ko ve sa bren dom “Fru ity” za dru ga pre te žno pla si ra na

do ma će tr žiš te, a ne dav no su po sled nje ko li či ne ovih so ko va kao i vo ća i po vr ća, smr znu tog i pa ko va nog u ma le ku ti je kao go tov pto i zvod, pla si ra ne na tr žiš te Au stri je, Fran cu ske. Ta ko su oslo-bo đe ni ma ga ci ni za no vu se zo nu. Je din stve ni su po šum skim plo do-vi ma, le ko vi tom bi lju, šip ku, bo-rov ni ci, šum skim ja go da ma, ku pi-ni, dre nji ni, pe-čur ka ma.

“Od po čet ka go di ne iz ve zli smo oko 200 to na vo-ća, po vr ća i šum-skih plo do va. Deo pro iz vo da se pre-ra đu je jer je cilj da se što je mo-gu će vi še iz vo ze go to vi pro iz vo di, ko ji ima ju ve ću ce nu”, ka že Utvić.

To je ot pri li ke 10 od sto go diš nje pro iz vod nje, ko ja va ri ra u za-vi sno sti od vre men skih uslo va i ro da.

“Ove go di ne oče ku je mo da ot ku pi mo dve-tri hi lja de to na ro-be, ra di se o šum skim plo do vi ma, ma li ni, ku pi ni, ri bi zli, po vr ću, a sve po ti če iz eko loš ki či ste sre di ne sa pa di na Ko pa o ni ka, a deo se ot ku plju je i od ko o pe ra na ta iz su sed nih dr ža va”, is ti če Utvić.

D. De lićUtvić na štandu KiM na Sajmu turizma FOTO: D. D.41

Ovaj nobelovac i veliki prijatelj Srba deo odmora provodi u Velikoj Hoči u etno domaćinstvu Srđana Petrovića, a vino “zavičaj” ove vinarije je njegovo omiljeno piće. Ima li bolje preporuke za vino i etno turizam nego što je ova. Vinica Petrović čuva delove vinovoda Cara Dušana, kojim je vino teklo od Velike Hoče do prestonog grada Prizrena!

Srđan Petrović iz Velike Hoče na Kosovu i Mertohiji je šesta generacija u porodici Petrović koja se bavi proizvodnjom vina i etno turizmom. Njegova “Vinica Petrović” jedna je

od nekoliko vodećih vinarija iz južne srpske pokrajine, a ove go-dine po drugi put dobija prestižno priznanje “Etnobrend godine”.

Velika Hoča je po vinu poznata od davnina, još u Rimsko doba ona je bila centar vinogradarstva i vinarstva. Ima idealan geo-grafski položaj s pogodnom strukturom zemljišta i velikim bro-jem sunčanih dana u godini. U Srbiji Nemanjića, Velika Hoča nastavlja tu tradiciju, a zapisano je da je Stefan Nemanja u 12. veku ovaj kraj sa nekoliko naseljenih mesta poklonio manasti-ru Hilandar. Velika Hoča se za vreme Namanjića ubrzano raz-vija, postaje veliki trgovački i zanatski centar, nezaobilazan i za neprevaziđene Dubrovačke trgovce koji tu osnivaju i jednu od svojih brojnih kolonija. Srednjovekovnom magistralom koja je vodila od Prizrena preko Rasa do Dubrovnika, izvozilo se vino,

Vinica Petrović inspiracija i za velikog Petera Handkea

Handke i Srđan Petrović

42

FOTO

: FEJ

SBU

K ST

RAN

ICA

VIN

ICE

PETR

OVI

Ć

med, vosak, vuna, posuđe, sir. Velika Hoča je tada imala blizu 50.000 stanovnika, 24 crkve, trgovi su bili puni sveta, podizali su se novi vinogradi, vinice i konaci. U vreme Cara Dušana od Velike Hoče do prestonog grada Prizrena bio je sagrađen vinovod kako bi se vino brže transportovalo, a možda i jedini dokaz tog jedin-stvenog poduhvata – delove cevi od opeke kojima je teklo vino, čuva upravo “Vinica Petrović”.

Dolaskom Turaka, proizvodnja nije prestala, veći proizvođači su dobijali tapije kao dokaz vlasništva na zemlji i objektima, a jed-nu takvu ima i Srđan Petrović. Kaže da je njegov pradeda dobio tapiju 1909. godine od sultana Mehmeda petog. Formiranjem Kraljevine Jugoslavije vinogradarstvo se još više razvija a u Ora-hovcu kod Velike Hoče postojala je jedna od najvećih vinarija u socijalističkoj Jugoslaviji.

Srđan Petrović je veliki promoter metohijskih vina, redovno učestvuje na velikim sajmovina i specijalizovanim izložbama širom Srbije, gde ljubitelji dobrog vina mogu da kupe ove proiz-vode po promotivnim cenama.

Vinica Petrović se bavi i etno turizmom i to je delatnost kojoj se trenutno posvećuje velika pažnja. Najbolji promoter ovog etno domaćinstva je nobelovac i veliki prijatelj Srba Peter Hadke, koji kod Petrovića ima svoju sobu gde boravi kada dođe u Veliku Hoču. Ta soba je vrlo jednostavna, nalazi se u prizemlju, s pogledom na staru lozu ispod koje veliki pisac beleži redeove nekog novog dela.

“S ponosom mogu da kažem da je Handke kod nas bio neko-liko puta, našao je u Hoči neki svoj mir i inspiraciju. Očekujemo ga ponovo ove godine, pošto se snima dokumentarni film o nje-mu”, kaže Srđan Petrović.

Na prošlom Sajmu turizma u Beogradu Srđan Petrović nam je rekao da je opremljena još jedna soba sa dva ležaja. Putnicima namernicima na raspolaganju su sobe, nameštene u etno stilu, domaći specijaliteti i stara metohijska jela, uz obilazak vinarije, crkvi i manstira iz vremena Nemanjića. D. Delić

Vina od autohtonih sorti grožda

Najpoznatija vina Vinice Petrović su “metohijsko crveno”, “carsko crveno” i “zavičaj”.

“Metohijsko crveno” je vino sa geografskim poreklom, pravi se od sorti vranac, game i prokupac, kao njihova ide-alna mešavina.

“Carsko crveno” se pravi po staroj recepturi od autohtonih sorti prokupac i vranac, donosi duh viteštva iz vremena Cara Dušana, a 2008.godine je proglašeno za najbolje domaće vi-no od starih sorti.

“Zavičaj” je belo vino, pravi se takođe od autohtonih sorti, graševine i smederevke, a to je omiljeno vino nobelovca Pe-tera Handkea. Kada dolazi u Hoču, pije samo ovo belo vino, a uz njega je svakog dana pisao nešto što ćemo tek čitati.

Pored vina Vinica Petrović proizvodi kosovsku lozovaču i rakiju od dunje.

Na Sajmu turizma u Beogradu FOTO: MB

43

UMAMI testenine – idealan spoj tradicionalnog i modernog, produkt pun ljubavi, ukusa i zdravlja

Ljubav i vizija...komotno bi sa te dve reći moglo da se dočara sve ono što čini divan mladi bračni par iz Ivanjice, Ocokoljići. Jer, iz ljubavi prema svojoj deci, pa i želji da za dobrobit

svog zdravlja, stvore zdrav, unikatan proizvod, oni su razvili oz-biljnu poslovnu viziju. Najpre je sve krenulo kao dodatni posao, jer i Dejan i Marina imaju svoja primarna radna mesta. Ona u trikotažnoj industriji, on u trgovini, ali sve vreme u duši i mislima u TESTU. Da, da, govorimo Vam o radionici UMAMI, za izradu domaće testenine od rezanog i sušenog testa u proizvodnji koja počiva na obradi rukama od kvalitetnih sirovina po tradiciona-lnom receptu, rukama mešene, ručno i sečene. Ono što je ino-vativno i prilagođeno savremenim trendovima, jesu maštoviti ukusi. No... strpite se... na “čaroliju” vredi čekati!

Početak priče kod ovih vrednih i kreativnih ljudi bio je ova-kav... Dejan je već imao desetogodišnje iskustvo u radu sa tes-

tom i shvatio je da je vreme da ono što ume i voli da radi, treba da pretvori u sopstveni biznis. Poptpuno prirodno, u priču se uključila i Marina i pre oko dve godine su u okviru svog poljo-privrednog gazdinstva, na kome inače uspešno gaje, između os-talog, savršene maline i čeri paradajz, otpočeli stvaranje UMA-MI magije. Po prirodi veliki radnik, a i uvek spremna da nauči nešto novo, junakinja naše priče se prijavljuje za obuku za digi-talne preduzetnice u ruralnim podrčjima, što je doprinelo, ka-ko kaže, da njeni prvi preduzetnički koraci budu sigurniji i da nastavi da napreduje u samom poslu. I onda je Marina, kao i svaka domaćica, najpre “zamesila” rezance za supu. Međutim, u priču se onda umešao Dejanov prijatelj koji je, znajući da on radi već dobro sa testom, ponudio sušaru i mašinu za rezance. I žena ko žena, koja tačno zna šta želi, a još više šta ne, prosto nije bila zadovoljna kako proizvod izgleda kada je “provučen kroz

44

mašinu”. Zato je, bez obzira što je to teži put, rešila da ne pravi kompromis sa kvalitetom. Odluka je pala – proizvodnja ostaje ručna! Kako ona navodi, htela je od starta da budu drugačiji na tržištu, pa je osim te tradicionalne, manuelne proizvodnje, još jednu svoju zamisao sprovela u praksu. Proizvodi će biti pakovani ne u kese, već u moderno dizajnirane kutije. UMAMI brend je, zahvaljujući tome, istovremeno i TRADICIONALAN i MODERAN.

E, a šta se u tim, estetski savršenim pakovanjima još krije osim rezanaca? Upravo pod ruku sa onom tendenecijom ka inova-tivnosti, ide i priča o proizvodnji taljatela. Sad će neko reći...”pa čekaj, ali taljatelje su italijanski brend”. Ok, možda ih izvorno je-su kreirali “Azuri”, ali kako nešto što nastaje od najkvalitetnijeg domaćeg brašna sa iz Zapadne Srbije, od domaćih jaja, i sa pre-poznatljivom srpskom srčanošću i upornošću, može da ne bude nazvano NAŠE Iiliti ETNO?! Dakle, potpuno je to neki Moravički šmek i kraj!

No, najbolje tek sledi...UKUSI. Ocokoljići taljatele prave sa spanaćem , heljdom i sa njenim veličanstvom – crnom čokoladom. Iako je svaki njihov proizvod prste da poližeš i da ne znaš za dosta, moramo biti iskreni i reći da su naš favorit ove čokoladne zavodnice. Ne zna čovek da li da kaže da jede teste-ninu ili vrhunski slatkiš. Kako je rekla Sara Petrović, Dejanova i Marinina saradnica: “Tačno dođe umesto palačinki. Kraće sto-jim uz šporet, a sladim se i gledajući”. Da ne pričamo kako do-bro idu uz neko rashlađeno belo vino. Pa hedonizam do plafona!

Do plafona, i ništa je niže, kod Ocokoljića je i kvalitet sirovina. Kao što rekosmo, oni svoje testenine uglavnom prave sa na-jkvalitetnijim belim pšeničnim brašnom. Ima varijanta i sa helj-dom, a takođe i sa organskim speltinom brašnom sa Zlatara. To je, podsetimo, stara sorta pšenice koja ima debelu opnu i bolje štiti od štetnih uticaja. Sadrži belančevine, masti, ugljene hi-drate, minerale, vitamine i celulozu koji su u idelanom odnosu. Ukusna je i lako svarljiva.

Njihova testenina ima epitet DOMAĆA jer je u njenoj proizvodn-ji upotrebljeno najmanje 372 grama melanža od jaja na kilogram mlin-skih proizvoda. Upravo to je osnov, objašnjava Marina, da bi na ambalaži pisalo DOMAĆA. Jer, da je sadržaj ja-ja manji, onda bi moralo da piše TES-TENINA SA JAJIMA. Njihovi proizvodi su, dakle, ne samo TRADICIONALNI i UKUSNI, već i ZDRAVI. Jer, sama jaja su jedan kompletan protein, jeftin, niskokaloričan a po bogatstvu sastojaka u rangu sa nemasnim mesom i ribom. Ocokoljići puno žele, ali isto tako i puno rade. Vrlo mudro osluškuju ukuse kupaca, “snimaju” nove tendenci-

je, planiraju nove ukuse, ali istovremeno i ne daju na tradiciju. Deo te tradicije u perspektivi bi moglo da bude i jedno etno-

domaćinstvo, budući da imaju svoje imanje na oko tri kilometra od Ivan-jice, gde je vazduh božanstven, gde niče preuskusno voće i povrće iz nji-hove bašte, gde se prosto rečeno vo-li i čuva DOMAĆE. S obzirom da smo imali priliku da osetimo taj entuzi-jazam ovih mladih ljudi, da vidimo sa koliko ljubavi, znanja i truda pravi UMAMI, uopšte ne sumnjamo da će ovaj njihov, formalno još uvek do-datni posao, prerasti u jedan jedini,

vrlo uspešni biznis. Takođe, već vidimo turističku tablu koja vodi pravo do njihovog gazdinstva!

Marija Božanić

Dejan i Marina zajedno sne u pretvaraju u javu FOTO: M. Milić

UMAMI je peti ukus koji , zaparvo, samostalno nema ukus ali daje osećaj prijatnosti raznovrsnoj hrani. UMAMI znači ukusan, prijatan. Kako kaže Marina, ”ukusno i mi”, što znači da se testenina

proizvodi sa istom predanošću kvalitetom, kako za svoju porodicu, tako i za sve druge

ljude. Dakle, jedna fuzija ljubavi, marljivosti i savršenstva ukusa

FOTO: IG (MAMITINA KUHINJA)

FOTO: M. Ocokoljić

Kada kažemo ZANATI, uz tu reč uglavnom ide epitet STARI, a neretko i konstatacija da isti IZUMIRU. Međutim, postoje neke poslovne priče, koje odolevaju zubu vremena ma ko-

liko one bile asocijacija na davnu prošlost i ma koliko ovo bio 21. vek prepun tehnoloških čudesa. Opstaju jer je u njih utkan rad nekoliko generacija jedne porodice, puno znanja, truda, ljubavi. A opet, iako postoje bezmalo jedan vek, zahvaljujući novim gen-eracijama, unapređuju proizvodnju i vrlo su moderni po svojim proizvodima. Pričamo vam o porodici Jordanovski, čuvenim beo-gradskim koradžijama.

Proizvodnja počela daleke 1926. godine – Sa Kostom, četvrtom generacijom koja se u ovoj porodici bavi ocim zanatom, razgo-varali smo u divnoj dorćolskoj, Gospodar Jovanovoj ulici, u nji-hovoj radnji. Evo kakvu nam je vedru priču ispričao tog oblačnog junskog dana...

“Moja porodica je proizvodnju kora započela davne 1926. go-dine. Prvi je bio moj pradeda. Sve je počelo iz Makedonije, po uzoru na Grke. Zbog makedonizacije smo tih davnih dana od Arsenovića postali Jordanovski”, priča Kosta. Ovde, u Beogradu, zanat su učili u početku od prvog koradžije, izvesnog Arkadija iz Sarajevske ulice. Pre dolaska na Dorćol, radnju su imali u Zetskoj ulici, opet u strogom centru grada.

Visoki kvalitet princip od prvog dana – Ovi vredni Beograđani su čitavih sedam decenija proizvodili isključivo kore, da bi pre nešto manje od 30 godina u asortiman uvrstili mlince, kore za lazanje, taljatele, štrudle, vanilice, baklave i mnoge druge proizvode. Inte-resantno je da su do pre desetak godina baš sve ručno pravili. Onda je Kosta rešio da modernizuje proizvodnju i kupio je najkvalitetnije mašine za testo. Kaže da je u početku bilo otpora od njegovog oca jer je on bio ubeđen da će to pokvariti kavlitet proizvoda i da će izgu-biti deo mušterija. Međutim, ne samo da nisu ostali bez redovnih kupaca, već su stekli i nove. Jer, zahvaljujući toj modernizaciji, počeli su da prave recimo taljatele (klasične, sa cveklom i sa spanaćem), što je privuklo mlađu populaciju u radnju na Dorćolu. Starije dame, inače, najredovnije mušterije, takođe su bile zadovoljne novinom. Kupci zadovoljni, a i porodica Jordanovski, budući da sad mušterije ne dođu samo po jednu stvar, već recimo pazare i za sva tri obroka, kao i za dezert.

Kvalitet i majstorluk – principi oduvek – E sad, rekosmo da bojazan Kostinog oca nije bila opravdana kada su mašine u pitanju. A zašto nije?

Pa zato što se u ovoj priči, čak ni sa tom modern-izacijom nije odustalo od osnovnih principa njihovog poslovanja. A to je KVALITET I MAJSTORLUK. Dakle, iako sada značajan deo posla obavljaju mašine, ruke

čitave porodice Jordanovski i dalje su veoma uposlene. Radi Kos-ta, njegovi roditelji, supruga, brat, sestra. Naravno, imaju i mimo porodičnog kruga angažovane vrhunske majstore. Drugi razlog zašto proizvodi nisu izgubili na kvalitetu su njihovi sastojci. Verovali ili ne, u mašine idu sveža jaja sa farme, a ne u prahu, kako ogrom-na većina pekara, pa i koradžija radi. Takođe, koriste najkvalitet-nije DURUM brašno i u stanju su da plate i do 6-7 puta skuplje određeni tip brašna u odnosu na konkurenciju. Brašno koje oni koriste je od što celovitijeg zrna pšenice, a koriste ga u velikim količanama, jer na materijalu ne žele da štede. Oni, dakle, prave vrhunske mašinske proizvode, a po domaćoj recepturi. I po tome su zaista raritetni u svom poslu. I ako uzmemo u obzir ovakve re-zone u poslu, pa zaista ne čudi nastavak priče...

Pravili gibanicu za kralja Aleksandra – E a u nastavku objašnjavamo zašto radnja Jordanovskih zvanično nosi naziv “King’s Shop”. Ako ste pomislili da je to zbog kraljevski kvalitetnih proizvoda, niste omašili. I sami smo se uverili kakva gibanica nastaje od kora iz ove radnje, pa lazanje na kojima bi i Italijani mogli da nam čestitaju, pa slasne baklave, izvrsne štrudle, a o vanilicama koje se tope u ustima da ne govorimo...Ne, značenje naziva ove koradžijske radionice je sledeće: NJIHOVE PROIZVODE JE DAVNIH DANA KONZUMIRAO KRALJ ALEK-SANDAR KARAĐORĐEVIĆ LIČNO. Da da, još je Kostin deda nosio kralju na dvor vruću, masnu, preukusnu gibanicu. Čak i godinama kasnije, preko ađutanata, Karađođevići su kada imaju slavu ili drugu svečanost, naručivali gibanicu od Jordanovskih.

Dakle, znala je još onomad pomenuta krunisana glava šta valja. Znaju to generacije i generacije Beograđana. I s obzirom na Kosti-no načelo, da se čuva tradicija, ali uvode i inovacije, mislimo da će oni i dalje oduševljavati postojeće i privlačiti nove mušterije. Kada smo pravili ovu priču, imali smo želju da izdvojimo neki poseban robni brend, da on bude taj primer unikatnosti. Međutim, kada smo tog kišnog junskog dana završili veoma vedar razgovor, shva-tili smo da su zapravo Jordanovski – brend za sebe. Oni na najbolji mogući način čuvaju jedan stari zanat. M. Božanić

FOTO: IZ ARHIVE JORDANOVSKOG

Samo majstorluk može očuvati zanatŠto se tiče samog zanata, prema Kostinim rečima, može se reći, da

nažalost izumire. Jednim delom jer koradžije zatvaraju radne, a drugim delom jer prelaze u pekarstvo. Naš sagovornik ukazuje da pekarstvo odavno koristi mašine i oni naprosto idu na kvantitet i jeftinije proiz-vode. U Beogradu, navodi, postoji, možda 30-ak pravih koradžija pop-ut Jordanovskih, koji ručno mese, razvlače, kidaju teksto. Jednostavno, rezon im je da treba platiti dobrog majstora. Njihove mušterije su go-

dinama bile mahom stari-je dame, domaćice, a od kada su u asortiman uba-cili proizvode poput talja-tela ili kora za lazanje, sve više mlađe osobe pazare kod njih.

Koradžije Jordanovski – vrhunski majstori svog zanata koji su očarali i kralja

Prodaja: Ul. Gospodar Jovanova, pijaca Skadarlija, restorani, „Pelivan”...

Karolj Horvat iz Bačkog Petrovca jedan je od najboljih proizvođača čuvenog petrovačkog kulena, odnosno petrovske

klobase, kako ga zovu u ovom kraju. U ovom gradiću na putu od Novog Sada ka Odžacima, vredni Slovaci više od dva i po veka neguju tradiciju slovačke kuhinje, a petrovska klobasa je samo jedan od proizvoda čija se receptura prenosila s kolena na koleno i do danas se nije izmenila. Pravi se od tri vrste odabranog svinjskog mesa i prirod-nih začina, bez aditiva, konzervansa i drugih veštačkih primesa koje se koriste u industrijskoj proizvodnji. Radi se dakle, o 100 odsto prirodnom proizvodu, koji je sve više tražen ne samo kod nas nego i u Mađarskoj, Slovačkoj i drugim zemljama.

Horvat kaže da svi proizvođači petrovačkog kulena primenju-ju istu recepturu koja se ne menja vekovima, ali većina njih ima neku svoju malu tajnu koja utiče na određene nijanse u ukusu, stepenu ljutine i slično. Kvalitet i tradicionalni način pripreme se nipošto ne dovode u pitanje, pa se svaki kulen iz Bačkog Petro-vca svrstava u proizvod sa istom oznakom geografskog porekla. Svi majstori biraju najkvaklitetnije vrste mesa i prirodne dodatke, prosto se takmiče čiji će kulen biti bolji.

Kulen se pravi posle svinokolja u novembru i decembru, kao što smo rekli od tri vrste kvalitetnog svinjskog mesa uz do-datak 15 do 20 odsto najbolje slanine. Veoma je važno da svin-je budu sa tog područja, da su dobro uhranjene i da jedu zdravu hranu uz određenu količinu ječma, koji utiče na veću mesnatost. Proces pripreme ne zahteva puno vremena, ali za-to sušenje i zrenje traju od četiri do šest meseci. Tako kulen potpuno saz-ri u maju mesecu, kada se u Bačkom Petrovcu održava mali sajam Petrovske klobase koji s nestrpljenjem očekaju brojni ljubitelji ovog specijaliteta.

Kada je reč o pripremi ona se obavlja na sledeći način. Odabrani komadi me-sa se seku na sitne komade, samelju i stave na veći radni sto, zatim se doda-

ju sitno seckani beli luk i kim, koji moraju da budu sa područja Bačkog Petrovca, so, ljuta mlevena paprika, slatka mlevena papri-ka. Pravi majstori to sve dodaju “odoka” jer su godinama usavršili taj osećaj koliko čega je potrebno za određenu količinu mesa, a ima i onih koji dodaju tačnu gramažu svih začina, objašnjava Hor-vat. Meso se potom ručno mesi da bi se sjedinili svi sastojci i kada se dobije očekivani izgled, meso se ubacuje u prirodna creva. Kulen se zatim nosi u pušnicu gde se suši i sazreva.

Horvat kaže da je bitno da nema vatre jer se meso suši na dimu od bukovog drveta i na hladnom vazduhu. Najčešće se koristi sve-ga osam dimljenja, i posle toga sledi postupak zrenja na hlad-nom promajnom vazduhu koji traje od četiri meseca za klobase u tanjim crevima do šest meseci za one deblje.

Horvat ističe da potrošači znaju da cene zdravu hranu pa se najviše kulena proda po porudžbini a ostatak na sajamskim i gastronomskim manifestacijama, kojih u zadnje vreme ima sve

više. „Petrovački kulen se toliko traži da bi proizvodnja mogla da se znatno poveća, ali ukoliko bise prešlo na in-dustrijsku proizvodnju, to više ne bi bio taj proizvod”, ističe naš sagovornik. Zato petrovački kulen proizvode poljo-privredna gazdinstva i domaćinstva ko-ja ovaj specijalitet ljubomorno čuvaju od masovne proizvodnje. Proizvodnja bi svakako mogla da se poveća a da se zadrži ovaj tradicionalni način izrade, ukoliko bi proizvođači dobili određene subvencije i siguran otkup.

D. Delić FOTO: FEJSBUK (KAROLJ HORVAT)

Ovaj 100 odsto prirodni proizvod pravi se po recepturi koja se nije menjala dva i po veka, a poljoprivredno gazdinstvo “Karolj Horvat” iz Bačkog Petrovca jedan je od na-jpoznatijih proizvođača. Svi sastojci – od najkvalitetnijeg svinjskog mesa do začina moraju biti iz Bačkog Petrovca i okoline, i pažljivo se biraju, a od pripreme do zrenja potrebno je čak šest meseci

Jedan od najboljih promotera Bačke Palanke

46

Petrovački kulen – jedinstvena tradicija duga 250 godina

Na našoj manifestaciji maja 2019. godine

Horvat na jednoj od brojnih manifestacija na kojima predstavlja svoje delikatese

Njihovo geslo je „zdravo zemljište, zdrave biljke, zdravi ljudi“ . Oni su rešeni da na svojoj zemlji, uz veliki trud, znanje i puno ljubavi stvaraju najzdraviju i najukusniju

hranu najpre za svoje porodice a onda i za sve one koji u svakom trenutku žele da budu sigurni da konzumiraju kvalitetan proiz-vod. Oni uspešno rade svoje organske proizvode, utisci potrošača su odlični, a ukoliko dobiju odakle treba dodatan „vetar u leđa“ - tek će da nižu uspehe. Porodica Ivanković, na čelu sa domaćinom Draganom na svom imanju u Vrbovnu, nadomak Lazarevca, u okviru prvog sertifikovanog poljoprivrednog gazdinstva u Beo-gradu, bavi se uspešno proizvodnjom i preradom voća i povrća. Možemo slobodno reći da su Ivankovići majstori za „organiku“.

Edukacijom i praćenjem evropskih standarda do vrhunskih proizvoda

Ovi lazarevački proizvođači se nekoliko godina sa puno ljuba-vi, truda ali i znanja svoju i mnoge druge porodice hrane na-

jkvalitetnijim voćem i povrćem. Da bi sve to bi-lo tako, oni se permanent-no edukuju, pa slobodno možemo reći da nema ni-jednog važnog stručnog skupa posvećenog organi-ci da oni ne uzmu učešće. Prisutni su na najrazličitijim stručnim skupovima o or-ganskoj proizvodnji, a sve ukorak sa EU integracijama,

konkretno Poglavlju 11 i delu koji se odnosi na „organiku“. Uz pomoć uvaženih profesora poput gospodina Luke Radoje sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu ili tehnologa Dragoljuba Medića, Ivankovići su razvili paletu sjajnih proizvoda. Svo povrće u njihovim plastenicima je pod stalnim nadzorom stručnjaka, kao i sam proces prerade. Već četiri godine poseduju sertifikat dobi-jen od Centra za ispitiivanje namirnica (CIN) iz Beograda, o prera-di organski proizvedenog povrća i voća. Sva semena za proizvod-ju povrća kupljena su od Instituta za semenarstvo iz Velike Plane.

Zdravo, ukusno, zanimljivo iskombinovanoA šta sve lepo oni gaje i prerađuju? Kako nam je rekao Dragan,

na šest hektara, na imanju njegovog oca , imaju pod plastenicima zasade paradajza, 4-5 vrsta paprika, tikvica, šargarepe, krastavca. Iako iz njihove „kuhinje“ izlaze različiti finalni proizvodi, ono na šta su se bazirali jesu pelati, kečapi i slatko-ljuti sos (salsa). Prave takođe i slatko-ljuti džem od papričica, slatko-kiseli i kiseli. No, bi-lo da je voćna i povrtna linija proizvoda u pitanju, zajedničko im je da su niklu na tlu koje nije tretirano nikakvom hemijom, takoreći netaknuto je bi-lo godinama, a i zasadi su pot-puno „čisti“. Ni traga, dakle, od konzervansa ili bilo kakvih dru-gih veštačkih do-dataka. Što bi se reklo – po recep-

48

Kad kažemo organsko – mislimo na PG Ivanković iz Vrbovna kod Lazarevca

Nova linija „VRSNO“Ivanković otkriva da zadruga uveliko radi na lansiranju proizvodnje linije potpuno autentičnog i naziva „VRSNO“. Taj brend žele da promovišu preko ZZ Eko Šumadija Lazarevac za koju traže subvencije od države. Novo ime i etiketa a stari dobri sokovi od paradajza, sušeni paradajz u maslinovom ulju, pelati (ljuti i neljuti), džem od paradajza, džem od ljutih papričica, kečapi ljuti i neljuti. Ivankovići planiraju da pod ovim brendom na tržište, i to za početak, godišnje izbace oko 50 tona prerađenog organskog povrća.

FOTO: IZ ARHIVE PG IVANKOVIĆ

49

Pelat italijanske recepture a od srpskog „jabučara“

U paleti visokokvalitetnih proizvoda PG Ivanković jedan se posebno izdvaja. Njega gosti po restoranima sa vrlo istančanim ukusom – prosto obožavaju, a uveliko ulazi u domove mnogih kako u Lazarevcu i okolini, tako i šire. Reč je o pelatu – proizvodu od organski gajenog paradajza stare srpske autohtone sorte „jabučar“. Napravljen je po italijanskoj recepturi „pelato di pomodoro“. Paradajz prerađen bez ikakvih hemijskih aditiva i konzervansa, zadržava sve minerale i vitamine. Kako nam je Dragan rekao, „jabučar“ bude oljušten, pa u komadu pasterizovan. Jedino što bude dodato u procesu prerade jesu lovorov list ili origano. Postoji ljuta i neljuta varijanta, pa stvar ukusa ko šta odabere. Jedini je „problem“ što zadrugari

bukvalno ne stižu da proizvedu koliko mušterije traže ovaj sjajni proizvod.

tu naših baka, tako da svaki prerađeni plod zadrži svoju boju, ukus i miris. Jedino čime tretiraju svoje biljke jesu tinkture koje sami prave na bazi koprive ili zeolita. Potrošači sve ono što bude proizvedeno u Vrbovnu mogu da kupe na brojnim manifestaci-jama izložbeno-prodajnog tipa, a takođe i putem lične dostave. U ovoj vrhunskoj organici uživaju i gosti elitnih restorana u pre-stonici i knjige utisaka u tim ugostiteljskim objektima pune veo-ma dobrim komentarima. Posebna pogodnost je kupovina po preduzećima, na više rata, preko sindikata.

Veliki planovi čekaju subvencijePrema Ivankovićevim rečima, oni su za sada zadovoljni kako

ide posao, međutim, da bi ga unapredili, potrebna su podsri-cajna sredstva od države za koja su aplicirali i očekuju odgovor.

Planirana je izgradnja moderne hale od 400 metara kvadrat-ni, sa sendvič-panelima koji se koriste u prehrambenoj industri-ji po svim standardima za preradu organski gajenih proizvoda, kao i nabavka novih mašina za preradu. Takođe, da bi standard kvaliteta bio još viši, neophodno je uvođenje HACCAP-a, kao i GLOBAL GAP-a koji bi im omogućio ulazak u domaće trgovinske lance. Podrška im je bitna i zbog realizacije plana za otvaranje jedne prodavnice u Beogradu gde će biti izloženi proizvodi ka-ko ovog gazdinstva, kao i zadruge Eko Šumadija, čiji je većinski osnivač Ivanković. Takođe, potrošači će tu moći da probaju u kupe „kačerski med“, kao proizvode „La fruta“ iz Arilja. Najzad, takav dodatni „vetar u leđa“ će dobro doći zbog zapošavanja mladih ljudi, kao i uopšte – ostanka ljudi na selu. Dakle – i više nego potrebno.

Ovi uspešni poljoprivrednici iz Šumadije se trude ne samo da plasiraju vrhunske organske proizvode, već i da rade na edukaciji građana koliko je važno konzumirati ovako gajenu hranu. Ulaze u poljoprivredne škole i deci iz prve ruke objašnjavaju čitav proces proizvodnje, što bi se reklo – od korena do vrha. Takođe, u pos-ao uvode kooperante i sa neorganske poljoprivrede ih „šaltaju“ na organiku. Tako da je ovde mnogo šira poenta priče od samog agrara. Jer...kako rekosmo na početku – zdravo tle, zdravi plodo-vi – zdrava i nacija. A ima li šta važnije od toga? E zato, i ovde priča o njima i zato se nadamo i da će već od 2021. zahvaljujući uveliko do tad dobijenim podsticaja, sve zamišljeno – biti i ost-vareno. Ovaj etnobrend to zaslužuje.

Marija Božanić

5050

Prerada mesa Lemaić - Šid

VIŠESTRUKI ŠAMPIONI U PROIZVODNJI POZNATOG SREMSKOG KULENAOvaj nadaleko čuveni mesni delikates, pripada grupi proizvoda sa oznakom geografskog porekla, a porodica Lemaić iz Šida najpoznatiji je proizvođač i dobitnik najvećih sajamskih priznanja za kvalitet. Osvojili su sve što se osvojiti može, a njihov kulen je stigao i do Kanade, Kine, Belgije, Francuske....

Poljoprivredno gazdinstvo i Prerada mesa "Lemaić" višestruki je pobednik prestižnih sajamskih takmičenja, od kojih izdvajamo Međunarodni poljoprivredi sajam u

Novom Sadu i Sremsku kulenijadu u Erdeviku, koja je sinonim za promociju sremskih specijaliteta od mesa. Na obe manifestacije Lemaići su osvojili više prvih mesta i šampionskih pehara što je dokaz konstantnog kvaliteta koji se potvrđuje iz godine u godinu. Osvojili su sve što se osvojiti može. Taj kvalitet stalno dokazu-ju prisustvom na svim večim manifestacijama, koje su naročito važne zbog neposrednog kontakta sa potrošačima.

Lemaići su najpoznatiji po proizvodnji kulena, ali su poznati i po drugim specijaliteta kao što su sremska kobasica, sremska slanina, čajna kobasica, pršuta, pečenica i nezaobilazni čvarci. Svi ovi proizvodi prave se po staroj recepturi na potpuno priro-dan način, što znači bez ikakvih drugih dodataka koji se koriste u industrijskoj proizvodnji. Ovog puta pažnju posvećujemo srem-skom kulenu, proizvodu koji zbog duge tradicije i kvaliteta ima geografsko poreklo i kojeg na skoro isti način priprema svako uglednije poljoprivredno gazdinstvo u Sremu. Ali, svaki srem-ski kulen nije isti.

Mladen Lemaić ističe da se porodica proizvodnjom kulena bavi skoro 50 godina. Posao je naučio od svog oca Predraga, koji je "od malih nogu" savladao sve tajne dobrog kulena - od načina ishrane svinja, njihove rase do odabira mesa, obrade i pripreme, dimljenja, sušenja i zrenja. Lemaići imaju sopstve-

nu farmu i zaokružen proces proizvodnje. Biraju najkvalitetnije meso tako da od jedne svinje može da se uzme svega 15 do 20 odsto mesa, a ostalo ide u kobasice, slaninu, čvarke. Osim svinja sa svoje farme Lemaići kupuju i svinje od poznatih proizvođača iz okoline Šida i Sremske Mitrovice, za koje znaju kako se hrane.

Pravljenje sremskog kulena za Lemaiće je rutinski posao. Odabrano meso se seče na sitne komade, kada se ohladi, doda-ju se ljuta i slatka mlevena paprika, so, a kada se postupak pri-preme završi meso se puni u prirodno svinjsko crevo, dimi se nekoliko dana na dimu od bukovog drveta i piljevine, a onda se suši i sazreva na hladnom vazduhu četiri do šest meseci, u za-visnosti od debljine kulena.

Ceo proces se prati od početka do kraja, kako bi kulen dobio odgovarajuću crvenu boju i pikantan ukus.

"Za pravi kulen nisu dovoljni samo kvalitetno meso i začini, potrebne su godine rada, iskustvo i znanje. Pratimo sve faze u proizvodnji, od obora do gotovog proizvoda", ističe Mladen Lemaić.

Lemaić kaže da samo takav pristup može da dovede do dobrih rezultata. Kulen Lemaića je po preporuci došao i do Kanade, Francuske, Belgije, Kine, ali u manjim količinama, pošto je godišnja proizvodnja ograničena, zbog tradicionalnog načina izrade. Ipak, razmišlja se o širenju kapaciteta da bi se udovoljilo zahtevima brojnih kupaca. D. Delić FOTO: PRERADA MESA LEMAIĆ

Mnogi kažu da našem agraru nedostaju mala lepo dizajnirana pakovanja gotovih proizvoda, sa većim stepenom prerade, koja su znatno isplativija od prodaje sirovina. E to nudi „Plemić Komerc” iz Osečine, mala firma koja ima porodičnu tradiciju dugu više od 30 godina. Skoro 100 odsto njihove delatnosti čini proizvodnja i prodaja u tim malim pakovanjima koja su sve više tražena.

Branko Milovanović vlasnik “Plemić komerca” kaže da je njegov otac Žarko 1989. godine osnovao firmu za otk-up pečurki i šumskih plodova, koja je tada bila pionir u

ovom poslu i preduzetništvu uopšte. To je i danas jedna od njen-ih glavnih delatnosti. Najzastupljeniji su vrganj i lisičarka, pro-ces sušenja i prerade je usavršen, prave se mala pakovanja za maloprodajne objekte u skladu sa svetskim trendovima. Radi

se o zdravom proizvodu, jer pečurke rastu u čistim šumama, bez ikakvih agrotehničkih mera i tretmana. Ova mala pakovanja od 100, 200 i 500 grama u zavisnosti od proizvoda, mogu se tokom cele godine kupiti u maloprodaji a deo se izvozi u zemlje okruženja i neke članice EU.

Nekim Beograđanima je dobro poznata prodavnica ove firme na pijaci Vidikovac, gde se uvek mogu naći mala pakovanja pečurki, suvih šljiva, suve kajsije, jezgra od šljive i kajsije. Ova jezgra su bogata vita-minom B17 koji je dragocen kao pre-vencija protiv kancera.

“Naš primarni cilj je da ove prirodne proizvode iz Zapadne Sr-bije ponudimo tržištu i širem sloju potrošača. Suvu šljivu proiz-vodimo od 2005. godine sa našom robnom markom da se zna da je to šljiva iz Osečine i Zapadne Srbije, centra srpskog šljivarstva”, ističe Branko Milovanović.

“Plemić komerc” suvu šljivu u malim pakovanjima sada pla-sira i u trgovinski lanac Metro sa kojim ima uspešnu sarad-nju pa se na rafovima mogu naći i suve pečurke, suva ka-jsija, jezgra od kajsija i šljiva. Ulazak u jedan tako veliki lanac

nije jednostavan,podrazumeva se vi-sok kvalitet, pouzdanost i međusobno poverenje.

“Plemić komerc” ima oko hiljadu staba-la šljive, sušaru, a šljive po potrebi otku-pljuje i od drugih proizvođača. “Suva šljiva treba da bude jedan od naših nacionalnih brendova, čemu smo dali svoj mali dopri-nos. Najbolju suvu šljivu iz Osečine spo-jili smo s kvalitetnom belgijskom crnom čokoladom i napravili zdrav proizvod ko-ji je našao primenu u ugostiteljstvu. Ta čokoladirana šljiva, lepo upakovana nala-zi se u restoranima i hotelima koji svojim gostima žele da ponude autentične srp-ske proizvode”, kaže Milovanović. Jedan prestižni hotel iz Vrnjačke banje tu čoko šljivu u brendiranoj maloj kutijici poklanja gostima i služi je uz kafu i piće. Za jedan domaći trgovinski lanac sa stotinak pro-dajnih objekata širom Srbije, “Plemić ko-merc” plasira mala pakovanja suvih šljiva pod brendom “Fina”. “Pošto su uslovi po-slovanja sve složeniji naš asortiman širimo i nekim uvoznim artiklima koji su srodni našim, kao što su pistaći, leblebije, kandi-rana brusnica, suva smokva. Sve radimo po standardima HACCP koji posedujemo već desetak godina i koji potvrđuje naš kvalitet”, naglašava Milovanović.

On ističe da planiraju da šire proizvod-ni asortiman, a za to su potrebni poslovni partneri koji mogu da otvore nova tržišta kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska, Kina. “Mi bi kroz takvu saradnju, kao iskusan i pozdan partner, potvrđen na tržištu, mogli da objedinimo plasman šljiva i drugih proizvoda iz zapadne Srbije i proizvodnju podignemo na mnogo viši nivo, što bi moglo da preporodi naša sela”, ističe Milovanović. D. Delić FOTO: PLEMIC-COMERC.COM

Plemić Komerc, Osečina

Suve šljive, kajsije i pečurke idu u izvoz kao srpski brend

Restoran „Kod dvoglavog orla”

Kutak za kraljevski užitak Kutak za kraljevski užitak u strogom centru Beogradau strogom centru BeogradaDvoglavi orao je vekovima simbol srpskog naroda, a restoran

“Kod dvoglavog orla” smešten u strogom centru Beogra-da na Terazijama u Kući Krsmanovića, na najbolji način

promoviše srpsku tradiciju i kulturu. Ona je utkana i u naziv ovog ugosti teljskog objekta.

Ovaj dom je svom narodu ostavio veliki trgovac Aleksa Krsmanović. Napravljen je 1885.godine, a glavni arhitekta bio je Jovan Ilkić. Ovo je bilo jedno od prvih zdanja koje je uradio. je Jovan Ilkić. Ovo je bilo jedno od prvih zdanja koje je uradio. Poznat je po projektovanju hotela Moskva, zgrade Ofi cirskog doma (danas SKC), Kluba Književnika, Narodne Skupšti ne i niz drugih rezidencijalnih objekata.

Nebojša Ostojić, direktor restorana objašnjava da je ova zgra-da imala burnu istoriju, posle Prvog svetskog rata dobija novog stanara, regenta Aleksandra Karađorđevića koji je u njoj živeo više od tri godine. U njoj je nastala Država Srba, Hrvata i Slove-naca 1. decembra 1918. godine, i poznata je kao Zgrada proto-kola pošto se dugi niz godina koristi la za visoke državne protoko-larne događaje. U njoj je bilo smešteno i Sokolsko društvo koje je između dva rata okupljalo najveća sportska udruženja.

“Imajući u vidu takvu istoriju mi smo želeli da damo svoj doprinos negovanju naše tradicije pa su skoro na svakom koraku vidni tragovi te naše slavne istorije, još iz vremena pre Nemanjića. Imamo sim-bole i znakove Vinčanske kulture, vinčanski kalendar koji i danas verovatno najtačnije meri vreme. Restoran krasi Grb Cara Dušana, oklop vitezova Nemanjića, mač, šti t, kovani novac kralja Miluti na i Uroša”, isti če Ostojić.

“Tada je srpska država bila jedna od najmoćnijih u Evropi, izlazila je na tri mo-ra. Zato u jelovniku imamo riblje speci-jalitete iz tog doba”, navodi Ostojić, za-jalitete iz tog doba”, navodi Ostojić, za-ti m “medovaču” koja je tada bila omiljeno piće, rakiju od divlje kruške, manastir-ska vina od autohtonih sorti groždja, vlastelinsku ćuretinu, metohijsku koba-sicu, kosovskubutkicu. Ostojić kaže da su jelovnik prilagodili današnjem vremenu, ali jelovnik prilagodili današnjem vremenu, ali on i sadržajno liči na jela u vreme Nemanjića.

“Hteli smo posebno strancima da pokažemo koliko davno smo imali i pismo i novac, kada mnogi nisu ni znali šta je to”, isti če Ostojić.

Ovaj restoran svakog dana ima kuvana srp-ska jela, sarmu, pasulj, ćuft e.

Pre koronavirusa dok je Beograd bio pun stranaca, oni su bili oduševljeni enterije-rom koji je onakav kakav je bio pre 150 go-dina, lukovi i svodovi su od cigle koju su zi-dali italijanski majstori, a baštom dominira lipa za koju se smatra da je posađena kra-jem 19 veka. Ispod nje su odmarali i Aleksa

Krsmanović i kralj Aleksandar Karađorđević. Ostojić kaže da se ova lipa može videti na

fotografi ji iz 1900, godine kada je bila skoro ovolika. Više nego dovoljno razloga za savršen

užitak u strogom centru prestonice. D. D.

Restoran “Kod dvoglavog orla”, Terazije 34. Beograd, Srbija, tel.060/3200-143, 066/222-151 E.mail:koddvoglavogorla1@gmail.com