spengler, oswald- propast zapada (tom1)

biblioteka ,,kristali" 9urednik: dragos kalajicosvald spengler: propasl /ap:id:i I IVpredgovor: i prevod: vladiinir v u j i t

I kolo biblioteka ,,kris(ali"1. lav sestov: dobro u UCTIIJII ^rolii

tolstoja i nicea2. nikolaj berdajev: duh doslojcvskog3. leonid sejka: grad-dubrisle-^:iin:ik

I—I I4. branimir donat: fanlasliem- li^mr5. plotin: eneade I—V I6. julijan imperator: izabrani spisi7. otto weininger: pol i karaklor8. denis de rougemont: buducnosl jc

nasa stvar9. osvald spengler: propast /apuda I - I V

spengler

propastzapada

I

biblioteka »kristali«Oswald Spengler / Propast Zapada

^m

I

'

spengler

propastzapada

IZDAVACK A KUCA»KNJI2EVNE NOVINE«

Beograd1989.

IMP »KNJIZEVNE NOVINE«

Biblioteka »Kristali« 9

Oswald Spengler: Propast Zapada

Preveo: Vladimir Vujic

Predgovor: Vladimir Vujic

Naslov originala:

Oswald Spengler:

Untergang des Abendlandes

OSVALD SPENGLER

OSVALD SPENGLER I NJEGOVO DELO

Pravi zivotopis Osvalda Spenglera sadrzi se u nje-govom delu Propast Zapada: zivotopis duha koji sa-gleda istoriska zbivanja covekova na zemlji. Inacezivotopis ovoga savremenog mislioca, koji zajedno saBcrgsonom pretstavlja vrhove zapadne misli, prost jei jednostavan, linij a koja ne pokazuje kolebanja, us-pone i padove, preokrete i obrtne kriticke tacke; zi-votopis njegov pokazuje tok mirnog mislenog coveka,i" i j u unutarnju duhovnu izgradnju nije remetio nika-da nikakav spoljasnji udar.

Roden 27 marta 1880 godine u Blankenburgu, ullarcu, krsten u evangelickoj veroispovesti, OsvaldSpengler svrsio jc gimnaziju u Halu. Tu je studiraomatematiku i prirodne nauke. Studije je produzio uMinsteru i u Berlinu, pa ih zavrsio, sve vise se baveciI'ilozofijom, u Halu. Tu je 1904 godine objavio svojudoktorsku disertaciju: Osnovna metafizicita misao he-raitlitovsKe filozofije. On smatra da je vec u staromgrckom filozofu Heraklitu nasao misao koja je jezgroi njegovog gledista na zivot i svet. Tako on veli u tojsvojoj disertaciji: »Sve tvorevine kulture, drzava, dru-slvo, moral, nazori i pogledi -- jesu proizvodi prirode;one sve podleze istim uslovima bica kojima i ostaletvorevine, podleze strogom zakonu: da nista ne os-laje i da se sve menja. Jedno od najvecih otkrica He-raklitovih jeste u tome sto je zapazio ovu unutarnjusrodnost kulture i prirode«. U svojoj dvadeset i cet-vrtoj godini Spengler je povukao osnovnu linij u svo-ji h nazora o kulturi koje ce kasnije razviti u svom/ivotnom, svom osnovnom delu: Propast Zapada.

VUJIC Osvald Spengler i njegovo delo

Kasniji zivot tece mirno. Spengler je neko vremeprofesor gimnazije u Hamburgu (predaje matematikui fiziku). On ne dospeva do univerzitetske katedre, kaoni toliki drugi znacajni duhovi odvajkada. Jos pre ra-ta seli se u Minhen, gde se nastanjuje kao privatninaucnik. Meseca jula 1918 godine pojavljuje se prvaknjiga njegovog dela Pro past Zapada, dela koje je ikoncipovano i napisano pre pocetka Svetskog rata kaorezultat trogodisnjeg rada na izradi u pojedinostima.Kako se vidi iz predgovora prvome izdaiiju, naslov de-la »Propast Zapada«, koji je bio utvrden jos 1912 go-dine, »karakterise u najstrozem znacenju reci, a obzi-rom na propagt antike, svetsko-istorisku fazu od ne-koliko stoleca, fazu u cijem smo pocetku danas«.

Jednom izrecena i objavljena misao, onako kakoje Spengler dao u toj prvoj, pa onda i u drugoj knji-zi, brzo je sebi pravila puta i sticala citaoce. Vidi seto vec po prvome zamahu: do aprila 1922 od prveknjige rasprodato je 53.000 primeraka; druga knjigase stampala tada u 50.000 primeraka. Ubrzo je na us-nama zavidljivih profesionalaca skolske filozofij e Spen-gler postao »pomodnim filozofom«, bas kao i Bergsonranije. A spenglerovska knjizevnost brzo je rasla, doknije postigla broj koji vise i bolje no ista dokazujeda imamo posla sa misliocem cije je mesto u istorijievropske misli obezbedeno.

Malo sta ima da se kaze dalje o zivotu. Sada jedelo zivelo, cvalo i bujalo po svetu. Covelf je ostaoisti mirni i povuceni privatnik-filozof. Nova Nemackaponudila mu je sada univerzitetsku cast: katedru is-torije na lajpciskom univerzitetu. Spengler je odbio;a medu protivnicima, kriticarima Spenglerove slikesveta, zajedno sa protdstantima, katolicima, marksisti-ma, liberalcima i progresistima, nalaze se i nacional--socijalisticki pisci i ideolozi. U »trecem carstvu« Spen-gler nije glas i *vod i ideolog: on ostaje van svakogkonkretnog svakodnevickog politickog poslovanja,jer je izrazitelj misli, izgraditelj slike sveta — i jednei druge sa daljine i visine sa kojih se i ne vidi sitnimetez politicki. Oko vrhova na kojima se on bavi bijestudeni dah kosmickog vetra i ne dopire zamor uzbu-denih masa danasnjice. Jer on je sagledao drevni Egi-pat, Indiju, celu antiku, daleku, i vremenom i prosto-rom daleku, Kinu; struji kroz delo njegovo ono sto

10


je nenadmasno nazvao nas veliki pesnik Laza Kostic:»Sveti miris pamtiveka«. On je u zivotu imao samojednu brigu i muku, posao i preekupaciju: da posmat-ra kako se radaju, kako zive, kako se uspinju, cvetaju,prezrevaju, stare i umiru T- kulture.

Osnovne teze Spenglerova pogleda na istoriju, nje-gove filozofij e istorije, ostro su suprotstavljene uobica-jenom, skolskom i popularnom, shvatanju istorije co-vecanstva kao jednostavnog pravoliniskog razvitka,progresivnog, kontinuelnog procesa, duz koga covecan-stvo, kao jedinstvo, napreduje u beskraj. Ono stoSpengler vidi, namesto tog kontinuuma, jeste zivot sa-mostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se na-/.ivaju »kulture«. Istorija covecanstva je biografija til lkultura. Spengler hoce da biide zivotopisac tih organ-skih jedinstava koje on nalazi u proslosti i u sadas-njosti, tih mocnih zivotnih, organskih, visih bica kojanose ime »kultura«. One su zivele, zive i sada prednama, na organski nacin. To znaci: radale su se, zi-vele i zavrsavale se smrcu kao i svako organsko bice.I kao sto organizmi prolaze kroz stadije detinjstva, ,mjadosti, muzevnosti i zrelosti, starenja i opadanja,lako i kulture prozivljavaju sve te organske razvojneslupnjeve. Strucno receno: kulture se uvrstavaju ubioloske kategorije i stoje pod organsko-vitalistickimaspektom. U tome smislu, svaka kultura je »pra-po-java«, wpra-fenomenw, nesto sto se sagleda kao osnovnioblik, osnovna ideja, »pralik« postajanja. Za one kojipo/naju Getea, kultura je nesto kao njegova »pra-bilj-ka«. Ideju pra-biljke Gete je video u liku svake poje-ilmacne biljke, slucajno nastale ili uopste moguce, iduhovnim okom jasno je sagledao taj pra-lik. Ali , kul-iu ra je, kao organsko vise jedinstvo, duhovni organi-/am a ne mehanicki agregat. Ovaj ne bi mogao sudbin-ski prozivljavati mene svog zivota, bio bi mrtva, ves-lacka tvorevina; a kultura je duhovno telo, da se takoi/.razimo, ciji su izrazi, cije su manifestacije, cija su/ivotna dela sve same duhovne tvorevine: umetnost,nauka, filozofija, religija, politika. Zivot kulture ogledase u tim prvenstveno duhovnim tvorevinama: ona inrada, stvara, ozivotvorava, a one, zajedno sa njome,/ ive, gase se i potom nestaju. Svaka kultura je, dakle,IMa-dusevnost, jedna »dusa« u osnovi svojoj. Na jed-

-^

11

VUJIC Osvald Spengler i njegovo delo VUJIC Osvald Spengler i njegovo delo

nom tlu se rada, na njemu izvrsuje i ispunjuje svojezivljenje, donosi svoje izraze, i kako je sa njega uz-rasla, tako se na njega svija i pada — i umire nanjemu.

Ovde valja podvuci da Spengler ne daje, i neceda daje, onaj pravi metafizicki razlog o postajanjukultura. U torn smislu on nije metafizicar. Zasto jed-na kultura has ru i tu nice, cveta, donosi plodove iumire, zasto kultura uopste ima,-i u onome broju ukome ih konstatuje, sta znace ta heraklitovska nasta-janja i propadanja, cemu to, u cijem je planu to -na ta pitanja ne odgovara Spengler. On je u ulozionoga koji konstatuje, u ulozi posmatraca koji gleda,sagleda oblike kako dolaze i prolaze, brizljivo nagnutnad tim morfoloskim zbivanjem cije pojave sledi i tu^maci sa ljubavlju sagledaca: ne pravi metafiziku, negradi sistem, ne trazi sustinske uzroke, ne preuzimana se ulogu — Boga. On sa brizljivoscu, velikim tru-dom i ociglednom ljubavlju i zainteresovanoscu, gledafiziognomicki i morfoloski crte tog zivljenja, uzivljavase u nj, posmatra ga analoski, a ne kauzalno. Intuiti-vac je, jer se radi o zivotu a ne o materijalnom, me-hanickom agregatu. Sluzi se analogijama i zivim nji-hovim sagledanjem, nije sistematicar nauke, i dajenam plodove takvog svog proucavanja.

I sta sleduje? Kada se kroz kulture, one koje jeSpengler video i na kojima je vrsio svoja opazanja,provuku linije, naci ce se da postoje »odgovarajuce«faze koje u svakoj od tih kultura pokazuju analognefunkcije, tj. pokazuju slicne pojavne organske elemen-te. Da se jjosluzimo jednom slikom iz druge jedneoblasti: kao sto postoje zamisljene linij e koje vezujumesta iste temperature na globu, a koje se nazivajustrucnim izrazom »izoterme«, tako i linij e koje se pro-vlace kroz kulture, u neku ruku »izokultne« linije,ukazuju na korespondentne faze u organsko-duhov-nom zivotu kultura. Pa nam se tako otvara jedan novcudesni smisao »savremenika« i »savremenistva« uraznim kulturama. »Savremenici« su Platon i Gete,»savremenistva« su budizam, stoicizam i socijalizam;»savremenici« su Kromvel i Muhamed, »savremeni-stva« su muzika Zapada i plastika antike, i tome slic-no. Citalac ce naici na takve primere u dovoljnombroju u delu koje je pred njim, i to izradehe, obrazlo-

/.iv;me, zapazane i slikane na ubedljivi nacin koji jeI ' iM- u Spengleru svojstven.

U tim analognim fazama naici ce se i na spengle-rovski pojam »civilizacije«, potpuno suprotan uobica-irnom tumacenju i shyatanju te reci. »Civilizacija« je/;ivrsna faza jedne kulture: trajanje civilizacije je do-ba smrti, bolje umiranja, jedne kulture. Najjasniji( . i nner takve faze za nas je rimski svet i njegova pro-i > . i ' . i , svet koji oznacava civilizaciju anticke kulture.

m pogledom na istoriju ljudskog zbiva-n| .i rusi se shvatanje o »pravoliniskom progresu cove-i.mslva«; rusi se shvatanje o uobicajenoj istoriskoj

: stari vek, srednji vek, novi vek, jer to nisu triv i rmena iste razvojne linije, nego ono prvo pripada.miickoj kulturi, a ono drugo je zacetak nove -- za-( i . i i l n e — kulture; rusi se pojam o civilizaciji kao o»vrhuncima«, jer ona nije vrh »nego smrt«; rusi se,n.ij/.ad, i egocentricko, toliko drago i sujetno, stano-

po kome je evropski covek centar sveta, a nje-istorija — istorija »sveta« uopste. Sa visina, ta-

-ci kosmickih, vide se mocni krugovi izivljavanjaK i i l l u r a na zemlji, u kojima su se dizale, zivele i umi-i . i l c mnoge kulture, mnostva i ljudstva koja su se( . . i i i l a i mucila, stvarala i nestajala, pevala svoju pes-n u i Bogu i trazila izraze za zivot i svet. Medu njima,ifiliia od njih, jeste i kultura Zapada u cijoj se »ci-vili/.aciji « nalazimo, tj. na cijem smo »pocetku kraja«.

Kulture koje je u svom proucavanju uzeo u obzirr jesu: indiska, kineska, egipcanska, anticka

( k o j u zavrsava rimljanstvo), evropska (zapadnjacka) i.uahljanska« (koja obuhvata zaseban jedan svet, nov

/.i istoricare, kultura koju je otkrio, opisao, pronasao.mi Spengler). Ima ih jos: one o kojima ne znamo

I'olovo nista il i od kojih imamo tek tragova, medui i i n n a meksikahska (kultura Inka il i Maja-kultura).K 1 1 11 iirolosko-morf oloska proucavanja Spengler vrsi,i lak le, na impozantnom broju oblika i na obilju poje-(Imosti, fiziognomickih crta njihovih. Ogromna jednar.loriska, uistini svetska, perspektiva razvija se pred11.1 si m ocima kada sledujemo Spenglerovom razlaga-n I N , te pratimo slikanja u kojima on docarava svetovei ih kultura, tih »dusa«, koje su se izrazavale svojimpk-menima, rasama, narodima, drzavama, umetnosti-m;i, religijama, filozofijama, drustvenim strojevima.

12 13


Jer su sve to pojavni element! jedne duse, jednekulture, jednog duhovnog kolektiva; sve su to izrazi,sve su to »oblikovni jezici« jedne dusevnosti koja da-je svoj, samo svoj, izraz. Jer nagon, impuls, sudbinaznaci neodoljivost jedne kulture da formira i iskazujesebe: to je njen zadatak, to njeno poslanstvo, ta nje-na neumitna nuznost. Kroz liriku, kroz muziku, krozarhitekturu, kroz slikarstvo i vajarstvo, kroz mislenekonstrukcije, kroz nacine drustvenog stroja, kroz ve-rovanja, kroz kult, ritual, pies, ornamentiku, kroz sta-leze i ljude, kroz liciiosti i domove, hramove, nosnje,gestove, kroz bitke i borbe, kroz sva moguca izrazaj-na sredstva — jedna dusa kulture progovara, izrazavase, otkriva se, kao kroz simbole onoga sto oseca i pro-zivljuje u svom svetu i svom zivotu. Kao sto svakibiljni organizam ima svoj habitus, kojim i kroz kogazivi i nosr svoju sudbinu, tako i jedna dusa kultureima svoje simbolicke crte; svoje pecate, svoj oblikov-ni jezik, kojim otkriva sebe i svoju sustinu; to je njenhabitus.

Sta 'ona izrazava? To »sta« dade se naslutiti iz oblikovnog jezika njenog, iz brizljivog promatranja svihobilnih pojedinosti toga jezika, iz razabiranja koja iz-vlacimo iz simbolickih crta duse jedne kulture: Ovdese dodiruje ono najdublje, bit i sustina pra-fenomenakulture, i tu se samo najprisnijom intuitivnosc'u, sa-gledanjem a ne razumskim delovanjem, moze doci donaznacenja, samo naznacenja onoga sto sacinjava os-novni simbol, samo simbol, jedne dusevnosti u jednojkulturi. Jer dalje — covek ne moze i ne treba da ide;,tu je poStovanje, upravo strahopostovanje pred -taj-nom, pred - pra-fenomenom, pred nedostizivim i nesaznatljivim. Tu je granica, a na toj granici stoji kaomedasni kamen — simbol jedne kulture. Spengler, kaoi Gete, stvarni ucitelj njegov, zastaje tu pred nedoku-eivoscu zivota, sudbine, bozanskoga delovanja; sva nje-gova »filozofija« sadrzi se u Geteovim recima koje jenaveo na kraju Uvoda ove knjige (vidi str. 93, napome-na). U toj granicnoj duhovnoj oblasti, u kojoj se pro-javljuje ono »neizrecivo«, Spengler se muci izrazimaza koje zna, dobro zna, da su nedovoljni. Izrazi: sud-binski, prisni, intimni, nuzni, uriutarnji, neiskazivi, du-bina, »najdublja dubina«, ispomaganje slikama, sliko-vitostinia, uporedenjima, intonacijom, tj. podvlace-

' VUJIC Osvald Spengler i njegovo delo

njem i naglasavnjem reci — sve su to »muke za duh«k;ida se covek nade licem u lice sa pra-fenomenskimsimbolom. Daleko je on od onoga »jasnog«, a tako og-ranicenog i u sustini nejasnog, stanja duhovnog u ko-ine se »sve zna« i u kome je »sve prosto, jasno i oci-j{ledno«. Jeste »ocigledno« — ali za unutarnje oko, du-hovno oko, ono o kome su mnogi veliki mislioci go-vorili , oko kojim se sagleda odjednom, u trenu bleskamunje, a ne »oko kojim se razumeva«:

Ti veliki simboli pojedinih kultura, nasluceni, dati|i-dva u recima koje ni izdaleka ne iscrpljuju sav srni-s;io i svu sadrzinu, opisani su i propraceni kroz raz-novrsne oblasti duhovne. Od njih potice za antickuki i l lur u izraz »apoliniska kultura«, za arabljansku>'inagiska«, za zapadnjacko-evropsku »faustovska«. Ov-i l c se otkriva i simbol »put« za egipcansku kulturu il ii u io tesko iskazivo »putovanje po zivotu u obliku sta-.'.i ogranicenog vrta« za kinesku kulturu. Da se pot-i n mo shvate ta simbolisanja, potrebno je pratiti ihKm/, najraznovrsnije zivotne izraze jedne kulture,i inako zivo, dugo i naizmenicno, kako je to Spengleri n mio u delu koje je pred nama. Visoka simbolikal<due duse, jedne kulture, duhovnog kolektiva kao or-I ' .ui i / .ma, projavljuje se kao »postajanje« a ne kao

l>usiojanje«, kao sudbinski tok vrernena, stvarnog,i . I uceg, vremena koje traje, a ne kao prostor, pro-

11.most, koja je mrtvi, okamenjeni oblik. Ovde seI In c.sonovo shvatanje i Spenglerovo shvatanje bliskoi lm l j r u j u u odnosu na vreme kao stvaralacki, realni, li-inent, a ne kao idealni »oblik opazajnosti«, onaj izI .miove misli. 2ivo, zivotno, zivot, ono sto tece stvar-i i i i i trajno i stvaralacki, moze se samo shvatiti kao

i ".uisko, sudbinsko jedinstvo, a ne moze se objasnitii i ivaranjem u kauzalne nizove. Nem,a suprotnijegI n . i i a n ja Kantovoj misli od ovoga, koje je identicno

i i lU-rgsona i Spenglera. U unistavanju i napustanjuI .n i i i / .ma, pored Bergsona veliki je cinilac i Spengler.Nc moze se ovde dalje ulaziti u ovaj vrlo znacajni iv i In /animljivi problem, u odnos mislenih svetova ovadvu l i lo/of a u "pogledu shvatanja prostora i vremena; | M V < I | J M O je naglasiti srodnost, ideolosku -- od Spen-|lera nepriznatu i nekazanu — izmedu ova dva znacaj-i i i '.vakako i najznacajnija mislioca novoga vremena.Ovdc- samo ovlas dodirnute i naglasene linij e te srodno-

14 15


sti predmet su posebne studije. Jer, ponavljam, Spen-gler nije metafizicar, u prvorodnom, bitnom, smislute reel. Oblast njegova u kojoj on caruje jeste isto-rija, jesu' velike drame kultura u njihovim izivljavanji-ma, narocito propadanjima. Osobito u propadanjimatin dzinovskih organizama on je duhovnik. Sa pravomsu kriticari nazvali Spenglera »analiticarem i psiholo-gom civilizacije«.

Naravno, »civilizacije« kao civilizacione faze kul-tura, kao vremenskih perioda kraja, opadanja, gase-nja, izumiranja. Uistini, u slikanju tih dusevnih stanjakultura Spengler je majstor, mozda nenadmasan. Ontu rado zastaje, gomila na svoju paletu boje za boja-ma, da izradi izvanredno jasan, reljefni, ubedljivi, po-tresni pejzaz, siroko zasnovan, na kome sagledamoumiranja, ona stanja duhovnog kolektiva u kojima suse »mogucnosti oblikovanja iscrple«. Raspolozenje to,nastrojenost ta, ta nagnutost nad postelje bolnih kojisu u agoniji, u zavrsavanju, davala je mnogo povodada se govori o »pesimizmu« Spenglerova pogleda nasvet, na, zivot, na coveka, na zbivanja ljudska.

Ali , Spengler gleda i kazuje sto vidi; on je vizio-nar, poetske, snage izraza (koju mu nisu odrekli ni naj-Ijuci protivnici). Spengler konstatuje i gomila sliku zaslikom, portret za portretom, neumorno i gotovo ne-iscrpno, sve nove i nove likove, sve nova i nova doga-danja, crpeci iz jedne odista polihistorske riznice. Onhoce da ukazuje i na kraj, na kraj osobito i narocito.Jer je covek koji zivi usred punih zacetaka jedne ci-vilizacije, ciju sudbinsku neumitnost zivo oseca i pra-ti. Jer' mu njegove »izotermicke linije« ukazuju, stra-hovitom jasnoscu i neodoljivoscu, na mesto u komese nalazimo svi mi skupa, mi.evropski ljudi, sa njimezajedno: na mesto na koje se navlaci suton i sumrak.Receno je da je to pesimizam; ali, ako je to istina,sto po svemu sudeci jeste? Ostalo bi onda jedno tra-gicno, herojsko, eticko drzanje prema neizbeznoj sud-bini. Spengler i izvlaci takve zakljucke. I kao sto jeSjenkjevicev Petronije, na koncini svojoj, izrekao:umiremo u lepoti — tako i ovaj intelektualac evropskikao da bi hteo reci: umiremo u punoj svesti, puniprkosa, u borbi i u snazi nase faustovske duse, svesnitragike, puni heroizma.-


U ovoj slici sveta kakvu daje Spengler, kulture -11 diihovni organizmi koji izrastaju, zive i umiru na

II tlu svaki — jesu samostalne. Buduci samobitne,- /.ive unutarnjim podvojenim zivotima, svaka iziv-

jnv; i i izrazava sebe, jedinke su u punom smislu teSi, individualne su, kao i svi njihovi izrazaji i obli-i vn i jezici. To znaci, medusobno su strane i tude jed-

drugoj, izolovane su u strogom smislu. I uvek os-i . i j u i/.olovane. One izrastaju naporedo ili jedna za dru-l , »nicu« iznenada na nekom tlu, i tu odzivljavajusvoj zivot. Ali , jedna takva dusa kulture potpuno je.11.ma i tuda drugoj. Kao sto neumoljivo ostaje prisvmn konstatovanju neopozive smrti kolektiva, kao stoneumoljivo ostaje pri svom tvrdenju da je bas sadacvropska kultura na pocetku kraja, kao sto neumolji-vo ostaje pri svom svrgnucu centralnog svetskog zna-i . i | . i i polozaja zapadno-evropske kulture, kao sto ne-i i i iKd j i v o raskida iluziju pravoliniskog razvojnog prog-n-sa »covecanstva« — tako Spengler neumoljivo os-i . i j i - i pri tvrdenju da su kulture izolovana tela, stra-n.i jedno drugome. Ostaje, znaci, dosledan osnovniml i i l i jama svoje vizije o svetu istoriskog zbivanja. I os-I n j c dosledan svome ne-metafizicarstvu; jer u pitanjei > medusobnom odnosu kultura, o uticajima medusob-

, u »zasto« tih odnosa i uticaja - - on ne ulazi.Konstatacija koja je izvucena iz njegov; slike svetal.r . i i a je, prosta i dosledna: izolovanost i nerazumeva-iijr. To ne znaci da kulture zive u faktickoj izolovano-

, bez spoljasnjih materijalnih dodira, sto bi bilo i<lo i jeste jedna nemogucnost. Al i je unutarnja, duhov-iia, izolovanost nesumnjiva. Sta onda biva usled dodi-1 . 1, prenosa i uzajamnih »uticaja«? Prenosi se »slovo«;i ne »duh«. Simbol biva samo eksteriorno prenesen, iu 11 ovoj kulturi, u drugoj, tudoj, biva preinacen, pretu-mncen i prilagoden pravom unutarnjem duhu te dru-I'c kulture, shvatan onako kako duh te druge kultureinora, sudbinski nuzno i neizbezivo, da tumaci i shva-1.1 Aristotel anticke, Aristotel arabljanske, Aristotel/.apadnjacke kulture — jesu tri razna Aristotela. Hris-c .nistvo sa tla na kome je niklo — u faustovskoj kul-l i n i biva preinaceno, pogresno se shvata i pre-tumace-n j i - i n izokrece. Svi pojavni element! jedne kulture, do-

i u drugu — dozivljavaju to unutarnje preinace-n j i - , adoptaciju koja ujedno znaci i izvrtanje pravoga

16 17

V'UJIC Osvald Spengler i njegovo delo

smisla i duha. Pojavljuje se pojam »pseudo-morfoze«,laznog oblikovanja, u kome i p'od cijim pritiskom i te-retom jedna kultura ne moze da dospe do svog, bitnosvog, izrazaja. U drugoj knjizi ovoga dela Spengler jevrlo iscrpno izneo taj fenomen pseudo-morfoze na vrloinstruktivnim primerima.

Nema, dakle, svtarnog uticaja: duse kultura do-sledno ostaju duhovno zatvorene i izolovane. Njihovazajednica je jedino njihova opsta organska sudbina ra-danja i smrti, cvetanja i opadanja. Njihovo zajednicar-stvo vidi se jedino u analognim fazama razvitka, i niu cemu vise. Dozivljuju istu sudbinu, ali> podvojene,po intimnom duhu svome, i zatvorene sustinski u sebesame. Tragicka sudbina izolovanosti, kao i tragickasudbina smrtnosti. Umreti moraju, priiiudene su daprozivljavaju samo analogne, slicne faze (to su homo-loske funkcije), ali svaka za se i na svoj na'cin, bezstvarnog unutarnjeg medushvatanja i medurazumeva-nja. Tako shvacen zivot kultura samo je dosledna vizi-ja istorije koja nije istorija »covecanstva«, i u komesmislu ima se i razumeti Spenglerova rec da je »co-vecanstvo samo prazna rec«: izreka koja je, prirodno,

' uzbunila sve pretstavnike »pravoliniskog covecanskog' progresa«. Veliki razbijac mnogih iluzija, Spengler je

ovde smion i do kraja dosledan u svojoj viziji . Tragiz-mu »propadanja« ovde se pridruzuje i tragizam izolo-vanosti, usamljenosti. Dodajte tome i tragizam onihiznenadnih nicanja, sa tla, pojediriih velikih kultura,koje ce se izivljavati i nestajati u vihoru istorije, cijace ljudstva, povezana samo sudbinskim neodoljivimzamahom, zajednicki stvarati i graditi nuzne izrazajesvoje duhovne sudbonosne celine, pa se ugasiti i zivetiopet ne-istoriskini zivotom masa bez davanja oblika.Zavesa tvorca spustena je nad tim prizorom kosmic-kih istoriskih zbivanja. I nad smislom svega tog zbi-vanja, ciklickog, bujnog, neodoljivog. I nad pitanjima:otkuda? kuda? zasto? Nad tim oblikovanjima stoji tra-gicki, kameniti, lik posmatraca Spenglera sa herojskimosecanjem svoje ne-slobode, svoga usamljenistva, svojetragike, neumoljivosti i doslednosti svoje vizije.

Opravdano se namece pitanje: a posle naseg, tj.zapadnjackog, propadanja? Koja ce to kultura nici,gde ce se rascvetati, gde proziveti svojih hiljadu godi-na? Jer je tisuclece ono vrerne, po Spengleru, u kome

18


oiprilike odigrava istoriski zivot jedne kulture, iz-n n du njenog radanja i njene smrti. On je prorok pro-I ' . r . i i svoje civilizacije, tj. kraja onog ljudstva kome|iu|>ada. Al i je bio, u drugoj knjizi ovog svog dela, iI H I u ok jedne verovatne buduce kulture. U majstor-

i vajanju portreta Tolstoja i Dostojevskog, govo-i i ' i o pravom zacetniku boljsevizma, Tolstoju, kao so-i i | . i l n o m revolucionaru, koji je sav u Zapadu i kojin i | i - razumeo hriscanstvo, i o DosJ;ojevskom( koji jelev n pravom eyandelju i koji pripada duhovno apo-

i i ' l i i n a i pra-hriscanstvu, Spengler kaze: »HriscanstvuDostojevskog pripada naredno tisuclece«. Tu je nazna- n|o nove kulture, na polju slovenstva, izmedu Visle

|i.i ka Sibiru, i tu' je naznacenje sustinskog duha tei n > v i - kulture. U drugoj knjizi, u izlaganju o Hristu il ' i \ o i n hriscanskom svetu, govori Spengler o neupore-ihvos ti i jedinstvenosti, centralnosti i nedostizivostiI l i i s l a i evandelja. Ta nova kultura, ruska, u pravomsmislu ruska, ne pseudomorfoza zapadnjackog marksi-

n 1 .1 danasnjice, bice hriscanska, »treca bogata moguc-. 1 hriscanstva« (vidi »Prusijanstvo i socijalizam«,

1 1 94), i to kultura hriscanstva »koje ce biti mnogoMI / I - hriscanstvu nego Rim i Vitenberg«.

Ovde dodirujem odnos Spenglera prema religiji ,premai hriscanstvu, prema modernoj tehnici civilizova-i i i /.apadnjacke faze, samo kao zavrsno razmatranje

e slike zivota kultura. U drugoj knjizi, gde usivari nalaze razradena sva ta pitanja, bice o tome

VlSo govora u uvodnoj i zavrsnoj studiji o Spenglero-Voj slici sveta.

Kad se ovako, u glavnim potezima, uo£i delo, izgleda nam savrseno prirodno i sve ono

' " I n cvljenje kojim je primljeno, citano i sireno, kaoono protivnistvo kojim je praceno. Velika litera-

l u i a o ovom delu Spenglerovu (o kojoj ce prevodilacI 'uki isati da pruzi mogucu pribliznu sliku na kraju' l i i i c . c knjige) pokazuje nam ne samo znacaj dela u

di-rnoj filozofiji , nego nam, istovremeno, odaje il i v e iz kojih su kritike dela proizilazile i sa kojih

MI |iolazile. Nijedno veliko mesto ni mesto od rangai i i | r se zadobijalo u modernoj filozofij i bez borbe, ko-|u odaje obimna kriticka literatura. Slicno je bilo i..i Uergsonom, sa tim, uprkos svemu, ipak duhovnim

19


sa-drugom Spenglerovim. Nas filozof je usao u mo-dernu filozofiju: to je jedna cinjenica danas. On pret-stavlja jedan vid savremene misli, bio on priman iliodbacivan, usvajan il i opovrgavan. Suprotstavljanje po-pularnim nazorima, obrtanje »gotovo kopernikansko«pogleda i shvatanja u filozofij i istorije uobicajenoj dopojave ovoga dela, moralo je, naravno, doneti mnogai raznovrsna protivnistva. Veliki »psiholog civilizacije«nije mogao proci bez napada onih »civilizovanih« kojisu se nasli pod njegovim skoro brutalnim anatomskimnozem. Niti je izlagac, opori i ironicni, »katedarske«filozofije, »koja vise nema sta da kaze«, mogao procibez napada pisaca tolikih i tolikih beznacajnih filozof-skih dela. Niti je slikar sutona i sumraka mogao procibez napada ljudi koji pred stanjem stvari vole dazatiskuju usi i zatvaraju oci. A sve je, opet, bilo pra-ceno odusevljenjem onih koji su pretpostavljali ipakda im se kaze prava rec u pravo vreme i koji oslusku-ju svaki sveziji dah novoga izraza. Kao svakp velikozivotno delo, i ovo pred nama imalo je svoj roman irazumevanja i nerazumevanja, svoju tragiku pogresnogizvlacenja linij a i pogresnih dovodenja u veze i od-nose koji se ne mogu zasnivati na njemu.

Naravno, rasprayljalo se i pitanje »o prethodnici-ma i uticajima«. Sem prirodnog uticaja Getea i Nicea,ocigledna je vec pomenuta srodnost sa Bergsonom, anamece se, nepriznat od autora kao i Bergsonov, uti-caj ruske filozofske kritike kulture i Zapada, ponaosobuticaj Danilevskog. No licnost, kada je delo stvorila,unatoc tim uticajima i prethodnistvima, dala je svojimizrazajnim zamahom, svojom sinteticnoscu i svojimogromnim blagom rada i znanja u raznovrsnim obla-stima duhovnim, svoj originalni pecat ovom delu i sta-vila ga pred svet savremenosti kao originalnu celinu,prepunu sugestivne uticajne snage. Stil nije sekun-darna sila jednog dela: on je bas ovde »sam covek«,sama licnost, nerazdvojni deo dela, njegov prvoredniznacajni cinilac. Integralna vizija Spenglerova dataje u delu na ubedljiv i snazan nacin. Tako da ima jed-na zajednicka tvrdnja svih kriticara ovog dela: nikomu ne porice sjajno izlaganje, licnu vrednost izrazaj-nog oblika, snagu sugestije i ubedljivost vizije kojudaje. A sa time i neospornu potencijalnu vrednost de-la, kao polaznog stanovista za plodne, nove, aspekte


bilo da se Integralna vizija prima bilo da je covekMimi ; i rn j e mora da odbacuje. Visoki rang umetnickog. . I . l i k a izlaganja i visoki rang potencijalne snage -u .u i koje mu se jednodusno priznaju - - utvrduju

i i v u gigantsku istorisku citanku kao neophodno stan-. I . H i l n o delo za obrazovane. Te dve snage, jedna po-i M.I iz snage duhovne licndsti koja ima da iskazujei vo neiskazivo, druga potekla iz ogromne riznicemmja najrazlicitijih duhovnih oblasti — pretstavljaju

. i v o . i i u k u teskocu dela. Nije lako »dati« Spenglera.no je i umesno je receno: »Svaki dobri prevodi-na da nema dobrih prevoda«. AH ga nije lako ni

gllali . Pisuci ukratko o ovom delu pred njegovu po-I I M I na nasem jeziku, rekao sam da je ovo stil dina-n m k i , culni, nasilan, koji savladuje ogromne teskocei . ivanja, koji je stvoren pre za slusanje no za cita-n|f, /adihan cesto i akumulativan, auditivan pre novl/.uclan: jednom reci, majstorski ali tezak. Kada setome dodaju nebrojene teskoce iieizradenih nasih je-

i . l . i h sredstava -- onda se o trudu, ako m o cemuVile, ove vrste prevodenja moze dobiti priblizna slika.i ..nipozicija dela, kao i preobilje pojedinos'ti u nje-i n i i , i to iz svih oblasti duhovnog ljudskog stvaralastva.Cine od dela ne svakidasnju laku lektiru. Ali , zato ovarl/.nica vizija, slika, cinjenica, potsticaja, neriadanihMi. i logj ja , uporedenja, osvaja i pleni neodoljivo. Ova,|H,n:ivljam, dzinovska ifitoriska citanka daje se nasem

. i n kao delo od nesumnjive duhovne koristi.Treba reci, kao uputstvo citaocima, jos i ovo. Ka-spengler svoje osnovne teze provlaci kroz razno-

Vi'sne velike oblasti, kroz koje podvlaci i ponavlja svo-

i u vi/.ij u sveta istoriskog, neprestano je pojacavajuci-.nvci, nije neophodna riuznost citati posle »Uvoda«

i»>i ' lav l j a onim redom kojim su u delu data. Oni kojin vise upuceni u oblasti umetnosti, mogu citati naj-

i n . Il l i IV glavu; matematicari i fizicari najpre I iv I )',lavu; istoricari i sociolozi najpre V glavu; filozofii indafizicari najpre II i III glavu. Pridodate tablice

i 11 >vremenosti« olaksavaju svima prethodni opsti|Mi|'.lcd na Spenglerovu viziju. No sve je jedna mocna

, ipak jedinstvo, na koju ce se citalac uvek\ i .u a l i .

VLADIMIR VUJIC

20 21

S P E N G L E R'O V A D EL A

DER UNTERGANG DBS ABENDLANDESI Band: Gestalt und Wirklichkeit

II Band: Welthistorische Perspektiven

DER MENSCH UND DIE TECHNIKBeitrag zu einer Philosophic des Lebens, Miinchen,1931

DIE JAHRE DER ENTSCHEIDUNGErster Teil: Deutschland und die weltgeschichlicheEntwiokeleung Miinchen, 1933

I'OLITISCHE SCHRIFTEN, MiinchenSadrzi neobjavljena predavanja: Das Doppe-

lantlitz Russlands und die deutschen Ostprobleme(februar 1931); Neue Formen der Weltpolitik (april1924); Das Verhdltniss von Wirtschafl und Steuerpo-litik seit 1750 (septembar 1924); Das heulige Verhdlt-niss zwischen Weltwirtschaft und Weltpolitik (novein-bar 1926). Vec ranije objavljene rasprave: Preussen-tum und Sozialismus (jesen 1919); Politische Pflich-

' ten der deutschen Jugend (april 1924); Neubau desDeutschen Reiches (1924).

23

PROPAST ZAPADA

PROPAST ZAPADA

»Kada u beskrajnom uvek jedno isto,Ponavljajuci se, vecno tece,Hiljade oblika zivoga svetaSnazno se u lanac vezuju;Struji slast zivotna iz svih stvari,Sa najmanje kao i sa najvece zvezde.I sve to tiskanje, sva ta borba,Vecni je mir u Gospodu Bogu«.

GETE

27

PREDGOVORDRUGOM IZDANJU PRVE KNJIGE

Na kraju jednog rada koji obuhvata deset godinaiivota, od prve kratke skice pa do konacnog oblikacelokupnog dela koje je dobilo sasvim nepredvideniobim, prilici mi da se osvrnem unazad na ono sto samhteo i postigao, kako sam to naSao i kako danas pre-ma tome stojim.

U uvodu izdanja od 1918 — koji je i spolja i iz-nutra fragment — bio sam rekao da je ovde, po mo-me ubedenju, neoborivo formulisana jedna misao ko-ja se nece vise osporavati cim jednom bude izgovore-na. Valjalo je da sam kazao: cim je ljudi budu razu-meli. Jer za ovo razumevanje potrebna je, kako svevise uvidam, ne samo u ovom slucaju vec i u istorijimisli uopste, jedna nova generacija koja ce biti rode-na sa dispozicijom za jedno takvo razumevanje.

Bio sam dodao da se tu radi o prvom pokusajusa svima neminovnim greskama, nepotpunom i sigur-no ne bez unutarnjih protivrecnosti. Ovu primedbuljudi ni izdaleka nisu uzeli onako ozbiljno kako samja to mislio. Ko se ikada duboko zagledao u pretpo-stavke zive misli, znace da nama nije dat besprotiv-recni uvid u poslednje osnove bica. Mislilac je covekkome je bilo dodeljeno da simbolicki pretstavi vremesopstvenim gledanjem i razumevanjem. On nema iz-bora. On misli kako misliti mora. ls_ttmtoje, najzad,za njega ono Sto je sa njime rodeno kao~nJSgovu ultka

Un tu sliku ne iznalazi nego je u sebi oitcnva.Ta slika je on sam, jos jednom ponovljen; ona je

29

SPENGLER Pr,edgovor drugom izdanju

I njeqovo bice uohlirc/nn u ?/>.?.- Jonn je smisao njegovelicnosti, smisao formiran kao ucenje; ona je nepro-menljiva za ceo njegov zivot, jer je identicna so. nje-govim zivotom. Jedino je ova simbolika nuzna, jedinoje ona sasud i izraz ljudske 'istorije; onaâ^rjostaje^kao filozofski naucnicki rad izlisno ie afjTamo poveca-W"8ro;n(j)s£ame strucne literature.

tako mogu jezgro onoga sto sam nasao oznacitisamo kao »istinito«, istinitoza mene, a, kako mislim,i za vodece duhove vreniena~K.oje dolazi; ne kao isti-nita »po sebi«. naime oslobodeno od uslova krvi i is-torije, jer tako sto i ne postoji. All, ono sto sam na-pisao u bujnom naletu onih godina svakako je bilovrlo nesavrseno saopstavanje onoga sto je jasno predamnom stajalo, pa mi je ostao za sledece godine zada-tak da svojim mislima pomocu poretka cinjenica i je-zickog izraza dadnem ubedljivi oblik koji ja mogupostici.

ZfLvrsiti se tai oblik ne moze nikad: sam zivotzavrsava se tek(sifircf-L)Ali. ja sam fos jednom poKuJaoda i najstarije delove dignem na visinu opazajnogapretstavljanja kojim danas raspolazem. I time se op-rastam od ovoga rada sa njegovim nadama i razoca-ranjima, njegovim preimucstvima i greskama.

je, medutim, izdrzao probu za me-ako ^m^mjuîti pn

na ohlasti .^Lwm}a.Utoliko ostrije imam da naglasim granicu koju samsam sebi postavio u ovoj knjizi. Neka se ne trail unjoj sve. Ona sadrzi samo jednu strami onoga sto predsobom vidim, ona sadrzi nov pogled jedino na istori-JU, -a^ri sadrzi filozpfijl' tmlfrne, ,i tCLjprVUU SVOJOJ^

^vrsti. Ona je potpuno opazajna, pisana jezikom^kojip^Tkusava da culno podrazava predmete i odnose, na-mesto da ih zamenjuje nizovima pojmova; ona se ob-raca samo na one citaoce koji isto tako umeju da pro-zivljavaju zvuke reci i slikd. To je tesko, osobito ondakad nas strahopostovanje .pred tajnom - - Gf.tf-avnstraho.pojiovanje — sprecava da pojmovna rasclanja-

âo dffbokeI tu se sada dize vika na pesimizam, kojom vecni

juGerasnjici gone svaku misao koja je odredena samoza pronalazace puteva sutrasnjice. Medutim, ja nisampisao za one koji srnatraju da je rnudrijasenje o bicti

Predgovor drugom izdanju

jednoga dela samo to delo. Ko definise, taj ne pozna-ic_ sudbimi.

Razumeti svet za mene znaci biti dorastap svetu.£ie~po\dfit\£ivo ta Ikakvom*

Ko ne dopws-la da ga zavaravaju pojmovi, taj to ne oseca kao pesi-mizam, a do onih drugih nije nam ni stalo. Za ozbiljne

koji traze pogled na zivot a ne definiciju, na-vi'o sam, usled i suvise zbijenog oblika teksta u pri-medbama, jedan broj dela koja ce moci da taj pogledna zivot provedu i kroz daleke oblasti nasega znanja.

Na krajti, moram jos jednom da imenujem ime-titi kojima zahvaljujem gotovo za sve: Qeteai Nj.cea.Od Getea imam metotfu, qd Nicea nacin postavljanja\ntanAa; ako treba da formulisem ~svo] odnbs premafivom drugom, mogu kazati:> nn^nin sfljr-**^n/egovgg\msl^\yqY>\n fiitm? rjnolp/i na Syet. A Gete je celokup-uim svojim nacinom misljenja, i ne znajuci za to, bioLajbnicov ucenik. I tako ja ovo, sto je nastalo ispodmoga pera na moje sopstveno iznenadenje, osecam kaottesto sto zelim da imenujein sa ponosom kao nernac-ku filozofiju, uprkosoediijadu ovih godina.

Decembra 1922

HLANKENBURG NA HARCU OSVALD SPENGLER

30

K N J I G A P R V A

OBLIK I STVARNOST

U V O D

U ovoj knjizi cini se prvi put smeli pokusaj dase istorija predodreduje. Radi se o tome da se sudbi-na jedne kulture prati u onim njezinim stanjima kojaJos nisu protekla - - i to jedne jedine kulture, onekoja |e_ danas na ovoj planet! u zavrsavanju, kulture

Do danas, ocevidno, nije jos uocena mogucnostda se zadatak tako ogromnog domasaja resi; a kad jeto i bio slucaj, sredstva da se taj zadatak obradi nisubila poznata, il i se njima rukovalo iia nedovoljannacin.

i^neka takorecicovecanstva, s_ one

^.—-P^stoii li logika istoriie? PoLmctafizicka struktura UJtorislcQg

jprlna

_ _lucainojj i nesracunliivog pojedinacnili

koja je bitno nezavtsna odn adaleko vidliivirL-iaQDularnihr duhovno-polrtickin tvo-I'evma povrsine? Neka struktura koja, moze biti, teki/.aziva ovu stvarnost nizeg reda? Da li se veliki mo-menti istorije sveta pojavljuju mozda — pred okomkoje ih razumeva — uvek u obliku koji dopusta za-Icljucivanje? I ako je tako — gde su granice takvihzakljucivanja? Da li je moguce da se u samom zi-votu pronadu stepeni koji moraju da se predu i tojednim redom koji je bezizuzetan jer je istorija ljudiskupni pojam za ogromne zivotne tokove za koje vecsama jezicka upotreba uvodi nehotice individue visegreda: »antika«, »kineska kultura«, »savremena- civili -

35

SPENGLER Propast Zapada

zacija« — kao neka »ja« ili licnosti koje misle i rade?Da nemaju mozda oni pojmovi koji su osnovani zasve organsko, pojmovi radanja, smrti, mladosti, staro-sti, trajanja zivota, da nemaju ti pojmovi u ovom kru-gu mozda neki strogi smisao koji niko jos nije otkrio?ykrfltko receno. ne leze li u osnovi svega istoriskogopsti biogratski praoQlJn'? ^

Propast Zapada, u prvom redu jedna pojava pro-storno i vremenski ogranicena, kao i njoj odgovara-juca propast antike, jeste, kao sto vidimo, filozofskatema, koja, shvacena u svoj svojoj tezini, obuhvata usebi sva velika pitanja bica.

Hocemo li da saznamo u kom se obliku ispunjujesudbina zapadne kulture, moramo najpre saznati staje to kultufa, u kom je ona odnosu prema vidljivojistoriji, zivotu, dusi, prirodi, duhu, u kojim oblicimase pojavljuje i ukoliko su ti oblici simboli i, kao tak-vi, protumacljivi; a ti oblici su: narodi, jezici i epohe,bitke i ideje, drzave i bogovi, umetnosti i njena dela,nauke, prava, privredni oblici i gledista na svet, velikiljudi i veliki dogadaji.

/" ^ ~~ vSredstvo za shvatanJeCmrtvih oblika) jeste^-^V+^^^j^an^^^l** ~ ' ^ ^ L rt*<WMWWHMM ^ J *'"" "

maticki zakon.) Sredstvo za rajumeranje z iv j ^ tujvustf* ir.gipr' Na taj nacin raztikuju se ^larnost ijgs

^pertodicn6gt>sveta.SVest o tome da je broj oblika svetsko-istoriskih

pojava ograniden, da se vekovi, epohe, situacije, licno-sti po tipu ponavljaju, uvek je postojala. Gotovo ni-kada nije se obradivala pojava Napoleona a da se nesvrne pogled na Cezara i Aleksandra; prvi pogled je —kako demo videti — morfoloski nedopustiv, a drugitacan. Sam Napoleon pronaso je srodnost svog polo-zaja sa polozajem Karla Velikog. Konvent je govorioo Kartagini misleci na Englesku, a jakobinci su se na-zivali Rimljanima. Sravnjivali su se, sa vrlo razlicitomopravdanoscu, Fiorenca s Atinom, Buda sa Hristom,prahriscanstvo sa modernim socijalizmom, rimske fi-nansiske velicine iz doba Cezara sa Jenkima. Petrarka,prvi strasni arheolog (arheologiia ie i sama izraz ose-canja da se istorija ponavlja) — mislio j eo sebi Kao

36

PROPAST ZAPADA Uvod

0 Ciceronu; a tu skoro Cecil Rodes (organizator en-glcske Juzne Afrike, koji je imao u svojoj bibliotecianticke biografije Cezara u narocito za njega pravlje-i i mi prevodima) — o sebi kao o caru Hadrianu. Zlakob Karla XII svedskog bila je u tome sto je u dze-pu, od svoje mladosti, nosio Zivot Aleksandra od Kur-cija Rufa i hteo da podrazava ovom osvajacu.

Fridrih Veliki krece se u svojim politickim spi-Nima — kao Considerations iz 1738 — potpuno pouz-dano po analogijama, da bi oznacio svoje shvatanjesvetske politicke situacije: tako, kad uporeduje Fran-cuze sa Makedoncima pod Filipom, a Nemce sa Grci-ma. »Vec su Termopili Nemacke, Elzas i Lotringija,u Filipovim rukama«. Time je bila izvrsno pogodenapolitika kardinala Fleria. Tu se dalje nalazi uporede-nje izmedu politike habsburske i burbonske kuce, ii/.medu proskripcija Antonija i Oktavijana.

No sve je to ostalo fragmentarno i proizvoljno,pa je odgovaralo po pravilu vise trenutnoj sklonostida se pesnicki i duhovito izrazava negoli dubljem is-toriskom osecanju oblika.

Tako su uporedenja Rankea, majstora umetnickeunalogije, izmedu Kiaksara i Henriha I, izmedu upadaKimerinaca i Madara, morfoloski beznacajna; isto kao1 ona druga, cesto ponavljana, izmedu helenskih drza-va-gradova i renesansnih republika i, nasuprot njima,dublje ali slucajno tacno, izmedu Alkibiada i Napoleo-na. On ih je vrsio, kao i drugi, iz jednog plutarhovskogtj. narodnjacko-romanticnog iikusa, koji samo uocavaslicne scene na,sv.etskoj pozornici, a ne u strogom smi-slu matematicara koji zna unutrasnju srodnost dvejugrupa diferencijalnih jednacina, dok laik u njima vidisamo razlicitost spoljasnjeg oblika.

Lako se primecuje da izbor slika tu biva odredenu osnovi jednom cudi, a ne osecanjem nuznosti, neidejom. Daleko smo fyl tphnikc. sraYnj iYanj. Danasse takva uporedenja javljaju u masama, ali bez plana,bez veze, pa i kad su pogodena u jednom dubokomsmislu, koji se jos mora utvrditj^ pogodena su zah,va-Ijujuci sreci, rede instinktu, a nikada nacelu. Niko jojLniie mislio na to da tu izobrazi jednn p>i.p.tndu.. Ni iz-daleka se nije slutilo da je tu koren, i to jedini, izkoga moze proizici veliko resenje problema istorije.

37


Uporedenja bi mogla da budu sreca istoriskogmistjenja, uKonko ona na videlo iznq e organskuJjli'uTUliru iMuiijur^jiKov a tehnika moralaTbi biti izo-brazena pod uticajem jedne obuhvatne ideje sve dojedne bezizborne nuznosti, do jednog logickog maj-storstva. A bila su do sada nesreca tog misljenja, jersu, kao stvar ukusa i nista vise, oslobadala istoricarauvidanja i truda da oblikovni jezik istorije i njegovti _analizu smatra 'kao svoj najtezi i najblizi zadatak, da- [nas jos i neshvacen a karnoli resen. Bila su delompovrsna, kada se, na primer, Cezar nazivao osnivacemrimskih drzavnih novina, ili , Sto je jos gore, kada su Is6 u najvecoj meri zapletene i nama po intimnostisvojoj vrlo strane pojave antickog bica nazivale po-modnim recima kao: socijalizam, impresionizam, kapi- Italizam, klerikalizam; a delom su bila fiudnovato za-stranjena, kao kult Bruta koga su oterali u jakobinskiklub — onog milionara i zelenasa Bruta koji je kaoideolog oligarhiskog ustava, a uz odobravanje patri- Iciskog senata, probo nozem coveka demokratije.

I tako se prosiruje zadatak, koji je prvobitno obu-hvatao ograniceni problem savremene civilizacije, dojedne potpuno nove filozofije, filozofij e buducnosti(ukoliko sa metafizicki iscrpljenog tla z.apada nnpstejos moze kakva proizici), iedine filozofij e koja barpripada mogMCKO5fzma~zapadno-evropskog duha u nie-govim narednim stadjjima, do idej îednoi morfolo-

jziji svetske istorije, (syeta kao istorijeJT)o ideje o Jed-noj fnorr'oiogijikoja7 nasuprot morrologiji prirode,skoro jedinoj dosadanjoj temi filozofije, sakuplja iobuhvata sve oblike i sve pokrete sveta u njihovomnajdubljem i poslednjem znacenju; sakuplja jos jed-nom, ali u sasvim drugom poretku, ne vise u skupnusliku svega saznatog, nego u sliku zivota, postajanja.a ne onog sto je postaloT"

" i I—"f * « — /t kao istorija^ u ûprotnostn prema/ svetu kao)— to pojmiti, sagledall, uobliciti/^

PROPAST ZAPADA Uvod

i " cesto sagledan u daljini, no nikada pokusan sme-i svima svojim posledicama. Tu su ,pred nama dvaiica nacina na koja covek moze svoiuôkoliiilasnje posedovati. doziveti. Ja delim,/pojCQbli u

no sustini^najostrijf" fSPr^J% jitisaV sveTa od me-_iiiiiii<-/(oe, sjLupnJH34yti«p^Q^t^^6d^sJk«grj.og pojma za-_

sliku sistemqôno sto jejedanpuf" is Llmto 1u3I55^stoje staino moguce,

1 1 H I maste koja plan.ski ureduje od svrhe iskustvakoju svrsishodno rasclanjava, ili , da jos ovde imenu-

Tzgled Ijudskog bivstvovanja na ovoj -zemlji, do danasnikada jos nesaznat kao zadatak u svom ogromnomprakticnom i teoretskom znacenju, mozda tamno ose-

|nu suprotnost jos nikada neprimprcnu nl|liu,Ndelim dnmasaj y kome -ya^hronoloski brojôd

u kome vaz^matematick-TbroJ^Prema tome, u jecinom istrazivanju kao ovom sto

r 1 1 red nama ne moze se raditi o tome da se dogadajiii ihovno-politicke vrste, koji postaju vidljiv i na po-

i mi clana, uzmu kao takvi; da se po uzroku i posle-illi' l ureduju i prate po njihovoj prividnoj teznji, tez-i i M koja je shvatljiva razumom. Jedno takvo — »prag-II I i i i r ko « — postupanje u istoriji bilo bi samo deo pri-i incne nauke o prirodi, sto i ne kriju pristalice ma-! i i j i i l ist icko g shvatanja istorije, dok su njihovi pn>II n i ci nedovoljno svesni identicnosti postupanja. NeI'ttcl i so o tome sta su po sebi opipljive cinjenice isto-

kao pojave u jedno ma ^ .sta one svojom pojavom(zna6^Jna2.nacuju^

Biri danasnje epohe misle da "cine nesto drugo kad i i 'io/ne, socijalne pojedinasti i razne pojedinosti iz

< h i i i j e umetnosti dovlace da bi »ilustrovali« politicki.10 jedne epohe. Al i oni zaboravljaju ono sto je

M i M i i j u c e , naime odlucujuce ukoliko je vidljiv a isto-l l | u i/raz, znak, dusevnost koja se uoblicila. Nikoga

Kantova greska, od bgromnih poslcdica, jos nesa-i , bila je u tome sto je on potpuno shematicki do-

' I M I u vezu najpre spoljasnjcg i tmutrasnjeg coveka; sa"u o/nacnim i, pre svega, ne. nepromenljivim, pojmovi-

prostora i vremena. Zatim, sto ie, na potpuno pogre-n i i . i r in , vezao sa time georaetriju i aritmetiku. Ovde,

nirsio toga, neka zasada bar bude imenovana suprot-I , innogo dublja, matematickog i hronoloskog broja.

a i aritmetika su^hp.. rarnn^pje prostornq pajf uHTPjiut VlsigJUblastima,. unpsta nt; mopu vise ni ra/lj-

i i i Racuna , menu, cijem je po.jmu naivni co-i n i t punonaHisto po osecanju, odgovara na pitanje

I H | . i ', a ne na pitanje »sta«? ili »koliko«?.

39


JOS ne nadoh ko bi Qzbiljnn n7Rn -

loJkih srodnosti koje iznutra vezuju oblikovni jeziksvih kulturnih oblasti, i ko bi, prevazilazeci politickecinjenice, pqdrobno poznavao poslednje i najdubljemisli matematike Helena, Arabljana, Indijaca, Evrop-Ijana Zapada, smisao njihove rane ornamentike, nji-hove arhitektonske, metafizicke, dramaticke, lirske os-novne oblike; izbor i pravac njihovih velikih umetno-sti; pojedinosti njihove umetnicke tehnike i izbor sa-drzine; a kamoli saznao njihov presudni znacaj za ob-likovne probleme-astorisJcoga. Ko je. taj koji zna dapostoji duboki sklad oblika izmedu diferencialnog ra-

PROPAST ZAPADA. Uvod

. ____ _ __ ___ _.^ __ _____ . ..j-.r^.^wvu-fc UJ..LWI ^lAiîmiiug i U-cuna i dinastickog drzavnog principa vremena Luja^Xi& I izmeau anticKe arzavne rorme, poiisa, i eukli-dovske geometrije; izmedu prostorne perspektive za-padnjackog uljenog slikarstva i savladivanja prostorazeleznicama, dalekogovornicama i dalekometnim oruz-jem; izmedu kontrapunktske instrumentalne muzike iprivrednog kreditnog sistema? I najtrezvenije cinje- 'nice politike, posmatrane iz takve perspektive, dobija-ju simbolidki i upravo metafizicki karakter; i mozdase ovde prvi put desava da se shvate rovnomerno, kaosimboli, i da se kao takvi tumace: egipcanski sistemuprave, anticko novcarstvo, analiticna geometrija, cek,Suecki kanal, kineska stamparija, pruska vojska i rim-ska tehnika gradenja puteva. ___— —

_ I tu se isposâ^lia da nema jng /t^nrptsTf j ncvpt-Ijene umetnosti istoriskog posmatranja. Ono sto se [^Jfvim z'ove, crpe svoje metode gotovo iskljucivo izone oblasti znanja u kojoj su jedino metode saznanjadospele do strogog izobrazavanja, iz fizike. Misle ljudida se baye istoriskim istrazivanjem a n pr^te sklopuzroka i poslcdica. Znacajna je cinjenica da filozofij astarog stila nikaoa nije pomisljala na jednu drugu mo-gucnost odnosaja izmedu ljudskog budnog bica kojerazumeva i okolnog sveta. Kant, koji je u svom glav-nom delu utvrdio formalna pravila saznanja, uzeo jeu obzir kao predmet saznanja razumom iskljucivo prl-rodu, a da nije to ni primetio, ni on ni drugi. Zflaijsje^za..~&jega~matematicko znanje. Kad on govxwri-o-Hfo-

nbljfjrrif) opayqjfT i o ^t^gr>rj j q"1 FPÎTlfl, ni-FPÎTlfl, n-kada_J ne pomislja na sagvim druge vrste poimartjaistpriskih utisaka; a Sopenhauer, koji od Kantovihkategonja dopusta jedino kauzalitet (sto je karakte-

40

lisliCno), govori o istoriji samo sa preziranjem1. Josni j e prodrla u domasaj intelektualnog formulisanjainisuo da_flSkD_niiziigsti uzroka i posledicg_^= nazvao

vrostorfr^— postoii--4Og,i(1ogifca" ^

l>il i^^^^__ to je jedna

mje izvesnosti, jedna cinje-nica koja ispunjuje celokupno mitolosko, religiozno ijujjetnicko misljenje, kojasacinjaya sustinu i jezgrosvcukupne istorije nasuproF prirodi7\cinjenica koja jeWpristupna Jflhlicima^saznania istraiivanim u Kriticim7og_u|na^Filoz6rija)je, kako veli Galilei na cuvenominestu svoga~SpisS"~Saggz'atore, u velikoj knjizi prirode

in lingua matemati£Q«2. Ali mi i danas cekamoJ55 na odgovor filozofa: kojim je jezikom napisanaisiorija i kako je valja citati.

Matematika i princip kauzaliteta vode do jednogprirodnog reda noiava[ a hronnlgija i ideja sudbine do

istoriskog; /oba reda obuhv'ataju svaki za seTsvef^jATi je oko7 u kome se i kroz koje se ovajf > svef j

svet osrva

l\

ruje, drugo.

Prirnda ie pbl ikukome covek yisoki knltnra

ti.41

(e(^dmsty^^znacjj^>ne2gsr|dnim utiscjjnajsvojih cu-a. Istoriia I'eôpTikiz koga(njegova uobraziTB^tjukif

"SvaC da snv'aT 'iivot i aa o

odnosu na sopstvgaj<jati produblje-

pu stvarnost. Da li je covek sposoban za takva uobli-cavanja i k'oje od njih ovladuje njegovom budnomsvesdu: to je pra-pitanje cele ljudske egzistencije.

Tu su dye mogucnosti da covek obrazuie svet., Ti-ragje vec racenn da one nisu nuznirnjparinfyn i Gifvar"nostu Ako se, dakle, zapitamo u daljem o smislu is-

1 Mora se moci osetdti koliko dubina formalne kom-bioacije i energija apstrahovanja u oblasti, recimo, ispiti-vanja Renesansa ili istorije o seobi naroda izostaje izaonoga Sto je samo po sebi razumljivo u oblasti teorijefunkcija i teoriske optike. U ppredenju sa fizicarem i ma-tcmaticarem, istorigar delnie"Vi^Htm/J.tMj'"i' lejerno, cimprede'Ta"'s1ia[Jl|anja 1 ureflivanja svoga mattffl.laia na'"!!!maoejjje.

1 »Napisana jezikom matematike.« (Prev.)

41


torije, moramo prvo resiti pitanje koje do sada nikadapostavljano nije. Za koe.a postoji istorija? Kako izgle-da, paradoksalno pitanje.

Nesumnjivo za svakoga ukoliko je svaki covekclan istorije celokupnim svojim bitisanjem i budnimbicem. Ali je velika razlika da li neko zivi pod stal-nim utiskom da je njegov zivot element u jednomdaleko sirem zivotnom toku koji se proteze na stole-ca ili tisucleca. ili oseca svoi zivot kao nesto u sebizaokrugTjeno i zatvoreno. Sigurno je da za tu vrstu'budnog bica ne postoji svetska istorija, svet kao isto-rija. Al i sta je ako samosvest citave jedne nacije, akoQitava jedna kultura pociva na jednom ovakvom.a-isto-_rJskom~duJhH ? Kako se u njoj mora pojavljivati stvar-nost? Svet? 2ivot? Setimo se da se u Helena, u nji-hovoj svesti o svetu, sve dozivljeno, ne samo sopstvenalicna nego i opsta proslost, odmah prgtvarajn p

PROPAST ZAPADA Uvod

snagom nama nepoznatom.)Ta cista sadasnjica,

u, nepokretnu, mitski uoblicenu pozadinusyake trenutne sadasnjice. I to tako da se, na primer,istorija Aleksandra VeTfkog jos pre njegove smrti po-cela stapati, za anticku svest, sa legendom o Dionisu;da Cezar nije osecao svqje poreklo od Venere kaobesmisleno. Moramo, dakle, priznati da je nama, Iju-dima Zapada, sa jakim osecanjem za vrerhenska uda-Ijenja, ljudima za koje je svakodnevno racunanje pobrojevima godina pre i posle Hristova rodenja posta-lo nesto samo po sebi razumljivo, takvo jedno prozivIjavanje tih dusevnih stanja gotovo nemoguce; ali minemamo prava prosto baciti na stranu tu cinjenicunasuprot problemu istorije.

Qno sto za poiedinca znace dnevnici i samozivo-za dusn citavlh v" lf !ir a ist.orisko istra-

zivanje u najsircm opsegu (ukljucujuci tu i sve vrstepsiholoske uporedne analize stranih naroda, vremena,obicaja). Al i anticka kultura nije imala nikakvo seco-nje, nikakav istoriski organ u torn narocitom srnisluT»Secanje« antickog coveka (pri cemu mi, svakako,stranoj jednoj slici duse udaramo pecat jednog pojmaiz naseg dusevnog zivota bez daljeg razmisljanja) sas-vim je nesto drugo, posto za njega<pi"oslost i buduc-

i, kap perspektive koje ureduiu?^TT3Uclnpi svestidok cista »sadasnjica«. ona kojoj se Gete

" i-""TTIF l g'^'m izjavama o antictcom zivotu. a naroci-to o plastici njegovoj, tako cesto divio, ispunjuje tu

42

.)To,iTTTlajveci sifflbol aorsKi stuo, pretstavlja ustvari

|i 1 1 no odricanie vremena (pravca). Za Herodota i So-Ink la, kao I za Temisfokla i kakvog rimskog konsula,|'JJ>islO';t gfa iihr?n ^yh' u iedarijujtisak. miran i vanvre-NI. uski, utisakfkoji je polarfTe^P ne periodicke struk-(nr i : (jer je to poslednji tslllis'ao produhovljenog obra-/ovanja mitova), dok je ta ista proslost za nase oseca11 IT sveta i nase unutrasnje oko jedan organizam pu-niul ick i jasno rasclanjen, svrhovito upravljen, od hi-l l . i < la i hiljada godina. A takva pozadina tek daje oso-I ' H i i boju zivotu, kako antickom tako i zapadnjackom." 'no sto je Grk nazivao kosmos, to je bila slika svetakoji ne postaie nego iesfe. Sledstveno, i GrJ^_j£_hiocovek koji riij e postao nik^dflgj:o^>ko4j._j euvekjy io.

Zato anticki covek, iako je vrlo dobro poznavao,u hronologiju, kalendarsko racunanje, pa time i

osccanje za vecnost i nistavilo, osecanje koje se oci-lovalo snazno u velicanstvenom posmatranju zvezda ilacnom merenju ogromnih razmaka vremena egipat-ske i babilonske kulture, ny^ iimitra^njp; n ^phi, r.n...svegtpg nistamogao da usvoii. Ono sto filozofi njego-vpuzgrecl spominju —^ to su oni samo culi, a ispitivalinisu. A ono sto su pojedinacrie sjajne glave, osobitofx~"aziskih grckih gradova, kao Hiparh i Aristarht ot-kr i le, to je aristotelovski i stoicki pravac duha odbioi nije o torn ni vodio racuna osim u najuzoj strucnojnauci. Ni Platon ni Aristotel nisu imali zvezdare. Zavreme FSriklovih poslednjih godina u Atjrii , donesenajo narodna~odluka kojom se teskom~optuzbom prelisvakom onom koji bi sirio astronomskf tnriri j f ' Bio jeto akt nftj^lp^jq simholika.. i] icnrnp se iskazala voljaantickeQjluse da izgoni daljimfo u svakom smislu, irsvoje svesti o svetur

Sto se tice antickog pisanja istorije, pogledajmona Tukidida. Majstorstvo ovoga &>veka sastoji se upravoj antickoj snazi kojom on dozivljuje dogadajesadasnjice razumevajuci ih iz sebe sama; a uz to pri-dolazi jos onaj divni pogled coveka od cinjenica, ro-denoga drzavnika, koji je i sam bio vojskovoda i ci-novnik. To prakticno is'kustvo, koje Ijudi nazalost me-saju sa istoriskim smislom, cini da on sa pravom iz-gleda kao nedostizni obrazac za ciste naucnike kojipisu istoriju. Al i je za njega potpuno zatvoren onaj

43


perspektivisticki pogled na istoriju vekova koji, zanas, pripada pojmu istoricara kao nesto sto je samopo sebi razumljivo. Sy^_ong_Jj^je_^bjroji::§gtickompretstavljanju istorije ograniceno je na politicku sa-dasnjicu autoraj)a to je u najoltrijoj sup'i'OUlosli prema nama, cija istoriska majstorska dela bez izuzetkaobraduju daleku proslost, Tukidid bi propao na temio persiskim ratovima, a da i ne govorim o nekoj op-stoj grckoj ili egipatskoj istoriji. U njega, kao i uPolibija i Tacita, isto tako prakticnih politicara.^gubise sigurnost pogleda flit " naia n, proslosti. cesfb sa?mo nekoliko decenija unazad, na pokretne sile kojesu im u torn obliku nepoznate u njihovoj sopstvenojpraksi. golibije ne razume prvi punski raVaTacitvec ni Augusta. Potpuno neistoriski smisao Tukididov— meren na nasem perspektivistickom ispitlvanju -otkriva se u necuvenom tvrdenju, odmah na prvojstrani njegove knjige, da se_jiEG_j]jegavog doba (ok<>400!) -tu-avetu nije nista znacajno desilo \ (aH

1 Kasni pokuSaji Grka 'da, po obrascu Egipta, nacinenesto kao kalendar ili hronologiju, u najvecoj meri sunaivni. Racunanje po olimpiladi nije era kao, recinuv-feris-cansko racunanje vremeriaj sem toga ono' je kasnije sa-mo knjizevno ispomaganje, niSta sto bi narodu bilo obic-np. Narod uopste nije imao potrebe za brojanjem kojimbi mogao utvrditi dozivljaje roditelja i dedoya, poredsveg tog sto su se neki naucnici ipak interesovali za prob-lem kalendara. Ne radi se ovde p tome da li je iedankalendar. dobar ili rdav, nego da li ie on u upotrgbj] i da11 /.ivof. zaiednicg pjU^^ff P." njemu. All i lista olimplonikapre 500 isto je tako izmisljena kaoistarija anticka lista ar-honataj i jrimska lista" kunsitKQ Ne postoii ni jedan jedinipTavidatum ikolorilzaclja fB. "Meyer, Gesch. d. Alt. II, 442;Peloch, Griech. Gesch. I, 2, 219): »Na neko belezenie izvestaia p istoriskim dogadajima nikojj. Grckoj uopste nijeno_misl'io pre 5 veka« (Beloch, r,"TTl25). Imamo zapis ougoypru izmedu JElisa_L_Hereje, koji treba da viazi ^stoKOdina od'Qve eodine«. Ali^ê ne_ zria od koie. Posle izve-snog vremena, daJcle, nece "se^nr znati koliko je ugovor po-stojao; ociigledno, na to nije nikp ni obracao paznju. Averpvatno su to ovi ljudi sadasnjice uskoro i zaboravili.petin1astn-i|Rffen.ri«ikiyidi se pp tome sto bi se ureflen<V flatirapje cirijernca (re-cimo, trojanskog rata, Ko'il — po stupn.iu — odgovara na-sim krstaskim ratovima) oftecalo u torn svetu direktnokao ne-stilsko. — Isto tako geografsko znanje an tike dale-

"Ko izostaje iza egipatskpg i babdlonskog. E. Majer (Gesch.d. Alt. Ill , 102) pokazuje»kako je znaiijeoobiiku Afrik e

44

PROPAST ZAPADA Uvod

/hog toga je anticka istorija, sve do persiskih ra-pa i tradicionalna izgradnja jo§ mnogo poznijih

i ...... da — proizvod bitno mitskog misljenja. p^vnaI frUiLJJa Sparte~=n(Llkurg, ciji je zivotopis ispricanunv i ina poiedinostima' bio je, verovatno, neznatno sum-nôbpânstvo) — masta je helenistickog vremena, a|.i..i ialazene rimske istorije pre Hanibala nije biloI M . sialo jog ni u vreme Cezara. Brutovo proterivanjei ukvinaca jeste prica kojoj je posluzio kao modeli«l:m savremenik cenzora Apija Klaudija (310). Imenai iniskih kraljeva formirana su tada po imenima obo-

porodica^(K. J.Neumann). Cuveni^Hriniski agrarni zakon (367) nije u vreme Hanibalovoi < r . i i i postojaQ, a da i ne govorimo o »servianskomn'.iavu« (B. Niese). Kada je Epaminonda oslobodioMc'sence i Arkadane i nacinio ih drzavom, oni su od-M I . ih pronasli neku svoju praistoriju. Nije strasno stoie to uopste dogadalo — nego* to sto neke druge vrstei-.ioiij e nije_nj_bulo. Ne moze se bolje pokazati sup-uii i iost /.apadnjackog i antickog smisla za sve istori-

o nego kada se kaze da je rjmska istoriia pr& . Q,»nako kako se poznavala u vreme Cezara. bila u susti-ni lalsifikat i da je ono malo sto smo mi utvrdili bilo..isvirn^ nepoznaô] kasnijim Rimlianima. Karakteristic-

i i i i je po anticki smisao r^cT~»ls tori jstfeâa su aleksan-iliisk i romani svojim sadrzajem vrsili najjaci uticajna ozbiljnu politicku i religioznu istoriku. Nije se niI " >ini|ljaJaââ(nacelnQ,j odvojij i /razlikuje) sai < - IjteâtureuDdfPQât^ p° aJctimaj Kada je'prea Kraj republike, i§ao za'tim dcT ucvrsti rimskui « ligij u koja se brzo gubila iz svesti naroda. podelio'e bogovg — kojima je drzava sluzila najmarljivije -

na di certi i dijncerti, one o kojima se-jos nesto i zna-lo i one cije je jos'samo ime ostalo uprkos odrzanoglavnog kulta. Odista, relipija rimskog drustva njegovogdoba bila je najvecim delom ]jrn^7vo^ helem'sti^.Vekniizevnosti i gotovo bez veze sa starim kultom, kojiviSe niko nije razumevao (a tu su religiju ne samoGete no i Nice naivrio uzimali iz rimljanskih pesnika).

~~adalQ>od jHerodot (po persiskim izvorima) do kristo-_ sto tp'vredto^Rimljanima kao naslednicima Karta-a;injana. Oni su prvo prepiricavali tuda znania. pa ih oncla_UiKanozajaoravliaJi.' "" - --

45


Momz.en je jasno uoblicio zapadnjacko stanovistekad je rimljanske istoricare — Tacita pre svega -nazvao ljudima »koii kazuiu ono _sto zaslyftuje. da seprecuti,. a cute o onome sto je nuzno kazivati«.

Ijndiska kuitura, cija je misaoniryani najodlucniji izraz potpuno/jx-ist6risfiajsavresenije koja je mogla biti, mkada— ufje imalani najmanje osecanje o »kad« ma u kome smislu.Nema prave indiske astronomije, indiskog kalendara.indiske istorije dakle, ukoliko se pod njom razurnesvest o zivome razvitku. Mi znamo vrlo malo o vid-Ijivom toku te kulture ciji je organski deo protekaopre postanka budizma, mnogo manje no o antickojistoriji , pouzdano bogatoj velikim dogadajirna izmedu12 i 8 veka. Obe su sacuvane kao u snovima mitskogoblika: TpjcjTirnfh h iJ jad ij Podina posle J3ude,_oko__500pre Hr., nastalaje na Cejlonu »MahavansaT - neslosTxTTzclaleka opominje na pis^pjp 1gtnrjjp

Svest o svetu u indiskog coveka bila je nastrpje-na tako a-istoriski da on nije poznavaoini pojavii ImjT-

-^ge)napisane od autora kjax>_dc)gadaj utvrden u'yrgTfTe'-nu.^Namesto organskog niza licno razgranicenih spisanastaje postepeno neuredena masa tek^tovau kojeje svak upisivao sta jp btpr» « da~pri torn njkgRyuLUatm nisu igrali pojmoyi y^^du^Qjqie. svo|in|^_raz-vitka mi^]' dnhnynêpohe. U taKvoTn/aMommnom \>b-

— a on je oblikcele indiske istorije -- pred na-*ma~~je i indiska filozofija. Neka se sa njom uporediistorija filozofij e Zapada, najostrije fiziognomiski izra-dena u licnostima i knjigama. _ ^

Xadiski covekTsve \e zaboravljao.j aCegipatskij nijenista mogao zabjiravjti Tnr|]s '

kC'f1'

aj^ptopisaxra iiuce\- nije__nikada postojala; egipatskaplastika"hijeni poznavalarieku~grugu~Tgmu.

Egipatska dusa, prevashodno istorisla nastrojena,dusa koja stremi TTeskrajnosti sa jednom pra-syets£omstrascu,_oêcala je proslost i buducnqst kao _ceo svojs^t^â'da'sh i'osQko j a je istOTejqa sa budnom svescu,njoj je izgledala samo kao (usk^granlcaa izmedu^dveneizmprljivp r jp l j in p Egipatska kuitura je oyaplocena

— dusevni korelat za daljinu — briga za buduce,~i nuznim nacinom zra niu spojena briga za~proslo. Iz-

razava se ta briga za buduce u izboru granita i bazal-

46

PROPAST ZAPADA Uvod

la kao umetnickog gradiva1, u poveljama koje su uk-l ' .me u izgradnji jednog brizljivog upravnog sistemaI 11 mrezi navodnjavanja2. Egipatska muniija je sim-l'" l najviseg reda. Teto mrtvoga se nvekovecavalo. kao

i ' « se njegovoj licnosti, »Ka«, davalo vecno trajanje uI i|)ovima cesto pravljenim u mnogo primeraka; to\ ' i - i ' - i i ( > trajanje vpyarin ie za slicnost shvacenu u vrlov i sokom -smislu.

Postoji duboki odnos izmedu stava prema istori-' . K o j proslosti i shvatanja o smrti kako se ono izra-

.i u obliku pogreb'a. Egipcanin odrice prolaznost,i i i i | ick i covek pntvrtfuje je ceiOKupnim oblikovnim je-/ ikom svoie kultt^r,e. Egipcani su sacuvah i mumiju

''ID istorije: nronoloske podatke i brojeve. Dbk odI M c-solonskog perioda grcke istorije nije nista preda-110, nijedna godina, nijedno pravo ime, nijedan shvat-I j i v dogadaj (otuda preterano naglasavanje onoga os-i . i i k a koji nam je poznat), znamo iz 3 t^^^f l j j"^( I al ic_nazad. gotovn sva imena i tacne brojeve vlada-v inc mnogobrojnih egipatskih kraljeva. U novom car-

' '"" - "

Nasuprot tome simbol je prvoga reda, i bespri-je u istoriji umetnosti, da su se Heleni, naj3urjra,f1"

tnikenskom tlobu, i to u zemlji prebogatoj kamenom, vra-l\\i'"?S^^Jcamenih gracteyina na primenu drvcta; i time so"I ' j .- isnjava nodostajanje arhitektonskih ostataka iz vreme-n,i i/.mcclLi 1200 i 600. P_p>'p;il;sKi ^" *n bilikama'bia. jp orJin '

"""." : ?JJC'"tKn krmii-ni s-Hih doj^ki j&biodrvenl. Kroz toI'lop.ovara duboko nepriiatelisTvoaHn^Tte"ause'' protiv tra-

liil *2 Da li je ikada ijedan helenski grad izveo ijedno

<ipsozno delo koje odaje misao na buduce narastaje? Si-. i r i n i drumova i, navodnjavanja na koje se moze ukazati

i i mikenskoj tj. pre-antickoj epohi propali su i zaborav-I j i ' i i i od vremena radanja antickih naroda - - dakle odpiirotka homerovskog doba. Da bi se shvatila bizarna ci-n j i -n ica sto je antika tek posle 900 uzcla pismp i to unajskromnijem obimu i sigurno samil K namuznije priv-icdne ciljeve (sto pouzdano dokazuje nedostatak u nala-M I I J U zapisa) neka se pomisli da izobrazayanje pisma uI''iil2fl.tskoj, bajbilonskoj , meksikanskoj i _J<ir]es,koi kulturipociinje u tamno pradojbarda su" Germani stvoril i a zhi i knn n i : <. pa"kasfne "if-l f nn^/pdocili liyoie strahopostovanie

pismom syniim stalno ponavliamm ornamentalnimi/.oh>razava.nêi]j) ukrasenih spisa. A rana antika niie ni riai-

" poznavaia mnoga pisfHa upotrebljavana na jugu iistoku. Imamo mnogobrojne pis'ane spomenike iz hetitskeMale Azij e i sa Krete', a ni jedan jedini izvivmena. ~


stvu mora da su imali o njima jedno znanje bez praz-nina. Kao jezoviti .simbol ove volje za trajanjem lezei dandanas tela velikih faraona u nasim muzejima -i crte lica im se raspoznaju. Na sjajno uglacanom gra-nitnom vrhu piramide Amenemheta III jos sada secitaju redi: »Amenemhet gleda lepotu sunca«, a nadrugoj strani: »Visa je dusa Amenemhetova nego vi-sina Oriona i ona se spaja sa podzemnim svetom«. Tojg savladivanje prolaznosti, ciste sadasnjice, i ne-antic-ko je u najvisoj meri. ~ ~ ' — —

Prema toj mocnoj grupi egipatskih zivotnih sim-bola pojavljuje nam se na pragu anticke kulture<^po-Zy'tvan/e~~OT?tvacgôdgovarajuci zaboravnosti koju taktERura siri nadsvakim delom svoje spoljasnje i unut-rasnje proslosti. Mikenskom vremenu bilo je potpu-no strano- sakralno izdvajanje tog oblika pogreba izostalih oblika pogreba koje su primitivni narodi ka-menog doba vrsili po pravilu jedne pored drugih. Gro-bovi kraljeva svedoce o preimucstvu sahrane u zemlju.Al i u homerovskom vremenu.. kao i u vedskom. nasta-je nagli prelaz(o$} pokopa/'ka) spaljivanju, prelaz kojise materijalno ne "rflOze* motivisati; spaljivanje je tobivalo vrseno punim patosom simbolicne radnje, kaosto pokazuje Ilijada, svecanim unistavinjem, odrica-njem istoriskog trajanja.

I od toga trenutka svrseno je i sa plasticnoscudusevnog razvoja pojedinca. Anticka drama dozvoljavaisto toliko malo prave istoriske motive koliko i temuunutrasnjeg razvoja; zna se da se helenski instinktpdlucno opirao portretu u likovnoj umetnosti. Sve docafskog doba antickaûmElnusT poznaje samo jednuprirodnu sadrzinu: (mitU Pa i idealni likovi helenistic-

1 Od Homera pa do Senekinih tragedija, kroz celojedno tisuclece, neprestanp se uyek pojavljuiu neprome-njeni mitski M'kovi, kao Tiest, Klitemnestra, Herakle, iakou ograndcenom broju. A u pesnistyu Zapada, 'faustovskicovek pojavljuje se pryo_ kao f arcifal i TOistan. 'pa'_onda

UJiiril5M epoKe Itao St., DpnT~ Kihotr uon2uanf a u poslsdjijem P'reot5ra26'nmj koje odgovara vre-meau, kao Faust i yejlsr: i najzad kao junak savreme-nog svefsko-^radskog romana. Ali uvek u atmos|lovljenosti odredenoga stoleca.

48

PROPAST ZAPADA Uvod

jilastike su mitski, kao sto su to i tipicni zivotopisi'lularhove vrste. Nijedan veliki Grk nije pisao uspo-,ene koje bi utvrdivale pred njegovim duhovnim oci-

i i 1 . 1 n'dnu proslu, savladanu epohu. Ni_SoJ^rat nije ka-/ i \ n nista znacaino — u nasem smislu — o svom unu-l i i i sn jem zivptu. Pitanje je da li je jednoj antickojil i iS i uopste Bilo moguce nesto sto pretpostavlja posta-i i . i k Parcifala, Hamleta, Vertera kao prirodni nagon.ll_Platona ne nalazimo nikakvu svest o razvitku nje-*"^(waûcenja. Njegovi poiedmi spisi su samo uoblicavaiij a njegovih raznih stanovista koja je zauzimao ui . i / n i m vremenima. NjUipya geneticka jvgza_ nije__bila ' )picdgiet njegovoo razmisljania. A vec u pocetku za- *^"luclnjacke cfuHovne istorije ima jedno duboko samo-ispilivanje, Danteova Vita nuova. No iz toga sledujek . i k o je Gete malo imao antickog u sebi, tj. ciste sa-daSnjice, Gete koji nista nije zaboravljao, Gete cija sudela, po sopstvenim mu recima, samo odlomci jedne\7cTTke ispovesti. "" ' ' ~"

Po razorenju Atine od strane Persijanaca behu ra-/.orena sva dela starije umetnosti — a mi ih danas.rusevina izvlacimo. A nikada se nije_culo da se nekou Heladi brinuo za rusevine Mikehe il i Fajstosa, d a Bisaznao istoriske cinjenice. Ci^tao se Homer, ali nika ^jnije ppmjsljao na to da <j-ajkop\ brezuTja^TrojeJ kaoSliman. Ht£o__se mit, nije~se htela istofijar ud delaEshilovih i pre-soTtratskih filozofa~jedan deo bio je iz-gubljen jo.s u helenisticko doba. Nasuprot tome vecje Pejtracka skupljao starine, novae, rukopise, jednompob"oznoscu i jednim sfdacno-odanira posmatranjem,svojstvenim samo toj kulturi. Skupljao je kao covek

kgji gledq unazad uudal jene sve-~toye kao coVek koji cezne za daljinama~TpTo je j5rVi

koji se peona jedan aJpiski vrh) i koji je u osnoviostao stranac za svoje vreme. Dusu skupljaca mozemorazumeti samo iz njegovog odnosa prema vremenu.Mozda je jos strasnija ali drukcije obojena kineskanaklonost za skupljanje. Ko putuje po Kini i sleduje»starim tragovima« (ku-ci) moze protumaciti samo izjednog dubokog istoriskog osecanja neprevodljivi os-novni pojam kineskoga bica Tao. A ono sto se nasu-prot tome i^ helenisticko doba skupljalo i pokazivalo,to su bile samo znamenitostj rnitr>1âfg jj^' (kakoih Pauzanija opisuje), kod kojih uopste nije dolazilo

49


u obzir ono strogo istorisko »kad« i »zasto«. A egipat-sko tie pretvorilo sc vec u vreme velikog Tutmozisa ujedan jedini ogromni muzej sa najstrozom tradicijom-

Medu narodima Zapada, Nemci su pronasli meha-nicke casovnike, strahobne simple vremena koje fe-te i protice, casbvnike ciji danonocni udari, odjekujucisa bezbrojnih kula po Zapadnoj Evropi, jesu mozdanajstrasniji izraz za koji je sposobno uopste jedno is-torisko osecanje sveta1. Niceg od sveg tog nema povanvremenskim antickim pejzazirna i gradovima. tSvedo Perikla dnevno vreme ocenjivalo, se po duzini sen-

3^7— a~~tek od Aristotela dobiTa rec]jOpa\babilalniskogporekla) znacenje reel »cas« -Pre toga nije postojalauopste tacna podela dana. LLBafeilonu i u Egrptu pro-nadeni su u najranije doba vodeni i suncani casovnici,ali je tek J.latQn uveo kao casovnik odista primenjivioblik_klepsidre u Atinu,

^

_no samo kao nebitni namestaj svakidas-

i tome bas rii najmanje nrjeizmenilp

Ovde valja spomenuti jos jednu odgovarajucu raz-liku vrlo duboku i nedovoljno ocenjenu, izmedu antic-ke i zapadnjacke matematike.<fAntif-kij\ misljpnip ubrojevima shvata stvariVgngfcve kakve jesu,fiao koli-

, ^sroprisutne. lo jc-odvelo dododore-

cine, vanvremenske, cisto prisutne. 'I'o jcEuklidove geometrije, do matematicke statikezavrsetka-«>duhovnog sistemaJnauEom o^Kupsecima\M* shvatajmo stvariôna/co kako nekako se odnose,£kao funkcife^ To je odveloanalTUCkoj geometriji, a od nje diferencialnom racu-nu1. Moderna teorija funkcija je dzinovsko uredenjecele te mase misli. Cudna je, ali potpuno psihicki os-novana, cinjenica da grcka fizika - - kao statika na-suprot dinamici — ne poznaje upotrebu casovnika ine oseca njegov nedostatak (dok mi racunamo hiljadi-

l\QpatGerberD(kao papa Silvestar II) , prijateli ca-ra Otoiia"'!!!, ukiTTOlO godine, dakle sa pocetkom roman-skoj| stiiia-'i Krsraskog pokreta, prvim simptomima noveduse, pronasao je stroj casovnika na tockove i koji izbija.U JSlemackpi su takoile postal!, nl<;p 1200. prvi oasovnici nalprn|gvima, a nesto kasnije i dzephi. Valja zapaziti znacai-nu vezuTnerenja vremena sa zgradom religioznog kulta.

1 Kod Njutna, on se karakteristicno zove racun fluk-sija, s obzirom na izvesne metafizicke pretstave o sustinivremena. U grckoj matematici vreme se i ne javlja.

PROPAST ZAPADA Uvod

I mi delovima sekunde) i potpuno prelazi preko me-ivnj a vremena. Krjtelehijq Arisfotelnva jeste jedinivanvremenski, a-istoriski, evolucioni pojam_ôji po-sloi iuant ic i.

—Time j"e" nas zadatak utvrden. Mi, ljudi zapadno-ev-ropske kulture, izuzetak smo sa svojim istoriskim smi-_slom a ne pravilo. »Svetska istorija« j<\nas<ptslika sve-l; i 7< ne slika .syeta »covecanstva«. Za inctiskog i antic-kog coveka nije postojala slika sveta koji postaje, iinozda nikada vis£ nece biti kulture, pa dakle ni Ijud-skog tipa, za koje je »svetska istorija« tako mocan ob-l i k budnog stanja kao za civilizaciju Zapada, kad se01 la ugasi.

"Pa sta je to|_istorijasyeta?ySigurnQ, uredena pret-stava proslosti, unutratfvjFpostulat, izraz jednog ose-danja oblika. Ali , ma koliko da je odredeno to ose-

UShje, ono nije jos stvarni oblik; i, ma koliko mi sviosecali, dozivljavali svu svetsku istoriju, ma koliko misa potpunom izvesnoscu verovali da je pregledamo ponjenom obliku, pouzdano jeâk^£la^tTjj_J danas jossaznajemo njene_obh'foe ali (ne njen obliK} protivslikuffaseg unutrasnjeg zivota.

Nesumnjivo da ce svak koga upitate biti uverenda jasno i bistro prozire unutrasnji oblik istorije. Ovailuzija pociva na tome sto niko nije ozbiljno o njojrazmisljao i sto se jos uvek i suvise malo sumnja usvoje znanje. Ter mko ne sluti u sta se sve moze sum-jaiatj! Ustyari,<^b^lsyetske istorije jeste jedan neispi?tani dunovnt-Tose^f koji se, i u istoricara od miena,nasleduje "sa liai'UsLaja na narastaj, a kome bi dobrodosao i bio vrlo potreban samo jedan mali deo oneskepse kojom je rasclalljena 1 produbljena urodenanaTfTslika prirode, jos od vremena Galileja.

*-.. Sâri — snednji -- novi^yek: to je jedna^ney£ro-_v vatno oskudnaî~T)esmislena shema- cije nas je bezu-stSvho gos~podarstvo naa nasim istoriskim misljenjemneprestano sprecavalo da pravilno shvatimo pravi od-nos onog malog delimicnog sveta koji se razvijao odvremena nemackih careva na zemljistu Zapadne Ev-rope prema celokupnoj istoriji viseg covecanstva, po

50 51

s


rangu, po obliku i, pre svega, po zivotnoj trajnosti nje-govoj. Buducim kulturama ce izgledati jedva verovat-no da se u vazenje te proste sheme nikada nije ni po-sumnjalo, iako je to shema sa jednim prostim pravo-liniskim tokom, besmislenim srazmerama, shema kojaiz veka u vek biva sve nemogucnija i koja ne dopusta

^da r^nve' nt7iastix_jcoje^jula£e_ja_Iivetiost nase istoriske^tjvpstj, prirno'no iivedemo kao cianove u red. Sto jemedu istoriskim ispitivaclma ocfavno vecT'uobicajenoprotestovanje protiv te sheme, to nista ne znaci. Onisu time samo_,hrisali.,risnnvni -nafcrt koji jedini postoji,

q nisu nqkrif"lm- fMo»p Se koliko god se hoce go-voriti o grckom srednjem veku i o germanskom sta-rom, time se jos ne dobija jasna i unutrasnje nuznaslika u kojoj bi nasli organsko mesto Kina i Meksiko,carstvo Aksumsko i carstvo Sasanida. I pomeranja po-cetne tacke »novoga veka« sa krstaskih ratova na Re-nesans, pa sa ovog na pocetak 19 veka - - dokazujujedino to da se sama shema srnatrala neoborivom.

JTa shema_j3g_ranicava obim istprije, ali slp_je josgore, i njeno pozorje. Tu zemljiste zajpaclne Evrope1

1 I tu istoricar stoji pod kobnom predrasudorn geo-grafije (da ne kazemo pod sugestijom slike sa karte), ko-ja uzima jedan deo zemlje kao Evropu, cime se osecaobaveznim da uzme i jednu odgovarajucu idealnu granicuprema »Aziji«. y^j jaln hi iyhrisati iz istorije rec »Evmpa«.Nema »Evropljanina« kao istoriskog tiga. BtJtfalasto je

u- sluidjir'HeTeria o »evropskbm starpm veku«(Homer, Heraklrt, Pitagora su, dakle, bill »Azijati«?) i onjihovoj misiji da kulturno zblize Evropu i Aziju. To sureci koje poticu iz povrsnog tumacenja karte i kojima ni-sta stvarno ne odgovara. Samo je rrf »F.vrnpa« (sa misle-nim kompleksom koji je r^ststao poJ njenim uticajem) ve-zala Rusiju sa ZapadolTKii nasoj istoriskoi _svestr, u~feL

opravdanoTXJvdy 1e cista apslrakciia, u knji-gama odgajenoT~Rullurt oitalaca, odvedena do ogromnihstvarnih posledica. One su falsifikovale, u licnosti PetraVelikog, istorisku teznju primitivne narodne mase, i tona vekove, iako jie ruski instinkt ogranicio »Evropu«, vrlotacno i duboko, kao nepriiateliicu »majcice Rusiie«

AJcsaJcnviT^nstnjqy^knrn^ . Qstolfj. /.apad SUske sadr/.inc. »Evr'opa je ipra'zan /rnovi jravq istoris

svr-STo ie kao 'veiiKe tvorevine dala tantika postalo je od-rican jem kontinentalne granice izmedu Rdma i Kipra, Bi-zanta i Aleksandrije. A sve sto se zove »eyropska__kultu-ra« nastalo je izme3vf^Visle,j Jadrana i tivadallavira.\ A^ko je bKk.U u vreme PgrlkTuvcrîezatianas vise flS leii u njoj"

f52

PROPAST ZAPADA Uvod

( ini nyxaB p_ol (matematicki govoreci: singularnuKji . na povrsini lopte) oko kojega se okrecu hiljadc

istorije i one daleke ogromnekulture kao skronino potcmjene. A ne zna se zasto,sem ako bi razlog bio u tome sto smo mi, graditeljitg_istorije, kod kuce bas tu, na torn zemljistu. To jejedan^planetarm sistem jedinstveno pronaden. Izaberese jedno jedino mesto kao prirodno teziste istoriskogsistema. Tu je centralno sunce. Od njega dobijaju pra-vu svetlost svi dogadaji u istoriji. Sa njega njegov/.nacaj biva perspektivno odmeravan. A, ustvari, tugo-vori tastina zapadnoêvropakog. r.pvpkat_ii__rijgTrii _ g^j^j-hiTocIigiava La uLvara »svetske istorijg^jtastina neza-_ijgfjmjg'^kejgmTi Tnj Tastini imamo da zahvalimo zaonu ogromnu opticku varku, davno vec ppstalu navi-kom, po kojoj se istoriski sadrâj citavih Ihiljada go-

, recimo u JEgiptu_j_ Km1 .^'mezufava u etfizode^dok se desetine godina, u blizinisopstvenog stanovista, od Lutera, a osobito od Nagole-ona, nadirp^jux4^rasturkao ujâpe. Mi znamo da'g^lajsamo prividno utQlmcT^sTJtarije putuje ukoliko je visi,da se jedan voz kroz daleki predeo samo priviHho TH*-gano vuce, a verujemo da je tempo raneegipcanske, indiske istorije odisJji^^bj^gjjopHjaQ onaiz i^seiiajMij^jirôjnostj,. I namzimo njihovu sallrzi-nu"|tanjom, njihoveoBTTke prigusenijim i jzduzenijim,jer msmo naucili^daûzmemo u faCurt mlaljenos'h m

Da je za kulturu Zapada bice Atine, Florence, Pa-riza vaznije nego bice Lo-janga i Pataliputre -- samose po sebi razume. Ali , smeju li se takva precenjivanjanaciniti osnovnom za shemu svetske istorije? U tornslucaju bio bi opravdan kineski istoricar kad bi ocrtaojednu svetsku istoriju u kojoj bi se cutke, kao prekonevaznih, preslo preko krstaskih ratova, Renesansa,Cezara i Fridriha Velikoga. âsto da je, morjoloski^posmatran, 18 vek vazniji negoTTja^modsezdeset ra-nijih? Zar nije smelno da se stavTîOVl êk«, keji-dblUivata nekoliko stoleca i ogranicen je u sustini naZapadnu Evropu, prema »starom veku«, koji obuhva-ta hiljade godina i u kome se masa starih pre-grckihkultura racuna prosto kao neki »dodatak«, a da se ine pokusava jedna dublja podeja? Zar se-jujer-da-ise spasla zastarela shema, f^giptom i BabilonomoB

53


jracunalcj ykjtf l sa^redjgrom^rjtjiikojQ dr>bji, s Egiptomi Babilonom cije useb"ezatvorene istorije, svaka, zasebe, daleko nadmasuju toboznju svetsku istoriju odKarla Velikog do svetskog rata; zar nismo mocne kom-plekse indiske i kineske kulture zbunjeno odbacili u»napomenu«; zar nismo velike amerikanske kulturesavrseno ignorisali jer im nedostaje »veza« (sa cime?)

Nazivam ovu shemu; uobicajenu zazapadngg—Eir.ropljanina, u kojoj visoke kulture kruze oko nas kaotoboznjeg sredista svega svetskog zbivanja, gtolpmej-ski sistem istorije, i smatram za kopernikanskdôikri-& u Oblasti IsToTlje stoje U OVO| kliuzi na mesto "on<>ga stupio sistem u kome mkakone zauzimaju povIaT-teni polozaj antika i z.apad poirea indije. JSabTlona.

poajrabljanske j. mej^slkanske milture -

inacnih svetova postajanja izbivanjlC Eoji uslici istorije isto toiiko teze i kbji po veli-

canstvenosti dusevne koncepcije, po sili svog uspona,mozda i nadmasuju antiku.

Shema stari — srednji — 'novi vek, u svom prvompostavljanju, jeste tvorevina magiskog osecanja sveta,koje je najpre istupilo u persiskoj i judeskoj religijipocev od Kira, u ucenju Danilove knjige'o cetjp gvpit-sjca doba ddbilo apokalfpticJsi okvir, a uoblicilo se upo-hnscanskim religijarna Istoka, pre svega u gnostic-kirn sistemima,1 kao istorija sveta.

U vrlo uskim granicama koje sacinjavaju duhovnupretpostavku ove znacajne koncepcije, ta tvorevinasa pravom je postojala. Tu ne ulaze u krug posmatra-nja ni indiska, pa cak ni egipcanska istorija. Na usna-ma tih mislilaca rec »svetska, i.stprijn« oznacava jedanneponovljeni u najvisoj rqexi—dramaticki cin, cija jepozornica izmedu[Helade i PersilsJU njemu do'lazi'troizrazaja strogo dualisticko oseCanje sveta istognjaka,ne polarno kao u istovremenoj metafizici Rroz Improt:nost duse i duha, dobra i zla, êc p_eriodickp,2 smatra-

1 Wiiidelband, Gesch. d. Phil. (1900), S. 275 ff.2 U Npvom zavetu polarno shvatanje zastupljeno jevise dijalek'tikom apostola Pavla, a periodicko vise Otkro-venjem.

54

PROPAST ZAPADA Uvod

no kao katastraja, kao prekretnica izmedu dva veka,i/.ineû s^yaranja sveta i(prppasti sveta, otstranjujucisvc elemente koji ne niogu da Se ofvirde sa jedne stra-nc antickom knjizevnoscu, a sa druge Biblijom ili Sve-I n i i i knjigom koja u odgovarajucem sistemu zauzimanjihovo mesto. U toj slici sveta javlja se kao »stari«1 »novi« vek tada~,ocigledna i opipljiva suprotnpste/.natroziScTEÎji %iscanskog, anj o| i orrj^nta^sfegT"statue~T~di5gme, pnrode I duha u vremenskom shva-lanju, kao pozornica na kojoj jedno savladuje drugo.Istor5?ki prelaznosi religioznsôznaJse^£aênja. Bez

£iva na uskim i potpunoprovincijalnim gledanjima, ali koji je, medutim, logi-can i u sebi savrsen, vezan za to zemljiste i to Ijucl-stvo i nesposoban za ma kakvn., prirodno prosirenje.

Tek dodavanjem^recegayekay naseg^movo vekag ,

slika bila je mirna, jeonazatvor'efia antiteza, u ravnotezi, a sa sredistem u jed-noj neponovljenoj bozjoj akciji. Primljena i nosejjaod sasvim nove vrste ljudi, ona je sada, odjednom, ada se nije ni svesnim postalo o nastranosti jedne tak-ve promene, bila raspredena danije. A ta linij a vodila je od^Hojjjgca (il i Adama — da-TTassu mogucnosti obogacene jos Indogermamma, ka-menim dobom i majmun-covekom) pa preko_ Jgr_u§aE-rrm, Kima! FiorencQ i fariza, vodila je i gore i dole,vec prema licnom ukusu istoricara, mislioca il i uniet-nika, koji je tumacio tu troclanu sliku neogranicenomslobodom.

Dodao se, dakle, komplementa^nim poimovimabezboznistva i hriscanstya z^vrsmpojain ^novOg ve- <g > koji opet, "po svom smisTuTêiaozvoljava daljrnastavak postupka i koji, posto se od krstaskih rato-va pa na ovamo ponovljeno pomerao, vise nije kadar Wda se dalje isteze.1 Mislil o se (a to se nije kazalo) da'ovde. sa one siralie starog i novog veka, pocinje nesto/avrsno, neko[trece carstvo,1u kome lezi nekakvo is-punjenje, vrp,iinav nFlfi1 ivrhn cije poznanje je, pocevod sholasticara pa sve do socijalista danasnjice, svakosebi pripisivao. Bilo je to razno sagledanje u tokstvari, koliko udobno toiiko i laskavo po zacetnika.

_To_semoze poznati na ocajnom i smesnom izrazu /»nainovije doba«TS -- t—jL, J

55

SPONGIER Propast Zapada

Sasvim se prosto poistovetio duh Zapada, kako scogledao u glavi pojedinca, sa smislom sveta. Iz duhov-ne jedne nevolje veliki mislioci napravise tada meta-fizicku vrlinu, time sto su shemu osvecenu consensuomnium, i ne ppdvrgnuvsijp nyhil jnoj kritici , nacinili

nm jpdnp fi lnyofj j ^ a kao zacetnika njihovog,ovog il l onog »svetskog plana« uzîi 1-toea.trcrjstvo svetova imalo je za metafizicki~uk*us i inacenesto zavodljivo. Herder nazva istoriju vaspjtanjemljudskog roda, Kant razvicernpoima slobode, Hegelsamo-razyojem syetskog duha7~a ostali opet drugimfIec!lfr^rka^7^~nek^TT9vio nekakav apstraktni smi-sao u to prosto dato trojstvo, poverovao je da raz-mislja dov.oljno o osnovnom obliku istorije.

Odmah na pragu zapadnjacke kulture pojavljujese veliki JpaMHt-EkirisJd (+ 1202),1 prvi mislilac He-gelova kova, koji je razorioÂugustinovu dualist ickusliku sveta i suprotstavio, u punom" osecanju pravog

—— i > J i -V — » i „ _ i " ' - y " — - — - -'

a, religiji Staroga i Novoga zaveta, kaontb^jrecn^vu^Tnscanstvb svoga dob'an vretnenaOca, Sina i Svetoga Duha. On je duboko potresao naj-bolje franjevce i dominikance, Dantea, Tomu, i pro-budio jedan pogled na svet koji je lagano osvojio ce-lokupnu istorisku misao nase kulture. J.,esin», koji

"""CestTj oznacuje «i4i? doba u pogledu naanTiKu kaopptomstyo njeno,2 uzetr'je od misticara "TTTTCKa rgisaoza svoje yaspitanje roda ljudskoga (sa stepenima de-teta, mladica, coveka), a Ibzen, koji je tu misao iz te-melja pretresao u svojoj drarni Car i Galilejac (gde

« gnosticki elernenat neposredno izrasta u liku carobnja-ka Maksirnosa), nije u svom poznatom stokholmskomgovoru iz 1887 nt koraka presao preko nje. Ocigledno,7;lhtPv j^ ^gpdpo-ewnpsknpr samo-osecanja da sveion isopstvenom pojavom statuise neku vrstu zayrsayanj a .

Al i stvaralastvo opata floriskog bilo je misticnogledanje na tajne bozanskog svetskog poretka. Noono je moralo izgubiti svaki smisao cim se shvatilorazumski i ucinilo pretpostavkom naucnog misljenja.A to se sve vise i vise desavalo pocev od 17 veka. Alije potpuno neodrziv postupak da se svetska istorija

1 K. Burdach, Reformation, Renaissance, Humanis-mus, 1918, S. 48 ff.

2 Izraz »stari« pojavljuje se vec, u dualistickom smi-s)u, u Porfirievoj Izagogi (oko 300 po Hr.)

56

PROPAST ZAPADA Uvod

.jrnaci time sto se p_uste uzde|politickoni religioznomHi locijalnom ubedenju/, i sto se trima fazama, kojese niko ne usudnje poljuljati, daje pravac koji tacno

sopstvenom stanovistu. Neodrzivo je da se gospo-Jarstvo razuma, humanitet, sreca najveceg broja, pri-

edna evolucija, prosvecenje, sloboda naroda, potci-ijavanje prirode, svetski mir i tome podobno jos> lai_

kao apsplutno merilo za tisucleca i 4a se o svimajijim a dokazuje kako nisu shvatila ono sto je tacno i

il i nisu dostigla tq: — dok su ta tisuclecaastvari htela samo nesto drugo, a ne sto i mi. »Qci-

>^^^L^J*~~

lllcdno, u zivotu je glavno zivot, a ne rezultat njegov.<fo

budalastim pokusajima da se tajna istoriskog oblikajdgonetne programom.

Istu sliku crtaju istoricari svake posebne umetno-s li i nauke; pa i narodne ekonomije i filozofij e — dani njih ne zaboravimo. Tako vidimo slikarstvo odEgipcana (il i pecinskih ljudi) do impresionista, muzi-ku od slepog pevaca Homera do Bajrojta, drustveniporedak od stanovnika na kolju do socijalizma —^sveu pravoliniskom penianju. kome ma kakva, uvek istaostajuci, teznja lezi u osnpvi. A i ne uocava se moguc-nost da umetnosti imaju odmerenu duzinu zivota, da

.su vezane za jedno zemljiste, jednu odredenu vrstu co-veka kao izraz' toga z£™Ui|teiclasU' dakle, sye te u-kupne istorije samoMSpl3rj^nje^^bijanJdU>edriog brojapojedinacnih~pojavay osobitih i podvoi'enih umetnostTTkoie nicesj /aiednickoe nemaiu sem imena i sem necee

O svakom organizmu znamo da»-su tempo, lik , tra-janje njegova zivota i svakog pojedinacnog ispoljava-nja zivotnog, odredeni svojstvima one vrste kojoj onpripada. Niko nece ocekivati od hiljadugodisnjeg hras-ta — da on tek sadapocne sa pravim tokom svogTaz-vâ. Niko "ne oceTmjeod gusenice, koju gleda kaUoraste svakodnevno, da sa tim rascenjem produzi, mo-

/ guce, i nekoliko godina. Tu svak ima sa bezuslovnomizvesnoscu osecanje granice^, koje je istovetno sacanjem za unutr^snji n^Jjk^, A prema istoriji viseg"vecanstva gajimo be^jtcaino neobuzdani or.

' ji prezire istoriskd* pa dakle i organskq, iskustvo u"pogledu na buducnosT,"tako da svako"uTvrduje u »slu-cajnom danasnjem« osnove za jedno osobito izvanred-

57

PROPAST ZAPADA Uvod

no linisko dalje razvijanje; zato sto njega zeli, a nezato sto j'e ono naucno dokazano. Tu se racuna sa ne-ogranicenirp mogmrnnstimn — n "iV^fl n sa

Propast Zdpada

i 1 krajem, i iz polozaja svakog trenutka planira se. u naj-\/j VeCoj meri naivna. konstrukciia 3aljeg__nasf.av1janja.~r Ali , covecanstvo« nema svrhu, nema ideju, nema

plan, isto kao ni rod leptira il i orhideja. »Covecanstvo«je zooloski pojam ill prazna rec1. Neka se"~la Ulvafapusti aa iscezne jednom iz kruga istoriskih oblikovnihproblema - - pa ce se videti kako nice cudno iobiljepravjh oblika. Tu je onda bezmerno obilje, dubina ipokretljivost svega zivota, do sada pokrivena frazom,suhom shemom, licnim »idealima«. Vidim na mestomonotone sh'ke liniske £vetske istorije, koju odrzava-fusamo ralto sto^âJvarajToci prej,"preTeznim brojem~ "

t

/

^cinjenica, pozqrnicu za~mnozinu "mocnih loiltura ko[e,pra-svet^kBnT'snagom, mcu~ iz tla svoie maicice zem-Ije^za koju je^svaka od njih, u celome loku svoga bl-Jjsania, strogo vezana, od kolih svaka svojoj sadrzim,Tjudima, kuje svoi\sopstvem oblikôcTkolm syakajrnasvoie isovstvene "sifâsfr j '*iVOl \3trtStveni zivot htenje,osecanje, syoju sopstvenu smrt. Tu su bole pokreTi.sveflosu -^koje jos nije3no dUhovno oko otkrilo nije.Ima kultura koje se rascvetavaiu i koje ^tar naroda,jezika, istma, bogova, pejzaza, Tiao sto ima mladih istarih hrastova i pinija, cveca, graiija, i lisca. Al i ne-

»covecanstva« koje stari. Svaka kultura ima svojenove mtigucnosti izraza koje se pojavljuju, sazrevaju,venu i nikada se vise ne vracaju. Ima mnogih, medusobom u najdubljem svom bicu potpuno razlicitih,plastika, slikarstva, matematika, fizika, sââ__ograni-cena u zivotnom f ra jar i j i i svaka u sebe zatvorena, kaosto svaka vrsta bilina ima svoje sopstveno cvece i plp-

ii tip rascenja_i propadanja. Ovekulture, ziva bica najvi<;eg ranga odra^tajn y ijyvigp-noj bezsvrhovitosti kao cvece po polju. One pripada-ju, kao i bi'ljke i zivotinje, zf^^prtrpdi Getea,<^ne]tnptvoj ^rirpdi^N.iutna. Ja vidim u svetslcoj istoriji sli/ku vecnog oblikovanja i preobrazavanja, cudesnog po-stajanja i nestajanja organskih .oblika. A esnafski is-toricar vidi ih u obliku crva koji neumorno »stavlja«epohe.

i£_apstraktum. Oduvek je bilo ibicafâmo ")udi« XGete LudenuT"

58

Medutim je red »stari-srednji-novi vek« najzad is-( i p co svoje dejst_Ya»"Koliko god po.vrsmsKi'i pod us-k hn uglom kao naucna podloga, ipak je on pretstav-l|. io jedino ne sasvim nefilozofsko shvatanje koje smoi ma U za uvrstavanje nasin rezultata; a ono sto je dosuda bilo uredeno kao istorija sveta ima da zahvalil.dino torn shvatanju za svom rilozofsku sadrzinu.Ipak, broj vekova koji jos najvise moze aa se priKU-pi i odrzi pod torn shemom odavno je dostignut. jSlihka pocinje da se rastvara u nepregledivi haos_jasle4bmjgTjjorasta i'st&riske materije, a narocito one kojaIc/.i van oyog reda. Svaki, ne bas slepi, istoricar zna- ioscca to, T samo'da ne bi bas sasvim potonuo, drzise cvrsto jedino poznate mu sheme po svaku cenu.Rec »sredn[i vek«i \MI jsknvana 11

l mora danas da pokriva jednu bezoblicnvmasu koja^se stalno isteze i raste i koja je cisto qega-tivno ogranicena onim sto se ni pod kakvim izgovo-rom ne sme uracunati u one druge dve grupe, kojeka-ko uredene. Nepouz_dano tretiranje i proceniivanje |no-vcypersiskej arabljanskeji ruske istorijef—jesu_prinferl_z£ovo. fre svega, ne moze se vise sakrivati okolnostda^se ta taboznja istorija sveta u pocetku usredsredilana oblast istocnog Sredozemnog Mora, pa se kasnije,od seoba naroda — (jednog dogadaja samo za nas vaz-nog, i zato jako precenjivanog,.a koji ima cisto zapad-njacko znacenje, pa se vec ni arabljanske kulture ni-sta ne tice) — ogranicava, iznenadnom promenom po-zornice, na Zapadnu Evropu. Fstijziayio da ce preci preko naroda koji ne odgovara-iu njegovom sistemu istorije. No to je bilo samo jed-ho cestito priznanje metodskih pretpostavki - - bezkojih nifedan istoricar ne moze dospeti svrsi. Moze sedispozicija svih istoriskih dela na tome ispitati. Danasje odista pitanje naucnog takta: ko i a od istoriskih raz-vica jos Q7bil\no vrede. a koja ne. Ranke je za ovodobar primen

f —11 feSrednji vek«|i

dao latins, c.rkvp.nijeste istorija oblasti u koioi ie vla-naucrncKi lezik. ^,a"ovu »svetsku is-

toriju« nisu ni uzete u obzir ogromne sudbinekog hriscanstva koje je, davno pre Bomtaciia, prodifalo

TuikesLana d6 Kme, i preko Sabe do Abisinije.

59

PROPAST ZAPADA Uvod

8

Mi danas mislimo u_korrtiriejitirriaJkucuT S

iSamo sto nasifilo*zof i .1 istoricari to jos nisu naucuT. Sta za nas rnp-gu znaeiti pojmovi i perspektive koji nastupaju sapjetenzTfonT na opste vazeVvje, a ciji vidik ne dopireiznad duhovne atmosfere

Teka se samo pogledaju nase najbolje knjige. KadPlajjon govori o covecanstvu, on misli na tjelena na-suprot barbaru. To sasvim odgovara ajstorisEofh _sti-lu. antick^g^vota i misljenja i vodi, pod torn pretpo-stavkom, tacmm rezultatima koji su i'spravni i znacaj-ni za Grka. Ali kad -Kant filozofira. na primer p etic-]am idealima, on veruje u vazenje svojih stavova__zaljude svin~vrsta i vremena. On samo to ne izgovara,posto je to i za njega i za njegove citaoce samo posebi razumljivo. On ne formulise u svojoj estetici na-celo umetnosti Fidije il i Rembranta, nego »umetnostiuopste«. Ali ono sto on utvrduje na nuznim oblicimamisljenja jesu samo nuzni oblici âpadniackno rpiSljo-jaia. Jedan pogled na Anstotela i njegove bitno drugerezultate mogao je da nas pouci da tu ne razmislja osebi samom jedan manje jasan duh nego jedandrukce nastrojen duh. Ruskoj misli su isto toliko

- .,strane kategorije zapadnjacke misli koliko i ovoj ka-^ tegorije kineske il i grcke. Pravo i piotpunQ poimanj e

antirkiri pra-reci za nas ie isto tako iiemQguce Kao 'ipojmanie ruskih1 J indiskih. A "za modernog Kineza iAraWjanTna, sa njihovlfh"l)otpuno drukce izradenim

jiîntelektima, filozofij a od Bakona do Kanta ima samovrednost kurioziteta.

43n» Ono sto nedostaje zapadniackom misliocii. a stohas njemu ne bi smelo da neHostaje7 jeste rnadanje

. istoriskQ-relativnog karaktera njegovih rezultata, koji* siTTâjni izrazdatooff i saino Tog /ednogbitisanja,

znanje o nuznim granicama vazenja, uvefenje aanjegove »neoborive istine« i »vecni jiazpri«^samo' zanTega^lmlVi z^~nggov pogleU na'syet vecni, i a.a~

~da se prek'oivj^r^frêîrrf^ko'Te covek "Hru-§pfC£iltura_razvija istim takvirn pouzdaniem iL-sebesama7Top?ipada ^

1 Osnovnu pretstavu darvinizma pravi Rus oseeia is-to tako besmislenom kao pravi Arabljanin osnovnu pret-stavu kopernikanskog sistema.

fH'I'.NGLER Propasl Zapada

' I n sc tek zove razumeti oblikovni jezik istorije, zivoga. Tu nema niceg »opsteg«, niti icega sto ostaje

/a svagda«. Neka se ne govori vise o oblicima rnislje-i i j u uopste, o nacelu tragicnoga uopste, o zadatku drza-w uopste. Opste vazenje je uvek lazan zakljucak: sa

Slika postaje mnogo tugaljivija ako se obratimo1 1 1 1 '. I iocima zapadno-evropske |savremenosti/pocev odftopenhauera, tamo gde se teziste tilozotiranja pomer'I/ an^tn^ctno^dsêjTjaJ^î i . i inesfo p^^l^2a_sa5nanja(|stupa pfoBIem^zivota (voI j i - ka zivotu.ltalno ka dfiTp^r^vde^seTvisevrgava posmatrajijii ^p^loj/apstraktuml«i KaTTta, negodstinsKi covek) kako se n i ! orsR'oaofja

po narodima kpjipovrsinu zemlje. Pa je besmisleno sto s

I tu jos struktura najvisin pojmova odreduje shemomi vek, kao i sa njome vezanim ograni-

t r i i jem po mestu. Al i je has to slucaj.Posmatrajmo istorisM\ddik__Niceoy. Njegovi 'poj- .

movi opadanja, nihilizma, preokretanja svih vrednosti, ' vtvol j c za modi, pojmovi koji duboko leze u bicu ev- .rop.ske civilizacije i za analizu rijenu su od presudnog Id _/nacenja — sta je bila osppva za njihovo stvaranje? ^Rimljani i Grci, Renesansji evrop_sk9~âdasnjost, ura-?.//

Wlrfav tu i 'BTzT pogled na (njy nije razume.o) indisky ^» ' lilo/ofijû , ukratko: s tari-srednji-novi vek. Iznad toga,Nlrogo uzev, on nikada"nije fziSao; i drugi rnislioci nje-I ' l i v e epohe isto iako lllalo kao i oi'i:sam.

fa u kakvom odnosu stoji njegovunutrasnjem zivotu visoko civilizovanog

Kincza iz vremena Konfucija il i savrerhenog Arnerikan-? Sta znaci trp_ nadcqveka — t islama? Ili , sta

1 1 cba da znace pojmovi bezbos^vaT^TTriscanstva, pri-lodc i duha, antickog i modernog kao stvaralacka an-hir/.a — u dusevnosti Indusa i Rusa? Sta ima TolstojNII »srednjim vekom«, sa Danteom, sa Luterom, Tolstoj_

MjiUJie__odbacio kao neaio, strano i daleko, u svojojjiajdubljoj misli, ceo idejni svet Zapa35? Sta "tffla~j e-i l . n i Japanac sa Parcifaiom i âratustrom, a sta jedanI n d us sa Sofoklom? Ili , zar je svet misli Sopenhauera,I , ' n ia, Fojgj-baha, , Hetela, Strindberga prostraniii? Ii n -ma li njilioyf l iikupiia pS'V^p^jffi uprkos svim na-iiu-rama da svetski vaieTxisto zapadnjacko

61

PROPAST ZAPADA Uvoil . / '/ NCLVR Propast Zapada

Kako komicno deluju Ibzenovi problemi p zeni, kojinastupaju takode sa pretenzijama na paznju celog »co-vecanstva«, kada se namesto cuvene Nore stavi Ceza-rova zena, gospoda od Sevinjia, jedna Japanka il l jed-na tirolska seljanka? Namesto Nore, koja ima vidikstana pod najam za 2000 do 6000 maraka, protestant-sko vaspitanje, i koja je zapadno-evropska velikogracl-ska dama? Ali i sam Ibzen ima vidokrug velikograd-ske srednje klase od juce i od danas. Njegovi sukobi,oni cije su psihicke pretpostavke bitisale_pd 1850,~a{950 yec nece preziveti, nisu sukobi ni vglikog svetanTjjonje mase; a da i ne govorimo p~ûRobima grado-va sa ne-evropsMSTstanovnislvom! ""

Sve su to epizodicne~7 "ine.sn'e vrednosti, ogranicenenajvecma na trenutno postojecu inteligenciju velikihgradova zapadno-evropskog ' tipa, a rijkakn vrednostisvetsko-istoriske i »vecn£g. Neka su one i sustastveneponarastaju Ibzena i Nicea, all bi znacilo ne__razu-mevati smisao reci »svetska istorija« (koja nije izborneposvenkiipnostl icarla hi se r-inin'ri Tcoji leze izvansavremenog interesa podvrgavali torn interesu, te pot-cenjivali ill previdali. A to bas i jeste slucaj, i to uizezetno visokom stepenu. Ono sto se do sada na Za-padu mislilo i govorilo o pitanjima prostora, vremena,kretanja, broja, volje, braka, svojine, tragicnoga, na-uke - - ostalo je usko i sumnjivo samo zato sto seuvek islo za tim da se nade opste resenje za opsteîtanje namesto da se uvim da "Irha ^tolikoodgovoTajiQljk o ima pitanjei, °cla_ je_ niojzg^sko pitanje~~sanTtT~sa-

dobijanjem odrecfenc^'oflgojrorir'vec Igî'u pitari|u, da se velika.jitanja.'je3nbg vremena

nikada dovoljno he mogu shvatiti kao prolazna. I da.prema tome7iearna~^rMpfl isToriski uslovlienih- fesenjamora da se primi, grupaêiji prejjgd__tek otvara pos-ledfjje^tajne ako se (SsKlJuce) svaVgierila vrednosri) Zapravoga po/tlavaOCa Jratli nema apsolutnp ta^ntn niapsolutno laznih stanovi

roblemima,"FTIje dovoljno, p~rec

:ao problemima vremena ili bra-ka, pripitati licno iskustvo, unutrasnji glas, razum,misljenje prethodnika il i savremenika. Tako se sazna-je sta je istinito'za sebe sama, za sopstveno doba, alito nije sve. Pojava drugih kultura govori drugim jezi-kom. Za druge Iju'de pnstoje Hruge istine. A za mislio-ce sve one vaze, il i ne_vazi-Jiijedna.

Slwatljivo je koliko zapadnjackoj kritici treba pro-i - n j a i produbljenja; sta se sve mora uvuci u krugMiK i l r an j a i iznad naiynog relativizmfl fJir.e.nva i n|e-yog narastaia; kakva se finoca nhlikovnng nsecanja

lepen psiiiologije', kakvo odricanie i nezavis-It od praktickih interesa, kakva neogranicfer

^ moraju postici/pr^no sto se sme reci da smojmeli svetsku istorrju, svet kao istorijub

Svemu tome, svim tim oblicima, proizvoljnim, us-kln i , spolja pridoslim. diktiranim iz soslvenili_zelja,Uldf i j u naturenim — |stavljam nasupropci nikanski« ohlik svetskog dogadanja, koji ovovne le-

i n dubim i KOJI se otkriva samo pogledu bez predu-bi'denja.

Potsecam na Getea. Ono sto je on nazvao zivom^jeste tacno ono Sto se naziva svetska islori-

opsegu, Qyet kao istorija^Gete, koji kaonavek i vavek izobrazava zivot, razvoj svojih

Ilkova, postajanje, a ne vec postalo, kako to pokazuje\Villielm Majster \Jjsl^na_imasta — Gete_je_mrzia-Jaa-tt- inatiku. Tu je (^jao^v^^ggTfiehanizaip/nasuprpt

frirtva_n^suprQt zry^j^gnrodi, z'a-_obliku! Svalki red koji je on napisao kao

imtodnjak treba da je predocavao lik onoga sto po-, »iskovani oblik koji se zivotom razvija«. Prpose-

i . 1 1 i , opazaî, urjoreaivati, unutrasnja neposredna izve-iiMsi^fa&i a culna masta — To^siil bila njegova sredstva

1 1. 1 se priblizi tajni pojave u pokretu. A to su sredstvaispitivanja uopste. Nema drugiE.

/, /' pogled ucimo'je da offuoci bitke na Valmfu pril""nrskoj vatrT, izgovori onu rec: »0davde i od danas" i"i e se nova epohft-sveTske istorije, i vi mozeie~Te"

I' i cla ste bili prisutni«. Nijedan vojskovoda, nijedan1 1 i |Tfomat7"da i ne govorimo o filozofu, nije tako nepo-

o osetio kako postaje istorija. To je najdubljiM i d koji je ikada bio izrecen o velikom jednom aktur . i n i - i j e u trenutku kada se taj akt obavljao.

1 onako kako je on pratio razvijanje biljnog obli-i i/. lista, postajanje kicmenjacTcbg tipa, postajanje

' nl(TskTK sloje"va — sudbinu prlrode a ne njenu uz-

63

iL PROP AST ZAP AD A II \

rocnost -- tako ovde treba da se razvije oblikovni ji' >£Tk?T]udske istorije, njen stroj, njena organska l o » ' l - . iiz obilja svih culnih pojedinosti.

su inace uracunali u organ izme na zenini i|to sa razldgom. Jsijegova telesna gracfa, n j i

gove prirodne funkcije, cela njegova culna pojava, svd£ to pripada jednom obuhvatnijem jedinstvu. Samo so|

tu cini jedan izuzetak i to uprkos duboko osecanoj<J srodnosti sudbine biljke i sudbine coveka, sto je vvr-X na tema svake lirike, uprkos slicnosti sve ljudske. islo«j£ rije istoriji svih'drugih grupa visih zivih bica, sto ji' l£. tema za bezbroj bajki, kazi i skaski o zivotinjama, jW Neka se tu sravnjuje pustajuci da svet Ijudskih ku l-j» Jura jJelltjg cKIO~i duboko na uobrazilju, a n'e~prirTui-^ favajuci taj svet na jednu ynapred odredenushemii." jf Neka se tu sagledaju u recima: mladost, uspoi"r~c\r- j

tanje, opadanje - - najzad objektivna oznacavanja 01ganskih stanja, a ne^da te reci budu, Kao reHovfio disada, a danas vise no ikada, samo izraz<ûbjektivnili

>vrednosti i nailicnijih interesa socijalne, mu-ralne ili esteticke vrste. Kteka se stavi antiCKa kultura

"kao jedna u sebe,zatvorena pojava, kao telo i izrazaj""anticke duse, pored egipatske, indiske, babilonske, ki

1" neske, zapadnjacke. ^neka se potraziono sto J£tipic-' iio u promenljivim sudbama tin veiiKih TndividuaToni)

/ sto je nuzno u nesavlaclluvom ooilju slucajnoga. Tako/ ce se, najzad, sagledati kako' se razvija sJika "svetsko

istorije, slika koja je nama. ljudima Zapada, i samonama, prirodna.

H. *" *

10

Vratimo li se uzern zadatku, onda iz tog svetskos-sagledanja ima da se odredi zapadno-evropsko-ameri-kanski polozaj, najpre izmedu 1800 i_2000, i to rm^r-foJoiki:I Valja da se utvrdi »_kada«ôve l^pohe u obimnzarjdnjacke celokupne kulture, njen srgr^ jkTT|5ijak, kuji^se nalaz" u ma*ôjem obliku,. nuz-no u svakoj kulturi, organsko i simbolicko znacenjeonih oblikovnih kompleksa koji joj pripadaju: poli-tickih, umetnickih, duhovnih, socijalnih.

Uporedno posmatranje daje nam istovremenost trperiode sa helenizmom, i to osobeno istovremenost nje-

PROPAST ZAPADA Uvod

i i i ' im lno g vrhunca (obelezenog svetskim ratom) saii/.oni helenistickog vremena u rimsko. Rimljan-

.1 najstrozim smislom za cmjenice, negenijalno,disciplinovano, prakticno, protestantsko,

-o, pruzice nam kljuc, nama koji smo upucehi nauanja, za razumevanje sopstvene buducnosti.

/ Rimljani — time se deli sudbinajcoja^se za nasodonogd Sto naffTprelstoJiTjer odavncT

lU~»8larom vek~u« rnbglo naci, tre5a da se naslo, jed-jQi/vice koje potpuno odgovara nasem sopstvenom,

jno-cvropskom, razlicito doduse u svakoj pojedi-11 a- povrsini, ali potpuno slicno poûrintrnspje

..... i k o j i tera veliki organizam ka njegovom zavrsa-111. J&£tJ-~bJsmo bili , potez po potez, u obe kulture

:ilter gpoVsnpstv'ene styarnostiy od »trojanskog1 1 i i kFsTasicin ratova, Homera i nibelunskih pesa-

i . preko dorike i gotike, dioniziskog pokreta i Rene-lise, Polikleta i Sebastijana Baha, Atine i Pariza,

la i Kanta, Aleksandra i Napoleona, sve dovelikih gradova i imperijalizma.tumacenja anticke s1ik.e istorije. koje je ovde

ll n iTreduslov — . bilo |e uvek zahvatano takoovrsin.^ki. tako partaicno, tako malo

'nilivcUno! Zato sto smo se osecali odvec srodîi »sta-gHyati1j[i_sn2JQ zadatak i suvise olako-cÔp^nosN

I A i povrsnoj slicnosti^kojoj je podleglo celo ispiti-ig veKa dim Je preslo sa uredivanja i odre-

\ . n i j a nalaza, do majstorstva razvijenog, na psihickani.iicnja. Postovanja dostojna predrasuda koju naj-i l Ireba da prevazidemo: fc rV^f}1 antik MintimncL-

' . k _ i> stoji zato sto smo miltpboz; "njeni ucenicijijpo- _llci7)a stvarno zato sto smo bili samn njeni gboza

posao 19 veka, religlsko-filozfski, umetnic-i loriski, socijalno-kriticki, ,bese potreban ne zato

In hismo naucili najzad da razumevamo drame Eshila,. u i k i i Platona, Apola i Dioniza, atinsku drzavu, ce-n i /am (od toga smo jos daleko), nego zato da, naj-

, n l , osetimo kako nam je sve to bezmerno strano il . i l rko , vise strano mozda no meksikanski bogovi il i

i h . ka arhitektura. /__^-— _-Nasa misljenja o/grcko-rimskoJ^kulUiri/uvek su se

~ izmecIudveJcrajnosti, pri ^Rojima je bezizuzetnori^rejdnji-novi vek nn^prp.ri ndredivala jier-

Uivu"svih »stanovista«. Jedni, pre svega ljudi jav-

64 65

w<t<

l_


nog zivota, nacionalni ekonomi, politicari, pravnici,nalaze da je »sadpsnjc covecanstYQ« u najboljem na-predovanju, vrlo ga visoko cene i po njemu mere sveranije. Nema nijedne savremene stranke po cijim na-celinla ne bi bill vec »ocenjeni« i Kleon i Marije, i Te-mistokle i Katilina i Grasi. Drugi, umetnici, pesnici,lilolozi i filozofi , osecaju se u toj »danasnjici cove-canstva stranci, te uzimaju zato ma kojojf prosiostf)jedno apsolutno .stanoviste sa njega osuduju (tlogrria-tjckj. danasniicu!) Jediit Vide u Grckoj VjoTne«y actrogi

ru sayremenostir7>>ne vise«, ûvek pod sugestijom jedneslike sveta koja ob"e~po]ave spaja po pravoj liniji .

U toj suprotnosti ostvarile su se dve Faustove du-se. Opasnost jedne jeste u inteligentnoj povrsnosti. Unjenim rukama, najzad, ne ostaje od svega sto je bilaanticka kultura, kao otsjaj anticke duse, nista drugodo snop cinjenica: socijalnih, privrednih, politickih, fi -zioloskih. Sve ostalo dobija karakter »sekundarnih po-sledica«, »refleksa«, »propratnih pojava«. Od mitske sna-ge Eshilovih horova, do kolosalne zemaljske snage naj-starije, plastike, dorskih stubova, od zara apoliniskih kul-tova, od dubine, cak, rimskog carskog kulta — u njihovimknjigama ni traga! Drugi, zakasneli romanticari presvega, kao naposletku i tri bazelska profesora: Baho-fen, Burkhart i Nice, podlezu opasnosti svake ideolo-gije. Cube se u oblacima jednog starog veka koji je'samo slika u ogledalu njihove- filoloski regulisane oset-Ijivosti. Pouzdavaju se u ostatke stare knjizevnosti.jednog svedocanstva koje im je dovoljno plemenito.^lij , nijedna kultura nije svojim velikim_piscima ne-

-Ls^vriffnij e 1. Drugi se preva-shodrio^slan7fffTrTTa-1Te^\7enoTzvorno gradivo pravnihpovelja, natpisa i novaca, koje su osobito Nice i" Burk-hart prezirali na svoju sopstvenu stetu, te mu podre-duju sacuvanu knjizevnost sa svojim cesto minimal-

1 Odlucujuoi je tu izbor onoga sto je preostalo, kojinije odreden samo slucajem no, sasvim bitno, tendenci-jom. Aticizam Augustovog vremena, umoran, neplod'an,pedantan, koji se osvrce u proslost, dao je pojam »klasic-nom« d priznao kao klasicnu sasma malu grupu grckihdela, do Platona. Ostalo, a u tome i cela bogata helenis-ticka knjizevnost, odbacena je i bila gotovo potpuno iz-gubljena. Ona grupa iz;abrana. »skolskim« ukusom koja sevecim delom sacuvala odredila je imaginarnu sliku kla-sicnog »starog veka« i u Fiprenci i za Vinkelmana, Hel-derlina, Getea, pa cak i za Nicea.

66

PROPAST ZAPADA l/vod

n un smislom za istinu i cinjenice. I tako jedni drugei i i s u uzimali ozbiljno vec zbog svojih kritickih osnova.Wrujem da Nice i Momzen ne bi poklanjali ni naj-

ie paznje jedan drugome.

No ni jedan ni drugi nije postigao onu visinu ROS-1 1 1. 1 1 ran j a sa koje bi se ova suprptnost unistila, a kojai. visina, ipak, bila moguca. Tu se osvetilo prenosenje

Q^^_ _aesvesno do jednog pragmatizma

l u i j i je povrsno preslikavao sliku sveta fi/ike, a kojii . - pokrio i pobrkao sasvim drukcije gradeni oblikovni|.-/. ik istorije, a nije ga otkrio. Nista se bolje nijeH M H - I O , da bi se masa istoriskog gradiva podvrgla pro-.luliljenom i uredivackom shvatanju — nego da se je-. l . i n kdmpleks pojava stavi kao primaran, kao uzrok,.1 ostali svi kao sekundarni, kao posledice ili dejstva.Ni - samo pra'kticari, ' no i rornanticari poduhvatili_su

. loga posla, zatojto istorija svoru sopstvenu logikuni j inov6m~~S

..... phS~7?~7TfvrcJivamein ledne'jmanentne nuznosti,uvise snazna, sem ako

Govorimo dakle, bez daljega, o jednom materija-Ir . i ickom i o jednom ideoloskom nacinu da se sagledaan i i ka. Na jednoj strani se objasnjuje kako padanjeH' l lnog tasa ima svoj uzrok u dizanju drugoga. Doka-/.uje se da je to pojava bez izuzetka - - nesumnjivol > i ; i v i dokaz! Na drugoj strani imamo, pak, uzrok iposledicu, i to — razume se samo po sebi — socijalne

p ,< ksualDAr svakako politicise, pojave pretstavljajun rofceTardigio2116. duHovTIe-r uraîcRe ~~ poslediceml oliko materijalist zaôvT'poslednje uopste trpi rec

( injenice«). Ideolozi dokazuju obrnuto, da dizanjei . - i l l t o g tasa sleduje iz padanja drugog i dokazuje toi , i . . i n tacnoscu. Oni se unose^jokultove, misterije, pbt.

Jfojc, u tajne stihaiJLinije, a uddstojavajtrjedva jed-i i m i uzgrednim pogledom sareni i bucni svakodnevnimi l , mucnu posledicu zemaljske nesavrsenosti. Pa ijcdni i drugi dokazuju, drzeci jasno pred ocima uz-

67

,


rocni niz, da oni drugi ocevidno ne vide pravu voi|Hstvari il l da nece da je vide, te zavrsavaju timejedni druge grde kao slepe, apsurdne, povrsne, ) > l n | uil i frivolne, cudne glave il l plitke cifte. Ideolog êsava kad neko ozbiljno uzima fj,nans,iske. problernelena te, na primer, namesto da govori o dujioôn i r I ,

Jyljenje na sakralne formule i nosnju atickih efeba, nii>/nnesto da pise knjigu o antickim klasnim borbanu

inapunjenu mnogim modernim parolama.

/" . Jedan tip se bio vec izobrazio/u Petra«cjL OnstYorio Fiorencu i Vajmar, pojarn reircsaTTSSi zapai

\ njacki klasicizam. Drugi tip nalazimo oji— sredirie 1 (\ .sieka^sa pocetkomxeivrrrzovane, privredne veliko-gradV f ske politike, daklanajpre u Engleskoj (Grote). U

^>A novi ovde ' flf^^nov ovei QyUizpvanoga covekafTtr'j^SupT'BrfntJst suvise dubo-kaTsuviSe Ijudska, da bi se mogla osetiti, a kamolisavladati slabost i jednog i drugog stanovista.

I rnaterijalizam postupa u o«QJ_--tacci_Wlealisticki.I on" je, ne -rfEejuci to, i ne znajuci to, ucimo svojcpoglede zavisnim od svojih zelja. Ustvari, nasi najbo-lji fduhovi, bez izuzetka, savili su se u strahopostova-

~ torn jednom jedinom- r- ..' . - -

slucaju odrekli se neogranicene kritike. Ispitivaiije sta-rog veka bivalo je stalno zamracivano u svojim rezul-tatima izvesnom gotovo religioznom bojazni, pa timesprecavano u svojoj slobodi i snazi. U celoj istorijinema drugog primera za tako strastan kult jedne kul-ture prema uspomeni druge. Sto mi vezujemo, kaoidealisti, stari i novi vek jednim »srednjim« vekom,preko citave jedne hiljadugodisnje istorije slabo oce-njene, gotovo prezrene - - samo je izraz tog obozava-nja jos od Renesansa. Mi r..Eyropla i 7ap-'dri, y.rtv£!ia-li smo_jEStarima« cistomi samostalnost svQj£--umetno-sti, jer j>rnouvek samo plasliiyobacali pogled sa stra-ne na»uzviseni« obrazac. Mi smo uvek u svoju slikuo GrcifBa i Rimljallllna'"unosili, uosecavdli, ono stonismo imali u sopstvenoj dusi il i cemu smo se teknadali. Jednog dana ce nam kakav duhoviti psiholog

68

PROPAST ZAPADA Uvod

i ) nasoj sudbonosnoj "obmani, pricu ou .mo mi obo/avali kao anticko od dana go-

! < /at lalaka koji bi bili poucniji za intimno|i /apai lnjacke duse od cara Otona III , prve

:. do Nicca, poslednje zrtve., u svom putovanju po Italiji , sa odu-

gradevinama Paladiosa, prema cijoj hlad-i mi danas stojimo skepticki. Potom

l . i I ' l i n i p o j c i govori sa neskrivenim_ nezadovolj-IRft ' i > »(;tiitition!ti ) golo'tg) llUpi'ijaLiiun r utisku«. Ono

t-rl i u Inaiiiuiii ita'" u "PtiytUluu""! Segesti, majstor-i i i 1 1 . - l i ma helnske umetnosti — zbunjeno je i bez-

i | M " Ocigledno, on nije poznao stari vek kada je,1 ii|c|',a izisao taj vek u purioj snazi i zivotu. Ali ,

i i l i -savalo i svima drugima. Oni su se cuvali dainiioge stvari o'd antike i tako su spasli svoju

I . I . M J U sliku. l i]iov---*s4a^_TCkj<_bJp^Je-aiv^1 1. i ",\ jeijrvri /iyotrii uj^nj Trnji fvi v nni oiarm__styr

^^jTranili svqjpm najboljom krylju, sasud za^si ^^^ÊlosgganjeTsveta, utvara, "ldgI7 "U sobama mislila-

i i |») pesni£kim krugovima odufeyljavaju se smelimi n 11 . i / i 11 ia antickog_yelikogradskt5^~iivota u ArisTof a-i i i l i tvenala i Petronija, dive se juznorn dubristu i pu-i u, larini i nasilju, decacima za uzivanje i frinama,i n i l u ralusa i~gâEskjm_orgijama — a isti takav ise-

i l sivarnosti u danasnjim svetskim gradovima obi-ln/,i sc naprcena nosa i tuzeci se na nj. »U gradovimaj r l()se35ly^]^^îrnajidTCcmriogo_o gov5i ' .1- /aratustra". HvaTeoruârzavrncki smisao Rimljana,u preziru onoga koji danas ne izbegava svaki dodir sai . i \ n i m poslovima. Postoji jedna klasa »poznavalaca«» koje ima magisku moc (jednu moc koja pouzdano

uspavljuje svako slobodno gledanje) razlika izmeduloge i crnog svecanog kaputa, bizantiskog cirka i en-^leskog sportskog igralista, antickih alpiskih drumovai transkontinentalnih zeleznica, triera i brzih parobro-da, rimskih kopalja i pruskih bajoneta, Sueckog kana-la gradenog od jednog faraona i gradenog od' jednogsavremenog inzinjera. Takvi_bi_dozvolUijla parna ma-s i na budg_sirnbol liudskestragnpsti iTBcazîm^£€

bi nju pronasaoQierorrTz Aleksandri-

[ 1

t'nergje. <Za njih je sramota sfo se ne govoTTo kullu Vcimajke sa brda Pesina, nego ,se govori o rimljanskomcentralnom grejanju i knjigovodstvu.

69

SPENGLER Propast Zapada PROPAST ZAPADA Uvod

Ali drugi nista ne vide do samo to. Misle da ceiscrpsti sustinu te nama tako strane kulture ako na-prosto Grke tretiraju kao sebi ravne, pa^se krecu (ka-da izvlace zakljucke) u sistemu istovetnosti koje antic-ku dusu uopste ne dodiruju. I ne slute da reci kao:republika, sloboda, svojina, tamo i ovde oznacavajustvari koje, intiinno, iznutra, nemaju ni najmanje srod- 'nosti. Rugaju se istoricarima Geteova vremena sto oviizrazavaju prostodusno svoje politicke ideale kad sa-stavljaju istoriju staroga veka i sto otkrivaju imeni-ma Likurga, Bruta, Katona, Cicerona, Augusta, spasa-vajuci ih il i osuduiuci, sopstvene sanjarije il i licnesnove i teznje. Ali ni oiii sami nisu u stanju napisatinijednu glavu a da ne odaju rijome kojoj stranci pri-pada njihov jutarnji list.

No-, svejedno^je da li se proslost posmatra__ocimaDon Kihota 3Tr~iBarico PansaT"NT^jedan ni drugi putne vodesjwsi. NaTzatC svaki od njin^~30pTJ5flo~je~sebida istakne onaj deo antike koji slucajno najbolje od-govara sopstvenim namerama: Nicg^xcedsokratovskuAfi i iu , nacionalni ekonomi helcnisticki period, polili ^f^rtt"\ T"^»T-\ I il-^liT.'onclr i T?i m . k«5 v»t>cTii/~'- t "T^ 'T^ct/ ^ rl/^ft^ T - —

Religiozne i umetnickV^poTav'e^Tuû'^HnTarhije oclsocijalnih i privrednih; niti je tako, niti je obrnuto. Zaonoga koji je sacuvao bejuslovnu slobodu gledanja,'sa

~uopste nikakve zavisnosti, nikakve prednbsti, nikakvog

rujroka ni posjedice. nikakve razlike vrednos^j__vaz-i. Ono §to pojedinim cinjenicama daje rang -

samo je veca _ il i manja__gistgla__i snaga njihovog obli-, kovnog jezika, jacina njihove simbolike, sa one.^&trane dobfa i zla, visokog i niskog, koristi i ideala.

12

Prpjjast Zapada, Jako__pflsmatrana, ne znaci nistamanje Tnegb vroblem~~ciyiliz.qcije Jedno od osnovnihpitanj^"S¥ake~viseTstorije tu^Jepred nama.vilizacija - ^_shyacena kao organsko-logickakao zavrsavaaie i ishod ledne kultUTe.-1

Jer svak&ûltur ima svoju sopstvenupMlizacijiI prvi put se ovde obe reci, koje su do sada irriale daoznacavaju neodredenu razliku eticke vrste, shvataju

iodickom smislumsk<2 sLedo

kao izrazi za jedn; :oga_Lau2-neizbezna sud~

Iture. Tu jerpostignut vrhunac sa koga1.1 ju resljiva i poslednja i najteza pitanja istoriske

i . . . i lulogije. Civilizacije]sufkrainja^(naiveStackija sta^)/;i koje je sposobna jedna visa vrsta Ijudi. Oua^suisolak; ona dolaze posle postajanja kao ono sto jci. i lo , posle zivota kao smrt, posle razvoja kao nepo-

i . nost, posle sela i dusevnog detinjstva (kako to pri-i i i n dorika i gotika) kao dyhovng, starpst\i Tkamenr

jrad_koji okamf-"jiijp- ^'f Ona su kraj, neopo-; \ l i se ona moraju postici, uvek i redovno, jednom

inl imni jo m nuznoscu.

pe sg razumetj Rimlianin kao po.^lednikllcna. tek tako se osvetljava kasna antika i 6daje

najdublje tajne. Jer sta znaci to kad se kaze daKimljani bili barbari (a to se moze sporiti samo/ ni i n recima), oni koji ne idu ispred jednog zama-nego ga zakljucuju? Bez duse, nefilozofski, bez

iniclnosti, rasni do sirovosti, bezobzirno drzeci se re-felh uspeha — onj^stoje izmedu/^lensTEe kultureji?£g«?)Njihova uobrazilja, iipucena na prakticno. jes-crta koje u Atim uopste nije bilo (imali su sakral

ravo koje je uredivalo odnose izmeSu bogovaT1 1' M 1 1 1<ao" izmedu privatnih licnosti, all nijednu pravuf l insku skasku o bogovima). Grcka__diisaJ i (rimskiin-

razlikuju kultura"! cTvTTFto je to. Tako se r a z uu" i j . i . Nije va/.ilo to samo za antiku. Uvek se,

ovaj tip duhovno snaznih a potpuno<!^^!hetafizic-i i l i l|iliUPU njinovim rukama lezi duhovna irriaterijal-i i i udbina svakog kasnog doba. Oni-su sprovodili bli l lnnski , egipatski, indiski, kineski, riniski imperijali-« i i i n I ) takvim vremenima sazreli su do konacnog

i Log raspolozenja budizam, stoicizam, socijalizam,I " i i l > i hteli jos jednom da uhvate i preobraze u svoj.

BJeUovoj sadrzini jedno ljudstvo koje se gasi. CistaIVlliy.acij a kao istoriski proces sastoii se u postepe-PJMi ~?7rj.y,tuLtiviin'ftr oblika Tcoji su postali_anorganski, _.

1'ivlaz sa kulture na "clyilizaciju vrsi se u antici uii ' u 19 vekun>-p~o"cev od

..... rniavise velikih ausevrrHi odluîvanja, kao u vre-i Di-ficki h pokreta i reformacije u »celom svetu«,

U i "i IK ' konacno nijedno selo nije nevazno — nego se

70 71

SPENGLER Propast Zapada-<

**^sve odlucuje utr i i l i celiri syejsacrrzna rang rovinc's celokupno zemljiste iculmre — .

vTseg Ijudstva.Cgve^fci graddmasiacimasI vincija\— sa ovim osnovnim pojmovima svake

e se jedan sasma novi problem obfikau jstoriji, koji, mi danasnji, bas prozivljujemo, i ncshvatajuci ga u svem njegovom domasaju. Namesto

_svgia_g£ad, jedna tacka u koju se skuplja sav zivot da-lekih zemaljC aok~~se^sve ostalo sasusuje; namesto.j-iarnrjf l "^ forrni s,p\s,) ngjsazemljom, novi nomad, para-jzit, stajuwnik vedikogj^da^isti (bez tradicijeT~coyek

" cinienica, fcoji s prvjavnup u bezoblicno jekucoimasi, nerclie;iozan. inteligentanT neplodanTsa. ~f|jiruVjcnri iedvratnpscu prema seljasfvu (i nieSorrTfiriiaivisem' ob-

plemstvu); ^kle Jecfan Ogiuiiili i gorakznaci 'to'> Francuska ika anor^aaskom, ka kra_iu.

'Ehgleska su svrsile tajkorak, Nemacka ga zavrsujc.Posle Sirakuze, Atine, Aleksandrije dolazi Rim. PoslcPariza, Madrida, Londona sleduje Berlin i Njujork.

_^citavih zemalja da postanu provincijom,koje~nisu. u zraciiom ^KrugiT~iettfIo"gLod tin' ve-' ~ ~

1

skandinavski sever1.Nekada se odigravala borba oko idealnog shvata-

nja epohe na tlu metafizickih, kultskih, ili dogmatski_iskovanih svetskih problema, i7jnp'1n yg^rn^jjsTfnpi; duha

(plemstvo i svestenstvo) imalih. cuvenih,

gotskog jranog doba, Takve Behu borbe oko dioniziski.1

vere — na primer pod tiraninom Kleistenom iz Sikiona2 — i oko reformacije u nemackim carskim grado-vima i u hugenotskim ratovima. AH onako kako su l igradovi najzad savladali zemlju (cisto gradsko svetsk<osecanje nailazimo veci U Parmenida i u Dekarta), talui '

1 To se ne sme /prevideti u razvoju S t rmerga,pre svega Ibzena, koji je uvek bio samo gost u civilizov:ino] atmosferi svojih problema. Motiv Brando, i Rozmei;holma je karakteristicno mesanje urodenog provincial i/ma i teoriski stecenog yidika svetskog grada. Nora ie pi -:i-slika provincijalke koja je izbacena iz koloseka lektiroin.

2 Koji je zabranio kult gradskpg hero) a,, A f l ra^ t-1 Ijavno nastupanje riomerovskih pSsSma, da bi u koivmiunistio dusu dorskog plemstva (oko 560).

12

PROPAST ZAPADA Vvod

JL- i njih savladao svetski grad. To je duhovni processvilTlcasnih ctoba, joniKe kao i baroka. I danas, kao i uvreme helenizma, na cijem pocetku stoji osnivanje jed-nog vestackog, dakle zemlji stranog, velikog grada,Aleksandrije, postali su kulturni gradovi: Fiorenca,Nirnberg, Salamanka, Briz, Prag -- provinciski grado-vi, koji daju otpor (beznajiuLjiriutrasnji, inteiektualni)tluhu svetskih crradnva CSvets)ci pratf\znaci(Ikosmopoli-fi/.an^ jgmesto ^>domovine«', filadm smisao za cinje-ince namesto* stranoposroTanja prema predanju i onomslo je izraslo sa tla, nauchci neverovanje Kao okarne-nolinu ranije religije srca, »drustvo« namesto "jdrzave,pi irodna prava namesto stecenih. Rimljani imaju pred-nosti nad Grcima -- n novcn kao anorganskoj ap-Hlcaktnoj kolicini otkinutoj od svih odnosa prema mislu plodnoga tla, prema vrednostima primarnog/ iMi lno g stava. Otmeno shvatanje sveta je, od sada, ipiltmje novca. Ne pretpostavlja grcki Hrizipov stoici-/ . i i n imanje kao osnovicu2, nego kasnorimski stoicizamK.i ionov i Senekin. Njj e socijal-eticko nastrojenje 18yka stvar za milionare, nego nastrojenje 20 veka koje

m unosnom agitacijom hoce da postaner l i m i . Svetskom gradu ne pripada narod nego masa.trazumevanje grada za sve sto je predanje, u koje

i in c vodi borba protiv kulture (plemstva, crkve, pri-cgija, u umetnosti protiv konvencija, u nauci pro-granica mogucnosti saznanja), njegova o§tra i hlad-inleligencija nadmocna nad seljackom pamecu, nje-

naturalizam u jednom svom novom smislu, kojidaleko preko Sokrata i Rusoa, u odnosu na sve

. .u.ilno i socijalno, vezuje za praljudske instinkte ii, ono panem et circenses,' koje se danas iznova

M . i v l j u j e u vidu borbe za nadnice i u vidu sportskog11 is I a sve to oziiacava prema konacno zavrsenoj

i l l i i i ' i , prema provinciji, jedan novi, kasni i bez bu-ms! i, all neizbezni oblik ljudske egzistencije.To je ono sto ima da se vidi, ne ocima strancara,

aloga, savremenog moralista, iz kuta ma kog »sta-i s l ; i « , vec sa vanvremenske visine pogledom uprav-

' Duboka rec koja dobija smisao cim barbar posta-k i i l i n r a n covek; a k&j a smisao gubi cim civilizovani

i i n i mi ono »ubi bene ibi patria« (gde je dobro, tu. 1 (ivina).

/alo su pripali hriscanstvu prvo Rimljani koji ni-; / / sebi dopustiti da budu stoici.

73


Ijenim na istoriski svet oblika koji se razvija kroz hi-Ijade godina — kada se hoce odista da shvati velikakriza sadasnjice.

Vidim prvoredne simbole u tome sto je u Rimu,gde je triumvir Kras bio svemocni spekulant sa mes-tima za gradevine, onaj rimski narod cije je ime bli-stalo na svima natpisima, onaj rimski narod pred ko-jim su u daljini drhtali Gali, Grci, Parcani, Sirci —stanovao u ogromnoj bedi po mnogospratnim kuceri-nama za najam1, po rnracnim predgradima, i primaouspehe vojne ekspanzije ravnodusno sa nekom vrstornsportskog interesa; sto su mnoge ugledne porodice pra--plemstva, potomci pobednika nad Keltima, Samnica-nima i Hanibalom, jer nisu ucestvovale u besomucnojspekulaciji, morale da napuste svoje porodicne palatei da se usele u bedne riajamne kucerine; sto su se,dok su se duz Via Appia nizali grobni spomenici fi-nansiskih velicina Rima (spomenici kojima se jos i da-nas divimo)7 lesine naroda zajedno sa zivotinjarna idubretom velikog grada bacale u stralioviti grob zamase sve dok se pod Augustom, da bi se sprecile za-raze, nije to mesto zatrpalo i na njemu Mecena podigao svoj slavni vrt; sto je u opusteloj Atini , koja jezivela od posete bogatih stranaca i njihovih zaduzbina(na primer judejskog kralja Herodesa), putujuca ruljabrzo obogacenih Rimljana blenula u dela Periklovogdoba, od kojih je isto toliko malo razumela koliko iamerikanski posetioci od Sikstinske kapele Mikelan-dzelove, posto su prethodno iz te iste Atine sva pokretnaumetnicka dela odvukli il i pokupovali po fantasticnoj po-modnoj ceni, pa postavili kolosalne i pretencioznerimske gradevine pored dubokih i skromnih dela sta-roga vremena. U ovim stvarima, koje istoricar niti imada grdi niti da pohvaljuje, nego da morfoloski proce-njuje, lezi za onoga koji je naucio da gleda neposred-np jedna ideja.

1 U Rimu i Bizantu gradile su se sesto- i deseto-sp-ratne kuce za- najam (sa sirinom ulice od najvise tri met-ra), koje su se dosta ceslo rusile i zatrpavale svoje sta-noynike, .jer nije bilo policiskih propisa za gradenje. Volik i cleo rimskih gradana, za koje je ono panetn et circeu-ses (»hleba i igara«) cinilo svu sadrzinu zivota, imao josamo jedno skupo placeno mesto za spavanje po »ostr'vima«, gde je sve vrilo kao mravi. (Pohlmann, Aus Altertiunu. Gegenwart, 1911, S. 199 ff.)

74

PROPAST ZAPADA Uvod

Jer ce se pokazati da, od tog trenutka, svi veliki su-kobi shvatanja sveta, politike, umetnosti, znanja, ose-unija — stoje u znaku te osnovne suprotnosti. Sta jerivilizovana politika sutrasnjice nasuprot kultivisanojjucerasnjici? U antici retorika, a na Zapadu zurnalizam,

' i to u sluzbi onog apstraktuma koji pretstavlja modI'iviiizacije , novca. Njegov duh je taj koji. i neopazi-i n ice, prozima istoriske oblike narodnog bica, cestoi l i ni najmanje ne menjajuci niti razarajuci. Rimskadr/ava ostala je po svom obliku od starijeg ScipionaAIYikanca pa do Augusta u vecem stepenu stacionar-n. i negoli sto se to po pravilu uzima. Ali , velike stran-

amo su jos privdno srediste odlucnih delanja. Ma-li broj nadmocnih glava, cija imena nisu, trenutno, mo-fil a ni najpoznatija, odlucuje sve, dok velike masepoliticara drugog reda, retora i tribuna, poslanika i no-v in ; i ra, sve na izbor ljudi od provincijalnog vidika,"ilr/.avaju, u pravcu na dole, obmanu narodnog samo-ndn-denja. A umetnost? Filozofija? Ideali platonskogI kantovskog vremena vazili su za jedno vise ljudstvoi n ipste, a ideal! helenizma i danasnjice nisu za svetsko o-

e seoskog i uopste prirodnog coveka, vec iskljuciw > /a velikogradskog coveka »od mozga«. Pre svih, tur 'icijalizam, pa njemu unutrasnje sasvim blisko sro-ilii n darvinizam, sa svojim tako ne-geteovskim formu-

ilnnui o borbi za opstanak i o odabiranju, pa njima"I " i srodni problemi braka i zene u Ibzena, Strind-

i i So-a, impresionisticke naklonosti anarhicne[tulnosti, ceo taj snop modernih ceznji, drazi i bolova,Hij i je izraz Bodlerova lirik a i Vagnerova muzika. Uko-Ilk o manji grad utoliko besmislenije bavljenje torn n H - i k om i tim slikarstvorA. Kulturi pripada gimnasti-I i i i i rnir , agon; a civilizaciji -- sport. Time se razli-

U,|u helenska palestra od rimskog cirkusa1. I umet-lim l sama postaje sport, to znaci I'art pour I'art, za 1 1 n 1 1 visoko inteligentnu publiku poznavalaca i kupa-

> p. i bilo da se radi o savladlvanju apsurdnih instru-enlalnih tonskih masa ili harmonickih prepreka, bi-

i l i i sc radi o »uzimanju« jednog problerna boja. Po-

Nemacka gimnastika od 1813, vrlo provincijalnih ii l l i v n i h oblika koje joj je tada dao Jan, brzo se raz-

i i »sport«. Razlika izmedu berlinskog sportskog ig-i . i u velike dane i rimskog cirka bila je ved 1,914 vrlo

75


javljuje se nova filozofij a cinjenica, koja za metafizic-ke spekulacije ima samo prezrivo smeskanje, novaknjizevnost, potrebna za iritelekt, nerve i ukus stanov-nika velikog grada, a za provincijalca nerazumljiva iomrznuta. Naroda se nista ne tice ni aleksandrinskapoezija ni slikarstvo plenera. Prelaz se karakterise, on-da kao i danas, jednim nizom skandala <— koji se mo-gu naici samo u toj eposi. Gnev Atinjana na Euripidiii revolucionarne naciiie slikanja (Apolodora, na pri-mer) pojavljuju se kasnije u otporu protiv Vagnera,Manea, Ibzena i Nicea.

Grci se mogu razumeti a da se ne govori o njiho-vim privrednim odnosima. Rimljane razumemo samokroz te odnose. Kod Heroneje i kod Lajpciga borilose poslednji put /a ideju. U prvom punskom ratu i n;iSedanu vec~se vise ne mogu prevideti privfedni mo-menti. Tek Rimljani, sa svojom prakticnom energijom,dali su radu robova i trgovini sa njime onaj dzinovskistil koji, po mnogima, vlada tipom antickog vodenjaprivrede, pravnog obrazovanja i nacina zivota, i kojije svakako znatno smanjio vrednost i unutrasnje do-stojanstvo slobodnog rada za nadnicu koji je postojaopored ropstva. Tek germanski, ne romanski, narodi Za-padne Evrope i Amerike razvili su, tome odgovarajuci,iz parne masine veliku industriju koja menja sliku ze-malja. Nece se prevideti tada ni odnos obe dubokosimbolicke pojave prema stoicizmu i socijalizmu. Tekje rimski cezarizam, K. Flaminijem nagovesten, a uMariju olikotvoren prvi put, ucinio da anticki svetupozna uzvisenost novca — u rukama duhom jakih,naveliko nastrojenih ljudi »od cihjenica«. Bez toga, niCezar ni rimljanstvo nisu uopste razumljivi. Svaki Grkima crtu Don Kihota, svaki Rimljanin Sanco Pansa.Ono sto su oni van toga bili — povlaci se i nestaje.

13

Sto se tice rimske svetske vladavine, ona je nega-tivna pojava, ne rezultat preobilja snage (taj vec visenije postojao u Rimljana posle Zame), vec rezultat ne-dostatka u otporu. Rimljani nisu svet osvojili. Oni susamo uzeli u posed ono sto je bilo izlozeno pljacci zasvakoga. Rimska imperija je nastala ne krajnjim na-

vanjem svih vojnih i finansiskih pomocnih sredsta-k;io sto je to bio slucaj raiiije prema Kartagini,usled odricanja staroga Istoka od spoljasnjeg sa-Iredivanja. Ne treba se zavaravati prividnim sja-

i i vojnih uspeha. Sa nekoliko rdavo izvezbanih, rda-i aspolozenih, rdavo vodenih legija, Lukul i Pompejpodjarmljivali citava carstva; a na to se u vreme

kod Ipsusa nije moglo ni pomisliti. Mitridatskaii | i i is i iosl , prava opasnost za ovaj nikada ozbiljno ispi-I n i i i sistem materijalnih snaga, ne bi, kao takva, ni-k i n l ni postojala za pobedioca Hanibala. Rimljani nisui " > l i - hi ike kod Zame vodili vise nijedan rat protiv

i l l c vojne sile; a nc bi ga mogli ni voditi1. Njihovii l,i .ii-iil ratovi bili su oni protiv Samnicana, protiv

jjjlr n i Kartagine. Njihov veliki cas bio je kod Kane.i tog naroda koji bi stajao na koturnu vise veko-

i I ' l usko-nemacki, koji je imao slicne momenfe 1813,i i ) j 1914, ima ih vise nego ostali.

.la ovde ucim da se imperijalizam, cije su se oka-fcrnoline jog vekovima i hiljadama godina odrzale kao

' I sk i, kineski, rimski, indiski sve.t i svet islama iIjOJi1 su mogle prelaziti iz ruku jednog osvajaca u ruI - ' ' Irugog — mrtva tela, bezoblicne, obezdusene ljudske

. izandalo gradivo jedne velike istorije -- shvatitipicni simbol propadanja. Imperijalizam je cista

nih/aci ja. U torn obliku pojavljuje se, neopozivo,ldhina Zapada. Kultivisani covek ima energiju premamii iasnjem, civilizovani prema spoljasnjem. Zato vi-im u Cecil Rodesu prvoga coveka jednog novog doba.in pretstavlja politicki stil dalje, zapadnjacke, ger-i ni .ke, osobito nemacke, buducnosti. Njegova rec:

prostiranje je sve!« sadrzi, u torn napoleonovskomi k i i , pravu pravcatu teznju svake dozrele civilizaci-To vredi za Rimljane, Arabljane, Kineze. Tu nema

:I . Tu ne odlucuje svesna volja pojedinaca, ni ce-I lasa i naroda. Ekspanzivna teznja je sudba, nesto

jpinonsko i neobicno, ne§to sto kasnog coveka iz ve-lkn^ grada tera u svoju sluzbu i istrosi, hteo on to il i

I 1 loo, znao on to il i ne znao1. Zivot je ostvarivanjeUiic'eg, a za coveka od mozga ima samo ekstenziv-

Cezarovo osvajanje Galije bilo je izraziti kolonijal-i . i i . I j . jednostrane aktivnosti rat, Sto on, ipak, cini

kasnije rimske ratne istorije, to samo potvrdujenjena sadrzina u stvarnim delima brzo opadala.

76 77


nih mogucnostP. Ma_koliko se_janasnji jos nerazvije-ni socijalizam bunio protiv ekspanzije, on de"fgdnsgadari57 zestinom sudbe, biti njen riaJoUlucniji nojiUic.Tu oblikovm jezik politike aocnruje (kao neposredniintelektualni izraz jedne vrste ljudstva) jedan dubokimetafizicki problem: cinjenicu (potvrdenu bezuslov-nim vazenjem nacela uzroenosti) da je duh komple- -ment prostora.

Potpunb je bila bezizgledna borba koja se vodilau kineskom svetu drzava (ovaj je isao na susret im-perijalizmu) protiv principa imperijalizma (lienheng),koji je pre svega prakticki zastupala »rimska drzava«Cin3, a teoriski filozof Dzan Ji, borba koja je suzbijalaimperijalizam mislju o jednom savezu naroda (hoh-cung), i bila vodena izmedu 480 i 230 (anticki od pri-like 300—50). Ta misao o savezu naroda oslanjala sou ponecem na Vang Hi, dubokog skepticara i pozna-vaoca ljudi i politickih mogucnosti ovog kasnog doba.Obojica su protivnici ideologije Laocea i njegovog o(-stranjivanja politike, ali lienheng je imao uza se pri-rodni hod ekspanzivne civilizacije.

Rodes se pojavljuje kao prvi preteca zapadnjacNkog tipa Cezara, za koji tip vreme jos ni izdaleka nijodoslo. On. stoji u sredini izmedu Napoleona i nasilni-ika najblizeg veka, kao sto onaj Flaminije (koji je po-jcev od 232 naterao Rimljane na pokorenje Gala cisapinskih i time na pocetak njihove kolonijalne poli l iKt ,sirenja) stoji izmedu Aleksandra i Cezara. Flaminije jo Ibio, strogo uzev1, privatan covek koji je imao dr/.av-lnicki uticaj u jednom vremenu u kome drzavna misadlpodleze uticaju privrednih faktora, a u Rimu on je foiojsigurno prvi cezarovski opozicioni tip. Njime se /awsava ideja o sluzbi drzavi, a pocinje volja za mod kojujracuna samo sa snagama a ne sa tradicijom. Aleksan-

1 Moderni Nemci su sjajan primer naroda ko ji !postao ekspanzivan i ne htejuci i ne znajuci to. Oni su \mbili . vec pnda kadia su mislili da su jos narod Getea. Hi/Jmark nije ni naslutio taj duboki smisao one epohe I " i nje on i zasnovao. Mislio .je da je postigao zavrsetak i f i lnog politickog razvoja.2 To je mozda bio smisao znacajne reci Napo l fn i iiGeteu: »Sta se hoce danas sa sudbinom? Pplitika jc n i lbina«.3 Koja je najzad dala svoje ime imperiji: Cin ' H UI

' Jier njegova stvarna moc nije vise odgovaraJa miski ma kakvog zvanja

78

PROPAST ZAPADA Uvod

i r Napoleon bili su romanticari, na pragu civiliza-i vec zadahnuti njeniro hladnim i jasnim vazdu-ali, prvi se svidao sebi u ulozi Ahila, a drugi jeVertera. Cezar je bio samo covek od cinjenica,

g razuma.No vec je Rodes razumt^ao pod uspesnom politi-1

i samo teritorijalni i finansiski uspeh. To je rim-i i iijemu, a toga je on bio vrlo svestan. U toj ener-

i i i cistoti jos se nikada nije otelovila zapadno-ev-l a civilizacija. Dospevao je u pesnicku ekstazu

i" pred svojim mapama, on koji je kao sin puri-parohiske' kuce, bez sredstava, otisao u Juznu

11 n i stekao dzinovsko imanje kao mocno sredstvopolitickih ciljeva. Njegova misao o transafrikan-

"i /i-leznici od Kapa do Kaira, njegov plan o juzno-iKauskom carstvu, njegova duhovna moc nad ru-l .un magnatima, gvozdenim ljudima novca koje je

primorao da svoje imanje stave u sluzbu .njegovihnjegova prestonica Buluvajo, koju je on, sve-

M i drzavnik bez odredljiva odnosa prema drzavi,>vao kraljevski kao buducu rezidenciju, njegoviivl , diplomatske akcije, sistemi puteva, sindikati,

i i , njegov pojam o »velikoj« duznosti covekai« prema civilizaciji — sve je to veliko i otme-- jc to predigra jedne buducnosti za nas spre

|fu%, kojom ce se istorija zapadno-evropskog covekaRCno zakljuciti.

d ue shvata da se nista ne moze izmeniti u torni n , da se bas to, i nista drugo, mora- hteti, da se

' I - I l i a mora voleti il i se mora ocajavati o buducno-o /ivotu; ko ne oseca velicanstvenost u toj delat-

II uajvis'ih inteligencija, u toj energiji i discipliniu i t - i al cvrstih priroda, u toj borbi sa najhladnijimlapsiraktnijim sredstvima; ko to obilazi sa idealiz-

provincijalca te trazi zivotni stil proslih vreme-i i mora napustiti razumevanje istorije, prozivlja-

i .lorije, stvaralastvo u istoriji.

I lako rimska imperija ne fegleda vise kao jednalM>j a se jednom dogodila, nego kao normalni

Wxl stroge i energicne, svetsko-gradske, prevas- i ' iakt icne dusevnosti i kao tipicno krajnje sta-

kojc jc vec bivalo nekolikb puta, ali do sada nijei' l 'ui i l ' ikovano-. Shvatimo najzad da tajna istoris-

nc lezi na povrsini, da se ne da razumeti

79


iz slicnosti kostima ill scene, da i u ljudskoj istoriji,kao i u zivotinjskoj i biljnoj, ima pojava toliko slic-nih a unutrasnje ni najmanje srodnih, da nas ta slic-nost vara, kao sto ima i drugih koje, pored najvecespoljasnje razlicinosti, izrazavaju ono sto je identicno.Za prve: Karlo Veliki i Harun-al-Rasid, Aleksandar iCezar, germanski ratovi protiv Rima i mongolski ju-risi na Zapad; za druge: Trajan i Ramzes II , Burbonii aticki demos, Muhamed i Pitagora. Dodimo do uvi-danja da 19 i 20 vek, toboznji vrhovi svetske istorijcu pravoliniskom penjanju, kao stupanj starosti, stvar-no mogu da se pokazu u svakoj do kraja dozreloj kul-turi. I to ne svojim socijalistima, impresionistima,elektricnim zeleznicama, torpedima i diferencialnimjednacinama, sto sve pripada samo telu vremena, ne-go svojom civilizovanom duhovnoscu, koja ima sasvimdruge mogucnosti spoljasnjeg uoblicavanja. Uvidimo,dakle, da sadasnjica pretstavlja prelazni stadij, kojipod izvesnim uslovima nastupa pouzdano, da- ima isasvim odredenih kasnijih stanja (kao savremena- za-padno-evropska), da su ona ;u protekloj istoriji vecvise nego jedanput bila i da, prema tome, buducnoslZapada nije jedno »gore i napred« bez obala, u pravcunasih trenutnih ideala i sa fantasticnim vremenom naraspolaganju, nego da je ta buducnost jedna pojavaistorije strogo ogranicena po obliku i trajanju, neiz-bezno predodredena, koja obuhvata vise stoleca, i dase ta pojava, iz navedenih primera, moze pregledati i.u bitnim potezima, i sracunati.

14

Kada se dostigne ova visina posmatranja, plodovipadaju i sami u krilo. Na tu jednu misao vezuju se,sa njom resavaju se, bez napora, svi pojedinacni prob-lem! koji su strasno zanimali vec decenijama moder-ni duh, ali bez konacnog uspeha i to u oblastima is-pitivanja religije, istorije umetnosti, teorije saznanja,etike, politike, nacionalne ekonomije.

Ova misao spada u one istine koje se vise ne mo-gu sporiti cim se jednom potpuno jasno iskazu. Onapripada unutarnjim nuznostima kulture Zapadne Ev-rope i njenog osecanja sveta. Ona je sopsobna da i/-

80

PROPAST ZAPADA Uvod

i glediste na zivot, iz osnova, onima koji tu misaopi i lpuno shvate, tj. koji je u sebi intimno usvoje. Ve-l i k o je to produbljenje, za nas prirodne i nuzne, slikeN v i ' l a , kad mozemo pratiti unapred u velikim potezima

ilvclsko-istoriski razvoj u kome stojimo i koji smo,tin sada, naucili da posmatramo unazad kao organsku

l i i n i . O tome je do sada mogao da sanja samo fizi -i i r u svojim izracunavanjima. To znaci, ponavljam

jodnom, i u istoriji smenu ptolomejskog koperni-.inskim nazorom, a to je neizmerno prosirenje zivot-

vidika!Do sada je bilo slobodno nadati se od buducnosti

v i - in u sto se htelo. Gde nema cinjenica, tu vlada ose-ui i j t . Ubuduce ce duznost svakoga biti da sazna oinilucem. ono sto se 'moze dogoditi, dakle sto ce se i

neizmenljivom nuzdom sudbine, a sto je pot-i i 1110 nezavisno od nasih licnih ideala, nada i zelja.l|»)lrebimo li sumnjivu rec »sloboda«, nije nam vise

ibodno da ostvarujemo ovo ili ono, nego Hi ono stoiinzno il i nista. Osetiti to kao »dobro«, u osnovi je'ka coveka od cinjenica. Sazaljevati to il i kuditi,

/naci moci ga menjati. Rodenju pripada smrt, mla-n - . i i starostr zivotu uopste njegov lik i predodredenei.mice njegovom trajanju. Sadasnjica je civilizovano

i I K - kultivisano vreme. Time se izlucuje citav jedarit i i / . /.ivotnih sadrzina kao nemoguc. To se moze saza-|i \ . i l i , to sazaljenje moze se odevati u pesimisticku

uln/oli j u i liriku (to ce se ubuduce i ciniti), ali se toin - moze izmeniti. Nece vise biti dozvoljeno da se u

« i »sutra« samouvereno pretpostavlja rodenjei h i vctanje onoga sto se zeli, iako istorisko iskustvoi lnvol jn o glasno govori protiv toga.

Spreman sam na prigovor da takav jedan izgledda, koji daje izvesnost o konturama i o pravcu bu-dnosti i preseca dalekosezne nade, jeste neprijateljn i M . I da ce za mnoge biti kobno ako taj izgledla bude postao vise no gola teorija, ako bude po-

.IM prakticno glediste na svet jedne grupe licnostin|.i stvai'no dolazi u obzir za uoblicavanje buduc-biti.

Ja riisam tog misljenja. Mi smo civilizovani ljudin in- ljudi gotike i rokokoa; mi imamo da racunamo

' ivrdim i hladnim cinjenicama kasnog zivota, cijaI'.nalela nije u Periklovoj Atini vec u cezarskom Ri-

8i


mu. Ne moze vise biti govora o velikoj muzici ill ovelikom slikarstvu za zapadnog coveka. Njegove arhi-tekstonske mogucnosti su iscrpljene vec pre 100 godi-na. Ostale su mu samo ekstenzivne) mogucnosti. Aline vidim stete koja bi mogla nastati otuda Sto bi jed-na valjana generacija, ispunjena neogranicenim nada-ma, na vreme saznala da jedan deo tih nada moraodvesti neuspehu. Neka su te nade i najdraze: ko nes-to vrcdi, mora to savladati. Istina je da za ponekemoze ispasti tragicno kad ih obuzme, u odlucnim go-dinama, izvesnost da u domasaju arhitekture, drame,slikarstva, za njih nema sta vise da se osvaja. Nekaoni propadnu! Do sada se saglasno mislilo da u tomenema granica; verovalo se da svako vreme u svakojoblasti ima svoj zadatak; i taj zadatak se nalazio, kadje to vec morale biti, silom i sa zlom savescu. Pa seipak ispostavljalo, tek posle smrti: da li je vera imalanekog osnova, da li je rad jednog zivota bio nuzan Hiizlisan. No svaki onaj koji nije puki romanticar odbiceovakvo izbegavanje. Nije ponos ono sto je odlikovaloRimljane. Sta je stalo do onih koji vise vole da im\se pred iscrpljenim rudnim lezistima kaze: »Ovde ce\se sutra otvoriti nova zica«, negoli da se upute najnovo leziste koje je tu pored prvoga, nenaceto?TA foje slucaj sa danasnjom umetnoscu, sa njenim skroz iskroz neistinitim obrazovanjima stilova. Smatram ovoucenje kao dobrocinstvo za generacije koje dolaze, jerim pokazuje sta je moguce, dakle i sta je nuzno, i stane pripada unutarnjim mogucnostima vremena. Do da-nas je ogromna suma duha i snage rasuta po laznimputevima. Covek Zapada, ma koliko istoriski mislio iosecao, u izvesnoj starosti nije nikada svestan svogpravog pravca. On pipa i trazi i zaluta ako mu spoljas-nje prilike nisu povoljne. Ovde mu je, najzad, rad odstotina godina dao mogucnost da pregleda polozaj svo-ga zivota uskladen sa celokupnom kulturom i da is-pita sta moze i sta treba da cini. Ako se pod utiskofnlove knjige ljudi nove generacije okrenu tehnici; na-mesto lirici , pomorstvu namesto slikarstvu, politici na-mesto teoriji saznanja, oni onda cine ono sto ja zelim;a nista im se bolje pozeleti ne moze.

82

PROPAST ZAPADA Uvod

15

Ostaje jos da se utvrdi odnos morfologije svetskejtorij e prema filozofiji . Svako pravo posmatranje is-orije jeste prava filozofij a — ill je samo mravlja ra-ota. Ali se sistematski filozof krece po teskoj zabludionome sto se tice trajanja njegovih rezultata. On

nvvida cinjenicu da svaka misao zivi u istoriskomvetu, pa time da deli opstu sudbinu prolaznosti. Onnis li da vise misljenje ima vecni i nepromenljivi pred-id, da su velika pitanja u svima vremenima ista i

de se na njih jednom moci konacno odgovoriti.Ali , pitanje i odgovor su ovde jedno; i svako ve-

i l ko pitanje, kome u osnovi lezi vec strasna teznja zaIc-clnim odredenim odgovorom, ima samo znacaj zivot-log simbola. Nema vecnih istina. Svaka filozofij a je

Ugrax svoga i samo svoga vremena. Nema dva veka ko-|l bi imali istu filozofsku nameru, ako je rec o pravojl i ln/ofi j i a ne o ma kakvim akademskim nistavnostiman nblicima sudova ili u kategorijama osecanja. Razlike Jtiema izmedu besmrtnih i prolaznih ucenja, nego je 'i . i / l i k a izmedu ucenja koja zive neko vreme i onih J

a nikada ne zive. Neprolaznost postalih misli je ilu-M . I . Bitno je: kakav covek u njima dobija lik. Ukoli-

ijto veci covek, utoliko istinitija filozofij a (naime uIfmislu unutarnje istine velikog umetnickog dela), a

O je nezavisno od toga mogu li se neki stavovi doka-. i i i cak'i kao neprotivrecni. U najboljem slucaju, fi ->/o l i j a moze iscrpsti svu sadrzinu jednog vremena,sebi je ostvariti i onda je tako, u velikom obliku,

, u velikoj licnosti i predati daljem razvijanju.Niui£ni kostim, ucena maska, jedne filozofij e tu nistai n - odlucuje. Nista prostije no qsnovati slstem namestoa 11-ill kojih se i nema. Ali , cak i dobra misao malo

' l i kada je izgovori plitka glava. Jedino zivotna nuz-ii " i odlucuje o rangu jednog ucenja.

Otuda smatram kao probno merilo za vrednostJrdnog mislioca njegovo gledanje na velike cinjenicCx*

i vremena. Tek tu se odlucuje da li je neko samo i kovac sistema i principa, da li se samo krece,in ve5t i nacitan, po analizama i definicijama - - il i

p nama dusa vremena ona koja govori iz njegovih de-i i intuicija. Filozof koji ne obuhvata i ne savladuje

iirnost nikada nece biti prvoga ranga. Pre-sokratov-

83


ci su bill trgovci i political! velikog stila. Platona jegotovo stalo zivota sto je u Sirakuzi hteo da ostvarujesvoje politicke misli. Isti taj Platon pronasao je ni?,stavova geometskih koji su omogucili Euklidu da iz-gradi sistem anticke matematike. Paskal, koga Nicepoznaje samo kao »slomljenog hriscanina«, Dekart,Lajbnic, bili su prvi matematicari i tehnicari svogavremena.

Veliki »pre-sokratovci« Kine od Kvanci-a (oko 670)do Konfucia (550—478) bili su drzavnici, regenti, za-konodavci, kao Pitagora i Parmenid, Hobs i Lajbnic.Tek se sa Laoce-om, protivnikom svake drzavne vlastii velike politike, koji je sanjao o malim miroljubivimzajednicama, pojavljuje otstranjenost od sveta i strahod delanja jedne katedarske i budzakliske filozofij ckoja je tek pocinjala. Ali je on u svome vremenu,ancien regime-y Kine, bio izuzetak nasuprot onom sna-znom tipu filozofa za koga je teorija saznanja imalaznacaj kao poznavnje velikih odnosa stvarnoga zivota.

I tu nalazim jak prigovor protiv svih filozofa naj-skorije proslosti. Ono sto inr nedostaje jeste odlucnirang u stvarnom zivotu. Nijedan od njih nije odlucnozahvatio, nijednim delom, nijednom mocnom mislju,u visoku politiku, u razvoj moderne tehnike, saobra-caja, narodne privrede, ni u jednu vrstu velike stvar-nosti. Nijedan od njih ne ubraja se ni u sta u mate-matici, u fizici, u nauci o drzavi; sto je bio slucaj josi sa Kantom. A sta to znaci, uci nas pogled na drugavremena. Konfucije je bio vise puta ministar; Pitagoraje organizevao jedan politick! pokret koji potseca naKromvelovu drzavu, a koji jos uvek jako potcenjujuispitivanja starog veka. Gete, cije je ministrovanje bi-le uzorno, a kome je nazalost nedostajala velika drza-va kao delokrug, obratio je svoje interesovanje izgrad-nji Sueckog i Panamskog kanala (koju je i predvideosa tacno odredenim rokom) i njegovim svetsko-priv-rednim posledicama. Amerikanski privredni zivot) de-lovanje njegovo na staru Evropu i masinska industri-ja u poletu, uvek su ga zanimali. Hobs je bio jedanod otaca velikog plana da se Juzna Amerika osvoji zaEnglesku, pa iako je onda sve ostalo na posedu Ja-majke, ipak je stekao slavu saosnivaca engleskog ko-lonijalnog carstva. Lajbnic, pouzdano najmocniji duhzapadne filozofije, osnivac diferencialnog racuna i ana-

ysis situs, izlozio je znacaj Egipta za francusku svet-politiku u jednom memoaru Luju XIV , izradenom

svrhu politickog rasterecenja Nemacke, pored cita-3g niza visoko politickih planova u kojima je sude-avao. Misli njegove toliko su isprednjacile vremenu1672), da su kasnije ljudi bili uvereni kako je te pla-ove Napoleon iskoristio pri svojoj ekspediciji na Is-ok. Lajbnic je Jos' tada utvrdio ono sto je Napoleon,

Vagrama nadalje, sve jasnije shvatao: da osvajanjaRajni i u Belgiji ne mogu nadugo popraviti polo

nj Francuske i da ce moreuz Suec biti jednoga danaj.kljuc vladavine svetske. Bez sumnje, kralj nije bio do-

;istao dubokim politickim i strategiskim izvodenjimalilozofa.

Kad covek pogleda ljude takvog formata i danas-Ln j e filozofe obuzima ga stid. JCakva sicusnost licnosti!

Kakva svakodnevhost politickog i prakticnog vidokru-l%i ! Otkuda dolazi to da se covek nasmesi sazaljivo ina samu pomisao da je neki od tih filozofa pokazaoNVOJ duhovni rang kao drzavnik, diplomat, organizator

j Velikog stila, kao vod nekog mocnog kolonijalnog, tr-I'uvackog ili saobracajnog preduzeca? Pa to nije znakiiniilrasnjeg produbljivanja, nego znak nedostatka u,r/. ini i vrednosti. Uzalud se osvrcem da vidim gde je|i-ilan od njih ma samo jednim dubokim sudom, i su-

koji bi prednjacio, nacinio sebi ime u kakvomnclliicnom pitanju vremena! Nalazim samo provincijal-t i . i misljenja koja ima svako. Pitam se, kad uzmem u

iki - knjigu kakvog savremenog mislioca, sta on slutii-injenicama svetske politike, o velikim problemima

Ivctskih gradova, kapitalizma, buducnosti drzave, od-i i " - . . i tehnike prema ishodu civilizacije, ruskog sveta,i i . u i k e uopste? Gete bi sve to i razumeo i voleo. A od

filozofa nijedan nema taj i takav pregled. To stom nije, ponavljam, sadrzina filozofije; ali je to

v simptom njene unutarnje nuznosti, njeneplodnosti i njenog simbolickog ranga.

I ne treba se varati o domasaju tog negativnogul lata. Ocigledno se izgubio iz vida poslednji smi-

'" lilozofske delatnosti. Ova se zamenjuje propovedi,, feljtonom il i strucnom naukoni. Sa ticje

pcispektive sislo se na zablju. Ovde se ne radi ni oi n inanjem no o pitanju, da li je jedna prava filo-

. I , danas il i sutra, uopste moguca. Inace bi bilo

84 85


bolje postati poljoprivrednikom ill inzinjerom, neciinsto je stvarno i istinito, nego prezivati iscrpljene term-

_pod izgovorom »novog poleta filozofskog misljenja«;/Jjolje bi bilo konstruisati motor za letenje nego kakvuI n o vu a izlisnu teoriju o apercepciji. Odista, siromasnu

*~je to zivotna sadrzina, kad se pojam volje i psihofizic-ki paralelizam formulisu jos po jedan put i nesto ma-lo drukcije no Sto je to vec ucinilo stotinu prethod-nika. To moze da bude »poziv«, all filozofij a to nijc.Valja cutati, kada se ne kazuje ono sto sav zivot jecl-ne epohe, do u njene najdublje dubine, zahvata i me-nja. A sto je juce jos i bilo moguce, danas, u najma-nju ruku, nije vise potrebno.

Ja volim dubinu i finocu matematickih i fizickihteorija, prema kojinla je esteticar i fiziolog samo obic-na neznalica. Za divno jasne, visoko intelektualne, ob-like brzoga parobroda, celicnog nekog stroja, precizneneke masine, za suptilnost i eleganciju izvesnih hemis-kih i optickih postupaka dajem celo stilsko dubre da-nasnje zanatske umetnosti zajedno sa slikarstvom iarhitekturom. Pretpostavljam rimski akvedukt svimrimskim hramovima i statuama. Volim Koloseum idzinovski svod Palatina, jer oni danas predocavaju,mrkom masom svoje konstrukcije u opekama, pravorimljanstvo, velicanstveni smisao koji su imali za ci-njenice njihovi inzinjeri. Bil i bi mi ravnodusni, kadabi jos bio ocuvan prazni i pretenciozni mramorni sjajcezara sa svojim nizovima statua, frizovima i natrpa-nim arhitravima. Neka se polgeda rekonstfukcija car-skih foruma: naci ce se verni pandan savremenih svel-skih izlozbi, nametljivih, masovnih, praznih, jedno hva-lisanje materijalom i dimenzijama, potpuno strano zaperiklovskog Grka kao i za coveka rokoko-a; isto topokazuju i razvaline Luksora i Karnaka iz vremenaRamzesa II, egipatske Moderne iz godine 1300 pre Hri-sta. Nije uzalud pravi Rimljanin prezirao graeculushistrio, »umetnika«, »filozofa«, na tlu rimske civiliza-cije. Umetnosti i filozofij a nisu pripadale vise tomevremenu; bile su iscrpljene, izlisne rashodovane. Tomu je kazivao njegov instinkt za stvarnosti zivota.Rimski zakon imao je vecu tezinu no sva tadanja liri -ka i metafizika raznih skola. I ja tvrdim da se danasbolji filozof skriva u jednom pronalazacu, diplomatu,finansijeru, nego u svima onima koji teraju plitki za-

i j

PROPAST ZAPADA Uvod

I eksperimentalne psihologije. To je stanje stvari ko-se ponavlja stalno na izvesnom istoriskom stupnju.lo bi besmisleno kada bi Rimljanin duhovnog rangaMin i il i na Rodosu hteo da isplete kakvu novu ni-si i posle-platonovske katedarske filozof ije, mesto da," konsul il i pretor, vodi vojsku, organizuje provin-u. grahi puteve i gradove il i bude »u Rimu prvi«.n. ivno, nijedan od njih nije to ni cinio. Nije bilo topravcu vremena i moglo je samo draziti ljude tre-

reda, koji uvek prodiru tek do duha vremena »odkjuce«. Vrlo je ozbilino pitanje da li je taj stadiumnas vec nastupio il i jos nije.Vek cisto ekstenzivne delatnosti, koji iskljucuje

sc i ku umetnicku i metafizicku proizvodnju — recimoki -a tko nereligiozni vek, sto se potpuno poklapa sa

svetsko-gradskim — jeste vreme propadanja.si a. Al i mi nismo to vreme izabrali. Mi ne mozemo

ita izmeniti u tome sto smo rodeni kao ljudi u po-u zime pune civilizacije, a ne na suncanoj visini

Ic kulture, u vremenu Fidije il i Mocarta. Sve zavi-od toga da se taj polozaj, ta sudbina, shvate i ucinesiiim; da se shvati da se o tome mozemo jos lagaii,

da ne mozemo preko toga i izvan toga. Ko sebine prizna, ne broji se medu ljude svoje generacije.la je budala, sarlatan il i pedant.

Pre no sto se danas pride jednom problemu, mo7se, dakle, zapitati: sta je coveku ovih dana moguce,

Sta on sebi mora zabraniti. A to je pitanje na koje"<>vora instinkt odista pozvanih. Uvek postoji sas-n mali broj metafizickih zadataka cije je resenje

o za jednu epohu misljenja. I vec lezi opetlav jedan svet izmedu vremena Nicea, u kome je de-

o jos poslednji potez romantike, i sadasnjice, koja11 konacno oprostila svake romantike.

Sitematska filozofij a bila je zavrsena krajem 18ka. Kant je sveo njene krajnje mogucnosti u jedan

i - l i k i i (za zapadno-evropski duh) u mnogom pogledun:ican oblik. Za njim dolazi, kao za Platonom i Ari -

lolclom, jedna specificno velikogradska, ne spekula-vec prakticna, nereligiozna, eticko-drustvena fi -

aofija.Ona pocinje na Zapadu — - odgovarajuci skolama

c|iikurejca« Jangdzu »socijalista« Modzi, »pesimista«wimgdzi, »pozitivista« Mengce u k'ineskoj civilizaciji ,

87


i odgovarajuci skolama kinicara, kirenaicara, stoicarai epikurejaca u antickoj civilizaciji — pocinje sa So-penhauerom, koji je prvi stavio u srediste svoje mislivolju za zivotom (»stvaralacka zivotna snaga«), all kojije (a to je dublju teznju njegovog ucenja pomracilo)zadrzao zastarele razlike o pojavi i stvari po sebi, oobliku i sadrzini opazaja, o razlici izmedu razuma iuma pod utiskom velike »tradicije«. To je ista onastvaralacka i zivotna volja koja se u Tristanu sopen-hauerski odrice, a u Sigfridu darvinisticki potvrduje,koju je Nice u Zaratustri formulisao sjajno i teatral-no, koja je preko hegelijanca Marksa bila povod zajednu nacionalno-ekonomsku, a preko maltuzijancaDarvina za jednu zoolosku pretpostavku. Obe su, i ne-opazimice, promenile osecanje sveta u zapadno-evrop-skog coveka. Ista ona stvaralacka zivotna volja koja'je izazvala, od Hebelove Judite do Ibzenovog epiloga,niz tragicnih shvatanja istoga tipa, all time, isto tako,iscrpla opseg cistih filozofskih mogucnosti.

"""Sistematska filozofij a danas nam je beskrajno da-leka; a eticka je zakljucena. Ostaje jos jedna trecamogucnost u zapadnjackom duhovnom svetu, koja od-govara antickom skepticizmu. Jedna treca mogucnosl

"Tcoja se karakterise do sada nepoznatom metodoniuporedne i istoriske morfologije. Jedna mogucnost, ato znaci jedna nuznost. Anticki skepticizarn je a-istori-ski: on sumnja kazujuci prostb »ne«. Skepticizam Za-pada mora, ako treba da bude sirnbol nase duSevnoslikoja naginje kraju, ako hoce da poseduje -unutrasnjunuznost, da bude potpuno istoriski. On odrice i ukidasve, razumevajuci sve relativno i sve kao istorisku po-javu. Postupa fiziognomski. Skepticka filozofij a na-stupa u helenizmu kao odricarje filozofij e — objasnja-vajuci da je ova bez svrhe. Mi, naprotiv, uzimamoistoriiu -fif.n",rfijf Irnn nTJHIjrm tf*rnn filozofije. To jeslo

sa. Odriccmo se apsolutnih stanovista: Grk smesrcT~se~proslosti svoje misIi7~a~»H— sfavatajuci je kao or-ganizam.

U ovoj knjizi je pred nama pokusaj da se ocrlata »nefilozofska filozofija« buducnosti, koja ce bitislednja na Zapadu. Skepticizam je izraz ciste civil i /a-cije; on rastvara sliku sveta prethodne mu kulturc.Onda nastaje rastvaranje svih starijih problema u o m>sto je geneticko. Uverenje da je sve sto jeste poslaln.

PROPAST ZAPADA Uvcd

da je svemu prirodnom i saznatljivom osnova istoris-ko; da je svetu, kao stvarnome, osnova jedno »ja« kaomoguce koje se u njemu ostvarilo; uvidanje da dubo-ka tajna pociva ne samo u »sta« nego i u »kad« i »ka-

i ko«: sve nas to vodi cinjenici da sve, ma sta to bilo,iora biti i izraz neceg zivoga. I saznanja i procenji-anja jesu dela zivih ljudi. Za proslo misljenje spoljas-ij a stvarnost bila je proizvod saznanja i povod za

eticke procene; za buduce, ona je, pre svega, izraz isimbol. Morfologija svetske istorije postaje Huznim na-

univerzalna simbolika.Time pada i pretenzija visega misljenja da ono po-

seduje »opste i vecne« istine. Istine postoje samo uninosu na jedno odredeno ljudstvo. Cak ijnoja^filo-

rofija, prema tome, bila_bi izraz i iigledalo samp~"za-padnjaeke duse, za razliku recimo on antickc i indiske,I to sanw u njcnom danasnjem civilizovanome stadiju.' I ' i in c su odredeni: njena sadrzina kao glediste na svet,

jen prakticni domasaj i opseg njenog vazenja.

16

Najzad, neka mi se dozvoli jedna licna primedba.iodine 1911 imao sam nameru da napisem nesto o

;>uli l icki m pojavama sadasnjice i o nekim zakljuccimabuducnost koji bi se iz tih pojava — sa jednog si-

vidika - - mogli izvesti. Neposrediio je tada pret-slojao svetski rat kao vec neizbezni spoljasnji oblik is-

1 toriske krize, pa se radilo o tome da se on shvati izilnlu i prethodnih vekova, ne godina. U toku prvobitnonaloga rada nametnulo mi se uverenje da se za pra-

razumevanje epohe mora izabrati mnogo siri obimi osnovu i da je potpuno nemoguce ograniciti ispiti-n i j c ove vrste na pojedino vreme i njegov krug po-n k i h cinjenica, drzati ih u okviru pragmatickih pro-ijivanja, te se odreci cisto metafizickih, u najvecoj

i - i i transcendentnih razmatranja - - sem ako bi selo odreci svake dublje nuznosti rezultata. Bilo mijasno da politick! problem ne moze biti shvacen sa-

i/. politike i da se bitne crte, koje deluju u dubi-pojavljuju opipljivo cesto samo u oblasti umetnos-

.1 cesto samo u obliku vrlo udaljenih naucnih i ci-lilozofskih misli. Cak se i jedna politicko-socijalna

89

SPENGLER Propast Zapada\

analiza poslednjih desetina 19 veka pokazala kao ne-izvodljiva, ako se ne bi uzeli u obzir najzad i svi ve-lik i problemi bica u njihovom punom obimu. A te dc-setine- godina su stanje mira izmedu dva mocna, nada-leko vidljiva, dogadaja, jednog koji je revolucijom iNapoleonom odredio sliku zapadno-evropske stvarno-sti za sto godina; i drugog, gotovo istog zamasaja, ko-ji se priblizavao sve vecom brzinom. Jer nista ne na-stupa, ni ono najneznatnije, u istoriskoj kao i u pri-rodnoj slici sveta, a da se u njemu ne otelovi ceo zbirsvih najdubljih teznji. Tako je prvobitna tema dobilasilno prosirenjc. Nametnuo mi se jedan ogroman brojiznenadujucih i najvecim delom sasvim novih pitanjai veza. Najzad, bilo je potpuno jasno da se nijedanfragment istorije ne moze stvarno osvetliti potpuno,pre no sto se tajna svetske istorije uopste, a tacnijetajna istorije viseg ljudstva kao organskog jedinstvapravilne strukture, jasno ne postavi. A bas to nije dosada ni izdaleka uradeno.

Od toga trenutka iskrsavali su, sve obilnije, cestonaslucivani, katkada dodirnuti a nikada neshvaceni,odnosi koji vezuju oblike likovnih umetnosti sa obli-cima rata i drzavne uprave, duboka srodnost izmedupolitickih i matematickih tvorevina iste kulture, izme-du religioznih i tehnickih gledanja, izmedu matemati-ke, muzike i plastike, izmedu privrednih oblika i ob-lika saznanja. Duboka unutrasnja zavisnost najmoder-niji h fizickih i hemiskih teorija od mitoloskih pretsta-va nasih germanskih predaka, savrsena podudarnoslu stilu tragedije, dinamicke tehnike i naseg novcanogsaobracaja. Pa onda, prvo cudna i nastrana, pa zatiinpo sebi razumljiva, cinjenica da su potpuno identicniizrazi jednog i istog principa: perspektiva slikanjauljem, stamparija, kreditni sistem, oruzje koje delana daljinu, kontrapunktska muzika, sa jedne strane,a gola statua, polis, kovani novae od Grka pronaden,sa druge strane. Sve to nabrojano postalo je nesumnji-vo jasnim, a daleko iznad i preko toga dosla je u pu-nu svetlost cinjenica da su ove mocne grupe morfo-loskih srodnosti, od kojih svaka simbolicki pretstavlj;ijednu osobenu vrstu coveka u ukupnoj slici svetskoistorije, strogo sis'tematski izgradene. Tek ovakva per-spektiva otkriva pravi stil istorije. Ona se moze upo-rediti jedino sa izvesnim nazorima najmodernije matc-

90

PROPAST ZAPADA Uvod

matike iz oblasti transformacionih grupa, posto je tamatematika i sama simptomi i izraz jednog vremenai posto je i ona tek danas, i to samo za zapadno-ev-ropskog coveka, unutrasnje moguca. Bile su to mislikoje su me zanimale dugo godina, ali tamne i neodre-dene, dok se ovim povodom nisu pojavile u opipljivomobliku.

Video sam sadasnjost -- svetski rat koji se prib-lizavao — u sasvim drugoj svetlosti. To nije bila jed-na neponovljiva konstelacija cinjenica, slucajnih, zavis-nih od nacionalnih raspolozenja, licnih uticaja i priv-rednih teznji, a kojim cinjenicama istoricar daje izgledjedinstva i materijalne nuzde ma kakvom kauzalnomshemom politicke il i socijalne prirode. To je bio tipistoriske vremenske prekretnice, koja ima, u velikomistoriskom organizmu tacno ogranicenog obima, svojelesto odredeno biografski vec od vekova. Veliku kri-

oznacava ogromna masa strasnih pitanja i sagleda-tija, koja se danas pojavise u hiljadama knjiga i mis-jenja, ali rasuto, pojedinacno i usamljeno, iz ograni-ienog vidokruga kakve specijalne oblasti, te stoga dra-j, pritiskuju i bune, ali ne mogu da oslobode. Znamoi, ali previdamo njihovu istovetnost. Imenujem: umet-licke probleme (neshvacene u njihovom poslednjem

acenju) koji su u osnovama svih raspri oko »obli-i »sadrzine«, oko »linije« il i »prostora«; oko »cr-

ckog ili slikarskog«, u osnovama pojma stila, smi-sla impresionizma i Vagnerove muzike; opadanje u-ictnosti i sumnju, koja raste, u vrednost nauke; tes-

ta pitanja koja proizilaze iz pobede svetskog gradaseljastvom: nemanje dece, bezanje sa sela; soci-

Jalni rang kolebljivog cetvrtog staleza; kriza u materi-j;ili/.mu , socijalizmu, parlamentarizmu; polozaj poje-l inca prema drzavi; problem svojine i od njega zavi-

I L problem braka; u jednoj, samo prividno drugoj,i mase radova iz psiholgije naroda o mitovima i

kiillovima, o pocecima umetnosti, religije, misljenja.I'roblemi koji se svi obraduju odjednom ne vise ideo-Inski nego strogo morfoloski. Ova pitanja imaju sva| i -d i i u svrhu: zagonetku istorije, koja se nikad nije ja-v i 1.1 u svesti sa dovoljnom jasnocom. Nisu tu bili bez-

i jn i zadaci, nego jedan jedini. Svak je tu ponestotiMslucivao, ali niko nije nasao resenje, jedino i obu-ivatno (sa svog uskog stanovista), resenje koje od

91


Niceovih dana visi u vazduhu. Nice je drzao u ruka-ma sve odlucne probleme, ne usudivsi se; kao roman-ticar, da pogleda u lice strogoj stvarnosti.

No u tome i lezi duboka nuznost jedne zakljucm.'nauke, koja je morala doci i mogla doci samo u ovovreme. Ona nije napad na ono sto postoji i Sto je tuu idejama i u delima. Ona, sta vise, potvrduje sve stose, vec generacijama, trazilo i uradilo. Ovaj skeptici-zam prestavlja skupni pojam svega onoga sto je u svi-ma pojedinacnim oblastima ma u kojoj nameri cinjc-no, onoga sto je tu kao stvarno ziva teznja.,

Pre svega, pak, nasla se, najzad, suprotnost iz ko-je se jedino moze shvatiti sustina istorije, suprotnoslistorije i prirode. Ponavljam: covek je kao element inosilac sveta ne samo clan prirode nego i clan isto-rije, drugoga kosmosa sa drugim redom i drugom sadrzinom, a tog drugog coveka zanemarila je celokup-na metafizika u korist onog prvog. Ono sto me je na-velo na prvo razmisljanje u ovom osnovnom pitanjnnase svetske svesti bilo je zapazanje da danasnji istoricar, pipajuci po culno shvatljivim dogadajima, poonome sto je postalo, Sinatra da je vec shvatio i uh-vatio istoriju, dogadanje, postajanje. Predrasuda svihonih koji samo razumski saznaju, no ne i onih kojisagledaju1, predrasuda koja je zbunila vec velike Elea-

' Za filozofij u ove knjige zahvalan sam danas josgotoyo nepoznatoj filozifij i Getea, pa tek onda, u mnogomanjoj meri, filozofij i Nicea. Jos se nije razumeo polozajGetea u zapadno-evropskoj metafizici. I ne pominju gakad govore o filozofiji . Na nesrecu, on svoje ucenje nijeostayio u ukocenom sistemu; zato ga sistematicari pre-vidaju. All on je bio filozof. Prema Kantu on zauzima istionaj polozaj koji Platon prema Aristotelu; a isto tako jcnezgodna stvar kada se Platon hoce da svede na jedansistem. Platon i Gete pretstavljaju filozofij u postajanja,Aristotel i Kant onoga sto je postalo. Tu je intuicija na-suprot analizi. Ono sto se razumski jedva i moze saopstitinalazi se u pojedinim napomenama i pesmama Geteovimkao sto su: Orficke prareci, u strofama kao sto su: »Kadu beskrajnome ...« i »Nempjte nikora rcci. . . « ' -- koje seimaju smatrati kao izraz jedne sasvim odredene metafi-zike. U sledecoj izreci ne bih hteo da se izmeni ni jednajedina rec: »Bozanstvo deluje u onome sto je zivo, a neu onome sto je mrtvo; ono je u -6norne sto postaje i stose preobrazava, a ne u onome sto je postalo i sto je nko-ceno. Zato i um, u svojoj teznji ka bozanskom, ima posh:samo sa onim sto postaje, zivirn, a razum sa onim sto, jepostalo, ukocenim, da hi ga iskorisciavao« (Ekermanu).Ovaj stav sadrzi svu moju filozofiju .

92

. PROPAST ZAPADA Uvod

r i n k - kada su tvrdili da nema postajanja (naime zaffinug koji saznaje), vec postoji samo bice. Drugim re-u ina: istorija se posmatrala kao priroda, u smislu ob-

»Ji>k la 1'izicareva, i prema tome se i postupalo. Od tada /acinje, tezak po posledicama i pogresan, stav: daI i i aspekt dogadanja stavljaju nacela uzrocnosti, za-

! k«>na, sistema, dakle struktura ukocenoga bica. Pona-lal i i se kao da postoji ljudska kultura isto onako ka-ku postoji elektricitet ili teza, sa u sustini istim mo-1 ' in nostima analize. Imala se ambicija da se podraza-v . i |n navike prirodnjaka, tako da se ponekad pitalo

iii je gotika, islam, anticki polis, a ne zasto su sen in ra li pojaviti ovi simboli zivotnoga bas tada i tamo,ii loin obliku i toga trajanja. Zadovoljavalo se timeHo su se prosto registrovale istoriske pojave (cim se( in javi jedna od mnogobrojnih slicnosti vremenski iprnslorno nadaleko rastavljenih istoriskih fenomena\I lo sa nekolikim duhovitim primedbama o cudnompuklapanju, o Rodosu kao »Veneciji staroga veka« il in Napoleonu kao o »novom Aleksandru«. Namesto da

> l>as tu, gde se problem sudbine pojavljuje kao pra-v i problem istorije (naime kao problem vremena), ulo-/ i najveca ozbiljnost naucno uredene fiziognomike ii l . i so nade odgovor na pitanje: koja 'je nuznost tu na

i lU'lii , sasvim drukcije formirana, potpuno strana kau-s Kulnoj. Filozofski je bilo novo to: sto svaka pojava

c metafizicku zagonetku time sto se javlja basu lo i to vreme, koje nikada nije ravnodusno. Bilo jel i lo/ol 'ski novo i to sto se jos moralo zapitati: kakavIn :.ivl spoj postoji u slici sveta pored onog anorgan->.koK koji deluje po zakoiiima prirode (slika sveta je

i . n i - n j e celog coveka a ne, kao sto je Kant mislio,',.uno coveka koji saznaje). Novo je filozofski bilo i to:Mo jedna pojava nije samo cinjenica za razum negoI i/ra/. neceg dusevnog, ne samo objekt nego i simbol,I lo pocev od najvisih umetnickih i religioznih stvara-i i | , i pa sve do sicusnosti svakodnevice.

Najzad sam pred sobom jasno ugledao resenje, u U(iromnim obrisima, u punoj unutrasnjoj nuznosti,h ' l n o resenje koje sve svodi na jedno jedino nacelo.N.u'i'lo koje je valjalo naci, a koje dosada nije nade-n , i ncsto sto me je gonilo od mladosti i privlacilo iM i u r i l o me, jer sam ga osecao da je tu, kao zadatak,

( n i l ga nisam mogao uhvatiti. I tako je iz slucajnog

93


povoda postala ova knjiga kao, prethodni izraz jecliu1

nove slike sveta, sa svima greskama prvoga pokusi\j;i(to znam dobro), nepotpuna i, svakako, ne bez protivrecnosti. Par ipak, ona sadrzi, po niome uverenju,neoborivo formulisanje jedne misli koja (velim to joljednom) nece biti osporena cim se jediiom iskaze.

Uza tema je, dakle, analiza propasti zapadno-evropske kulture koja je danas rasirena po celoj zemalj-skoj kugli. A svrha je: razvijanje jedne filozofij e i njo|svojstveiie metode (koja se ovde ima proveriti), metode uporedne morfologije svetske istorije. Rad sr,prirodno, deli na dva dela. Prvi: »Oblik i stvarnost'<,polazi od oblikovnog jezika velikih kultura, trazi chiprodre do poslednjih koreiia njegovog porekla i tako Idobija osnove jedne simbolike. Drugi: »Svetsko-istori-ske perspektive«, polazi od cinjenica stvarnoga zivolni pokusava da dobije, iz istoriske prakse visega Ijucl-stva, srz istoriskoga iskustva, na osnovi kojeg mozemouzeti u svoje ruke davanje oblika nasoj buducnosti. '

Sledece tablice daju pregled onoga sto je bilo rozultat istrazivanja. Neka bi one dale ujedno i pojamo plodnosti i dalekoseznosti nove metode.

GLAVA PRVA

O SMISLU BROJEVA

1

Potrebno je najpre da se odrede nekoliki, ovdeu slrogom i delimicno novom smislu upotrebljeni, os-i i n v i i i pojmovi, cija ce se metafizicka sadrzina u tokuIxluganja sama od sebe otkriti, ali koji vec u pocetku

biti objasnjeni nedvosmisleno.

Popularna, i u filozofij i uobicajena, razlika izme-i l u liica i postajanja ne izgleda podobna da odista po-

h ono sto je bitno u toj suprotnosti koja je njojdvr l ia. Beskrajno postajanje — delanje, »stvarnost« —uvi 'k ce se shvatiti kao stanje, pa, dakle, smeti podre-< l i i i bicu. Kao primer za to mogu sluziti fizicki pojmo-v i jednakoga kretanja il i osnovna pretstava kineticke

ij e gasa. Nasuprot tome — sa Geteom - - mogu|f i azlikovati kao poslednji elementi neposredno da-

>r;;i u svesti i sa njome: postajanje i ono sto je posta-> Svakako, ako se sumnja u mogucnost da se ap-

m pojmovnim tvorevinama priblizimo posled-i i | n n razlozima Ijudskoga, ostaje vrlo jasno i odredeno"'.fi'-unje iz koga proizilazi ova fundamentalna suprot-

koja dodiruje krajnje granice svesti — kao nestonajpraizvornije do cega se uopste moze doci.

Iz toga sleduje nuznim nacinom da je u osnovi...... me sto je postalo uvek jedno postajanje, a ne

obrnuto.

94 95


Ja razlikujem dalje dve pracinjenice svesti i o/«nacavam ih recima »sopstveno« i »strano«, dve e in jrnice ciji smisao je nesumnjiv, sa jednom neposresivdnom unutrasnjom izvesnoscu, a da se i ne moraodredivati kakvom definicijom, i to za svakogcoveka a ne za onoga koji sanja. Prema izvornoj unjenici, obelezenoj recju culnost (s'poljni svet, osecuj- 'ni zivot), stoji element stranoga u izvesnom odnosn.Ovaj odnos pokusavali su da sve ostrije pbuhvate \vlik i mislioci svojom filozofskom snagoni maste kro/.poluopazajne shematske koncepcije kao: pojava i stvaipo sebi, svet kao volja i pretstava, »ja« i »ne-ja« -iako ta namera sigurno prevazilazi mogucnosti egzakl-nog ljudskog saznanja. Isto tako, skriva se u izvornojcinjenici obelezenoj, kao osecanje (»unutrasnji -svet«) Ielement sopstvenoga na jedan nacin cije se strogoshvatanje izmice metodama apstraktnog misljenja.

Dalje obelezavam recima dusa i svet onu suprol-nost cije je postojanje istovetno sa cinjenicom sanit' ibudne cisto ljudske svesti. Postoje stepeni jasnosti iostrine ove suprotnosti, dakle stepeni duhovnosti biul-nog bica, pocev od osecanja koje shvata i cesto osvel-Ijava dubine kod primitivca i deteta (ovamo spadajutrenuci religioznog i umetnickog nadahnuca, koji bi-vaju sve redti u kasnim vremenima), pa sve do krajnjoostrine cisto budnog stanja. Ova druga stanja, na pri-mer, jesu kantovska ill napoleonovska misao. Ovde jeiz suprotnosti duse i sveta postala suprotnost subjeklai objekta. Ova elementarna struktura svesti jeste, dak-le, cinjenica neposredne unutrasnje izvesnosti, nepri-stupacna daljem pojrnovnom rasclanjavanju. Isto jctako izvesno da se ona dva momenta, razdvojiva samojezicki i u neku ruku ves,tacki, stalno medusobno pro-zimaju i pojavljuju kao jedinstvo, kao jedno celo. I/.-vesno je da nikako nije zasnovana na cistoj cinjenicisvesti ona predrasuda teorije saznanja po kojoj kodrodenog idealista i realista — ili dusa zasniva svet kao»primarno« (oni kazu kao »uzrok«), il i svet dusu. Dali u nekom sistemu akcent pada na prvo il i na drugoshvatanje — to je samo oznaka licnosti, pa prema to-me cisto biografskog znacaja.

Ako se pojmovi postajanja i postalog primene natu strukturu budnoga bitisanja kao razapetost izmednsuprotnosti, rec zivot dobija sasvim odredeni smisao

96

PROPAST ZAPADA O smislu brojeva

i smislu reci postajanje. Mogu se oznaciti posta-I H I I J I ' i postalo kao oblik u kome su cinjenica i rezul-i 11 ivota dati za svest. Zivot sopstveni, napredni, koji

1 . 11 no ispunjava, u svakom svom trenutku istovetanH sa sopstvenom budnom svescu: ta cinjenica zove seUtidutnjost. I budna svest i zivot imaju, kao i sve sto

1 1 - ' i . i j e , tajanstvenu oznaku pravca, koju covek u svimm jezicima pokusava uzalud da protumaci i duhov-

H i i .avlada recju vreme i problemima koji se za nju- 1 1 |u. Otuda sleduje duboki odnos onoga sto je po-

lo (ukoccnoga) prema smrti.Alv O se dusa nazove (i to naglasujuci potsvesno a

" \csno) mogncnost, a svet stvarnost, izrazi o cijemu nikakvu sumnju ne dopusta nase unutarnje

i anje, onda zivot izgleda kao oblik u kome se ost-> n i i j e mogucnost. U pogledu na oznaku pravca, mo-||lK;Ilost se zove buducnost, a ono sto je ostvarenoU P . T/razi: trenutak, trajanje, razvoj, sadrzina zivota,

[Rovcmo sadasnjost. »Dusa« je ono sto ima da se do-i , a »svet« ono sto je dovrseno, »zivot« je dovrsava-

hjc. T/razi, trenutak, trajanje, razvoj, sadrzina zivota,.n l . i l ak zivota, odredenje, obim, svrha, kraj i prazni-

; li: i zivota — dobijaju time jedno odredeno znacenjec sto ce sledovati, a osobito za razumevanje isto

1 1 .k ih pojava.Najzad treba da se primene i reci istorija i prl-

11 aid, kako jc vec spomenuto, u sasvim odredenom if liohicajenom smislu. Treba pod njima razumeti mo-'

tuce nacine kojima se shvata celokupnost svesnoga,poslajanja i postalo, zivot i prozivljeno, u jednoj je-i lmslvenoj prodvihovljenoj, dobro uredenoj slid sveta,

i I to prema tome da li nedeljivi utisak biva savladanI i oblikovan postajanjem il i postalim, pravcem il i pro-

m (»vreme« i »prostor«). Ovde se ne radi oullcrnativi (ili-ili ) nego o skali beskrajno mnogih i raznovrsnih mogucnosti da se spoljasnji svet dobije kao"is jaj i svedocanstvo sopstvenoga bica. Skala je to cije

u krajnosti cisto organsko i cisto mehanicko shvata-ii 11' sveta (u bukvalnom smislu: glediste = gledanje

. Pracovek (kako mi sebi pretstavljamo njegovu'.vi-st) i dete (kako se secamo) nemaju jos nijednu odl i h mogucnosti dovoljno jasno izradenu. Kao uslov te

svesti svetske mora se smatrati jezik, i to ne je-/ i k Ijudski uopste, nego jezik kulture. Taj za primitiv-

97

SPtilGLER Propast Zapada

ca ne postoji, a za dete, iako postoji, nije pristupacan.Oboje, drugim recima, nemaju jos jasno misljenje osvetu, iiikakvo pravo znanje o prirodi i o istoriji) iakoslute; a u vezi prirode i istorije uclanjeno je i njihovosopstveno bice. Oni nemaju kulture,

Time dobija ova vazna rec odrederai, u najvecojmeri znacajni, smisao koji cc s e— u svemu sto sle-duje — pretpostavljati kao poznat. Razlikujem, u po-gledu na malocas izabrane oznake du.se kao moguc-nosti, a sveta kao stvarnosti, mogucu i stvarnu kultu-ru, tj. kulturu kao ideju ops teg Hi pojedinacnog bicai kulturu kao telo te ideje, kao zbir njenog izraza kojije kroz cula postao prostoran i shvatljiv: a taj izrazcine dela, namere i teznje, religija i drzava, umetnosti nauke, narodi i gradovi, privredni i drxistveni oblici,jezici, prava, obicaji, karakteri, fiziognornije i nosnje.Visa istorija je u uskoj srodnosti sa zrvotom, sa po-stajanjem, kao ostvarivanje moguce kulture.

Mora se dodati da ova osnovna odredivanja najve-cim delom nisu vise u domasaju saop stljivosti poj-mom, definicijom i dokazom, i da ona moraju biti pro-osecana, sagledavana, prozivljavana u svom najdubljemznacenju. Ima jedna razlika (retko je udostojavaju pa-znje) izmedu dozivljavanja i saznavanja, izmedu nepo-sredne izvesnosti, intuicije (prosvetljenj e, nadahnuce.umetnicko sagledanje, zivotno iskustvo, pogled pozna-vaoca ljudi, Geteova »egzaktna culna mzista«) i rezul-tata razumskog iskustva i eksperimental ne tehnike. Uprvome slucaju za saopstavanje sluze: uporedenje, sli-ka, sitnbol, a u drugome: formula, zakon, shema. Onosto je postalo saznaje se ill , to-cemo kasnije pokazati,ono sto je »postalo« istovetno je za ljudski dub sa ci-nom izvrsenog saznanja. A postajanje m_oze biti sarnodozivljeno, proosecano dubokim razume\ranjem bez re-ci. Na tome se zasniva ono sto nazivarno »poznavanjeljudi«. A razumeti istoriju to znaci biti poznavalac lju-di u najvisoj meri. Ukoliko je cistija jedna istoriskaslika, utoliko je iskljucivije pristupacna ovom pogle-du koji prodire u unutrasnjost tudih dusa, a koji ne-ma niceg zajednickog sa onim sredstvima saznanjasto ih ispituje »kritika cistoga uma«. Mehanizam cistoprirodne slike, recimo sveta Kantova il i Njutnova, sa-znaje se, pojmi se, rasclanjava se u z,akone i jednacine,i najzad se svodi na sistem. Organizam cisto istoriske

98


slike, kao svet Plotinov, Danteov, Brunov, sagleda se,unutrasnje se dozivljuje, shvata se kao oblik i sitnbol,i najzad se daje u pesnickim i umetnickim koncepcijama. Geteova »ziva priroda« je istoriska slika sveta1.

Biram kao primer za nacin na koji jedna dusatrazi da se u slici sveta svoje okoline ostvari (ukolikoje jedna vec postala kultura izraz i otisak ideje Ijud-skog bica), biram kao taj primer broj, koji je u osno-vi svake matematike kao neposredno dat element. Ito zato sto, u svojoj punoj dubini najmanjem brojudostizna, matematika zauzima jedinstven rang medusvim stvaralastvima duha. Ona je nauka najstrozeg sti-la kao i logika, ali obuhvatnija i daleko sadrzajnija.Ona je prava umetnost pored plastike i muzike, sto setice nuznosti inspiracije koja vodi i velikih formalnihkonvencija u njenom razvicu. Ona jer najzad, metafi-zika najviseg ranga, sto dokazuje Platon i, pre svili,Lajbnic. Svaka filozofij a do danas je izrasla u vezi sanjoj pripadajucom matematikom. Broj je simbol uz-rocne nuznosti. On sadrzi, kao i pojam o Bogu, posled-nji smisao sveta kao prirode. U torn smislu smemo bi-ce brojeva nazvati misterijom; religiozno misljenje,pak, svih kultura nikada se nije torn utisku otelo.

Kao sto sve postajanje nosi izvornu oznaku pravca(neobrtljivosti), tako i sve sto je postalo nosi oznakuprostiranja, i to tako da je moguce samo jedno ves-tacko odvajanje znacenja ovih reel. Prava tajna svegapostaloga, pa dakle rasprostrtog (prostorna materija),pak, otelovljava se u tipu matematickog nasuprot hro-noloskom broju. I u sustini njegovoj lezi namera jed-nog mehanickog stavljanja granica. Broj je slican reelu tome sto — kao i pojam, »shvatajuci«, »obelezavaju-ci« — isto tako ogranicava utiske sveta. Ono sto jenajdublje, ovde je na svaki nacin neuhvatljivo u izrazi neizrecivo. Stvarni broj, sakojim matematicar radi,egzaktno pretpostavljen, izgovoren, napisan z.nak zabroj — cifra, formula, znak, figura — sve je to, kao irec koja je mislju ostvarena, izgovorena, iiapisana,simbol koji Je postao culan i saopstljiv, opipljivo ne-

1 I to sa »bioloskim horizontom«.

99


sto za unutarnje i spoljnje oko, u kome se pojavljujekao, slikano, stavljanje granica. Poreklo brojeva lici naporeklo mita. Primitivni covek podizao je numina, ne-odredljive utiske prirode (»strano«), do bozanstva ti-me sto ih je, dajuci im ime i ogranicavajuci ih, vezivaoi oslobadao ih se. Isto tako su brojevi nesto sto ogra-nicava prirodne utiske i time ih vezuje. Imenima i bro-jevima dobija ljudsko razumevanje moc nad svetom.Jezik znakova jedne matematike i gramatike jednogjezika na kraju krajeva su iste grade. Logika je uvekjedna vrsta matematike, i obrnuto. Isto tako u svimasvesnim ljudskim aktima koji stoje u vezi sa mate-matickim brojem — meriti, brojati, crtati, vagati, ure-divati, deliti1 — lezi jezicka teznja, pretstavljena obli-cima dokaza, zakljucka, tvrdnje, sistema, da ograni-cava ono sto je prostorno. I samo tim, jedva svesnim,aktima postoje za budna coveka rednim brojevima jed-nosmisleno oznaceni predmeti, osobine, odnosi, poje-dinacno, jednina, mnozina — ukratko, struktura slikesveta koju osecamo nuznom i neoborivom, strukturaone slike o svetu koju covek zove »priroda« i koju,kao takvu, »saznaje«. Priroda je ono sto se maze bro-jati. Istorija je skup svega onoga sto nema nikakvaodnosa prema matematici. Otud matematicka izves-nost prirodnih zakona, cudni uvid Galilejev da je pri-roda »scritta in lingua matematica«, i ona cinjenicakoju je Kant istakao, da egzaktna prirodna nauka do-pire tacno onoliko koliko dopire mogucnost primenematematickm metoda.

U broju kao znaku zavrsenog ogranicenja jeste,prema tome, sustina svega stvarnoga, koje je, ujedno,postalo, saznano, ograniceno — kao sto je to Pitagorail i ma ko to jos bio, sa unutrasnjom izvesnoscu, shva-

' tio po jednoj velicanstvenoj, potpuno religioznoj, in-tuiciji . Medutim ne treba pomesati matematiku, uko-liko pod njom razumemo sposobnost da se misli prak-ticno u brojevima, sa mnogo uzom, naucnom matema-tikom, sa naukom o brojevima, usmeno il i pismenorazvijenom. Pisana matematika pretstavlja isto tolikomalo koliko i filozofij a koja se stavi u teoretska delasvu tekovinu onoga sto je u krilu jedne kulture bilosakupljano kao matematicki i filozofski pogled i mis-

1 Ovamo pripada i »misljenie u novcu«.

100


Ijenje. Ima i sasvim drugih puteva da se pra-osecanje,koje lezi u osiiovi brojeva, ostvari culno. Na pocetkusvake kulture stoji jedan arhaicki stil koga smo moglinazvati no s«mo u rano-helenskoj umetnosti geomets-kim. Ima neceg zajednickog, izrazito matematickog, uovom antickom stilu X veka, u hramovnom stilu cet-vrte dinastije egipatske (sa njegovpm bezuslovnom vla-davinom prave linij e i pravog ugla), u staro-hriscan-skom reijefu na grobnicama i u romanskom ornamen-tu i gradevini. Svaka linija, svaka ljudska il i zivotinj-ska figura, sa svojom ni najmanje imitativnom tez-njom, otkriva ovde jedno misticko misljenje u broje-vima u neposrednoj vezi sa tajnom smrti (onog sto jeukoceno).

Gotske katedrale i dorski hramovi jesu u kamenpretvorena matematika. Zacelo, tek Pitagora je shva-tio, naucno, anticki broj kao nacelo svetskog redaopipljivih stvari, kao meru il i kolicinu. Ali ' je bas tadataj broj, kao lepi red cumo-telesnih jedinica, dosao doizraza strogim kanonom statue i dorskog reda stubo-va. Sve velike umetnosti su nacini brojnog, vrlo zna-cajnog, stavljanja granica. Setimo se problema prosto-ra u slikarstvu. Velika matematicka obdarenost mo-ze biti tehnicki produktivna i bez svake nauke, i mo-ze, u torn obliku, postici punu samosvest. Pred moc-nim smislom za brojeve, koji se mora pretpostaviti uprostornom rasporedu piramida-hramova, tehnici gra-denja, navodnjavanja i upravljanja imanjem, a o egip-canskom kalendaru da i ne govorimo, i koji se razviovec u starom carstvu, ne moze se tvrditi da nivo egi-patske matematike obelezava slaba »racunica Ameso-va« iz Novog carstva. Urodenici Australije, ciji duhpripada sasvim stupnju pracoveka, imaju matematickiinstinkt ili , sto je isto, jedno misljenje o brojevima -koje nije jos postalo saopstljivo kroz reci il i kroz zna-ke, a koje daleko premasa grcko u pogledu tumace-nja ciste prostornosti. Kao oruzje, oni su pronasli »bu-merang«, cije dejstvo pokazuje da su oni osecajno potpu-no intimni sa vrstama brojeva koje bismo mi podredilivisoj geometrijskoj analizi. Oni imaju—-a to odgovarasvemu njihovom brojnom osecanju kao sto cemo kas-nije objasniti — izvanredno komlikovan ceremonijali tako fino jezikom izrazene stupnjeve srodstva kakvenigde ne mozemo zapaziti ni u visokim kulturama. To-

101

SPEtfGLER Propast Zapada

me odgovara ono sto Grci, u svom najzrelijem vreme-nu pod Periklom, u analogiji sa euklidovskom geomet-rijom nisu imali smisao za ceremonijal javnoga zivotaniti za usamljenost, potpuno u suprotnosti prema ba-roku, u kome je pored analize prostora postao dvor»kralja sunca« i jedan drzavni sistem koji pociva nadinastickim srodnostima.

To je stil duse- koji dolazi do izrazaja jedino u sve-tu brojeva, ali ne u njegovom naucnom shvatanju.

Iz toga sleduje jedna odlucujuca cinjenica, cak imatematicarima do sada skrivena.

Broj po sebi ne postoji i ne maze ni postojati.Ima nekoliko svetova brojeva, jer ima nekoliko kultu-ra. Nalazimo indiski, arabljanski, anticki, zapadnjackitip matematickoga misljenja, a time i tip broja, svaki kao nesto iz osnova sopstveno i jedinstveno, svaki kaoizraz drugog nekog osecanja sveta, svaki kao simbolnaucno tacno ogranicenog vazenja, kao princip jednogredo, svega sto je postalo, reda u kome se ogleda naj-dublja sustina jedne jedine i nikakve druge duse, onekoja je srediste bas te a ni jedne druge kulture. Pre-ma tome, ima vise matematika. Jer, van sumnje, unu-tarnji sklop euklidovske geometrije sasvim je drugino Kartezijeve, analiza Arhimedova sasvim je druga noGausova; i to ne samo po oblikovnom jeziku, namerii sredstvima, vec pre svega po dubini, po izvornom ibezizbornom smislu broja cije naucno razvijanje pret-stavlja. Taj broj, taj dozivljaj ogranicenja, koji se ubroju uoblicio i u njemu postao culnim, pa onda icelokupna priroda, rasprostrti svet, cija je slika i na-stala tim svojevoljnim stavljanjem granica i koji jepristupacan obradi samo jednom jedinom vrstom ma-tematike — sve to ne govori o opstem nego uvek o sa-svim odredenom ljudstvu.

Sve dakle zavisi — kada je rec o stilu matemati-ke koja postaje — od toga u kojoj je kulturi ona uko-renjena i kakvi su ljudi koji o njoj razmisljaju. Duhmoze dovesti do naucnog razvoja u njoj skrivenih for-malnih mogucnosti, moze te mogucnosti imati u rucii rukovati njima, moze dospeti do najvise zrelosti u

102


postupanju sa njima, ali je potpuno nemocan da ihizmeni. U najranijim oblicima antickog ornamenta igotske arhitekture ostvarena je misao euklidovske geo-metrije i infinitezimalnog racuna, na stoleca pre nosto je prvi uceni matematicar tih kultura roden.

Dubok unutarnji dozivljaj pravo jedno budenjenaseg »ja«, koje od deteta cini viseg coveka, clana pri-padajuce mu kulture, oznacava pocetak razumevanjabrojeva, kao i jezika. Tek od tada postoje za svestpredmeti kao nesto u svakom pogledu ograniceno i stose dobro razlikuje, tek od tada postoje tacno odredlji-ve osobine, pojmovi, uzrocna nuznost, sistem okoline,oblik sveta, zakoni sveta (ono sto se »stavlja«, »postav-lja«, uvek je po prirodi svojoj ograniceno, nepomicno,podlozno brojevima). Tek tada se pojavljuje jedno iz-nenadno, skoro metafizicko, osecanje straha i straho-postovanja za ono sto duboko znace: merenje, broja-nje, crtanje, oblici.

A Kant je podelio sve ljudsko znanje po sinteza-ma a priori (nuzno i opste) i a posteriori (poreklom iziskustva, od slucaja do 'slucaja), pa matematicko sa-znanje uracunao u ono prvo. Bez sumnje, time je onodenuo u apstraktnu formulu jedno snazno unutarnjeosecanje. Ali , bez obzira na to sto ne postoji ostra gra-nica izmedu dve vrste sinteza (koja bi se morala iziski-vati bezuslovno po samom poreklu principa), o cemuimamo vise no dovoljno primera u modernoj visoj ma-tematici i mehanici, pojavljuje nam se to a priori, si-gurno najgenijalnija koncepcija svake kritike saznanja,kao vrlo tezak pojam. Kant njime pretpostavlja (a ine trudi se da pruzi dokaz, koji se uostalom ne bi mo-gao ni pruziti) nepromenljivost oblika svake duhovriedelatnosti, kao i njen identitet za sve ljude. Medutim,jedna okolnost, zamasna i koju ne treba potcenjivati,potpuno je previdena: i to najpre zato sto je Kant,ispitujuci svoju misao, uzeo u razmatranje samo du-hovni habitus svoga vremena, da ne kazemo samo svojsopstveni. Ta okolnost tice se kolebljivog stepena ove»opstosti«. Pored izvesnih poteza nesumnjivo zamas-nijeg vazenja, i koji su, bar privdno, nezavisni od togakojoj kulturi pripada (i u koji vek) onaj koji sazna-je, svemu misljenju lezi u osnovi jos jedna sasvim dru-ga nuznost oblika, kojoj covek podleze kao clan jedneodredene i ni jedne druge kulture i to pripadanje je

103


nesto sto se samo po sebi razume. A to su dve vrlorazlicite vrste apriornog sadrzaja. I pitanje je: sta jegranica izmedu njih i da li je uopste ima - - pitanjena koje se nikada ne moze odgovoriti; jer lezi potpu-no sa one strane svih mogucnosti saznanja. Do sada senije usudilo da se pretpostavi: da je, vazeci do sadakao sama po sebi razumljiva, stalnost duhovnog ob-lika jedna iluzija, da u istoriji koja pred nama lezi imavise stilova saznanja a ne samo jedan. Ali , potsetimose da »pristanak svih«, u stvarima koje jos uopste ni-su postale problem, moze dokazati ne samo opstu is-tinu nego i opstu zabludu. Tamna neka sumnja bilaje doduse uvek tu; a da je ta misao tacna, moglo sezakljuciti vec iz neslaganja svih mislilaca sto ga jjoka-zuje svaki pogled na istoriju misljenja. Al i je otkriceu tome da ovo neslaganje ne dolazi iz nesavrsenostiljudskog duha, iz jednog »jos ne« za konacno sazna-'nje, da to nije nedostatak, nego da je sudbinska isto-riska nuznost. Najdublje i poslednje ne moze se za-kljuciti iz stalnosti vec jedino iz razlicitosti, i jedinoiz organske logike ove razlicitosti. Uporedna morfolo-gija oblika saznanja tadatak je koji jos stoji pred za-padnjackom misli.

Kada bi matematika bila samo nauka, kao astro-nomija il i mineralogija, mogao bi se njen predmet idefinisati. A to se ne moze, niti se moglo. Mozemo mi,zapadnjaci, svoj sopstveni naucni pojam o broju na-silno primenjivati na ono sto je zanimalo matemati-care u Atini i Bagdadu, koliko hocemo — sigurno jetoliko da su tema, namera i metoda istoimene nauketamo bile sasvim druge. Nema matemalike, ima samomatematika. Ono sto mi zovenio »istorijom matemati-ke«, toboz progresivno ostvarivanje jednog jedinog inepromenljivog ideala, ustvari je (cim se otstrani var-Ijiv a slika istoriske povrsine) mnozina zatvorenih, ne-zavisnih procesa, ponavljano radanje novih, prisvaja-nje, preobrazavanje i odbacivanje stranih svetova obli-ka, cisto organsko cvetanje vezano za odredeno traja-nje, sazrevanje, opadanje i umiranje. Ne treba se va-rati. Anticki duh stvorio je svoju matematiku gotovo

104

PROPAST ZAPADA O smislu broj'eva

iz »nicega«; istoriski nastrojeni duh Zapada, koji jeposedovao vec naucenu anticku nauku (spoljasnje, neunutrasnje), morao je svoju sopstvenu zadobiti privid-nim menjanjem i popravljanjem, a stvarnim unistava-njem onoga sto mu je u euklidovskom bilo sustinskitude. Prvo je uradio Pitagora; ovo drugo Dekart. Obacina su, u dubini, istovetna.

Srodnost oblikovnog jezika matematike sa obli-kovnim jezikom susednih velikih umetnosti', prematome, nece podleci sumnji. Zivotno osecanje mislila-ca i umetnika je vrlo razlicito, ali izrazajna sredstvanjihovog budnog bica jesu, unutrasnje; istog oblika.Osedanje oblika u vajara, slikara, tonskog pesnika —bitno je matematicko. U geometriskoj analizi u pro-jektivnoj geometriji 17 veka otkriva se isti onaj pro-duhovljeni red beskrajnog sveta koji bi istovremenamuzika htela da ozivi, "obuhvati, prozme, i to: umet-noscu harmonike, razvijene iz umetnosti general-basa,te geometrije tonskog prostora; a koji bi isto takohtelo da obuhvati i sestrinsko joj slikarstvo uljem, ito nacelom jedne samo Zapadu poznate perspektive,te proosecane geometrije u prostoru slike. Ta perspek-tiva je ono sto Gete naziva idejom, ciji se lik nepo-sredno sagleda u culnome, dok cista nauka ne sagleda,vec opaza i rasclanjuje. Al i matematika prevazilaziopazanje i rasclanjivanje. U svojim najvisim trenuci-ma, ona postupa vizionarno, a ne apstrahujuci. Od Ge-tea potice duboka rec da je matematicar utoliko savr-sen ukoliko u sebi oseca lepotu istinitoga. Tu ce se

, osetiti kako je tajna u pojavi broja bliska tajni umet-nickoga stvaralastva. Time se rodeni matematicar stav-Ij a naporedo sa velikim niajstorima fuge, dleta i ki-cice, sa onima koji takode hoce da u simbole odenu,ostvare, saopste onaj veliki red svih stvari koje nji-hov obicni bliziij i u njihovoj kulturi nosi u sebi, astvarno ih ne poseduje. Time svet brojeva postaje od-raz oblika sveta, pored carstva tonova, linij a i boja.Otuda rec »stvaralacki« znaci u matematickoj naucivise no u drugim naukama. Njutn, Gaus, Riman behuumetnicke prirode. Neka.se procita kako su ih rijiho-ve velike koncepcije iznenada »napadale«. »Matemati-

A isto tako i prava i novca.

105


car«, mislio je stari Vajerstras, »koji nije ujedno i ne-sto malo pesnik, nikada nece biti savrsen matemati-car«.

Dakle, i matematika je jedna umetnost. Ona imasvoje stilove i periode stilske. Ona nije, kao sto laikmisli -- pa i filozof ukoliko o tome sudi kao laik —po svojoj supstanciji nepromenljiva, nego je, kao i sva-ka umetnost, podlozna neprimetnim promenarna odepohe do epohe. Nikada ne treba da se obraduje raz-voj velikih umetnosti a da se uzgred, sto je nesumnji-vo plodno, ne baci pogled ria matematiku doticnog vre-mena. Nikada nisu izucavane pojedinosti u vrlq dubo-kim odnosima izmedu promena muzicke teorije i ana-lize beskrajnoga, iako bi estetika vise odatle mogla na-uciti no iz »psihologije«. Jos bi plodnija po rezultati-ma bila istorija muzickih instrumenata, kada bi se ob-radila ne sa tehnickih gledista proizvodenja tonova —sto se uvek desava — nego iz poslednjih dusevnih os-nova tonske boje kojoj se tezi i tonskog delovanja.Jer zelja, koja se uspela do ceznje, da se izobrazi pro-storna beskrajnost zvukova proizvela je, u suprotnostiprema antickoj lir i i fruli (lira, kitara; aulos, sirinks)i arabljanskoj lauti, vec u goticko doba, obe srodnefamilij e instrumenata: orgulje (klavirske) 'i gudacke in-strumente. Obe su, ma kakvo bilo njihovo tehnickoporeklo, po svojoj tonskoj dusi, bile izobrazene nakeltsko-germanskom severu izmedu Irske, Vezera i Se-ne. Gudacki instrumenti dobili su 1480—1530 svoj ko-nacni oblik u severnoj Italiji . Orgulje su se uglavnomu Nemackoj razvile u pojedinacni instrument koji sa-vladuje prostor i koji je dzinovski velik, te nemapremca u celokupnoj istoriji muzike. Slobodna svirkaorgulja Baha i njegovog vremena potpuno je analizaogromnog i prostranog sveta tonova. Isto tako, unu-tarnjem obliku zapadnjackog a ne antickog matema-tickog misljenja odgovara cinjenica sto se gudacki iduvacki instrumenti ne razvijaju pojedinacno, vec poljudskim glasovnim polozajima u citavim grupama is-te zvucne boje (gudacki kvartet, duvaci u drvene in-strumente, hor pozauna): tako da je istorija moder-nog orkestra, sa svima pronalascima novih i pretvara-njima starih instrumenata, u stvarnosti istorija jedin-stva zvucnog sveta, istorija koja bi se vrlo lepo moglaopisati izrazima vise analize.

106


Kada se u krugu pitagorejaca, oko 540, uvidelo daje sustina svih stvari broj, nije se »u razvoju matema-tike ucinio korak napred«, nego se rodila jedna sasvimnova matematika iz dubina anticke dusevnosti, kao sa-mostalna teorija, posto se prethodno najavljivala odav-no u metafizickim problemima i umetnickim teznja-ma; nova matematika — kao sto je to bila i (za uvekostala nenapisanom) matematika egipatske kulture;kao sto je to bila i algebarsko-astronomski uoblicenamatematika babilonske kulture sa svojim ekliptickimkoordinatnim sistemom; obe su bile rodene samo je-danput u velikom casu istorije, a tada, oko 540, davnosu vec bile ugasene. Ova u 2 veku pre Hrista zavrsenaanticka matematika iscezla je iz sveta uprkos svomprividnom bitisanju (koje jos i danas traje), da bi da-Ij e mogla ustupiti mesto arabljanskoj. Ono sto znamoo aleksandrinskoj matematici pretpostavlja veliki pok-ret u ovoj oblasti cije je teziste moralo biti u persis-ko-babilonskim velikim skolama, kao u Edesi, Dzon-disaburu i Ktezifonu, a koji je presao u anticku jezic-ku oblast samo u pojedinostima. Matematicari u Alek-sandriji, uprkos svojim grckim imenima, nesumnjivosu svi bili Aramejci, a njihovi spisi samo mali deo pre-vashodno sirski napisane knjizevnosti (Zenodoros kojije obradivao izoperimetriske slike; Serenos koji je ra-dio na osobinama harmonickog pramena zrakova uprostoru; Hipsikles koji je uveo hajdejsku podelu kru-ga; a pre svih Diofant). Ova matematika zavrsila searabljansko-islamskim istrazivanjima, pa se, posle du-gog meduvremena, ponovo kao sasma nova tvorevinanovog tla, pojavila nasa, zapadnjacka, matematika, ko-ju mi, cudno zaslepljeni smatramo kao »matematikuuopste«, vrhunac i svrhu jednog razvitka od 2000 godi-na, a ciji su danas gotovo vec minuli vekovi isto tajbostrogo odmereni.

Izreka: da broj pretstavlja sustinu svih culnoopipljivih stvari — ostala je izreka najvece vrednostianticke matematike. Njime je broj definisan kao mera.U tome lezi celokupno osecanje sveta jedne duse stra-sno okrenute ka »sad« i »ovde«. Meriti, u torn smislu,znaci meriti nesto blisko i telesno. Pomislimo na pra-vu sadrzinu antickog umetnickog dela: slobodna sta-

107

SPENGLER Propast Zapada ZAPADA O smislu brojeva

tua nagog coveka! U njoj je sve ono sto je sustinskoi znacajno u bicu, ceo njegov ritam, iscrpljen povrsina-ma, meraraa i culnim odnosima delova. Pitagorejskipojam harmonije brojeva, iako mozda izveden iz mu-zike koja nije poznavala polifoniju i harmoniju i kojaje tezila, svojim instrumentima, jednom pastoznomgotovo telesnom pojedinacnom tonu, kao da j& osobe-no stvoren za ideal ove plastike. Obradeni kamen jesamo utoliko nesto ukoliko ima odredene granice i od-meren oblik, kao nesto sto je postalo pod dletom umet-nikovim. Be'z njega, on je haos, nesto sto jos nije ost-vareno, dakle jedno »nista«.'To osecanje, preneseno naveliko, kao suprotnost haosu, stvara kosmos, sredenipolozaj u spoljnjem svetu anticke duse, hafmonickired svih jasno ogranicenih i opipljivo prisutnih pojedi-nacnih stvari. Zbir tih stvari je vec ceo svet. A rastoja-nje izmedu tih pojedinacnih stvari nije nista, ono je»TO HY) 6u« (ne bice): to je, medutim, nas svetski pros-tor, ispunjen punim patosom velikog simbola. Raspro-strtost znaci za antickog coveka telesnost, a za nasprostor, u kome se stvari »pojavljuju« kao njegovafunkcija. Qdavde unazad gledajuci odgonetnucemomozda najdublji pojam anticke metafizike, aneipovAnaksimandra -r nesto sto se ne moze prevesti ni najedan jezik Zapada. To je ono sto nije »broj« u pita-gore jskom smislu, nikakva odmerena kolicina i gra-nica, dakle nista sustinsko, bitno: nesto bez mere,ne-oblik, statua ioja nije iz bloka jos dletom izradena. .To je apyyi, nesto opticki bezgranicno i bezoblicno, stotek kroz ogranicenje, culno postavljanje u pojedinac-no, postaje nesto, naime svet. To je ono sto lezi u os-novi antickog saznavnja kao oblik a priori, telesnostpo sebi, ono na cije se mesto u kantovskoj slici svetapojavljuje, tacnco odgovarajuci, apsolutni prostor, izkoga je Kant tb-boz mogao da zamisli »sve stvari kaootsutne«.

Sada ce se pojmiti sta deli jednu matematiku oddruge, a osobeno anticku od zapadnjacke. Zrelo an-ticko misljenje rnoglo je, po svom celom osecanju sve-ta, da u matematici gleda samo nauku o odnosima ko-licina, mere, oblika zivih tela. Kada je Pitagora, iztakvoga osecanja, iskazao odlucnu formulu, bas za nje-ga je broj bio samo opticki simbol, ne »oblik uopste«,niti apstraktni odnos, vec granicna oznaka onoga sto

108

je postalo ukoliko se ono javlja u culno preglednimpojedinostima. Brojeve shvata celokupna antika, bezizuzetka, kao jedinice mere, kao kolicine, duzine, po-

'vrsine. Ona ne moze pretstaviti sebi drugu vrstu pro-stiranja. Sva anticka matematika je, u krajnjoj osno-vi, stereometrija. Euklid, koji je u 3 veku zavrsio tajsistem, kad govori o trouglu, misli sa potpunom unut-'rasnjom nuznoscu na granicnu povrsinu tela, a nikadana sistem tri prave koje se seku, niti na grupu tri tac-ke u prostoru od tri dimensije. On oznacava linij ukao »duzinu bez sirine« f^^fcog- dn/taree;). Na nasimusnama ova definicija bila bi bedna. U antickoj mate-matici ona je izvrsna.

Pa ni zapadnjacki broj nije, kako je Kant mislio(pa cak i Helmholc), razvijen iz »apriornog opazaja ob-lika vremena«, vec kao red istovrsnih jedinica, nestospecificno prostorno. Pravi broj nema, kako ce se svejasnije pokazati, ni najmanje posla sa matematickimstvarima. Brojevi pripadaju iskljucivo u sferu prostor-nog. Ali , mogucnosti, pa i nuznosti, da se prostornopretstavi kao uredeno — ima toliko koliko ima kul-tura. Anticki broj nije misljenje u prostornim odno-sima, nego u opipljivim jedinicama, ogranicenim zaculno oko. Antika zato poznaje (to sleduje nuzno) sa-mo »prirodne« (pozitivne, cele) brojeve, koji ne igrajunikakvu narocitu ulogu u mnogim, u najvecoj meriapstraktnim, vrstama brojeva zapadnjacke matemati-ke, u kompleksnim, hiper-kompleksnim, ne-arhimedov-skim i drugim sistemima.

Zato je pretstava iracionalnih brojeva (kako ih mipisemo, dakle beskrajnih decimalnih razlomaka) zagrcki duh ostala nemoguca. Euklid kaze (a valjalo gaje' bolje razumeti) da se nesamerljive duzine »ne od-nose kao brojevi«. ,Ustvari, u stvorenome pojmu ira-cionalnoga broja jeste jedno potpuno odvajanje poj-ma broja od pojma kolicine. I to zato sto jedan takavbroj, na primer it, nikada ne mozte biti pretstavljenograniceno il l egzaktno jednom duzinom. A iz togasleduje da u pretstavi, na primer, odnosa strane kvad-rata prema diagonali — anticki broj, koji je bag culnagranica (zavrsena kolicina i nista drugo), nailazi najednu sasvim drugu ideju o broju, koja je antickomosecanju sveta u najdubljoj .unutrasnjosti tucta te za-to i strahobna (kao da se radi'o otkrivanju opasne taj-

109


ne sopstvenog bica). To odaje jedan cudni kasno-grckimit. Po nj emu, onaj koji je prvi u javnosti uneo, iztajnosti, posmatranje iracionalnoga - - propao je ubrodolomu, jer »neiskazivo i ono sto nema slike uvektreba da ostane skriveno«. Ko oseca onaj strah kojije u osnovi toga mita, ko pojmi to osecanje -- taj jeshvatio poslednji sniisao antickoga broja, mere kaosuprotnosti prema neizmerljivom, i visoki religioznietos u torn ogranicenju. To je isti onaj strah koji jeGrka najzrelijeg vremena uvek zastrasivao i odbijaood rasprostiranja njegovih sicusmh gradova-drzava upolitick! organizovana zemljista, od polaganja sirokihdrumova i aleja sa dalekim izgledima i proracunanimzavrsecima, od babilonske astronomije sa njenim pro-diranjem u beskrajne zvezdane prOstore, od izilazenjeiz Sredozemnog Mora i od plovljenja po putevima ko-je su davno otvorili Egipcani i Fenicani. To je dubokmetafizicki strah od rastvaranja opipljivo culnog i sa-danjeg, kojim se anticko bice opkolilo kao zastitnimzidom iza kojeg spava nesito strasno, nekakav ponor,praosnov ovoga u neku ruku vestacki stvorenog i odr-zavanog' kosmosa! Gete, kao ispitivac prirode, to jevrlo dobro poznavao. Otuda njegova skoro uplasenapobuna protiv matematike, pobuna koja je bila uprav-Ijena ustvari (a to niko nije jos pravo razumeo) svaprotiv ne-anticke matematike, one koja je lezala u os-novi nauke o prirodi njegovog vremena, protiv infini -tezimalnog racuna.

Anticka religioznost sakuplja se sva, sve izrazitije,u culnorprisutnim, za mesto vezanim, kultovima, kojiodgovaraju »euklidovskim« bogovima. Uvek su joj da-leko bile apstraktne dogme koje lebde u prostorimamisli »bez domovine«. Takav kult i papska dogma od-nose se kao statue i orgulje u katedrali. Nesto »kult-sko«« nesumnjivo ide uz euklidovsku matematiku. Pomislimo na tajnu nauku pitagorejaca i nauku o pra-vilnim poliedrima i njen znacaj za ezoteriku platonov-skog kruga. Sa druge strane, tome odgovara dubokasrodnost analize beskrajnoga, pocev od Dekarta, sa is-tovremenom dogmatikom u njenom napredovanju po-cev od poslednjih odluka reformacije i protivreforma-cije do cistoga deizma, oslobodenog od svih culnihcrta. Dekart i Paskal behu matematicari i jansenisti.Lajbnic bese matematicar i pijetista. Volter, Lagranz

110


i Dalamber su savremenici. Za anticku dusevnost ose-canje iracionalnoga, dakle razaranje statuarnog nizacelih brojeva, pretstavnika jednog u sebi savrsenogsvetskog reda — osecalo se kao zlocin prema bozanst-u samom. Kod Platona, u Timeju, to osecanje se jas-

no-vidi. Pretvaranjem prekidnog niza brojeva u jedankontinuum, ustvari se stavlja u pitanje ne samo antic-ki pojam o broju, nego i pojam antickog sveta uopste.I sada je pojmljivo da u antickoj matematici nisu mo-guci ni negativni brojevi — koje mi sebi bez teskocepretstavljamo — a kamoli nula kao brpj, mislena tvo-revina divljenja dostojne energije u otklanjanju cul-nosti, nula koja za indisku dusu cini bas kljuc za smi-sao bica; ova dusa je i koncipovala nulu kao osnovicupoziciskog sistema cifara.

Negativnih velicina nema. Izraz (—3) (—2) = 4-6niti je opazajan niti je pretstava kolicine. Sa + 1 nizkolicina je dokrajcen. U grafickom pretstavljanju ne-gativnih brojeva (+3, +2, +1, 0, —1, —2, —3) posta-ju, pocev od nule, odjednom sve duzine pozitivni sim-boli neceg negativnog. Oni znace nesto, a nisu nista vi-se. A izvrsenje ovog akta nije lezalo u pravcu antickogbrojnog misljenja.

Sve sto je iz antickog duha rodeno podiglo se doranga neceg stvarnog jedino plastickom ogranicenos-cu. Sto se ne moze nacrtati, nije »broj«. Platon, Arhi-tas i Eudoksos govore o povrsinskim i telesnim broje-vima kad misle na nas drugi i treci stepen. A razumese samo po sebi da za njih nije ni postojao pojam vi-sih stepena u celim brojevima. Cetvrti stepen bio bibesmislen, i to zbog plasticnog osnovnog 'pojma kojibi odmah supstituisao cetvorodimerjsionalnu i to ma-terijalnu prostornost. A jos izrazi kao e-ix, koji se stal-no pojavljuju u nasim formulama, pa oznaka 51/, upo-trebljena vec u 14 veku od Nikole Orezma, izgledalibi im savrseno apsurdni. Euklid zove cinioce jednogproizvoda »strane« (TtXevpai). Racuna se sa razlomcima- konacnim, naravno -- ispitujuci odnos dve duzi u

celim brojevima. Zato se ne moze ni pojaviti ideja obroju »nuli«, jer ona, crtacki, nema nikakva smisla.Neka se ne prime ti ovde, iz navike naseg drukce na-strojenog misljenja, da je to samo »prastupanj« u raz-vitku »matematike uopste«. Anticka matematika je, u,svetu koji je antika oko sebe stvorila, savrsena. Ona

111


to nije samo za nas. Babilonska i indiska matematikasu odavno ucinile bitnim sastojcima svojih svetova bro-jeva ono sto je bilo besmisleno za anticko osecanjebroja. I poneki grcki mislilac znao je za to. »Materha-tika uopste«, recimo to jos jednom, jeste iluzija. Ma-tematicki i uopSte naucni nacin misljenja jeste tacan,uverljiv i »nuzan za misljenje« ako odgovara potpunosopstvenom osecaju zivota. Inace je nernoguc, proma-sen, besmislen, ili kako mi; sa gorddscu istoriskih du-hova, volimo da reknemo - - »primitivan«. Modernamatematika, majstorska stvar zapadnjackog duha — i,svakako, samo za njega »istinita« — izgledala bi Pla-tonu kao smesno i mucno lutanje na putu prilazenjapravoj matematici, antickoj, naravno. I mi, sigurno,jedva mozemo sebi pretstaviti sta smo sve pustili dapropadne od velikih koncepcija stranih kultura, zatosto nismo mogli, svojitn misljenjem i njegovim grani-cama, da to asimilujemo; ili , sto je isto, zato sto smoosecali to sve kao lazno, suvisno i besmisleno.

Anticka matematika, kao nauka o opazajnim ko-licinama, hoce iskljucivo da tumaci cinjenice sadanjeg,prisutnog, te dakle ogranicava svoje ispitivanje, kaoi svoj krug domasaja, na primere bliske i male. Nasu-prot ovoj doslednosti ima neceg nelogicnog u prak-ticnom postupanju zapadnjacke matematike, sto sestvarno saznalo tek od otkrica neeuklidovske geomet-rije. Brojevi su tvorevine cistog misljenja, razumeva-nja odvojenog od culnih osecaja. Oni nose sami u se-'bi svoje apstraktno vazenje. Njihova egzaktna primen-Ijivost na stvarne opazaje, dakle, jeste jedan problemza sebe, i to problem koji se uvek ponovo postavljai ne moze biti resen nikada na zadovoljavajuci nacin.Nista nije manje »po sebi razumljivO« nego poduda-ranje matematickih sistema sa cinjenicama svakodnev-nog iskustva. Uprkos laickoj predrasudi o neposrednojmatematickoj evidenciji opazaja (kako se to nalazi kodSopenhauera), slaze se euklidovska geometrija (kojaje povrsno identicna sa popularnom geometrijom svihvremena) samo vrlo ograniceno (»na hartiji«) sa opa-zajem. Kako to izgleda pri velikim daljinama, uci nas

112


prosta cinjenica da se paralelne na horizontu, za naseoko, dodiruju. Celokupna slikarska perspektiva pocrva na njoj. Pa ipak se Kant, koji je, na nacin neopros-tiv za jednog zapadnjackog mislioca, bezao od »mate-matike daljina«, pozivao na sicusne figure, na kojimase, bas zbog te sicusnosti, specificno zapadnjacki, infi -nitezimalni, problem prostora nije mogao ni pojaviti.I Euklid je izbegavao ali sa pravom, kao an1,icki misli-lac, da se za opazajnu izvesnost svojih aksioma pozivana, recimo, trougao cija bi temena bili stajaliste po-smatraca i dve (fiksne) zvezde, trougao koji se ne mo-ze nacrtati niti moze biti »opazen«. Tu je kod njegadelovalo isto ono osecanje koje se strasilo iracionalno-ga i koje se nije usudivalo da »nista« shvati kao broj,kao nulu. Osecanje koje je u opazanju kosmickih od-nosa izbegavalo ono sto je neizmerljivo, da bi sacuvalosimbol mere.

Misao Aristarha sa Samosa, koji se od 288 do 277bavio u Aleksandriji, u krugu astronoma koji su ne-sumnjivo bili u vezi sa haldejsko-persiskim skolama,i koji je tu i stvorio heliocentricki sistem sveta1, bilaje potpuno ravnodusno primljena od antike, pa usko-ro i zaboravljena, moglo bi se reci kao namerno za-boravljena. A taj isti heliocentricki sistem sveta, priponovnom otkrivanju od strane Kopernika, razbudioje najdublju metafizicku strast Zapada — neka se po-misli na Dordana Bruna. Taj sistem bio je ispunjenjeogrorfmih slutnji i bio je potvrda onog faustovskog,.gotickog osecanja sveta koje je vec arhitekturom svo-jih katedrala prinelo zrtvu ideji o beskrajnom prosto-ru. Aristarhove pristalice behu neki naucnici koji suskoro bez izuzetka poreklom iz Male Azije. Njegov naj-poznatiji branilac $eleukos (ako 150) bio je iz persiskeSeleucije na Tigru. Ustvari, Aristarhov sistem svetabio je za ovu kulturu bez vaznosti i vrednosti; on bicak bio i opasan po njeno osecanje sveta. Pa ipak jeon, za razliku od Kopernikovog (ta odlucna cinjenicaostajala je uvek nezapazena), bio jednim osobitim ok-virom tacno prilagoden antickom osedanju sveta, Ari -

1 U jedinom svome sacuvanom spisu 011 zastupauostalom geocentricko glediste, tako da bi se moglo vero-vati da je bio samo privremeno pridobijen jednom hal-dejskom naucnickom hipotezom.

113


starh je uzeo kao zavrsetak kosmosa jednu telesno sa-svim ogranicenu suplju kuglu koja se opticki moglasavladati, a u cijem se sredistu nalazi na kopernikan-ski nacin zamisljen sistem planeta. Anticka astrono-mija smatrala je zemlju i nebesna tela kao dve raznestvari, ma kako se shvatila kretanja u pojedinostima.Misao, vec pripremljena od Nikole Kuzanskog i Lio-narda, da je zemlja samo zvezda medu zvezdama1, sla-ze se podjednako dobro i sa ptolomejskim i sa koper-nikanskim sistemom. Al i je pretpostavkom nebesnekugle Aristarh izbegao i obisao princip beskrajnoga,koji je zagrozio culno-antickom pojmu granice.

Ne pojavljuje se ni pomisao o bezgranicnom svet-skom prostoru, koji ovde vec izgleda neizbezan i cijaje koncepcija vec odavno uspela babilonskoj misli. Na-protiv. Arhimed dokazuje, u svom cuvenom spisu Obroju peska, kako vec sama rec odaje, spisu koji jepobijanje svih infinitezimalnih teznji (iako se on josuvek smatra kao prvi korak na putu ka modernom in-tegralnom racunu), da ovo stereometrisko> telo, jerAristarhov kosmos i nije nista drugo, ispunjenq pes-kom (atomima) vodi do vrlo velikih all ne i beskrajnihrezultata. A to znaci odreci sve, bas sve ono sto zanas znaci »analiza«. Svemir nase fizike je najstrozeodricanje svake materijalne ogranicenosti. To pokazu-ju hipotezu o materijalnom tj. posredno opazajnozamisljenom svetskom eteru, hipoteze koje se nepre-stano namecu duhu i neprestano, jos uvek, propadaju.Eudoksos, Apolonije i Arhimed, sigurno najfiniji i naj-smeliji matematicari antike, sproveli su cisto optickuanalizu onoga sto je postalo na osnovi plasticno-anticke granicne vrednosti, uglavnom primenjujuci sestar ilenjir. Oni upotrebljavaju duboko promisljene i namatesko pristupacne metode jednog integralnog racuna.koje imaju samo prividnu slicnost sa metodama odre-denog integrala Lajbnicovog. Primenjuju geometriskamesta i koordinate koje su sasvim imenovani mernibrojevi i duzi, a ne, kao kod Ferma-a, a jos pre kodDekarta, neimenovani prostorni odnosi, vrednosti ta-caka u odnosu na njihov polozaj u prostoru. Tu spa-

S. 90.

114

1 F. Strunz, Gesch. d. NaturwisS. im Mittelalter, 1910,


da, pre svega, ekshaustiona metoda Arhimedova2 unjegovom skoro otkrivenom spisu Eratostenu, gde on,na primer, osniva kvadraturu parabolina segmenta nasracunavanju upisanih pravougaonika (ne vise slicnihpoligona). Ali bas duhoviti, neobicno zapleteni, nacin ko-jim on dolazi do rezultata, oslanjajuci se na izvesne Plato-nove geometriske ideje, cini osetljivom ogromnu suprot-nost izmedu ove intuicije i samo povrsno slicne Paska-love. Nema ostrije suprotnosti torn radu (ostaviv nastranu Rimanov pojam o integralu) nego sto su, danasnazalost jos postojece, takozvane kvadrature, u kojima se »povrsina« obelezava kao ogranicena jednomfunkcijom, a ne moze biti ni govora o nekom crtanju.Nigde se obe matematike toliko ne priblizuju, a nigdese ne moze sigurnije osetiti nepremostivi jaz dvejudusa, ciji su one izraz.

Cisti brojevi, ciju su sustinu Egipcaiii, u kubic-kom stilu svoje rane arhitekture, u dubokom strahuod tajne, kao skrivali, bili su i za Grke kljuc za smi-sao onoga sto je postalo, nepomicnoga, dakle prolaz-noga. Kamena tvorevina i naucni sistem odricu zivot.Matematicki broj kao osnoyno formalno nacelo pros-tornoga sveta (koji postoji samo za jednu budnu Ijud-sku svest i samo za nju) stoji u odnosu prema smrti,posredstvom uzrocne nuznosti, kao hronoloski broj uodnosu prema postajanju, zivotu, nuznosti sudbine. Taveza strogo matematickog oblika sa krajem organskogbica, sa pojavom njegovog anorganskog ostatka, lesa,otkrivace se sve jasnije kao izvor svake velike umet-nosti. Zapazili smo vec razvoj rane ornamentike na po-sudu u grobovima. Brojevi su simboli prolaznoga. Ne-pomicni oblici odricu zivot. Formule i zakoni sire uko-cenost nad slikom prirode. Brojevi ubijaju. To su one»majke« iz Fausta, koje gordo sede na prestolu u sa-moci, »u slobodnim carstvima oblicja

Likova stvaranje i preobrazavanje,Vecnoga smisla vecno odrzavanje,Gde lebde slike svih stvorenja«.

Tli metodu pripremip ie Eudoksos i iskoristio zaizracunavanje zapremine piramide i kupe - »sredstvoGrka da obidu zabranjeni pojam beskrajnoga« (Heiberg,Naturwiss. u. Math, im klass. Alt., 1912, S. 27).

115


Tu'se dodiruju Gete i Platon u slutnji o jednojposlednjoj tajni. Majke, ono sto je nepristupacno -Platonove ideje — oznacavaju mogucnosti dusevnosti,njene nerodene oblike, koji su se ostvarili u vidljivomsvetu, uredenom po ideji te dusevnosti sa najdubljomnuznoscu, kao tvorna i stvorena kultura, kao umet-nost, misao, drzava, religija. Na torrie pociva srodnostbrojnog sistema jedne kulture sa njenom misli o sve-tu, jedan odnos koji taj sistem izdize iznad obicnogznanja i saznanja do znacaja jednog gledista na svet,i koji cini da ima toliko matematika — svetova broj-nih — koliko ima visokih kultura. Tako jedino postajepojmljivo i nuino, sto su najveci matematicki mislio-ci, likovni umetnici u carstvu brojeva, dosli do pro-nalazenja odlucnih matematickih problema svoje kul-ture iz jedne duboko religiozne intuicije. Tako se imazamisliti stvaranje antickog apolinskog broja od stra-ne Pitagore, osnivaca jedne religije. Ovo pra-osecanjeje Nikolu Kuzanskog, velikog briksenskog episkopa,vodilo kada je, oko 1450, posav od posmatranja o bes-krajnosti Boga u prirodi, nasao osnove infinitezimal-nog racuna. Lajbnic, koji je metode i oznake tog ra-cuna kasnije, posle dva stqleca, konacno utvrdio, i samje razvio misao analysis situs-a, mozda najgenijalnijetumacenje cistoga prostora, oslobodenog svega culnog,iz svojih metafizickih razmatranja o bozanskom nace-lu i njegovom odnosu prema beskrajnosti prostornog.Bogate mogucnosti ovih misli tek je u 19 veku razvioGra^man u svojoj nauci o prostornosti, a pre svegaRiman, njen pravi tvorac, u svoj simbolici dvostranihpovrsina koje pretstavljaju prirodu jednacina. A Kep-ler, kao i Njutn, oba strogo religiozne prirode, ostalisu, kao i Platon, potpuno svesni da su posredstvombrojeva intuitivno shvatili bice jednog bozanskog redastvari u svetu.

Tek je Diofant, kako uvek slusamo, oslobodio an-ticku aritmetiku culne vezanosti, prosirio je i dalje od-veo, i algebru, kao nauku o lieodredenim kolicinama,doduse ne stvorio, ali pretstavio u krugu nama pozria-te anticke matematike, sasvim iznenada, nesumnjivo

116


kao preradu vec postojecih misli. To nije, svakako.obogacenje negci potpuno savladivanje antickog oseca-nja sveta. Samo to bilo bi dovoljno da dokaze kakoDiofant, unutrasnje, nije vise pripadao antickoj kul-turi. U njemu deluje novo osecanje broja, ili , recimo,novo granicno osecanje prema postalome i stvarnome,a ne deluje vise ono helensko osecanje iz cijih se cul-no-prisutnih granicnih vrednosti razvila, pored eukli-dovske geometrije opipljivog tela i za njom iduci, plas-tika nage statue i kovani novae. Pojedinosti izobraza-vanja ove nove matematike ne znamo. Diofant stojitako potpuno usamljenxu »kasno antickoj« matematicida se pomislilo i na nekakav uticaj iz Indije. Ali biceda je to bio opet uticaj onih rano-arabljaiiskih velikihskola cije su studije, sem dogmaticnih, jos tako maloispitane. U Diofanta izbija, pod namerom euklidovskognacina misljenja, ono novo granicno osecanje - - zo-vem ga magisko — koje nije ni svesno svoje suprot-nosti prema antickom shvatanju za kojim tezi. Idejabroja kao kolicine ne prosiruje se, nego se i neopazi-mice rastvara i gubi. Sta je neodredeni broj a, i sta jeneimenovani broj 3 — oba niti kolicine, niti mere, ni-ti duzi — to jedan Grk ne bi umeo reci. Novo granic-no osecanje, otelovljeno u tim vrstama brojeva, biloje bar u osnovi diofantskih razmatranja. Nama potpu-no prirodno racunanje slovima, u cijem se ruhu danaspretstavlja algebra — jos jednom u meduvremenu pot-puno pretumacena — u osetnoj ali nesvesnoj opozicijiprema renesansnom racunanju (koje ide za antikom)uveo je tek 1591 Vijeta.

Diofant je ziveo oko 250 po Hristu, dakle u fre-cem veku arabljanske kulture, ciji je istoriski organi-zam do sada lezao pretrpan pod povrsinskim oblicimarimskog carskog doba i »srednjeg veka«. Toj kulturipripada sve sto je postalo pocev od pocetka racuna-nja naseg vremena na zemljistu nastupajuceg islama.Bas tada je izbledela i poslednja senka aticke statuar-ne plastike ispred novog osecanja prostora kupolastihgradevina, mozaika i reljefa na sarkofazima staro-hris-canskog sirskog stila. Tada je opet postojala jednaarhaicka umetnost i strogo geometriski ornament. Bastada je dovrsavao Dioklecijaij kalifat u prividno jos»rimskom« carstvu. Pet stotina godina leze izmeduEuklida i Diofanta, izmedu Platona i Plotina, izmedu

117


poslednjeg zakljucnog mislioca jedne zavrsene kulture- Kanta -- i prvog sholasticara jedne tek probudene

kulture — Duns Skotusa.Tu sada dodirujemo, prvi put, do sada nepoznatu

pojavu onih velikih individua cije postajanje, rascenjei opadanje, pod povrsinom koja zbunjuje sa hiljadukoja obrazuje pravu. srz istorije sveta. Anticka duscv-nost, koja se u rimskoj inteligenciji dovrsava, cije je»telo« istoriska stvarnost anticke kulture sa njenimdelima, mislima, aktima ,i rusevinama, bila je rodenaoko 1100 pre Hrista na zemljistu Egejskog Mora. Naistoku, od vremena Augusta, pod pokrivacem antickecivilizacije, zacela se klica arabljanske kulture, kojase radala u krilu zemljista izmedu Jermenije i JuzneArabije, Aleksandrije i Ktezifona. Kao izraz te noveduse imaju se posmatrati: skoro celokupna »kasno--anticka« umetnost carskog doba, sveukupiii kultovi is-toka ispunjeni mladalackim zarom, mandejska i ma-nihejska religija, hriscanstvo, novo-platonizam, carskiforumi u Rimu i u njemu sagradeni Panteon, najra-nija od svih moseja.

Sto se onda verovalp da se u Aleksandriji i An-tiohiji jos »grcki pise i grcki misli« isto je toliko ma-lo vazna cinjenica kao i cinjenica sto je nauka Zapa-da — sve do Kanta — pretpostavljala latinski jezik isto je Karlo Veliki »obnovio« rimsko carstvo.

U Diofanta broj vise nije mera i sustina plastic-kih stvctri. Na ravenatskim mozaicima covek vise nijetelo. I neopazeno, grcka obelezavanja izgubila su svo-ju prvobitnu sadrzinu. Ostavljamo oblast aticke »ka-lokagaije« i stoicke »ataraksije« i »yakr)vri«. Diofantdoduse jos ne poznaje nulu i negativne brojeve, alion vise ne poznaje ni plasticne jedinice pitagorejskihbrojeva. Sa druge strane, neodredenost neimenovaniharabljanskih brojeva je opet nesto sasvim drugo negozakonska promenljivost kasnijeg zapadnjackog broja,funkcije.

Magiska matematika, algebra, razvijala se, ali de-talje ne znamo, preko Diofanta dalje (on je vec pret-stavljao izvesni stupanj razvitka) logicki i u velikojlinij i sve do zavrsetka u doba Abasida 9 veka, kakoto dokazuje stanje znanja kod Alhvarizmia i Alsidzzia.Ono sto pored euklidovske geometrije znaci atickaplastika (isti oblikovni jezik u drugom ruhu), a pored

118


analize prostora polifoni stil instrumentalne muzike,to isto znaci pored algbere magiska umetnost mozai-ka arabeske. Ova umetnost, pocev od carstva Sasani-da, pa kasnije od Vizantije, sve bogatije se razvija, sasvojim culno-neculnim uplitanjem organskih motiva,i isto tako visokih reljefa konstantinovskog stila saonom neizvesnom dubokom tamom pozadine izmeduslobodno izdubljenih likova. Kao algebra prema anjic-

! koj aritmetici i zapadnjackoj analizi, tako se odnosikupolasta crkva prema dorskom hramu i gotskoj ka-tedrali.

Nij e Diofant bio bas veliki matematicar. Najvecideo onoga po cemu se njegovo ime spominje i ne sto-ji u njegovim spisima.- A ono sto u njima stoji sigur-no nije potpuno njegova svojina. Njegov slucajni zna-caj lezi u tome (po nasem znanju) sto je kod njegaprvi put nadeno nesumnjivo novo osecanje broja. Uporedenju sa majstorima koji jednu matematiku za-vrsuju, kao sto su u antici Apolonije i Arhimed, a naZapadu Gaus, Kosi, Riman, naci cemo nesto primitiv-no u Diofanta, pre svega u njegovim formulama; stoje do sada rado nazivano kasno-antickom dekadenci-jom. Kasnije ce se shvatiti i nauciti ceniti to »primi-tivno«, onda kada se bude procenila vrednost tobo/-nje kasno-anticke umetnosti, do sada direktno prezi-ranc, i kad se bude uvidelo da je ona izraz rano-arab-Ijanskog ,osecanja sveta koji se tek budi. Isto tako ar-haicki, primitivno i trazilacki deluje matematika Ni-kole Orezmanskog episkopa iz Lizije-a (1323 do 1382),koji je prvi put na Zapadu upotrebio Slobodan nacinkoordinata pa calc i stepena sa razlomljenim izlozite-Ijima, sto pretpostavlja osecanje broja, jos nejasno,ali neosporno, iako potpuno ne-anticko, ali takode ne--arabljansko. Potsetimo se, pored Diofanta, na rano--hriscanske sarkofage u rimskim zbirkama, a poredNikole Orezmanskog na gotski odevene statue po ne-mackim katedralama, pa cemo naci nesto srodno i umatematickim nacinima misljenja koji, u oba slucaja,pretstavljaju isti rani stepen apstraktnog razumevanja.Stereometrisko granicno osecanje u poslednjoj rafini-ranosti i eleganciji jednog Arhimeda, koje pretpostav-lja inteligenciju svetskoga grada, bilo je davno iscezlo.Svuda na tlu rano-arabljanske kulture svet je bio ne-jasan, ceznjiv, mistican, a ne vise aticki vedar i slo-

119


bodno nastrojen. Svet je bio tek roden na ranom jed-nom tlu, a nije bio velikogradski kao Euklid i Dalam-ber1. Nije se vise imalo razumevanja za duboke i slo-zene tvorevine antickog misljenja, nego za nove, josnejasne, tvorevine za koje se jos nije mogao naci jas-ni gradsko-intelektualni okvir. To je goticko stanjesvih mladih kultura, kroz koje je prosla i antika usvoje rano-dorsko doba (iz koga sem keramike dipilon--stila nije nista ostalo). Tek u Bagdadu, u 9 i 10 veku,zreli majstori, koji ne izostaju iza Platona i Gausa,sproveli su i zavrsili koncepcije Diofantovog ranogvremena.

8

Qdlucno delo Dekartovo, cija se »geometrija« po-javila 1637, nije se sastojalo u tome sto je on uveonovu metodu ili novo glediste u oblasti tradicionalnegeometrije — kako se to jos uvek govori — nego ukonacnoj koncepciji jedne nove ideje broja, koja seizrazila u oslobadanju geometrije od optickog ruko-vanja konstrukcije i uopste odmerene i merljive duzi.Time je analiza beskonacnoga postala cinjenicom.Cvrsti, takozvani kartezijanski, koordinatni sistem,idealni prestavnik merljivih kolicina u polu-euklidov-skom smislu, koji ima najveci znacaj u pretbodnojepohi (kod Orezma, na primer), nije bio Dekartom do-vrsen — kada se prodre u dubinu njegovih razmatra-nja — nego savladan i preden. Njegov savremenik Fer-ma bio je poslednji klasicni, zastupnik tog sistema.

Na mesto culnog elementa konkretne duzi i povr-sine — specificnog izraza antickog osecanja granice— javlja se apstraktno-prostorni (te prema tome ne--anticki) element tack'e, koja se od sada karakterisekao grupa priredenih cistih brojeva. Dekart je razorio(antickim tekstovima i arabljanskom tradicijom nasle-deni) pojam kolicine( pojam culne dimenzije, i zame-nio ga promenljivom vrednoscu polozajnog odnosa uprostoru. Da je to uopste bilo otstranjivanje geometri-

1 Aleksandrija prestaje da biva svet.ski grad u 2 ve-ku posle Hrista i postaje masa kuca, zaostala iz vremenaanticke oivilizacije, u ko.i'oj stanuje narod primitivnog ose-canja, dusevno sasma drukcije nastrojen.

120


je, koja od sada u brojnom svetu analize samo pri-vidno postoji, zavijena u veo anticke uspomene - - tose previdelo. Rec »geometrija« ima apoliniski smisaokoji se ne daje otstraniti. Pocev od Dekarta, toboznja»novija geometrija« je il i sinteticki postupak koji od-reduje polozaj tacaka u prostoru, ne vise nuzno trodi-menzionalnom (i to brojevima), il i analiticki postupakkoji odreduje brojeve polozajem tacaka. A smeniti du-zi tackama, znaci shvatiti pojam prostornosti cistoprostorno, ne vise telesno.

Klasican primer ovog razaranja tradicionalne na-sledene opticko-konacne geometrije izgleda mi da jepretvaranje funkcija ugla (koje su u jednom za nasjedva shvatljivom smislu bile u indiskoj matematicibrojevi) u ciklometriske funkcije; pa onda, dalje, nji-hovo rastvaranje u redove, koji su u beskrajnom do-masaju brojeva algebarske analize izgubili i najmanjuuspomenu na geometriske tvorevine u Euklidovom stij

lu. Kruzni broj TC, kao i osnova prirodnih logaritamae, pojavljuje se u celom ovom domasaju brojeva, ra-daju odnose koji niste sve granice nekadanje geomet-rije, trigonometrije, algebre, odnose koji nisu ni arit-

e ni geometriske prirode i kod kojih niko visene misli na stvarno nacrtane krugove il i na stepenekoje valja sracunavati.

Dok je anticka dusa dospela kroz Pitagoru, oko450, do otkrica svoga, apoliniskog, broja kao merljivekolicine, nasla je dusa Zapada, kroz Dekarta i njegovugeneraciju (Paskal, Ferma, Desarg), u tacno odgovara-juce vreme, ideju broja koja se rodila iz strasnogfaustovskog nagona za beskonacnim. Broj kao cistakolicina, vezana za telesno prisustvo pojedinacne stva-ri, nr.lazi svoju suprotnost u broju kao cistom odnosu1.Ako sc anticki svet, kosmos, sme definisati iz one du-b«l:c potrebe za vidljivom ogranicenoscu, kao brojivasuma materijalnih stvari, onda se nase osecanje svetaostvaruje u slici beskrajnoga prostora u kome se sve

1 To tacno odgovara odnosu kovanog novca i dvo-slrukog knjigovodstva u »novcanom misljenju« obeju kul-tura.

121

SPENGLER Prop&st Zapada

vidljiv o oseca, prema bezuslovnome, kao uslovljeno,gotovo kao stvarnost drugoga reda. Simbol tog nasegsveta je odlucno naznaceni pojam -funkcije, koji nepostoji ni u jednoj drugoj kulturi. Funkcija nije nistadrugo do prosirenje ma kojeg postojeceg pojma broja;ona je potpuno prelazenje iznad njega i njegovo savla-divanje. Ne samo euklidovska, a s time i opste Ijud-ska geometrija koja pociva na svakodnevnom iskust-vu dece i nenaucnika, nego i arhimedovska sfera ele-mentarnog racunanja, aritmetika, prestaje time da po-stoji za stvarno znacajnu matematiku Zapadne Evro-pe. Postoji samo jos apstraktna analiza. Za antickogcoveka, geometrija i aritmetika su bile savrsene i usebi zatvorene nauke najviseg reda, obe opazajne, obepostupajuci sa kolicinama crtacki il i racunski. Za nassu one samo jos prakticna pomocna sredstva za sva-kodnevni zivot. Sabiranje i mnozenje, obe anticke me-tode racunanja sa kolicniama i sestre crtacke konstrukcije, iscezavaju potpuno u beskrajnosti funkcio-nalnih procesa. Bas stepen, koji je prvobitno samo na-celni znak za jednu odredenu grupu mnozenja (za pro-izvode istih cinilaca) biva novim simbolom eksponenta(logaritam) i njegovom primenom potpuno razdvojen(kompleksnim, negativnim, razlomljenim oblicima) odpojma kolicine i preveden u transcendentni svet odnasa, koji bi Grcima morao ostati nepristupacan, jer suoni poznavali samo pozitivne i cele stepene kao pret-s'tavnike povrsina i tela. Neka se pomisli na izraze kao:

1a

Sve duboke tvorevine koje su se brzo radale po-cev od Renesansa: tvorevina imaginarnih i komplek-snih brojeva koje Kardan uvodi vec 1550, beskrajnihredova koji se teoriski sigurno zasnivaju 1666 Njutno-vim velikim otkricem binomialnog pravila, Ic^aritamaoko 1610, diferencialne geometrije, odredenog intcrrra-la izumljenog od Lajbnica, mnozine kao nove brojnejedinice (koju je jos Dekart najavio), pa novi postup-ci kao neodredena integracija, razvijanje funkcija uredove, cak u be^krajne redove drugih' funkcija — sveto znaci pobedu nad popularno-culnim osecanjem bro-ja u nama koje je moralo biti savladano duhom nove

122


matematike, jer je ona imala da ostvari novo osecanjesveta. Nije bilo do danas nijedne kulture koja bi pre-ma delima druge, davno ugasene, imala toliko posto-vanja i odavala joj toliko casti, a koja bi joj, naucno,dozvolila tako veliik uticaj, kao sto je to bila zapad-njacka-u odnosu prema antickoj. Dugo je trajalo doksmo se ohrabrili da mislimo svojom mislju. U osnovije uvek lezala stalna zelja da cinimo isto sto i antika.Ipak je svaki korak u ovom smislu znacio stvarno uda-Ijavanje od ideala kome se tezilo. Qtuda je istorija za-padnjackog znanja — istorija stalnog oslobadanja odantickog misljenja, oslobadanja koje se nije htelo nomoralo iz dubine nesvesnoga. Tako se razvoj nove ma-tematike pretvorio u jednu potajnu, dugu, najzad po-bednicku, borbu protiv pojrna kolicine1.

10

Predrasude, u antickom duhu i smislu, sprecavalesu nas da oznacimo pravi zapadnjacki broj kao takavna jedan nov nacin. Danasnji jezik niatematike falsi-fikuj e stanje cinjenica i njemu se, pre svega, ima pri-pisati da jos danas i medu matematicarima vlada uve-renje da su brojevi kolicine; bar na torn uverenju po-civa nas pisani nacin obelezavanja.

Ali , nov broj nije u pojedinim znacima koji sluzeza izraz funkcije (x, n, 5), nego je on sama ta funkcijakao jedinica, kao element, promenljivi odnos koji sevise ne moze zatvoriti u opticke granice. Za nju bi bilapotrebna jedna nova simbolika, na koju, u njenojstrukturi, ne bi uticali anticki nazori.

Neka se uoci razlika izmedu dve jednacine - - nita rec ne bi smela da sjedini tako heterogene stvari— kao: 3X + 4X = 5X i xn + yn = zn (jednacina Ferma--ovog pravila). Prva se sastoji iz vise »antickih« broje-va ^kolicina), a druga je jedan broj druge vrste; toje, medutim, skriveno istovetnim nacinom pisanja, ko-ji se razvio pod utiskom euklidovsko-arhimedovskihpretstava. U prvome slucaju znak jednakosti je utvr-divanje nepomicne veze odredenih, opipljivih, kolicina.U drugome, on pretstavlja jedan odnos koji postoji ujednoj grupi promenljivih, tako da izvesne promene

To isto vazi za rimsko pravo i za kovani novae./

123

SPENGLER Propast Zapada PROPAST ZAPADA O smislu brojeva

nuzno povlace kao posledice druge. Prva jednacina imaza svrhu odredivanje (merenje) jedne konkretne koli-cine, »rezultata«, a druga nema uopste rezultata, vecje samo slika i znak jednog odnosa koji za n > 2 (toje cuveni Ferma-ov problem) verovatno iskljucuje ce-le brojeve. Grcki matematicar ne bi razumeo sta seupravo hoce ovim operacijama cija krajnja svrha nijcnikakvo »izracunavan j e«.

Pojam nepoznatih zavodi potpuno u zabludu kadase primeni na slova u Ferma-ovoj jednacini. U prvoj,»antickoj, x je kolicina, odredena i merljiva, koja imatek da se pronade. U drugoj za x, y,,2., n rec »odredi-ti« nema nikakvog smisla, sledstveno tu mi ne idemoza pronalazenjem vrednosti tih simbola, sledstveno oninisu brojevi u plasticnom smislu, vec znaci za jednuvezu, kojoj nedostaju oznake kolicine, oblika i jedno-znacnosti, znaci za jedan beskraj mogucih polozaja is-tog karaktera, koji pretstavljaju »broj« tek onda kadase shvate kao jedinstvo. Cela jednacina je, ovako napi-sana znacima, ustvari jedan jedini broj; a x, y, z su is-to tako mali brojevi kao i znaci + il i =.

Jer vec pojmom iracionalnih, potpuno i stvarnoantihelenskih brojeva, pojam konkretnog odredenogbroja bio je u najdubljoj osnovi iscezao. Od sada, ovibrojevi ne pretstavljaju vise pregledni niz rastucih,diskretnih, plasticnih kolicina, nego pre svega jedno-dimenzionalni kontinuum na kome svaki presek (usmislu Dedekinda) pretstavlja jedan »broj«, koji jed-va jos sme da nosi to staro ime. Za anticki duh izme-du 1 i 3 ima samo jedan broj, a za zapadnjacki bes-krajna mnozina brojeva. Uvodenjem imaginarnih

/ - 1 = i) i kompleksnih brojeva (opsteg oblikaa + bi), koji prosiruju liniski kontinuum u savrsenotranscendentnu tvorevinu brojnog tela, a ovo je skup-ni pojam mnozine jednovrsnih elemenata, u kome sva-ki presek pretstavlja brojnu ravan tj. beskrajnu mno-zinu manje potencije, (otprilike nesto kao skupni po-jam .svih stvarnih brojeva) — svaki ostatak anticko-po-pularne opipljivosti bio je razoren. Ove brojne ravni,koje u teoriji funkcija, pocev od Kosi-a i Gausa, igra-ju vaznu ulogu/jesu ciste mislene tvorevine. Cak i po-zitivni iracionalni broj, kao / 2, mogao je u neku ru-ku biti negativno shvacen za anticko misljenje, isklju-civ ga kao broj - kao d'pprjToj" i d'loyocr; - - a iz-

razi kao x + yi potpuno su sa one strane svih moguc-nosti antickog misljenja. Na prosirenju (aritmetickihzakona na celokupnu oblast kompleksnoga (u kojojoblasti ti zakoni ostaju stalno primenjivi) pociva teo-rij a funkcija, koja sad, najzad, pretstavlja zapadnjac-ku matematiku u punoj njenoj cistodi, obuhvatajuciu sebi, i uvlaceci ih' u sebe, sve pojedinacne oblasti.Tek time postaje ova matematika potpuno primenjivana sliku dinamicke fizike Zapada koja se istovremenorazvija, dok je anticka matematika tacan korelat ono-ga sveta plasticnih pojedinacnih stvari sa kojima radistaticka fizika pocev od Leukipa do Arhimeda, i teo-riski i mehanicki.

Klasicni vek ove barokne matematike — kao su-protnost jonskom stilu - - jeste 18 \ek, koji vodi ododlucnih otkrica Lajbnica i Njutna, preko Ojlera, La-granza, Laplasa, Dalambera, do Gausa. Razvoj te nioc-ne duhovne tvorevine dogodio se kao cudo. Jedva 'sepoverovalo u ono sto se videlo. Nalazile su se istine zaistinama, koje su fihim duhovima skepticki nastroje-nog veka izgledale nemogucne. Tu spada rec Dalam-berova: »Allez en avant et la ioi vous viendra«. (To seodnosilo na teoriju diferencialnog kolicnika). Izgledaloje da se cak i logika buni i protivi, da sve pretpostav-ke pocivaju na greskama, pa ipak - - doslo se dosvrhe.

Vek uzvisenog zanosa za produhovljene, telesnomoku izmaknute, oblike — jer pored onih majstora ana-lize stoje i Bah, Gluk, Hajdn, Mocart -- vek u kojemjedan mali krug izabranih i dubokih duhova raskosnouziva u najrafinovanijim otkricima i srnelostima (izkoga su iskljuceni Kant i Gete) - - taj vek odgovarapo svojoj sadrzini tacno najzrelijem veku jonike, vektiEudoksosa i Arhitasa (440—350) - - tu se moraju do-dati i Fidija, Poliklet, Alkamenes i gradevine na Ak-ropolju — veku u kome se rascvetao raskosno svetoblika anticke matematike i plastike u punom obiljusvojih mogucnosti -- i u kome se i dovrsio.

Tek sada moze se u potpunosti sagledati elemen-tarna suprotnost anticke i zapadnjacke dusevnosti. Ne-ma u celokupnoj slici istorije viseg Ijudstva nicega stobi, u sustini, bilo tako tude jedno drugom kao te dvedusevnosti — izmedu kojih su postojali toliki i takojaki istoriski odnosi. I bas zato sto se suprotnosti do-

124 125


diruju, sto one ukazuju na — moze biti — nesto za-jednicko u poslednjoj dubini bica - - nalazimo u za-padnjackoj, faustovskoj dusi ono ceznjivo trazenje ide-ala apoliniske duse. Ona je ovu volela vise od svihostalih i zavidela joj na snazi-kojom se ova predava-la cisto culnoj sadasnjici.

11

Primeceno je da u praljudstvu, kao i u detetu,-nastupa jedan unutrasnji dozivljaj, jedno rodenje na-seg »ja«, pomocu koga i jedno i drugo shvataju smi-sao broja, te time iznenada steknu jedan okolni svetkoji se odnosi na »ja«.

Cirn se pred zacudenim pogledom ranoga covekaizdigne u velikim crtaina, iz haosa utisaka, ovaj svetkoji se rada, svet uredenoga prostranstva, svet osniis-Ijenog postalbga, cim duboko proosecana neopoziva su-protnost tog spoljasnjeg sveta prgma svetu sopstveneduse pruzi svesnome zivotu pravac i oblik: odmah sebudi praosecanje ceznje u toj dusi, iznenada svesnojsvoje usamljenosti. To je ceznja za svrhom postajanjaza ispunjavanjem i ostvarenjem' svega unutrasnje mo-guceg, za razvojem ideje sopstvenog bica. To'je ceznjadeteta, ceznja koja ulazi u svest kao osecanje nezadr-zivog pravca, sve jasnijeg i jasnijeg, a koja se kasnijcjavlja pred zrelim duhom kao strahobna, zamamljiva.neresljiva zagonetka vremena. Reel »proslost i buduc-nost« dobile su odjedliom sudbonosno znacenje.

AH ta ceznja, potekla iz obilja i blazenstva unut-rasnjeg postajanja, istovremeno je u najdubljoj dubi-ni svake duse i strah. Kao sto je i svako postajanjeupravljeno na ono sto je vec postalo, sa cim ce se izavrsiti, tako i praosecanje postajanja, ceznja, dodi-ruje vec i ono drugo prastanje, strah. U sadasnjostioseca se proticanje; u proslosti lezi prolaznost. Tu jekoren vecnoga straha pred neopozivim, postignutim,konacnim, pred prolaznoscu, pred svetom vec ostvare-nim u kome je sa granicom rodenja u isti mah postav-Ijena i granica smrti; koren straha pred trenutkom ukome je moguce ostvareno, zivot unutrasnje ispunjeni zavrsen, gde je svest stigla do svrhe. To je onaj du-boki strah bd sveta u dusi deteta, koji nikada ne na-

126


pusta viseg coveka, pesnika, umetnika, vernika, u nje-govoj beskrajnoj usamljenosti) stijah od stranih sila,koje se, velike i pretece, zaodevene u culne pojave,pomaljaju pred svetom koji tek progleda. I pravacsvega postajanja, u njegovoj neumoljivosti — neoKrt-Ijivosti — ljudska teznja za razumevanjem obelezavaimenom kao nesto strano i neprijateljsko, da bi veza-la to »vecno neshvatljivo«. Neshvatljiyo je potpunoda se buducnost pretvara u proslost; i to daje vreme-

' nu, nasuprot prostoru, ono protivrecno »strasno«,sumnjivo, ono sto mori, a od cega se nijedan znacajancovek ne moze potpuno odbraniti.

Strah od sveta sigurno je najstvaralackije od svihpraosecanja. Njemu covek ima da zahvali za najzrelije

i najdublje oblike i likove ne samo svesnog unutras-njeg zivota vec i njegovog ogledanja u bezbrojnim tvo-revinama spolj-asnje kulture. Kao tajna melodija, kojune cuje svako, strah hodi kroz oblikovni jezik svakog.pravog 'unietnickog dela, svake intimne filozofije, sva-kog znacajnog dela; on je i u osnovi velikih problemasvake matematike, a tu ga jos ponajmanje njih oseca.Samo unutrasnje izumrli (Sovek kasnih gradova, Ha-murabijevog Babilona, ptolomejske Aleksandrije, is-lamskog Bagdada, danasnjeg Pariza i Berlina( samocist intelektualni sofist, senzualist i darvinist, gubi tajstrah il i ga odrice stavljajuci izmedu sebe i tog stra-nog i strasnog -- jedno »naucno glediste« bez tajni.

Dok se ceznja vezuje za ono neshvatljivo »nesto«cije se tvorevine (u hiljadu oblika, neuhvatljiyib) rec-

' ju »vreme« vise skrivaju no oznacavaju, praosecanjestraha nalazi svoj izraz u duhovnim, shvatljivim sim-bolima, sposobnim da se uoblice, simbolima prostira-,nja. Tako se u budnoj svesti svake kulture, a u svakojna drugi nacin, nalaze protiv oblici vremena i prosto-ra, pravca i prostornosti. Oni prvi leze u osnovi ovihdrugih, kao sto je i postajanje u osnovi onome stoje postalo; oni prvi oslobocteni duhovne sile, ovi dru-gi sluzeci joj; oni prvi mogu se samo dozivljavati, ovidrugi samo saznavati. Jer i ceznja lezi u osnovi stra-ha, ona postaje strahom, a ne obrnuto. Hriscanski iz-

. raz za suprotni smisao oba ova osecanja sveta jeste:»Bojati se Boga i ljubiti Ga«.

Iz duse' celokupnog praljudstva, te i najranijegdetinjstva, izdize se nagon da se element stranih sila

127


(koje su neumoljivo prisutne u svemu prostornom, uprostoru i kroz njega veze), da se savlada, da se sanjime pomiri - - da »se sazna«. U krajnjoj linij i -to je sve isto. Boga saznati — znaci u mistici svih ra-nih vremena: uciniti ga sebi sklonim, u sebi ga prisvo-jiti sebi, preklinjati ga i zaklinjati. To se desava jed-nim »imenom«, jednom recju, koja se naziva numen,kojom se doziva, priziva; il i oblicima kulta kojima pri-sustvuje jedna tajna sila. Kauzalno, sistematsko sazna-nje, stavljanje granica pomocu pojmova i brojeva, naj-finij i je ali i najmocniji oblik te odbrand. Covek tektim jezikom postaje covek. U recima sazrfelo saznanjepretvara neodoljivom nuznoscu haos prvobitnih. uti-saka u »prirodu«, za koju postoje zakoni kojima seona mora pokoravalf, a »svet po sebi« u »svet za nas«'.Ono umiruje strah od sveta, ukrocujuci ono sto jestrano i tajanstveno, uoblicavajuci ga u shvatliivtistvarnost, vezujuci ga kao tuc cvrstim pravilima nametnutog, intelektualnog oblikovnog jezika.

To je ideja o »tabu«, koja u dusevnom zivotu svihprimitivnih ljudi igra odlucnu ulogu, a cija nam jeprvobitna sadrzina tako daleko da se ta rec ne mozevise preneti ni u jedan zreli kulturni jezik. Strah bes-pomocni, sveti zazor, duboka napustenost, seta, mrz-nja, mracne zelje za priblizavanjem, ujedinjenjem,udaljavanjem - - sva ta osecanja punog oblika zrelihdusa gubi se, u detinjastom stanju, u jednoj tupoj ne-odlucnosti. Dvostruki smisao reci »zaklinjati«, koja u-jedno znaci i savladati i moliti, moze da ucini jasnijimsmisao onog mistickog cina kojim za ranog coveka po-staje »tabu« ono sto je strano i ono cega se on boji.Zazor, bojazljivi, od svega onoga sto je od njega neza-visno, stavljeno, zakonito, od stranih sila u svetu —to je izvor svakog elementarnog davanja oblika. Upravremenima, on se ostvaruje u ornamentu i brizlji -vim ceremonijama i ritusima, strogim pravilima pri-mitivnog saobracanja. Na visini velikih kultura, ovisu oblici, ne izgubvsi u osnovi oznake svog porekla(karakter vezivanja i zaklinjanja), narasli u savrseneoblikovne svetove pojedinih umetnosti, religioznog,

1 U caroliji »imenovanja« nije se ndsta promenilo poobliku pocev od divljaka pa sve do naisayremeni)e nauke,koja sebi podvrgava stvari kujuci za njih imena, naimestrucne izraze.

128


prirodnjackog, a pre svega matematickog misljenja.Njihovo zajcdnicko sredstvo, jedino koje poznaje du-sa u ostvarivanju, jeste simboliziranje prostornosti,prostora il i stvari, pa bilo to simboliziranje u koncep-cijama apsolutnog svetskog prostora Njutnove fizikeil i u unutrasnjicama gotickih katedrala i mavarskihmoseja, il i u atmosferskoj beskrajnosti slika Rembran-tovih i njenog ponovnog dolaska u mracnim tonskimsvetovima betovenovskih kvarteta, bilo ono u pravil-nim poliedrima Euklidovim, bilo u partenonskim skul-pturama, il i u piramidama staroegipatskim il i u nir-vani Budinoj il i u distanci dvorskih obicaja pod Se-zostrisom, Justinijanom I i Lujem XIV , il i u Eshilo-voj, Plotinovoj, Danteovoj ideji o Bogu, ili , najzad, udanasnjoj tehnici koja obavija zemljinu kuglu svojomprostornom energijom.

12

Vratimo se matematici. Ishodna tacka, videli smo,svakog antickog davanja oblika bila je: red onoga stoje postalo, ukoliko je ono prisutno, pregledno, mer-Ijivo , brojivo. Zapadnjacko, goticko, osecanje oblika,osecanje jedne za daljinama ceznjive duse, bez mere,sa silnom voljom, izabralo je znak cistoga, ne-opazaj-noga, bezgranicnoga prostora. Ne varajmo se o uskojuslovljenosti takvih simbola, koji nam lako izgledajukao u sustini podjednaki, kao opste vazeci. Nas bes-krajni svetski prostor, o cijem postojanju kao da netreba ni gubiti reci, za antickog coveka ne postoji. Onga sebi ne moze ni pretstaviti. Helenski kosmos, sadruge strane pak, cija duboka otudenost za nas nacinshvatanja nije morala tako dugo da ostane nezapaze-na, Helenu je nesto sto se samo po sebi razume. Ust-vari, apsolutni prostor nase fizike jeste oblik koji jenastao sa mnogim, izvanredno zapletenim i precut-nim pretpostavkama, i to jedino i samo iz nase du-sevnosti kao njena slika i njen izraz, i jedino je za nasnacin budnoga bitisanja stvaran, nuzan i prirodan.Prosti pojmovi su uvek najtezi. Njihova prostota sa-stoji se u tome sto beskrajno mnoge stvari, koje sene dadu izreci, uopste i ne treba da budu recene, jersu one za Ijude ovoga kruga osecajno osigurane - -ate stvari i jesu svakako stoga za strane Ijude potpuno

129

SPENGLER Propast Zapada f

nepristupacne. To vazi za specificno zapadnjacku sa-drzinu reel »prostor«. Celokupna matematika, od De-karta na ovamo, sluzi teoriskom tumacenju ovog veli-kog simbola, ispunjenog ireligioznom sadrzinom. Fizi-ka, pocev od Galileja, hoce samo to. Anticka fizika imatematika sadrzinu te reel uopste i ne poznaju,

I ovde su cinjenicno stanje zavila u veo i zamagli-la ona anticka imena koja smo zadrzali iz literarnognasleda od Grka. Geometrija se zove vestina merenja,aritmetika vestina brojanja. Zapadnjacka matematikanema nikakva posla sa oba ova nacina ogranicavanja,ali ona za sebe nije nasla novo ime. Rec »analiza« niizdaleka ne kazuje sve.

Anticki covek pocinje i zavrsava svoja razmatra-nja pojedinacnim telom i njegovim granicnim povrsi-sinama, kojima pripadaju posredno kupini preseci ikrive viseg reda. Mi, u osnovi, poznajemo samo ap-straktno prostorni element tacke, koji, van opazajno-sti,1 bez mogucnosti merenja i imenovanja, pretstavljasamo jedno srediste za odnose. Prava je za Grka mer-Ijiv a ivica, za nas neograniceni kontinuum tacke. Lajb-nic navodi kao primer za svoje infinitezimalno inacelopravu koja je granicni slucaj kruga sa beskrajnim po-luprecnikom, dok tacka pretstavlja drugi granicni slu-caj. A za Grka je krug povrsina, i problem se sastojju tome da se ona svede na merljivi oblik. Toko je kva-dratura kruga bila klasicni granicni problem za dukantickih ljudi. Izgledalo im je da je najdublji od svihproblema oblika sveta: da se krivom ogranicene po-vrsine, ne menjajuci velicinu, pretvore u pravougaoni-ke i time ucine merljivima. Za nas je otuda postao be-znacajni postupak da se broj n pretstavi algebarskimsredstvima, a da se pri tome i ne govori o geometris-kim slikama.

Anticki matematicar poznaje samo ono sto vidi iopipljivo shvata. Gde prestane ogranicena, ograniclji-va, ofiiglednost, ta tema njegove misli, tu se zavrsavai njegova nauka. Zapadnjacki matematicar se odmahupucuje (cim se oslobodi antickih predrasuda i , pri-padne sam sebi) u potpuno apstraktnu oblast beskraj-nih brojnih raznovrsnosti od n (a ne vise samo tri)dimenzija, u kojima njegova takozvana geometrija vi-se nema potrebe za opazajnom pomoci, a u najvecembroju slucajeva mora da ne oseca tu potrebu. Kad an-

130


ticki covek hoce da pruzi umetnicki izraz svoga ose-canja oblika, on pokusava da ljudskome telu u igrii u rvanju dadne, u mermeru i bronzi, onaj stav kojidostize samo u povrsinama i u konturama svoj mak-simum mere i smisla. A pravi umetnik Zapada zatva-ra oci i gubi se u domasaju jedne bestelesne muzike,u kojoj harmonija i polifonija vode u tvorevine savr-seno 5>sa one strane«, tvorevine koje leze daleko odsvih mogucnosti optickih odredbi. Neka se pomisli nato sta podrazumeva pod »figurom« jedan atinski vajara sta jedan severnjacki, kontrapunktist, pa ce se pre-doceti suprotnost oba sveta, obe matematike. Grckimatematicari cak upotrebljavaju rec crapa za geometri-sko telo. Sa druge strane tu istu rec upotrebljava ipravni jezik za licnost kao suprotnost stvafi (atbiiarakat npaviiara: personae et res).

Zato anti5ki, cell, telesntbroj i nehotice trazi od-nos prema postanku telesnog coveka (aG>[ta). Broj 1jedva se jos oseca kao pravi broj. On je dpxrj, pra--materija niza brojeva, pra-izvor svih pravih brojeva, atime i svake kolicine, svake mere, svega sto je stvar.Znak za jedinicu bio je u krugu pitagorejaca ujednoi simbol majcinog krila, izvora zivota. A 2, prvi pravibroj, koji dvostruci jedinicu, stavljen je zato u odnosprema muskom nacelu i znak mu je bio jedno podra-zavanje falusu. Sveto 3 pitagorejaca, najzad, oznaca-valo je cin sjedinjavanja coveka i zene, radanje (ero-ticko tumacenje procesa, jedino vrednosnih za antiku,umnozavanja kolicina, radanja kolicina, sabiranja imnozenja — lako je razumljivo), te je znak za 3 biosjedinjenje znakova za 1 i za 2. Otuda pa'da nova svet-lost na vec pomenuti mit o drskosti otkrivanja iracio-nalnoga. Iracionalno, u nasem nacinu izrazavanja pri-mena beskrajnih decimalnih razlomaka, znacilo je ra-zaranje organsko-telesnog reda koji rada i koga su bo-govi postavili. Nema sumnje da je pitagorejska refor-ma antickoj religiji opet postavila za osnovu prastarikult Demetre. Demetra je srodna Geji, majcici-zemlji.Postoji dubok odnos izmedu njenog obozavanja i ovoguzvisenog shvatanja brojeva.

Tako je antika, unutrasnjom nuznoscu, postepenopostala kulturom maloga. Apolinska dusa pokusala jeda smisao svega sto je postalo savlada nacelom preg-ledne i sagledne granice; njen »tabu« bio je upravljen

131


na neposrednu sadasnjicu i bliskost onoga sto je stra-no i tude. Sto je bilo znatno daleko, sto nije bilo vid-Ijivo , nije ni postojalo. Grk, kao i Rimljanin, zrtvovaoje bogovima onog predela u kome je stanovao: svi os-tali iscezavali su iz njegovog vidokruga. Kao sto jeGrku nedostajala rec za »prostor« (mi cemo se stalnovracati na snaznu simboliku takvih jezickih pojava),tako mu nedostaje i nase osecanje pejsaza, osecanjeza vidike, izglede, daljine, oblake, pa i za pojam do-m'ovine koja se nadaleko pruza i obuhvata veliku na-ciju. Domvina je za antickog coveka ono sto on mozeda sagleda sa tvrdave svog ocinskog grada, ne vise.Ono sto je lezalo sa one strane ove opticke granicenjegovog politickog atoma, bilo je strano, bilo je cakneprijateljsko. Tu vec pocinje strah antickog bitisanjai to objasnjava strasno ogorcenje kojim su se ti si-cusni gradovi medusobno unistavali. Polis jc najmanjiod svih mogucih oblika drzave i njegova politika je iz-razita politika blizine, sasma suprotno nasoj kabinet-skoj diplomatiji, politici bezgranicnosti. Anticki hram,koji se moze obuhvatiti jednim pogledom, najmanjije od svih klasicnih tipova gradevinskih. Geometrijaod Arhitasa do Euklida zanima se, a to pod njenimuticajem cini i danasnja skolska geometrija, malimprirucnim likovima i telima, te joj tako i ostaju sa-krivene teskoce koje se pojavljuju pri zasnivanju li -kova astronomskih dimenzija koji ne dopustaju visesvuda primenu euklidovske geometrije1. Inace bi fini -aticki duh mozda jos tada naslutio nesto o problemune-euklidovskih geometrija, jer primedbe protiv po-znatog aksioma o paralelnima2, ciji je sumnjivi pa ipaknepopravljivi stav jos rano izazvao negodovanje, do-dirivale su izbliza takvo jedno odlucno otkrice. Kaosto je antickom smislu bilo samo po sebi razumljivoiskljucivo posmatranje bliskoga i maloga, tako je na-ma samo po sebi razumljivo posmatranje beskrajnoga,

1 U savremenoj astronomiji pocinie danas primenane-euklidovskih geometrija. Pretpostavka jednog neogra-nicenog ali konacnog krivog proatora, koji je ispunjenzvezdanim sistemom sa precnikom otprilike 470 milionazemljinih otstojanja, dqvela bi do pretpostavke iednekontra-slike sunceve koja nam se pojavljuje kao zvezdasrednje jasnoce.

2 Da je kroz jednu tacku moguca samo jedna para-lelna prema datoj pravoj: stav koji se ne da dokazivati.

13?


onoga sto premasa granice cula vida. Sva matematic-ka gledista koja je Zapad otkrio il i pozajmio bila su,razume se samo po sebi, podvrgnuta oblikovnom je-ziku infinitezimalnoga, i to davno pre no sto je otkri-ven pravi diferencialni racun. Arabljanska algebra, in-diska trigonometrija, anticka mehanika, utelovljujuse, bez daljeg, u analizu. Bas »najocigledniji« stavovielemntarnog racuna, recimo 2 x 2 = 4, postaju, saanalitickih tacaka gledista, problemi cije resenje uspevatek izvodenjima iz nauke o mnozinama (a u mnogimpojedinostima jos su i neuspeli). To bi Platonu i nje-govom vremenu sigurno izgledalo kao ludost i kaodokaz za potpuni nedostatak matematicke obdarenosti.

U neku ruku moze se geometrija obradlvati alge-barski, a algebra geometriski, sto znaci iskljuciti okoil i ga pustiti da vlada. Ono prvo smo mi ucinili, a onodrugo Grci. Arhimed, koji u svojim lepim sracunava-njima spirale dodiruje izvesne opste cinjenice koje le-ze i u osnovama metode odredenog integrala u Lajbni-ca, podreduje odmah stereonietriskim riacelima svojeu najvecoj meri savremene postupke (kad se povrsnoposmatraju). Jedan Hindus bi, u slicnom slucaju, kaosamo po sebi razumljivo, nasao otprilike neku trigono-metrisku formulaciju1.

13

Iz osnovne suprotnosti antickih i zapadnjackih bro-jeva proistice jedna isto tako duboka suprotnost odnosa u kome stoje elementi svakoga od tih brojnihsvetova medusobno. Odnos kolicina je srazmera, a od-nos odnosaja sadrzi se u sustini funkcije. Obe reelimaju, prevalizaleci domasaj matematjke, najvece zna-cenje za tehniku obeju pripadajucih umetnosti, plasti-ke i muzike. Ako se potpuno apstrahuje od smisla kojirec »proprcija« ima za podelu pojedinacne statue, bastipicna anticka umetnicka dela: statua, reljef i fresko,dozvoljavaju uvelicavanje i umanjavanje merila; to sureci koje za muziku uopste nemaju nikakav smisao.Pomislimo na umetnost tema ciji su predmeti, u sus-

1 Sta je »staroindisko« u nama poznatoj indiskojrnatematici fdakle onoj pre Bude) ne moze se danas viseutvrditi.

*

133


tini, bili : smanjivanja motiva plastike prirodne' velici-ne. U teoriji funkcija pak, odlucan je pojam transfor-macije grupa, a muzicar ce potvrditi da slifine forma-cije cine bitni /leo novije nauke o kompoziciji. Potse-cam samo na jedan od najfiniji h instrumentalnih obli-ka 18 veka: tema con variazioni.

Svaka proporcija pretpostavlja stalnost, svaka trans-formacija promenljivost elemenata. Neka se sravnestavovi o podudarnosti u Euklida, ciji dokaz pocivastvarno na odnosu 1 : 1, i moderno izvodenje tih sta-vova pomocu funkcija ugla.

14

Konstrukcija — koja u sirem smislu obuhvata svemetode elementarne aritmetike — jeste alfa i omegamatematike: spravljanje jednog pojedinacnog i vidlji -vo prisutnog lika. Sestar je dleto ove druge likovneumetnosti. Nacin rada pri istrazivanjima teorije funk-cija, cija svrha nije rezultat u vidu kolicine nego dis-kusija opstih formalnih mogucnosti, moze se oznacitikao neka vrsta nauke o kompoziciji, blisko srodne mu-zikalnoj nauci o torn predmetu. Citav niz pojmova mu-zicke teorije dao bi se primeniti, lako i odmah, naanaliticke operacije fizike (vrsta tona, fraziranje, hro-matika i drugo) — i pitanje je da poneki odnosi timesamo ne bi dobili u jasnoci.

Svaka konstrukcija potvrduje, svaka operacija od-rice ono sto je vidljivo, prva izradujuci opticki dato,a druga rastvarajuci ga. Tako se pojavljuje jos jednasuprotnost u obe vrste matematickih postupaka: an-ticka matematika maloga posmatra konkretni pojedi-nacni slucaj, sracunava odredeni zadatak, izvodi samojedanput konstrukciju. Matematika beskonacnoga ob-raduje citave klase formalnih mogucnosti, grupe funk-cija, operacija, jednacina, krivih, i to ne sa obziromna njihov kakav bio rezultat, vec na njihov tok. Takt>je vec od dve stotine godina (cega su sadanji matema-ticari jedva svesni) nastala ideja opste morfologije ma-tematickih operacija, koja se sme Oznaciti kao pravismisao celokupne novije matematike. Tu se otkrivajedna obuhvatna teznja zapadnjacke duhovnosti uops-te, koja ce nadalje bivati sve jasnija, jedna teznja ko-

134


ja je iskljueiva svojina faustovskog duha i njegove kul-ture i koja ni u jednoj drugoj srodne namere ne nala-zi. Velika vecina pitanja koja zanimaju nasu matema-tiku kao njeni najsvojstveniji problemi (odgovarajucikvadraturi kruga u Grka)f na pr. ispitivanje konvergen-cije beskrajnih redova (Kosi), ill pretvaranje eliptickihil l uopste algebarskih integrala u visestruke periodickefunkcije (Abel, Gaus), bila bi »starima«, koji su jed-nostavne odredene kolicine trazili "za rezultate, vero-vatno izgledala kao duhovita igranja malo nastrana. Aza siroki popularni krug i danas je to tako. Nista ne-ma nepopularnije od moderne matematike. I u tomeje nesto od simbolike beskrajne daljine, distance. Svavelika dela Zapada, od Dantea do Parsifala, jesu ne-popularna, sva anticka, od Homera do pergamonskogoltara, jesu popularna, i to u najvisem stepenu.

15

I tako se najzad okuplja sva sadrzina zapadnjac-kog misljenja (u brojevima) u jedan klasicni granicniproblem faustovske matematike, koji sacinjava kljucza onaj tesko pristupacni pojam beskrajnoga -- -faus-tovski beskrajnoga - - potpuno dalek od beskonacno-sti arabljanskog i indiskog osecanja sveta. Radi se oteoriji granicne vrednosti, bilo da se broj shvati, u po-jedinostima, kao beskrajni red, bilo .kao kriva, bilokao funkcija. Ova granicna vrednost je najstroza su-protnost antickoj (do sada ne tako nazvanoj) granic-noj vrednosti, koja je u klasifinom granicnom proble-mu kvadrature kruga bila pod diskusijom. Sve do u18 vek, euklidovsko-popularne predrasude zamracilesu smisao diferencialnog nacela. Ma koliko se opreznoprimenjivao pojam beskrajno malog, uvek uz njega^os-taje jedan laki moment anticke stalnosti, privid koli-cine, iako je ni Euklid, kao takvu, ne bi priznao. Nulaje konstanta, ceo broj u linearnom kontinuum-u izme-du —1 i +1, Ojleru je skodilo, i mnogima posle nje-ga, u analitickim ispitivanjima sto je diferenciale sma-trao za nule. Tek od Kosi:a konacno uvedeni pojamgranicne vrednosti otstranjuje taj ostatak antickogosecanja broja i cini infinitezirrialni racun jednim ne-protivrecnim sistemom. Tek korak od »beskrajrio ma-le kolicine« do »donje granicne vrednosti svake mo-

-135


guce konacne kolicine« vodi koncepciji promenljivogbroja, koji se krece u svakoj od nule razlicitoj konac-noj kolicini, a sam, dakle; ne nosi vise ni najmanjuoznaku kolicine. Granicna vrednost u ovom konacnomobliku nije vise uopste »ono cemu se priblizava«. Onapretpostavlja to samo priblizavanj e, taj proces, luoperaciju. Ona nije stanje, nego odnosaj. Ovde, u od-lucnom problemu zapadnjacke inatematike, otkriva seiznenada da je nasa dusevnost istoriski nastrojena*.

16

, Osloboditi geometriju opazaja, algebru pojma ko-licine, obe spojiti u mocnu zgradu teorije funkcija saone strane elementarnih granica konstrukcija i racu-na: to je bio veliki put zapadnjackog misljenja u bro-jevima. — Tako se anticki, stalni, broj rastvorio u pro-menljivi. Geometrija, postavsi analiticka, izgubila je,sve konkretne oblike. Ona zamenjuje matematicko te-lo — na cijoj su nepomicnoj slici nalazene geometriskevrednosti — apstraktno-prostornim odnosima, koji,najzad, uonste ne mogu ni da se primene na cinjeniceculno-prisutnih opazaja. Ona prvo smenjuje opticketvorevine Euklidove geometriskim mestima u odnosuna koordinatni sistem ciji se pocetak moze proizvolj-no izabrati. Ona svodi, zatim, predmetno bice geomet-riskog objekta na zahtev da, za vrenie operacije (kojaje upucena na jednacine a ne vise na merenja), izabra-ni sistem ne sme da se menja. Uskoro se koordinateshvataju samo jos kao ciste vrednosti, koje ne pret-stavljaju toliko polozaj tacaka kao apstraktnih pro-stornih elemenata, koliko ga samo reprezentuju i za-menjuju. Broj, granica onoga sto je postalo, nije vi§esimbolicki pretstavljen slikom jedne figure, nego sli-kom jedne jednacine. »Geometrija« izvrce svoj smisao:kordinatni sistem kao slika iscezava, a tacka je sadapotpuno apstraktna brojna grupa. Arhitektura Rene-sansa prelazi, novacenjima Mikelandzela i Vinjole, ubarok: to je tacna slika ovog unutrasnjeg preobrazajaanalize. Na fasadama palata i crkava postaju culne cis-te linij e nestvarnima. Na mesto jasnih koordinata fio-

1 »Funkcija, pravo shvacena, jeste bide zamisljeno uakcrji« (Gete).

136


rentinsko-rimskih polozaj a stubova i raspodele spra-tova, pojavljuju se »infinitezimalni« element! izvijenih,tekucih, gradevinskih delova, voluta, kartusa. Kon-strukcija iscezava u obilju dekorativnoga, matematic-ki receno: funkcionalnoga; stubovi i pilastri, po gru-pama i snopovima skupljeni, provlace se, bez odmori-sta za oko, kroz frontove, skupljaju se i rasturaju; po-vrsine zidova, tavanice, spratovi gube se u poplavi struk-tura i ornamenata, iscezavaju i raspadaju se podsvetlim utiscima boja. A svetlost, koja titra nad ovimoblikovnim svetom zreloga baroka (od Berninia oko1650 do rokoko-a u Drezdi, Becu, Parizu), postala jecisto muzikalni element. Drezdenski Zwinger - - to jejedna simfonija. Sa matematikom razvila se u 18 vekui arhitektura u svet oblika sa muzikalnim karakterom.

17

Na putu ove matelnatike morao je najzad nastu-piti trenutak kada su se ne samo granice vestackihgeometriskih slika nego i granice cula vida osetileuopste, sa strane teorije kao i od strane same duse(u njenom naletu za bezobzirnim izrazom svojih unu-trasnjih mogucnosti), kao granice, kao smetnja, ko-jom je, dakle, ideal transcendentne prostornosti staonacelno nasuprot ogranicenim mogucnostima nepo-srednp videnog. Anticka dusa, koja je punoni odanos-cu prema platonovskoj i stoickoj »ataraksiji« pustalada vazi i da vlada ono sto je culno i koja je svoje ve-like simbole — kako to dokazuje eroticki skriveni smi-sao pitagorejskih brojeva — pre primala no sto ih jedavala, nije mogla telesno »sada« i »ovde« nikadavoljno da prekoraci. A dok se pitagorejski broj otkri-va u bicu datih pojedinacnih stvari u prirodi, broj De-kartov, i matematicara posle njega, bio je nesto stose morale osvajati i zadobijati, jedan gospodarski ap-straktni odnos, nezavisan od svake culne datosti i usvako doba spreman da ta nezavisnost prema prirodiodrzi u vaznosti. Volja za moci (da upotrebimo Niceo-vu veliku formulu) lezi i u ovoj energiji zapadnjackogbroja nasuprot opazaju, volja koja obelezava stav se-vernjacke duse prema svetu, pocev od najranije go-tike Eda, katedrala, krstaskih ratova, pa i od osvajac-kih Vikinga i Gota. To je »dinamika«. U apoliniskoj

137


matematici sluzi duh oku, u fauslovskoj duh savladu-je oko.

Matematicki, »apsolutni«, tako potpuno ne-anticki,prostor nije bio vec od samog pdcetka — a to mate-matika u svome bojazljivom postovanju helenskih tra-dicija nije se usudivaia da primeti — neodredena pro-stornost dnevnih utisaka, popularnog slikarstva, ioboz-njeg jednoznacnog i pouzdanog apriornog opazaja Kan-tovog, vec cisti apstrakttim, idealni i neispunljivi pos-tulat duse, kojoj je sve manje bila dovoljna culnostkao izrazajno sredstvo i koja se najzad, strasno odnje odvratila. Unutrasnje oko se probudilo.

Sada su tek duboki mislioci osetili da euklidovskageometrija, jedina i tacna za naivni pogled svih vreme-na, posmatrana sa ovog visokog stanovista, nije nistadrugo do hipoteza, cije se jedino i iskljucivo vazenjeprema drugim, sasvim neopazajnim, vrstama geometri-ja (sto pouzdano znamo od Gausa) nikada nije mogloni dokazati. Srz ove geometrije, aksiom Euklidov oparalelnima, jeste tvrdenje koje se moze zameniti dru-gim (da, naime, kroz jednu tacku nema prema jednojpravoj nijedna paralelna, da ih ima dve, ill i vise). Svata tvrdenja vode potpuno neprotivrecnim trodimen-zionalnim geometriskim sistemima; a ovi se mogu pri-meniti u fizici , pa i u astronomiji; katkada, morajuse i pretpostavlti Euklidovom tvrdenju.

Vec prosti zahtev neogranicenosti prostornoga pro-tivreci pravom karakteru svakog neposrednog opaza-nja, koje zavisi od postojanja svetlosnih otpora, dakleod materijalnih granica. A taj zahtev, pocev od Rima-na i njegbve teorije prostora koji su neograniceni alinisu zbog svoje krivine beskrajni, ima se razlikovatiod beskrajnosti. Ali se mogu zamisliti apstraktna na-cela ogranicavanja, koja, u sasvim novom smislu, pre-koracuju mogucnost opticke ogranicenosti. Za onogako dublje gleda vec u kartezijanskoj geometriji posto-ji teznja da se prede preko tri dimenzije dozivljenogprostora kao preko granice koja nije nuzna za sim-boliku brojeva. Pa iako je tek od 1800, otprilike, pret-stava visedimenzionalnih prostora (bolje bi bilo da seta rec zameni novom) postala prosirenom osnovomanalitickog misljenja, ipak je prvi korak zato ucinjen-u trenutku kada su stepeni (bolje logaritmi) odvoje-ni od svog prvobitnog odnosa prema culno ostvarlji-

138

P&OPAST ZAPADA O smislu brojeva.

vim povrsinama i telima i — primenotn iracionalnih ikompleksnih izlozitelja uvedeni, kao odnosajnevrednosti sasma opste vrste, u oblast funkcionalnoga.Ko ovde uopste moze da prati ova razlaganja, shvati-ce da je korakom od a* (kao prirodnog maksirauma)na an — bezuslovnost prostora od tri dimenzije vecukinuta.

Posto je jednom prostorni element tacke izgubioonaj jos uvek opticki karakter preseka koordinata ujednom opazajnom sistemu i bio definisan kao grupaod tri nezavisna broja, nije bilo vise nikakve unutras-nje smetnjc da se broj 3 zameni opstim brojem n.Nastupa obrtanje pojma o dimenzijama: merni broje-vi ne obelezavaju vise opticke osbbine jedne tacke upogledu njenog polozaja u sistemu, vec dimenzije ne-ogranicenog broja pretstavljaju potpuno apstraktne o-sobine jedne brojne grupe. Ova brojna grupa (od n ne-zavisno poredanih elemenata) jeste slika tacke. Onase zove tacka. Iz toga logicki razvijena jednacina zovese ravan, jeste slika ravni. Skupni pojam svih tacakaod n dimenzija zove se n-dimenzionalni prostor1. Uovim transcendentnim prostornim svetovima, koji sene odnose vise ni na kakve vrste culnosti, vladaju od-nosi iz analize, koji se stalno poklapaju sa rezultatimaeksperimentalne fizike. Ova prostornost viseg reda je-ste simbol koji ostaje potpuno svojinom zapadnjackogduha. Samo taj duh poku§ao je, i umeo, da poveze svesto je postalo i stb je prostorno u te oblike, samo onje pokusao, i urneo, da ovim nacinom prisvajanja (se-timo se pojma »tabu«) ono sto je strano i tude zakli-nje, primorava i savladuje i, time, »saznaje«. Tek u tojsferi misljenja u brojevima, koja je pristupacna jossamo yrlo malom broju ljudi — dobijaju karakter ne-ceg stvarnog cak i tvorevine kao sto su sistemi hiper-kompleksnih brojeva (kvaternioni iz vektorskog racu-na) pa i sasvim nerazumljivi znaci kao oon, Ima dase shvati da stvarnost nije samo culna stvarnost, i da,sta vise, dusevnost moze da ostvaruje svoju ideju i usasvim drugim tvorevinama koje nisu opazajne.

1 Sa stanovista nauke o mnoziraama zove se uredenamnozina ta6aka, bez obzdra na broj dimenzija, telom, amnozina od (n-1) dimenzija u odnosu. na onu pryu povrsi-nom. »Ogranicenje« (ivica, strana) jedne mnozine tacakapretstavlja mnozinu tacaka 'nize potencije.

139

SPENGLER Propast Zapada PROPAST ZAPADA O smislu brojeva

18

Iz ove velicanstvene intuicije simbolickih prostor-iih svetova sleduje poslednje i zavrsno shvatanje ce-okupne zapadnjacke matematike: prosirenje i produ-

hovljenje teorije funkcija u teoriju grupa.

Grupe su mnozine ili skupni pojmovi jcdnovrsnihmatematickih tvorevina. Na primer: skupnost svih di-erencialmh jednacina izvesnog tipa mnozine koje su

sagradene i uredene slicno Dedekind'ovom brojnom te-lu. Radi se tu, kako osecamo, o svetovima sasma no-vih brojeva koji za unutrasnje oko posvecenoga ipakiisu sasvim liseni izvesne culnosti. Nuzno je sad ispi-

i izvesne elemente ovih neverovatno apstraktnihbhkovnih sistema, elemente koji su, u odnosu na jed-i jedmacnu grupu operacija -- transformacija siste-

- nezavisni od njihovih uticaja, tj. elemente koiisu mvanantni. Opsti zadatak ove matematike dobija(po Klajnu) ovakav oblik: »Data je jedna n-dimenzio-alna raznovrsnost (»prostor«) i jedna grupa transfer-

macija. Tvorevine koje pripadaju raznovrsnosti trebada se ispitaju u pogledu onih njihovih osobina kojese ne menjaju sa transformacijama grupe«.

Na ovom najvisem vrhu zakljucuje svoj razvoimatematika Zapada - - posto je isrpla sve svoje unu-trasnje mogucnosti i posto je ispunila svoje odrectenjeda bude shka i najcistiji izraz ideje faustovske dusev-

J istom smislu je to ucinila matematika antic-ke kulture u 3 veku. Obe nauke - - jedine ciju organ-sku strukturu mozemo vec danas istoriski prozreti —postale su iz koncepcije potpuno novog broja (Pita-gora i Dekart); obe su u sjajnom uzletu, posle jedno

;ka, dostxgle svoju zrelost; i obe su zavrsile — poslecvetanja od tri veka — zgradu svojih ideja, bas u vre-me kada je kultura kojoj su pripadale presla u svet-sko-gradsku civilizaciju. Ova duboko znacajna veza bi-ce kasnije objasnjena. Sigurno je da je za nas vremevelikih matematicara proslo. Danas je u toku isti onajrad odrzavanja, zaokrugljivanja, rafinovanja, odabiranja, pun talenata, sit an rad na mesto velikih stvaranja,koji karakterise i aleksandrinsku matematiku kasnoghelenizma.

Istoriska jedna shema razjasnice to jos bolje:

ANT1KA ZAPAD

1. KONCEPCIJA NOVOG BROJA:

Oko 540Broj kao kolicina

Pitagoreici(Oko 470 pobeda plastikenad fresko-slikarstvom)

Oko 1630Broi kao odnos

Dekart, Ferma, Paskal;Njutn, Lajbnic (1670)

(Oko 1670 pobeda muzikenad uljanira slikarstvom)

2. VRHUNAC SISTEMATSKOG RAZVIJANJA

450—350Platon, Arhitas

Eudoksos(Fidija, Praksitel)

1750—1800Ojler, Lagrani

Laplas(Glut. Hajdi, Mocart)

3. UNUTRASNJI ZAVRSETAK SVETA BROJEVA

300—250Euklid, Apolonije

Arhimed(Lizip, Leohares)

Posle 1800Gaus, Kosi,

Riman(Betoven)

140141

GLAVA DRUGA

PROBLEM ISTORIJE SVETA

PRVI DEO

FIZIOGNOMIKA I SISTEMATIKA

1

Sad je, najzad, moguce da se ucini odlu6ni koraki da se skicira slika istorfje, slika koja ne zavisi viseod slucajnog stanovista posmatraca u nekoj -- njego-voj — j »sadasnjici« ni od njegove osobine kao zainte-resovanog clana samo jedne kulture, cije ga religiske,duhovne, politicke, socijalne tezenje zavode da isto-riski materijal ureduje iz vrernenski i prostorno ogra-nicene perspektive i da, time, namece dogadanju svo-jevoljni i povrsni oblik koji je u sustini tud i stran zato dogadanje.

Ono sto je do sada nedostajalo — jeste distancaod predmeta. U pogledu prirode, ona je davno postig-nuta. Tu je svakako i bilo lakse da se ona postigne.Fizicar gradi, kao nesto sto se samo po sebi razume,mehanicko-uzrocnu sliku svoga sveta, kao da on sami nije tu.

Al i i u oblikovnom svetu istorije moguce je istoto. Mi samo do sad za to nismo znali. Ponos roodernihistoricara je da budu objektivni, ali oni time odaju ka-ko su malo svesni svojih sopstvenih predrasuda. Otu-da se mozda sme reci, a to ce se kasnije i uciniti, dado sada nije bilo pravog pisanja istorije u faustovs-kom stilu. A to znaci takvog koje ima dovoljno distan-ce da u skupnoj slici svetske istorije i samu sadas-

143


njost posmatra kao nesto beskrajno daleko i strano,sadasnjost koja je to sto jeste — samo u odnosu najednu od bezbrojnih ljudskih generacija. Da posmatrai nju, tu sadasnjost, kao epohu koja nema vecu vaz-nost no sve ostale, da je posmatra bez falsifikatorskogmerila ma kakvih ideala, bez odnosa prema sebi sa-mome, bez zelja, brige i licnog unutarnjeg ucesca kak-vo zahteva prakticki zivot. Distancu koja — da govori-mo sa Niccom koji je nije ni izdaleka dovoljno imao— dozvoljava da se celdkupiia cinjenica »covek« sa-gleda sa ogromne daljirie; jedan pogled na sve kultu-re, pa i sopstvenu, kao na niz vrhova jedne planine nahorizontu.

Tu je valjalo jos jednom izvrsiti Kopernikovo de-lo, ono oslobodenje od privida u ime beskrajnog pro-stora, koje je zapadnjacki duh izvrsio vec odavno upogledu prirode, kada je sa ptolomejskog sistema pre-sao na ovaj koji danas vredi samo za njega — i, time,iskljucio slucajno stanoviste posmatraca na jednoj je-dinoj planeti kao merodavno.

Istorija sveta treba i moze da se oslobodi toga daposmatra dogadaje sa slucajnoga mesta doticnog »no-vog vremena«. Nama izgleda da nas 19 vek beskrajnobogatiji i vazniji nego recimo 19 pre Hrista, ali i me-sec nam izgleda veci od Saturna i Jupitera. Fizicar sedavno oslobodio predrasude relativne daljine; istori-ricar jos nije. Mi dozvoljavamo sebi da kulturu Grkaobelezimo kao stari vek, relativno, prema nasem no-vom veku. A da li je on to bio i za fine i istoriski vi-soko obrazovane Egipcane na dvoru velikog Tutmozisa— hiljadu godina pre Homera? Za nas, dogadaji kojisu se odigrali od 1500—1800 godine na tlu ZapadneEvrope ispunjuju najvazniju trecinu svetske istorijeuopste. Za kineskog istoricara koji gleda unazad na4000 godina kineske istorije, i iz nje sudi, te nase go-dine su samo kratka i malo znacajna epizoda, ni iz-daleka toliko vazna koliko, na primer, stoleca Han-di-nastije (206 pre Hr. do 220 po Hr.), koja cine epohuu »istoriji sveta« toga kineskog istoricara.

Oslobditi, dakle, istoriju od licne predrasude po-smatraceve — to je namera svega sto ovde sleduje. Tapredrasuda cini, u nasem slucaju, od istorije sveta ug-lavnom istoriju jednog fragmenta proslosti; daje jojza cilj slucajno-sadanja zbivanja koja su utvrdena u

144

PROPAST ZAPADA Problem istorije sveta

Zapadnoj Evropi; a kao merilo kojhn se ocenjuje znacajnost onoga sto se postiglo i sto se jos ima posticinamece joj trenutno vazece ideale i interese.

Priroda i istorija: tako stoje za svakog covekajedna prema drugoj dve krajnje mogucnosti da sestvarnost koja ga okruzuje uredi kao slika sveta.Stvarnost je priroda ukoliko sve postajanje podredujeonome sto je postalo; ona je istorija ukoliko sve stoje postalo podreduje postajanju. Stvarnost se sagledtikriticki u svome liku »predocenom u secanju«: takopostaje svet Platona, Rembranta, Getea, Betovena; —il i se shvata u svome prisutno culnom stanju: to susvetovi Parmenida i Dekarta, Kanta i Njutna. »Sazna-vati« u strogom smislu te reci jeste onaj dozivljajnicin ciji se izvrseni rezultat zove »priroda«. Ono stoje saznato i prirodno identicno je. Sve sto je saznato,kao sto je dokazao simbol matematickog broja, jestepo znacenju jednako sa mehanicki ogranicenim, saonim sto je jednom za svagda tacno, sa .stavljenim.Priroda je skupni pojam zakonito nuznoga. Ima samozakona prirode. Nijedan fizicar koji shvata svoje od-redenje nece hteti da ovu granicu prede. Njegov za-datak je da utvrdi skup, dobro uredeni sistem, zako-na koji se mogu naci u slici njegove prirode, i, jos vi-se, zakona koji pretstavljaju sliku'n/egove prirode is-crpno i bez ostatka.

Sa druge strane: sagledati — potsecam na rec Ge-teovu; »Sagledati treba dobro razlikovati od gledati«— jeste onaj dozivljajni akt koji, dok se izvrsuje. jes-te sam sobom istorijti. Dozivljeno, to je ono sto sedogodilo, to je istorija.

Svako dogadanje biva samo jednom i nikad se neponavlja. Ono podlezi nacelu pravca (»vremena«), na-celu neobrtljivosti. Ono sto se dogodilo, stavljeno na-suprot postajanju kao ono sto je postalo il i nasuprotzivome kao ukoceno, pripada nepozivo proslosti. Ose-canje o tome jeste strah od sveta. A sve sto je saznato jeste vanvremensko, niti je proslo niti je buduce,vec je prosto »tu«, pa je od trajnog vazenja. To pripa-da unutarnjoj osobini prirodno-zakonitoga. Zakon, ono

145


sto je stavljeno, spada u anti-islorisko. On iskljucujeslucaj. Zakoni prirode su oblici bezizuzetne, sledstve-no anorganske, nuznosti. Jasno je onda zasto se mate-matika, kao red onoga sto je postalo, kroz broj uvekodnosi na zakone i uzrocnost, i samo i jedino na njih.

Postajanje »nema broja«. Samo mrtvo — a zivosamo utoliko ukoliko sc apstrahuje od njegove zivot-nosti — moze biti brojano, mereno, rasclanjavano. Ci-sto postajanje, zivot, jeste u torn smislu bezgranicno.Postajanje je sa one strane domasaja uzroka i posledi-ca, zakona i mere. Nijedno duboko i pravo istorisko is-pitivanje nece traziti uzroenu zakonitost; inace ne bishvatilo svoju pravu sustinu.

Medutim, posmatrana istorija iiij e cisto postajanje; ona je samo slika, jedan oblik sveta koji zraci izsvesti posmatraca, slika u kojoj postajanje gospodarionim sto je postalo. Kad se u istoriji drzi onoga stoje postalo, dakle jednog nedostatka, stvara se moguc-nost da se dobije od istorije nesto »naucno«. Ukolikose vise toga drzi, utoliko ona izgleda vise mehanicka,vise razumska, vise uzrocna. I Geteova »ziva priroda«,potpuno ne-matematicka shka sveta, imala je u sebijos toliko mrtvog i ukocenog da je on mogao obradi-vati naucno bar njen prednji plan. Ako se na torn dr-zanju onoga sto je postalo ne insistira, onda je istori-ja gotovo samo cisto postajanje, onda je sagledanjepostalo dozivljajem koji dozvoljava samo jos razne vr-ste umetnicke recepcije. Ono sto je Dante video kaosvetsku sudbinu pred svojim duhovnim okom, to onne bi mogao naucno uobliciti; ni Gete ono sto je videou_ velikim trenucima svog stvaranja Fausta; ni Plotin,ni Dordano Bruno svoje likove, koji nisu bili rezultatispitivanja. U tome je najvazniji uzrok spora oko unu-tarnjeg oblika strukture istorije. Pred istim predme-torn, pred istim materijalnim cinjenicama, svaki po-smatrac ima, po svojoj nastrpjenosti, drugi utisak ce-line, neshvatljiv i nesaopstljiv, onaj koji lezi u njego-vu naucnom misljenju i daje mu licnu boju. .Stepenonoga sto je postalo uvek ce biti razlicit u gledanjudva coveka. Dovoljan razlog da se nikada ne mogusporazumeti ni o zadatku ni o metodi. Svako okriv-Ijuj e drugoga da bas njemu, torn drugom, nedostajejasno misljenje, a ipak je ono »nesto«, sto je tim iz-razom obelezno, nesto sto nije ni u cijoj vlasti( nesto

146


sto nije gore nego, nuznini nacinom, uvek jedno bice .sasvim druge vrste. To isto vredi i za svaku nauku 6prirodi.

Ali , valja se cvrsto drzati ovoga: hteti istoriju ob-raclivati naucno, u krajnjoj linij i je uvek nesto protiv-recno. Prava iiauka dopire dok vaze pojmovi »tacno«i »lazno«. To vredi o matematici, pa dakle i o istoris-koj pr^dnauci koja skuplja, ureduje i pregleda mate-rijal. A pravi istoriski pogled, koji tek otuda zapoci-nje, pripada oblasti znacenja u kojoj nisu merodavnereci »tacno« i »Iazno« nego »plitko« i »duboko«. Pravi

fizicar nije dubok vec »ostrouman«. Tek kad napustioblast radnih hipoteza i dodirne poSlednje stvarij onmoze biti dubok — all je tada vec postao metafizicar.Prirodu treba obradlvati naucno, a o istoriji trebamastati. Vele da je stari Leopold Ranke jednom rekaokako" je Skotov roman Quentin Durward bas pravo pi-sanje istorije. Tako i jeste: dobro istorisko delo imato preimucstvo sto citalac moze biti svoj sopstveniValter Skot.

Na drugoj strani, tamo gde treba da vlada carstvobrojeva i egzaktnog znanja, Gete je nazvao »zivom pri-rodom« bas ono sto je bilo neposredno sagledanje ci-stoga postajanja i samouoblicavanja, dakle ono sto je,

I kako smo ovde utvrdili. istorija. Njegov svet je bionajpre organizam, bice, pa se moze pojmiti da nje-gova istrazivaiija iako su nosila spoljasnje fizikalnoobelezje, ne idu ni za brojevima, ni za zakonima, niza uzrocnoscu vezanom u formulama, niti uopste zama kakvim rasclanjavanjem, nego da su ona najprejedna morfologija u najvisem smislu. Otuda ona izbe-gavaju specificno zapadnjacko (i vrlo neanticko) sred-stvo svakog kauzalnog posmatranja, eksperinient kojimeri; ali opet nigde ne mogu bez njega. Njegovo po-snjatranje zemljine kore uvek je geologija, nikada mi-neralogija (koju je on nazivao naukom o ne£em stoje mrtvo).

Recimo jos jednom: nema tacne granice izmeduobe vrste shvatanja sveta. Ma koliko bili suprotni po-stajanje i ono sto je postalo, sigurno je da u svakojvrsti naseg razumevanja ima i jednog i drugog. Isto-rij u dozivljuje onaj koji i jedno i drugo sagleda kaonesto sto postaje, sto se izvrsuje; prirodu saznaje onajkoji i jedno i drugo rasclanjuje kao nesto sto je po-stalo, kao nesto svrseno i ispunjeno.

147


U svakom coveku, svakoj kulturi, svakom stepoimkulture, lezi prvobitna jedna dispozicija, jedna prvobitna naklonost i predodredenje da pretpostavlja jc-dan od ova dva oblika kao ideal razumevanja sve laCovek Zapada je u velikoj meri istoriski nastrojen';anticki covek bio je to u vrlo maloj meri. Mi prat in 10sve dato sa obzirom na proslost i buducnost, antika jopriznavala kao bice samo prisutnost u obliku tackrSve ostalo bilo je mit. Mi imamo pred sobom u sva-kom taktu nase muzike, od Palestrine do Vagnci.i,simbol postajanja; Grci u svakoj od svojih statua simbol ciste sadasnjice. Ritam tela pociva u istovremenomodnosaju delova, a ritam fuge u vremenskom proticanju.

Tako izlaze pred nas nacela oblika i zakona k ; i < >dva osnovna elementa svakog formiranja sveta. Ukoli-ko odlucnije slika sveta nosi crte prirode, utoliko nc-ogranicenije vazi u njoj zakon i broj. Ukoliko cistijosvet biva sagledan kao nesto vecno postajuce, utolikoje dalje od brojeva neuhvatljivo obilje njegovog uoblicavanja. »Lik je nesto pokretljivo, nesto sto postaje,nesto sto prolazi. Nauka o likovima je nauka o promenama. Nauka o metamorfozi je kljuc za sve znakoprirode«, veli se u jednoj zabelesci iz Geteove zaostavstine. Tako se, u pogledu na metodu, razlikuje Getco-va mnogo navodena »egzaktna culna masta«, na koju ,nesmetano deluje ono sto je zivo1, od egzaktno;1,umrtvljujuceg postupka moderne fizike. Ostatak dru-gog elementa, koji ce se uvek nalaziti, pojavljuje sou strogoj nauci o prirodi pod oblikom teorije i hipo-teza, koje se nikada ne mogu izbeci, ciji opazajni sadrzaj ispunjuje i nosi sve sto je broj i formula. U is-

1 Anti-istorisko, fcao izraz odlucno sistematickog nastrojenja, valja dobro razlikovati od a-istoriskog. Ppceuik4 knjige Sveta kao volje i pretstave (§ 53) karakteristicanje za coveka koji misli anti-istoriski, tj. koji suzbija i /teoretskih razloga ono sto u njemu kao istorisko poslo/ipa ga odbacuje. Nasuprot tome, helenska a-istoriska pri-roda to »istorisko« niti itna niti razume.

1 »Ima pra-pojava koje mi, u njihovoj bozanskpj jeclnostavnosti, ne treba da ometamo, niti da na njih isiauticemo (Gete).

148


loiiskom ispitivanju to je hronologija, tj. ona mrezai M u j i - v a koja se unutrasnje oseca kao potpuno tudal"> ' , ia jan ju (a ovde se nikad tako ne oseca), ona mre-ftu koja opleta i prozima istoriski oblikovni svet kao

a brojeva godina ili kao statistika. Tu ne mozel u l l ni govora o matematici. Hronoloski broj oznacavaono sto je samo jedanput stvarno, a matematicki ono

> je stalno moguce. Prvi opisuje likove i ocrtavaf|)ohe i cinjenice za razumsko oko; on sluzi istoriji,Mnig i je sam sobom zakon, koji on i hoce da utvrdi;on jc kraj i svrha ispitivanja. Hronoloski broj je po-/ . i j i n l j e n iz prave pravcate nauke, matematike, kaoMvdstvo za jednu prednauku. Al i se to njegovo svojMv o u upotrebi ne vidi. Valja se uneti u razliku ovadva simbola: 12x8 = 96 i 18 oktobar 1813. Tu seupolreba brojeva razlikuje potpuno kao i upotreba re-ri n prozi i u poeziji.

Jos nesto drugo valja ovde primetiti. Posto je po-sl; i janje u osnovi onoga sto je postalo, a istorija pret-sl; iv l j a red slike sveta u smislu postajanja, to je is-i n i i j a prvobitni, a priroda u smislu izradenog meha-ni / ina sveta kasni oblik sveta, oblik koji stvaraju tekI j u d i zrelih kultura. Ustvari, tamni pra-dusevni okolnisvi't najranijeg Ijudstva, o cemu nam i danas svedo-« i - njegovi religiozni obicaji i mitovi, onaj svet, potpu-no organski, pun proizvoljnosti, neprijateljskih demo-n.i i cudljivih sila, jeste jedna celina, ziva, neuhvatlji-\,\. zagdnetno nesracunljiva, sva u pokretu. Neka seua/.ove i prirodom: ali to nije nasa priroda, mrtvi ot-s j aj duha koji zna. Ovaj pra-svet odzvanja jos, kaoi l c - o davno minulog Ijudstva, samo u decjoj dusi i ud i i sL velikih umetnika, usred jedne stroge »prirode<;k o j u oko pojedinca gradi i dize gradski duh zrelihkul tura, tiranskim pritiskom. U tome je razlog za onun.ulrazenu zapetost > izmedu naucnog (»modernog«) ininetnickog (»neprakticnog«) gledista na svet, koju po-/naje svako kasno doba. Covek od cinjenica i pesniknikada se nece razumeti. Tu je i razlog sto svako isto-i r . k o istrazivanje, koje tezi da bude nauka, a kojenvc-k mora da nosi u sebi nesto od detinjstva i od sna,ncsto geteovsko, lako pada u opasnost da postane sa-mo fizika javnoga zivota, »materijalisticka« — kakoj r sama sebe naivno nazvala.

149

'


»Priroda« u egzaktnom smislu jeste redi, na co-veka velikih gradova kasnih kultura ograniceni, mo/da vec staracki, nacin da se stvarnost uzme u posed.A istorija je naivni i mladalacki, a i nesvesniji, nacinza to isto, nacin svojstven celom covecanstvu. Tak<>bar stoje jedna prema drugoj: priroda u brojevima,bez tajni, rasclanjiva i rasclanjena priroda Aristole-la i Kanta, sofista i darvinista, moderne fizike i hemi-je, prema dozivljavanoj, bezgranicnoj, osecajnoj pri-rodi Homera i Eda, dorskog i gotickog coveka. Ko oyoprevidi, ne razume uopste sustinu istoriskog posmal-ranja. Ono je pravo »prirodno«, a egzaktna mehanickiuredena priroda jeste vestacko shvatanje duse prem.isvom svetu. Pa ipak, il i has zato, modernom covekuje nauka o prirodi laka, a istorisko posmatranje tesko. I

Pokreti mehanistickog misljenja o svetu, cija joteznja uperena, potpuno i sva, na matematicko ogra-nicavanje, logicko razlikovanje, uzrok i posledicu, ra-no se pojavljuju. Nalazimo ih u prvim stolecima svi likultura, jos slabe, jos jedinacne, gde jos iscezavaju nobilju religiozne svesti o svetu. Imenujem RodzernBekna. Uskoro ti pokreti dobijaju strozi karakter: ne-dostaje im (kao i svemu sto se duhovno osvaja i stt i l-no biva ugrozeno od ljudske prirode) karakter gospt>-darski i iskljuciv. Neopazimice carstvo prostorno-poj-movnog (jer pojmovi su u svojoj sustini brojevi, oniimaju cisto kvantitativne osobine) prozima ,sav spo-Ijasnji svet pojedinca, izraduje u prostim utiscima cul-nosti (sa njima i ispod njih) mehanicku vezu uzrocncvrste, brojno zakonite, i najzad podjarmljuje budniisvest velikogradskog kulturnog coveka - - bilo to uegipatskoj Tebi, bilo u Babilonu, Benaresu, Aleksan-driji , bilo u zapadnjackim velikim gradovima. Podvrg:iva tu budnu svest velikogradskog kulturnog coveka !;>ko trajnom pritisku prirodno-zakonskog misljenja daona jedva moze da pobija predrasudu svake filozofij oi nauke (jer to i jeste predrasuda) koja se sastoji novome: to stanje u kome se taj covek nalazi treba d:ibude sam ljudski duh, a njegov pandan, mehanlcka s l i -ka sveta, treba da bude sam svet. Logicari, kao Aris-totel i Kant, ucinili su da taj nazor preovlada, all >Platon i Gete pobijaju.

150


Veliki zadatak saznanja sveta (koje je potreba co-iVeka. visih kultura), kao jedne vrste prozimanja celen|c)'ove egzistencije), zadatak. za koji on misli da je

i tin/an imati ga, zvali mi postupak tog zadatka naukomIl i lilozofijom, priznali mi il i osporavali, sa najprisni-

Ijom izvesnoscu, njegovo srodstvo sa umetnickim stva-fiilastvom i vernickom intuicijom — taj veliki zadatak|c, sigurno, u svakom slucaju isti. On je u tome da seul i l ikovn i jezik slike sveta pretstavi u svojoj cistoti:

i l l i k e sveta koja je predodredena bicu pojedinca, i ko-I M on. mora smatrati za svet sam, dok god ne pocneUporedivati.

U pogledu razlike izmedu prirode i istorije, ovajBUtlatak mora biti dvostruk. I priroda i istorija go-

e svojim sopstvenim, u svakom pogledu razlicitim,ul i l ikovni m jezikom. I u jednoj neodlucnoj slici sveta- kako to po svakodnevnom pravilu i biva -- mogii

n i l , - jedna drugoj smetati i nadmetati se, ali se nika-Hb ne mogu vezati u unutrasnje jedinstvo.

Pravac i prostiranje jesu vladajuce oznake po ko-i i n i . i se razlikuje istoriski utisak sveta od prirodnogUl i ska sveta. Covek nije nikako kadar da oba ova sve-1 ,1 uhlikuje istovremeno. Rec »daljina« ima karakteris-

i dyostruki smisao. Tamo, ona znaci buducnost;n v i l i ^ ona znaci prostornu distancu. Primetice se dai i i i i j s k i materijalist, nuznim nacinom, oseca vreme

[ku<> matematicku dimenziju. Obinuto tome, za rode-g umetnika, kao sto lirik a svih naroda dokazuje, da-

IJ ine pejzaza, oblaci, vidici, sunce koje zalazi, jesu uti- i i koji se nesavladljivo vezuju sa osecanjem necegi > i i i l i i c e g . Grcki pesnik odrice buducnost, sledstveno

l(\i ' vidi nista od nje i ne opeva nju. Zato sto pripada, on pripada sav blizini. Ispitivac priro-

' ! , produktivni covek razuma u pravom smislu, bio onrksperimentator kao Faradi, bio teoreticar kao Galilei,

[bl<> racundzija kao Njutn, nalazi u svom svetu samol "licine bez pravca, koje on meri, ispituje i ureduje.' . . H M O kvantitet podlezi shvatanju kroz brojeve, uzfoc-I H i n- odreden; pojmovno se moze uciniti pristupacnim

U li i l i formulisan u vidu zakona. Time su sve moguc-, flosli svakog pravog prirodnog saznanja iscrpene. Svi

> l < > i i i su kvantitativne veze ili , kako to fizicar izraza-i .vi fizikalni procesi proticu u prostoru. Anticki fi -

151


zicar bi taj izraz popravio u smislu antickog osecanjasveta koje odrice prostor, ne promenivsi cinjenicu, irekao: da se svi procesi »desavaju medu telima«

Istoriskim utiscima sve kvantitativno — tude je istrano. Njihov organ je drugi. Svet kao priroda i svetkao istorija imaju svoje sopstvene nacine shvatanja. Miih poznajemo i upotrebljujemo svakodnevno, iako dosada nismo bili svesni njihove suprotnosti. Postoji sa-znanje prirode i saznanje Ijudi. Postoji. naucno iskusl-vo i zivotno iskustvo. Neka se prati ova suprotnost dou poslednje dubine, pa ce se razumeti sta mislim.

Svi nacini da se shati svet mogu se oznaciti, nakraju krajeva, kao morfologija. Morfologija mehanic-koga i prostornoga, nauka koja otkriva i ureduje pri-rodne zakone i uzrocne odnose, zove se sisternatika.Morfologija organskoga, istorije i zivota, svega onogasto u sebi nosi pravac i sudbinu, zove se -fiziognomika.

Sistematski nacin posmatranja sveta postigao jena Zapadu svoj vrhunac za vreme prethodnoga veka,pa ga je i prema§io. Fiziognomicki nacin ima jos predsobom svoje veliko doba. Za sto godiha, sve nauke ko-je budu bile jos moguce na torn tlu bice odlomci jed-ne jedine ogromne fiziognomike svega ljudskoga. Toznaci »morfologija svetske istorije«. U svakoj nauci,i po svrsi i po sadrzini, covek prica sama sebe. Nauc-no iskustvo je duhovno .samosaznanje. Sa toga gledis-ta je ovde bila obradena matematika kao poglavlje fi -ziognomike. Nije se uzelo u obzir sta je pojedini ma-tematicar nameravao. Iskljuceni su naucnik kao takavi njegovi rezultati kao sastavni deo jedne kolicine zna-nja. Matematicar kao covek .cije delovanje cini jedandeo njegove pojave, a cije znanje i misljenje cini jedan deo njegovog izraza, jeste organ kulture, i samoje tu znacajan. Kroz njega ona govori o sebi. Kao lic-nost, kao duh koji pronalazi, saznaje, uoblicava, onpripada njenoj fiziognomiji.

Svaka matematika, koja bilo kao naucni sistem,bilo (kao u slucaju Egipta) u obliku arhitekture, ide-ju svoga, svome bicu urodenog, broja cini vidljivomza sve, jeste ispovest jedne duse. Ukoliko njeno name-ravano delovanje pripada samo istoriskoj povrsini, u-toliko i ono sto je u njoj nesvesno (broj sam i stii

152


njegovog razvitka sve do zgrade jednog zavrsenog sve-ta oblika) jeste izraz bica, krvi. M^na zivotiia istorija,njeno cvetanje i sasusivanje, njen duboki odnos prc-ma likovnim umetnostima, mitovima i kultovima istekulture — sve to pripada onoj drugoj, istoriskoj, vrstimorfologije, vrsti koju su jedva drzali mogucom.

Vidljiv a spoljasnja strana svake istorije ima; pre-ma tome, isto znacenje koje i spoljasnja pojava poje-dinog coveka: rast, izgled, stav, hod, ne jezik nego go-vorenje, ne ono sto je napisano nego pismo. Za poz-navaoca Ijudi — to je sve tu. Telo, sa svim svojim de-lovanjima, ograniceno, postalo, prolazno, jeste izrazduse. Ali , biti poznavalc Ijudi znaci poznavati i oneljudske organizme najveceg stila koje ja zovem kul-turama"; znaci shvatiti njihov izraz, njihov jezik, nji-hove radnje, onako kako ih shvatamo u coveka poje-dinca. -- Opisna, oblikovna fiziognomika je umetnostportreta, prevedena u duhovno. Don Kihot, Verter, 2i-lien Sorel jesu portreti jedne epohe. Faust je portrefccitave kulture. Isptivac prirode, morfolog, kad je si-stematicar, poznaje portret sveta samo kao imitativnizadatak. To je ono »verno prirodi«, »slicnost«, u slika-ra-zanatlije koji, u osnovi, prilazi poslu cisto matema-ticki. Pravi portret, u smislu Rembranta, jeste fizi -ognomika, tj. u jedan trenutak zbijena istorija. Niznjegovih autoportreta nije nista do jedna — pravageteovska - - autobiografija. Tako treba napisati bio-grafiju velikih kultura. Imitativni deo, rad strucnogistoricara na datumima i brojevima, samo je sredstvo,a ne svrha. Crtama lica istorije pripada sve ono sto sedo sada umelo procenjivati samo po licnim merilima,po koristi i steti, dobru i zlu, dopadanju i nedopada-nju: oblik drzave kao i oblik privrede, bitke kao i u-metnosti, nauke kao i bogovi, matematika kao i mo-ral. Sve uopste sto je postalo,. sve sto se pojavljuje,simbol je, izraz je duse. Valja ga posmatrati okompozmivaoca Ijudi, valja ga osetiti u njegovom znace-nju, a ne svoditi ga na zakone. I tako se dize istrazi-vanje do poslednje i najvise izvesnosti: »Sve prolaznosamo je uporedenje«.

Za saznanje prirode covek se moze vaspitati, a sa-znavalac istorije se rada. On shvata i prozima ljude icinjenice odjednom, iz jednog osecanja koje se ne uci,koje se izmice svakom namernom delovanju, a koje,u svojim najvisim momentima, dosta retko nailazi.

153


Rasclanjavati, definisati, uredivati, ogranicavati na uz-rok i posledicu — moze se kad se hoce. To je rad, aono drugo je stvaranje. Lik i zakon, uporedenje i po-jam, simbol i formula, imaju vrlo razlicite organe.Ono sto se ovde u toj suprotnosti pojavljuje jeste od-nos zivota i smrti, radanja i razaranja. Razum, sistem,pojam — ubijaju time sto »saznaju«. Oni cine saznano

"ukocenim predmetom koji se moze meriti i deliti. Sa-gledanje, opazajnost daje dusu: utelovljava ono sto jepojedinacno u zivo, prisno osecano jedinstvo. Pes-nistvo i istorisko ispitivanje slicni sujracunanje i sa-znanje isto tako. Ali , kako je jednom rekao Hebel: »Si-stemi se ne grade snevanjem, niti se umetnicka delasracunavaju, ili , sto je isto, izmisljavaju«. Umetnik,pravi istoricar, sagleda kako nesto biva. On postajanjedozivljuje jos jednom u crtama onoga §to posmatra.Sistematicar, bio on darvinist, bio fizicar il i logicar,il i pisao on pragmaticku istoriju, saznaje ono sto jepostalo. Dusa umetnikova je, kao i dusa kulture, ne-sto sto bi htelo da se ostvari, nesto savrseno i potpu-no, a na jeziku starije filozofije: mikrokozam. Siste-matski duh odvojen od culnosti — apstraktni — jestekasna, uza i prolazna pojava; pripada najzrelijim sta-dijima jedne kulture. Vezan je za gradove, u kojimase zivot sve vise i vise zbija i zgusnjava, sa njima se ipojavljuje i nestaje. Anticka nauka postoji samo pocevod Jonjana iz 6 veka pa sve do rimskog vremena. An-ticki umetnici postoje dotle dok postoji antika.

Jedna shema neka opet posluzi razjasnjavanju:

Dusa Svet' Mogucnost -> Usavrsavanje -» Stvarnost -

(iivot)

Postajanje —» Postaloi Pravac ProstornostBudno bice < .

Organsko MehamckoSimbol, slika Broj, pojam

I X iIstorija Priroda

Slika sveta ) Takt, oblik Napon, zakonFiziognomika SistematikaCinjenice Istine

154


Ako pokusamo da sebi objasnimo nacelo jedinstva,iz koga shvatamo svaki od oba ova sveta, nalazitno dase matematicki regulisano saznanje (utoliko odlucnijeukoliko je cistije) odnosi u svemu na nesto sto jestalno prisutno. Slika prirode, kako je fizicar posmat-ra, razvija se trenutno pred njegovim culima. Da jepriroda ista za svako budno bice i u svima vremeni-ma — to je vecinom precutana ali utoliko cvrsca pret-postavka svakog ispitivanja prirode. Jedan opit odlu-cuje »za navek«. Vreme se ne odrice, ali se ovakvimstavom od njega apstrahuje. Prava istorija, pak, po-civa na jednom isto tako izvesnom unutarnjem ose-canju o potpuno suprotnom. Istorija pretpostavljakao svoj organ jednu vrstu unutrasnje culnosti kojuje tesko opisati, ciji utisci proticu u beskrajnim mena-ma, tako da ne mogu biti skupljeni u jednu vremen-sku tacku. (O toboznjem »vremenu« fizicara bice kas-nije govora.) Slika istorije — bilo covecanstva, svetaorganizama, zemlje, il i sistema nekretnica — jeste sli-ka secanja. Ovde shvatamo secanje kao vise stanjekoje nikako nije svojstveno svakom budnom bicu, amnogima je dato samo u malom stepenu, kao jednuvrstu snage maste koja se prozivljuje svakog trenutkasub specie aeternitatis u stalnom odnosu na sve pros-lo i buduce. To je pretpostavka svake vrste misleiiogopazanja, samosaznanja i samoispovesti. U tome smi-slu anticki covek nema secanja, pa ni istorije, ni u se-bi ni oko sebe. »O istoriji ne moze niko suditi do onajkoji je proziveo istoriju na sebi samome« (Gete). Uantickoj svesti o svetu sve sto je proslo biva usisanou trenutnome. Neka se uporede izvanredno »istoriske«glave skulptura u naumburskoj katedrali, Direrove iRembrantove, sa glavama helenistickih kipova, recimosa poznatom statuom Sofokla. Prve pricaju svu isto-^iju jedne duse; crte drugih strogo su ogranicene naizraz jednog trenutnog bica. Te druge cute o svemusto je u toku zivota dovelo do toga bica — ako se otome uopste moze govoriti kod jednog pravog antic-kog coveka, koji je uvek »gotov«, a nikada nije »u po-stajanju«. ,

A sada je moguce da se nadu poslednji element!istoriskog sveta oblika. Bezbrojni likovi pojavljuju se

155


u beskrajnom obilju, nestaju i ponovo se dizu da opetproteku, jedna mesavina u hiljadama boja i svetlostipreliva se prividno u najslobodnijoj slucajnosti: toje, na prvi pogled, slika svetske istorije kako se siri,kao celina, pred unutrasnjim okom. Ali , pogled kojidublje prodire u ono sto je sustastveno izdvaja i iz-dize iz te proizvoljnosti ciste oblike koji su, gusto oba-vijeni, u osnovi svega ljudskog postajanja i samo sena silu otkrivaju.

Od te slike celokupnog svetskog postajnja, sa nje-govim mocno nagomilanim horizontima, kako je obu-hvata faustovsko oko, od postajanja zvezdanog neba,zemne kore, zivih bida, ljudi — uzmimo i posmatraj-mo sada samo sasvim malo morfolosko jedinstvo »is-torije sveta« u popularnom obicnom smislu, istorijeviseg ljudstva (o kome je Gete malo vodio racuna),koje sada obuhvata otprilike 6000 godina, ne ulazeci uduboki problem unutrasnje istovremenosti svih tih as-pekata. Ono sto daje smisao i sadrzinu svemu tomeprolazecem svetu oblika, i sto je do sada bilo dubokozatrpano pod jedva shvatljivom masom opipljivih »da-tuma« i »cinjenica«, jeste fenomen velikih kultura. Tekkada se ovi praoblici sagledaju, osete, izdvoje u svojojfiziognomickoj znacajnosti, moze se reci da smo mi,nasuprot sustini prirode, razumeli sustinu i unutrasnjioblik ljudske istorije. Tek sa takvog jednog izgleda iuvidanja sme ozbiljno da se govori o filozofij i istorije.Tek je tada moguce shvatiti, u njenoj simbolickoj sa-drzini, svaku cinjenicu u istoriskoj slici, svaku misao,svaku umetnost, svaki rat, svaku licnost, svaku epohu.Tek tada je moguce shvatiti istoriju samu, ne kao zbirprosloga bez pravog reda i unutrasnje nuznosti, veckao organizam najstroze grade i najsmisljenije podele,organizam u cijem razvoju slucajna sadanja prisutnostposmatraca ne oznacava nikakav otsek i gde buduc-nost vise ne izgleda bezoblicna i neodredljiva.

Kulture su organizmi. Istorija sveta je njihovskupni zivotopis. Ogromna istorija kineske ili antickekulture jeste morfoloski tacan pandan maloj istorijicoveka pojedinca, zivotinje, drveta il i cveta. To za fa-ustovski pogled nije zahtev nego iskustvo. Ako se ho-ce da sazna svuda ponovljeni unutarnji oblik, upored-na morfologija biljaka i zivotinja odavno je pripremi-

156

, PROPAST ZAPADA Problem istorije sveta

la metodu za to1. Sadrzina cele istorije iscrpljuje seu sudbini pojedinacnih kultura, koje jedna drugoj sle-duju, koje jedna pored druge rastu, koje se dodiruju,natsenjavaju, prigusuju. I kada se pusti da ispred du-ha produ njihovi likovi, koji su do sada lezali isuviseskriveni ispod povrsine trivialnog toka »istorije cove-canstva« — mora se uspeti da se nade tip, pra-lik, kulture uopste, Slobodan od svega beznacajnoga sto gamuti; pra-lik koji lezi u osnovi svih pojedinacnih kul-tura kao oblikovni ideal.

Razlikujem ideju jedne kulture, njene unutrasnje. mogucnosti, od njene culne pojave u slici istorije kaoizvrsenog ostvarivanja. To je odnos duse prema zivomtelu, njenom izrazu u svetlosnom svetu nasih ociju. Is-torija jedne kulture je progresivno ostvarivanje ono-ga sto je njena mogucnost. Ispunjenje znaci isto stoi kraj. Tako se odnosi apoliniska dusa, ciju ideju ne-ki od nas mozda mogu jos da osete i ponovo prozive,prema svome razvoju u stvarnosti, prema »antici«, cijeostatke pristupacne oku i razumu ispituju arheolog, fi -lolog, esteticar i istoricar.

Kultura je prafenomen sve prosle i buduce svet-ske istorije. Duboka i slabo ocenjena ideja Geteova,koju je on otkrio u svojoj »zivoj prirodi* i stalno po-lagao kao osnovu svojim morfoloskim istrazivanjima,ovde treba da se primeni u najtacnijem njenom smi-slu, na sve potpuno sazrele, u cvetu uginule, polu-raz-vijene, u klici ugusene tvorevine ljudske istorije. Toje metoda shvatanja osecanjem, a ne rasclanjavanja.»Najvise do cega covek moze dospeti jeste divljenje;i kada ga prafenomen zadivi, neka bude zadovoljan;vise mu se ne moze dati, a dalje iza toga on ne trebani da trazi: tu je granica«. Prafenomen je ono u ce-mu se cisto predocava ideja postajanja. Gete je jasnovideo ideju pra-biljke u liku svake pojedinacne, slu-cajno nastale, il i uopste moguce, biljke pred svojimduhovnim okom. Posao je u svom ispitivanju meduvi-licne kosti (os intermaxillare) od prafenomena tipakicmenjaka; u drugoj jednoj oblasti posao je od geo-loske slojevitosti, od lista kao praoblika svih biljnih

1 Nije to metoda zoolosko" »pragmatizma« darvini-sta u njihovu lovu za uzrocnim vezama, metoda koja ras-clanjuje, vec Geteova, koja sagleda i pregleda.

157


organa, od metamorfoze biljaka kao praslike svega or-ganskoga postajanja-. »Isti zakon moci ce se primenitina sve ostalo zivo«, pisao je on iz Napulja Herderu,kada mu je saopstio svoje otkrice. To je bio pogledna stvari koji bi razumeo jedan Lajbnic; vek Darvinovbio mu je beskrajno udaljen.

Al i ne postoji Jos uopste posmatranje istorije ko-je bi bilo potpuno slobodno od metoda darvinizma, tj.od sistematske prirodne nauke koja pociva na naceluuzrocnosti. A nikada nije bilo ni govora o strogoj i ja-snoj fiziognomici, potpuno svesnoj svojih sredstava igranica, cije bi se metode tek imale iznaci. Tu je ve-lik i zadatak 20 veka: da brizljivo otkrije unutarnjugradu onih organskih jedinica kroz koje se i na ko-jima se vrsi istorija sveta, da izluci ono sto je morfo-loski nuzno i bitno od onoga sto je slucajno, da pojmiizraz dogadaja i da pronade onaj jezik koji je u nje-govoj osnovi.

Nepregledna masa ljudskih bica, reka bez obala,koja izbija iz mracne proslosti, gde nase vremenskoosecanje gubi svoju delatnost uredivanja i gde nemir-na masta — ili strah -- docarava u nama sliku geo-loskih zemljinih perioda, da bi iza nje skrila nikadaresljivu zagonetku - - reka koja se gubi u isto takotamnu i vanvremensku buducnost — to je potka faus-tovske slike svetske istorije. Monotoni talasni udarbezbrojnih narastaja pokrece prostranu povrsinu. Si-re se sjajne brazde —.prolazne svetlosti dolaze i igra-ju preko nje i mute jasno ogledalo, menjaju se, bles-nu i iscezavaju. Nazvali smo ih rodovima, plemenima,narodima, rasama. Oni sakupljaju niz narastaja u og-raniceni krug istoriske povrsine. Kada se stvarala£kaoblikovna snaga u njima ugasi (a ta snaga je vrlo raz-licita i predodreduje vrlo razlicito trajanje i plastic-nost ovih pojava), gase se i fiziognomicke, jezicke, du-hovne oznake, pa se pojava rastopi ponovo u haosunarastaja. Arijevci, Mongoli, Germani, Kelti, Parcani,Franci, Kartaginci, Berberi, Bantu, imena su za pot-puno raznovrsne tvorevine toga reda. — A nad ovompovrsinom povlace velike kulture svoje velicanstvenetalasne krugove. Iznenada izrone, Sire se u divotnim

158


linijama, izravnaju se, isceznu, pa opet pociva mirnovodeno ogledalo usamljeno i u snu.

Jedna kultura rada se u trenutku kada se jednavelika dusa budi iz pra-dusevnog stanja vecno-detinj-skog ljudstva: odvaja se lik iz bezlicnoga, ogranicenoiprolazno izbezgranicnogistalnomirnoga. Cvetana tlutacno ogranicenog zemljista, za koje je vezana kao bilj -ka. Jedna kultura umire kada je ta dusa ostvarila pu-nu sumu svojih mogucnosti u obliku naroda, jezika,verskih ucenja, umetnosti, drzava, nauka, i potom seponovo vraca u pradusevnost. A njeno zivo bivstvova-nje, onaj njz velikih epoha koje obelezavaju u strogomobrisu progresivno usavrsavanje, jeste duboko prisna,strasna, borba za potvrdu ideje protiv sila haosa spo-Ija, protiv nesvesnog iznutra, u koje su se te sile srdi-to povukle. Ne bori se samo umetnik protiv otporamaterije i protiv unistenja ideje u sebi. Svaka kulturaje u duboko simbolickom i skoro mistickom odnosuprema materiji i prostoru; kroz koje i u kojima hoceda se ostvari. Postigne li se svrha, ispuni li ideja puiioobilje mogucnosti i ostvari ih prema spoljasnjosti, iz- -nenada se kultura ukoci, izumire, krv joj otice, snagezamru — ona postaje civilizacija. To je ono sto mi ose-camo i razumemo pod recima egipticizam, bizantini-zam, mandarinstvo. I tako ona moze, kao gnjilo dzi-novsko drvo u prasumi, jos stolecima i tisuclecimapruzati u vis suve grane. Vidimo to na Kiiii , na Indijii na svetu islama. Tako se izdizala anti£ka civilizacijacarskog vremena dzinovski u prividnoj mladalackojsnazi i obilju i oduzimala mladoj arabljanskoj kulturiIstoka vazduh i svetlost.

To je smisao svih propadanja u istoriji unutras-njeg i spoljasnjeg zavrsavanja, kraja koji pretstojisvakoj zivoj kulturi. A od tih propadanja pred namastoji najjasnije u obrisu svom »propast antike«. A nai-ranije znake sopstvenog nam dogadanja, potpuno po-dudarnog sa antickim po toku i trajanju, dogadanjakoje pripada prvim stolecima tisucleca koje nailazi,»propast Zapada«, danas vec jasno osecamo u nama ioko nas1.

1 Nij e to katastrpfa seobe naroda, koja je, kao i ka-tastrofa unistenja Maja-kulture od strane Sp-anaca, slucajtaez svake dublje nuznosti, negp je to unutrasnje razgra-divanje koje pocinje od Hadriana i, tome odgovarajuci,ono u Kini pod istocnom Han-dinastijom (25—220).

159


Svaka kultura prolazi kroz zivotna doba pojedinogcoveka. Svaka ima svoje detinjstvo, svoje mladicstvo,svoju muzevnost i svoju starost. Jedna mlada, zastra-sena, puna slutnji dusa otkriva se u rano jutro romantike i gotike. Ona ispunjuje faustovsko zemljiste,od Provanse trubadura do hildeshajmske katedraleepiskopa Bernvardsa. Tu carlija proletnji vetric. »Vi-di se u delima staronemackog gradevinarstva (kazeGete) cvetanje jednog izvanrednog stanja. Pred koganaide neposredno takvo jedno cvetanje, taj se samomoze zadiviti; a ko zagleda u tajni unutarnji zivotbiljke, u kretanje snaga, i u to kako se cvetanje poste-peno razvija, taj gleda stvar sasvim drugim ocima, tajzna sta vidi«. Detinjstvo zbori takode, i slicnim glaso-vima, i iz rane homerovske dorike, iz starohriscanske,tj. rano-arabljanske umetnosti, i iz dela Staroga carst-va u Egiptu, koje pocinje 4 dinastijom. Bori se tu mit-ska svesnost sveta protiv tamnog i demonskog u sebii u prirodi, kao protiv greha, da bi polagano sazrela ucisti, svetlosni, izraz najzad dobivenog i shvacenog bi-ca. Ukoliko se jedna kultura vise blizi podnevnoj vi-sini svoga bica, utoliko muzevniji, oporiji, savladaniji,vise zasicen, biva njen najzad osigurani jezik oblika;utoliko je sigurnija u osecanju svoje snage; utolikosu njeni potezi jasniji. U ranome vremenu sve je bilojos tupo, zbunjeno, u trazenju, ispunjeno istovremenoi strahom i detinjskom ceznjom. Neka se posniatraornamentika romansko-gotickih crkvenih portala uSaksonskoj i u Juznoj Francuskoj. Neka se pomisli navaze dipilon-stila i na starohriscanske katakombe. Sa-da, u punoj svesnosti zrele oblikovne snage, kakva sepokazuje u doba pocetka Srednjeg carstva, Pazistra-tida, Justinijana I, Protivreformacije, pojavljuje se sva-ka pojedinost izraza kao birana, stroga, odmerena, cu-desno laka i sama po sebi razumljiva. Svuda se tu na-laze momenti svetlog savrsenstva, momenti u kojimapostadose glava Amenemheta II I (hiksoska sfinga izTanisa), svod Svete Sofije, Ticijanove slike. Jos kasni-je: nezni, gotovo lomljivi , kao bolna sladost posled-njih oktobarskih dana: knidiska Afrodita, dvorane saKorama u Erehtejonu, arabeske na saracenskim pot-kovicastim lukovima »Zwinger« u Drezdi, Vato i Mo-cart. Najzad, u starosti civilizacije koja nailazi gasi seplamen duse. Snaga koja opada jos jednom pokusavasmelo, sa pola uspeha — u klasicizmu koji je poznat

160


svakoj kulturi u gasenju — veliko stvaranje; dusa seseca jos jednom — u romantic! — bolno se seca svo-ga detinjstva. Najzad gubi, umorna, mrzovoljna i hlad-na, volju za bicem i cezne — kao u rimsko carsko do-ba — za povratkom iz hiljadugodisnje svetlosti opetu tamu pradusevne mistike, u majcino krilo, u grob.To je draz »druge religioznosti« kojom su tada delo-vali na kasno-anticke ljude kultovi,Mitre, Izide i Sun-ca, isti oni kultovi sto ih je jedna dusa koja se tekradala na Istoku stvorila, kao najranije, sanjalacke,strasljive izraze svoga usamljenog bica u ovom svetui ispunila ih jednom novom prisnoscu.

8

Govori sc o habitusu jedne biljke i misli se timena onaj nacin spoljasnje pojave koji/j e samo njojsvojstven, na karakter, hod i trajanje njene pojave usvetlosnom svetu nasih ociju kojim se svaka biljkarazlikuje, u svakom svom delu i na svakom stupnjusvoga bica, od prinieraka svih drugih rodova. Prime-njujem ovaj, za fiziognomiku vazan, pojam na velikeorganizme istorije, te govorim o habitusu indiske( egi-patske, anticke kulture, istorije il i duhovnosti. Jednoneodredeno osecanje o tome uvek je bilo u osnovipojma o stilu, pa se samo radi o tome da se on sadaobjasni i produbi, kada se govori o religioznom, nauc-njackom, politickom, socijalnom, privrednom stilu jed-ne kulture, uopste o stilu jedne duse. Ovaj habitusbica u prostoru, koji se kod pojedinog coveka protezena delatnost i na misljenje, na stav i na nameru, obu-hvata u bicu citavih kultura celokupni zivotni izraz vi-seg reda, na pr.: izbor izvesnih rodova urnetnickih(okrugla plastika i fresko u Helena, a kontrapunkt islikarstvo uljem na Zapadu); odlucno odbijanje drugihnekih urnetnickih rodova (Arabljani protiv plastike);naklonost ezoterici (Indija), popularnosti (antika), pis-mu (Kina, Zapad), govornistvu (antika) — kao oblici-ma duhovnog saopstavanja; obuhvata tip njihove nos-nje, drzavne uprave, saobracajnih sredstava, medusob-nog ophodenja. Sve velike licnosti antike cine grupuza sebe, ciji se dusevni habitus strogo razlikuje od ha-bitusa svih velikih ljudi arabljanske il i zapadnjackegrupe. Neka se uporedi Gete il i Rafael sa antickim co-

161


vekom, pa se odmah svrstavaju u jednu porodicu: He-raklit, Sofokle, Platon, Alkibiad, Temistokle, Horacije,Tiberije. Svaki anticki svetski grad, od Sirakuze Hiero-nove do carskog Rima, kao otelovljenje i simbpl jed-nog i istog zivotnog osecanja, duboko se razlikuje odgrupe indiskih, arabljanskih, zapadnjackih svetskihgradova — po planu, slici ulica, jeziku privatne i jav-ne arhitekture, tipu javnih trgova, ulica, dvorista, fa-sada, po boji, vici, metezu, po duhu svojih noci. U os-vojenoj Granadi dugo se osecala dusa arabljanskihgradova, Bagdada i Kajrosa; dok u Madridu Filipa IImogu da se nadu vec sve fiziognomidke oznake moder-nih gradskih slika Londona i Pariza. U svakoj razlic-nosti ove vrste lezi visoka simbolika; pomislimo na za-*padnjacku naklonost za pravoliniske perspektive ispletove ulica, kao sto su mocni prosek Jelisejskih po-Ij a od Luvra, ill trg pred Petrovom crkvom — i na nji-ma suprotnu pojavu: gotovo namernu zapletenost i us-kost u Via Sacra, rimski forum, Akropolj sa njegovimnesimetricnim i neperspektivistickim redom delova. Igradnja gradova ponavlja, po tamnom nekom nagonukao u gotici ili svesno kao od vremena Aleksandra iNapoleona, ovde nacelo lajbnicovske matematike bes-krajnog prostora, a tamo nacelo euklidovskih pojedi-nacnih tela.

AH habitusu jedne grupe organizama pripada i od-redeno trajanje zivota i odredeni tempo razvijanja. Ovipojmovi ne smeju nedostajati u nauci o strukturi is-torije. Takt antickog bica bio je drugi nego onaj egi-patskog il i arabljanskog. Moze se govoriti o »andante«helensko-rimskog duha i o »allegro con brio«' faustov-skog. Sa pojmom zivotnog trajanja coveka, leptira,hrasta, travke, vezuje se, sasvim nezavisno od svin slu-cajnosti pojedinacne sudbine, jedna odredena vred-nost. Deset godina u zivotu svih ljudi pretstavljaju pri-blizno otsek jednakog znacenja. Metamorfoza insekatavezana je, u pojedinim slucajevima, za tacno unapredpoznat broj dana. Rimljani su vezivali sa svojim poj-movima pueritia (detinjstvo), adolescentia (decastvo),iuventus (mladicstvo), virilitas (muzevnost), senectus(starastvo), jednu sasvim matematicki tacnu pretstavu.Biologija buducnosti nacinice, bez sumnje, ishodnomtackom jednog sasvim novog nacina postavljanja prob-lema predodredeno zivotno trajanje vrsta i rodova —

162


nasuprot darvinizmu a iskljucivsi nacelno uzrocnu svr-hovitost. Trajanje jedne generacije — svejedno kakvihbica — jeste cinjenica gotov mistickog znacaja. Oviodnosi vaze sad, na jedan do sada nenasluceni nacin,i za sve visoke kulture. Svaka kultura, svako rano do-ba, uspon I propadanje, svaki od njenih unutarnje nuz-nih stepena i perioda, ima odredenp, uvek isto, traja-nje, koje se vraca uvek snagom jednog simbola. Uovoj knjizi moramo se odreci toga da otvorimo ovajsvet najtajanstvenijih veza i sklopova; ali ce nam ci-njeniee, koje ce neprestano u sledecem svetleti, odava-ti cega sve tu ima skrivenog. Sta znaci pedesetogo-disnja perioda- u ritmu politickog, duhovnog, umetnic-kog postajanja, perioda koja pada u oci u svima kul-turama1? A sta znace tristagodisnje periode baroka,jonike, velikih matematika, anticke plastike, mozaika,kontrapunkta, galilejevske mehanike? Sta znaci ideal-no zivotno trajanje jednog tisucleca za svaku kulturuuporedeno sa zivotom pojedinca, ciji »vek traje 70 go-dina« ?

Kao sto lisce, cvetovi, grane, plodovi svojim obli-kom, nosnjom, drzanjem izrazavaju bice.biljke, takoto cine religiozne, naucnjacke, politicke, privredne tvo-revine u bicu jedne kulture. Ono sto je otprilike zaGeteovu individualnost bio niz raznovrsnih ispoljava-nja: Faust, Nauka o bojama, Reinecke Fuchs, Taso,Verier, Put u Italiju, Ljubav prema Friderici, Zapadno--istocni divan i Rimske elegije, to znace za individual-nost antike persiski ratovi; anticka tragedija, polls,dionizijstvo i tiranija, jonski stub, Euklidova geomet-rija, rimska legija, gladiatorske borbe i »panem et cir-censes« carskoga vremena.

U tome smislu svako, ma koje, znacajno pojedi-nac bice ponavlja, sa najdubljom nuznoscu, sve fazekulture kojoj pripada. U svakome od nas budi se unu-trasnji zivot -— u onom odlucnom trenutku kad sazna-

1 UpO2»rujeni ovde samo na otstojanje trt punskarata i na niz (ko.ii se ima takode shviatiti cisto ritmicki)spanskog rata oko nasleda, ratova Fridriha Velikog, Napo-leona, Bizmarka i na svetski rat. Sa tim je u vezi dusevniodnos dede prema unuku. Odatle police uverenje primi-tivnih naroda da se dusa dede vraca u unuka. Tome sepripisuie i opsti obicaj da se unuku da.ie ime dede koiesvdjpm misticnom snagom dusu dede opet vezuje za te-lesni svet.

163

SPENGLER Propast Zapada PROPAST ZAPADA Problem istorije sveta

mo da imamo svoje »ja« — tamo i onako kako se ne-kada budila dusa citave kulture. Svaki od nas, ljudiZapada, prozivljuje kao dete svoju ,gotiku, svoje kate-drale, svoje viteske zamke i skaske o junacima, ono»Dieu le veut« krstaskih ratova, i dusevnu patnju mla-doga Parcifala, u budnim snovima i detinjskim igra-ma. Svaki mladi Grk imao je svoje homersko doba isvoj Maraton. U Geteovu Verteru, slici jednoga obrtamladosti, koju zna svaki faustovski, a ne poznaje jenijedan anticki covek, pojavljuje se ponovo rano dobaPetrarke i trubadurske poezije. Kada je Gete stvaraoPra-Fausta, bio je Parcifal. Kada je zavrsio prvi deo,bio je Hamlet. Tek sa drugim delom postao je svetskicovek 19 veka, koji je razumeo Bajrona. Cak i starast-*vo, ona cudljiva i neplodna stoleca najkasnijeg hele-nizma, »drugo detinjstvo« umorne i blazirane inteli-gencije, moze se studirati na mnogom velikom starcuantike. Ima u Bahama Euripidovim mnogo stosta odzivotnog osecanja, a u Platonovom Timeju od religioz-nog sinkretizma carskoga vremena. A Geteov drugiFaust, Vagnerov Parcifal, unapred nam odaju kakav ceoblik dobiti nasa dusevnost u najblizim, poslednjimstvaralackim, stolecima.

Kao homologiju organa oznacava biologija njiho-vu morfoloski podjednaku vrednost, u suprotnosti pre-ma analogiji koja se odnosi na jednaku vrednost nji-hove funkcije. Gete je koncipovao taj znacajni i poposledicama plodni pojam, i sledujuci njemu otkriokod coveka os intermaxillare; njemu Owen daje stro-go naucni vid. I taj pojam uvodim u istorisku metodu.

Zna se da svakom delu ljudske lubanje u svakogkicmenjaka, sve do riba, tacno odgovara drugi jedandeo; da su grudne peraje riba, s jedne strane, i noge,krila, ruke suvozemnih kicmenjaka, s druge strane,homologi organi, iako su izgubili i najmanji izgledslicnosti. Homologi su: pluca suvozemaca i mehur ri-ba. A analogi su -- u odnosu na upotrebu -- pluca iskrge1. Tq se ispoljava jedna morfoloska obdarenost,

1 Nije suvisno ovde dodati da su ovi cisti ienomenizive prirode daleko pd syega kauzalnoga, i da je materija-lizam morao pokvariti njihovu sliiku tek unosenjem svrho-vitih uzroka, da bi odrzao jedan sistem za svakodnevnirazum. Gete potpuno iskljuCuje nacelo uzrocnosti - - on

i ,>e iz darvinizma predosetio samo onoliko koliko ceod njega i ostati za jedno 50 godina. Karakteristicno je

164

produbljena i strogim skolovanjem pogleda stecena,koja je potpuno strana danasnjem istoriskom ispitiva-nju, sa njegovim povrsnim uporedenjima Hrista i Bu-de, Cezara i Valenstajna, Arhimeda i Galileja, nemackih i helenskih drzavica. Pokazace se u toku ove knji-ge sve jasnije kakve se ogromne perspektive otvarajuistoriskom gledanju, cim se razume i izobrazi ona stro-ga nietoda i u istoriskom posmatranju. Homologe tvo-revine su, da samo neke od njih imenujemo, antickaplastika i zapadnjacka instrumentalna muzika, pira-mide 4 dinastije i goticke katedrale, indiski budizami rimski stoicizam (budizam i hriscanstvo cak nisu manalogi), vreme »borecih se drzava« u Kini, Hiksa ipunskih ratova, vreme Perikla i vreme Omaijada; epo-he Rigvede, Plotina i Dantea. Homloogi su dionizskastruja i Renesans', a analogi su ta struja i reformacija.Za nas — to je Nice tacno osetio — »Vagner rezimujesavremenost«. Sledstveno, mora za anticku modernostpostojati nesto odgovarajuce: to je pergamenska umet-nost. (Tablice koje smo naveli u pocetku daju prethod-ni pojam o plodnosti ovoga aspekta.)

Iz homologije istoriskih pojava sleduje odmah je-dan potpuno nov pojam. Ja nazivam »istovremenim«dve istoriske cinjenice koje, svaka u svojoj kulturi, na-stupaju u tacno istom - - relativnom — polozaju, pai imaju odgovarajuce znacenje. Bilo je pokazano kakotece u punoj podudarnosti razvoj anticke i zapadnjac-ke matematike. Tu bi se mogli oznaciti kao istovreme-ni Pitagora i Dekart, Arhitas i Laplas, Arhimed i Gaus.Istovremeno se vrsi postajanje jonike i baroka. Polig-not i Rembrant, Poliklet i Bah su savremenici. Isto-vremeno se javljaju u svima kulturama: reformacija,puritanizam, a pre svega obrt u civilizaciju. U anticiova epoha nosi irnena Filipa i Aleksandra, na Zapadunastupa istovremeni dogadaj u obliku Revolucije i Na-poleona. Istovremeno se grade Aleksandrija, Bagdad iVasington; istovremeno se pojavljuju anticki kovaninovae i nase dvostruko knjigovodstvo, prva tiranija ifronda, August i Sihoangti, Hanibal i Svetski rat.

po stvarni zivot, koji je bez uzroka i svrhe, da darvinistinisu u torn zivotu ni primetili nedostajanje tog nacela.Pojam prafenomena ne dozvoljava nikakve uzrocne pret-postavke, sem ako se on prvo na mehanisticki nacin rdavone shvati.

165

SPENGLER Propaet Zapada

Nadam se da cu dokazati ove stvari: da bezizuzet-no sve velike tvorevine i oblici religije, umetnosti, po-litike, drustva, privrede, nauke u svima kulturama na-staju istovremenb i isto tako se zavrsavaju i nestaju;da unutrasnjoj strukturi jedne potpuno odgovarastruktura svih ostalih; da nerna nijedne pojave od du-bokog fiziognomickog znacaja u istoriskoj slici jednekulture koja ne bi mogla da se nade i u ostalima, i tou obliku koji je strogo obelezen i na sasvim odrede-nom mestu. Svakako je potrebno, da bi se homologijadveju cinjenica shvatila, sasvim drugo udubljivanje isasvim druga nezavisnost od privida onog sto je naprednjem planu, no sto su to do sada obicno imaliistoricari. Oni ne bi ni u snu sanjati mogli da protes-tantizam ima svoju odgovarajucu sliku u dioniziskompokretu i da engleski puritanizam Zapadif odgovara is-lamu u arabljanskom svetu.

Iz takvog gledanja proizilazi jedna mogucnost ko-ja daleko prevazilazi ambiciju svega dosadanjeg isto-riskog istrazivanja, jer se ovo, u sustini, ogranicavalona to da uredi proslost ukoliko se -ona poznavala, ito po jednoj jednovrsnoj shemi. Ta mogucnost jeste:da se prevazide sadasnjost kao granica istrazivanja ida se predodreduju jos neprotekle faze zapadnjackeistorije po unutarnjem obliku, trajanju, tempu, smislu,rezultatu; kao i da se davno propale i nepoznate epo-he, pa i citave kulture proslosti, rekonstruisu pomocumorfoloskih veza. (To je postupak ne bez slicnosti sapostupkom paleontologije, koja je danas u stanju daiz jednog jedinog pronadenog fragmenta lubanje na-cini opsezne i sigurne podatke o kosturu i o pripad-nosti toga komada jednoj odredenoj vrsti.)

Pretpostavivsi fiziognomicki takt, potpuno je mo-guce da se ponovo nadu organske osnovne crte, istori-ske slike citavih stoleca iz rasturenih pojedinosti or-namentike, gradevinarstva, pisma, iz pojedinih poda-taka politicke, privredne, religiozne prirode; iz eleme-nata umetnickog oblikovnog jezika, recimo, da so isci-ta istovremeni oblik drzave; a iz matematickih oblikakarakter odgovarajucih privrednih. Pravi geteovskipostupak, koji se svodi na Geteovu misao o prafeno-menu, postupak koji je u ogranicenom opsegu uobi-cajen u uporednoj nauci o zivotinjama i biljkama, akoji se u nenaslucenom stepenu moze prosiriti na ce-lokupnu oblast istorije.

166

DRUGI DEO

MISAO O SUDBINI I NACELOUZROCNOSTI

Ovaj tok misli otvara najzad izgled na suprotnostkoja cini kljiic za jedan od najstarijih i najmocnijihproblema covecanstva; problem koji postaje pristupa-can tek pomocu tog toka misli i, ukoliko ta rec uop§teima smisla, resljiv: suprotnost ideje o sudbini i nacd-la uzrocnosti, suprotnost koja kao takva nik,ad do sa-da nije bila saznana u svojoj dubokoj stvaralafikojnuznqsti.

Ko je uopSte razume do koje mere se dusa mozeoznaciti kao ideja jednog bica, taj ce naslutiti kolikoje njoj srodna izvesnost sudbine i koliko se mora ose-titi kao upravljen, kao neminovan u svakom potezu,kao sudbinski, i zivot sam, koji sam ja nazvao obli-kom u kome se vrsi ostvarivanje moguceg. Oseca gakao takav tupo i strasljivo pracovek, a jasno, u ok-viru jednog gledista na svet, £ovek visdkih ,kultura. Toglediste na svet ovog poslednjeg saopstljivo je, svaka-ko, ne dokazima i pojmovima, nego samo posredstvomumetnosti i religije.

Svaki visi jezik ima izvestan broj reci koje su kaoobavijene dubokim tajanstvom: sudba, sudbina, slu-caj, snalazenje pred vi,sim, pozvanje. Nijedna nauka,nijedna hipoteza, ne moze nikada dodirnuti ono stose oseca kada se utone u zvuk i smisao ovih reci. Tosu simboli, a ne pojmovi. I tu je teziste one slike sve-ta koju sam nazvao svet kao istorija za razliku odsveta kao prirode. Ideja o sudbini trazi zivotno, nenaucno iskustvo, snagu sagledanja, ne sracunavanje.dubinu, ne duh. Postoji organska logika svega bica,

167


instinktivna i pouzdana, nasuprot logici anorganskoga,razumevanja, onog sto se razumelo. Postoji logikapravca, nasuprot logici prostornosti. Nijedan sistema-ticar, ni Aristotel, ni Kant, nije znao sta sa torn i tak-voni. logikom da otpocne. Umeju oni da govore o su-du, culnom zapazanju, paznji, secanju; ali cute o ono-me sto lezi u recima: nada, sreca, ocajanje, pokajanje,predanost sudbi, prkos. Ko tu, u zivotnome, trazi raz-loge i posledice; ko tu veruje da duboko unutrasnjaizvesnost o smislu zivota znaci isto sto i fatalizam i pre-destinacija: taj ne zna o cemu je rec, taj je vec pome-sao dozivljaj sa saznanim i saznatljivim. Uzrocnost jerazumsko, zakonsko, izrecivo, oznaka naseg celokup-nog razumskog budnog bica. Sudbina je rec za jednuunutrasnju izvesnost koja se ne da opisati. Sustinauzrocnoga moze da se objasni fizikalnim sistemom ilisistemom teorije saznanja, brojevima, pojmovnom ana-lizom. A u ideji sudbine ucestvuje se samo kao umet-nik, portretom, tragedijom, muzikom. Ono prvo zahte-va razlikovanje, dakle razaranje, ovo drugo je od po-cetka do kraja stvaranje. U tome lezi odnos sudbineprema zivotu, odnos uzrocnosti prema smrti.

U ideji o sudbini otkriva se svetska ceznja jedneduse, njena zelja za svetloscu, penjanjem, zavrsava-njem i ostvarivanjem svog odredenja. Nijednom co-veku nije ona strana. Nju gubi iz vida'tek kasniji, is-korenjeni, covek velikih gradova sa svojim smislom zacinjenice i sa svojom moci meh'anizatorskog misljenjakoje je nadvladalo prvobitno sagledanje. Sve dok se ujednom dubokom casu ne pojavi pred njim strahovitojasna misao o sudbini, koja mrvi uzrocnost svetskepovrsine! Jer svet kao sistem .kauzalnih veza jeste ka-sni, retki i samo energicnom intelektu visokih kulturasigurni, u neku ruku vestacki posed. Uzrocnost se po-klapa sa pojmom zakona. Postoje samo kauzalni ~za-koni. Ali , kao sto — kako je Kant utvrdio — u kau-zalnom lezi nuznost misljenja budnog bica, osnovni ob-lik njegovog odnosa prema svetu stvari, tako oznaca-vaju reci »sudbina«, »pokornost«, »odred:enja« neizbef-nu nuznost zivota. Prava istorija ima i nosi sudbinu,ali je slobodna od zakona. Buducnost se moze naslu-civati — postoji pogled koji duboko prodire u njenetajne — ali se ona ne izracunava. Fiziognomicki takt,kojim se iscitava iz jednog lica citav jedan zivot, iz

J68


slike jedne epohe propast citavih naroda, i to ne-volj-no i bez »sistema«, taj takt je beskrajno udaljen odsvih »uzroka« i »posledica«.

Ko vidljiv i svet svojih ociju, shvata ne fiziogno-micki nego sistematski, ko taj svet duhovno usvajapomocu kauzalnog iskustva, taj ce, najzad, nuzno po-verovati da moze razumeti ,sve ono sto je zivo iz per-spektive uzroka i posledice, bez unutrasnje upravlje-nosti, bez tajne. Ali za onoga koji kao Gete, kao go-tovo svaki covek u vrlo mnogim trenucima svoga bud-noga bica, dopusta da okolni svet ulazi samo u nje-gova cula i prima skupnost toga utiska; koji ono stoje postalo oseca kao postajanje, podize masku kauzali-teta sa lica sveta, nista ne razmisljajuci - - za togavreme odjednom nije vise zagonetka, nije pojam, nije»oblik«, nije dimenzija, vec nesto prisno izvesno, sud-bina sama. Njena upravljenost, njena neobrtljivost,njena zivotnost, pojavljuje se kao smisao istoriskogsvetskog aspekta. Sudbina i uzrocnost odnose se kaovreme i prostor.

Sudbina Hi kauzalitet vladaju u oba moguca obli-kovanja sveta, u svetu kao istoriji i svetu kao priro-di, u fiziognomiji svega postajanja i u sistemu svegasto je postalo. Medu njima je razlika izmedu osecanjazivota i nacina saznanja. Svako od njih je polazna tac-ka jednog zavrsenog, u sebi zatvorenog sveta, ali nejedinog sveta.

Ali , u osnovi onoga sto je postalo jeste postajanje,u osnovi saznanja uzroka i posledice jeste unutrasnjei izvesno osecanje sudbine. Uzrocnost je, ako se smetako izraziti, sudbina koja je postala, razor ganizovana,ukpcena u oblicima razuma. Sama sudbina (mimo ko-je su cutke prosli svi graditelji razumskih sistema osvetu kao Kant, jer se nisu mogli ni dotaci zivota svo-jim od zivota udaljenim pojmovima) stoji sa one stra-ne i van svake prirode koja se pojmovno shvata. Al ikao ono sto je pocetno, ona tek mrtvome i krutomeprincipu uzroka i posledice daje (istorisko-zivul mo-gucnost da se u okviru visoko razvijenih kultura pojavi u obliku i u shvatanju tiranskoga misljenja. Biceanticke duse jeste uslov za postajanje. Demokritovemetode, a bice faustovske za metodu Njutnovu. Lakoje zamisliti da su obe kulture ostale bez jedne nauke

169


o prirodi u svom sopstvenom stilu; ali se ne moguzamisliti oba sistema bez osnovice u samih kulturama.

iOvde opet saznajemo u kom smislu postajanje ipostalo, pravac i prostiranje, jedno drugo ukljucuju ipodreduju, vec prema tome da li smo mi »u slici« is-torije ili prirode. Ako je »istorija« onaj, nacin shvata-nja sveta koji ono sto je postalo podreduje postajanju, tobi onda isto to morao biti slucaj i sa rezultafima istrazi-vanja prirode. I odista, za pogled istoricara posioji samo jedna istqrija fizike. Bila je to sudbina sto se bastako i tada desilo otkrice kiseonika, Neptuna, gravi-tacije, spektralne analize. Bila je to sudbine sto su teo-rij a flogistona, talaSna teorija svetlosti, kineticka teo-rij a gasova, uopste postale, kao tumacenje izvesnih na-laza, naime kao najlicnije uverenje pojedinacnih duho-va, iako su isto tako mogle nastati i druge teorije,»tacne« il i »lazne«. A to sto je jedan nazor nestao, adrugi nazor uputio celu sliku sveta fizike izvesnimpravcem — to je opet bila sudbina ^ rezultat utiskajedne Jake licnosti. Cak i rodeni fizicar govori o sud-bini jednoga problema i o istoriji jednoga otkrica.Obrnuto: ako je »priroda« shvatanje koje zeli da, ra-zumski, postajanje utelovi u ono sto je postalo, tj. zivipravac u ukocenu prostornost, onda bi istorija smela,u najboljem slucaju, da se pojavi u jednom poglav-Iju teorije saznanja. I odista, tako bi Kant nju i shva-tio, da je nije, sto je jos karakteristicnije, u svom si-stemu saznanja potpuno zaboravio. Za njega, kao i zasvakog rodenog sistematicara, priroda je bila svet; go-voreci o vremenu, a ne opazajuci njegov pravac i ne-obrtljivost, otkrio je da je govorio o prirodi i ne slu-teci o mogucnosti drugog jednog sveta, istoriskog, ko-ji je za njega, mozda, stvarno bio nemoguc.

AH uzrocnost nema niceg zajednickog sa vreme-nom. To danas deluje kao paradoks, za svet kantova-ca, koji nisu ni svesni toga da su kantovci. Medutim,u svakoj formuli zapadnjacke fizike moze se sustinskirazlikovati »kako« od »kad« i »koliko«. Kauzalna vezaogranifiava se, cim se prodre u dubinu, strogo na toda se nes'to desava a ne kada se desava. »Posledica«mora biti stavljena nuznim nacinom sa »uzrokom«.Njihovo otstojanje pripada drugom poretku. Ono leziu razumevanju samome, kao. zivotnome potezu, a neu onome sto se razumelo. U sustini prostornoga lezi

170


savladivanje upravljenosti. Prostor protivreci vreme-nu, iako vreme prethodi prostoru kao ono Sto je dub-Ije i lezi mu u osnovi. Isti taj prioritet zahteva za se-be i sudbina. Mi imamo najpre ideju o sudbini, pasmo tek onda -- iz protivrecnosli prema njoj, protivrecnosti koja se rodila iz straha, kao pokusaj budnogbica da odagna, da savlada neizbezivi kraj, neizbezivusmrt iz sveta cula — dosli do principa uzrocnosti, ko-ji m zivotno osecanje pokusava da se odbrani od sud-bine, osnivajuci, njoj uprkos, jedan drugi svet. Sirecinad culnom povrsinorn sveta utvaru uzroka i posledi-

ce; strah je izmastao uverljivu sliku bezvremenskogtrajanja, bivstvovanje koje se zaodeva jednim pato-som cistoga misljenja. Ta teznja lezi u osecanju kojeje poznato svima zrelim kulturama. Znanje je mod.Misli se na moc nad sudbinom. Apstraktni naucnik,ispitivac prirode, mislilac u sistemima, cija se sva du-hovna egzistencija osniva na nacelu uzrocnosti, jestekasna pojava nesvesne mrznje prema silama sudbine,nepojmljivoga. »Cist um« odrice sve mogucnosti izvan »sebe sama. Tu strogo misljenje vodi vecni spor protiv

^velike umetnosti. Ono se buni protiv sudbe, a ova druga joj se predaje. Covek kao Kant uvek ce se osecatinadmocnim nad Betovenom, ali nece spreciti Betove-na da kritiku cistoga lima odbije kao jedan oskudninacin posmatranja sveta. Nesporazum teleologije, togbesmisla nad svim besmislima u cistoj nauci, ne zna-ci nista drugo do pokusaj da zivu sadrzinu svakog pri-rodnog saznanja, a sa njome i sam zivot, sebi asimi-luje, mehanistickini nacelom obrnute uzrocnosti (jersaznavanju .pripada i onaj koji saznaje; pa ako jesadrzina tog misljenja »priroda«, onda je cin toga mis-ljenja istorija). Teleologija je karikatura ideje o sud-bini. Ono sto Dante oseca kao opredeljenje naucnikpretvara u svrhu zivota. To je prava i najdublja tez-nja darvinizma, velikogradskog intelektualnog shvata-nja sveta u najapstraktnijoj od svih civilizacija, kao iteznja materijalistickog shvatanja istorije, cije je po-reklo istog korena, i koje takode ubija sve organsko isudbinsko. Zato je morfoloski element uzrocnoga je-dan princip, a morfoloski element sudbine jedna ideja— koja se ne da »saznati«; opisati, definisati, negosamo osetiti i unutarnje doziveti — koju covek il i ni-kada nece shvatiti il i o kojoj ce biti u potpunoj izves-nosti, kao sto je rani covek, a medu kasnim ljudima

171


samo odista znacajni pojedinci: covek vere, covek ko-ji vdli, umetnik, pesnik.

I tako se sudbina pojavljuje kao pravi nacin biti-sanja prafenomena, u kome se pred onim koji sagledasiri neposredno ziva ideja postajanja. Tako ideja osudbini vlada celokupnom istoriskom slikom sveta,dok svaki kauzalitet — koji je nacin -bitisanja pred-metd i koji formira osecajni svet u jasno razlicite i og-ranicene stvari, osobine, odnose — kao oblik kojimrazumevamo svet prirode (alter ego osecajnog sveta),vlada tim svetom prirode i prozima ga.

A pitanje o domasaju u kome vaze kauzalne vezeu jednoj slici prirode ill , sto je isto, pitanje o sudbi-nama te slike prirode, bice jos mnogo teze kada bude-mo uvideli da za prvobitnog coveka i dete jos i nepostoji savrseni uzrocno uredeni okolni svet; da mikasni ljudi, cije je budno bice pod pritiskom premoc-noga, jezikom izostrenoga, misljenja, cak i u trenuci-ma najnapetije paznje (jedinima u kojima smo odista,strogo fizikalno, »u slici«) u najboljem slucaju moze-mo samo tvrditi da se taj uzrocni poredak sadrzi ustvarnosti koja nas okruzuje i onda kad nismo u timtrenucima. Mi primamo u budnome stanju tu stvar-nost, »zivo ruho bozanstva«, fiziognomicki, bezvoljno,i na osnovu iskustva koje duboko doseze do izvora zi-votnih. Sistematski potezi su izraz razumevanja kojese odvojilo od osecajnosti, i tim potezima mi podvrga-vamo pretstavnu sliku svih vremena i ljudi trenutnojslici prirode koju smo mi sami uredili. A vrsta ovogaporetka, koji ima istoriju kojom mi ne mozemo ninajmanje upravljati, nije posledica jednog uzroka ne-go je sudbina.

10

Tek iz praosecanja ceznje i njegovog jasnog pret-stavljanja u ideji sudbine postaje pristupacnim sadai problem vremena, cija ce sadrzina, ukoliko dodiru-je temu ove knjige, ukratko biti opisana. Recju »vre-me« uvek se izaziva nesto u najvecoj meri licno, nes-to sto je u pocetku uvek bilo oznaceno kao sopstveno,ukoliko ga unutarnjom jednom izvesnoscu osecamokao suprotnost tudem, nesto sto prodire u pojedinac-

572


no bice u, sa i pod delovanjima culnog zivota. Sopstve-no, vreme, sudbina, jesu reci koje mogu jedna druguzameniti.

Problem vremena su, kao i problem sudbine, svimislioci, ograniceni na sistematiku onoga sto je posta-lo, obradivali sa potpunim nerazumevanjem. U cuve-noj Kantovoj teoriji nema ni reci o oznaci upravlje-nosti. Nije se cak ni osetio nedostatak izjava o tome.A Sta je to: vreme kao duz, vreme bez pravca? Svezivo ima — ovo mogu samo da ponavljam - - »zivof«,pravac, nagone, htenje, pokrenutost jednu, najdubljesrodnu ceznji, koja sa »kretanjem« fizicara nema ni-ceg, ni najmanje, zajednickog. 2ivo je nedeljivo, ne-obrtljivo, desava se jednom, ne ponavlja se, i u svo-me toku ono je mehanicki potpuno neodredljivo: sveto pripada sustastveno sudbini. A »vreme« -- ono §tose odista oseca pri zvuku ove reci, ono sto muzika bo-Ij e objavljuje no re£i, poezija bolje no proza, ima or-ganski karakter, za razliku od mrtvog prostora. Timeiscezava mogucnost — u koju su verovali Kant i svidrugi — da se vreme, pored prostora, podvrgne para-lelnom procenjivanju teorije saznanja. Prostor je po-jam. Vreme je rec kojom se oznacuje nesto nepojmlji-vo( zvucni simbol koji je sasvim nemoguce razumetikada se obraduje naucno kao pojam. Pa i rec »pra-vac« cak, kojd se ne da zameniti, sposobna je da zave-de u zabludu svojom optickom sadrzinom. Dokaz zaovo je pojam vektora u fizici .

Pracoveku rec »vreme« ne moze znaciti nista. Onzivi a nema potrebe za njom kao za suprotnoscu pre-ma necem drugom. On ima vreme, ali on ne zna nistao njemu. Mi svi, ukoliko smo budni, svesni smo samoprostora a ne vremena. Naime on haprosto »jeste« unasem culnom svetu i sa njime, i to kao jedno samo--rasprostiranje dokle god zivotarimo sanjalacki, na-gonski, posmatracki, »mudro«; a prostor u strogomsmislu imamo u trenucima napete paznje. Nasuprottome, »vreme« je otkrice koje mi cinimo tek razmis-Ijanjem; mi stvaramo vreme kao pretstavu ill pojam,pa tek mnogo kasnije naslutimo da smo mi sami vre-me, utoliko ukoliko zivimo1. Tek razumevanje svetavisokih kultura, pod mehanizirajucim pritiskom »pri-

1 I culni i duhovni zivot jesu vreme; tek culni i du-hovni dozivljaj, svet, imaju prostornu prirodu.

173


rode«, iz svesti o strogo uredenom prostornom, mer-Ijivom, pojmovnom rada prostornu sliku, fantom vre-mena, koji treba da zadovolji njegovu potrebu da sveshvata, meri uzrocno ureduje. I taj nagon, koji se usvakoj kulturi vrlo rano javlja, znak izgubljene nevi-nosti bica, stvara sa one strane pravog zivotnog oseca-nja nesto sto svi kulturni jezici nazivaju »vreme« isto je za saznanje gradskog duha postalo jedna pot-puno anorganska kolicina, isto toliko zabludna kolikouobicajena. Ali , ako identicne oznake prostornosti, gra-nice i uzrocnosti znace zaklinjanje i vezivanje stranihsila sopstvenom dusevnoscu (Gete govori jednom o»nacelu razumnog reda koji mi u sebi nosimo i kojibismo hteli da iskujemo kao pecat nase moci pa sve-mu sto nas dodiruje«), ako je svaki zakon okov stoga strah od sveta stavlja na culnost koja nadire, akoje on duboka odbrana zivota — onda je koncepcijasvesnog vremena kao prostorne pretstave u torn oklo-pu kasni cin iste te odbrane, pokusaj da se snagmnpojma progoni mucna unutrasnja zagonetka, dvostru-ko mucna za razum koji je dospeo do vlada vine a ko-me ta zagonetka protivreci. Uvek ima fine mrznje uduhovnom aktu kojim se nesto/ nasilno uvodi u do-masaj i oblikovni svet mere i zakona. Zivo se umrtviuvlacenjern u prostor koji je bezzivotan i koji sve cinibezzivotnim. Sa rodenjem data je smrt, a sa ostvari- vavanjem kraj. Nesto u zeni umire kad ona rada, paotuda vecna mrznja- polova, rodena iz straha od sveta.U jednom vrlo dubokom smislu, covek unistava rada-juci: telesnim radanjem u culnom, »saznanjem« u du-hovnom svetu. Jos u Lutera rec »poznati« ima spored-ni smisao polnog radanja. Znanjem o iivotu (koie ne-maju zivotinje) naraslo je znanje o smrti do sile kojavlada celokupnim ljudskim budnim bicem. Slikom vre-mena stvarnost je postala prolaznoscu.

Stvaranje samoga imena »vreme« bilo je jednobesprimerno oslobodenje. Nesto imenovati znaci stecinad njim mod: to je bitni deo praljudskih caroliskihvestina. Imenovanjem se savladuju zle sile. Neprijateljse slabi ill usmrcuje — kada se sa njegovim irnenompreduzimaju izvesni magiski postupci. Nesto od tognajranijeg izraza straha od sveta odrzalo se u traznjisvake sistematske filozofij e da se ono sto je neshval-Ijiv o i za duh suvise mocno nekako odbije pojmovima,a ako nikako drukce ne ide, samim imenima. Cim nes-

174


to nazovemo »apsolutnim«, vec se prema njemu ose-camo nadmocnim. Filozofija, ljubav prema mudrosti,jeste u najdubljem osnovu odbrana od neshvatljivog.Ono sto je imenovano, izmereno, pojmljeno, to je i sa-vladano, ucinjeno nepomiciiim, postalo »tabu«. Josjednom: »Znanje je moc«. Tu je najdublji koren raz-like idealistickih i realistickih gledista na svet. Onaodgovara dvostrukom smislu reci (u nemackom)»scheu«. Jedna gledista na svet izviru iz plasljivog(scheu) strahopostovanja, druga iz odvratnosti (Absc-

' heu) pred nedostupnim. Jedna sagledaju, druga hoceda podjarme, mehanizuju, ucine neskodljivim. Platoni Gete smerno primaju tajnu, Aristotel i Kant hoceda je razgolite i uniste. Najdublji primer za ovaj skri-veni smisao svakog realizma pruza problem vremena.Ono »strasno« u vremenu, sam zivot, hoce tu da semagijom pojamnosti unisti.

Sve sto je u »naucnoj« filozofiji , psihologiji i fizicireceno o vremenu (toboznji odgovor na pitanje kojenije valjalo ni postavljati: sta je vreme) ne tice se ni-kada same tajne vremena, vec samo prostorno izobra-zene utvare koja ga zastupa, a u kojoj ziv.otnost prav-ca, njegov sudbinski potez, biva smenjen slikom duzi(ma koliko ta slika bila produhovljena), mehanickom,merljivom, deljiyom i obrtljivom slikom onoga sto se,ustvari, i ne moze naslikati: jedno vreme koje se ma-tematicki moze dovesti na izraze kao: V t, t2, t, izra-ze koji bar ne iskljucuju pretpostavku vremena cijaje velicina nula il l pretpostavku negativnih vremena1.Bez sumnje, tu ne dolazi u obzir domasaj zivota, sud-bine, zivog istoriskog vremena. Radi se o mislenomsistemu znakova odvojenom od culriog zivota. Nekase u ma kome tekstu, filozofskom ili fizikalnom, rec»vreme« smeni recju »sudbina«, pa ce se odjednora

' osetiti kuda je zalutalo razumevanje odvojeno jezikomod osecaja i kako je nemoguca grupa »prostor i vre-me«. Sto se ne prozivljuje i ne oseca, sto se samo mis-H — uzima na se nuznim nacinom prostorne kvalitete.

1 Teorija relativitcta, radna hipoteza koja bas sacl ru§i Njutnovu mehaniku (tj. njegovo shvatanje problemakretanja), dopusta slucajeve u kojima se oznake »ranije«i »kasnije« mogu da smenjuju; matematicko osnivanje oveteorije (Miinkovski) primenjuje, u svrhe merenja, imagi-narne jedinice vremena.

175


Tako se objasnjava da nijedan sistematicki filozof nijeznao sta da radi sa zvucnim simbolima »proslost« i»buducnost«, tajanstvenim simbolima koji vuku u da-Ijinu. U Kantovim izvodenjima o vremenu nema ihuopste. A i ne vidi se u kakvom bi odnosu oni stajaliprema onome sto on obraduje. Time se tek omoguca-va da se »vreme i prostor« kao kolicine istog redadovode u funkcionalnu zavisnost, kao sto to osobitojasno pokazuje cetvorodimenzionalna vektorska anali-za2. Vec je Lagranz mehaniku nazvao (1813) pros tocetvorodimenzionalnom geometrijom; cak i Njutnovobazrivi pojam tempus absolutum sive duratio ne iz-vlaci se od tog za misljenje nuznog preobracanja zi-vota u cisto prostiranje. Jedno jedino duboko oznaca-vanje vremena, i sa strahopostovanjem izreceno, na-.sao sam u starijoj filozofiji . Ono je u Augustina (Conf.XI, 14); Si nemo ex, me quaerat, scio; si quaerenti ex-plicare velim, nescio3.

Kad se sadanji filozofi Zapada — a oni to Sinesvi — posluze obrtom da su stvari »u vremenu« kao»u prostoru«, i da se izvan njih nista ne moze zamisli-ti, oni samo izmastavaju jednu drugu prostornost po-red obicne. To je isto kao kad bismo hteli dve sile,elektricitet i nadu, nazvati silama svemira. Kantu nijesmelo izmaci, kada je govorio o »oba oblika« opazaja,da se mi naucno mozemo lako sporazumeti o prosto-ru - - iako ni njega ne mozemo objasniti u popular-nom smislu, jer je to sa one strane naucno moguceg— ali da posmatranje vremena u istom torn stilu pod-bacuje potpuno. Citalac Kritike cistoga uma i Prole-gomena primetice da Kant daje brizljiv i dokaz za vezuprostora i geometrije, ali da vrlo pazljivo izbegava dato isto ucini i za vezu aritmetike i vremena. Tu se os-taje samo pri tvrdenju, a stalno ponavljana analogijapojmova samo cini da lakse kliznemo preko prazninecija bi neispunljivost otkrila neodrzivost njegove she-me. Nasuprot »gde« i »kako« — »kada« cini jedan za-seban svet, to je razlika izmedu fizike i metafizike.Prostor, predmet, broj, pojam, uzrocnost tako su tes-

2 Dimenzije su x, y, z, i t, koje se u transformacija-ma pojavljuju kao iste vrednosti.

3 »Ako me niko ne pita, znam; a ako hocu da objas-nim onome koji pita, ne znam«.

176


no sestrinski povezani da je nemoguce -- kao sto do-kazuju mnogobrojni promaseni sistemi — da se je-dan od drugoga nezavisno posmatraju. Mehanika uvekpreslikava odgovarajucu logiku, i obrnuto. Slika mis-Ijenja, ciju strukturu opisuje psihologija, jeste protiv--slika prostornog sveta koji obraduje istovremena fi-zika. Pojmovi i stvari, razlozi i uzroci, zakljucci i pro-cesi tako se potpuno poklapaju po svojoj pretstavi dasu pretstavljanje »procesa« misljenja na neposrednograficki nacin tabelarno, tj. prostorno — uvek volelibas najapstraktniji mislioci (neka se pomisli na Kan-tove i Aristotelove tablice kategorija). Gde nema she-me, nema filozofij e — to je nepriznata predrasudasvih esnafskih sistematicara prema »opazajcima«, pre-ma kojima se oni u dusi osecaju daleko nadmocnijim.Zato je Kant ljutito nazvao stil platonskog misljenja»vestinom recitog brbljanja« i zato svaki katedarskifilozof i danas jos cuti o Geteovoj filozofiji . Svaka lo-gicka operacija moze da se nacrta. Svaki sistem jegeometriski nacin rukovanja mislima. Otuda »vreme«il i nema mesta u apstraktnom sistemu il i biva zrtvo-vano njegovom metodu.

Time je oboreno takode i ono, posvuda rasireno,popularno nerazumevanje koje dovodi u povrsnu vezuvreme sa aritmetikorn, prostor sa geometrijom. Zablu-da kojoj nije smeo podleci Kant, dok od Sopenhauero-vog nerazume.vanja matematike nista drugo ne mozeni da se ocekuje. Zato sto zivi akt brojanja stoji u ne-kakvom odnosu prema vremenu, uvek se i neprestanomesaju vreme i broj. Al i brojanje nije broj, kao stoni crtanje nije crtez. Brojanje i crtanje su postajanje;brojevi i crtezi su ono sto je poslalo. Kant i drugiuocavali su tamo zivi akt (brojanje), a ovde njegov re-zultat (formalne odnosaje gotove figure). Al i jednospada u domasaj zivota i vremena, drugo u domasajprostornosti i uzrocnosti. Organskoj logici podlezi daja racunam, a anorganskoj sta racunam. Celokupnamatematika, popularno govoreci aritmetika i geomet-rija, odgovaraju na »kako« i »sta«, dakle na pitanje oprirodnom redu stvari. Suprotno njemu jeste pitanjeo »kada«, specificno istorisko pitanje, pitanje o sudbi-ni, o buducnosti, o proslosti. Sve to lezi u reci »racu-nanje vremena«, koje naivni covek savrseno tacnorazume.

177


Ne postoji suprotnost aritmetika - - geometrija1.Svaka vrsta broja — to je prva glava dovoljno poka-zala — pripada u punom svbm obimu oblasti prostor-noga i onoga sto je postaloj bilo kao euklidovska ko-licina, bilo kao analiticka funkcija. A u koju bi od ovedve oblasti spadalo: binomialno pravilo, ciklometriskefunkcije, Rimanove povrsine, teorija grupa? Kantovushemu vec su bili oborili Ojler i Dalamber, pre no stoju je Kant i postavio. Samo to sto filozofi posle Kan-ta nisu poznavali maternatiku svog vremena (sasvimsuprotno Dekartu, Paskalu i Lajbnicu, koji su mate-matiku svoga vremena sami i stvorili iz dubina svojefilozofije) dovelo je dotle da su se i dalje, skoro bezprotivljenja, nasledivali laicki nazori o odnosu izmedu»vremena i aritmetike«. All nema nikakvog dodira ma-tematike, ma u kojoj njenoj oblasti, sa postajanjem.Cak ni duboko osnovano Njutnovo uverenje (u NTjutnuse skrivao valjan filozof), da on u nacelu svog diferen-cialnog raciina (racuna fluksija) ima neposredno u ru-kama problem postajanja, dakle problem vremena(uostalom, u mnogo finijem shvatanju no sto je Kan-tovo) — nije se moglo odrzati, ma koliko ono jos i da-nas nalazilo pristalice. Metafizicki problem kretanjaigrao je odlucnu ulogu pri postanku Njutnovog ucenjao fluksijama. Otkako je, medutim, Vajerstras dokazaoda ima neprekidnih funkcija koje se samo delimicnomogu ili nikako i ne mogu diferencirati, svrseno je satim najdubljim pokusajem -koga su se Ijudi ikada po-duhvatili: da se problemu vremena priblizi mate-maticki.

11i .

Vreme je protiv-pojam prpstora, onako kao sto jetek iz suprotnosti prema misljenju nastao pojam zi-vota a ne cinjenica zivota, i kao sto je iz suprotnostiprema smrti nastao pojam postajanja, radanja, a necinjenica postajanja. To je duboko zasnovano u susti-ni svega budnoga bica. Kao sto svaki culni utisak bivaprimecen tek kada se odvoji od drugog, tako je i sva-

1 Sem u elementarnoj matematici, pod cijim utiskomsvakako vecina filozofa, pocev od Sopenhauera, pristupaovim pitanjima.

178


ki naci'n razumevanja kao prava kriticka delatnost sa-mo time moguc sto obrazujemo nov pojam kao suprot-ni pol pojmu koji vec postoji, il i time sto se jedanpar unutarnje suprotnih pojmova ostvaruje u nekuruku razdvajanjem. Nesumnjivo je, i to se vec odavnonaslucivalo, da su sve pra-reci postale po parovima,bilo da oznacavaju stvari, bilo svojstva. Ali isto tako,i kasnije, i danas, svaka nova rec dobija svoju sadrzi-nu kao protivotsev jedne druge reci. Razumevanje,

^Vodeno jezikom, a nesposobno da uclani unutrasnjuizvesnost sudbine u svoj oblikovni svet, stvorilo je»vreme« polazeci od prostora, a kao suprotnost nje-mu. Inace ne bismo imali ni re£ ni njenu sadrzinu. Aovaj nacin izobrazavanja ide tako daleko da je iz an-tickog stila prostornosti proiziSao jedan specificno an-ticki pojam vremena, koje se razlikuje od indiskog,kineskog, zapadnjackog, isto onako kako je to slucaji sa prostorom. i

Iz toga razloga je pojam umetnickog oblika (istotako »protiv-pojam«) nastao tek onda kad je covekpostao svestan »sadrzine« umetniCkih, tvorevina, tj. ka-da je izrazajni jezik umetnosti prestao da postoji, sku*pa sa svojim dejstvima, kao neSto sasvim prirodno isamo po sebi razumljivo; to je nesumnjivo bio slucaju vreme onih koji su gradili piramide, mikenske tvrda-ve i rano-goticke katedrale. Ljudi odjednom obratepaznju na postajanje dela. Tek tad se razdvoje, za okokoje razumeva, kauzalna strana i sudbinska stranasvake zive umetnosti.

U svakom delu koje otkriva celoga coveka, ceosmisao bica, leze naporedo strah i ceznja, ali oni os-taju ipak razdvojeni. Strahu, uzrocnome, pripada ce-lokupna »tabu-strana« umetnosti: njeno bogatstvo u

, koje se izobrazava u strogim §kolama i udugoj zanatskoj stezi, koje se brizljivo cuva i vernodalje predaje, sve pojmovno, sve sto se daje nauciti,sto se moze brojno izraziti, sva logika u boji, liniji ,tonu, gradi( redu, dakle: »materinski jezik« svakog va-Ijanog majstora i svake velike epohe. A ono drugo,suprotstavljeno kao upravljenost prema prostornosti,kao razvice i sudbina umetnosti prema uzroku i po-'sledici, u okviru oblikovnog jezika te umetnosti, po-javljuje se kao »genije«, naime u sasvim licnoj obli-

179

5PENGLER Propast Zapada

kovnoj snazi, stvaralackoj strasti, dubini i obilju po-jedinih wmetnika, za razliku od prostog vladanja ob-likom, i, jos i preko toga, u zamahu rase koji uslovlja-va dizanje i opadanje citavih umetnosti. Ova »totem--strana« uzrok je sto ne postoji, uprkos estetici, ni-kakva bezvremnska i jedina istinita umetnost, negosamo istorija umetnosti, koja nosi oznaku neobrtlji-vosti, kao i sve §to je zivo.

Zato je arhitektura velikog stila (koja jedina iz-medu svih umetnosti obraduje kamen, ono strano stouliva strah, neposredno prostorno) rana umetnost svihkultura, i to kao nesto sto se samo po sebi razume,najmatematickija umetnost od svih, umetnost koja sa-mo postepeno, korak po korak, ustupa svoju premocgradskim pojedinacnim umetnostima statue, slike,kompozicije, sa njihovim vise svetskim oblikovnimsredstvima. Zbog toga se Mikelandzelo, koji je sigur-no od svih velikih umetnika Zapada najvise patio podstalnom morom straha od sveta, jedini od svih maj-stora Renesansa nije mogao nikada da oslobodi arhi-tektonskog. On je i slikao kao da su povrsine za bo-jenje kamen, nesto sto je postalo, ukoceno, omrznutq.Njegov nacin rada bio je ogorcena borba protiv nepri-jateljskih sila u kosmosu, koje su i§le protiv njega uobliku materijala, dok boje Leonarda, ceznjivoga, de-luju kao svojevoljna inkarnacija dusevnosti. U svakomproblemu velike arhitekture pojavljuje se neumoljivauzrocna logika, cak matematika, bilo u antickim nizo-vima stubova kao euklidovski odnos nosioca i tereta,bilo u »analiticki« nastrojenim sistemima gotickih svo-dova kao dinamicki odnos sile i mase. Tradicija zi-darstva, koja je postojala i tamo i ovde i bez koje sene moze zamisliti ni egipatska arhitektura, sadrzi pu-nu sumu ove logike prostornoga (zidarstvo se razvijau svakom ranom vremenu, a redovno se gubi u tokukasnijeg vremena). A simbolika pravca, sudbine, stojisa one strane svake »tehnike« velikih umetnosti, te jeformalnoj estetici jedva pristupacna. Ona lezi, na pri-mer, u stalno slucenoj, ali nikada, ni u Lesinga ni uHebela, jasno protumacenoj suprotnosti anticke i za-padnjacke tragike, u nizu scena staro-egipatskih relje-fa, i uopste u nizovitom redu egipatskih statua, sfinga,hramovnih dvorana; ne u obradlvanju nego u izborumaterijala od najtvrdeg diorita do najmekseg drveta,

180


kojima se buducnost potvrduje ili odrice; ne u obli-kovnom jeziku, vec u pojavljivanju i nestajanju po-jedinih umetnosti, u pobedi arabeske nad umetnoscuslikanja ranohriscanskog vremena, u uzmicanju ulje-nog slikarstva baroka ispred kamerne muzike; u sas-vim razlicitoj nameri egipatske, kineske i antickeumetnosti statua. Sve to ne pripada umenju nego mo-ranju, i zato velike umetnosti, kao sestre istovremenereligije, a ne matematika i apstraktno misljenje, dajukljuc za problem vremena, koji se jedino na tlu isto-rije moze resiti.

12

Iz smisla koji je ovde bio dat kulturi kao prafe-nomenu i sudbini kao organskoj logici bica, sledujeda svaka kultura, nuznim nacinom, mora imati svojusopstvenu misao o sudbini; i cak da se ovaj zakljucaknalazi vec potpuno u osecanju da svaka velika kultu-ra i nije nista drugo do ostvarivanje i oblik jedne je-dine, osobene duse. Ono sto mi zovemo opredeljenje,slucaj, providenje, sudbina, a sto anticki covek nazivanemezis, ananke, tihe, fatum, dok ga arabljanski co-vek zove kismet, a svi ostali opet svaki drukcije; onosto nijedan covek ne moze potpuno osetiti u drugogaciji je zivot izraz sopstvene ideje; ono sto se recimadalje ne da opisati: to bas pretstavlja ovu, samo je-danput datu, strukturu duse, koja se nikad u torn ob-liku nece ponoviti, a koje je svaki za sebe potpunosvestan.

Usudujem se da anticko shvatanje.ideje o sudbininazovem euklidovskim. Ustvari je to culno-stvarna lic-nost Edipa, njegovo »empiricko ja«, jos vise, njegovoffw^a, koje sudbina tera i goni. Edip se zali1 da jeKreon naneo zla njegovom telu i2 da se prorocanstvoodnosi na njegovo telo. A Eshil govori u Heforama(704) o Agamemnonu kao o »kraljevskom telu kojevodi flotu«. To je ista ona rec aapa koju matemati-cari vise no jedanput upotrebljavaju za svoja tela. Asudbina kralja Lira, analiticka - - da se i ovde opo-

1 Kralj Edip 242, uporedi Rudolf Hirzel, Die Person,S. 9.

Edip na Kolonu 355.

181


menemo odgovarajuceg sveta brojeva — pociva svau^amnim unutrasnjim odnosima: pojavljuje se misaoo 'ocinstvu; dusevne niti pletu se kroz celu dramu, ne-telesno, sa one strane, i cudesno se osvetljavaju dru-gom tragedijom, kontrapunktski izradenom, u kuciGlosterovqj. Lir je najzad samo jedno ime, sredisteza nesto bezgranicno. Ovo shvatanje sudbine je »infi-nitezimalno«, rasireno po jednoj beskrajnoj prostor-nosti i kroz beskrajna vremena; ono i ne dodiruje te-lesno, euklidovsko bice; ono pogada samo dusu. Ludikralj izmedu budale i prosjaka u buri na pusti - - toje susta protivnost grupi Laokoona. To je faustovskinacin trpljenja, nasuprot apoliniskom nacinu. I So-fokle je napisao jednu laokoonsku dramu. Bez sum-nje, u njoj nije bilo reci o cistoj dusevnoj patnji. An-tigona propada kao telo, jer je sahranila telo svogabrata. Treba samo navesti imena Ajaksa i Filokteta ipored njih princa od Homburga i Geteova Tasa, pada se oseti do u dubine umetnickog stvaranja razlikaizmedu kolicine i odnosa.

Time se priblizujemo jednoj drugoj vezi koja imaveliku simboliku. Dramu Zapada zovu i »dramdm ka-raktera«, a onda anticku valja oznaciti kao »dramu si-tuacije«. Time se naglasava ono sto ustvari oseca co-vek i jedne i druge kulture kao osnovni oblik svoga.zivota i ono sto kroz tragiku postavlja kao pitanje sud-bine. Ako se za pravac zivota veli neobrtljivost, i akose utone u strasni srnisao reci »suvise kasno«, kojomje jedan prolazni deo sadasnjice pripao vecnoj pros-losti, oseca se-praosnov svakog tragicnog obrta. Vre-me je ono sto je tragicno, i pojedine kulture razliku-ju se po tome koliko osecaju njegov smisao. Zato setragedija velikog stila razvila samo u one dve kulturekoje su najstrasnije potvrdivale il i odricale - vreme.Imamo pred sobom anticku tragediju trenutka i za-padnjacku razvitka citavih zivotnih tokova. Tako susebe samu osecale jedna a-istoriska i jedna krajnjeistoriska dusa. Na§a tragika postaja je iz osecanja ne-umoljive logike postajanja. Grk je osecao alogicko,slepo »otprilike« trenutka. 2ivot kralja Lira unutras-nje sazreva ka jednoj katastrofi; a kralja Edipa izne-nada se sudara o jedan spoljnji polozaj. I sada seshvata zasto se istovremeno sa zapadnjackom dramomrascvetala i ugasila mocna umetnost portreta — koja

182


je imala svoj vrhunac u Rembrantu — vrsta istoriskei biografske umetnosti, koja je zato u klasicnoj Grc-£oj u doba cvetanja antickog pozorista bila najstrozezabranjena. Setimo se zabrane ikonskih statua pri po-svecenim darovima i toga kako se — pocev od Demet-riosa iz Alopeke (oko 400) - - jedva usudila da pomo-li jedna plasljiva vrsta idealizatorske umetnosti po-prsja bas onda kad je velika tragedija bila potisnutalakim drustvenim komadima »srednje komedije«. Uosnovi sve grcke statue nose jednu stereotipnu masku,kao glumci u Dionizovom pozoristu. Sve one izraza-vaju somaticke polozaje i stavove u najpreciznijemshvatanju. Fiziognomicki, one su neme, a telesno, nuz-nim nacinom, one su nage. Karakterne glave odrede-riih pojedinacnih lica, radene po zivom uzoru, doneoje tek helenizam. I opet se opominjemo ona dva odgo-varajuca sveta brojeva, gde se u jednome izracunavajuopipljivi rezultati, a u drugome se morfoloski isp^tujekarakter odnosajnih grupa funkcija, jednacina, uopsteoblikovnih elemenata istoga reda, pa se taj karakter,kao takav, utvrduje u zakonskim izrazima.

13

Sposobnost da se sadanja istorija dozivljuje i na-cin kako se ona dozivljuje, kako se, pre svega, sopstve-no postajanje dozivljuje -- kod pojedinacnih ljudi jevrlo razlicito.

Svaka kultura ima potpuno individualan nacin dasvet vidi, sazna kao prirodu, ili , sto je isto, ona imasvoju sopstvenu i osobenu prirodu, koju ne moze ima-ti nijedan covek druge vrste u tacno torn istom i tak-vom obliku. Ali jos u mnogo visoj meri, i svaka kul-tura i u njoj, sa razlikama manjeg stepena, i svaki po-jedinac imaju svoju sopstvenu istoriju, u cijoj slici^u cijem stilu, on neposredno sagleda, oseca i doziv-Ijava opste i licno, unutrasnje i spoljasnje, svetsko-is-torisko i biografsko postajanje. Tako je autobiograf-ski nagon zapadnjackog covecanstva, koji se pojav-ljuj e vec u goticko doba u simbolu ispovesti na uvo,potpuno stran antickom. A prema krajnjoj svesnostiistorije Zapadne Evrope stoji nasuprot skoro potpunanesvesnost, kao u snu, indiske. I sta je ono sto su

183


magiski ljudi, od pra-hriscana do mislilaca islama, gle-dali pred sobom kad su izgovarali rec svetska istorija?Pa kad je vec izvanredno tesko u sebi stvoriti tacnupretstavu prirode, uzrocno uredenog okolnog svetadrugih — iako je u torn svetu specificki saznanljivoujedinjeno u jedan saopstljiv sistem - - onda je pot-purio nemoguce silama sopstvene duse savrseno pro-zreti istoriski svetski aspekt stranih kultura, sliku ko-ju su obrazovale sasvim drukce nastrojene duse. Uvekce tu ostati nepristupacnim jedan ostatak, utoliko ve-ci ukoliko je manji sopstveni istoriski instinkt, fizi-ognomicki takt, sopstveno ppznavanje ljudi. Pa ipakje resenje ovog zadatka pretpostavka svakog dubljegrazumevanja sveta. Istoriski okolni svet drugih jestedeo njihova bica, a nikoga mi ne mozemo razumetiako ne poznamo njegovo osecanje vremena, njegovumisao o sudbini, stil i stepen svesnosti njegovog unu-tarnjeg zivota. Ono sto se ovde ne moze naci nepo-sredno u ispovestima -- moramo dakle dobiti iz sim-bolike spoljasnje kulture. Tako tek postaje pristupac-nim ono sto je po sebi shvatljivo, i to tek daje bez-mernu vrednost istoriskom stilu jedne kulture i nje-mu pripadajucim velikim vremenskim simbolima.

Kao jedan od tih jedva ikada shvacenih znakovapomenuli smo vec casovnik, tvorevinu visoko razvije-nih kultura, koja biva sve tajanstvenija sto o njoj du-ze razmisljamo. Anticko covecanstvo umelo je dai budebez casovnika - - i to ne bez namernosti; ono je od-meravalo vreme dana po duzini senke sopstvenog teladaleko jos posle Augusta1, iako su casovnici vodeni isuncani stalno bili u upotrebi u oba starija sveta ba-bilonske i egipatske duse, u vezi sa njihovim strogimracunanjem vremena i njihovim dubokim pogledomna prosiest i buducnost2. Ali , anticko bice, euklidov-sko, bezodnosajno, tackoliko; bilo je potpuno zatvore-no u momentu sadasnjice. Nista nije smelo da opomi-nje na proslo i buduce. Arheologije nema u pravoj an-tici, kao ni njenog psihickog pandana astrologije. An-

1 Diels, Antike Technik (1920), S. 159.2 Uceni krugovi u Atici i Jonijd konstruisali su suri-

cane casovnike (oko 400), ali nevesto; u doba Platonaprimljena je jos i jedna primitivndja klepsidra, no obaoblika pddrazavaju daleko nadmocnije obrasce starog Is-toka i nisu nikako prodrli u anticko osecanje zivota.

184


ticka prorostva i Sibile nisu hteli da istrazuju dalekubuducnost, kao ni etrursko-rimski haruspici i auguri,vec su davali uputstva za pojedinacni, neposrednopretstojeci slucaj. Isto tako nije bilo nekog racunanjavremena, kojim bi bila prozeta svest svakidasnjice; jerje racunanje po olimpijadama bilo samo literarno nuz-no ispomaganje. Nije stvar u tome da li je jedan ka-lendar dobar ili rdav, nego za koga je on u upotrebii da li zivot nacije protice po njemu. U antickim gra-dovima nista ne potseca na trajanje, na jucerasnjicu,na ono sto ce nastati, nigde, nema sa postovanjem cu-vane razvaline, nigde nekog dela nanienjenog za josnerodene generacije, nikakvog materijala bas narocitoodabranoga uprkos tehnickim teskocama. Dorski Grkostavio je mikerisku kamenu tehniku, kao da nije nipostojala, pa je gradio opet u ilovaci, i pored miken-skog i egipatskog obrasca i bez obzira na to sto je nje-govo zemljiste bilo bogato najboljim kamenom. Dorskistil je stil u drvetu. Jos u vreme Pauzanijino mogaose videti na Herinu hramu u Olimpiji poslednji neiz-menjeni stub od drveta. Antickoj dusi nedostaje praviorgan za istoriju, secanje, u onom smislu u kome seono ovde uvek pretpostavlja, secanje koje predocavauvek sliku licne; a iza nje i nacionalne i svetsko-isto-riske proslosti], kao i hod sopstvenog, i ne samo sop-stvenog, unutrasnjeg zivota. Ne postoji »vreme«. Zaposmatraca istorije izdize se iza sopstvene sadasnjiceneka vrsta pozadine koja vremenski, pa dakle i unu-tarnje istoriski, nije vise uredena, pozadina kojoj suza Tukidida pripadali vec persiski ratovi, a za Tacitanemiri u vreme Graha. Isto to vredi i za velike poro-dice Rima, cija je tradicija bila samo jedan roman:setimo se Cezarovog ubice Bruta i njegovog cvrstogverovanja u svoje slavne pretke. Sto je Cezar reformi-sao kalendar, to smemo obeleziti gotovo kao akt oslo-bodenja od antickog osecanja sveta: ali Cezar je srnis-Ijao takode da se odrekne Rima i da pretvori drzavugradova u dinasticko, dakle simbolu trajanja podlozno

1 Uredenu za nas hrisanskim racuiianjem vremenai shernom stari-srednji-novi vek; na to] osnovi razvijalesu se, od ranih dana gotike, slike istorije umetnosti i is-torije religije, u kojima zivi stalno velik broj zapadnjac-kih ljudi. Pretpostaviti isto to za Platona il i Fidiju sasvimje nernoguce, dok to vazi u najvecoj meii ved za renesan-sne umetnike i njihova procenjivanja.

185


carstvo, sa tezistem u Aleksandriji — odakle i poticenjegov kalendar. I ubistvo Cezara deluje kao poslednja pobuna zivotnog osecanja otelovljenog u »polisu«,u Urbs Roma, osecanja koje je neprijateljski raspolo-zeno prema trajanju.

Jos tada se prozivljavao svaki dan, svaki cas zasebe. To vredi o pojedinacnom Helenu ili Rimljaninu,o gradu, o naciji, o citavoj kulturi. Svecanosti koje sukljucale od snage i krvi, orgije po palatama, borbepo cirkovima pod Neronom i Kaligulom, koje Tacit,pravi Rimljanin, jedino i opisuje, dok za tiho odmi-canje u zivotu dalekih provinciskih zemalja nema nioka ni reci, jesu poslednji divni izraz ovog euklidov-skog osecanja sveta, koje obozava telo, sadasnjost. NiIndijci, cija je nirvana izrazena takode nedostatkomma kakvog racunanja vremena, nisu imali casovnika,dakle ni istoriju, ni uspomena zivotnih, ni brige. Onosto mi, eminentno istoriski nastrojeni ljudi, zovemoindiskom istorijom ostvarilo se bez i najmanje samo-svesti. Tisuclece indiske kulture od Veda do Bude de-luje na nas kao pokreti onoga koji spava. Tu je zivotodista bio san. Nista ne stoji daije od toga indijstvano tisuclece zapadne kulture. Nikada, pa ni u »isto-vremenoj« Kini iz vremena Dzu sa njenim visoko raz-vijenim smislom za epohe, ljudi nisu bili budniji, sve-sniji, nikada se vreme nije osecalo tako duboko, niprozivljavalo sa tako punom svescu pravca i sudbin-ske pokrenutosti. Istorija Zapadne Evrope je sudbinakoja se htela, a indiska je neumitni udes. U antickombicu godine ne igraju nikakvu ulogu, u indiskom tekdesetine godina nesto; a za nas je cas, minut, pa naj-zad i sekund, od znacaja. Nijedan Grk, nijedan Indi-jac, ne bi sebi mogao pretstaviti tragicnu zapetost is-toriskih kriza, gde vec jedan trenutak deluje strasnimpritiskom koji mlavi, kao u avgustovskim danima 1914godine. Al i takve krize duboki ljudi Zapada mogu itil sebi prozivljavati, a pravi Heleni nikada. Nad nasimzemljistem danonocno odjekuju udarci zvona sa hi-Ijadu kula, koji stalno vezuju buducnost za proslo, terastapaju prolazni trenut »anticke« sadasnjosti u jed-nu ogromnu odnosajnost. Epoha koja oznacuje rode-nje ove kulture, vreme saksonskih careva, dozivela jetakode pronalazak casovnika na tockice1. Zapadnjackicovek ne da se zamisliti bez najbrizljivijeg merenja

186

PROPAST ZAPADA Problem istorija sveta

vremena — hronolo.gije onog Sto se desava, koja tac-no odgovara nasoj ogromnoj potrebi za arheologijom,to jest odrzavanjem, iskopavanjem, skupljanjem svega

prosloga. Barokno doba jos je povecalo goticki sim-bol casovnika na kulama do grotesfcnog simbola dzep-nih casovnika koji stalno prate pojedinca1.

A pored simbola casovnika postoji, i drugi jedansimbol: isto tako duboki i isto tako neshvaceni zna-£ajni oblici pogreba, oni koje su sve velike kultureosvestale kultom i umetnoscu. Veliki stil Indije po-cinje grobnim hramovima, anticki grobnim vazama,egipatski piramidama, starohriscanski katakombama isarkofazima. U pra-doba mesaju se, jos haoti£no> bez-brojni moguci oblici; zavisni od obicaja plemenskih iod, spoljasnje nuznosti il i svrsishodnosti. Ali , svakakultura uskoro podize jedan od njih do najviseg sim-bolickog ranga. Tu je anticki covek izabrao spaljiva-nje mrtvih, iz najdubljeg nesvesnog zivotnog osecanja,kao cin unistavanja kroz koji je snazno izrazio svojeeuklidovsko bice, vezano za »sada« i »ovde«.' On nijehteo istoriju, ni trajanje, ni buducnost, ni brigu, ninestajanje, i zato je razorio ono sto nema vise sadas-njosti, telo Perikla i Cezara, Sofokla i Fidije. A dusaje odlazila u bezoblicnu gomilu, za koju su postojali,vec rano napusteni, kultovi predaka i kojoj su davalizadusnice zivi clanovi jednoga roda, sto clni najjacusuprotnost prema nizu predaka, prema rodoslovnomstablu, koje je ovekoveceno sa svima znacima istoris-kog poretka u porodicnim grobnicama zapadnjaka. Ni-jedna druga kultura ne moze se staviti u torn pogleduuz anticku2 — sem karakteristicno izuzetnog vedskog

1 Da li se mpzemo uswditi na pretpostavku da subabilonski soncani i egipatski vodeni casovnici postal! »is-tovremeno«, dakle na pragu 3 prehriscanskog tisucleca?Istorija casovnika ne moze se utnutrasnje odvojiti od is-torije kalendara, te se stoga mora pretpostaviti vrlo ranopronalazenje i odomacivanje postupaka kojima se meriyreme i U' kineskoj i mebsikanskoj kulturi, jer su oneimale dubok smisao za istoriju.1 Covek se mora preneti u osecanja kakvog -Grkakoji bi se dznenada upoznao s ovim obicajem nosenjad/epndh casovnika!2 I kiineska slu2ba precima opkolila je genealoskired strbgim ceremonijalom. Ali dok je taj ceremonijalpostepeno postajao sredistem celokupne poboznosti, dotleje anticki sasvim uzmakao u pozadinu pred kultovima sa-vremenih bogova, te je u Rimu jedva i postojao.

187


ranog vremena Indije. I neka se zapazi dobro: dorsko--homerovsko rano doba obavijalo je taj cin spaljiva-nja punim patosom jednog tek stvorenog simbola: tocini pre svega Ilijada; dok su u grobovima Mikene,Tirinsa, Orhomena bill sahranjivani skoro po egipat-skom nacinu oni mrtvi cije su borbe, mozda, bas dalezamisao za llijadu. Kada se u carsko doba pojavio,pored urne sa pepelom, i sarkofag, »prozdiralac me-saa1 — kod hriscana, jevreja i neznabozaca — probu-dilo se novo osecanje vremena, bas kao i onda kadaje dubokim mikenskim grobvima sledovala homerov-ska urna.

I Egipcani, koji su svoju proslost cuvali tako sa-vesno u secanju, u kamenu, u hijeroglifima, da mi idanas, posle 4000 godina, tacno mozerno da odredimogodine vladavine njihovih kraljeva, ovekovecavali su itelo tih kraljeva, tako da veliki faraoni — simbol jezo-vite uzvisenosti - - i danas jos leze po nasim muzeji-ma sa licima koja se jos mogu raspoznavati jedna oddrugih, dok od dorskih kraljeva nisu cak ni imenaostala. Mi znamo tacno dan rodenja i smrti gotovosvih velikih ljudi od doba Dantea. To nam izgledasamo po sebi razumljivo. A u vreme Aristotelovo, navisini anticke civilizacije, nije se znalo vise da li jeuopste i postojao Leukip, osnivac atomizma i savre-menik Periklov, koji je ziveo jedva pre stotinu godina.Tome bi odgovaralo: kao kad mi ne bismo bili sigur-ni da li je postojao Dordano Bruno, kao kad bi Rene-sans vec lezao potpuno u carstvu bajki.

Pa i sami ti muzeji u koje smo sakupili citavusumu culno-telesne uoblicene i sacuvane prpslosti! Zarnisu i oni simbol najviseg ranga? Zar oni nisu za totu da sacuvaju mumificirano »telo« celog kulturnograzvitka? Zar' mi ne skupljamo kako bezbrojne po-datke u milijardama stampanih knjiga, tako i sva de-la svih mrtvih kultura u tih sto hiljada dvorana za-padnoevropskih gradova, u kojima u masi svega sje-dinjenoga svaki pojedinacni isecak biva otrgnut odprolaznog trenutka svoje pfave svrhe — trenutka ko-ji bi antickoj dusi bio jedina svetinja — i utopljen u

i ' Jasan je odnos na »uskrsnuce mesa« (EK VcXffwv). 'Duboka, danas jos jedva shvacena, promena ove reci (oko1000) sve vise se izrazava u reci »besmrtnost«. Sa vas-krsom koji pobefluje smrt kao da dznova pocinje vremeu svetskom prostoru. Besmrtnoscu ono pobeduje prostor.

188


beskrajnu pokrenutost vremena? Neka se pomisli stasu Heleni zvali »muzejon« i kako duboki smisao leziu toj promenjenoj upotrebi reci!

14

Praosecanje brige vlada fiziognomijom zapadnjac-ke, kao i egipatske i kineske istorije. To praosecanjejos izobrazava simboliku eroticnoga, u kome se pret-stavlja proticanje beskrajnog zivota u slici smenjiva-nja narastaja pojedinacnog bica. Tackoliko euklidov-sko bice antike i tu je osecalo samo »sada« i »ovde«odlucujucih akata: plodenja i radanja. Zato je to bi-ce stavljalo u srediste demetriskih kultova bolove po-rodilje, a u anticki svet uopste simbol falusa, znakpolnosti koja je iskljucivo posvecena trenutku. i kojau njemu zaboravlja i proslost i buducnost. A tomeodgovara opet u indiskom svetu znak Lingama i krugkultova oko boginje Parvati. Covek se oseca i tu i ta-mo kao priroda, kao biljka, predana bezvoljno i bez-brizno smislu postajanja. Domaci kult Rimljanina bioje posvecen »geniju« (genius), tj. moci rasplodivanjaglave porodice. Duboka i zamisljena briga zapadnjac-ke duse suprotstavila je torn kultu znak materinskeljubavi, koji se u antickom mitu jedva pojavljuje nahorizontu, na primer u tuzbi Persefone il i u vec he-lenistickoj slici Demetre sa Knidosa. Majka koja nagrudima dfzi dete — buducnost: kult Marije u ovomnovom, faustovskom, smislu rascvetao se tek u stole-cima go tike. Svoj najvisi izraz nasao je on u Rafaelo-voj Sikstinskoj Madoni. To uopste nije hriscanski; jermagisko hriscanstvo, uzdiglo je Mariju kao Teotokos,onu koja je Boga rodila, do jednog sasvim drukcijeproosecanog simbola. Mati koja doji - strana jestarohriscanskoj vizantiskoj umetnosti isto koliko i he-lenskoj, iako iz sasvim drugog razloga; i svakako jeGrethen u Faustu sa dubokim carom svog nesvesnogmaterinstva bliza gotickim madonama no sve Marijevizantiskih i ravenatskih mozaika. Intimnost ovih od-nosa postaje potresna kad se vidi da Madona sa ma-lim Isusom potpuno odgovara egipatskoj Izidi sa dec-kom Horom — obe su brizne majke — i kad se zna

a je ovaj simbol kroz tisucleca i za vreme celokup-

189

StENGLER Propast Zapada

ncg trajanja anticke i arabljanske kulture (za kojenista nije mogao znaciti) bio iscezao, da bi najzad biopcnovo probuden faustovskom dusom.

Od materinske brige put vodi ka ocinskoj brizi itime drzavi, najvisem simbolu vremena koji se poja-yio u krugu velikih kultura. Ono sto za majku znac?idete, naime buducnost i dalje trajanje sopstvenog zi-vota (tako da se u materinskoj ljubavi ukida odvoje-ncst dva posebna bica), to za muskarce znaci oruzana zajednica kojom oni osiguravaju dom i ognjiste,zeau i decu, pa time i ceo narod, njegovu buducnosti delovanje. Drzava je unutrasnji oblik nacije; a isto-rij a u velikom smislu je ta drzava zamisljena ne kaopokrenuta nego kao kretanje. Zena kao mati jeste is-torija, covek kao ratnik i politicar gradi istoriju.

I tu istorija visokih kultura pokazuje opet tri pri-mera drzavnih tvorevina koje su pune briga: egipatskuupravu vec u Starom carstvu od 3000 pre Hr., ranoki-nesku drzavu Dzua (o cijoj organizaciji Dzu-li dajetakvu sliku da se, kasnije, nisu usudili verovati u iz-vornost knjige) i drzave Zapada, ciji oblik predvida-nja odaje jednu volju za buducnoscu koja se ne mozenadmasiti. A tome nasupfot pojavljuje se dva putaslika najbezbriznije predanosti trenutku i njegovimslucajnostima: anticka i indiska drzava. Ma koliko posebi bili razliciti stoicizam i budizam, dva starackaraspolozenja oba ova sveta, ipak se potpuno slazu usvome protivljenju prema istoriskom osecanju brige,u preziranju truda, organizatorske snage, svesti o duz-nosti. Zato na indiskim kraljevskim dvorovima i naforumu antickih gradova niko nije mislio na sutra:niti za sebe niti za zajednicu. »Carpe diem« apolini-skog coveka vredelo je i za anticku drzavu.

Kako sa politickom stranom istoriskog bica, takoisto stoji i sa onom drugom, privrednom. Antickoj iindiskoj ljubavi, koja se zapocinje i zavrsava u uziva-nju trenutka, odgovara zivot »od danas do sutra«. Po-stoji privredna organizacija velikog stila u Egiptu, gdeona ispunjuje celu sliku kulture i kojom jos danasgovori nama kroz hiljade slika punih marljivosti i re-da. Isto tako u Kini, ciji mit o bogovima i mitskimcarevima, kao i kineska istorija, stalno kruzi oko svet-skih zadataka zemljoradnje. Najzad, isto tako u Zapad-noj Evropi, cija je privreda pocela sa primernim ob-


radivanjem zemlje pojedinih kaluilerskih redova, a vr-hunac postigla u svojoj sopstvenoj nauci, narodnojekono?niji, koja je od pocetka bila radna hipoteza i za-pravo nije ucila o onome sto se dogadalo, nego o ono-me ' sto bi trebalo da se dogada. A u antici, o Indijidb i ne govorimo, vodila se privreda s dana na dan(iako je pred ocima bio obrazac Egipta), pa su sepljackale ne samo gotovine nego cak i rnogucnostida bi se slucajni suvisci odmah rasuli medu narod.Neka se prouce svi Veliki drzavnici antike, Perikle iCezar, Aleksandar i Scipion, pa cak i revolucionari kaoKleon i Tiberije Grab: nijcdan od njih nije privrednomislio na daljinu. Nijedan grad nije preduzimao od-vodnjavanje il i posumljavanje kakve oblasti, uvodenjevisih metoda il i uvodenje novih stocnih i biljnih vrs-ta. Sasvim se rdavo razume »agrarna reforma« Grahakada se tumaci zapadnjacki: oni su hteli da od svojestranke nacine -»posednike«, a daleko je bilo od njihda od nje vaspitavaju zemljoradnike il i da podizu itaj-sku poljoprivredu. Pustalo se da se buducnost pribli-zuje, a nije se pokusavalo da se na nju utice. I zatoje socijalizam (ne onaj teoretski Marksov, nego onajprakticki pruski Fridriha Viljema I, koji je prethod-dio onom prvom i koji ce ga ponovo savladati) svo-ji m dubokim srodstvom sa egipcanstvom prava sup-rotnost privrednom stoicizmu antike. On deluje sas-vim egipcanski svojom opseznom brigom za trajneprivredne sklopove, svojim vaspitanjem pojedinca zaduznost prema celini svojim osvestavanjemi truda ko-ji m se potvrduju vreme i buducnost.

15

Svakodnevni covek svih kultura zapaza samo ne-posredno opipljivi prednji plan od fiziognomije svegpostajanja, i svog sopstvenog i postajanja zivoga sve-ta oko sebe. Suma njegovih dozivljaja, kako unutras-njih tako i spoljasnjih, ispunjuje tok njegovih danasamo kao niz pojedinpsti. Tek veliki covek oseca izapopularnog sklopa istoriski pokrenute povrfine dubo-ku logiku postajanja, koja se pojavljuje u ideji o sud-bini i koja cini da se sve one povrsno, znacajem hude,dnevne tvorevine pojavljuju kao slucajnosti.

190 191


Izmedu sudbine i slucaja izgleda najpre da posto-ji sadrzajna razlika samo po stepenu. Oseca se, reci-mo, kao slucaj sto je Gete dosao u Zezenhajm, a kaosudbina sto je dosao u Vajmar. Prvo nam se cini epi-zodom, drugo epohom. Medutim, iz toga je jasno darazlikovanje zavisi od unutrasnjeg cbvekovog ranga.Sirokoj masi i sam zivdt Geteov izgledace kao nizanegdotskih slucajnosti, a malo njih ce sa divljenjemosetiti kakva se simbolicka nuznost nalazi u torn zi-votu, pa i u njegovim najneznacajnijim momentima.Ali , da nije mozda Aristarhovo otkrice heliocentric-kog sistema bilo za antiku beznacajan slucaj, a toboz-nje ponovno Kopernikovo otkrice, nasuprot tome,sudbina za faustovsku kulturu? Da li je to bila sud-bina sto Luter, nasuprot Kalvinu, nije bio orgariizator- i za koga? Za zivotno jedinstvo protestanata, Nema-

ca, ili zapadnjackog covecanstva uopste? Da li su Ti-berije Grab i Sula bili slucajevi, a Cezar sudbina?

Ovde oblast pojmovnog sporazumevanja daleko za-ostaje; sta je sudbina a sta slufiaj, to spada u pre-sudne dozivljaje kako pojedine duse tako i citavihkultura. Tu mora da umukne svako naucnjacko isku-stvo, svaki naucni uvid, svaka definicija; i ko samo ipokusa da i sudbinu i slucaj shvati gnoseoloski, tajin bas ne poznaje. Mi imamo unutarnju izvesnost danam kriticko razmisljanje nikada ne moze otkriti nis-ta o sudbini, i bez te izvesnosti ostao bi nam zatvo-ren svet postajanja. Saznavati (sudenjem razlikovati)i utvrdivati kauzalne odnose medu onim sto je sazna-no (dobro razlikovanim stvarima, svojstvima, poloza-jima) — jeste jedno i isto. Ko pristupa istoriji sudeci,naci ce samo podatke. A ono sto dela u dubini, biloto providenje il i kob, to se moze samo proziveti nasadanjem dogadanju kao pred slikom necega sto sevec dogodilo; i to sa onom potresnom, neizrecivom,izvesnoscu koju prava tragedija budi u nekriticnom,gledaocu. Sudbina i slucaj cine uvek suprotnost u ko-ju dusa pokusava da zaodene ono sto moze biti samoosecanje, samo dozivljaj i intuicija, i ono sto j-edinoobjasnjava najprisnija stvaralastva religije i umetno-sti onima koji su pozvani da uvide. Da bismo predo-cili ovo pra-osecanje zivoga bica, koje daje smisao isadrzinu svetskoj slici istorije, ne znam niceg boljeg— svako ime je zvuk i dim — od jedne strofe Ge-

192


teove (one iste koja kao moto na celu ove knjige tre-ba da obelezi njeno osnovno hastrojenje):

»Kada u beskrajnome uvek jedno Isto,Ponavljajuci set vecno tece,Hiljade oblika zivoga svetaSnazno se u lanac vezuju;Struji slast zivotna iz wih stvari,Sa najmanje kao i sa najvece zvezde,I sve to tiskanje, sva ta borba,Vecni je mir u Gospodn Bogu.«

- Na povrsini svetskog dogadanja vlada ono sto jenepredvideno. Ono je oznaka svakog pojedinacnog do-gadaja, svake pojedine odluke, svake pojedine licno-sti. Niko unapred nije znao, pri pojavi Muhameda, zajuris islama, niti pri padu Robespjera za Napoleona.Da veliki ljudi dolaze, sta oni preduzimaju, da li ceim to uspeti —: sve je to neizracunljivo. Niko ne zna.da li ce se jedno razvice koje snazno zapocne zavrsitiu velikoj liniji , kao ximsko plemstvo, il i ce propasti uzloj kobi, kao Hoenstaufenovci i cela Maja-kultura. Is-to tako stoji, uprkos nauci o prirodi, sa sudbinamasvake pojedine zivotinjske il i biljne vrste u krugu zem-Ijine istorije, pa cak i preko toga, sa sudbinama samezemlje i svih suncanih sistema i mlecnih puteva. Ne-znatni August napravio je epohu, veliki Tiberije pro-sao je bez uticaja. Isto je to sa sudbinom umetnika,umetnickih dela i oblika, dogmi i kultova, teorija ipronalazaka. Nikakvim »zato« i »zbog toga« ne mozese objasniti zasto u vrtolozima postajanja jedan ele-ment samo trpi sudbinu, a drugi postaje sudbinom, ito cesto dovoljnom za citavu jednu buducnost; zastoonaj prvi element iscezava u talasanju istoriske povr-sine, a ovaj drugi stvara istoriju: ne moze se sve toobjasniti, a ipak je sve to jedna najintimnija nuznost.Zato i za sudbinu vrede Augustinove reci o vremenu,iskazane u jednom dubokom trenutku: Si nemo ex mequaerat, scio; si quaerenti explicare velim, nescio.

Takva je ideja blagodati u zapadnjackom hriscan-stvu, blagodati dobivene Isusovom zrtvom, koja izra-zava slucaj i sudbinu u najvisem etickom shvatanju:smeti slobodno 'hteti. Opredeljenje (nasledni greh) iblagodat — u ovoj polarnosti, koja moze biti uvek sa-

193

SPENGLER Propast Zapada PROPAST ZAPADA. Problem islorije sveta

mo oblik osecanja, pokrenutog zivota, a nikada sadrzi-na ucenog iskustva, lezi bice svakog odista znacajnogcoveka ove kulture. Ova polarnost je i za protestantai za ateista, pa ma koliko bila skrivena iza pojma »raz-vica« (koji pravoliniski iz nje potice)1 — osnova svakeispovesti, svake autobiografije, koja je stoga, napisa-na il i naslikana, nemoguca u antickog coveka, cija jesudbina imala drugi oblik. Ova polarnost je poslednjismisao autoportreta Rembrantovih i muzike od Bahado Betovena; i ostaje nepristupacna misljenju, pa na-zvali je mi opredeljenjem, providenjem il i unutarnjimrazvicem2, i to je ono sto cini da su zivotni tokovisvih ljudi Zapada srbdni. »Slobodna volja« je unutar-nja izvesnost. Ali , ma sta se htelo il i cinilo — ono stoodista sleduje posle svih odluka i iz njih, naglo, izne-nadno, nepredvidljivb, to je ono sto sluzi dubljoj nuz-nosti i sto se podreduje jednom velikom poretku predocima koje razumevaju, kada se baci pogled na slikudavno prosloga. Kada se ispuni sudbina necega stose htelo, onda se moze ono sto je neispitljivo osetitikao blagodat. Sta su hteli Inocentije III , Luter, Lojo-la, Kalvin, Zansen, Ruso, Marks, a sta je od toga hte-nja postalo u struji zapadnjacke istorije? Je li to bilablagodat il i kob? Tu se svako racionalisticko rascla-njavanje zavrsava apsurdom. Predestinacija u Kalvinai Paskala (obojica su se osmelili da izvuku poslednjekauzalne zakljucke augustinske dijalektike iskrenijeno Luter i Torna Akvinski) jeste nuzna apsurdnost ko-joj odvodi razumsko istrazivanje ovih tajni. Ona do-speva iz sudbinske logike svetskog ^postajnja u kau-zalnu logiku pojmova i zakona, iz neposrednog sagle-danja zivota u mehanicki sistem predmeta. Strahovite

1 Put od KaMna do Darvina lako se moze pokazatiu engleskoj filozofiji .

2 To spada u vecno sporne tacke zapadnjacke teori-je umetnpsti. Anticka, euklidovska, a-istoriska, dusa nema»razvijanja«, zapadnjacka se u njemu sva iscrpljuje, onaje »funkcija« upravljena na zavrsetak. Prva »jeste«, dru-ga »postaje«. Prema tome, sva anticka tragika pretpostav-Ij a stalnost licnosti, a sva zapadnja'oka njenu promenlji-vost. U nasem smislu »karakter« je tek pnaj oblik bicakoji se sastojii u neizmernoj pokrenutosti i beskrajnombogatstvu odnosa. Kod Sofokla veliki gest oplemenjavabol, kod Sekspira velika namera oplemenjava delo. Nasaestetika morala je da promasi osnovni problem; jer je uzi-mala svoje primere iz obe kulture bez razlike.

]94

dusevne borbe Paskalove jesu borbe jednog dubokounutarnjeg coveka, koji je bio ujedno i rodeni rnate-maticar, a koji je hteo da poslednja i najozbiljnijapitanja duse podvrgne istovremeno i velikim intuici-jama zarke vere i apstraktnoj tacnosti isto tako veli-kog matematickog nastrojenja. To je dalo ideji o sud-bini, religiozno govoreci providenju Bozjem, shemat-ski oblik uzrocnog nacela, dakle Kantov oblik razum-ske delatnosti, jer to znacl predestinacija, u kojoj seblagodat, ziv,a, svakako kao unutrasnja izvesnost do-zivljena, slobodna od svake kauzalnosti, pojavljuje kaoprirodna snaga koja je vezana za neopozive zakone ikoja pretvara religioznu sliku sveta u ukoceni i mrac-ni mehanizam. I zar nije to opet bila sudbina i za en-gleske puritance i za ceo svet, sto oni, ispunjeni tak-vim uverenjem, nisu pali u jednu pasivnu predanost,nego su imali vedru izvesnost da je njihova volja -volja Bozja?

16

Obrnemo li se sada daljem objasnjavanju pojaveslucaj noga, necemo vise padati u opasnost da u njojvidimo izuzetak il i proboj uzrocnoga sklopa prirode.»Priroda« nije slika sveta u kojoj sudbina biva susta-stvenom. Svuda gde se unutra okrenuti pogled oslo-bada onoga sto je postalo culnim i gde on, priblizu-

i se viziji , prozima okolni -svet, svuda gde taj pog-led oseca da na nj deluju na mesto samih predmetapra-pojave: nastupa veliki istoriski aspekt, van- i nad-prirodni. To je pogled Dantea i Volframa, a i pogledGetea u starosti (izrazen, pre svega, u kraju drugogdela Fausta). Boravimo li , sagledajuci, u torn svetusudbe i slucaja, izgleda nam mozda da je slucaj stose na ovoj maloj zvezdi medu milionima suncanih si-stema odigrava. negde epizoda »svetske istorije«; slu-caj, sto ljudi, ta cudna, zivotinjama slicna, organskastvorenja na kori te zvezde; daju ponekad sliku »sa-~znavanja«, i to bas u onom obliku u kome su ga Kant,Aristotel i drugi na tako razlicite nacine pretstavili;slucaj, sto se kao suprotni pol tog saznanja pojavljujubas ovi prirodni zakoni (»vecni i opstevaze.ci«) i stoizazivaju sliku »prirode« o kojoj svaki pojedinac mislida je ista za sve. Fizika sa pravom goni slucaj iz svo-

195


je slike sveta, all je opet slucaj to sto se ona samauopste jednom i pojavila, negde u aluvialnoj period!zemljine kore, kao osobena vrsta duhovnog shvatanja.

Svet slucaja jeste svet samo jednom ostvarenihcinjenica, prema kojima mi, kao buducima, hrlimo cez-njivo Hi sa puno straha, koje nas kao ziva sadasnjostuzdizu ili pritiskuju, i koje mi mozemo opet, sagledanjem> prozivljavati radosno ili tuzno, kao proslost.Svet uzroka i posledica jeste svet stalno mogucega,svet bezvremenskih istina, koji saznajemo rasclanjava-njem i razlikovanjem.

Samo taj drugi svet moze se naucno postici, samoje on identican sa naukom. Kome je zatvoren pogledza onaj drugi svet — svet kao Divina commedia, svetkao prizor za jednog Boga — kao sto nedostaje Kantui vecini sistematicara misljenja, taj c'e u svetu naci sa-mo besmisleni haos slucajnosti, i to u najbanalnijemsmislu reci1. Ali i esnafsko, neumetnicko, istrazivanjeistorije sa svojim skupljanjem i uredivanjem golih po-dataka samo je jedna, ma koliko duhovita, sankcijabanalno-slucajnog. Tek onaj pogled koji prodire u ine-tafizicko dozivljuje u istoriskim podacima simboleonoga sto se dogodilo i time izdize slucaj do sudbine.Ko je sam sobom sudbina, kao Napoleon, ne potrebu-je taj pogled, jer izmedu njega kao cinjenice i ostalihcinjenica postoji saglasnost metafizickog takta, kojanjegovim odlukama daje apsolutnu sigurnost.

Ovaj pogled je ono jedinstveno i snazno u Sekspi-ru, u koine se jos nikada nije ni potrazio ni naslutiopravi tragicar slucaja. A bas tu i jeste poslednji smi-sao zapadnjacke tragike, koja je ujedno i otisak za-padnjacke ideje o istoriji, a time i kljuc za ono stoza nas znaci od Kanta neshvacena rec »vreme«. Slu-cajno je sto politicka situacija u Hamletu, kraljevoubistvo i pitanje o prestolonasledu, pogadaju bas tajkarakter. Slucajno je sto je Jago, svakodnevna huljakakvu nalazimo na svima putevima, uzeo bas tog co-veka na nisan, coveka cija je licnost imala ovu ninajmanje svakodnevnu fiziognomiju. Pa Lir ! Ima lista slucajnije (pa zato i »prirodnije«) nego udruziva-

1 »Plus on vieillit , plus on se persuade, que sa sac-ree Ma jeste le Hazard tait les trois quarts de la besognede ce miserable Univers« (Fridrih Veliki Volteru). Tako,nuzno, oseca pravi racionalist.

196


nje tog gospodarskog dostojanstva sa tim kobnimstrastima sto su ih njegove kceri nasledile? Jos ni dodanas nije se- moglo razumeti kako to da Sekspir uzi-ma anegdotu onde gde je nade, pa je bas zato ispu-njuje snagom najprisnije nuznosti (nigde tako uzvise-no kao u njegovim rimljanskim dramama). Zato stose htelo razumevanje, upalo se u ocajne pokusaje dase u te drame unese moralna uzrocnost, jedno »zato ,jedna veza »zlocina« i »kazne«. A ti pokusaji nisu nitacni ni netacni (jer »tacno« i »netacno« pripadaju sve-tu kao prirodi i znace kritiku kauzalnoga), vec su plit-ki nasuprot onom pesnikovom dubokom dozivljavanjucisto cinjenicke anegdote. Samo onaj koji to oseca mo-ze da se divi velicanstvenoj naivnosti Lira i Magbeta.Sasvim suprotno pokazuje Hebel, koji unistava dubi-nu slucajnosti sistemom uzroka i posledica. Ona stoje nasilno, sto je pojmovno u njegovim koncepcijama,sto svak oseca a ne moze da protumaci,. lezalo je utome sto logicno-uzrocna shenia njegovih dusevnih su-koba protivreci istorisko-pokrenutom osecanju sveta injegovoj sasma drugoj logici. Ovi ljudi ne zive; onisamo dokazuju nesto svojim prisustvom. Oseca se pri-sustvo velikpg razuma, ali ne dubokog zivota. Na mesto slucaja dosao je »problem«.

I bas ta zapadnjacka vrsta slucajnoga potpuno jestrana antickom osecanju sveta, pa time i antickojdrami. Antigona nema nijednu slucajnu osobinu kojabi ma kako dolazila u obzir za njenu sudbinu. Onosto se dogodilo kralju Edipu moglo se dogoditi i sva-kom drugom — sasvim suprotno sudbini Lirovoj. Toje anticka sudbina, »opste ljudski« fatum, koji vaziuopste za jedno »telo« i ne zavisi nikako od slucajnolicnog.

Obicno pisanje istorije uvek ce zastajati pri plit-fco-slucajnome, ukoliko se ne izgubi u skupljanju po-dataka. To je sudbina tvoraca takve istorije, koji du-sevno vise manje ostaju u gomili. Pred njihovim okomslivaju se priroda i istorija u popularno jedinstvo i»slucaj«. »Sa sacree Majeste le Hazard« za coveka go-mile je nesto najrazumljivije sto postoji. To je onotajanstveno-uzrocno, jos nedokazano, ono sto covekugomile zamenjuje potajnu logiku istorije, koju on neoseca. Anegdotska slika prednjeg plana istorije, po-priste svih naucnih lovaca uzrocnosti i svih pisaca ro-

197


mana i komada obicnog soja, odgovara potpuno takvom shvatanju. Koliko li se ratova zacelo zato sto jenekakav ljubomorni dvorjanin hteo ukloniti nekog ge-nerala od svoje zene! Kolike li su bitke dobivene il i iz-gubljene smesnim slucaj mm dogadajima! Uocimo kako se jos -u 18 veku obraduje rimska, a jos i danaskineska istorija! Setimo se udarca lepezom alzirskogDeja i tome slicnoga, sto istorisku pozornicii ozivljavaoperetskim motivima. Smrt Gustava Adolfa il i Alek-sandra izgledaju kao da ih je udesio neki rdav drama-ticar. Hanibal je samo intermeco anticke istorije, ucij i je tok iznebuha upao »Propadanje« Napoleonovonije bez melodramskih elemenata. Ko trazi unutarnjioblik istorije u nekom uzrocnom sledovanju njenihvidljivi h pojedinacnih dogadaja, naci ce, ako je iskren,uvek komediju burleskne besmislenosti. Ja bih pove-rovao da je ona, tako malo zapazena, scena igre pija-nih triumvira u Sekspirovom Antoniju i Kleopatri (jed-na od najsnaznijih scena u torn beskrajno dubokomdelu) proizisla iz ruganja prvog istoriskog tragicarasvih vremena »pragmatickom« aspektu istorije. Jer jetaj i suvise popularni aspekt oduvek vladao »svetom«.On -je sitnim tastim ljudima davao hrabrosti i nadeda se umesaju u svet. Ruso i Marks, samo gledajucina taj duh i na njegovu racionalisticku strukturu, mis-lil i su da jednom teorijom mogu promeniti »tok sve-ta«. Pa i socijalno il i privredno tumacenje politickihrazvoja jos je u obilatoj meri plitko i popularno: tu-macenje u kome se danas istoriska obrada izdize dovrhunca, a koje, s obzirom na svoj bioloski karakter,uvek ostaje sumnjivo u pogledu kauzalnog zasnivanja.

Napoleon je u znacajnim trenucjma imao snaznoosecanje za duboku logiku svetskog postajanja.-Slutioje tada koliko je on sam bio sudbina i ukoliko jeimao sudbinu. »Osecam da sam gonjen nekoj svrsi ko-ju ne poznajem. Cim je budem postigao, cim vise nebudem nuzan, bice dovoljan jedan atom da me raz-mrska. A dotle sve ljudske snage ne mogu mi nista«,kaze on u pocetku pohoda na Rusiju. To se zove nemisliti pragmaticki.' U torn trenutku slutio je on kakoje logici sudbine malo potrebna odredena pojedinac-nost, pa bio to covek il i situacija. On sam too empi-riska licnost mogao je i pasti kod Marenga. Ono stoje on znacio ostvarilo bi se tada u drugom nekom ob-liku. Jedna melodija u rukama velikog muzicara spo-

198


sobna je za bogate varijacije; ona moze, za obicnogslusaoca; biti izmenjena a da se u dubini — u jednomsasvim drugom smislu - - i rie izmeni. Epoha nernac-kog nacionalnog jedinstva sprovedena je u licnosti Biz-marka, a epoha ratova za osloboctenje u sirokim i go-tovo bezimenim dogadajima. Obe »teme« mogle su bitina drugi nacin »sprovedene«, da se izrazimo jezikommuzicara. Bizmark je mogao rano biti otpusten, a bit-ka kod Lajpciga mogla je biti izgubljena; grupa ra-tova iz 1864, 1866 i 1870 mogla je biti zamenjena dip-lomatskim, dinastickim, revolucionarnim il i privred-nim cinjenicama — »modulacijarna« — iako fiziogno-micka izrazitost zapadnjacke istorije, nasuprot stilu.na primer, indiske, takoreci kontrapunktski zahteva rtaodlucnom mestu snazne akcente, ratove ili velike lic-nosti. Sam Bizmark naznacuje u svojim Uspomenamada je u prolece 1848 moglo da se postigne ujedinjenjeu sire'm opsegu no 1870 i da je ono propalo tada zbogpolitike pruskog kralja, tacnije receno zbog njegovelicne cudi. To bi bilo, i po Bizmarkovom osecanju,mlako sprovodenje »stava« koje bi ucinilo potrebnomjednu kodu — »da capo e pot la coda«. All smisao epo-he (tema) ne bi se promenio nikakvim oblikovaiijemcinjenica. Gete je mogao — mozda — umreti u ranimgodinama, all njegova »ideja« ne. Faust i Taso ne bibili napisani, ali bi .oni ipak »bili«, bez svoje poetskeopipljivosti, u jednom vrlo tajanstvenom smislu.

Jer bio je to slucaj sto se istorija visega ljudstvavrsi u obliku v'elikih kultura; i slucaj sto se jedna odnjih probudila oko hiljadite godine u Zapadnoj Evro-pi. Al i je od toga trenutka ona sledovala »zakonu pokome se i pojavila«. U svakoj epohi postoji neograhi-ceno obilje iznenadujucih i nikad predvidljivih moguc-nosti da se ona ostvari u pojedinostima; ali sama epo-ha je nuzna, jer je tu jedno zivotno jedinstvo. A stoje njen unutarnji oblik bas taj, to je-njeno odredenje.Novi slucajevi mogu uobliciti njeno razvice oskudnoil i velicanstveno, bedno ill srecno, ali promeniti epohune mogu. I pojedinacni tip je isto tako neopoziva ci-njenica kao i pojedinacni slucaj: u istoriji svemiratip »suncanog sistema« sa planetama koje kruze; u is-torij i nase planete tip »zivih bica« sa mladostu, sta-roscu, zivotnim trajanjem i rasplodivanjem; u istori-ji zivih bica tip Ijudskog bitisanja, a u njegovom »svet-

199


sko-istoriskom« stadiju tip velike pojedinacne kulture1.A ove kulture su po svojoj sustini srodne biljkama:one su celog svog zivotnog trajanja vezane za tie nakome su ponikle. I najzad, tipican je i nacin na kojiljudi jedne kulture shvataju i prozivljuju sudbinu, makoliko razlicito bila obojena slika za pojedinca. Onosto se ovde nioze o tome reel nije »istinito«, vec unu-trasnje nuzno za ovu kulturu i ovaj stupanj vrernena;i Ono ne ubeduje druge zato sto postoji samo jednaistina, vec zato sto ti drugi pripadaju istoj epohi.

Euklidovska dusa antike, medutim, mogla je svo-je bice, vezano za prisutne prednje planove, dozivlja-vati samo u obliku slucaj eva antickog stila. Ako se zazapadnjacku dusu »slucajno« sme protumaciti fcao sud-bina manje sadrzine, onda se, obrnuto, za anticku du-su sudbina sme protumaciti kao slucaj ogromno po-vecan. To znace ananke, heimarmene i f'atum. Zato stoanticka duSa nije zapravo prozivljavala istoriju, onanije imala ni pravo osecanje za logiku sudbine. Netreba se zavaravati recima. Najpoputarnija boginja he-lenizma bila je Tihe, koju su jedva umeli razlikovatiod »ananke«. A mi osecamo sudbinu i slucaj punomsnagom kao suprotnost od koje sve zavisi u dubinamanaseg bica. Nasa istorija jeste istorija velikih veza isklopova; anticka istorija, i to ne samo njena slika uistoricara kao sto je Herodot, vec njena puna stvar-nost, jeste istorija anegdota, tj. niz plasticnih pojedi-nosti. Anegdotican je, u punom smislu te reci, stil an-tickog bica uopste, kao i stil svake pojedine biografije. Culno-opipljiva strana dogadaja zgusnjava se u de-monske, apsurdne slucajeve, neprijateljske prema isto-riji , koji poricu i odricu logiku dogadanja. Sve fabuleantickih majstorskih tragedija iscrpljuju se u slucaje-vima, koji ismevaju smisao sveta; inace se znacaj recisi^apfievri u suprotnosti prema sekspirovskoj logici slu-caja ne moze oznaciti. Jos jednom: ono sto se Edipudesava, sasvim spolja, iznutra nicim uslovljeno i izaz-vano, moglo bi se desiti svakom coveku bez izuzetka.To je oblik antickog mila. Neka se sravni sa time du-boko unutrasnja nuznost, uslovljena citavim bicem- iodnosom toga bica prema vremenu, u sudbini Otela,

1 Uporedna metoda ove krijige pociva na cinjenicida irnamo pred sobom citavu grupu ovdh kultura.

200


Don Kihota, Vertera. Tu lezi — kao sto smo kazali —razlika izmedu tragedije situacije i tragedije karakte-ra. Al i i u istoriji samoj ponavlja se ova suprotnost.Svak epoha Zapada ima karakter, svaka epoha antikepretstavlja samo jednu situaciju. Zivot Geteov bio je sud-bonosna logika, a Cezarov mitska slucajnost. Tu je tekSekspir uneo logiku. Napoleon je ttfagican karakter;Alkibiad dospeva u tragicne situacije. Astrologija uonom obliku u kome je od gotike do baroka vladalaosecanjem sveta, cak i osecanjem onih koji su je od-ricali, htela je da ovlada celim buducim zivotnim to-kom Faustovski horoskop, ciji je mozda najpoznatijiprimer onaj sto ga je Kepler konstruisao za Valen-stajna, pretpostavlja jedinstveni i osmisljeni pravaccelokupnog bica koje ima jos da se razvija. Antickoprorostvo, koje se uvek odnosi na pojedinacne slucaje-ve, stvarno je sasvim simbol besmislenog slucaja, tre-nutka; ono dopusta u svetskom toku samo tackoliko-sti i nepovezanosti. U onome sto se u Atini pisalo i do-zivljavalo kao istorija, prorocke izreke bile su sasvimna svom mestu. Da li je ikada ijedan Grk imao, u makakvu svrhu, svest o istoriskom razvoju? A da li smomi ikada, bez te svesti, mogli da pravimo istoriju, darazmisljamo o istoriji? Ako se uporede sudbine Atinei Francuske u odgovarajucim vremenima pocev od Te-mistokla i Luja XIV , naci ce se da su stil istoriskogosecanja i stil stvarnosti svaki put jedni isti: ovdeekstrem logike, tamo ne-logike.

Sada ce se razumeti- poslednji smisao ove znacaj-ne cinjenice. Istorija je ostvarivanje jedne duse i isti stil,vlada istorijom koju mi pravimo i istorijom koju »sa-gledamo«. Anticka matematika iskljucuje simbol bes-krajnog prostora; anticka istorija takode. Nije Lizatudpozornica antickog bica najmanja od svih: pojedinacmpolis. Nedostaju mu vidik i perspektive — uprkos epi-zodi Aleksandrovog pohoda — kao sto oni nedostaju isceni antickog pozorista sa pozadnjim zaklonom kojije zatvara. Neka se uporede sa tim dejstva na daljinuzapadnjacke kabinetske diplomatije i kapitala. Kao stosu Heleni i Rimljani u svom kosmosu saznavali i kaostvarne priznavali samo prednje planove prirode, iznajdublje dubine svog bica odbijajuci haldejsku as-tronomiju; kao sto su oni u osnovi imali samo kucna,gradska i poljska bozanstva, a ne bozanstva vezana za

201


zvezde1, tako su i sllkali samo prediije planove. U Ko-rintu, Atini , Sikionu nikada nije bio stvoren pejzaz saplaninama na vidiku, oblacima koji prolaze, dalekimgradovima. Na svima slikama po vazama nalaze se sa-mo figure euklidovski pojedinacne, a umetnicki samesebi dovoljne. Svaka grupa na slemenu hrama sagra-dena je nizovito, nikada kontrapunktski. Pa su se sa-mo prednji planovi i dozivljavali. Sudbina je bila onosto bi se coveku iznenada dogodilo, a ne »tok zivota«;i tako je Atina, pored Polignotove freske i geometrijeplatnovske Akademije, stvorila jos i tragediju sudbinasasvim u ozloglasenom smislu Neveste iz Mesine. Savr-seni nesmisao slepe kobi, otelovljene, na'primer, u pro-kletstvu Atrida, otkrivao je a-istorijskoj antickoj du-sevnosti sav smisao njenog sveta.

17

Neki smeli primeri, ali koje vec mozemo dobro ra-' zumeti, neka posluze kao objasnjenje. Neka se zamisli

da je Kolumba potpomogla Francuska, a ne Spanija.To je neko vreme i izgledalo verovatno. Fransoa I kaogospodar Amerike stavio bi, nema sumnje, carskukrunu na mesto Spanca Karla V. Rano barokno dobaod Sacco di Roma do Vestfalskog mira, sada spanskostolece po religiji , duhu, umetnosti, politici, obicajima- stolece koje je u svemu i svacemu sluzilo kao os-

nova i pretpostavka veku Luja XIV - - ne bi se uobli-cilo iz Madrida, nego iz Pariza. Na mesto imena Filip,Alba, Servantes, Kalderon, Velaskez, danas bismo ka-zivali imena onih velikih Francuza koji su — ostalinerodeni tako bi se moglo to tesko shvatljivo nekakoiskazati). Stil crkve, tada konacno odreden od SpancaIgnaca Lojole i od Tridentinskog koncila kojim je Lo-joli n duh vladao; politicki stil, tada utvrden spanskomratnom vestinom, kabinetskom diplomatijom spanskilikardinala, dvorjanskim duhom Eskoriala sve do Bec-kog kongresa, pa u bitnim crtama jos i dalje od Biz-marka; arhitektura baroka, veliko slikarstvo, cercmo-nijal, otmeno drustvo velikih gradova: sve bi to bilo ,zastupano drugim dubokim glavama u plemstvu i

1 Helios je samo pesnicki lik. Nije imao ni hrama,ni kulta. Jos manje je Selene bila boginja meseca.

202


svestenstvu, drugim ratovima nego sto su ratovi Fili -pa' II , drugim graditeljem nego sto je Vinjola, drugimnekim dvorom. Slucaj je izabrao spanski gest za za-padnjacko kasno doba. Unutrasnja logika vremena, ko-je je u Velikoj revoluciji ili nekom dogadaju slicne sa-drzine moralo naci zavrsetak, ostala je time nedirnuta.

Francuska revolucija mogla, je biti zastupljenadrugim dogadajem, drugog oblika i na drugom mes-tu, recimo u Nemackoj il i Engleskoj. Njena »ideja«(kao sto cemo kasnije videti), prelaz iz kulture u ci-vilizaciju, pobeda anorganskog velikog grada nad or-ganskom zemljom — koja sada postaje u duhovnomsmislu »provincija« — bila je nuzna, i to u torn tre-nutku. Za ovo valja da se upotrebi rec »epoha« u sta-rom, danas vec izbrisanom, smislu (zamenjenom recjuperioda). Jedan dogadaj cini epohu; to znaci: on obe-lezava u toku kulture nuzni sudbinski obrt. Sam slu-cajni dogadaj, kristalizaciona tvorevina istoriske povr-sine, mogao je biti smenjen nekim drugim odgovaraju-cim slucajevima: epoha je nuzna i unapred predodre-dena. Da li jedan dogadaj, u odnosu na jednu kulturui njen hod, zauzima rang epohe il i epizode, to je u ve-zi, kao sto se vidi, sa idejama sudbine i slucaja, padakle i sa razlikom »epohalne« zapadnjacke i »epizo-dicke« anticke tragike.

Mogu se dalje razlikovati anonimne i licne epohepo njihovom fiziognomickom tipu u slici istorije. Slu-cajevima prvoga ranga pripadaju velike licnosti sa ob-likovnom snagom svoje privatne sudbine, koja utelov-Ijuj e u svoj oblik sudbinu hiljada, citavih naroda iepoha. Ali ipak ono sto razlikuje viteze na srecu i onekoji su uspeli bez unutarnje velicine (kao Danton i Ro-bespjer) od heroja istorije jeste u tome sto njihova,licna sudbina samo nosi crte opste sudbine. Uprkoszvucnim imenima, »jakobinci« su bili tip koji je vla-dao vremenom, i to u celini, a ne pojedince. Prvi deoone epohe — revolucija — stoga je potpuno anoni-man; drugi deo — napoleonovski — u najvecem ste-penu drzan je licnostima. Ogromna snaga tih pojavasvrsila je za nekoliko godina ono sto je odgovarajucaanticka epoha )otprilike 386—322), zbunjeno i nepo-uzdano, svrsavala za citave desetine godina u podzem-

m razgradivanju. Sustini svih kultura zajednicko jeto sto se u svakom stadiju nalazi najpre ista moguc-nost da se ono sto je nuzno dogodi u obliku velike

203


licnosti (Aleksandar, Dioklecijan, Muhamed, Luter, Na-poleon), u obliku skoro bezimenog dogadanja sa zna-cajnim unutrasnjim oblikom (peloponeski, tridesetogo-disnji, spanski rat oko nasleda) ili u obliku jednog ne-jasnog i nepotpunog razvoja (vreme Diadoha, Hiksa,nemacka meduvladavina). Koji je oblik verovatan, toje vec pitanje istoriskog --pa prema tome tragickog- stila.

Ono sto je tragicko u Napoleonovu zivotu — ne-otkriveno jos za pesnika koji bi bio dovoljno velik dataj zivot shvati i uoblici - - jeste u tome sto je on,cije se bitisanje istrosilo u borbi protiv engleske poli-tike, najotmenije pretstavnice engleskog duha, bas tornsvojom borbom izvojstio pobedu toga duha na konti-nentu, koji je onda postao dovoljno mocan da Napo-leona u liku »oslobodenih naroda« savlada i da ga pu-sti da umre na Svetoj Jeleni. Nije on bio osnivac na-cela ekspanzije. To nacelo poteklo je iz puritanizmaKromvelove okoline, koja je ozivotvorila britansko ko-lonijalno carstvo1. A to je bila takode teznja revolucio-narnih armija, koje su, posredstvom engleski skolova-nih glava, kao Rusoa i Miraboa, bile gonjene napredidejama engleskih filozofa — jos od bitke na Valmi-u,k°Ju je jedino Gete pojmio, kako dokazuju njegovaslavna rec uoci bitke. Nije Napoleon stvorio te ideje,one su njega stvorile: i kada se popeo na presto, mo-rao je dalje da ih sprovodi protiv jedine sile, Engleskenaime, koja je htela to isto. Njegovo carstvo je tvore-vina francuske krvi, ali engleskog stila. U Londonu suizobrazili teoriju »evropske civilizacije«, zapadnjackoghelenizma, Lok, Seftsberi, Klark, a p're svega Bentam;u Pariz su je preneli Bel, Volter, Ruso. U ime ove "par-lamentaristicke Engleske, Engleske poslovnog moralai zurnalizma — borilo se na Valmiu, Marengu; Jeni,Smolensku i Lajpcigu; i engleski duh u svima tim bit-kama pobedio je francusku kulturu Zapada2. Prvi kon-

1 Potsecam na Kanangovu rec k pocetka 19 veka:»Juzna Amerika slobodna — i po mogucstvu engleska«.Nikada nijc cistije dosao do izraza ekspanzivni instinkt.

2 Zrela zapadnjacka kultura bila je sasvim firartcuskakultura, koja je izrasla iz spanske pocev od vremeria LujaXIV . Ali , vec pod Lujem XVI , u Parizu je engleski parkpobedio francuski, asecajnost »esprit«, odelo i drustveniqblici Londona oblike Versaja, Hogart Vatoa, namestaj izCipendela i porcelan iz Vedzvuda one iz Bula i Sevra.

204


zul svakako -nije imao plan da Zapadnu Evropu ute-lovi u Francusku; on je najpre hteo (aleksandrovskamisao na pragu svake civilizacije!) da na mesto engle-skog stavi francusko kolonijalno carstvo, kojim bi po-stavio na jedva napadljivu osnovu politicko-vojnu pre-moc Francuske nad zapadnjackom kulturnom oblas-cu. Bilo bi to carstvo Karla V, u kome sunce nije za-lazilo, uprkos Kolumba i Filipa II vodeno iz Pariza iorganizovano sada ne kao vitesko-crkveiio, vec kao pri-vredno-vojno jedinstvo. Dotle je, mozda, sudbina bilau njegovoj misiji. Ali Pariski mir od 1763 odlucio jevec pitanje protiv Francuske, i njegovi mocni planovipropadali su svaki put na sicusnim slucajnostima. Pr-vo, pred Sv. Jovanom od Akra, usled nekoliko blago-vremeno iskrcanih engleskih topova; onda, posle Ami-enskog mira, kada je on posedovao celu dolinu Misi-sipia sve do velikih jezera i uspostavio veze sa TipoSahibom, koji je tada branio Istocnu Indiju protivEngleza, usled pogresnog kretanja flote njegovog ad-mirala, koje ga je primoralo da prekine brizljivo pripremano preduzece; najzad, kada je, u cilju novog is-krcavanja na Istoku, Jadransko More ucinio francus-kim time sto je zauzeo Dalmaciju, Krf i celu Italiju,i kada je sa persiskim sahom pregovarao o akciji pro-tiv Indije, plan je propao cudljivoscu cara Aleksandra,koji bi u drugom nekom trenutku rado potpomagao'pohod na Indiju, i tada bi pohod sigurno i uspeo. Tekkad je, posle propasti svih vanevropskih kombinacija,izabrao prisvajanje Nemacke i Spanije, kao ultima ra-tio u borbi protiv Engleske, prisvajanje zemalja u ko-jima su se sada protiv njega, posrednika englesko-re-volucionarnih ideja, podigle bas te ideje, ucinio je ko-rak koji je njega, Napoleona, napravio izlisnim1.

Da li bi kolonijalni sistem koji tezi da obuhvatisvet, nekada roden iz spanskog duha, sada bio preina-cen u engleskom ill u francuskom duhu; da li bi »Sje-dinjene Drzave Evrope«, tada pandan carstva Diadohaa sad u buducnosti rimskoga carstva, on ostvario kaoromanticnu vojnicku monarhiju na demokratskoj os-

1 Hardenberg je Prusku reorganizovao u strogo en-gleskom duhu, sto mu je Fridrih August Marvic tesko za-merio. Isto tako je Sarnhorstova reforma vojske jednavrsta »povratka prirodi« u smislu Rusoa i reyolucije, na-suprot profesionalnim vojskama iz kabinetskih ratova-udoba Fridriha Velikog.

205


riovi; ill ce ih ostvariti u 21 veku kakav cezarovski co-vek od cinjenica kao privredni organizam: to sve pri-pada slucajnosti istoriske slike. Njegove pobede i porazi, u kojima je uvek bila skrivena pobeda Engleske,kao pobeda civilizacije nad kulturom: njegovo carstyo,njegov pad, grande nation, epizodicno oslobodenje Ita-lije, koje je, i 1796 kao i 1859 godine, zapravo samopromenilo politicki kostim jednog naroda koji je dav-no postao beznacajan; razorenje nemackog carstva,jedne goticke razvaline: sve su to povrsinske tvorevi-ne iza kojih stoji velika logika prave, nevidljive isto-rije. I u smislu te logike zavrsio je tada Zapad svojukulturu, koja je dospela do zrelosti u francuskom ob-liku, u »ancien regime-u. i smenio je engleskom civi-lizacijom. Kao simboli »istovremenih« obrta vremena,osvojenje Bastilje, Valmi, Austerlic, Vaterlo i dizarijePruske odgovaraju antickim cinjenicama bitaka kodHeroneje i Gaugamele, pohodu na Indiju i rimskojpobedi kod Sentina. I sada mozemo shvatiti da u ra-tovima i politickim katastrofama, osnovnoj materijinaseg pisanja istorije, pobeda nije ono, sto je susta-stveno u jednoj bitci, a mir nije svrha jednog pre-vrata.

18

Ko je ove misli u sebe primio, razumece kako jeza dozivljavanje prave istorije moralo biti kobno na-celo uzrocnosti, koje je, u svom ukocenom obliku,svojstveno tek sasvim kasnira kulturnim stanjima, ikoje tada utoliko tiranskije deluje na sliku sveta. Kantje vrlo obazrivo utvrdio kauzalitet kao nuzni oblik sa-znanja, i ne moze se nikad dovoljno naglasiti da jetime iskljucivo mislio na ^razumsko posmatranje Ijud-skog okolnog sveta. Rec »nuznost« rado se cula, ali sepreculo ogranicavanje iiacela na jednu jedinu oblastsaznanja, koja je bas iskljucivala sagledanje i oseca-nje zive istorije. Poznavnje ljudi i saznavanje prirodepo svojoj sustini ne niogu se uopste uporediti. Ali , ci-tavo 19 stolece mucilb se da izbrise granicu izmeduprirode i istorije, u korist one prVe. Ukoliko se vise is-toriski htelo misli ti, utoliko se vise zaboravljao nacinna koji se nije smelo misliti. Nasilno primenjujuciukocenu shemu prostornog i vremenu neprijateljskog

206


odnosa, uzrok i posledicu, na ono sto je zivo, unosilesu se u culnu povrsinsku sliku dogadanja konstruktiv-ne linij e fizikalne slike prirode. I niko nije osecao -posred tih kasnih gradskih duhova, naviknutih na kau-zalnu mislenu stegu — duboku apsurdnost jedne nau-ke koja je htela, metodskim nesporazumom, da organ-sko postajanje shvati kao mehanizam postaloga. Al idan nije uzrok noci, niti mladost starosti, niti cvet plo-da. Sve sto duhovno shvatamo ima svoj uzrok; a svesto unutrasnjom izvesnoscu organski prozivljavamoima svoju proslost. Uzrokom se karakterise »slucaj«,koji je svuda moguc i ciji unutrasnji oblik cvrsto sto-ji bez obzira na to kada taj slucaj nastupa, koliko pu-ta i da li uopste i nastupa; prosloscu se karakterisedogadaj, koji je bio samo jedanput, pa se nikad visene vraca. I po tome kako mi shvatamo nesto iz naseokoline, ili kriticki i svesno, ili fiziognomicki i nevolj-no, izvlacirno zakljucak; na osnovu tehnickog il i zivot-nog iskustva, o jednom bezvremenskom uzroku u pro-storu il i o jednom pravcu Tcoji vodi od »juce« ka»danas« i »sutra«.

Al i duh nasih velikih gradova nece tako da zaklju-cuje. Opkoljen masinskom tehnikom koju je sam stvo-rio, taj duh, posto je oslusnuo prirodinu najopasnijutajnu, zakon, hoce sada da osvoji tehnicki i istoriju,teoretski i prakticki. Celishodnost je velika rec kojomje on istoriju jiacinio sebi slicnom. U materijalistic-kom shvatanju istorije vladaju zakoiii kauzalne priro-de, pa je otud sledovalo da su se smeli postaviti idealikorisnosti, na primer prosvecenje, humanitet, svetskimir, kao ciljevi svetske istorije koji ce se postici »pro-cesom napretka«. Osecanje o sudbini pak bilo je izu-mrlo u ovim starackim planovima, izumrlo zajedno samladalackom hrabroscu i smeloscu, onom koja hrli ususret tamnoj odluci zaboravivsi na sebe, sva obreme-njena buducnoscu.

Jer samo mladost ima buducnost i jeste buduc-nost. Taj zagonetni zvuk ima isto znacenje kao i pra-vac vremena i sudbina. A sudbina je uvek mlada. Kona mesto nje stavi lanac uzroka i posledica, taj i uonome sto se jos nije ostvarilo gleda nesto starackoi proslo. Tu nedostaje pravac. A ko zivi iduci na su-sret necemu i put necega u burnom zamahu, taj nemora nista da zna ni o cilju ni o koristi. On sebe sa-

207

^


ma oseca kao smisao onoga sto ce se dogoditi. Verau zvezdu vodilju nije napustala ni Cezara ni Napoleo-na niti druge velike pothvatnike; a to je ona vera stolezi najdublje, uprkos melanholiji mladih godina, usvakom detinjstvu, u svim mladim plemenima, naro-dima i kulturama; to je ona vera sto se rasprostirenad celokupnom istorijom, vera u svima onima kojidelaju i sagledaju, a kojisu mladi uprkos svoje sedekose, mladi no svaka naklonost, ma koliko rana, pre-ma bezvremenskoj celishodnosti. Osecajno znacenjetrenutne okoline otvara se i u prvim danima detinj-stva, kada su sustastvene samo licnosti i stvari naj-blize okoline, pa se prosiruje cutljivim i nesvesnimiskustvom do opsezne slike, koja je opsti izraz celekulture na tome stepenu, a ciji su tumaci samo velikipoznavaoci zivota i ispitivaci istorije.

Tu se razlikuje neposredni utisak sadasnjice odslike proslosti, koja se predocava samo u duhu, daklesvet kao dogadanje od sveta kao istorija. Na onaj prviupravlja se znalacki pogled coveka od dela, drzavnikai vojskovode, a na onaj drugi intuitivni pogled istoricara i pesnika. U onaj prvi svet uplice se covek iiapraktican nacin, trpeci ili delajuci; a ovaj drugi svetpripada hronologiji kao velikom simbolu neopoziveproslosti1. Mi gledamo unazad, a zivimo unapred, ususret nepredvidenome; ali u sliku neponovljivog do-gadanja prodiru sad, pocev jos od tehnickog iskustvadetinjskog doba, c^-te onoga sto ima da se predvidi,prodiru slike zakonske prirode; koja podlezi izracu-navanju a ne fiziognomickom taktu. Mi shvatamo div-Ijac kao bice sa dusom, pa odmah zatim kao sredstvo'za ishranu; gledamo u munji opasnost il i elektricnoispraznjivanje. A ova druga, kasnija, okamenotinskaslika sveta nadvladuje u velikim gradovima sve vise ivise onu prvu: slika proslosti se mehanizuje, materi-jalizuje, i iz nje se izvlaci zbir, kauzalnih pravila zasadasnjost i buduciiost; vezuje se u istoriske zakonei u jedno razumsko iskustvo o njima.

1 Bas zato sto se izmice vremenu, hronologija mozeda se sluzi materaatickim znacima. Ovi ukoceni brojeviznace za nase oko nekadanju sudbinu. Ali njihov smisaonije isti kao onaj u matematickih brojeva — proslost nijeuzrok, a sudba nije formula — pa je zato onaj koji sanjima postupa matematicki, kao istoriski materijalist, pre-stao da proslost gleda stvarno kao takvu, tj. kao nesto stoje zivelo jednom i samo jednom.

208


Ali , nauka je uvek nauka o prirodi. Kauzalno zna-nje, tehnicko iskustvo, postoji samo o onome Sto jepostalo, o prostornome, o saznanome. Kao sto zivotpripada istoriji, tako znanje pripada prirodi - - cul-nom svetu shvacenom kao element, posmatranom uprostoru, izobrazenom po zakonu uzroka i posledice.Postoji li , dakle, uopste nauka o istoriji? Setimo sekako se u svakoj licnoj slici sveta, koja je vise il i ma-nje priblizna idealnoj, pojavljuje nesto od obojega: ne-ma »prirode« bez zive saglasnosti, niti »istorije« bezkauzalne. Jer u prirodij doduse, svi istovrsni pokusa-j i imaju isti zakonski rezultat, ali svaki pojedinacnije ipak istoriski dogadaj, koji se desio odredenog da-tuma i koji se nece vise vratiti. A u istoriji podaci oproslome — hronoloski, statisticki, imena i likovi —sacinjavaju jedno skamenjeno tkivo1. Cinjenice »stoje«i onda kad ih ne poznajemo. Sve drugo je slika, »theo-ria«, tamo kao i ovde, a istorija sama znaci »biti uslici«, cemu moze samo da sluzi cinjenicki materijal;u prirodi teorija sluzi tome da taj materijal dobijemokao' pravu svrhu.

Ne postoji, dakle, nauka o istoriji, nego prednau-ka za. nju, koja istrazuje ono sto je vec bilo. Za sarnistoriski pogled cinjenice su uvek simboli. Ali ispitiva-nje prirode je samo nauka. Ona zeli samo da prona-lazi cinjenice, zakone kauzalne vrste, jer ona ima teh-nicki izvor i cilj; a cim upravi pogled na nesto drugo,ona je vec postala metafizikom, necim' sa one straneprirode. Otuda su istoriske i prirodnjacke cinjenicedve razlicite stvari. Ove druge se stalno vracaju, a oneprve nikad. Ove druge su istine, a one prve su cinjeni-ce. Ma koliko u svakddnevnoj slici »slucajevi« i »uzro-ci« izgledali srodni, oni; u dubini, pripadaju razlicitimsvetovima. Sigurno je istoriska slika jednog coveka —a time i covek sam -- utoliko plica ukoliko odlucnijeu njoj vlada opipljivi slucaj. I sigurno je, time, i pisanje istorije utoliko praznije ukoliko ono vise iscrplju-je svoj predmet utvrdivanjem cisto cinjenickih odno-sa. Ukoliko neko dublje prozivljuje istoriju, utoliko cerede imati »kauzalne« utiske i utoliko ce ih izvesnije

1 Ne samo sklapanje mira i dani smrti nego i re-nesiansni stil, polls, meksikanska kultura, jesu podaci, ci-njenice koje su vec bile i postojale, iako o njima nemamonikakve pretstave.

209


osecati kao savrseno beznacajne. Ispitajte prirodnjac-ke spise Geteove, pa cete se zadiviti tome sto se u nji-ma nalazi pretstavljena ziva priroda bez formula, bezzakona, gotovo bez traga kauzalnoga. Vreme za njeganije distanca, nego osecanje. Cisti naucnik, koji samokriticki rasclanjuje i ureduje, i koji ne oseca i ne sa-gleda, jedva ima dara da tu dozivi najdublje i posled-nje. All , istorija iziskuje taj dar. I tako s pravom po-stoji paradoks: da je istrazivac istorije utoliko znacajniji , ukoliko manje pripada pravoj nauci.

Jedna shema neka skupi sve receno:

Ousa Svet

2ivot, pravacSudbinu doziveti

neponovljivo, neopozivo>>Ctimjenica«

Fizibgnomicki takt(instinkt)

ProstirajnjeKauzalno saztiatistalno moguce

»Istina«Sistematska kritika

(razum)

Budnost koja gospodaribicern:

slika sveta pnirodeNaucne metode

Religija, istraztivanjeprirode teoretski:

mit, dogma, hipoteza;praktieki: kult,

tehnl'ka

Budnost toja sluzi bicu:slika sveta istorijeZivotno iskustvo

Slika proslosti; sagledajuciuoblicavati

(istoricar, trag)icar):Pravac u buducnost;delajuci uoblicavati

(politicar):biti sudbina.

19

Da li se sme neka grupa cinjenica socijalne, reli-giozne, fizioloske, eticke prirode staviti kao »uzrok«druge jedne takve grupe? Racionalisticko pisanje ist'j-rije, a jos vise danasnja sociologija, u osnovi mstadrugo i ne znaju. To za njih znaci shvatiti istoriju,produbljivati njeno saznavanje. Ali , za civilizovanogcoveka u dubini lezi uvek razumska svrha. Bez nje,njegov svet bio bi besmislen. Svakako je komicna bas

210

nefizikalna sloboda 'u izboru osnovnih uzroka. Jedanbira ovu, drugi onu grupu kao prima causa (prvi -uz-rok) — neiscrpno vrelo uzajamne polemike - - a sviispunjavaju svoja dela toboznjim objasnjenjima o ho-du istprije u stilu fizikalnih sklopova. Siler je daoklasican izraz ovoj metodi jednom od svojih besmrt-nih banalnosti, stihom o stroju sveta koji se odrzava»gladu i ljubavlju«. Tom njegovom misljenju dao je19 vek kanonsko vazenje iduci od racionalizma mate-rijalizmu. Time je stavljen u prvi red kult korisnoga.Njemu je Darvin, u ime stoleca, zrtvovao Geteovo uce-nje o prirodi. Organska logika cinjenica zivota bila jesmenjena niehanickom logikom prerusenom fizioloski,Naslede, prilagodavanje, prirodno odabiranje jesu svr-hoviti uzroci sa cisto mehanickom sadrzinom. Na me-sto istoriskih udesa nastupilo je fizikalno kretanje u»prostoru«. Ali , ima li istoriskih, dusevnih, ima li uop-ste zivih »procesa«? Imaju li istoriski »pokreti«, reci-mo doba prosvecenja ili Renesansa, iceg zajednickogsa ftzikalnim pojmom kretanja? Recju »proces« odba-cila se sudbina. Tajna postajanja bila je otkrivena.Nije bilo tragicke, bilo je jos samo matematickestrukture svetskog dogadanja. »Egzaktni« istoricarpretpostavlja od tada da u slici istorije imamo niz sta-nja mehanickog tipa, koji je pristupacan razumskojanalizi kao fizikalni opit il i hemiska reakcija, i da, pre-ma tome, razlozi, sredstva, putevi, svrhe moraju obra-zovati cvrsto tkivo koje lezi na povrsini vidljivoga. Sli-ka je neverovatno uproscena. I mora se dozvoliti data pretpostavka, pri dovoljnoj plitkosti posmatraca, ijeste tacna — za njegovu licnost i njenu sliku sveta.

Glad i ljubav — to su mehanicki uzroci mehanic-kih procesa u »zivotu naroda«. Socijalni problemi iseksualni problemi — i jedni i drugi pripadajuci fizi -ci il i hemiji javnoga, i suvi§e jaynoga zivota — jesuna taj nacin po sebi razumljiva tema utilitaristickogposmatranja istorije, pa prema tome i njemu odgova-rajuce tragedije. Jer pored materijalistickog shvatanjaistorije nuzno se nalazi i socijalna drama. Pa ono stoje u Geteovim Srodnim dusama u najvisem smislusudbina, to je u Ibzenovoj Gospodi sa mora samo sek-sualni problem. Ibzen i sve razumske poete nasih ve-liki h gradova nisu pravi pesnici. Oni konstruisu, i tojedan kauzalni sklop od prvog uzroka pa do poslednje

211


posledice. Hebelove teske umetnicke borbe uvek su bi-le samo pokusaj da savlada ono sto je naprosto pro-zaicno u njegovom pre kriticnom no intuitivnom na-strojenju, da bude pesnik uprkos tome. Otuda njegovneodmereni, sasvim negeteovski, nagon da motivise do-gadaje. Motivisati ovde znacit kod Hebela, kao i kodIbzena, .hteti kauzalno uoblicavati ono sto je tragicno.Hebel katkada govori o potezu spirale u motivacijijednog karaktera. On bi anegdotu toliko rasclanjivaoi preinacivao, dok ne bi postala sistem, dokaz za je-dan slucaj: treba samo pratiti njegovo obradivanje Juditine istorije. Sekspir bi anegdotu uzeo onakvu kak-va je bila i naslutio svetsku tajnu u fiziognomickojdrazi jednog pravog dogadaja. Ali veku Marksa i Dar-vina nije vise bilo razumljivo ono sto je jednom izre-kao Gete: »Nemojte nista traziti iza fenomena; onisami su nauka«. Daleko se bilo od toga da se u fizi -ognomiji prosloga iscitava sudbina, kao i od htenja dase u tragediji uoblicava cista sudbina. Kult korisnogai tamo i ovde postavio je sasvim drugu svrhu. Obliknvalo se da bi se nesto dokazalo. »Pitanja« vremena»obraduju« se, socijalni problemi celishodno se »re-savaju«. Scena je, kao i samo istorisko delo, sredstvoza to. Darvinizam je, nia koliko se to i nesvesno do-godilo, nacinio biologiju politicki delatnom. Na nekinacin uslo je neko demokratsko zivo kretanje u hipo-teticko prablato i borba crva za opstanak daje dobarnauk dvonoznim dosljacima.

Pa ipak su se istoricari mogli nauciti obazrivostibas od zastupnika nase najzrelije i najstroze nauke,fizike. I kad se dopusti uzrocni me tod, ipak plitkocanjegove primene jeste ono sto vreda. Tu nema duhov-ne discipline, dubine gledanja; a da i ne govorimo oskepsi, koja se podrazumeva u nacinu upotrebe fizi -kalnih hipoteza1. Jer fizicar posmatra svoje atome ielektrone, struje i polja sile, eter i masu, daleko od

1 Obrazovanje hipoteza u hemiji vec je znatno ma-nje sumnjivo, i to zbog njenog slabijeg srodstva sa ma-tematikom. Kuca od karata raznih pretstava, kakvu po-kazuju tirenutna istrazivanja o strukturd atoma (upofedi,na primer. M. Born, Der Aufbau der Materie, 1920), bila binemoguca, na primer, u elektromagnetskoj teoriji svetlosti,ciji m je osnivacima uvek bila jasna granica izmectu ma-tematickog uvida i njegovog pretstavljanja slikom (ne vi-se!) u opazaju.

212

prostackog verovanja laika i monista, kao slike ciji ob-likovni jezik podvrgava apstraktnim odnosima svojihdiferenCialnih jednacina, u koje on zaodeva neopazaj-ne brojeve, i to slobodno birajuci izmedu vise teorijai ne trazeci u njima druge stvarnosti sem konvencio-nalnih znakova2. I on zna da se na torn, nauci o prirodi jedino mogucem, putu moze postici, sem iskusta-va o tehnickoj strukturi okolnoga sveta, samo simbo-licko tumacenje tih iskustava i nista vise, a sigurnonikakvo »saznanje« u punonadeznom popularnom smi-slu. Saznati sliku prirode, tvorevinu i otisak duha, nje-gov alter ego u domasaju prostornoga — to znaci sa-znati sebe sama.

Kao sto je fizika nasa najzrelija, tako je biologija,koja istrazuje sliku organskog zivota, po. sadrzini i me-todi na§a najslabija nauka. Sta je odista istorisko is-pitivanje, naime cista fiziognomika, ne moze se boljeobjasniti no tokom Geteovih studija o prirodi. On sebavi mineralogijom; odmah mu se sva sagledanja skla-paju u sliku jedne istorije zemlje, u kojoj njegov omi-Ijeni granit znaci otprilike ono sto u ljudskoj istorijija zovem pra-ljudsko. On ispituje poznate biljke i ot-vara mu se prafenomen metamorfoze, pralik istorijzsvega biljnog bitisanja. I on dospeva dalje do onih cu-desno dubokih nazora o vertikalnoj i spiralnoj teznjivegetacije, koji jos ni danas nisu pravo shvaceni. Nje-gove studije kostiju, upravljene potpuno na opazaj zi-voga, vode ga do odlucnog otkrica meduvilicne kosti(os intermaxillare) u coveka, i do nazora da se skloplubanje kicmenjaka razvio iz sest kicmenih kostiju.Nigde ni govora o uzrocnosti. On je osetio nuznosrsudbine onako kako je to izrazio u svojim orfickimpra-recima:

Takav moras da budes, od sebe uteci neces.Sibile vec su to rekle, proroci rekose isto;Vremena nema tog ni sile koja ce da razbijeSkovani oblik koji kroz zivot inia da se razvije.

Cista hemija zvezda, matematicka strana fizikalnihopazanja, prava fiziologija, zanimaju ga vrlo malo, nje-ga, velikog istoricara prirode, jer su one sistematika,

2 Izmedu ovih slika i oznaka na jednoj ploci. zaiskljucivanje struje ne postoji sustinski nikakva razlika.

213

SPENGLER Propasi Zapada PROPAST ZAPADA Problem istorije sveta

iskustvo o onorrie sto je postalo, o ukocenom, o mrt-vom. To lezi u osnovi njegove polemike protiv Njut-na: jedan slucaj u kome obojica imaju pravo; jedanje saznao u mrtvoj boji zakonski proces prirode; adrugi, umetnik, imao je intuitivno-culni dozivljaj. Tuse osvetljava suprotnost dva sveta; i ja sad sintetiserotu suprotnost u punoj njenoj oslrini.

Istorija nosi oznaku neponovljivo cinjenickcga,priroda stalno-moguceg. Dok god posmatram slikuokolnog sveta po tome kako se 6na mora ostvariti i pokojim zakonima, bez obzira da li se to desava ili bise moglo desavati, dakle van-vremenski, ja sam pri-rodnjak i bavim se pravom naukom. Za nuznost jed-nog prirodnog zakona - -a drugih i nema— ni najmanje nije vazno da li s"e on javlja beskrajno cestoil i se nikada ne javlja, tj. on je od sudbine nezavisan.Hiljade hemiskih jedinjenja ne pojavljuju se riikada,a nikada se nece ni spraviti, ali su ona dokazana kaomoguca, pa su, dakle, tu - - za cvrsti sislem prirode,a ne za fiziognomiju kruzeceg svemira. Jedan sistemsastoji se iz istina, a istorija pociva na cinjenicama.Cinjenice sleduju jedna za drugom, a istine su jednavan druge: to je razlika izmectu »kad« i »kako«. Sevnu-lo je — to je pinjenica na koju se moze ukazati cutke,prstom. Kad seva, onda i grmi -- to se mora saopstiti recenicom. Dozivljavati se moze i bez re£i; a siste-matsko saznanje postoji samo u recima. Nice je rekaojednom: »Definisati se moze samo ono sto nema isto-rije* . A istorija je sadanje dogadanje sa smerom nabuducnost i pogledom na proslost. Priroda je sa onestrane vremena, sa oznakom prostiranja, ali bez prav-ca. U njoj je matematicka nuznos*, a u istoriji tragicna.

U stvarnosti budnog bica utkivaju se oba sveta,svet posmatranja i svet predanosti i pokornosti, kaosto izukrstane niti na brabantskom . zidnom tepihu»tkaju« sliku. Svaki zakon mora, da bi uopste posto-jao za razumevanje, jednom biti otkriven, tj. dozivljenu istoriji duha voljom sudbine; svaka sudbina pojav-Ijuj e se culno zaodevena — u licima, delima, scenama,gestovima — i tu su na delu zakoni prirode. Praljud-ski zivot bib je pokoran demonskom jedinstvu sudbin-skoga. U svesti zrelih kulturnih ljudi ne moze se ni-kad ucutkati suprotnost one rane i ove kasne slike sve-

ta; u civilizovanome coveku tragicno osecanje svetapodleze intelektu koji mehanizuje. Istorija i priroda unama su suprostavljene kao zivot i smrt, kao vecnopostajuce vreme i vecno post ali prostor. U budnoj sve-sti bore se o prevlast u slici -sveta postajanje i ono staje postalo. NajviSi i najzreliji oblik oba nacina posma-tranja, kakav je moguc samo velikim kulturama, po-javljuje se za anticku dusu u suprotnosti Platona iAristotela, a za zapadnjacku u suprotnosti Getea iKanta: cista fizipgnomika sveta, kako je sagleda dusavecnog deteta, i cista sistematika sveta kako je sazna:

je.razum vecnog starca.

20

I tu sada vidim poslednji veliki zadatak zapadnjac-ke filozofije, jedini jos preostali za stara£ku mudrostfaustovske kulture, zadatak koji izgleda predodrederivekovnim razvitkom nase dusevnosti. Nijedna kulturanije slobodna u izboru puta i stava svoga misljenja. Aovde, medutim, prvi put jedna kultura moze da pred-vidi koji je put sudbina njoj odabrala.

Lebdi mi pred ocima jedan specificno zapadnjac-ki nacin ispitivanja istorije u najvisem smislu, nacinkoji se jos nikada nije pojavio i koji je morao ostatistran i za anticku i za svaku drugu dusu. Jedna obu-hvatna fiziognomika celokupnog bica, morfologija po-stajanja svega sto je ljudsko, koja na svom putu pro-dire do najvisih i poslednjih ideja. Zadatak da seprodre ne samo u osecanje sveta sopstvene duse, noi u osecanje sveta svih dusa u kojima su se velike mo-gucnosti uopste do sada pojavile, a ciji izraz u slicistvarnoga pretstavljaju pojedinacne kulture. Ovaj fi -lozofski pogled, na koji nama, i samo nama, daje pra-vo analiticka matematika, kontrapunktska muzika, per-spektivisticko slikarstvo, prevazilazetpi daleko dispozi-cije sistematicara, pretpostavlja oko umetnika, i toumetnika koji oseca kako se culni i uhvatljivi okolntsvet potpuno rastvara u duboku beskrajnost tajanstve-nih odnosa. Tako je osecao Dante/ tako Gete. Tisucle-ce organske kulturne istorije izdignuti iznad spletasvetskog zbivanja kao jedinstvo, kao licnost, i shvatitiga u njegovim najprisnijim dusevnim uslovima — to

214 215


je svrha. Onako kako proziremo crte jedne Rembran-tove slike, jednog Cezarovog poprsja, tako sagledati irazumeti velike sudbinske crte na lieu jedne kulturekao Ijudske individualnosti najviseg reda, to pretstav-Ija novu umetnost. Kako izgleda u jednom proroku,jednom pesniku, jednom misliocu, jednom osvajacu

- to se pokusavalo znati; ali, uopste uci u anticku,egipatsku, arabljansku dusu, da bismo je proziveli sanjenim ukupnim izrazom u tipicnim ljudima i polozajima, u religiji i drzavi, stilu i teznji, misljenju iobicajima — to je tek nov nacin »zivotnog iskustva«,Svak epoha, svaki veliki lik , svako bozanstvo, gradovi,jezici, nacije, umetnosti, sve sto je ikada bilp i sto ceikada biti — jeste fiziognomicka crta najvise simboli-ke koju ima da tumaci poznavalac ljudi u jednom sa-svim novom smislu. Pesnistva i bitke, svetkovine Izidei Kibele i katolicka misa, visoke peci i gladijatorskeigre, dervisi i darvinisti, zeleznice i rimski drumovi,»napredak« i nirvana, novine, mase robova, novae, ma-sine -- sve je to, na isti nacin, znak i simbol u slicisveta proslosti koju dusa sebi predocava. »Sve prolaz-no je samo uporedenje«. Tu su skriveni pogledi u da-Ijinu i resenja o kojima se jos nije ni slutilo. Rasvet-Ijavaju se tamna pitanja, koja leze u osnovi svih naj-dubljih ljudskih praosecanja; svakog straha i ceznje,pitanja koja misljenje zaodeva u probleme vremena,nuznosti,' prostora, ljubavi, smrti, prvih uzroka. Po-stoji jedna ogromna muzika sfera koja hoce da budeslusana, koju ce neki nasi najdublji duhovi i cuti. Fi-ziognomika svetskog zbivanja postaje poslednjom fau-stovskom filozofijom.

Oswald Spengler / Propast Zapada

Biblioteka »Kristali«

Urednik: Dragos Kalajic

Recenzent: Dragos Kalajic

Tehnicki urednik: Nikola Panic-

Za izdavaca: Vidak Peric, direktor

Izdavac: IMP »Knjizevne novine«,Beograd, Francuska 7

Korektor: Nikola'Poposki

Tira2: 3.000

Stampa: GIRO »6. oktobar« - - Pancevo

216

CIP — KaxajiorHaaijHJa yHapoaua SuSjiHoxeKa CpSnje, Eeorpas

130.2

fflllEHrJIEP,

Propast Zapada / Spengler; [preveoVladimir Vu.jiic; predgovor Vladimir Vu-jic] . Beograd: Knjizevne novine, 1989.— 216 crp.; 24 CM. — (Biblioteka ,,Krista-li" ; 9)

fflena: Untergang des Abendlandes/ Oswald Spengler. — Osvald Spengler injegovo delo crp. 9 — 21. -- Spenglerovadela: crp. 23.

YUISBN 86-391-0186-8

929:14 lllnenrjiep O.HK:a. niiieiirjiep, OcBan« (1880—1936)

spengler, oswald- propast zapada (tom1)

Documents