sport nauka i praksa

Naučni časopis ISSN 1821-2077

SPORTNAUKA IPRAKSA

Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove,

pregledne članke i patente iz sledećih oblasti

Teorija sporta Sportska psihologija Metodologija Rekreacija

Sportski trening Sociologija sporta Kineziterapija Fitnes i velnes

Sportska medicinaBiomehanikaMenadžment u sportuPred/školski sport

ISSN 1821-2077

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog veća Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Ljubiša Lazarević

Urednik časopisamr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola

Tehnički urednik Doc. dr Snežana Lazarević, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu Univerziteta Singidunum

Lektura i korekturaNada Šironja, prof.

Prevod na engleskiElizabeta Holt, MA, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu Univerziteta SingidunumKatarina Ćirić-Duvnjak, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola

ŠtampaPenda [email protected]

Izlazi polugodišnjeTiraž 200 komada

Copyright © 2011 by VSZŠAll rights reserved

Uređivački odborAleksandar MilojevićAleksandar NaumovskiBožidar Otašević Branko BoškovićChristos KolaisDane KoricaDušan PerićElizabeta Ristanović Goran Rađen

Joanis KafentarakisLenče Aleksovska

Veličkovska Ljudmila BogdanovaMarijana MladenovićMiladin Radisavljević Milivoje KaralejićMirjana PetkovićNebojša Ilić

Nenad DikićNenad HavelkaNenad TrunićNicoleta Alexandrescu Radenko KruljSaša JakovljevićSimeon JordanovSretenka DugalićZlatko Ahmetović

3

Naučni časopis

Vol. 4, №2

S a d r ž a j

RАZLIKE U MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA UČENIKA I UČENICA ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE Aleksandar Gadžić, Vladan Marković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

POREDBENI MULTIFAKTORSKI TA-TE ELEMENTI ŽENSKIH RUKOMETNIH REPREZENTACIJA SRBIJE I BRAZILA NA ODRŽANOM 21. SVETSKOM PRVENSTVU 2013. GODINE Vladimir Živanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA KAO VAŽAN ČINILAC USPEŠNE ODBRANE U REALNOM AIKIDOU Dragan Matavulj, Srđan Milosavljević, Predrag Lazarević, Nenad Trunić . . . . . . . . 39

DISTRIBUCIJA SPORTSKOG PROIZVODA Sretenka Dugalić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

ANALIZA TEHNIKE “DZIU VAZA” Srđan Milosavljević, Dragan Matavulj, Predrag Lazarević, Jovana Spasović . . . . . 57

ZNAČAJ SELEKCIJE U KOŠARCI Nenad Trunić, Marijana Mladenović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

ISTOČNJAČKI MISTICIZAM U DŽUDOU, KARATEU I AIKIDOU Nikola Mijatov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

UPUTSTVO ZA AUTORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Decembar 2014.

SPORT – Nauka iPraksa

5

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, №2, 2014, str. 5-16

Naučni članak

RАZLIKE U MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA UČENIKA I UČENICA ŠESTOG RAZREDA

OSNOVNE ŠKOLE

UDK 796.012.1-057.874(497.11)

Aleksandar Gadžić1 Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu

Univerziteta Singidunum, Beograd, Srbija

Vladan MarkovićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Apstrakt: Motoričke sposobnosti učenika osnovne škole često su predstavljale predmet istraživanja u fizičkoj kulturi. Između ostalog, autori su se bavili i razlikama između učenika i učenica različitog uzrasnog doba u motoričkim sposobnostima. Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde razlike u motoričkim sposobnostima između učenika i učenica šestog razreda osnovne škole. Uzorak ispitanika u ovom istraživanju činila su 124 ispitanika šestog razreda osnovne škole (66 dečaka prosečne starosti 12,91 i 58 devojčica prosečne starosti 12,86 godina. Primenjeno je 12 motoričkih testova za procenu sledećih motoričkih sposobnosti: preciznost, ravnoteža, koordinacija, brzina, fleksibilnost i snaga. Na osnovu rezultata kanoničke diskriminativne analize došlo se do saznanja da postoje statistički značajne razlike između ispitivanih grupa u motoričkim sposobnostima. Dečaci su bili uspešniji na testovima za procenu snage, preciznosti, koordinacije celog tela i brzine alternativnih pokreta nogom. Devojčice su bile dominantnije u ispoljenoj fleksibilnosti i brzini alternativnih pokreta rukom. Na jednom testu ravnoteže bolje rezultate su imali dečaci, a na drugom devojčice, tako da se to može posmatrati kao ujednačen rezultat u ovoj sposobnosti. Dobijeni rezultati uglavnom odslikavaju prirodni tempo razvoja motoričkih sposobnosti s obzirom na pol i ukazuju na podudarnost sa senzitivnim periodima za ispoljavanje određenih sposobnosti u odnosu na pol ispitanika.

Ključne reči: motoričke sposobnosti, dečaci, devojčice, osnovna škola

1 [email protected]

6

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, №2

UVOD

Motoričke sposobnosti učenika osnovne škole često su predstavljale predmet istraživanja u fizičkoj kulturi. Autori su istraživali motoričke sposobnosti učenika s raznih aspekata. Više autora se bavilo trendom razvoja motoričkih sposobnosti dece od predškolskog uzrasta (Popović, Cvetković, & Grujičić, 2006; Trajkovski, Tomac, & Marić, 2014), pa do adolescencije (Janz, Dawson, & Mahoney, 2000; Gajević, 2009; Badrić, Sporiš, Trklja, & Petrović, 2012; Milojević, Marković, Gadžić, & Stanković, 2014). Drugi aspekti istraživanja u prostoru motorike učenika odnosili su se na savremenu problematiku smanjenja nivoa fizičke aktivnosti što se konsekventno odražava na razvijenost motoričkih sposobnosti (Tomkinson, Olds, & Gulbin, 2003; Wedderkopp, Froberg, Hansen, & Andersen, 2004; Šiljeg, Zečić, Mrgan, & Kević, 2008; Strel, Bizjak, Starc, & Kovač, 2009). Pored toga, autori su se bavili i razlikama između učenika i učenica različitog uzrasnog doba u motoričkim sposobnostima (Gelemanović, Svoboda, & Tomas, 2006; Mladineo, 2006; Mikalački, & Čokorilo, 2007; Georgiev, Aleksandrović, & Petrov, 2009; Badrić, 2011; Kraljević, Gadžić, & Vučković, 2013; Pelemiš, Pelemiš, Mitrović, & Džinović, 2014; Kerić & Ujsaši, 2014).

Zanimljivo i obimno istraživanje o razlikama u fizičkom razvoju i motoričkim sposobnostima učenika četvrtih razreda osnovne škole tri različite generacije (1983/84, 1994/95 i 2005/06) sproveli su Jovanović i Jovanović (2008). Ukupan uzorak se sastojao od 700 učenika (331 dečaka i 369 devojčica), a autori su došli do saznanja da su dečaci generacije 1983/84, bili bolji u svim testovima izuzev testa fleksibilnosti i brzine alternativnih pokreta. Kod generacije 1994/95, dečaci su bili uspešniji na svim testovima izuzev na testu fleksibilnosti. Isti rezultati su ponovljeni u generaciji 2005/06, gde su devojčice imale bolje rezultate samo na testovima fleksibilnosti.

Činjenica je da su motoričke sposobnosti važan i komplesan sistem koji se manifestuje kretanjem čoveka, kako u svakodnevnim aktivnostima, tako i u složenijim situacijama koje su karakteristične za razne fizičke aktivnosti učenika. Individualnost promena pobuđuje poseban interes, posebno s obzirom na zahteve koje pred organizam postavlja fizička aktivnost (Mišigoj-Duraković, 2008). Nivo motoričkih sposobnosti raste sa uzrastom učenika i kod devojčica dostižu plato oko 14 godine, a kod dečaka nešto kasnije. Biološki zreliji dečaci bolje reaguju na fizički trening nego devojčice (Malina, 1994). Poznavanje zakonitosti rasta i razvoja, te morfoloških i funkcionalno-fizioloških promena koje se dešavaju u dečjem uzrastu neophodno je za sve one koji usmeravaju decu na fizičku aktivnost. Naime, poznato je da fizičko vežbanje, koje je dobro odabrano i dozirano, može biti stimulativni faktor u rastu i razvoju, ali preterana i/ili dobi neprimerena fizička aktivnost može imati negativno dejstvo (Mišigoj-Duraković, 2008).

7

Pored pomenutih znanja, koje svaki nastavnik fizičkog vaspitanja treba da poseduje kako bi doprineo adekvatnom nastavnom procesu, treba napomenuti da su ova znanja važna i prilikom evaluacije postignuća učenika u fizičkom vaspitanju. U skladu sa aktuelnim Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (Službeni glasnik RS, br. 72/09, 52/11 i 55/13), ocenjivanje iz predmeta fizičko vaspitanje obavlja se polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti. Veoma je važno da u tom kontekstu nastavnici fizičkog vaspitanja imaju u vidu i polne razlike u stepenu ispoljenih motoričkih sposobnosti đaka.

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde razlike u motoričkim sposobnostima između učenika i učenica šestog razreda osnovne škole.

METOD

Uzorak

Uzorak ispitanika u ovom istraživanju činila su 124 ispitanika šestog razreda osnovnih škola „Jovo Kursula“ i „Čibukovački partizani“ iz Kraljeva. Od tog broja 66 ispitanika je bilo muškog pola, prosečne starosti 12,91 godina (±0.29), a 58 ispitanika je bilo ženskog pola, prosečne starosti 12,86 (±0.40).

Varijable

Za uzorak varijabli koje procenjuju motoričke sposobnosti primenjen je set od 12 varijabli koje procenjuju sledeće motoričke sposobnosti: preciznost, ravnotežu, koordinaciju, brzinu, fleksibilnost i snagu.

Testovi za procenu motoričkih sposobnosti izdvojeni su iz baterije sastavljene od 110 testova (Gredelj, Metikoš, Hošek i Momirović, 1975):

a) za procenu preciznosti (gađanje horizontalnog cilja rukom – GHCR i gađanje vertikalnog cilja nogom - GVCN)

b) za procenu ravnoteže (stajanje na jednoj nozi uzdužno na klupici za ravnotežu - SJUK i stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima - SZOJ)

c) za procenu koordinacije (osmica sa sagibanjem - OSAS i bubnjanje rukama i nogama - BURN)

d) za procenu brzine (taping rukom - TAPR i taping nogom - TAPN)e) za procenu gipkosti (duboki pretklon na klupici - DPKL i iskret

palicom -ISKP)f) za procenu snage (skok udalj iz mesta - SUDM i vis u zgibu - VISZ)

A. Gadžić, V. Marković: RАZLIKE U MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA UČENIKA I UČENICA ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

8


Metod obrade podataka

Rezultati merenja su statistički obrađeni i izračunati su osnovni centralni i disperzioni parametri. Normalnost distribucije je ocenjena pomoću skjunisa i kurtozisa. Pored deskriptivne statistike primenjena je kanonička diskriminativna analiza kako bi se utvrdile razlike u motoričkim sposobnostima ispitanika.

REZULTATI

Tabela 1. Osnovne telesne karakteristike ispitanika

Telesna karakteristikaDečaci Devojčice

AS (SD) AS (SD)Telesna visina 158.07 (7.02) 159.03 (7.22)Telesna težina 50.92 (10.73) 50.30 (8.84)

Prosečne vrednosti telesne težine i telesne visine ispitanika (Tabela 1) kreću se u očekivanim granicama i vrednostima za ispitivani uzrast (Gajević, 2009).

Tabela 2. Centralni i disperzioni parametri varijabli za procenu motoričkih sposobnosti dečaka

Varijabla AS (SD) Min - Max Raspon Skewness KurtosisGHCR 16.55 (5.27) 5 - 36 31 0.75 1.68GVCN 11.73 (3.71) 3 - 20 17 0.18 -0.45SJUK 8.98 (5.31) 3.10 – 34.30 31.20 2.39 7.69SZOJ 18.81 (12.75) 5.10 – 61.20 56.10 1.34 1.15OSAS 58.36 (4.69) 49.80 – 71.20 21.40 0.51 0.14BURN 6.38 (2.97) 0 - 15 15 0.68 0.39TAPR 35.82 (4.54) 25 - 48 23 -0.11 0.14TAPN 29.32 (3.19) 22 - 35 13 -0.04 -0.70ISKP 85.20 (15.79) 52 - 125 72 0.23 -0.67DPKL 34.02 (6.91) 17 – 45 28 -0.46 -0.26SUDM 164.86 (25.01) 94 - 212 118 -0.70 0.17VISZ 26.47 (18.44) 1.10 – 85.90 84.80 0.59 0.28

AS – aritmetička sredina, SD – standardna devijacija, Min – minimalni rezultat, Max – maksimalni rezultat, Raspon – razlika između minimalnog i maksimalnog rezultata, Skewness – parametar simetričnosti distribucije rezultata, Kurtosis – parametar izduženosti rezultata u odnosu na normalnu distibuciju

9

Na osnovu rezultata iz Tabele 2. vidi se da distribucija rezultata kod većine procenjenih varijabli ne odstupa značajno od normalne distribucije. Izuzetak je varijabla za procenu ravnoteže (SJUK) gde je distribucija izrazito pozitivnog smera što ukazuje da je većina ispitanika imala slabije rezultate. Istovremeno je vrednost koeficijenta zaobljenosti ove varijable nešto veća i govori o postojanju nekoliko ekstremnih rezultata koji značajno odstupaju od proseka. Vrednosti standardne devijacije i raspona rezultata ukazuju da je nešto veća heterogenost rezultata uočljiva je kod varijabli za procenu statičke i eksplozivne snage (VISZ i SUDM), zatim fleksibilnosti ramenog pojasa (ISKP) i ravnoteže (SZOJ).

Ovakvi rezultati su i za očekivati u ispitivanom uzrastu (srednji školski uzrast) jer biološki razvoj učenika teče intenzivno, neravnomerno i heterohrono što se odražava i na motoričke sposobnosti. Postoje periodi kada se neke sposobnosti brže razvijaju (senzitivne faze razvoja), da bi potom nastupili periodi sporijeg razvoja tih sposobnosti (Radovanović i saradnici, 2009).

Tabela 3. Centralni i disperzioni parametri varijabli za procenu motoričkih sposobnosti devojčica

Varijabla AS (SD) Min - Max Raspon Skewness KurtosisGHCR 14.21 (5.36) 3 - 26 23 0.10 -0.68GVCN 9.28 (3.96) 2 - 22 20 0.60 0.87SJUK 8.81 (4.67) 3.30 – 27.20 23.90 1.67 3.44SZOJ 24.35 (15.64) 3.50 – 76.10 72.60 1.08 1.12OSAS 61.98 (4.07) 52.10 – 75.20 23.10 0.76 1.40BURN 6.57 (2.92) 0 - 13 13 -0.15 -0.07TAPR 36.02 (4.69) 25 - 50 25 -0.09 0.77TAPN 29.64 (3.80) 21 - 38 17 -0.46 0.04ISKP 74.79 (14.75) 48 - 110 62 0.36 -0.46DPKL 38.79 (7.75) 20 – 52 32 -0.60 -0.08SUDM 148.54 (19.34) 109 – 204.5 95.50 0.64 0.46VISZ 15.29 (12.00) 1.30 – 63.80 62.50 2,00 5,28

AS – aritmetička sredina, SD – standardna devijacija, Min – minimalni rezultat, Max – maksimalni rezultat, Raspon – razlika između minimalnog i maksimalnog rezultata, Skewness – parametar simetričnosti distribucije rezultata, Kurtosis – parametar izduženosti rezultata u odnosu na normalnu distibuciju

Rezultati iz Tabele 3. pokazuju da većina varijabli ima normalnu distribuciju. Nešto slabiju distribuciju imaju varijable za procenu statičke snage (VISZ) i ravnoteže (SZOJ). Na osnovu vrednosti standardne devijacije i raspona rezultata najveća heterogenost se primećuje kod varijabli skok udalj iz mesta (SUDM), stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima (SZOJ) i iskret


10


palicom (ISKP). Ove vrednosti ukazuju na postojanje većih individualnih razlika u ispoljavanju eksplozivne snage, ravnoteže i fleksibilnosti devojčica, što je očekivano za ispitivani uzrast (Radovanović i saradnici, 2009).

Tabela 4. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije

Function Eigenvalue Wilks' Lambda Chi-Sq Canonical

Corr. df p

1 1.23 0.45 93.23 .74 12.00 0.00

Eigenvalue – kvadrat koeficijenta determinacije, Wilks' Lambda - test Wilksove lambde, Chi-Sq – Bartletov Hi kvadrat test, Canonical R – koeficijent kanoničke korelacije, df – stepeni slobode, p – nivo značajnosti

Rezultati primenjene kanoničke diskriminativne analize pokazuju da postoje značajne razlike u ispitivanim motoričkim sposobnostima između dečaka i devojčica šestog razreda osnovne škole, što pokazuje jedna značajna ekstrahovana diskriminativna funkcija (Tabela 4). Pregledom tabele uočava se da je izdvojena statistički značajna diskriminativna funkcija na stepenu statističke procene Sig.=.000 većeg intenziteta (CR=.74). Diskriminativna jačina varijabli (Wilks' Lambda=.45) je umerena i ukazuje da su takve i razlike između grupa ispitanika. Dobijeni rezultati govore u prilog činjenici da motoričke sposobnosti značajno doprinose diskriminaciji s obzirom na pol ispitanika.

Tabela 5. Struktura izolovane diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti učenika

VarijablaFunction

1GHCR -.22GVCN -.44SJUK -.01SZOJ .42OSAS .54BURN .00TAPR .15TAPN -.05ISKP -.36DPKL .79SUDM -.27VISZ -.38

U Tabeli 5 prikazana je matrica strukture identifikovane diskriminativne funkcije iz koje je evidentno da se raspon koeficijenata

11

kreće od -.44 do .79. Najveći doprinos diskriminativnoj funkciji daju duboki pretklon na klupici (DPKL=.79) i osmica sa sagibanjem (OSAS=.54), a najmanji bubnjanje rukama i nogama (BURN=.00).

Dobijeni statistički podaci o relativnoj veličini i položaju centroida grupa u diskriminativnom prostoru kreću se od -1.03 do 1.18 (Tabela 6), što ukazuje da se analizirane grupe statistički značajno razlikuju na kanoničkoj diskriminativnoj funkciji.

Tabela 6. Centroidi grupa

Pol Function1

Ž 1.18M -1.03

S obzirom na položaj centroida grupa i koeficijente diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti dečaka i devojčica, zatim na predznak centroida grupa, evidentno je da su dečaci ostvarili bolje rezultate u većem broju motoričkih testova: oba testa za procenu preciznosti (GHCR i GVCN), oba testa za procenu snage (SUDM i VISZ), brzine alternativnih pokreta nogu (TAPN), jednog testa za procenu ravnoteže (SJUK) i koordinacije celog tela (OSAS). Ovde treba napomenuti to da i pored toga što je predznak u matrici strukture izolovane funkcije za ovaj test pozitivan i samo prividno korespondira boljem rezultatu devojčica, bolji rezultat predstavlja manja vrednost jer je test konstruisan tako da ispitanici treba da izvrše motorički zadatak u što kraćem vremenu. Sa druge strane devojčice su bile uspešnije na sledećim testovima: fleksibilnost donjih ekstremiteta (DPKL) i fleksibilnosti ramenog pojasa (ISKP), ravnoteže (SZOJ) i brzine alternativnih pokreta ruku (TAPR). Za test iskret sa palicom (ISKP) vredi isto zapažanje kao za test koordinacije (OSAS) koji pokazuje bolje rezultate dečaka, a u ovom slučaju, istom analogijom devojčice imaju bolji rezultat na testu. Na jednom testu koordinacije nisu utvrđene razlike između polova (BURN). Uspešnost diskriminacije predstavljena je i preko vrednosti ukupnog percentila koji iznosi 85,5%, što predstavlja procenat ispravno klasifikovanih ispitanika u grupe.

DISKUSIJA

Motoričke sposobnosti su veoma važan faktor u pravilnom rastu i razvoju dece. U više istraživanja motoričkih sposobnosti učenika osnovne škole autori su došli do saznanja da postoje razlike između dečaka i devojčica


12


u raznim uzrasnim periodima (Gelemanović, Svoboda, & Tomas, 2006; Mladineo, 2006; Georgiev, Aleksandrović, & Petrov, 2009; Badrić, 2011; Kraljević, Gadžić, & Vučković, 2013; Pelemiš, Pelemiš, Mitrović, & Džinović, 2014; Kerić & Ujsaši, 2014).

Adolescencija predstavlja poseban period koji se u značajnoj meri podudara sa takozvanim senzitivnim periodom za razvoj većeg broja motoričkih sposobnosti (Balyi & Way, 2005). Aktuelno istraživanje sprovedeno je s ciljem da se utvrde razlike u motoričkim sposobnostima između učenika i učenica adolescentnog uzrasta (šestog razreda osnovne škole). Saznanja do kojih se dođe su važna u kontekstu evaluacije postignuća učenika iz predmeta fizičko vaspitanje, jer nastavnici fizičkog vaspitanja treba da imaju u vidu i polne razlike u ispoljavanju motoričkih sposobnosti đaka.

Dobijeni rezultati ukazuju da su dečaci bili uspešniji na testovima za procenu snage (skok udalj iz mesta i vis u zgibu), preciznosti (gađanje horizontalnog cilja rukom i gađanje vertikalnog cilja nogom), koordinacije celog tela (osmica sa sagibanjem), brzine alternativnih pokreta nogom (taping nogom). Devojčice su bile dominantnije u ispoljenoj fleksibilnosti (duboki pretklon na klupici i iskret sa palicom), jednom testu ravnoteže (stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima) i brzine alternativnih pokreta rukom (taping rukom).

Rezultati istraživanja u najvećoj meri korespondiraju sa rezultatima Kraljevića, Gadžića i Vučkovića (2013) gde su autori utvrdili da dečaci imaju značajno bolje rezultate u snazi (skok udalj iz mesta i vis u zgibu), preciznosti (gađanje horizontalnog cilja rukom i gađanje vertikalnog cilja nogom), koordinacije celog tela (osmica sa sagibanjem), dok su devojčice bile ubedljivije na testovima za procenu fleksibilnosti (duboki pretklon na klupici i iskret sa palicom).

Značajna podudarnost evidentna je i sa rezultatima istraživanja koje su sproveli Mikalački i Čokorilo (2007), gde su autori došli do saznanja da su dečaci dominantniji u ispoljenoj snazi (skok udalj iz mesta, vis u zgibu i podizanje trupa), koordinaciji celog tela (slalom sa tri medicinke i poligon natraške), a devojčice u fleksibilnosti (pretklon u sedu).

Dosta slične rezultate zabeležili su Krsmanović i Radosav (2008), koji su utvrdili statistički značajnu razliku kod testova trčanje na 20m, poligon natraške, pretklon raznožno, skok udalj iz mesta, izdržaj u zgibu i slalom tri medicinke. U svim testovima izuzev pretklona raznožno učenici su pokazali bolje rezultate od učenica.

Rezultati dobijeni u ovom istraživanju su dobrim delom saglasni sa istraživanjem Badrića (2011) koji je kod ispitanika istog uzrasta utvrdio razlike u nivou motoričkih sposobnosti. Pomenute razlike pokazale su da su dečaci uspešniji na testovima za procenu eksplozivne snage (skok udalj iz mesta, bacanje medicinke iz ležanja na leđima i sprint iz visokog starta na 20

13

m), koordinacije celog tela (poligon natraške, koraci u stranu i slalom trčanje), dok su devojčice ubedljivije bile na svim testovima za procenu fleksibilnosti (pretklon raznožno, pretklon na klupici i potisak ruku iza leđa prema gore). U datom istraživanju nisu zabeležene značajnije razlike na testovima brzine alternativnih pokreta (taping rukom, taping nogom i taping nogama o zid), a pomalo su iznenađujući rezultati na testovima repetitivne snage gde su devojčice imale bolje rezultate na dva od ukupno tri primenjena testa (čučnjevi i podizanje trupa s leđa).

Uzimajući u obzir rezultate aktuelnog, kao i ranije pomenutih istraživanja, evidentne su razlike u ispoljenim motoričkim sposobnostima ispitanika s obzirom na pol. Dečaci imaju izraženije sposobnosti snage, preciznosti i koordinacije, dok su devojčice dominantne u fleksibilnosti. Zanimljivo je da su devojčice bile bolje na testu brzine alternativnih pokreta ruku (taping rukom), dok su očekivano dečaci imali bolji rezultat na testu za procenu brzine alternativnih pokreta nogu (taping nogom). Na jednom testu ravnoteže bolje rezultate su imali dečaci, a na drugom devojčice, tako da se to može posmatrati kao ujednačen rezultat u ovoj sposobnosti. Dobijeni rezultati uglavnom odslikavaju prirodni tempo razvoja motoričkih sposobnosti s obzirom na pol i ukazuju na podudarnost sa senzitivnim periodima za ispoljavanje određenih sposobnosti u odnosu na pol ispitanika

.

ZAKLJUČAK

U istraživanju razlika između motoričkih sposobnosti učenika šestog razreda osnovne škole muškog i ženskog pola došlo se do saznanja da su u ispitivanom uzorku utvrđene statistički značajne razlike. Stoga se na osnovu dobijenih rezultata može zaključiti da se motoričke sposobnosti značajno razlikuju u ispitivanom uzorku. Pored te činjenice treba naglasiti da istraživanje ima određena ograničenja. Pre svega, to se odnosi na veličinu uzorka i broj primenjenih testova za procenu motoričkih sposobnosti.


14


LITERATURA

1. Badrić, M. (2011). Razlike u motoričkim sposobnostima između učenika i učenica 5. i 6. razreda. Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 13 (2), 82-107.

2. Badrić, M., Sporiš, G., Trklja, E. & Petrović, J. (2012). Trend razvoja motoričkih sposobnosti učenika od 5. do 8. Razreda (The trend of development of motor skills among fifth to eighth graders). U: V. Findak (Ed.), Zbornik radova 21. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske Intenzifikacija procesa vježbanja u područjima edukacije,sporta, sportske rekreacije i kineziterapije. (str. 115-122). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

3. Balyi, I. & Way, R. (2005). Canadian sport for life: Long-Term athlete development resource paper. Vancouver, BC: Canadian Sport Centres.

4. Gajević, A. (2009). Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta. Beograd: Republički zavod za sport.

5. Gelemanović, I., Svoboda, T. & Tomas, A. (2006). Razlike u motoričkim i funkcionalnim sposobnostima učenika i učenica drugih razreda križevačkih srednjih škola školske godine 2004./05., usporedba s orijentacijskim rezultatima i rezultatima postignutim u prethodnoj školskoj godini 2003./04. U: V. Findak (Ed.), Zbornik radova 15. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske - Kvaliteta rada u područjima edukacije, sporta i sportske rekreacije. (str. 442-450). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

6. Georgiev, G., Aleksandrović, M. & Petrov, LJ. (2009). Definisanje i upoređenje motoričkih struktura između 12-ogodišnjih učenika i učenica. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 44, 87-94.

7. Gredelj, M., Metikoš, D. Hošek, A. i Momirović, K. (1975). Model hijerarhijske strukture motoričkih sposobnosti. Kineziologija, 5 (1-2), 7-81.

8. Janz, K.F., Dawson, J.D. & Mahoney, L.T. (2000). Tracking physical fitness and physical activity from childhood to adolescence: the Muscatine study. Med. Sci. Sports Exerc., 32 (7), 1250-1257.

9. Jovanović, A. & Jovanović, A. (2008). Sekularna akceleracija rasta i razvoja dece mlađeg školskog uzrasta. U: B. Bokan (Ur.) Zbornik radova Međunarodna naučna konferencija Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vežbanja. (str. 261-266). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

10. Kerić, M. & Ujsaši, D. (2014). Kvantitativne razlike u motoričkim sposobnostima učenika viših razreda osnovne škole. TIMS Acta, 8, 23-30.

15

11. Kraljević, R., Gadžić, A. & Vučković, I. (2013). Differences in motor skills of seventh-grade boys and girls. Acta Kinesiologica, 7 (2), 62-66.

12. Krsmanović, T. & Radosav, S. (2008). Razlike antropometrijskih karakteristika i motoričkih sposobnosti učenika uzrasta 9-11 godina. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 43, 194-198.

13. Malina, R.M. (1994). Physical activity: Relationship to growth, maturation, and physical fitness. In: C. Bouchard, C. i T. Shepard (Eds.), Physical activity, fitness and health (pp.918-930). Champaign, IL: Human Kinetics.

14. Mikalački, M. & Čokorilo, N. (2007). Razlike u motoričkim sposobnostima devojčica i dečaka uzrasta od 12 do 14 godina. U: G. Bala (Ur.) Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine (Str. 97-105). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

15. Milojević, A., Marković, E., Gadžić, A. & Stanković, V. (2014). Developmental characteristics of motor abilities of high school girls. Facta Universitatis Series: Physical Education and Sport, 12 (3), 261 – 273.

16. Mišigoj-Duraković, M. (2008). Kinantropologija – biološki aspekti tjelesnog vježbanja. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

17. Mladineo, M. (2006). Različitosti između dječaka i djevojčica petih razreda u nekim motoričkim sposobnostima. U: V. Findak (Ed.), Zbornik radova 15. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske - Kvaliteta rada u područjima edukacije, sporta i sportske rekreacije. (str. 191-197). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

18. Pelemiš, V., Pelemiš, M., Mitrović, N. & Džinović, D. (2014). Analysis of differences in morphological and motor status of pupils and their connection with agility. Facta Universitatis Series: Physical Education and Sport, 12 (2), 113–122.

19. Popović, B., M. Cvetković i D. Grujičić (2006). Trend razvoja motoričkih sposobnosti predškolske dece. U: G. Bala (ur.), Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine, Zbornik radova interdisciplinarne naučne konferencije sa međunarodnim učešćem, (str. 21–30). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

20. Strel, J., Bizjak, K., Starc, G. i Kovač, M. (2009). Longitudinalna komparacija razvoja nekih telesnih karakteristika i motoričkih sposobnosti dve generacije dece i omladine od 7 do 18 godina starosti u slovenačkim osnovnim i srednjim školama u razdobljima od 1990-2001. i 1997-2008. U: B. Bokan (Ur.), Zbornik radova Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vežbanja Međunarodna naučna konferencija (str. 21-33). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

21. Šiljeg K., Zečić, M., Mrgan J. i Kević G. (2008). Praćenje trenda promjene morfoloških i aerobnih sposobnosti srednjoškolaca od 2001. do 2006.


16


godine. U: B. Neljak (ur.), Zbornik radova 17. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske Stanje i perspektiva razvoja u područjima edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije (str. 206-212). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

22. Tomkinson, G.R., Olds, T.S. & Gulbin, J. (2003). Secular trends in physical performance of Australian children: Evidence from the talent Search program. Јournal of sports medicine and physical fitness, 43 (1), 90-98.

23. Trajkovski, B., Tomac, Z. & Marić, Ž. (2014). Trend in motor skills development among preschool children as affected by kinesiology program – longitudinal study. Sport Science, 7 (2), 28-33.

24. Wedderkopp, N., Froberg, K., Hansen, H. S. & Andersen, L. B. (2004). Secular trends in physical fitness and obesity in Danish 9-year-old girls and boys: Odense School Child Study and Danish substudy of the European Youth Heart Study. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports 14 (3), 150–155.

17


Naučni članak

POREDBENI MULTIFAKTORSKI TA-TE ELEMENTI ŽENSKIH RUKOMETNIH REPREZENTACIJA SRBIJE I BRAZILA NA ODRŽANOM 21. SVETSKOM PRVENSTVU

2013. GODINE

UDK 796.322.015.134/.136(497.11) ; 796.322.015.134/.136(81)

Vladimir Živanović1 Master profesor fizičkog vaspitanja i sporta

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Cilj ovog naučnog rada, jeste u prevashodnom uvrđivanju i numeričkoj predstavci - kakvog i kolikog obima, se u modernom evropskom i svetskom rukometu ispoljavaju razlike uspešnih i neuspešnih odbrana, kao i niza drugih pratećih faktora, koji su sveukupno prezentovani kroz sisteme zona, kompleksnih kombinacija, posedovanja igrača više i manje.., odnosno odbrana golmana, organizovanja kontri i polukontri, šuteva sa 7 metara, itd. Analizom je obuhvaćeno pet ključnih utakmica u borbi za medalje na 21. Svetskom rukometnom prvenstvu za žene, koje je održano 2013. godine u Srbiji. Posmatrane su po tri utakmice reprezentacije Srbije i Brazila, odigrane u prvoj fazi takmičenja, četvrtfinalnom rasporedu i finalnoj predstavi. Izvršenom analizom navedenih taktičko-tehničkih elemenata, dobijeni su sledeći rezultati: najveća zastupljenost kod obe reprezentacije je nađena u varijabli uspešnih odbrambenih formacija 6:0 (UOF 6:0) vrednosti 20.33 Srbije i 12.66 Brazila, potom kod uspešnih odbrambenih formacija 5:1 (UOF 5:1) vrednosti 9.33 Srbije i 12.33 Brazila, dok je neuspešnih odbrambenih formacija najviše bilo u varijabli (NOF 6:0) vrednosti 9.66 Srbije i 6.33 Brazila. Analizirane reprezentacije su, dakle u najvećem obimu, uspešno koristile „duboke sisteme zona“ pri odbrani svoga gola, uz značajan broj pogrešaka istih. U ostalim značajnim faktorima uspešnog rezultata, nađene su razlike u varijablama uspešnih i neuspešnih odbrana golmana, pa je kod Srbije (UOG) iskazana vrednošću 22.66, a kod Brazila 18.66, dok je u (NOG) vrednost bila jednaka i iznosila je 23. Razlike

1 [email protected]

18


aritmetičkih sredina posmatranih varijabli prikazane su t-testom, na nivou značajnosti p<0.05, a pokazatelji značajnih razlika, ukupno uspešno-neuspešnih kombinovanih odbrana 5+1 (UUNKO 5+1) su bile u vrednosti 0.04, dok se u ostalim varijablama upoređivane razlike aritmetičkih sredina statistički signifikantno nisu razlikovale. U varijabli ukupno uspešno-neuspešnih odbrambenih formacija 6:0 (UUNOF 6:0) t-test je imao vrednost 0.10 ukupno uspešno-neuspešnih organizovanja kontri i polukontri (UUNOK-PK) 0.80 i ukupno uspešno-neuspešnih odbrana sa čovekom više ili manje (UUNČV-ČM) 0.84. Svi navedeni parametri i rezultati pokazuju punu praktičnost, jer njihovim posmatranjem i diferenciranjem, sa najvećom mogućom sigurnošću se razdvaja pobednička od pobeđene reprezentacije na takmičenju.

Ključne reči: rukometna igra, zonski sistemi odbrane, kombinovane odbrane, čovek više i čovek manje u odbrani, ostali tehnički parametri, evaluacija sistema takmičenja

UVOD

Rukomet se kao izvrsna sportska igra uzima u svojstvo celovitog integralnog sastava, pa je tada u definisanju sistema osim njegovog strukturalnog aspekta, potrebno primeniti i njegov funkcionalni aspekt, kojim se definiše tok procesa u navedenom sistemu i značaj pojedinih delova toga sistema (Zaciorski, 1975).

On spada u grupu polustrukturalnih sportova, pa samim tim u većoj ili manjoj meri predstavlja zadovoljavajući faktor svih aspekata čovekove motivacije, kako bioloških tako i socoloških (Kovač, Mandić i Lolić, 2009).

Kako bi se ostvarili postavljeni zahtevi neophodne su morfološko-konstitucijske osobine koje igraču(ici), s obzirom na zahteve savremene rukometne igre i igračke pozicije u timu daju odgovarajuću prednost u igri (Pokrajac, 1983).

Ključni problem gotovo svih timskih sportova, jeste povećаnje efikаsnosti individuаlne tehnike svаkog igrаčа u specifičnim tаkmičаrskim situаcijаmа i podizаnje kvаlitetа reаlizаcije individuаlnih i ekipnih tаktičkih zаmisli u tаkmičаrskim uslovimа (Dopsаj, 1994).

Savremeni rukomet se karakteriše dakle, velikim brojem ubrzanja, sprinteva, skokova i brzih promena pravca kretanja i kontakta između igrača(ica). U poslednje vreme i ženski rukomet poprima sve intenzivniji karakter što neminovno dovodi do povećanog zamora koji otežava već izrečeno taktičko-tehničko ispoljavanje igračica (Ronglan, et al., 2006).

Deo taktike igre u odbrani, ujedno i najviše istraživan, uigravan i upotrebljavan jeste sistem različitih zona. Nema danas ekipe na svetu koja osnovu za igru u odbrani ne gradi na jednoj od zona. Glavna karakteristika igre

19

u zonskoj formaciji jeste što odbrambeni igrač čuva prostor i napadače u njemu i nije zadužen (kao u individualnoj odbrani) samo za jednog čoveka-napadača, već u njima postoji gotovo šablonska zakonitost kretanja.

Pored toga u rukometnoj igri je prisutna i odbrana u kojoj deo igrača igra sistem zone, a deo igrača individualnu odbranu, pa je zato i nazivamo kombinovanom odbranom. Ona je vrlo čest slučaj taktike igre u odbrani, te bar jednu od varijanti upotrebljavaju gotovo sve svetske ekipe.

Kod čoveka više uglavnom trener poseže za kombinovanom odbranom, dok u igri sa čovekom manje u odbrani za nekim od sistema zona. Nakon oduzete lopte, ista ekipa može organizovati i brzi protivnapad, kao osnovu saremenog napada u rukometu. Ovakav protivnapad gde učestvuju dva ili više igrača(ica) nazivamo kontrom, a njegov sporiji način polukontrom (Tomljanović i Malić, 1982).

Dobar golman u rukometu predstavlja pola uspeha, te je zato i najprihvatljivija podela koju je izveo Pavlin (1981) na tri tipa golmana: klasični, savremeni i kombinovani koji koriste svu raspoloživu tehniku rukometa svoje pozicije, i to njihovim različitim načinima i modusima primene.

Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrde razlike u sprovođenju taktičko-tehničkih elemenata, dva prilično suprotstavljena rukometna „podneblja“, koji bi sveukupno imali statistički značajan doprinos pri realizovanju pozitivnih rezultata na takmičenju, odnosno kako bi se uz pomoć njih dobili praktično najprimenljivi zaključci u budućem oblikovanju trenažnog procesa. Postavljenom hipotezom pretpostavljamo, da nema statistički značajnih razlika aritmetičkih sredina u taktičko-tehničkim varijablama reprezentacije Brazila i reprezentacije Srbije, bez obzira na činjenicu da je Srbija pretrpela dva poraza minimalnim rezultatom od navedenih protivnica

METOD

Uzorak ispitanika

Uzorak ovoga istraživanja čine dve najuspešnije ženske rukometne reprezentacije na 21. Svetskom prvenstvu, koje je 2013. godine održano u Srbiji, a to su reprezentacija Srbije (Srbija) i reprezentacija Brazila (Brazil). Istraženo je ukupno pet utakmica Svetskog prvenstva i to u obimu po tri najznačajnije odigrane utakmice ovih reprezentacija. Prve utakmice su birane po modelu najjačeg i najtežeg protivnika prve faze takmičenja, druge utakmice su bile četvrfinalne, koje su ujedno i najteže u borbi za medalje i na kraju „finalna zlatna utakmica“, gde su se ove dve reprezentacije i sastale. Navedene reprezentacije su u posmatranom takmičenju imale ulogu domaćina ili gosta u zavisnosti od volje žreba.

V. Živanović: POREDBENI MULTIFAKTORSKI TA-TE ELEMENTI ŽENSKIH RUKOMETNIH REPREZENTACIJA SRBIJE I BRAZILA

NA ODRŽANOM 21. SVETSKOM PRVENSTVU 2013. GODINE

20


Uzorak varijabli

U Tabeli 1. prezentovane su praćene varijable. One se odnose na formirane tipove uspešnih i neuspešnih odbrana u rukometu (sistemi zona, kombinovanih odbrana, kao i načini branjenja sa jednim ili dva čoveka više, odnosno manje) i isto tako na nepobitne i vrlo značajne tehničke faktore rezultata u rukometnoj igri (uspešnost ili neuspešnost odbranjenih lopti od strane golmana, uspešno ili neuspešno organizovane kontre i polukontre, uspešni ili neuspešni šutevi sa 7 metara i isključenja igračica na 2 minuta).

Sve navedene formirane odbrane i značajni faktori koji stoje u njihovoj paraleli analizirani su od trenutka njihovih postavljanja, odnosno početaka sa svim iskazanim specifičnostima. Podaci su prikupljeni na osnovu posmatranja video zapisa utakmica u čiju svrhu je kreiran i poseban posmatrački list.

Tabela 1. Praćene varijable u odnosu na taktičko-tehnički formirane tipove rukometnih odbrana i drugih pratećih faktora kod postizanja uspešnog rezultata na

utakmici

VarijableUspešno

odbranjena formacija

Neuspešno odbranjena formacija

Formacijski sistem zone 6:0 UOF 6:0 NOF 6:0Formacijski sistem zone 5:1 UOF 5:1 NOF 5:1Formacijski sistem zone 4:2 UOF 4:2 NOF 4:2Formacijski sistem zone 3:2:1 UOF 3:2:1 NOF 3:2:1Formacijski sistem zone 3:3 UOF 3:3 NOF 3:3Formacijski sistem kombinovane odbrane 5+1 UOF 5+1 NOF 5+1Formacijski sistem kombinovane odbrane 5+indijanac UOF 5+ind. NOF 5+ind.Formacijski sistem kombinovane odbrane 4+2 UOF 4+2 NOF 4+2Odbrana u formaciji sa čovekom više UOFČV NOFČVOdbrana u formaciji sa čovekom manje UOFČM NOFČMOdbrana u formaciji sa dva čoveka više UOF2ČV NOF2ČVOdbrana u formaciji sa dva čoveka manje UOF2ČM NOF2ČMOdbrana u formaciji čovek-čovek manje UOFČČM NOFČČM

VarijableUspešnost

TE-TA osobina

Neuspešnost TE-TA osobina

Odbrane golmana UOG NOGOrganizovanje kontranapada UOK NOK

21

Organizovanje polu-kontre UOPK NOPKŠut sa linije 7 metara UŠ7M NŠ7M

Ukupno isključenih igračica na 2 minuta UI2M Statistička procedura obrade podataka

Podaci su obrađeni deskriptivnom statistikom, sa određivanjem distributivne frekvencije svake prikazane varijable u formi nominalne statističke skale. Izračunate su aritmetička sredina (AS) kao mera centralnih tendencija i standardna devijacija (SD), koeficijent varijacije (cV) i minimalne i maksimalne vrednosti posmatranih parametara (MIN, MAX) kao mere disperzije.

U polju komparativne statistike korišćena je parametrijska i neparametrijska diskriminativna procedura. Nakon postavljene hipoteze da vrednosti posmatranih parametara se značajno ne razlikuju u obe reprezentacije, testirane su i razlike značajnosti njihovih aritmetičkih sredina, gde je svaka reprezentacija posmatrana kroz prizmu tri odigrane utakmice. Prilikom utvrđivanja pomenute razlike aritmetičkih sredina koristio se t-test, i to na nivou značajnosti p<0.05.

REZULTATI

Rezultati dobijeni primenom deskriptivne statistike prikazani su u tabelama 2, 3, 4, 5, 6. i 7.

Tabela 2. Formirani tipovi uspešnih i neuspešnih rukometnih odbrana u odnosu na napade protivnika i ostali TE-TA faktori prve faze takmičenja na Svetskom

prvenstvu u utakmici Srbija – Danska 23:22 (12:12) koja je odigrana u Sportskom centru „Čair“ u Nišu, 11.12.2013. godine

Varijable Srbija Danska ΣBroj % Broj %UOF 6:0 12 46 14 54 26NOF 6:0 10 67 5 33 15UOF 5:1 10 42 14 58 24NOF 5:1 3 43 4 57 7UOF 4:2 2 20 8 80 10NOF 4:2 0 0 3 100 3

UOF 3:2:1 0 0 3 100 3NOF 3:2:1 0 0 0 0 0UOF 3:3 2 33 4 67 6



22


NOF 3:3 0 0 0 0 0UOF 5+1 2 29 5 71 7NOF 5+1 1 25 3 75 4

UOF 5+ind. 0 0 0 0 0NOF 5+ind. 0 0 0 0 0

UOF 4+2 0 0 0 0 0NOF 4+2 0 0 0 0 0UOFČV 10 62 6 38 16NOFČV 4 80 1 20 5UOFČM 4 50 4 50 8NOFČM 4 40 6 60 10UOF2ČV 0 0 0 0 0NOF2ČV 0 0 0 0 0UOF2ČM 0 0 0 0 0NOF2ČM 0 0 0 0 0UOFČČM 0 0 1 100 1NOFČČM 0 0 1 100 1

Varijable Srbija Danska ΣBroj % Broj %UOG 18 49 19 51 37NOG 22 49 23 51 45UOK 1 20 4 80 5NOK 5 29 12 71 17

UOPK 2 100 0 0 2NOPK 3 75 1 25 4UŠ7M 5 62 3 38 8NŠ7M 2 67 1 33 3

UI2M 4 40 6 60 10

U posmatranim varijablama (Tabela 2), najveće vrednosti formiranih odbrana Srbije bile su kod UOF 6:0 - 12 istih ili (46%), NOF 6:0 - 10 ili (67%), UOF 5:1 - 10 tj. (42%) i UOFČV takođe 10 tj. (62 %), dok su kod Danske najveće vrednosti varijabli UOF 6:0 sa 14 istih ili (54%), UOF 5:1 isto 14 ili (58%), UOF 4:2 - 8 tj. (80%) i UOFČV i NOFČM - 6 odnosno (38 i 60 %).

U ostalim varijablama značajnih faktora uspešnosti u rukometnoj igri, nađene su značajne vrednosti UOG kojih je bilo 18 ili (49%) kod Srbije, naspram 19 UOG ili (51%) kod Danske, kao i u varijabli NOG koja je takođe, skoro ravnomerno raspoređena sa vrednošću 22 tj. (49%) i 23 tj. (51%). Značajne razlike su uočene i kod varijable neuspešno organizovanih kontri, gde je Danska imala čak 12 istih ili (71%), naspram 5 kod Srbije ili (29%), dok

23

je razlika kod uspešno izvedenih sedmeraca primetna u srazmeri 5 naspram 3 tj. (62 prema 38%), Srbije i Danske.

Danska je imala i dva isključenja više u odnosu na Srbiju, koja su iskazana u vrednostima 6 ili (60%) naspram 4 ili (40%).

Tabela 3. Formirani tipovi uspešnih i neuspešnih rukometnih odbrana u odnosu na napade protivnika i ostali TE-TA faktori u četvrtfinalnoj utakmici Svetskog

prvenstva Srbija - Norveška 28:25 (15:16) koja je odigrana u „Kombank Areni“ u Beogradu, 18.12.2013. godine

Varijable Srbija Norveška ΣBroj % Broj %UOF 6:0 26 70 11 30 37NOF 6:0 7 44 9 56 16UOF 5:1 7 32 15 68 22NOF 5:1 6 46 7 54 13UOF 4:2 2 33 4 67 6NOF 4:2 3 38 5 62 8

UOF 3:2:1 1 100 0 0 1NOF 3:2:1 1 100 0 0 0UOF 3:3 0 0 2 100 2NOF 3:3 0 0 0 0 0UOF 5+1 1 11 8 89 9NOF 5+1 1 17 5 83 6

UOF 5+ind. 0 0 0 0 0NOF 5+ind. 0 0 0 0 0


Varijable Srbija Norveška ΣBroj % Broj %UOG 22 49 23 51 45NOG 25 47 28 53 53



24


UOK 4 44 5 56 9NOK 1 25 3 75 4

UOPK 4 80 1 20 5NOPK 6 60 4 40 10UŠ7M 4 67 2 33 6NŠ7M 3 60 2 40 5

UI2M 2 100 0 0 2

Tabela 3. pokazuje da su najveće vrednosti formiranih odbrana nađene kod Srbije i to u varijabli UOF 6:0 koja je imala čak 26 istih tj.(70%) naspram 11 kod Norveške ili (30%), tj. sa isto tako velikom vrednošću u odnosu na ostale varijable, ali ne i najvećom.

Kod Norveške je nađen izrazito veliki broj formiranih sistema zona 5:1 u vrednosti 15 tj. (68%) prema 7 u Srbiji tj. (32%). Takođe su ustanovljene izrazite razlike u uspešnim i neuspešnim kombinovanim odbranama 5+1 i to naročito u korist Norveške promera UOF 5+1 – 8 ili (89%) prema 1 ili (11%) Srbije i u NOF 5+1 – 5 ili (83%) prema 1 ili (17%).

Ostali značajno nađeni faktori uspešnosti su bili u varijablama UOG vrednosti 22 tj. (49%) Srbije prema 23 ili (51%) Norveške kao i NOG srazmere 25 tj. (47%) naspram 28 tj. (53%) ove dve reprezentacije. Značajni pokazatelji su utvrđeni i kod UOPK vrednosti 4 ili (80%) naspram 1 ili (20%) Srbije i Norveške kao i kod UŠ7M promera 4 istih tj. (67%) prema 2 tj. (33%) između ovih reprezentacija. Isključenja igračica su bila samo kod Srbije 2 puta.

Tabela 4. Formirani tipovi uspešnih i neuspešnih rukometnih odbrana u odnosu na napade protivnika i ostali TE-TA faktori prve faze takmičenja na Svetskom

prvenstvu u utakmici Brazil - Srbija 25:23 (14:11) koja je odigrana u Sportskom centru „Čair“ u Nišu, 10.12.2013. godine

Varijable Brazil Srbija ΣBroj % Broj %UOF 6:0 7 33 14 67 21NOF 6:0 7 58 5 42 12UOF 5:1 17 63 10 37 27NOF 5:1 2 20 8 80 10UOF 4:2 2 40 3 60 5NOF 4:2 3 75 1 25 4

UOF 3:2:1 1 100 0 0 1NOF 3:2:1 0 0 0 0 0UOF 3:3 0 0 0 0 0NOF 3:3 0 0 0 0 0UOF 5+1 8 67 4 33 12

25

NOF 5+1 3 50 3 50 6UOF 5+ind. 0 0 0 0 0NOF 5+ind. 0 0 0 0 0


Varijable Brazil Srbija ΣBroj % Broj %UOG 12 60 8 40 20NOG 23 48 25 52 48UOK 5 56 4 44 9NOK 1 17 5 83 6

UOPK 1 33 2 67 3NOPK 2 29 5 71 7UŠ7M 4 67 2 33 6NŠ7M 1 33 2 67 3

UI2M 7 70 3 30 10

Na analiziranoj utakmici Svetskog rukometnog prvenstva za žene (Tabela 4), kod Brazila je utvrđen najveći broj uspešno formiranih sistema zona 5:1 i to u vrednosti 17 ili (63%) naspram 10 UOF 5:1 ili (37%) Srbije, što predstavlja jedan od većih parametara u odnosu na ostale varijable. Kod Brazila značajna vrednost je nađena i u varijablama UOF 5+1 vrednosti 8 tj. (67%), kao i UOFČM - 10 tj. (91%), naspram Srbije gde su značajne vrednosti iskazane varijablama UOF 6:0 sa 14 istih tj. (67%), NOF 5:1 - 8 tj. (80%) i UOFČV - 11 tj. (79%).

Značajni faktori u uspešnosti rukometnih ekipa su utvrđeni i u varijablama UOG gde je Brazil imao vrednost 12 ili (60%), a Srbija 8 ili (40%), kao i NOG predstavljene srazmere 23 tj. (48%) Brazila i 25 tj. (52%) Srbije. Signifikantne razlike su utvrđene i kod neuspešno organizovanih kontri i polukontri kojih je bilo značajno više kod Srbije i to 5 NOK tj. (83%) prema 1 NOK ili (17%) i 5 NOPK ili (71%) prema 2 NOPK ili (29%) Brazila. Isto tako



26


značajna razlika je prikazana i u ukupnom isključenju igračica na 2 minuta, obima 7 UI2M tj. (70%) naspram 3 UI2M tj. (30%) u „korist“ Brazila.

Tabela 5. Formirani tipovi uspešnih i neuspešnih rukometnih odbrana u odnosu na napade protivnika i ostali TE-TA faktori u četvrtfinalnoj utakmici Svetskog

prvenstva Brazil – Mađarska 33:31, nakon odigrana dva produžetka; Regularni deo utakmice je završen rezultatom 26:26 (12:11), nakon prvog produžetka 29:29 i nakon

drugog već iskazana vrednost. Meč je odigran u „Kombank Areni“ u Beogradu, 18.12.2013. godine

Varijable Brazil Mađarska ΣBroj % Broj %

UOF 6:0 22, 15 42, 42 31, 21 58, 58 53, 36NOF 6:0 8, 7 40, 39 12, 11 60, 61 20, 18UOF 5:1 10, 8 43, 40 13, 12 57, 60 23, 20NOF 5:1 4, 3 50, 50 4, 3 50, 50 8, 6UOF 4:2 12, 10 86, 83 2, 2 14, 17 14, 12NOF 4:2 2, 2 100, 100 0, 0 0, 0 2, 2

UOF 3:2:1 1, 1 100, 100 0, 0 0, 0 1, 1NOF 3:2:1 1, 0 100, 0 0, 0 0, 0 1, 0UOF 3:3 2, 1 100, 100 0, 0 0, 0 2, 1NOF 3:3 1, 1 100, 100 0, 0 0, 0 1, 1UOF 5+1 14, 11 74, 79 5, 3 26, 21 19, 14NOF 5+1 5, 5 62, 71 3, 2 38, 29 8, 7

UOF 5+ind. 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0NOF 5+ind. 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0

UOF 4+2 7, 4 100, 100 0, 0 0, 0 7, 4NOF 4+2 1, 1 100, 100 0, 0 0, 0 1, 1UOFČV 12, 4 48, 31 13, 9 52, 69 25, 13NOFČV 0, 0 0, 0 4, 3 100, 100 4, 3UOFČM 4, 0 67, 0 2, 1 33, 100 6, 1NOFČM 6, 6 86, 100 1, 0 14, 0 7, 6UOF2ČV 0, 0 0, 0 1, 1 100, 100 1, 1NOF2ČV 0, 0 0, 0 1, 1 100, 100 1, 1UOF2ČM 1, 1 100, 100 0, 0 0, 0 1, 1NOF2ČM 3, 2 100, 100 0, 0 0, 0 3, 2UOFČČM 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0NOFČČM 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0 0, 0

Varijable Brazil Mađarska ΣBroj % Broj %UOG 33, 25 61, 62 21, 15 39, 38 54, 40NOG 31, 26 48, 50 33, 26 52, 50 64, 52

27

UOK 6, 5 75, 83 2, 1 25, 17 8, 6NOK 5, 4 56, 57 4, 3 44, 43 9, 7

UOPK 1, 0 100, 0 0, 0 0, 0 1, 0NOPK 2, 2 33, 40 4, 3 67, 60 6, 5UŠ7M 5, 4 62, 67 3, 2 38, 33 8, 6NŠ7M 1, 1 50, 50 1, 1 50, 50 2, 2

UI2M 9, 6 82, 86 2, 1 18, 14 11, 7* (Prva kolona označava sveukupne pokazatelje, nakon odigrana dva produžetka, dok su vrednosti u drugoj koloni predstavljeni nakon završetka regularnog dela utakmice).

Preglednom analizom Tabele 5, najveća utvrđena vrednost formiranih odbrana na utakmici u obe posmatrane reprezentacije je bila u varijabli UOF 6:0, gde su kod Brazila prisutne vrednosti 22 formiranih sistema zona ili (42%) naspram čak 31 Mađarske ili (58%). Značajne vrednosti kod Brazila su nađene i u UOF 5:1 - 10 tj. (43%), UOF 4:2 i UOFČV istih vrednosti 12 ili (86 i 48%) i u varijabli UOF 5+1 - 14 tj. (74%), dok su kod Mađarske nađene značajne vrednosti u NOF 6:0 - 12 ili (60%), UOF 5:1 i UOFČV istih vrednosti 13 ili (57 i 52%), kao i u UOF 5+1 - 5 tj. (26%).

U rezultatski-značajno-uspešnim faktorima nađene su i razlike u vrednostima varijabli: UOG kod Brazila - 33 tj. (61%) prema 21 tj. (39%) kod Mađarske, NOG sa 31 ili (48%) prema 33 ili (52%) u „korist“ Mađarske, u UOK srazmere 6 tj. (75%) Brazila naspram 2 UOK tj. (25%) Mađarske, kao i UŠ7M srazmere 5 tj. (62%) Brazila naspram 3 tj. (38%) Mađarske. Signifikantna razlika je bila i u varijabli UI2M gde je Brazil imao čak 9 isključenja ili (82%) prema 2 ili (18%) Mađarske.

Tabela 6. Formirani tipovi uspešnih i neuspešnih rukometnih odbrana u odnosu na napade protivnika i ostali TE-TA faktori u finalnoj utakmici Svetskog prvenstva

Brazil - Srbija 22:20 (13:11) koja je odigrana u „Kombank Areni“ u Beogradu, 22.12.2013. godine

Varijable Brazil Srbija ΣBroj % Broj %UOF 6:0 16 41 23 59 39NOF 6:0 5 29 12 71 17UOF 5:1 12 52 11 48 23NOF 5:1 3 100 0 0 3UOF 4:2 4 80 1 20 5NOF 4:2 1 100 0 0 1

UOF 3:2:1 2 100 0 0 2NOF 3:2:1 0 0 0 0 0



28


UOF 3:3 1 100 0 0 1NOF 3:3 1 100 0 0 1UOF 5+1 9 82 2 18 11NOF 5+1 0 0 1 100 1

UOF 5+ind. 0 0 0 0 0NOF 5+ind. 1 100 0 0 1


Varijable Brazil Srbija ΣBroj % Broj %UOG 19 40 28 60 47NOG 20 48 22 52 42UOK 5 83 1 17 6NOK 2 29 5 71 7

UOPK 1 100 0 0 1NOPK 3 75 1 25 4UŠ7M 3 50 3 50 6NŠ7M 2 100 0 0 2

UI2M 5 56 4 44 9

Najviša iskazana vrednost posmatranih varijabli u Tabeli 6, u pogledu formiranih odbrana i jedne i druge reprezentacije je nađena kod UOF 6:0 srazmere 16 ili (41%) Brazila prema 23 ili (59%) Srbije. Značajne vrednosti kod Brazila su utvrđene i u varijablama UOF 5:1 sa 12 istih tj. (52%), potom UOF 5+1 - 9 ili (82%) i u UOFČM - 8 ili (62%), dok je u Srbiji bilo NOF 6:0 - 12 tj. (71%), UOF 5:1 - 11 tj. (48%), kao i iste vrednosti u varijablama UOFČV i u UOFČM - 5 ili (62 i 38%).

Značajnost razlika ostalih faktora uspešnosti u rukometnoj igri su nađene kod varijabli: UOG vrednosti 19 tj. (40%) Brazila prema 28 tj. (60%) Srbije, NOG promera 20 tj. (48%) Brazila prema 22 NOG tj. (52%) Srbije i kod UOK, NOK i NŠ7M iskazane sa 5 tj. (83%), 2 tj. (29%) i 2 tj. (100%) kod

29

Brazila prema 1 tj. (17%), 5 tj. (71%) i bez neuspešno izvedenih „kaznenih“ udaraca sa 7 metara kod Srbije. Parametri isključenja igračica na 2 minuta su bili skoro ravnomerno raspoređenog obima - 5 ili (56%) prema 4 ili (44%) u „korist“ Brazila.

Тabela 7. Deskriptivni pokazatelji navedenih varijabli (tj. taktičko-tehničkih elemenata) koji su razvrstani i podeljeni u odnosu na dve predstavljene reprezentacije i tri odigrane utakmice (dva četvrtfinalna i finalni meč)

VarijableSrbija-Norveška 28:25 Brazil-Mađarska 26:26 Brazil-Srbija 22:20

Σ AS SD cVMn

Σ AS SD cVMn

Σ AS SD cVMn

Mx Mx Mx

UUFSZ 65 32.5 3.5 0.12

90 45.0 1.4 0.02

67 33.5 2.1 0.11

26 31 23

UNFSZ 37 18.5 3.5 0.23

30 15.0 1.4 0.10

21 10.5 2.1 0.20

9 12 12

UUFKO 10 5.0 4.2 0.80

26 13.0 11.3 0.90

19 9.5 7.8 0.82

8 14 9

UNFKO 6 3.0 2.8 0.90

9 4.5 2.1 0.50

2 1.0 0.0 0.00

5 5 1

UUČV-ČM 4 2.0 1.4 0.70

31 15.5 0.7 0.02

21 10.5 0.7 0.13

3 13 8

UNČV-ČM 3 1.5 0.7 0.50

11 5.5 0.7 0.10

10 5.0 1.4 0.30

2 6 4

UUOK-PK 14 7.0 1.4 0.21

9 4.5 3.5 0.80

7 3.5 3.5 1.00

5 6 5

UNOK-PK 14 7.0 0.0 0.01

15 7.5 0.7 0.12

11 5.5 0.7 0.11

6 5 5

* UUFSZ - ukupno uspešno formiranih sistema zona (u obzir uzete zone 6:0, 5:1 i 4:2); UNFSZ - ukupno neuspešno formiranih sistema zona; UUFKO - ukupno uspešno formiranih kombinovanih odbrana (u obzir uzete odbrane 5+1 i 4+2); UNFKO - ukupno neuspešno formiranih kombinovanih odbrana; UUČV-ČM - ukupno uspešno obavljenih odbrana sa čovekom više ili čovekom manje; UNČV-ČM - ukupno neuspešno obavljenih odbrana sa čovekom više ili ti čovekom manje; UUOK-PK - ukupno uspešno odigranih kontri ili polukontri; UNOK-PK - ukupno neuspešno odigranih kontri ili polukontri. (* utakmica Brazil-Mađarska u ovoj tabeli, je posmatrana u „regularnom delu” svoga trajanja, tj. bez odigranih produžetaka kako bi svi posmatrani parametri bili pravilno i podjednako raspoređeni)

Iz Grafikona 1. se vidi da su najveće vrednosti aritmetičkih sredina nađene u varijablama, UUNOG – 45.7 Srbije prema 41.0 Brazila, UUNOF 6:0 – 30.0 Srbije i 19.0 Brazila, dok su najmanje vrednosti utvrđene kod UUNKO 4+2 – 1.0 Srbije i 4.3 Brazila i u varijabli UUNŠ7M – 5.7 Srbije i 5.0 Brazila. Najveće vrednosti razlika, pomenutih aritmetičkih sredina ove dve reprezentacije, koje su iskazane studentskim t-testom, su nađene u varijablama



30


UUNČV-ČM – 0.84 i UUNOK-PK – 0.80, a najmanje kod UUNKO 5+1 – 0.04 i u varijabli UUNOF 6:0 – 0.10.

Grafikon 1. Prikazane razlike aritmetičkih sredina posmatranih varijabli i njihova testirana statistička značajnost koja je iskazana t-testom između ženskih rukometnih

reprezentacija Srbije i Brazila na 21. Svetskom prvenstvu

* UUNOF 6:0 - ukupno uspešno-neuspešnih odbrambenih formacija 6:0; UUNOF 5:1 - ukupno uspešno-neuspešnih odbrambenih formacija 5:1; UUNKO 5+1 - ukupno uspešno-neuspešnih kombinovanih odbrana 5+1; UUNKO 4+2 - ukupno uspešno-neuspešnih kombinovanih odbrana 4+2; UUNČV-ČM – ukupno uspešno-neuspešnih odbrana sa čovekom više i manje u njima; UUNOK-PK – ukupno uspešno-neuspešnih organizovanih kontri i polukontri; UUNOG – ukupno uspešno-neuspešnih odbrana golmana; UUNŠ7M – ukupno uspešno-neuspešnih šuteva sa 7 metara na posmatranim utakmicama. (* utakmica Brazil-Mađarska u ovoj tabeli, je posmatrana u „regularnom delu” svoga trajanja, tj. bez odigranih produžetaka kako bi svi posmatrani parametri bili evaluativno prikazani i raspoređeni)

DISKUSIJA

Na osnovu dobijenih rezultata u Tabeli 2, obe posmatrane reprezentacije su u postavljenim odbranama imale sveukupno najveći broj postavljenih sistema zona 6:0 i to, kako uspešnih, tako i neuspešnih (12 UOF 6:0 i 10 NOF 6:0 Srbije i 14 UOF 6:0 i 5 NOF 6:0 Danske). Nađeni pokazatelji govore u prilog tome da su stručni štabovi bili opredeljeni u samoj pripremi utakmice na uglavnom čiste blokerske karaktere odbrana, sa malim brojem predviđanja izlazaka na spoljne šutere, što je u ukupnosti i imalo efekat manjeg broja postignutih golova. Razmak ovako postavljenih odbrambenih igrača je bio prilično

31

odmeren i uzak (oko 1.5 metara) sa dosta dobrom bočnom pokretljivošću kod blokada, mada pri padu koncentracije dolazilo je i do grešaka.

Isto tako, utvrđeni su značajni pokazatelji i kod odbrana 5:1 i 4:2 (Srbija je imala 10 UOF 5:1 i 3 NOF 5:1, kao i 2 UOF 4:2 , dok je kod Danske bilo 14 UOF 5:1 i 4 NOF 5:1, kao i 8 UOF 4:2 i 3 NOF 4:2) što se može objasniti skoro ravnomerno raspoređenim „plićim“ zonskim formacijama i jedne i druge reprezentacije uz „istureno“ brzo polukružno kretanje i sprečavanje šuta sa srednjih pozicija, dok je utvrđen značajno veći broj odbrana kod Danske sa dve isturene odbrambene igračice kako bi se rešili šutevi iz daljine. Ovom postavkom kod Danske je akcenat bio na što većoj agresivnosti u odbrambenim zadacima, što se smatra delom i opravdanim, gledajući krajnji rezultat.

Iako je ukupno bilo deset isključenja na dva minuta, značajno veći broj i uspešnih i neuspešnih odbrana sa igračem više je utvrđen kod Srbije (10 prema 6 UOFČV i 4 prema 1 NOFČV), što govori da je kod kompaktnih i brojčano jačih odbrana branjenje Srbije bilo dosta efikasno i značajno u pobedi, prevashodno zbog nametnutog samopouzdanja igračica. Pokazatelji odbrana golmana su imali skoro podjednake vrednosti (18 prema 19 UOG i 22 prema 23 NOG Srbije i Danske) ali uz izrazito uočenu razliku neuspešno organizovanih kontri Danske (čak u vrednosti 12 naspram 5) što se komentariše izrazitim padom koncentracije proizvedenim značajem same utakmice i dodatnim pritiskom publike na tribinama. Krajnji komentar epiloga jeste takav da bi obe ekipe u budućnosti trebalo pokazati znatno veći stepen uigranosti i korišćenja promenljivih zona u odbrani kako bi se protivnik zbunio i lakše izgubio loptu.

Rezultati prikazani u Tabeli 3, pokazuju da je Srbija u odnosu na Norvešku, kod formiranja odbrambenih redova imala najveću zastupljenost varijable UOF 6:0 (26 naspram 11), dok je u obrnutom slučaju Norveška iskazala najvišu vrednost u UOF 5:1 (15 prema 7). Neuspešno postavljenih navedenih sistema Srbije i Norveške je bilo u srazmerama 7 prema 9 NOF 6:0 i 6 prema 7 NOF 5:1.

Ovakvi rezultati govore u prilog tome da je reprezentacija Srbije igrala dosta duboku zonu, pravilno pokrivajući osovinu svoga gola uz priličan broj blokada, dok je Norveška imala prevashodnu opredeljenost, da pored pet igračica na liniji golmanskog prostora imaju i jednu „isturenu“ na relativno najugroženijoj poziciji centrale gola. Međutim, i pored ovako uspešno postavljenih sistema, dolazilo je do grešaka skoro podjednakog obima, vrlo verovatno prouzrokovanih padom koncentracije, nepravilnim zatvaranjem prostora i kasnijim umorom.

Kod formiranja kombinovanih odbrana, nađena je izrazita razlika u formaciji 5+1 u korist Norveške (UOF 5+1 vrednosti 8 prema 1 i NOF 5+1 vrednosti 5 prema 1), što se objašnjava time da je stručni štab „Skandinavki“ imao u planu isključenje iz igre najbolje protivničke igračice i organizatorke napada (Andree Lekić), no krajnji rezultat pokazuje da u taktičkoj ukupnosti



32


nisu uspele, prevashodno zbog razigranosti ostalih reprezentativki Srbije i sjajne podrške publike na tribinama.

Ostali prepoznatljivi parametri se mogu prodiskutovati kod, možda i najvažnijih varijabli u rukometnoj igri – odbrane golmana iskazanih u srazmerama (22 UOG Srbije prema 23 Norveške i 24 NOG prema 29), što govori o podjednakoj uspešnosti golmana obe reprezentacije, pa samim tim ona nije odigrala ključnu ulogu u pobedi, kao što je to donela igra u polju i organizovanju brzih polukontri koji su predstavljeni srazmerama vrednosti (4 Srbije i samo 1 Danske).

Iz svega izrečenog i uočenog, donosi se krajnja sentenca, da je ovo bila jedna vrlo dopadljiva utakmica, po svim svojim parametrima, i tek se sada može videti kakav je uspeh napravila reprezentacija Srbije na domaćem terenu, jer je upravo Norveška 2015. godine postala novi svetski prvak u ženskom rukometu.

Na utakmici Svetskog prvenstva u rukometu za žene (tabela 4), kod Brazila je nađena najveća vrednost „odbrambene“ varijable UOF 5:1 – 17, a kod Srbije 6:0 – 14, što se objašnjava pretežnom postavkom oba trenera sa dubokim zonama u odbrani, uz razliku „isturene“ igračice Srbije. Pokretljivim zonama i dobrim blokom, nastojao se „suziti“ prostor protivničkom napadu, koji je usled slabog „protoka“ lopte, bio prinuđen na veći broj neuspešnih šuteva sa distance.

Nađena značajna vrednost „odbrambenih varijabli“ kod Brazila je bila i u UOF 5+1 – 8 i u UOFČM – 10, a kod Srbije UOFČV – 11, što govori o priličnom broju „odvlačenja i isključivanja“ iz igre najbolje igračice Srbije, kao i o umešnom branjenju i postavljanju odbrambenih formacija sa igračicom manje, dok je Srbija pokazala značajnu uspešnost sa igračicom više. Brojčana razlika isključenja igračica je bila u korist Brazila (7 prema 3).

Kod neuspešnih najprimenjivanijih odbrambenih formacija u obe reprezentacije je nađena srazmera: NOF 6:0 Brazila i Srbije – 7 prema 5, NOF 5:1 – 2 prema 8 i NOF 4:2 – 3 prema 1, što se može objasniti prilično istim brojem grešaka u obe reprezentacije koje su formirale odbrambene sisteme zona, a prevashodno napravljenih usled nešto lošije individualne tehnike, specijalne fizičke pripreme, inače jako bitne za navedene zone, kao i nešto kraćeg rada na savladavanju zakonitosti kretanja i visokog stepena uvežbanosti ekipe, jer faktori razvoja kohezivnosti, koje je proučio (Carron, 1982), moraju obuhvatati i različite izvore uticaja-od najopštijih i manje važnih do specifičnih direktnih i veoma važnih faktora.

Nađenih uspešnih odbrana golmana je bilo u približnoj vrednosti (12 Brazil, 8 Srbija), dok je neuspešnih odbrana bilo značajno više, što govori dati rezultat. Ovaj podatak predstavlja priličnu dekoncentrisanost golmana obe reprezentacije (pre svega Maise Pesoa kod Brazila i Katarine Tomašević kod Srbije), nametnuta značajem utakmice i velikim očekivanjima njihovih

33

saigračica i trenera, dok je u polju, tehničkih komponenti prisutan veći broj neuspešno organizovanih kontri i polukontri Srbije, u vrednosti (5 prema 1 i 5 prema 2).

Krajnji rezultat pomenutog mora biti u suštinskom obuhvatanju nešto bolje psihološke pripreme golmana obe reprezentacije, koje bez obzira na značaj utakmice moraju iskazati sav svoj potencijal.

Rezultati Tabele 5, su pokazali uopšteno veće razlike svih varijabli, zbog dva odigrana produžetka na utakmici. I Brazil i Mađarska su imale najveći broj odbrambenih formaciji UOF 6:0 – 22 i 31, kao i veliki broj drugih uspešnih formacija, iskazanih parametrima (UOF 5:1 – 10 prema 13, UOF 4:2 – 12 prema 2, UOF 5+1 – 14 prema 5, UOF 4+2 – 7 prema 0 i UOFČV – 12 prema 13). Svi navedeni pokazatelji govore o jednoj zaista „rovovskoj“ borbi i bici u četvrtfinalu Svetskog prvenstva koja je na kraju odlučivala i o mogućoj podeli medalja na takmičenju.

Rezultatsku prevagu su na utakmici, po pokazateljima donele varijable UOF 4:2 i UOF 5+1 i 4+2, što kazuje da je u primeni modela izlaženja na „najopasnije“ igračice šutere i organizatore napada Mađarske, reprezentacija Brazila „otupila“ njihov napad sa konačnim ciljem pobede. Neuspešno formiranje odbrambenih formacija je bilo u varijablama (NOF 6:0 srazmere 8 prema 12, NOFČV 0 prema 4, NOFČM 6 prema 1 i NOF2ČM 3 prema 0). Izloženi parametri govore, da je u odnosu na prethodni pasus „minusa“ Mađarske, ovde prikazan njihov „plus“ u snalaženju i krajnjoj završnici sa igračem više u polju, jer je upravo Brazil primio veliki broj golova sa jednom i dve igračice manje u odbrani.

Uspešnih odbrana golmana je bilo znatno više kod Brazila (33 prema 21) koji su na kraju odneli konačnu prevagu na utakmici, sa predispozicijom znanja da je golman u rukometnoj igri ključan u rezultatu ekipe, dok je neuspešnih bilo (31 prema 33) što govori i krajnji rezultat. Primetna je bila i razlika kod uspešno organizovanih kontri iskazana vrednošću 6 prema 2 u korist Brazila, čime je još jednom dokazana njihova taktička spremnost za brzim transformacijama ekipe iz polja odbrane u polje napada.

Sublimisani komentar posmatrane utakmice Svetskog prvenstva, jeste takav, da je ista sa svim svojim vrednostima pokazala punu raznovrsnost i neophodnu krajnju ekonomičnost sadržaja i u igri odbrane i u igri napada.

Parametri situacione efikasnosti u rukometu postali su predmet interesovanja tek u poslednje dve decenije, iako je on “začet” još krajem 19. veka (Czerwinski, 2000), a suštinski napredak u istraživanjima tehničko-taktičkih elemenata može pre svega da zahvali tehnološkim dostignućima, posebno iz domena kompjuterske i video tehnologije (Bon, 2001).

Dobijeni rezultati predstavljaju, na neki način sklad prethodnih istraživanja u kojima se ističe, prvenstveni značaj adekvatne trenažne tehnologije i sposobnosti ekipa da na tehničko-taktičkom planu iskažu širok



34


dijapazon različitih akcija (i u fazi odbrane i u fazi napada). Konstatacijom o pokušaju detaljnog istraživanja parametara situacionih efikasnosti i egzaktne povezanosti, dovodi se reprezentacija (tj. ekipa) u priliku da se bori za visok plasman.Vrhunski treneri su usled svega izrečenog pokazali interes za naučnim pristupom u istraživanju izvođačkih sposobnosti rukometašica i rukometaša tj. njihovih tehničkih i taktičkih veština, kojih je poprilično malo bilo do sada (Costantini, et. al., 2008).

Na finalnoj utakmici Svetskog prvenstva (Tabela 6), u obe reprezentacije je nađena najveća vrednost „odbrambene varijable“ UOF 6:0 iskazane vrednostima (Brazil 16, Srbija 23), dok je značajnih vrednosti uspešnosti bilo i u varijablama (UOF 5+1 – 9 prema 2, UOF 4+2 – 6 prema 2 i UOFČM – 8 prema 5), što govori da su upravo navedeni parametri ključni pri postizanju pobede i krajnjeg uspeha Brazila na šampionatu.

Naime Brazil se koristio već „oprobanim“ receptom na ovome prvenstvu, da se iz igre Srbije isključi(e), jedna ili dve ključne igračice u organizaciji napada i šutevima na gol koji bi doneli konačnu prevagu na utakmici, a isto tako i dobrim postavljanjem i pokrivanjem prostora u odbrani sa puno žestine, borbe i koncentracije u ključnim momentima sa igračicom manje.

Rezultat govori da je Brazil u tome uspeo, no pored svega izrečenog, u odbrani je bio niz grešaka obe reprezentacije, nađenih u varijablama NOF 6:0 (5 Brazila prema 12 Srbije), NOF 5:1 (3 prema 0), NOFČM (4 prema 0) i NOF2ČM (0 prema 2 u korist Srbije). Sve navedene vrednosti se mogu prokomentarisati time, da je kod ključno postavljenih zona sa šest igračica na liniji golmanskog prostora, bilo značajno više grešaka u igri Srbije, što je moralo imati krajnji efekat poraza ekipe.

Kod drugih značajnih faktora u igri, nađene su promenljivosti u varijablama UOG (19 Brazil i 28 Srbija), kao i u NOG (20 prema 22) što govori u prilog tome da su golmani obe reprezentacije imali zapažen rezultat uspešnosti, i to naročito kod Srbije, međutim, lošija igra u polju je sve to nivelisala i na kraju dovela do poraza.

Razlika je uočena i kod organizovanja kontri i polukontri, pa je tako kod Brazila bilo (5 UOK i 2 NOK, a kod Srbije 1 UOK i 5 NOK) što kazuje da je Brazil brzim transformacijama igre zbunio protivnika i postigao značajan broj golova u pobedi, dok je kod Srbije bio veliki broj grešaka brzih transformacija igre iz faze odbrane u fazu napadu ispoljenih pre svega dekoncentrisanošću igračica.

Konačna preporuka navedene utakmice bi bila u smanjenju broja grešaka kod formiranja sistema zona 6:0 u reprezentaciji Srbije, prevashodno korišćenjem situacionih treninga i boljem ukomponovanju igračica u odbrani (jer je ovako formirani sistem, bio jedan od najprimenjivanijih odbrambenih sistema Srbije na šampionatu), kao i u smanjenju broja grešaka kod organizovanja kontranapada uz značajno veću preciznost istih.

35

Tabela 7 je predstavljena očekivanim razmerama, pre svega uspešnih i neuspešnih sistema zona, kombinovanih odbrana, snalaženja sa igračem više i manje u formaciji i isto tako brzih organizovanja kontri i polukontri na tri posmatrane najznačajnije utakmice Šampionata. Gotovo svi navedeni pokazatelji su imali najviše vrednosti na posmatranoj utakmici Brazil-Mađarska, koja je s obzirom na svoju dinamičnost i zaslužila da ponese epitet najkvalitetnijeg i najboljeg reprezentovanja ženskog rukometa na Svetskom prvenstvu u Srbiji.

Na Grafikonu 1 je predstavljen t-test, na nivou značajnosti p<0.05, putem sledećih podataka: nađena aritmetička sredina u varijabli ukupno uspešno-neuspešnih odbrambenih formacija 6:0 kod Srbije je bila 30.0, a kod Brazila 19.0, dok je vrednost t-testa za razlike navedenih (AS) iznosila 0.10, što govori u prilog tome da se hipoteza prihvata tj. da se vrednosti značajno ne razlikuju.

Kod postavljene varijable UUNOF 5:1, Srbija je imala vrednost aritmetičke sredine na tri posmatrane utakmice 12.3, dok je kod Brazila nađena vrednost 15.0, pa samim tim njihova razlika u proceduri t-testa je bila u vrednosti 0.37, što u tumačenju predstavljamo takođe prihvatanjem hipoteze, tj. tvrđenjem da se upoređivane aritmetičke sredine statistički signifikantno ne razlikuju.

Varijablom ukupno uspešno-neuspešnih kombinovanih odbrana 5+1, primećeno je, da je Srbija na posmatranim utakmicama izvela iste u proseku od 2.7, za razliku od Brazila, kod kojih su imale vrednost čak 12.0 ovako formiranih odbrana. Vrednost t-testa za razlike aritmetičkih sredina ove varijable iznosi 0.04, što govori u prilog tome da se hipoteza ne prihvata tj. da navedene vrednosti pokazuju značajne razlike.

Ukupnost uspešnih i neuspešnih kombinovanih odbrana (UUNKO 4+2), kod Srbije ima vrednost aritmetičke sredine 1.0, za razliku od Brazila, koje su imale vrednost 4.3. Vrednost t-testa za razlike aritmetičkih sredina ove varijable iznosi 0.19, što govori u prilog tome da se postavljena hipoteza prihvata tj. da vrednosti ne pokazuju značajne razlike.

Aritmetička sredina u varijabli UUNČV-ČM, kod Srbije je imala vrednost 13.0, a kod Brazila 14.3, pa je njihova razlika predstavljena t-testom u vrednosti 0.84, šo se može prodiskutovati time da se postavljena hipoteza takođe prihvata, odnosno da se upoređivane aritmetičke sredine statistički signifikantno ne razlikuju.

Ukupno uspešno-neuspešno organizovanih polukontri i kontri na tri posmatrane utakmice kod Srbije su prikazane vrednošću (AS) – 11.0, a kod Brazila 10.3. Vrednost t-testa za razlike aritmetičkih sredina ove varijable iznosi 0.80, što potvrđuje prihvatanje postavljene hipoteze, gde vrednosti ne pokazuju značajne razlike.



36


Veoma značajnom varijablom u rukometnoj igri UUNOG, nađena je vrednost aritmetičke sredine kod Srbije – 45.7, a kod Brazila 41.0, dok je vrednost t-testa bila 0.42, što u tumačenju predstavljamo prihvatanjem postavljene hipoteze, tj. tvrđenjem da se upoređivane aritmetičke sredine statistički značajno ne razlikuju.

Isto tako, jedan od značajnijih faktora u rukometu je predstavljen varijablom UUNŠ7M, gde je vrednost (AS) kod Srbije bila – 5.7, a kod Brazila 5.0. Predstavljeni parametri su dalje obuhvaćeni i njihovom razlikom tj. t-testom, koji je imao vrednost od 0.67, što se objašnjava time da se postavljena hipoteza prihvata tj. da vrednosti ne pokazuju značajne razlike.

Svi razloženi i objašnjeni rezultati reprezentacija u borbi za medalje u skladu su sa nekim prethodnim istraživanjima (Gardašević, i Terzić, 2011; Gardašević, 1999), gde prikazane vrednosti u uspešnosti izvedenih šuteva, realizovanih asistencija tj. situacionih efikasnosti itd. ne pokazuju značajnu razliku, dok je pri poređenju sa poslednjeplasiranim reprezentacijama ta razlika izuzetno velika i značajna. Ovakav odnos uspešnih i neuspešnih reprezentacija je i očekivan, što se može u krajnjem slučaju pripisati svestranije sprovedenoj obuci igračica najbolje plasiranih reprezentacija i znatno sažetijom pripremom njihovih stručnih štabova.

ZAKLJUČAK

Istraživanjem je analizirana ukupna zastupljenost uspešno-neuspešnih taktičko-tehničkih reperkusija dve najbolje ženske rukometne reprezentacije na 21. Svetskom šampionatu koji je održan u Srbiji. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da je u posmatranim utakmicama nađena vrlo mala razlika kod broja postignutih i primljenih golova dve reprezentacije, naime Srbija je na tri posmatrane utakmice postigla (71 gol tj. u proseku 23.66), a Brazil (73-odnosno 80 ukoliko se analiziraju i dva produžetka, tj. u proseku 24.33-odnosno 26.66). Primljenih golova je kod Srbije bilo (69 tj. 23 u proseku), a kod Brazila (isto 69-odnosno 74, tj. u proseku 23-odnosno 24.66).

Predstavljeni najbitniji parametri na jednoj rukometnoj utakmici govore u prilog tome da nije bilo većih odstupanja odbrane i napada u obe reprezentacije, da su tako otvorenom i ujedno čvrstom igrom došli do borbe za zlatnu medalju, jer u navedenim utakmicama nije bilo neke osetnije rezultatske razlike, stim da je ujedno najveća bila razlika od tri gola.

Sve izrečeno u radu ukazuje na određene zakonomernosti, koje mogu i treba da se iskoriste u budućim analizama same strukture rukometne igre i ujedno mogu biti dosta važne, jer upravo dobijeni rezultati moraju imati direktnu praktičnu implikaciju, kako u trenažnoj tehnologiji, tako i u direktnoj pripremi za takmičenje.

37

Krajnji zaključak sveukupno iznetog i izrečenog jeste takav, da u budućem vremenu kod velikih broja reprezentacija, a među njima se prevashodno misli na Srbiju, rukometni stručnjaci i pedagozi moraju se usmereno ugledati na „kolevku“ moderne rukometne igre (Dansku i Norvešku) koje nisu na ovom takmičenju postigle neki zavidan rezultat, ali koje ne odustaju od njihovog prepoznatljivog stila, a to je dosta organizovana i čvrsta odbrana sa „atomskim“ brzim kontrama i polukontrama, kojima „lome“ svoje protivnice i ujedno do savršenstva optimizuju lepotu igre, uz naravno veliku podršku njihovih navijača - kako reprezentacije, tako i kluba.

Da ova krajnja konstatacija ima svoju podlogu, govori i rezultat poslednjeg Svetskog prvenstva, koji je održan u Danskoj i koji je završen pre nekoliko dana, a na kojem je Norveška postala Svetski prvak, „deklasiravši“ Holandiju u finalu.

LITERATURA

1. Bon, M. (2001). Kvantificirano vrednotenje obremenitve in spremljanje frekvence srca igralcev rokometa med tekmo (Doktorska disertacija). Fakultet za sport, Ljubljana.

2. Carron, V.A. (1982). Cohesiveness in sport groups: Interpretations and considerations. Journal of Sport Psychology, 4, 123-138.

3. Costantini, D., Villepreux, P., & Mandigout, S. (2008). Interest of the scientific contributions in the research of the performance in handball and rugby. Science & Sport, 3, 1-5.

4. Czerwinski, J. (2000). Technical-tactical analysis of the women s European championships – Germany 1994. EHF Periodical for Coaches, Referees and Lectures, No.3.

5. Dopsaj, M. (1994). Metode podizanja i održavanja sportske forme kod vrhunskih sportista u sportskim igrama. Beograd: Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu i medicinu sporta.

6. Gardašević, B. (1999). Sadržaj i stepen uspešnosti tehničko-taktičkih aktivnosti u fazi napada u rukometu (Doktorska disertacija). Fakultet fizičke kulture, Beograd.

7. Gardašević, B. i Terzić, I. (2011). Pokazatelji situacione efikasnosti na šampionatu Evrope u rukometu za žene 2010. Sport Mont Podgorica, broj 28-30, 231-237.

8. http://www.ihf.info/ (10. decembar 2015. godine)9. http://rss.org.rs/ (15. decembar 2015. godine)10. Ilić, D. (1999). Motorna kontrola i učenje brzih pokreta. Beograd:

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.



38


11. Kovač, R., Mandić, P., i Lolić, D. (2009). Rukomet - skripta za internu upotrebu. Banja Luka: Panevropski Univerzitet Apeiron - Fakultet sportskih nauka.

12. Lazarević, Lj. (1994). Psihološka priprema sportista. Beograd: Fakultet za fizičku kulturu.

13. Матвеев,Л.П., и Новиков, А.Д. (1976). Теория и методика физического воспытания, Том I и II. Москва: Физкультура и спорт.

14. Opavski, P. (1976). Osnovi biomehanike. Beograd: Fakultet za fizičko vaspitanje.

15. Pavlin. K. (1981). Tehnika i taktika rukometa. Zagreb: Fakultet fizičke kulture.

16. Perić, D. (2007). Uvod u sportsku antropomotoriku. Beograd: Visoka škola sporta.

17. Pokrajac, B. (1983). Telesni i motorički status rukometaša u odnosu na takmičarski nivo i komparativna analiza sa sportašima drugih sportskih igara (Doktorska disertacija). Fakultet za fizičku kulturu, Beograd.

18. Rannoum, F., Prioux, J., Zouhal, H., Gratas-Delamarche, A., & Delamarche, P. (2001). Physiological profile of handball players. Journal of Sports medicine and Physical Fitness, 41, 349-353.

19. Ronglan, L.T., Raastad, T., & Borgesen, A. (2006). Neuromuscular fatigue and recovery in elite femalwe handball players. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sport, 16, 267-273.

20. Stefanović, Đ., Juhas, I., i Janković, N. (2008). Teorija i metodika atletike. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja..

21. Tomljanović, Z., i Malić, Z. (1982). Rukomet – teorija i praksa. Zagreb: Sportska tribina.

22. Zaciorski, M.V. (1975). Fizička svojstva sportista. Beograd: NIP Partizan

39


Kratki naučni članak

SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA KAO VAŽAN ČINILAC USPEŠNE ODBRANE

U REALNOM AIKIDOU

UDK 796.853.24.012.42(497.11)

Dragan Matavulj1

Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu Univerziteta Singidunum, Beograd, Srbija

Srđan MilosavljevićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Predrag LazarevićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Nenad TrunićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Apstrakt: Transferzalno istraživanje sprovedeno je na uzorku vežbača realnog aikidoa koji čine osobe muškog pola starosti od 30 (± 5 godina), koje treniraju tri puta nedeljno. Prilikom odabira ispitanika kriterijum je pored starosne strukture i pola, bio i stepen poznavanja tehnika realnog aikidoa, pa su u istraživanju učestvovali ispitanici koji realni aikido treniraju najmanje tri, a najviše četiri godine. Cilj istraživanja je utvrđivanje značaja sklanjanja sa linije napada kao bitnog preduslova uspešne odbrane. Predmet istraživanja predstavlja veština realni aikido koja se sastoji od kombinacija pojedinačnih tehnika. Ispitanici su u parovima kroz dogovoreni sparing realizovali tehnike blokova „dlanom šake na dole“ kao odgovor na napad udarcem nogom „pravo napred“ i blok „unutrašnjom stranom nadlaktice upolje“ kao odgovor na napad udarcem rukom „čelom pesnice pravo unapred“ uz istovremeno sklanjanje

1 [email protected]

40


sa linije napada tehnikom kretanja „kretanje u stranu“. U sledećoj varijanti ispitanici koji su se branili od identičnog napada koristili su prethodno navedene blokove koje nisu izvodili u kombinaciji sa kretanjem već su ostali u liniji napada. Dobijeni rezultati opravdali su pretpostavku da će procenat uspešno realizovanih tehnika blokova koji prethode realizaciji kasnijih pojedinačnih tehnika u realnom aikidou (najčešće poluga) zavisiti od toga da li se onaj ko se brani sklonio sa linije napada koristeći tehniku kretanja.

Ključne reči: linija napada, udarac, kretanje, blok, realni aikido.

UVOD

Realni aikido je relativno mlada borilačka veština za čije je postojanje zaslužan soke (soke - osnivač veštine) Ljubomir Vračarević. U pitanju je autentična borilačka veština koja je proistekla iz tradicionalnog aikidoa, džiu džice, džudoa i dr., tako što je pomenuti majstor u praksi proveravao naučene tehnike, odstranio mistifikaciju i religioznost, smatrajući ih neprikladnim balkanskom duhu, a usvojio je i do perfekcije doveo, elemente koji povećavaju efikasnost i primenjivost u realnim životnim situacijama (Milosavljević, Matavulj i Trunić, 2013). Osnovna postavka realnog aikidoa je da se efikasno savlada napadač, a da se pri tom fizički ne povredi. U pitanju je defanzivan, izuzetno fleksibilan sistem odbrambenih tehnika, čije su osnovne karakteristike: uklapanje u protivnikov napad, kontinuitet izvođenja tehnike i potpuna završna kontrola napadača (Milosavljević & Vračarević, 2011). U realnom aikidou kontrola napadača najčešće se vrši izvođenjem tehnika poluga kojima se napadač doziranim akutnim bolom „kontroliše“. Bol je neprijatan senzorni ili emocionalni doživljaj koji je izazvan mogućim ili postojećim oštećenjem tkiva ili koji je opisan rečima koje bi odgovarale pomenutom oštećenju (Arlov, 2007).

Predmet istraživanja ovog rada predstavlja veština realni aikido, koja se sastoji od kombinacija pojedinačnih tehnika.

Cilj istraživanja je utvrđivanje značaja sklanjanja sa linije napada kao bitnog preduslova uspešne odbrane.

METOD

U ovom istraživanju, eksperimentalni faktor bile su tehnike kretanja realizovane sa ciljem sklanjanja sa linije napada koje su u okviru “dogovorenog sparinga” realizovane neposredno po započetom izvođenju tehnike udarca od strane napadača, uz istovremeno izvođenje tehnike

41

bloka. Svi udarci kako rukama tako i nogama u okviru dogovorenog sparinga realizovani su maksimalnim mogućnostima ispitanika koji su izvodili udarce i sa ciljem da svojim udarnim površinama ostvare kontakt u predelu stomaka onoga koji se brani, pri čemu su vežbači koji se brane na sebi imali štitnike trupa koji se koriste u tekvondou kako bi istraživanje bilo bezbedno sprovedeno. U sistemu treninga realnog aikidoa kao što mu i sam naziv kaže najviše se insistira na realnom napadu od strane partnera. Osnivač realnog aikidoa želeo je da se ovakvim treningom ovlada odbrambenim tehnikama koje će biti primenjive u realnim životnim situacijama (Vračarević, 2007). Udarci su kretne strukture koje se mogu realizovati rakama i nogama uz učešće ostalih delova tela, a koje imaju za cilj destrukciju protivnika ili taktička osmišljavanja u čijoj realizaciji učestvuju različite sposobnosti (Milošević, Zulić i Božić, 1989). Efikasnost tehnika udaraca u najdirektnijoj je vezi sa pravovremenošću i brzinom realizacije (Blagojević, Vučković i Dopsaj, 2012). Vežbači koji su imali zadatak da se brane od tehnika udarca izvodili su blok uz istovremeno kretanje sa ciljem sklanjanja sa linije napada. Kretanja se realizuju onda kada je potrebno savladati određeni prostor i/ili održati adekvatnu distancu, kao i onda kada je potrebno skloniti se sa pravca eventualnog napada (Blagojević, Vučković i Dopsaj, 2012).

Uzorak ispitanika

Uzorak ispitanika u ovom transferzalnom istraživanju uzet je iz populacije vežbača realnog aikidoa i čine ga osobe muškog pola starosti od 30 (± 5 godina), koje treniraju tri puta nedeljno. Prilikom odabira ispitanika kriterijum je pored starosne strukture i pola, bio i stepen poznavanja tehnika realnog aikidoa, pa su u istraživanju učestvovali ispitanici koji realni aikido treniraju najmanje tri, a najviše četiri godine. Pored toga, ispitanici ne pripadaju jednom klubu, već su iz različitih klubova, a samim tim i iz različitih gradova. Pomenuti period treniranja obezbeđuje kvalitetnu realizaciju kako pojedinačnih tehnika, tako i kombinacija pojedinačnih tehnika koje su se realizovale u okviru ovog istraživanja. Dakle, u pitanju je namerni uzorak. „Namerni uzorak formiramo od jedinica skupa koje biramo po ličnom uverenju kao tipične ili reprezentativne za dati osnovni skup“ (Žižić i sar. 1993, str. 142). Ukupno, na početku, biće posmatrano 40 ispitanika muškog pola (20 parova) od čega je planirano da na finalnom posmatranju prilikom procene efikasnosti izvođenja poluga uzorak zbog fluktuacije ne bude manji od 36 ispitanika (18 parova). Svi ispitanici su zdravstveno sposobni, bez povreda koje bi izazivale smetnje za učestvovanje u ovom istraživanju, redovni kada je u pitanju pohađanje treninga, a na procenu uspešnosti realizacije tehnike blokova kroz dogovoreni sparing su pristali dobrovoljno.

D. Matavulj, S. Milosavljević, P. Lazarević, N. Trunić: SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA KAO VAŽAN ČINILAC USPEŠNE ODBRANE U REALNOM AIKIDOU

42


Posmatrana varijabla

Posmatrana varijabla su tehnike blokova koje se mogu realizovati u kombinaciji ili bez tehnika kretanja. Pod pojmom bloka podrazumeva se tehnika kojom se može odbraniti od napada koji se izvodi rukom ili nogom (Mudrić, 2005). Ovim istraživanjem autori su pokušali da ukažu na značaj tehnika kretanja koja će povećati procenat uspešno realizovanih tehnika blokova za koje se pretpostavlja da sami za sebe u najvećem broju slučajeva neće biti dovoljni da uspešno blokiraju ruku ili nogu napadača, tj. zaustave udarac koji im je upućen u predelu trupa, ukoliko se onaj koji se brani makar delimično ne skloni sa linije napada.

Postupak utvrđivanja uspešnosti realizacije tehnike blokova koji se mogu izvoditi samostalno ili u kombinaciji sa tehnikom kretanja

Kroz dogovoreni sparing ispitanici su u parovima sve planirane napade izvodili po jednom.

Ovim istraživanjem obuhvaćene su sledeće varijante napada i odbrane:1. Jedan partner pokušava da se odbrani od napadača koji ga napada

udarcem nogom „pravo napred“, pri čemu ostajući u liniji napada izvodi blok „dlanom šake na dole“ pokušavajući da ne dozvoli napadaču da udarnom površinom noge ostvari bilo kakav kontakt sa svojim trupom (BKNAPNOG1).

2. Jedan partner pokušava da se odbrani od napadača koji ga napada udarcem nogom „pravo napred“, pri čemu se sklanja sa linije napada tehnikom kretanja „kretanje u stranu“ uz istovremeno izvođenje bloka „dlanom šake na dole“ pokušavajući da ne dozvoli napadaču da udarnom površinom noge ostvari bilo kakav kontakt sa svojim trupom (SKNAPNOG2).

3. Jedan partner pokušava da se odbrani od napadača koji ga napada udarcem rukom „čelom pesnice pravo unapred“, pri čemu ostajući u liniji napada izvodi blok „unutrašnjom stranom nadlaktice upolje“ pokušavajući da ne dozvoli napadaču da udarnom površinom ruke ostvari bilo kakav kontakt sa svojim trupom (BKNAPRUK1).

4. Jedan partner pokušava da se odbrani od napadača koji ga napada udarcem rukom „čelom pesnice pravo u napred“, sklanja se sa linije napada tehnikom kretanja „kretanje u stranu“ uz istovremeno izvođenje bloka „unutrašnjom stranom nadlaktice upolje“ pokušavajući da ne dozvoli napadaču da udarnom površinom ruke ostvari bilo kakav kontakt sa svojim trupom (SKNAPRUK2).

43

Statistička analiza

Budući da su varijable analizirane po principu uspešno-neuspešno izveden zadatak (dodeljivane su vrednosti 1 za uspešnu tehniku – 2 za neuspešnu), za utvrđivanje statistički značajnih razlika korišćen je Wilkoksonov test za zavisne uzorke pri čemu su upoređivane varijable BKNANOG1i BKNAPNOG2 i BKNAPRUK1 i SKNAPRUK2, kao i Fridmanov test za višestruke uzorke. Posmatrani nivo statističke značajnosti iznosio je p=0.05.

BKNAPNOG1 - bez kretanja onaj koji se brani vrši blok kao odgovor na napad nogom 1

SKNAPNOG2 - sa kretanjem onaj koji se brani vrši blok kao odgovor na napad nogom 2

BKNAPRUK1 - bez kretanja onaj koji se brani vrši blok kao odgovor na napad rukom 1

SKNAPRUK2 - sa kretanjem onaj koji se brani vrši blok kao odgovor na napad rukom 2

REZULTATI

Rezultati statističke analize dati su u tabelama 1, 2 i 3.Tabela 1. Rezultati statističke analize za varijable BKNANOG1 i SKNAPNOG2

Wilcoxon Matched Pairs Test Marked tests are significant at p <.05000Valid - N T Z p-level

BKNAPNOG1 & SKNAPNOG2 40 56.00000 3.195325 0.001397

Kao što se iz Tabele 1 vidi, rezultati za varijablu BKNANOG1 statistički su se značajno razlikovali (p=0.001) i na nivou p=0.001 od varijable SKNAPNOG2. Budući da je u slučaju SKNAPNOG2 broj uspešno realizovanih tehnika daleko veći od BKNANOG1 zaključili smo da je realizovana tehnika kojoj prethodi sklanjanje sa linije napada daleko efikasniji metod odbrane i kao takav preporučljiv u obuci pomenutih tehnika.

Tabela 2. Rezultati statističke analize za varijable BKNAPRUK1 i SKNAPRUK2

Wilcoxon Matched Pairs Test Marked tests are significant at p <.05000Valid - N T Z p-level

BKNAPRUK1 & SKNAPRUK2 40 0.00 3.723555 0.000196


44


Kao što se iz Tabele 2 vidi, rezultati za varijablu BKNAPRUK1 statistički su se značajno razlikovali (p=0.0019) i na nivou p=0.001 od varijable. Budući da je u slučaju SKNAPNOG2 broj uspešno realizovanih tehnika daleko veći od BKNAPRUK1 zaključili smo da je realizovana tehnika kojoj prethodi sklanjanje sa linije napada daleko efikasniji metod odbrane i kao takav preporučljiv u obuci pomenutih tehnika.

Sa ciljem utvrđivanja razlika na nivou tehnike urađen je Fridmanov test za sve četiri posmatrane SKNAPRUK2 varijable.

Tabela 3. Rezultati statističke analize za sve varijable

Friedman ANOVA and Kendall Coeff. of Concordance ANOVA Chi Sqr. (N = 40, df = 3) = 41.13223 p = .00000 Coeff. of Concordance = .34277 Aver. rank r = .32592

Average - Rank

Sum of - Ranks Mean Std.Dev.

BKNAPNOG1 3.187500 127.5000 1.750000 0.438529BKNAPRUK1 2.737500 109.5000 1.525000 0.505736SKNAPNOG2 2.237500 89.5000 1.275000 0.452203SKNAPRUK2 1.837500 73.5000 1.075000 0.266747

Fridmanov test ukazao je na značajne razlike između posmatranih varijabli (tehnika) pri čemu su rezultati prikazani od lošijeg rezultata ka boljem (Tabela 3), tako da je tehnika SKNAPRUK2 daleko najuspešnija tehnika, a BKNANOG1 najmanje uspešna tehnika. Procenat uspešnosti kretao se od 25% uspešno izvedene tehnike BKNANOG1 do preko 90% za SKNAPRUK2.

DISKUSIJA

Značajno je naglasiti da u realnom aikidou kao defanzivnoj borilačkoj veštini ova tema do sada nije bila predmet istraživanja, pa je iz tog razloga važno rasvetliti značaj sklanjanja sa linije napada. Dobijeni rezultati ukazuju da tehnike kretanja sa ciljem sklanjanja sa linije napada kao eksperimentalni faktor doprinose većem broju uspešno realizovanih odbrana. U konkretnom slučaju ovog istraživanja, termin “uspešna odbrana” podrazumevala je sprečavanje kontakta udarne površine ekstremiteta napadača koji izvodi udarac sa trupom onoga ko se brani, pri čemu je onaj ko se brani imao mogućnost da pomenuti kontakt osujeti tehnikom blokova ili kombinacijom tehnike kretanja i blokova. Pod neuspešnim blokom podrazumevan je bilo kakav kontakt udarne površine napadačevog ekstremiteta kojim pokušava da zada udarac sa trupom onoga ko se brani. Iako dominantne, u realnom aikidou, poluge se u najvećem broju slučajeva izvode nakon zaustavljanja napadačevog udarca blokom i/ili sklanjanjem sa linije napada, pa je stoga veoma važno naglasiti

45

značaj tehnika kretanja koje se koriste sa ovim ciljem, što ovo istraživanje potkrepljuje konkretnim podacima. Dobijeni rezultati ukazuju na najmanji procenat uspešnih odbrana od napada nogom, pri čemu je onaj koji se brani ostao u liniji napada pokušavajući da tehnikom bloka onemogući napadača da udarnom površinom noge ostvari kontakt sa trupom onoga koji se brani. Objašnjenje ovako dobijanih rezultata krije se u činjenici da je noga napadača teža, a mišićne grupe kojima se izvodi konkretan udarac dosta jače od ruke napadača koja izvodi blok. Nešto većim procentom uspešnosti rezultirala je odbrana od napada rukom, pri čemu je onaj koji se brani ostao u liniji napada pokušavajući da tehnikom bloka onemogući napadača da udarnom površinom ruke ostvari kontakt sa trupom onoga koji se brani. Objašnjenje se nalazi u činjenici da napadač izvodi udarac rukom, dok onaj koji se brani takođe rukom izvodi blok, pa je odnos težine ekstremiteta i snage mišićnih grupa koje pokreću pomenute ekstremitete dosta ujednačeniji nego u prethodnom slučaju. Još veći procenat uspešnosti dala je kombinacija tehnike kretanja i bloka kao odgovor na napad nogom, dok je najvećim procentom uspešnosti rezultirala kombinacija tehnike kretanja i tehnike bloka kao odgovor na napad rukom. Proistekla razlika u dve poslednje navedene odbrane može se ponovo objasniti manje snažnim udarcem rukom koji je lakši za blokiranje od udarca nogom koji je dosta snažniji. U svakom slučaju dobijeni rezultati ukazali su na veliki značaj sklanjanja sa linije napada bilo da se radi o odbrani od udarca rukom ili o odbrani od udarca nogom.

ZAKLJUČAK

Predmet istraživanja ovog rada predstavlja borilačka veština realni aikido koja se sastoji od kombinacija pojedinačnih tehnika. Ovo istraživanje je imalo za cilj utvrđivanje značaja sklanjanja sa linije napada kao bitnog preduslova uspešne odbrane. Dobijeni rezultati govore u prilog tome da sklanjanje sa linije napada povećava procenat uspešno izvedenih odbrana koje imaju za cilj sprečavanje kontakta udarne površine ekstremiteta napadača koji izvodi udarac sa trupom onoga koji se brani. Kao i u svakoj drugoj borilačkoj veštini čiji je cilj unapređenje efikasnosti tehnika koje se primenjuju, tako i u realnom aikidou sve kombinacije tehnika koje se izvode mogu se kombinovati na bezbroj načina kako bi se napadač efikasno savladao, pa je ovim istraživanjem ukazano na varijante odbrane u okviru kojih je onaj koji se brani imao mogućnost da koristi samo tehnike blokova u jednom slučaju, dok je u drugom slučaju korišćena kombinacija tehnika kretanja i tehnika blokova koja je dala neuporedivo bolje rezultate i potvrdila pretpostavke istraživanja. Naredna istraživanja koja bi bila usmerena ka ovoj problematici, mogla bi da se kreću u pravcu analize efikasnosti pravolinijskih i kružnih kretanja sa


46


ciljem sklanjanja sa linije napada, čime se može utvrditi da li se prilikom odbrane, i od kojih se udaraca prednost prilikom sklanjanja sa linije napada može dati pravolinijskim ili kružnim kretanjima. Takva istraživanja sasvim sigurno doprinela bi pozitivnim transformacijama realnog aikidoa koji je kao i svaka druga borilačka veština živa tj. podložna pozitivnim promenama, usmerenim ka što efikasnijem rešenju određenih problemskih situacija.

LITERATURA

1. Arlov, D. (2007). Alati samoodbrane. Novi Sad: SIA2. Blagojević, M., Vučković, G. i Dopsaj, M. (2012). Specijalno fizičko

obrazovanje 1. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija3. Milosavljević, S., Matavulj, D. i Trunić, N. (2013). Mogućnost primene

tehnika realnog aikidoa na poboljšanje ravnoteže kod populacije rekreativaca. Sport nauka i praksa, Vol 3, br. 1, str. 29-39.

4. Milosavljević, S. & Vračarević, Lj. (2011). Real aikido in real life, U: S. Stepanov, A. Ponomarev, E. Osipčukova (Eds.), Conference with international participation - Martial arts & combat sports status and prospects of development (pp. 206-210). Yekaterinburg Russia: Ministri of Education and Science of the Russian Federation, Ministry of Sport, Tourism and Youth Policy of the Russian Federation.

5. Milošević, M., Zulić, M. i Božić, S. (1989). Specijalno fizičko obrazovanje – za studente i radnike organa unutrašnjih poslova. Zemun: VŠUP

6. Mudrić, R. (2005). Specijalno fizičko obrazovanje. Beograd: VŠUP7. Vračarević, Lj. (2007). Realni aikido. Beograd: MLS8. Žižić, M. i saradnici (1993). Metodi statističke analize, Beograd:

Ekonomski fakultet

47


Pregledni naučni članak

DISTRIBUCIJA SPORTSKOG PROIZVODA

UDK 005.5:796 ; 658.6:796

Sretenka Dugalić1 Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Apstrakt: Predmet rada je istraživanje teorijskih postulata relevantnih za oblast sportskog marketinga i menadžmenta, kao što su: uloga mesta i distribucije neopipljivih sportskih proizvoda (doživljaj, događaj, rezultat, imidž, marka), koji se kreiraju i isporučuju u sportskom objektu. Cilj rada je da se objasni funkcionisanje i održavanje strategije sportskih entiteta, kroz usvajanje koncepta kulture sportskog marketinga. Istraživanja sportskih proizvoda polaze od potreba potrošača, konkurencije, kompanije i okruženja. Istraživanje potrošača sportskih proizvoda provodi se sa svrhom donošenja strategijskih odluka o tome šta potrošači žele, koliko mogu da kupe, gde obično kupuju i koje promotivne metode i poruke utiču na potrošače da lakše donesu ove i željene odluke. Istraživanje okruženja neophodno je radi sagledavanja ekonomske i političke klime u kojoj sportski objekat egzistira, u svetlu odredaba Zakona o sportu, pravilnika, socijalnih i kulturnih tendencija, poslovnih i bezbednosnih rizika, konfliktnih situacija i sl. Istraživanje objašnjava ulogu sportskog objekta kao prodajnog mesta za neopipljive sportske proizvode, koji zajedno sa proizvodnim, cenovnim i promotivnim strategijama čini deo jedinstvenog sportskog marketing miksa.

Ključne reči: sportski marketing, distribucija sportskog proizvoda, sportski objekat

UVOD

Sportski proizvod je kompleks opipljivih i neopipljivih elemenata (sportski događaj, klubovi, discipline, akteri, itd.) psihološkog karaktera koji daju smisao kupcu (Dugalić, 2005). Ako je sportski proizvod nekonzistentan (nematerijalan,

1 [email protected]

48


neopipljiv), on pruža kompleks korisnosti učesnicima, nepredvidive je prirode i većinom se spontano ispoljava. Sportski proizvodi koji se nude na tržištu imaju karakter: fizičkih dobara, usluga, lica, mesta, organizacija (entiteta) i ideja (Pitts i Stotlar, 1996). Sportska ponuda nekonzistentnih proizvoda se može segmentirati kao: sportski doživljaj, sportski događaj, sportski rezultat, imidž (kluba, sportiste ili sportskog objekta), i sportska marka. Osnovni proizvod u nekonzistentnom asortimanu je igra (doživljaj kreiran za posetioce, od strane igrača, organizatora, sponzora), u svetu pratećih proizvoda: ambijent, gudvil, ideja, mesto, dopunski i prateći programi i sl. Važno je razumeti da sportski talenti najdirektnije doprinose stvaranju sportskog događaja, dok sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu samo pružaju profesionalnu, logističku podršku, kako bi se ovaj resurs razvio, da bi se zatim na njemu i kapitalizovalo.

Klasifikacija sportskih proizvoda je najznačajnija strategija u identifikaciji potrošačkih potreba i želja u nastojanju da se stvore i ponude proizvodi koji će u potpunosti susresti očekivanja posetilaca. Industrijski segmenti (fitnes, rekreacija i profesionalni sport) imaju homogene karakteristike, a njihovi potrošači u grupi - egzaktna, međusobno slična očekivanja. Sportski menadžment ima zadatak kontinuiranog analiziranja potrošačkog razumevanja funkcionalnosti i korisnosti ovih proizvoda, kako bi pravovremeno kreirao strategije razvoja i diverzifikacije karakteristika, donosio uspešne cenovne strategije, distributivne metode i promotivne kampanje. Početni korak je definisanje sportskog proizvoda, nakon čega se procenjuju šanse i opasnosti, razvijaju odgovarajući marketinški planovi, te određuje pravo vreme za diferencijaciju proizvoda ili eliminaciju iz asortimana. Sportski objekti, oprema i rekviziti, materijal izrade sportskih rekvizita, odeća, obuća, proizvodi namenjeni ishrani sportista i dr. konzistentni proizvodi, mogu ući u sastav šire sportske ponude prilikom samo jednog sportskog događaja, pa je neophodno poznavati tehnologiju njihove izrade i vrednovati kvalitet, kako ne bi pri evaluaciji finalnog sportskog proizvoda potrošač uočio nedostatke koje je dužan da primeti i ukloni sam organizator.

Strukturu sportskog tržišta prema Gašoviću (2009), čine glavne grupe kupaca zainteresovanih za ponudu sportskih organizacija: 1/ sadašnji i budući sportisti, navijači, simpatizeri, korisnici sportskih usluga (objekata, stručnih kadrova i sl.), potrošači sportske opreme, sportska javnost, mas-mediji, naučnici, stručnjaci svih specijalnosti, stručne i naučne institucije, i dr. sportske organizacije; 2/ tržište sponzora i donatora kao profitnih organizacija (privredne organizacije, proizvođači sportske opreme i dr.); a 3/ netržišni segment su budžetske strukture (država) i druge neprofitne organizacije (amaterski i volonterski sektor) koje svojim odlukama i stavovima oblikuju rezultate i stanje domaćeg sporta. To su: Zakon o sportu (2011), čl. 145-155: Odredbe o sportskim objektima, i čl. 139: deo IV, Kategorizacija u oblasti sporta; Pravilnik o nadzoru nad stručnim radom u oblasti sporta (2011), Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti (2013), Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji

49

sportskih objekata (2013), propisi međunarodnih asocijacija u pogledu normi koje moraju ispunjavati sportski objekti kako bi se kvalifikovali za održavanje sportskih takmičenja, razne uredbe, preporuke i sl. Nacionalnom kategorizacijom sportskih objekata utvrđuju se kriterijumi i merila za rangiranje sportskih objekata na osnovu vrste sportskih aktivnosti, tehničkih karakteristika sportskog objekta i nivoa takmičenja za koji ispunjava uslove. Kategorizaciju pripremaju stručne komisije koje obrazuje ministar. U Strategiji razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014−2018 (2014), sportski objekti su obuhvaćeni tačkama 3.5: Sportski objekti i 7.4: Razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Аkcionim planom za sprovođenje strategije razvoja sporta u republici Srbiji za period 2014-2018 (2014), ovi zadaci su razrađeni po nosiocima i rokovima

METOD

Istraživački postupak se temelji na informacijama i podacima prikupljenim iz teorijskih izvora, zakona, pravilnika, internih akata i drugih izvora (podaci klubova). S obzirom da je karakter rada teorijski, prikupljene informacije su sređene logičkim tokom uz pomoć raznih metoda: posmatranja, istorijske metode pri posmatranju analizirane pojave u vremenskim ciklusima, indukcije i ostalih naučnih metoda. Prilikom sumiranja rezultata primenjene su metode sinteze i dedukcije (za upoređivanje rezultata istraživanja radi izvođenja zaključaka i poruke rada koja afirmiše sportski marketing i menadžment i njihovu veću afirmaciju u sportskoj srpskoj praksi). U radu je prvenstveno korišćena analiza podataka koji objašnjavaju ulogu sportskog objekta u svetlu distributivnog miksa, sa ciljem da se dođe do korisnih zaključaka u cilju kreiranja distributivnih strategija i unapređenja poslovanja sportskog objekta.

REZULTATI

Distribucija kao instrument sportskog marketing miksa je sistem kanala distribucije sportskih organizacija; posrednika u prometu neopipljivih sportskih proizvoda, i pozicije (lokacije) sportskog objekta. Putevi plasmana neopipljivih sportskih proizvoda (i svih sportskih usluga) odvijaju se upravo u sportskom objektu, najvrednijem materijalnom, infrastrukturnom resursu sporta kojem dodatnu vrednost daje stečeni imidž, čime on postaje kultno mesto, tzv. 'hram sporta'. Specifičnosti nekih proizvoda sportske industrije (aktivnosti-usluge, lica, ideje) traže posebne načine i mesta isporuke (jer se proizvode i konzumiraju istovremeno). U sportskoj igri potrošač je i učesnik; čak kada kupuje neki rekvizit (suvenir), ne mora ga koristiti odmah (za dati dan i vreme), a neretko ga kupuje tokom medijskog spektakla pod utiskom

S. Dugalić: DISTRIBUCIJA SPORTSKOG PROIZVODA

50


događaja i imidža sportskog objekta, a da ga uopšte nikada ne koristi (npr. kada preovlađuju iracionalni stavovi). Većina sportskih proizvoda (usluge, entiteti) nemaju potrebu transportovanja i skladištenja, pa se u sportu kreiraju specifične odluke vezane za isporuku (agencije i mediji kao posrednici).

Sportski objekti su čvrste građevine i prateće ravne površine koje se koriste za postizanje sportskog rezultata u cilju isporuke satisfakcije posetiocima sportskog događaja (Dugalić, 2007). Sportski objekti (stadioni, hale, arene, bazeni, ledene dvorane, igrališta, tereni, sportski centri itd.) predstavljaju mesta i lokacije na kojima sportske organizacije, klubovi i sportisti pojedinci distribuiraju, odnosno predstavljaju svoju sportsku ponudu posetiocima, navijačima i ostalim pripadnicima sportskog auditorijuma. Neke sportske organizacije poseduju vlastite sportske objekte, dok druge zakupljuju tuđe objekte za održavanje sportskih manifestacija. Mullin, Hardy i Sutton (2000), su utvrdili da sportski objekti moraju da poseduju: uređeno zemljište oko sportskog objekta; dizajn objekta; istoriju i sećanja; ideologiju; doživljaje; estetiku i problematiku. Sportski objekti se razlikuju prema nameni (vrsti sporta, jednonamenski ili višenamenski), prema arhitektonskom tipu (objekti niskogradnje i visokogradnje) i prema vlasničkom tipu (privatni, školski, državni, javni, oni u vlasništvu korporacija, mešoviti i sl.). Vlasništvo nad sportskim objektom je odlučujući faktor u izboru upravljačkog modela i načina njegovog finansiranja. Savremene sportske objekte karakteriše multifukcionalnost, model privatno-javnog partnerstva u izgradnji i poslovanju (primer izgradnje stadiona u Francuskoj za potrebe Evropskog prvenstva u fudbalu 2016. g.), prodaja prava imena (imidža sportskog objekta, npr. Kombank Arena) i sl. (Dugalić i Krsteska, 2014).

U sportskom objektu se isporučuje širok spektar sportskih usluga. Sportske usluge su deo ponude sportsko-rekreativnih organizacija (npr. fitnes klubovi) sportskom tržištu. Odnose se na omogućavanje zadovoljenja potreba širokog sportskog auditorijuma za fizičkim vežbanjem ili sportom. Posebno značajno područje u okviru sportskog marketinga je ponašanje potrošača (u ovom slučaju publike).

Segmentacija sportskih proizvoda prema potrošačima je metod koji se češće primenjuje u sportskoj industriji. Pored proizvoda namenjenih potrošačima, postoji veoma širok asortiman biznis proizvoda koji služe proizvodnji ostalih proizvoda ili usluga, tokom nekog poslovnog procesa ili namenjenih daljoj prodaji u istom ili uslugom oplemenjenom obliku. Čak i konzistentni sportski proizvodi namenjeni ličnoj ili kućnoj upotrebi uglavnom uključuju dodatne aktivnosti (dopunski program) kao što su: 1/ usluge koje se iznajmljuju (fitnes, rekreativne usluge i oprema, na bazi učlanjenja); 2/ usluge za robu koja ima vlasnika (projektovanje sportskog objekta i terena, izgradnja, opravka, njihovo održavanje i čišćenje, npr. teniskih, travnatih površina, bazena i sl.); i 3/ nerobne sportske usluge (agencijske, marketinške, trenerske

51

usluge i sl.). Za ove usluge cene se iskazuje kroz najamninu (zakup) i širokog su raspona: iznajmljivanje video kaseta sa fitnes programom, najam sportske opreme, terena ili minutaže unutar grana i oblasti rekreativnog sporta. Npr. sportski tereni mogu da se zakupljuju po času, ski oprema dnevno, čamci vikendom ili sedmično, neki rekviziti do mesec dana, a stadioni na više godina. U toj skupini proizvoda su i usluge koje se vrše na bazi učlanjenja (golf klubovi), pranje, peglanje, stavljanje oznaka, imena, logotipa na sportsku uniformu; održavanje lopti, čamaca; sipanje goriva automobilima na moto-trkama i njihovo servisiranje i niz drugih usluga, primerenih sportskim granama, stepenu razvoja tržišta i svesti potrošača, te inventivnosti sportskih menadžera. Sportski objekat osim materijalnih, nužno obuhvata i sve druge, nematerijalne procese. Jednom kupljeni sportski proizvodi (usluge) moraju imati kontinuiranu podršku proizvođača (isporuka, servis...).

Nerobne usluge imaju najveću stopu rasta u sektoru sporta (Farmer, Mulrooney, i Ammon, 1996). Pruža ih sportski menadžment kroz organizaciju: časova tenisa, letnjih košarkaških kampova, škola plivanja i skijanja, čuvanja dece u klubovima i fitnes centrima, organizovanje sportskih događaja (gradske trke, maratoni za rekreativce), intelektualne usluge profesionalnim sportistima (trenerske, medicinske, fizioterapeutske, menadžerske)... Trend rasta profita u sportskoj industriji prema istim autorima po rangu pokazuje da je najveća stopa profita u oblasti intelektualnih usluga, konstrukcija golf staza i skijaških terena, izgradnji stadiona i arena, izdavaštvu i kod licenci. Kod sportskih objekata natprosečna stopa profita se može ostvariti kod parkirališnih usluga (30-40%), ali to iziskuje velika ulaganja (spratno parkiranje, podzemno i sl.).

Internet je veoma moćan komunikacioni medij u sportskom marketingu koji sve više dobija na značaju. Ta moć se, uglavnom, bazira na pružanju sadržaja i informacija o sportskom objektu; posvećeni navijači aktivno traže informacije koje se odnose na omiljeni klub i novosti. Korisnici su mlađi ljudi, a efekat Internet komunikacija na sportske organizacije ogleda se u povećanom imidžu kluba, sportske marke, tima, sportista i sportskih objekata.

Funkcionalna organizaciona struktura sportske organizacije pored sportske, marketinške, finansijske funkcije ili funkcije članstva, uključuje i funkciju sportskih objekata (organizovanja sportskih takmičenja i s tim u vezi opremanje sportskih objekata, rekvizita i opreme za održavanje sportskih događaja i upravljanje njime).

DISKUSIJA

Zadatak sportskih menadžera je da razvijaju distributivne metode, rešavajući kojim putem da isporuče sportske proizvode potrošačima. Ali, dok se osnovni tip isporuke proizvoda odnosi na konzistentne, isporuka sportskog


52


proizvoda kao što su: usluge, mesta, ideje i ljudi, iziskuje da potrošači moraju doći na određeno mesto kako bi konzumirali npr. igru, ili bili samo posmatrači. Tako npr., kada se kupuju godišnje ulaznice, one mogu podrazumevati samo domaće sportske događaje, a cene se diferenciraju s obzirom na položaj tribine na stadionu, eksluzivnost lokacije, takmičarski rang, vreme kupovine i značaj utakmice. Sportski objekti tako postaju nepokretno mesto događanja na kojem se stiču posetioci i drugi učesnici, a otkup televizijskih prava omogućava distributerima da ove specifične događaje približe potrošačima na drugom mestu putem medija masovnog komuniciranja, u drukčije dizajniranom obliku (TV snimak, CD, video kaseta, časopis). Vremenom su sastavni deo sportske ponude postali drugi nepokretni objekti kao npr. hoteli, prodavnice opreme i suvenira i dr. atrakcije, te fitnes centri, zabavni i tematski parkovi. Prodaja sportskih proizvoda na ovako kompleksan način može da utiče i da menja ostale faktore u načinu kako se distribuiraju potrošačima.

Razvijanje uspešnih strategija, specifičnim planskim procesom na ciljnim tržištima, menadžeri provode kako bi opstali i bili uspešni po formuli: da ponude sportske proizvode koji će se prodati, po ceni koja će biti naplaćena, na mestu na kojem može da se kupi, na način koji će kupcima biti privlačan. Međuzavisnost elemenata i odlučivanje u marketing miksu postoji i provodi se prema relaciji šta potrošač sportskog proizvoda želi, poređenjem šta ima konkurencija, doterivanjem prednosti koje postoje, ali i usklađivanjem sa pravnim, etičkim i političkim elementima. Potrošač sportskog proizvoda ne očekuje da vidi razmažene idole i sportske asove, već satisfakciju potreba i želja u pravom proizvodu (sveobuhvatnu igru, doživljaj), baš uz pravu cenu, koji će biti kupljen na najboljoj lokaciji (sportskom objektu). Korisnost koju posetilac stiče u sportskom objektu je zasnovana na druženju, identifikaciji, emotivnosti i sl.

U sportskim organizacijama se kreiraju metode prodaje za sportsku ponudu, kao i za sport vezane proizvode i usluge. Cilj ja da ta ponuda za nju vezane usluge budu dostupne sportskom auditorijumu u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi način. Sportske organizacije koriste direktne i indirektne kanale distribucije; direktne kanale koriste u slučajevima kada ostvaruju direktnu komunikaciju sa licima zainteresovanim za njihovu sportsku ponudu putem sopstvene prodaje ulaznica, direktnim ugovaranjem sponzorstva, prodajom televizijskih prava, prenosa događaja i sl. Tako je i u svim drugim slučajevima kada se, direktno, sa krajnjim kupcem utvrđuje cena za bilo koji nivo sportske ponude, kao i za sport vezanih proizvoda i usluga. Međutim, uzimajući u obzir mnogobrojne faktore koji utiču na izbor kanala distribucije: karakteristike i veličinu sportskog tržišta, prirodu i tip sportske ponude, personalne mogućnosti, konkurenciju, kao i profesionalne kvalitete posrednika, mnoge sportske organizacije koriste indirektne kanale distribucije ili posredničke agencije putem kojih plasiraju svoju ponudu.

53

Distribuciju sportske ponude moguće je pojednostavljeno predstaviti na sledeći način: prvi nivo sportske ponude, vezane za hijerarhiju vrednosti koju daje posetiocu je sportski doživljaj. Sportski doživljaji vuku ili mame navijače da kupe ulaznice za sportske događaje na prodajnim punktovima samih organizatora događaja ili putem posrednika. Međutim, sportski doživljaj nije moguć bez sportskog događaja kao drugog nivoa sportske ponude. Sportski događaji dovode zainteresovane medije koji od organizatora događaja kupuju pravo medijskog predstavljanja njihove sportske ponude. Sportski događaji privlače i oglašivače, odnosno organizacije iz oblasti biznisa koje žele da kupe pravo isticanja ili predstavljanja obeležja (znakova, simbola, slogana) na sportskim borilištima. Dobri sportski rezultati, kao treći nivo sportske ponude, i izraz očekivanja publike, povećavaju broj posetilaca, medija, oglašivača, kao i potencijalnih sponzora spremnih da ulože sredstva, odnosno sponzorišu sportsku manifestaciju. Vrhunski sportski rezultati u dugom vremenu su pretpostavka kreiranja visokog imidža sportskih organizacija, klubova sportista pojedinaca i sportskog objekta. Taj imidž se može transferisati, odnosno prodati zainteresovanim kompanijama iz oblasti biznisa, koje na taj način žele da pospeše prodaju svojih proizvoda ili usluga. Vrhunski imidž, armija navijača i veliko sportsko tržište su osnova za kreiranje sportske marke vrhunskih klubova ili sportista pojedinaca. Prodajom prava imena nad sportskim objektima, vlasnici i korisnici stiču značajan prihod koji se koristi za njihovu rekonstrukciju i modernizaciju. Sportska organizacija, vlasnik sportske marke može, putem licencnog ugovora, uz nadoknadu preneti pravo korišćenja te marke drugim organizacijama.

Važan faktor vezan za lokaciju jeste pristupačnost sportskim objektima koja utiče na veličinu područja ili teritorije sa koje dolaze potencijalni posetioci (moć privlačenja). To znači da kvalitet putne mreže i saobraćaja smanjuje napor i vreme, odnosno olakšava posetu sportskim borilištima. Na posećenost sportskog događaja utiču još privrženost klubu, značaj, posebnosti i retkosti sportskih događaja, očekivani imidž i atraktivnost aktera, starosna dob, prihodi i profesija posetilaca. Lokacija sportskih objekata je direktno vezana za mogućnost parkiranja. Kada se radi o stadionima i sportskim halama, na svaka četiri sedišta je potrebno obezbediti jedno parking mesto. Adekvatan parking prostor omogućava sportskim organizacijama sticanje značajnih prihoda. Takođe, sportske organizacije moraju planski komunicirati sa građanima i organizacijama koje žive ili posluju u neposrednoj blizini sportskog objekta. Cilj te komunikacije je rešavanje problema koji se odnose na buku, gužvu, nerede navijača i sl. Lokacija sportskog objekta treba da pruži sigurnost, što doprinosi većem obimu posete sportskom događaju.

Dobar i prepoznatljiv dizajn sportskih objekata jedan je od faktora privlačenja posetilaca sportskih događaja, koji utiče na percepcije posetioca putem: jednostavnosti pristupa, ulaza i izlaza, što doprinosi smanjenju redova


54


i gužve; vidljivosti terena i igrača; komfora sedišta; redarske usluge; lokacije i dizajna uslužnih punktova (osvežavajući napici, brza hrana, suveniri, navijački rekviziti i slično); estetike (boja sedišta), tribina, terena, svetla; elektronske opreme i displeja; i čistoće sportskih objekata. Ovi elementi su u direktnoj vezi sa fizičkim uslužnim ambijentom koji se stvara uz pomoć ambijentalnih uslova, prostora/funkcije i znakova/simbola. Ambijentalni uslovi se stvaraju putem temperature, kvaliteta vazduha, muzike, mirisa i buke. Sportski objekti sa svojom lokacijom, okruženjem, ambijentom, parkingom, komforom sedišta, opremom, osvetljenjem, bojama, muzikom, označavanjem, bezbednošću, ugostiteljskim uslugama, istorijatom koji budi sećanja na velike sportske uspehe i pobede, predstavljaju hramove sporta ili mitska mesta sa snažnim imidžom koji privlači armiju ljubitelja sporta (Gašović, 2009).

Problem investiranja u sportske objekte se razlikuje ovisno od toga da li objekat već postoji (modernizacija, strategija prema konkurenciji, rekonstrukcija) ili tek treba da se izgradi. Kako se njihova izgradnja uglavnom vrši iz budžetskih sredstava, mesto i vreme izgradnje se najčešće dovodi u vezu sa kandidaturom zemlje ili grada za velike sportske događaje (Olimpijske igre, svetski i evropski šampionati). Troškovi razvoja sportskog objekta su značajni, a istražuju se i elaboriraju tehničko-tehnološke i ekonomske performanse projekta izgradnje. Veoma bitni faktori su izbor lokacije i finansijska konstrukcija. Parametri u odlučivanju su: potrebe uređenja i snabdevanja objekta, troškovi, postojeći i potencijalni izvori sredstava, raspoloživost prostora, broj posetilaca, struktura bilet-aranžmana, stepen iskorišćenja poslovnog (i vazdušno-promotivnog) prostora, istraživanje tržišta (konkurencije) itd. Ove aktivnosti uključuju veći broj saradnika: sportskih konsultanata, konstruktorski tim, Vladine predstavnike, izvođače radova, investitore, marketinške agencije, medije i sl.

Nepoznavanje distributivnih strategija i suštine sportskog proizvoda (ako se dugoročno zanemaruje) od strane rukovodstva, može dovesti do stanja apatije, stagnacije i konačno do lošeg poslovanja u sportskom objektu. Takođe, može da deluje odbojno i nekooperativno prema potencijalnim poslovnim partnerima, koji putem sporta žele ostvariti konkretan oblik saradnje (sponzori, zakupci, dobavljači). To opravdava potrebu uvođenja funkcije sportskog objekta u sportskoj organizaciji kojoj je ovaj vredan materijalni resurs predan na upravljanje od strane društva (Dugalić, 2013).

ZAKLJUČAK

Sportski proizvod predstavlja ključni element marketing miksa. Sportski proizvod definiše medije kroz koje će biti saopštavan promotivni miks. Cene sportskog proizvoda značajno utiču na njegovu raspoloživost.

55

Ulogu mesta kod neopipljivih sportskih proizvoda zauzima sportski objekat, kao prostor u okviru kojeg se isporučuje 'upakovani' sportski događaj. Važnost distribucije kao elementa sportskog marketing miksa je u značaju dizajna i lokacije sportskog objekta za distribuciju sportskih proizvoda i za sport vezanih proizvoda i usluga, kao (in)direktnog načina isporuke sportskog proizvoda.

Imidž sportskog objekta utiče na percepciju kvaliteta sportskog proizvoda. Kada je on pozitivan, postaje atraktivan za sponzore, zakupce i posetioce. Na taj način stvara sopstvenu materijalnu vrednost koja se tržišno valorizuje kroz rast prodaje, posećenosti, i imidž koji može biti predmet kupoprodaje u vidu prodaje prava imena sportskog objekta na određeni vremenski period, kako bi se prikupila sredstva za njegovu rekonstrukciju i modernizaciju. Može se zaključiti da upravljanje sportskim objektima koje karakteriše razvijene zemlje na temelju ekspertskih znanja, doprinosi postizanju i održavanju komparativne prednosti sporta i društva na način da efekti kapitalizacije vrhunskih sportskih rezultata budu veći i vidljiviji.

.


56


LITERATURA

1. Аkcioni plan za sprovođenje strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014-2018.(2014), http://www.mos.gov.rs/dokumenta/sport/strategije/, pristupljeno 24.08.2015.

2. Dugalić, S. (2005). Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu. Beograd: Visoka škola za sport

3. Dugalić, S. (2007). Menadžment sportskih objekata. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola

4. Dugalić, S. (2013). Stanje i perspektive srpske sportske infrastrukture u 21. veku, 4. Međunarodna konferencija ’Ekonomija sporta: privatni modeli’. Uvodna analiza. Beograd: Danas Conference Center

5. Dugalić, S. i Krsteska A. (2014). Chalenges of Sports Facilities and Project Management in the XXI Century, Sport – Science & Practice, 2(5), 59-77.

6. Farmer, J.P, Mulrooney, A. L. i Ammon, R. Jr. (1996). Sport Facility Planning and Management, Morgantown: Fitness Information Technology, Inc.

7. Gašović, М. (2009). Marketing sportskih organizacija. Beograd: IntermaNet.

8. Mullin, J.B., Hardy, S. and A.W. Sutton. (2000). Sport Marketing. Human Kinetics.

9. Pitts, B., & Stotlar, D. (1996). Fundamentals of Sport Marketing. Morgantown: FIT Inc.

10. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti, Službeni glasnik RS, 17 (2013).

11. Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportskih objekata. Službeni glasnik RS, 103 (2013).

12. Pravilnik o nadzoru nad stručnim radom u oblasti sporta. Službeni glasnik RS, 92 (2011).

13. Strategija razvoja sporta u republici Srbiji za period 2014−2018. g. (2014). http://www.mos.gov.rs/dokumenta/sport/strategije/, pristupljeno 24.08.2015.

14. Zakon o sportu. Službeni glasnik RS, 24 i 99 (2011).

57


Stručni članak

ANALIZA TEHNIKE “DZIU VAZA”

UDK 796.853.24.012.42(497.11)

Srđan Milosavljević1


Dragan MatavuljFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Predrag LazarevićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Jovana SpasovićTrener borilačkih sportova

Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Apstrakt: Dziu vaza jedna je od najsloženijih kretnih struktura koje se uče u realnom aikidou. Podrazumeva izbegavanje napada od više napadača veoma složenim kombinacijama tehnika kretanja. Tokom izvođenja džiu vaze teži se narušavanju ravnoteže napadača. Kao i u realnom aikidou, džiu vaza postoji i u tradicionalnom aikidou, ali se njihove tehnike izvođenja u mnogome razlikuju. Za primarnu formu zaslužan je soke Ljubomir Vračarević, dok je za model džiu vaze koji je opisan u ovom radu, zaslužan Radojica Spasović, majstor realnog aikidoa 9. Dan. Džiu vaza se sa manjim modifikacijama koristi kao model izbegavanja kako od dva, tako i od većeg broja napadača. Zbog jednostavnijeg shvatanja složenih kretnih struktura prikazan je model izbegavanja od dva napadača, a džiu vaza je podeljena u dva dela. Takav model pored onoga koji se brani, podrazumeva i prisustvo dva napadača. Kako bi šema izvođenja bila jasnija sva tri vežbača se nalaze na rastojanju od jednog koraka čineći jednakostranični trougao.

Ključnе rеči: izbegavanje, napad, kretanje, realni aikido, dziu vaza, destabilizacija.

1 [email protected]

58


UVОD

U svojoj istoriji nastajanja ljudska vrsta je nedvosmisleno u svim svojim fazama razvoja vezana za borbu, pre svega u egzistencijalnom smislu. Ta borba se najpre ogledala u borbi za životni prostor, preživljavanje i opstanak. Upravo pomenuti elementi ukazuju na to da borenje predstavlja jedan od najbitnijih faktora u evoluciji čoveka. Borilačke sposobnosti čoveka usavršavane su pre svega zahvaljujući nagonom za samoodržanjem. Borilačke veštine i sportovi dostupni savremenom čoveku predstavljaju sublimaciju iskustva i usavršavanja čoveka vezano za borenje. Analizirajući dostupnu arhivsku građu, uočava se da su prvi borilački pokreti koje su primenjivali naši preci braneći svoj život, zapravo bile reakcije slične životinjskim reakcijama (grebanje, ujedanje, hvat za vrat...). Još tada je čovek instinktivno osećao da su najosetljivija mesta protivnikovog tela, pre svega, glava i vrat. Upravo te delove protivnikovog tela čovek je i napadao. Tek kasnije, sa uspravljanjem i razvojem ruke čovek sve više koristi hvat, ali i obuhvat kako bi oborio protivnika i borbu okončao na tlu. Nešto kasnije sa razvojem šake, čovek koristi priručne predmete (kost, kamen i drvo) kojima udara, gađa i probada. U borbi za opstanak čovek je usavršavao borilačke zahvate. Oslanjajući se na prorodne pokrete i upoznajući se sa anatomijom ljudskog tela, čovek je prestruktuirao prirodne pokrete u borilačke tehnike (poluge, bacanja, udarce...). Shvatio je da pored ranije pomenutih „ranjivih“ delova protivnikovog tela (glave i vrata) postoje i druga ranjiva „vitalna“ (genitalije, stomak, srce...), na kojima je moguće efikasno plasirati tehnike. Na taj način je evolucijom i sublimacijom čovekovog iskustva došlo do pojave elementarnih borilačkih formi. Važno je apostrofirati podatak da su bazični borilački zahvati (hvat, udarac, poluga, bacanje) kao i elementarni oblici borenja, nastajali autoh¬tono, skoro na svim prostorima na kojima je čovek živeo (Ćirković, Jovanović i Kasum, 2010).

Sve prethodno pomenuto predstavlja korene savremenih borilačkih veština i sportova. Na osnovu odabira kako grupa tehnika, tako i pojedinačnih tehnika i njihovih međusobnih kombinacija razlikuju se pojedine borilačke veštine i sportovi. Jedna od njih je i aikido, veština u kojoj dominiraju tehnike poluga i kružnih kretanja.

Nastanak i razvoj aikidoa

Smatra se da je izvorni (tradicionalni) aikido nastao 1925. godine. Morihej Uješiba (1883-1969) izvršio je sistematizaciju i delimičnu modifikaciju tehnika različitih istočnjačkih borilačkih veština. Koreni izvornog aikidoa prema dostupnom materijalu leže u aiki-đu-đjicu, koji je nastao u 9. veku u Japanu. U to vreme pomenuta veština bila je samo jedna od mnogih borilačkih veština koje su se mogle vežbati. Stvorio ju je princ Teiđun, šesti sin cara Seiva (859-880). Njegovu veštinu činili su udarci rukom koji su se izvodili poput udaraca mačem u predele

59

otvora na samurajskim štitovima. Pomenuta veština se sporo razvijala sve dok general Saburo Jošimicu poznavalac različitih borilačkih veština koji se odlično razumeo i u medicinu, nije modifikovao aiki-dju-djicu, stvorivši sistem koji je nazvan daiti-ako-aiki-đu-đucu. Morihej Uješiba je kao osamnaestogodišnjak u Tokiju učio đu-đucu u Kito školi. Učio je i aiki-đu-đicu u Daito školi od 1911. do 1916. godine. Vežbao je i kenđucu (mačevanje) u Jagju školi. Posle Daito škole učio je đu-đicu u Ašinkage školi 1922. godine, dok je 1924. godine učio jariđicu (borbu kopljima). Iako je poznavao veliki broj borilačkih veština, suštinski, zbog previše nasilja, nijednom nije bio zadovoljan. Došao je na ideju da osmisli takav stil borenja kojim je protivnika moguće savladati, ne povredivši ga, tj. želeo je da dokaže protivniku da je upotreba fizičke sile besmislena. U skladu sa tom idejom 1925. godine stvorio je svoju veštinu, aikido. Sve do 1948. godine aikido je bio veština koju je vežbao relativno mali broj ljudi, jer Uješiba nije želeo da veliki broj ljudi ovlada veštinom koja bi se mogla zloupotrebiti. Tek nakon 1948. godine aikido se raširio svuda po svetu. Pred kraj Uješibinog života, formirano je nekoliko stilova ove veštine, iako se oni suštinski veoma malo razlikuju. Aikido, koji je osmislio Uješiba, najvećim delom nastavili su majstori: Hiroši Tada, Tadaši Abe, Morihiro Saito, Moriteru Uješiba, Jošimucu Jamada, na čelu sa njegovim sinom Kišomaru Uješibom na čelu Aikikai federacije. Uješibin učenik Gozo Šioda (1915-1994.) osnovao je Jošikan institut za aikido, koji se danas zove IYAF (Internacionalna Jošikan Aikido Federacija) i predstavlja prestižniju aikido školu. Iz ove škole potekli su poznati majstori Cutomu Čida , Kančo Inoue, Takaši Kušida i Sieši Tekada. Kod Moriheja Uješibe 1930. godine aikido je učio i majstor Kenđi Tomiki koji je pokušao da spoji aikido i džudo, pa se smatra tvorcem modernog stila samoodbrane u džudou. Ostali poznati stilovi su: daito-rju (Nakamura), joseikan stil (Mičozuki), korido stil (Harai), takeda-rju-takeda i tendo-rju (Kenji Šimicu). Danas aikido trenira veliki broj vežbača, gotovo svih uzrasnih kategorija (Milosavljević, Matavulj i Lazarević, 2014).

Nastanak i razvoj realnog aikidoa

Realni aikido je autentična borilačka veština koja je proistekla iz tradicionalnog aikidoa (Milosavljević, Matavulj i Trunić, 2013). Pomenutu defanzivnu borilačku veštinu koncipirao je (soke - osnivač veštine) Ljubomir Vračarević. Soke Vračarević je vežbao kod najvećih svetskih imena u to vreme, a neki od njih su: Kišomoru Uješiba, Gozo Šioda, Cutomu Čida, Kenji Šimicu, Hiroši Tada. Na ideju osnivanja svog stila došao je želeći da iz aikidoa odstrani religiozne elemente i elemente mistifikacije, posebno insistirajući na efikasnosti stila. U pitanju je autentična srpska borilačka veština (Milosavljević & Vračarević, 2011). Glavna karakteristika i razlika ove veštine u odnosu na aikido je postojanje udaraca koji se u najvećem broju slučajeva zadaju napadaču u vitalne tačke pre realizacije poluga. U sistemu treninga realnog aikidoa kao što mu i sam naziv kaže

S. Milosavljević, D. Matavulj, P. Lazarević, J. Spasović: ANALIZA TEHNIKE “DZIU VAZA”

60


najviše se insistira na realnom napadu od strane partnera. Osnivač realnog aikidoa želeo je da se ovakvim treningom ovlada odbrambenim tehnikama koji će biti primenjive u realnim životnim situacijama (Vračarević, 2007). Realni aikido našao je svoje mesto i u trenažnom procesu u okviru specijalne obuke pripadnika vojske, policije i telohranitelja. Soke Ljubomir Vračarević tehnikama realnog aikidoa podučavao je službe obezbeđenja i telohranitelje Zimbabvea, Libije, Makedonije, Republike Srpske, Kazahstana i Slovenije. Kursevi ove borilačke veštine održani su za pripadnike specijalnih jedinica širom sveta, od kojih se posebno ističe rad sa ruskim „Alfama“ nakon čega je majstor Ljubomir Vračarević dobio visoki vojni orden od generala Fetisova. Kroz program obuke tehnika realnog aikidoa prošli su: spec naz, MČS, MVD, vukovi-komandosi i specijalne jedinice zadužene za obezbeđenje predsednika. Pored primene tehnika ove borilačke veštine u obuci specijalnih jedinica, iste su našle veoma važno mesto i u obuci telohranitelja i službi obezbeđenja po standardima IBSSA, te lica sa pomenutom licencom u ovom trenutku obezbeđuju oko 80 šefova vlada širom sveta. Jedan od najvažnijih smerova delovanja realnog aikidoa, svakako je rad sa najmlađima, koji se sprovodi kroz specijalni program, pod nazivom „Igrom do majstorstva“. Program je prilagođen psihofizičkim sposobnostima dece od 5 do 12 godina i daje odlične rezultate. Danas u svetu realni aikido treniraju kako mlađe tako i starije osobe, pa se broj vežbača u svetu procenjuje na oko 15000, raspoređenih u oko 200 klubova širom sveta.

Predmet rada predstavlja borilačka veština realni aikido čija efikasnost primene umnogome zavisi od kvaliteta realizacije tehnika kretanja.

Cilj rada je detaljna analiza tehnike „dziu vaza“.

Kretanja u realnom aikidou

Kada je u pitanju realni aikido skoro se ni jedna kombinacija tehnika sa ciljem odbrane od napadača ne radi u mestu. Dinamika i kvalitet odabira kombinacije tehnika prevashodno se ogledaju u što većem iskorišćenju sile napadača koji je započeo napad. Najveći broj kombinacija tehnika kojima se koristi sila napadača da bi se isti stavio pod kontrolu nezamisliv je bez adekvatnog i pravovremenog kretanja. Kretanja koja se koriste u realnom aikidou iako naizgled slična tradicionalnom aikidou, od ostalih sportova i veština umnogome se razlikuju. Stoga je i klasifikacija tehnika kretanja u realnom aikidou kao i sami nazivi pojedinačnih tehnika kretanja bez sličnosti sa drugom borilačkom veštinom i sportom. Klasifikacija kretanja, tj. njihova podela koja bi bila uopšteno prihvaćena za borilačke sportove i veštine veoma je teško izvodljiva, jer se kretanja u pojedinim borilačkim sportovima i veštinama zbog specifičnih zahteva upravo zato i razlikuju (Mudrić, 2005). Složeno kretanje “korak okret, mali okret” u sebi sadrži nekoliko jednostavnijih kretanja koja se koriste u realnom aikidou pa je iz tog razloga važno pojasniti pojedinačne kretne strukture koje čine ovo kretanje. “Korak okret, mali okret”

61

iz levog stava izvodi se tako što vežbač desnom nogom pravi polukružni pokret prema napred za 180 stepeni i postavlja je ispred leve noge, što odgovara delu kretanja nazvanom „korak“. Nakon toga levom nogom pravi polukružni pokret povlačeći nogu prema svojim leđima za 180 stepeni, što odgovara delu kretanja nazvanom „okret“. Na kraju se rotira oko svoje ose za 180 stepeni, pri čemu osu rotacije čine pete ispitanika, što odgovara delu kretanja nazvanom „mali okret“ (Matavulj, Milosavljević, Lazarević i Ivanovski, 2014). Ovo kretanje, a posebno njegova poslednja celina „mali okret“, predstavlja trenutak kada onaj ko se brani kombinacijom pomenutog kretanja i drugih pojedinačnih tehnika narušava ravnotežu onoga ko napada koristeći silu napadača kojom je pokušao da zada udarac, gurne ili tome slično. Upravo opisano kretanje, kompletno ili sa svojim pojedinim delovima, zajedno sa klizećim kretanjem u stranu, predstavlja okosnicu kretanja koja se koriste prilikom realizacije dziu vaze.

Dziu vaza

Izbegavanje napada od više napadača ili dziu vaza jedna je od najsloženijih kretnih struktura koje se uče u realnom aikidou. Kao što i sam naziv govori, ona se odnosi na izbegavanje napada od više napadača veoma složenim kombinacijama tehnika kretanja, pri čemu se pored toga teži narušavanju ravnoteže napadača. Kao i u realnom aikidou, džiu vaza postoji i u tradicionalnom aikidou, ali se njihove tehnike izvođenja umnogome razlikuju. Kada je u pitanju džiu vaza koja se praktikuje u realnom aikidou, važno je istaći da je njenu primarnu formu osmislio soke Ljubomir Vračarević, dok je za model džiu vaze opisan u ovom radu zaslužan Radojica Spasović majstor realnog aikidoa 9. Dan. Džiu vaza se sa manjim modifikacijama koristi kao model izbegavanja kako od dva, tako i od većeg broja napadača. U ovom radu će zbog jednostavnijeg shvatanja složenih kretnih struktura biti opisan model izbegavanja od dva napadača. Takođe, zbog jednostavnijeg sagledavanja, ali i učenja, dziu vaza je podeljena u dva dela. Model dziu vaze koji je opisan u ovom radu pored onoga ko se brani, podrazumeva i prisustvo dva napadača. Kako bi šema izvođenja bila jasnija, sva tri vežbača se nalaze na rastojanju od jednog koraka čineći jednakostranični trougao.

Prvi deo

Napadač 1 se nalazi u levom stavu. Nakon toga vrši kretanje „punim korakom unapred“ prelazeći u desni stav uz istovremeno izvođenje udarca „desnom rukom pravo unapred“, pokušavajući da onome ko se brani zada udarac pravo u napred čelom pesnice, u predelu trupa. Onaj koji se brani nalazi se u desnom stavu i gardu karakterističnom za realni aikido, nakon čega započinje kretanje „korak okret mali okret“. Već po započetom udarcu od strane


62


napadača onaj ko se brani iskorači levom nogom unapred pri čemu podiže lakat svoje leve ruke oko visine ramena dok nadlanski deo svoje leve šake postavlja u visini svojih grudi, ostvarujući kontakt dlanom svoje leve šake sa napadačevom desnom podlakticom. Po završetku opisanog, onaj koji se brani nastavlja sa realizacijom ranije navedenog kretanja koje se završava nešto većom promenom ugla pri malom okretu kako bi se onaj ko se brani po završenom kretanju nalazio u desnom stavu i licem bio okrenut prema napadaču 2. Za to vreme napadač 1 vrši kretanje „punim korakom unapred“ prelazeći iz desnog u levi stav, a nakon toga i „okret na stopalima“ za 180 stepeni, posle čega se nalazi u desnom stavu.

Drugi deo

Onaj koji se brani nalazi se u desnom stavu, a napadač 2 u levom stavu. Napadač 2 vrši kretanje „punim korakom“ dolazeći u desni stav uz istovremeno izvođenje udarca desnom rukom pravo unapred čelom pesnice, u predelu trupa onoga koji se brani. Onaj koji se brani vrši „polukružni iskorak levom nogom unapred“ izbegavajući udarac napadača 2, nakon čega dolazi u poziciju iza leđa napadača 2. Onaj koji se brani, svoje dlanove odozgo postavlja na grudi napadača 2 povlačeći ga ka svom desnom kuku što za posledicu ima potpunu destabilizaciju napadača 2. Pri realizaciji pomenutog onaj koji se brani ne prekida ranije navedeno kretanje. Trenutak potpune destabilizacije napadača 2 poklapa se sa drugim delom kretanja „korak okret“ tj. sa „okretom“. Po završetku kretanja „korak okret“ i potpune destabilizacije napadača onaj koji se brani nalazi se u levom stavu pri čemu vrši „klizeće kretanje“ levom nogom u suprotnu stranu tako što levom nogom iskoračuje za oko 45 stepeni udesno a nakon toga vrši iskorak desnom nogom za pola koraka pravo unapred kako bi mu stopala bila paralelno postavljena. Važno je naglasiti da prilikom „klizećeg kretanja“ levom nogom u suprotnu stranu onaj koji se brani prolazi između napadača 1 i napadača 2, čime se sklanja sa linije napada napadača 1, a zatim kao što je i ranije opisano iskoračuje desnom nogom unapred do paralelne pozicije čije se zauzimanje poklapa sa napadom napadača 2, što predstavlja kraj kompletnog ciklusa dziu vaze. Po završetku svega opisanog, kako napadač 1 i 2, tako i onaj koji se brani nalaze se na uglovima zamišljenog jednakostraničnog trougla, a u suprotnim stavovima u odnosu na početne pozicije. Opisane, kretne strukture koje u zbiru čine džiu vazu mogu se bez prekida i u kontinuitetu nastaviti i izvoditi veći broj ponavljanja

ZAKLJUČAK

Realni aikido je autentična, defanzivna i fleksibilna borilačka veština koja je proistekla iz tradicionalnog aikidoa. Pomenutu veštinu osnovao je soke

63

Ljubomir Vračarević koji je vežbao kod najvećih svetskih imena u to vreme, a neki od njih su: Kišomoru Uješiba, Gozo Šioda, Cutomu Čida, Kenji Šimicu, Hiroši Tada. Svoj stil je osnovao želeći da iz tradicionalnog aikidoa odstrani religiozne elemente i elemente mistifikacije, posebno insistirajući na efikasnosti stila. U pitanju je autentična srpska borilačka veština. Glavna karakteristika i razlika ove veštine u odnosu na tradicionalni aikido je postojanje udaraca koji se u najvećem broju slučajeva zadaju napadaču u vitalne tačke pre realizacije poluga. U sistemu treninga realnog aikidoa, kao što mu i sam naziv kaže, najviše se insistira na realnom napadu od strane partnera. Osnivač realnog aikidoa želeo je da se ovakvim treningom ovlada odbrambenim tehnikama koji će biti primenjive u realnim životnim situacijama.

Jedan od elemenata ove plemenite borilačke veštine koji se postepeno uče i savladava, predstavlja i dziu vaza koja svakako čini jednu od najsloženijih kretnih struktura koje se uče u okviru ove borilačke veštine. Podrazumeva izbegavanje napada od više napadača veoma složenim kombinacijama tehnika kretanja. Tokom izvođenja džiu vaze teži se narušavanju ravnoteže napadača.

Kao i u realnom aikidou, džiu vaza postoji i u tradicionalnom aikidou, ali se njihove tehnike izvođenja umnogome razlikuju. Za primarnu formu zaslužan je soke Ljubomir Vračarević, dok je za model džiu vaze koji je opisan u ovom radu zaslužan Radojica Spasović, majstor realnog aikidoa 9. Dan. Džiu vaza se koristi kao metod izbegavanja, kako od dva, tako i od većeg broja napadača. Zbog jednostavnijeg shvatanja složenih kretnih struktura prikazan je model izbegavanja od dva napadača, a džiu vaza je podeljena u dva dela. Opisani model pored onoga koji se brani, podrazumeva i prisustvo dva napadača. Kako bi šema izvođenja bila jasnija sva tri vežbača se nalaze na rastojanju od jednog koraka čineći jednakostranični trougao. Minimalne modifikacije kretnih struktura kojima je opisano izbegavanje napada od dva napadača dovoljne su da se ista prestruktuira i uspešno primeni u borbi od većeg broja napadača, što predstavlja ne samo deo treninga vežbača sa višim zvanjem, već je i deo obaveznog programa polaganja za viša zvanja


64


LITЕRATURA

1. Ćirković, Z., Jovanović, S., Kasum G. (2010). Borenja. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

2. Matavulj, D., Milosavljević, S., Lazarević, P., Ivanovski, A. (2014).Mogućnost primene specifičnih igara realnog aikidoa u rekreaciji dece ranog školskog uzrasta. Sport nauka i praksa, Vol.4, No 1, str. 15-25

3. Milosavljević, S., Matavulj, D. i Lazarević, P. (2014). Obezbeđenje akutnog bola udarcem kao bitan preduslov uspešnije realizacije poluga u realnom aikidou. Sport nauka i praksa, Vol.4, No 1, str. 5-15.

4. Milosavljević, S., Matavulj, D. i Trunić, N. (2013). Mogućnost primene tehnika realnog aikidoa na poboljšanje ravnoteže kod populacije rekreativaca. Sport nauka i praksa, Vol 3, br. 1, str. 29-39.

5. Milosavljević, S. & Vračarević, Lj. (2011). Real aikido in real life, U: S. Stepanov, A. Ponomarev, E. Osipčukova (Eds.), Conference with internacional participation - Martial arts & combat sports status and prospects of development (pp. 206-210). Yekaterinburg Russia: Ministri of Education and Science of the Russian Federation, Ministry of Sport, Tourism and Youth Policy of the Russian Federation.

6. Mudrić, R. (2005). Specijalno fizičko obrazovanje. Beograd: VŠUP7. Vračarević, Lj. (2007). Realni aikido. Beograd: MLS

65


Stručni članak

ZNAČAJ SELEKCIJE U KOŠARCI

UDK 796.323.015.83

Nenad Trunić1


Marijana MladenovićFakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu


Apstrakt: Selekcija za vrhunska košarkaška dostignuća podrazumeva precizno definisane ciljeve, kriterijume, vremenske periode i načine realizacije. Identifikacija talenata je prvi korak u procesu planiranja, programiranja i realizacije selektivnih i trenažnih procesa. Kriterijumi selekcije su multidisciplinarno uslovljeni i moraju pokrivati kompletan antropološki prostor košarkaša. Za vrhunsku košarku su od presudnog značaja morfološka građa tela, genetska predisponiranost, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti, specifične tehničko-taktičke sposobnosti, psihološko-sociološke karakteristike i kompleksne sposobnosti košarkaša, kao sinteza svih navedenih. Složenost procesa identifikacije talenata i definisanja kriterijuma selekcije implikativno nameće potrebu za uključivanjem stručnjaka određenih profila: košarkaški treneri (stručnjaci za fizičku, tehničku, taktičku pripremu), lekari različitih specijalnosti, biomehaničari, kineziolozi i psiholozi. U ovom radu prikazani su ciljevi selekcije, postupci identifikacije talenata i subjekti realizacije.

Ključnе rеči: selekcija, košarka, identifikacija talenata.

UVОD

Dugoročni program selektiranja i razvoja kvaliteta mladih košarkaša, kroz procese identifikacije talenata i trenažne tehnologije ima za cilj pripremu mladih igrača za seniorske trenažne i takmičarske zahteve (Trunić, 2007). Pošto je sposobnost igranja vrhunske košarke uslovljena polivalentnim kvalitetima

1 [email protected]

66


košarkaša, jasno je da je uslov za postizanje vrhunskih rezultata u savremenoj košarci pravovremena identifikacija talenata. Predisponirana deca bi trebalo da se prate u svim fazama antropološkog razvoja i optimalno pripremaju u odnosu na karakteristike uzrasta. Takmičarski rezultat selektiranog deteta-košarkaša je odraz njegovih stvarnih potencijala.

Zbog toga je potrebno tokom višegodišnjeg procesa sportske pripreme na svakom nivou njegove sportske specijalizacije planski uticati na razvoj sposobnosti i osobina i obučavati ga specifičnim motoričkim znanjima.

Identifikacija talenata u inicijalnoj fazi organizovanog košarkaškog treninga ima za cilj da preciznije odredi koje motoričke sposobnosti, psihološke osobine i tehničko-taktička znanja treba planski stimulisati trenažnim uticajima. S druge strane, kontinuirana kontrola efekata trenažnog rada, smanjuje mogućnost povreda i preduslov je za optimalan sportski razvoj deteta-košarkaša.

Košarkaška praksa zahteva pravovremeno realizovan proces selekcije i analizu potencijalnih sposobnosti mladih košarkaša, sa ciljem ostvarivanja celokupnog potencijala košarkaša u seniorskom takmičarskom rangu. Proces identifikacije talenata i selekcije u košarci podrazumeva procenjivanje sposobnosti, osobina, znanja, veština i navika koje su bitne za uspeh u košarci.

Benefiti selekcije

Ciljevi dijagnostičkih procedura u različitim antropološkim prostorima, su korisne za: identifikaciju dece i usmeravanje na košarku kao sport, usmeravanje i specijalizaciju na pojedine uloge u timu (od 1 do 5), izbor košarkaša na višim stadijumima selekcije u određenim uzrasnim ili kvalitativno preciziranim kategorijama i stvaranje kompozicije košarkaških timova (selekcije klupskih i reprezentativnih ekipa). Prioritetan zadatak nauke u košarci (sa aspekta dijagnostike), je usavršavanje mernih instrumenata i metoda za poboljšanje kvaliteta sprovođenja dijagnostičkih procedura i predviđanje rezultata sportske pripreme. Dijagnostika inicijalnog stanja motoričkih, funkcionalnih sposobnosti i morfoloških karakteristika, predstavlja bazu programiranja treninga sa kondicionim i tehničko-taktičkim sadržajem. Na osnovu tih pokazatelja se određuju ciljevi, zadaci i vremenska dinamika njihove realizacije. Drugi, ali jednako važan cilj dijagnostičkih procedura u košarci je: selektivna korekcija plana i programa treninga u svim etapama pripreme u košarci, kontrola efekata primenjene trenažne tehnologije i analiza stanja razvijenosti pojedinih organskih sistema, sposobnosti i veština i navika u igri. Na bazi tih postupaka dobija se uvid u to koliko mladi košarkaš odstupa od očekivanih, planiranih ili željenih vrednosti testova. Dobijene informacije se koriste u selekciji i usmeravanju dece prema određenoj kvalitativnoj grupi u košarci, u optimalizaciji plana i programa treninga, a omogućuju i praćenje rasta i razvoja pojedinih osobina, sposobnosti i znanja (Trunić, 2007).

67

Postoji mnogo razloga zašto je testiranje (dijagnostika treniranosti) od vitalne važnosti za sportske naučnike, trenere i sportiste. Najvažniji razlozi su: otkrivanje talentovane dece i usmeravanje na košarku; otkrivanje «jakih i slabih strana» u individualnoj strukturi antropoloških sposobnosti; praćenje (monitoring) dinamike razvoja (napretka) u svim segmentima treniranosti; dobijanje povratnih informacija (feedback) o efektima sprovedene trenažne tehnologije; edukacija trenera i sportista; predikcija (predviđanje) takmičarskih uspeha. Talenat bi se mogao okarakterisati kao “specifična odlika pojedinca ili nadprosečna predispozicija za određenu funkciju ili više funkcija” (Mladenović, 2011). Da bi se specifične i nadprosečne predispozicije dece za vrhunska košarkaška dostignuća mogle razviti u sposobnosti, neophodna je adekvatna trenažna tehnologija u svim fazama antropološkog i košarkaškog razvoja (Trninić, 2006). Osnovna obeležja talenta su: kompleksna priroda, determinisanost naslednim faktorima, delimična prikrivenost u ranom uzrastu osobina koje su bitne za uspeh u košarci i postojanje ranih indikatora za neke sposobnosti.

Genetska uslovljenost antropoloških faktora

Implementacija humane genetike u košarci ima relativno kratak istorijski razvoj, ali njeno poznavanje i primena su postali veoma značajna komponenta u selekciji dece za vrhunsku košarku. Imajući u vidu da se tokom trenažnog procesa u košarci odvijaju veoma složene i dinamične transformacije antropoloških sposobnosti i karakteristika mladih košarkaša, naglašava se prioritet sledećih ciljeva procesa identifikacije talenata: detekcija osobina, sposobnosti i karakteristika antropološkog statusa dece koje se nalaze pod genetskom kontrolom i prenose nasledno; izbor sredstava, metoda i opterećenja u svakoj uzrasnoj kategoriji, sa ciljem adekvatne transformacije antropološkog statusa; identifikacija ograničenja i prednosti koje postoje u pogledu transformacija pojedinih primarnih i relevantnih antropoloških sposobnosti za košarku, a kasnije i pozicije u košarkaškom timu.

Koeficijenti urođenosti antropoloških karakteristika predstavljaju veličinu varijanse svake antropološke osobine koja je pod uticajem genetičkih komponenti (genotipa), dakle, taj deo varijanse koji se ne može menjati. U tu svrhu najčešće se koriste Holtzingerove tablice, odnosno tzv. Holtzingerov koeficijent urođenosti (H2).

Morfološke karakteristike su pokazale da imaju prilično visoku genetsku uslovljenost. Najveću ima dimenzionalnost skeleta (H2 = .98), nešto niža postoji kod voluminoznosti tela (H2 = .90), a najniža kod masnog tkiva (H2 = .50). Međutim, od presudnog značaja za uspeh u košarci ima skeletna muskulatura, za koju se smatra da je osnova potencijalne motoričke sposobnosti.

Funkcionalne sposobnosti su takođe pod uticajem naslednih sposobnosti, koje nisu kod svih sposobnosti veličinski jednake (H2 = .60-.80). Veći stepen

N. Trunić, M. Mladenović: ZNAČAJ SELEKCIJE U KOŠARCI

68


genetske uslovljenosti primećen je i u kardiovaskularnom sistemu, u odnosu na respiratorni sistem.

Motoričke sposobnosti se još uvek nalaze u fazi empirijskih istraživanja, pa je iz tih razloga veoma teško prihvatiti sa sigurnošću neke zaključke, jer se oni znatno razlikuju, a uzrok tome verovatno leži u primeni različitih metoda.

Međutim, preovladavaju mišljenja da su brzina (H2 = .90-.95), eksplozivna snaga, koordinacija, ravnoteža i preciznost (H2 = .80-.85), kao primarne determinante uspeha u vrhunskoj košarci, genetski veoma zasićene. U ispitivanju ontogenetskog razvoja jedinke došlo se do podataka da se motoričke sposobnosti najviše razvijaju od 10-17 godina, ali i da nisu jednaki periodi najvećeg porasta pojedinih motoričkih sposobnosti. Najveći porast brzine postiže se u uzrastu 10-13 godina, snage 13-17, eksplozivne snage 12-13, aerobne izdržljivosti 10-13, a anaerobne izdržljivosti 13-16 godina.

Kognitivne sposobnosti su takođe genetski ograničene, jer je kod njih koeficijent urođenosti veoma visok (H2 = .85-.92). Razvoj dostiže svoj maksimum oko 16 godina i održava se do 25 godina, a posle počinje da opada.

Konativne karakteristike pokazuju da je koeficijent urođenosti kod normalnih konativnih karakteristika prilično nizak (H2 = .50), što znači da se oni mogu razvijati, naročito u mlađem uzrasnom dobu. Međutim, koeficijent urođenosti patoloških konativnih karakteristika je prilično visok (H2 = .80-.85), a istraživanja su pokazala da ni najsavremenije terapeutske procedure ili metode lečenja ne mogu definitivno smanjiti neki patološki faktor. Ono što se najčešće može učiniti je da se neki od patoloških faktora svede na neku podnošljivu meru, a veoma teško se može učiniti da se spusti na normalan nivo (Malina, Bouchard, Bar-Orr, 2004).

Nepoznavanjem i neuvažavanjem odgovarajućih fundamentalnih genetičkih zakonitosti i uslovljenosti, ne samo što neće doći do optimalnih željenih transformacija antropoloških karakteristika, već neadekvatni postupci u toku upravljanja sportistima i ispoljavanja maksimalnih mogućnosti mogu imati i neželjene posledice po fizičko i mentalno zdravlje sportista.

NIVOI SELEKCIJE U KOŠARCI

Ciljevi primene dijagnostičkih procedura u selekciji u košarci su: utvrđivanje slabosti i individualnih varijacija dece, praćenje odgovora na trening, edukacija trenera i košarkaša, predviđanje takmičarskog potencijala, praćenje uticaja ambijenta na rast i razvoj, praćenje potencijalnih povreda izazvanih košarkom, razumevanje akutnih odgovora dece na trening. Zbog navedenih razloga, jasno je da se identifikacija talenata u košarci ne vezuje isključivo za početke organizovanog košarkaškog treninga, već predstavlja kontinuiranu aktivnost eksperata na različitim uzrasnim i takmičarskim nivoima košarkaša.

69

To znači, da selektivne procese u košarci treba realizovati na više nivoa (Trunić & Mladenović, 2014a):

• Inicijalna selekcija na početku organizovanog košarkaškog treninga (uzrast 7-8 godina; mini-basket).

• Selekcija u 12. godini (takmičarski uzrast mlađih pionira).• Selekcija u 14. godini (takmičarski uzrast pionira).• Selekcija u 16. godini sa uvođenjem kriterijuma pozicije u igri (1-5).• Selekcija u 18. godini sa naglašenim kriterijumima internacionalnih

standarda.Identifikacija talenata za vrhunska košarkaška dostignuća treba da se

realizuje mnogo ranije nego što se trenutno radi. Početak organizovanog treninga ili uključivanje u mini-basket programe (uzrast od 6 do 8 godina) je pravi trenutak za prvi korak u selekciji u košarci. Već tada je moguće primetiti indikatore koji mogu dati informacije da li deca imaju ili ne potencijale da postanu vrhunski košarkaši. Na taj način se pravi inicijalni korak sa sledećim dugoročnim ciljevima: rana identifikacija košarkaški poželjnih performansi dece, predviđanje budućeg igračkog potencijala dece, izbor igrača koji će odgovarati zahtevima košarke u budućnosti (kada selektirana deca postanu seniori), fokusirati se na igrače koji se mogu pravilno razvijati u timskom okruženju, timska selekcija po pozicijama i ulogama u timu, selekcija na nivou klubova, selekcija za nacionalne ekipe (reprezentacije) različitih uzrasta. Precizno definisani i realizovani ciljevi selektivnog procesa su efikasni i sa ekonomskog aspekta, jer se na taj način sužava baza igrača na one koji poseduju predispozicije, neophodne za uspeh. Mnogo je lakši proces priključivanja novih igrača na višim nivoima selekcije, nego eliminacija igrača iz enormno široke baze (kako se najčešće u praksi radi). Takvim pristupom se povećava i samopouzdanje kod selektirane dece, što je bitno za razvoj emocionalno stabilne ličnosti u formativnim godinama života. Uključivanjem selektirane dece u organizovane košarkaške ambijente se podiže na viši nivo i kompetitivni karakter treninga, što doprinosi bržem razvoju na svim košarkaškim nivoima.

Struktura stručnog tima za planiranje i realizaciju selektivnog procesa

Samo kompetentan personal i kvalifikovane osobe mogu, uz limitiranu verovatnoću greške, definisati košarkašku i životnu budućnost dece. Dakle, stručnjaci iz različitih oblasti (lekari različitih specijalnosti, biomehaničari, kineziolozi, psiholozi, kondicioni treneri, stručnjaci za tehničku i taktičku pripremu) moraju da rukovode selektivnim procesom u košarci (Trunić, 2007).

Genijalni igrači ne mogu da budu prepoznati od strane trenera i ljudi sa niskim i uskim nivoom znanja, iskustva i anticipacije. Zahtev prognostike u košarci je da budući vrhunski igrači budu bolji od današnjih vrhunskih košarkaša. Iz tog razloga, samo treneri sa vizijom, koji koriste multidisciplinarna


70


znanja mogu, da na kreativan, sintetički način, pristupe rešavanju tako složenog procesa, kao što je selekcija.

Generalno posmatrano, njihov predmet interesovanja treba da budu sledeća polja: definisanje profila ili modela uspešnog košarkaša u budućnosti analiza aktivnosti igrača za vreme igre, predviđanje razvoja košarke sa kondicionog i tehničko-taktičkog aspekta, definisanje kriterijuma selekcije, upoređivanje selektirane dece sa antropološkim karakteristikama modela, planiranje i realizacija adekvatne trenažne tehnologije sa svim uzrasnim kategorijama selektirane dece, periodična dijagnostika i kontrola razvoja mladih košarkaša i komparacija sa planiranim tendencijama (Mladenović & Trunić, 2014b).

Analiza aktivnosti igrača za vreme igre i tendencije razvoja košarke

Posmatrano iz današnje perspektive, pretpostavlja se da će promene koje će se dešavati u košarci biti usmerene u sledećim pravcima: približavanje FIBA pravila NBA pravilima: pomeranje linije za tri poena sa 6,75 m na 7,24 m, igraće se 4 četvrtine po 12 minuta, broj ličnih grešaka će se verovatno povećati na 6 po svakom igraču; tendencija zadržavanja ravnoteže između svih faza toka igre (odbrana, napad i tranzicija u oba smera); usavršavanje kontrolisanih tranzicionih odbrana i kontrolisanih tranzicionih napada; individualna i ekipna adaptacija na razne sisteme i promene ritma igre; potreba da se košarkaška tehnika izvodi maksimalno brzo uz visok nivo taktičkog ispoljavanja u svim fazama igre; tendencija (i danas aktuelna) kontinuiranog prelaza spoljnih igrača iz perimetralnog u unutrašnji prostor i prelaz unutrašnjih igrača u spoljašnje zone napada, da bi se što više opteretila odbrana u odbrani od šuta spolja i kretnji u oba smera; zadržavanje napredovanja lopte; sprečavanje i otežavanje linija kretanja i linija dodavanja; sprečavanje probijanja prednje linije odbrane u svim zonama terena; uslovljavanje protivnika na dužu igru u tranzicionom napadu; sprečavanje brzog šuta u tranzicionom napadu i uslovljavanje protivnika na postizanje poena iz igre 5:5 na polovini terena. Analiza strukture kretanja igrača za vreme utakmica je komponenta koja se mora uzeti u obzir u procesu planiranja trenažne tehnologije u košarci.

Košarku čine sledeće vrste kretanja: brzo i precizno kretanje u malom prostoru, suprotstavljanje protivniku, precizna primena tehničko-taktičkih elemenata u uslovima vremenskog i prostornog ograničenja, isključivo aciklična kretanja, alternativni ili varijabilni intenzitet u kome dominiraju sposobnosti eksplozivne snage, koordinacije, brzine, agilnosti, fleksibilnosti, funkcionalni zahtevi u anaerobnoj i aerobnoj izdržljivosti, visoki zahtevi CNS-a. Volumen aktivnosti košarkaša za vreme utakmica je smešten u 4 četvrtine u trajanju od 10 ili 12 minuta (FIBA ili NBA pravila), sa 2 minuta odmora između četvrtina i 15 minuta na poluvremenu utakmica.

71

Analiza strukture kretanja za vreme igre pokazuje da se igrači kreću na sledeći način: stajanje ili hodanje oko 4 minuta, “jogging” oko 4 minuta, trčanje srednjim intenzitetom (puls 130 -155) oko 4 minuta, sprint oko 3 minuta, bočno kretanje u košarkaškom stavu niskog ili srednjeg intenziteta oko 9 minuta, intenzivno kretanje u košarkaškom stavu oko 2 minuta, skokovi oko 75 sekundi. Za vreme igre dešava se promena vrste kretanja svake dve sekunde. Složena i promenljiva struktura kretanja se manifestuje kroz oko 1000 različitih kretnji za vreme trajanje utakmice. Ove informacije nam daju konkretne zadatke za planiranje trenažne tehnologije i selekciju igrača za vrhunsku košarku.

Dalja analiza igre definiše oko 105 napora maksimalnog intenziteta u toku utakmice sa visoko intenzivnim aktivnostima igrača svake 21 sekunde. U pogledu pravca kretanja, analiza govori da je 31% bočno kretanje i da kretanje u košarkaškom stavu traje između 1 i 4 sekunde. Dve trećine kretanja je visoko intenzivno kretanje. Sprintevi traju od 1 do 5 sekundi. Skokovi niskog intenziteta (šutiranje ili skokovi bez pritiska protivnika) zauzimaju oko 30% od ukupnog broja skokova. Skokovi srednjeg intenziteta (većina skokova skok šut uz odbranu i blokiranje skok šuta zauzimaju oko 45%, a visoko intenzivni skokovi (blockade ili skok šut protiv odbrane) oko 25%. Prosečan broj skokova je oko 85 (oko 65 bekovi, 80 krilni igrači i oko 120 centri).

Analiza obima aktivnosti za vreme utakmica pokazuje da NBA košarkaši za vreme utakmica pretrče između 5,5 i 9 kilometara (zavisno od ritma utakmice). Što se tiče tipičnih povreda za vreme košarkaških aktivnosti oko 52% su frakture donjih ekstremiteta (najčešće fraktura pete metatarzalne kosti; Mc Clay et al. 1994); 92% povreda su povrede jednog stopala. Navedeni podaci eksplicitno pokazuju da je košarka interminentni ili intervalni sport, visoko intenzivnih aktivnosti promenljivog pravca kretanja. Navedeni opis aktivnosti implicira u pravcu treninga izdržljivosti kroz razvojne programe aerobne izdržljivosti i razvoj specifične izdržljivosti kroz intervalne specifične košarkaške vežbe. Dobro planiran program razvoja ne sme da ugrozi razvoj eksplozivne snage donjih ekstremiteta, kao najvažnije motoričke sposobnosti za vrhunska košarkaška dostignuća (Trunić, 2014).

Posmatrajući skraćenje napada sa 30 na 24 sekunde, došlo je do sledećih varijacija aktivnosti: pre promene pravila, profesionalni košarkaš ostvarivao je prosečno po utakmici 105 perioda visokog intenziteta sa oporavkom od oko 21 s; pri tome 95% sprinteva trajalo je manje od 4 s (prosečno 1,7s). Sa promenom pravila broj napada je porastao za oko 20% pri čemu prosečno trajanje perioda visokog intenziteta ostaje nepromenjen.

Dalje analize pokazuju da sposobnost ponavljanja perioda visokog intenziteta (RSA- repeated sprint ability), a ne brzinska izdržljivost, predstavlja veoma značajnu determinantu kondicione pripremljenosti košarkaša. Sa promenom pravila, povećava se broj ovakvih aktivnosti, smanjuje trajanje


72


oporavka između dva perioda visokog intenziteta što povećava značaj aerobnih sposobnosti u košarci. Uz to, izgleda da se i dalje smanjuje značaj anaerobne ( brzinske) izdržljivosti. Pre se može konstatovati da se značaj ove sposobnosti stavlja u realne okvire (sposobnost koja je važna ali ne najvažnija). Rezultati desetogodišnjeg praćenja košarkaša (Cormery et all, 2008) potvrđuju porast aerobnih sposobnosti košarkaša pod uticajem promene pravila (VO2max- 8%, anaerobni prag- 12,8 %). Igrači na bekovskim pozicijama su najviše “pogođeni” promenom pravila. Dakle, aerobna sposobnost je sve značajnija.

Kriterijumi selekcije košarkaša

Definisanje kriterijuma selekcije, odnosno varijabli koje će sa posebnim akcentom biti uzete u obzir u selektivnom procesu je jedan od najtežih koraka, jer se eventualne greške, teško mogu korigovati u kasnijim trenažnim fazama. Dakle, precizno odrediti koje su to antropološke karakteristike koje razlikuju vrhunske košarkaše od manje uspešnih, je prvi korak u identifikaciji talenata, ali i u profilisanju vrhunskog košarkaša u budućnosti (Mladenović & Trunić, 2014c). Imperativno se postavlja zahtev za preciznim definisanjem vrste i strukture kretanja u košarci, prirode funkcionalnih i motoričkih potreba košarkaša, psiholoških karakteristika igrača kao jedinki i u interakciji sa saigračima, protivničkim igračima, trenerom, sudijama, publikom i tehničko-taktičke aktivnosti igrača u toku igre. Predviđanje razvoja košarke kao sporta i definisanje kriterijuma selekcije, podrazumeva sve antropološke kategorije:

1 Morforloške karakteristike košarkaša2 Funkcionalne sposobnosti košarkaša3. Motoričke sposobnosti košarkaša4. Specifične tehničko-taktičke sposobnosti košarkaša5. Psihološko-sociološke karakteristike svih učesnika u košarciSamo na taj način, multilateralnim pristupom se može doći redukcije

grešaka, kao normalne pojave u selektivnom procesu u košarci. Istraživanja Delekstrata i saradnika (2008), koji su se bavili komparativnom analizom elitnih i neelitnih košarkaša uzimajući u obzir motoričke sposobnosti dala su zaključke da se vrhunski igrači razlikuju u eksplozivnoj snazi, agilnosti, izokinetičkoj snazi kolena i apsolutnoj snazi gornjeg dela tela. Faktori od kojih zavisi uspeh u košarci su pre svega vezani za anaerobnu snagu, a ne za kapacitet. Preporuka za trening je: posvetiti više pažnje aktivnostima maksimalnog intenziteta kratkog trajanja. Vrhunski igrači se funkcionalno odlikuju sledećim kvalitetima: akceleracija, eksplozivna snaga, agilnost i sve više aerobna izdržljivost. Konsekventno navedenim činjenicama, selekcija mora da uzme u obzir sledeće karakteristike košarkaša:

• Zdravstveni status: lična, porodična i sportska anamneza, EKG i UZ srca, TA leve i desne ruke, puls, tonzile, zubi, ravnoteža, koža.

73

• Laboratorijski nalaz krvne slike: RBC, HGB, HCT, MCV, MCH, RDW, PLT, MPV, PCT, PDW.

• Biohemijski monitoring: glukoza, holesterol, trigliceridi, urea, kreatinin, AST, ALT, proteini, gvožđe, t. bilirubin, d. bilirubin.

• Antropometrijske mere: telesna masa, telesna visina, sedeća visina, dužina ekstremiteta, dužina stopala, obimi grudnog koša i ekstremiteta, debljina kožnih nabora ili potkožno masno tkivo, koštani rasponi, raspon ruku i raspon šake (sa percentilima za usrast).

• Telesni sastav: sadržaj masti (BMI) procenat koštane i mišićne mase u ukupnoj telesnoj masi.

• Biološka starost: određivanje koštane starosti (Greulich-Pyle, Fels, Tanner).

• Funkcionalne sposobnosti: spirometrija u miru, ergospirometrijski test opterećenja (HR max i procena HR max, stres EKG, TA max, VO2 max, laktati u miru, posle 4m i 10m oporavka, maksimalni višestepeni 20-m shuttle run test. Brzinska izdržljivost: RAST - Running Anaerobic Sprint test.

• Mišićne karakteristike: tipiziranje mišićnih vlakana (biopsija vs. Bosco Ergojump), merenje poprečnog preseka mišića.

• Motoričke sposobnosti: gipkost (špaga levom i desnom nogom, duboki pretklon), brzina (10 m sprint, 10m sprint iz letećeg starta, 20m sprint), agilnost (T-test, napred trčanje 10m, nazad trčanje 10m, bočno trčanje 20m); Snaga: CMJ (skok iz polučučnja sa rukama na bokovima, skok sa polučučnjem sa rukama na bokovima, skok sa polučučnjem sa zamahom rukama, sedam uzastopnih skokova sa rukama na bokovima), skok u dalj iz mesta, skok u vis iz mesta, eksplozivna snaga jedne noge, 1RM bench press, dubok čučanj, potisak sa ramena u sedećem položaju, bacanje medicinske lopte od 2kg iz sedećeg položaja, repetitivna snaga abdominalne regije i donjeg dela leđa.

• Psihološke karakteristike: ACSI-Inventar psiholoških veština savladavanja stresa, TEOSQ-Upitnik task i ego orijentacije, generalno sampoštovanje GSE, inventar sportskog samopouzdanja (SCI), SCAT, CSAI-2 inventar stanja takmičarske anksioznosti, test F1 – brzina perceptivne identifikacije i diferencijacje, D-48, test matrica, Ravenove progresivne matrice u boji (RPM), test opeka.

• Situaciona uspešnost košarkaša; odbrana: kontrola pozicije odbrane i nivo pritiska u odbrani, nivo pomaganja, odbrana na igraču sa loptom i bez lopte, rotacija u odbrani, osvajanje lopti, skakačka uspešnost, odbrana od kontranapada, polivalentnost u odbrani; napad: kontrola lopte, sposobnost dodavanja, prodor sa loptom, iznuđivanje ličnih grešaka, kretanje bez lopte, sposobnost postavljanja blokada i otvaranja iz blokova, kvalitet igre u tranzicionom napadu, polivalentnost u napadu.


74


• Kompleksne sposobnosti: „talenat“ za učenje motoričkog i verbalnog materijala (talent to learning), radna etika, "basketball IQ", anticipacija, efikasnost u situacionim uslovima, sposobnost prepoznavanja situacija i donošenja odluka.

Da bi se na vreme utvrdili potencijali dece, koje kroz adekvatan trening treba dovesti na nivo egzaktnih sposobnosti za igranje vrhunske košarke, neophodno je, kao što je ranije pomenuto, na početku, ali i u narednim fazama treniranja, periodično sprovoditi testiranje košarkaša. Dakle, da bi se utvrdio njihov trenutni status, potencijal odabranih sposobnosti, efekti dotadašnjeg treninga i dobili pravci za dalje planiranje trenažne tehnologije, treba odabrati testove koji su relevantni za procenu stvarne vrednosti košakaša, na svim morfološkim i takmičarskim nivoima. Zbog toga, baterija testova mora da tretira: zdravstveni status, telesne veličine i kompoziciju tela, aerobnu sposobnost, anaerobnu moć i kapacitet, fleksibilnost, mišićne karakteristike, biohemijsko praćenje (Trunić & Mladenović, 2014c).

Antropometrijske mere i telesna struktura kao kriterijumi selekcije za košarku

Antropometrijske mere i telesna struktura koji moraju da budu kriterijumi selekcije su: telesna masa, telesna visina, sedeća visina, dužina ekstremiteta, obimi grudnog koša i ekstremiteta, debljina kožnih nabora ili potkožno masno tkivo, koštani rasponi, raspon ruku i raspon šake. Merenje telesne strukture podrazumeva: sadržaj masti, procente koštane i mišićne mase u ukupnoj telesnoj masi.

Određivanje biološke starosti - U procesu identifikacije talenata i treningu mlađih kategorija košarkaša veoma je bitno odrediti biološku starost dece, jer se deca, a naročito populacija visoke dece, koja je selektirana za košarku, pokazuju kao heterogena u odnosu na biološku starost. Pošto su trenažne grupe u košarci najčešće formirane od dece različite hronološke starosti (uobičajeno je da su u pitanju dvogodišta dece), a postoji razlika u biološkoj starosti, mogu se napraviti fatalne greške u proceni talenata i treningu. Iskustvo pokazuje da su vrhunski košarkaši u velikom broju biološki kasnili u odnosu na svoje hronološke grupe i da je selekcija akceleranata u ranoj fazi organizovanog treninga obično dovodila do grešaka u selekciji. Iz navedenih razloga, od fundamentalnog značaja je da se u toku selektivnih procesa na različitim nivoima, realizuje određivanje biološke starosti dece i mladih košarkaša. Metode koje se koriste su: određivanje koštane starosti (Greulich-Pyle, Fels, Tanner), određivanje polne zrelosti (Tanner, Ross & Marfell-Jones, Johnson et al.) i merenje biohemijskih markera (DHEAS). Kada se dobiju rezultati testiranja, mladi košarkaši se imperativno moraju svrstavati u grupe prema biološkoj, a ne hronološkoj starosti (Trunić & Mladenović, 2014a).

75

Funkcionalne sposobnosti kao kriterijum selekcije za košarku

Anaerobni kapacitet - Aktivnosti košarkaša za vreme trenažnih i takmičarskih aktivnosti su, pre svega, anaerobnog karaktera. Ranije je pomenuto, da su faktori koji razlikuju elitne košarkaše od manje uspešnih, determinisani anaerobnim kapacitetom. Jasno je da, testiranje anaerobnog kapaciteta dece i mladih košarkaša predstavlja jedan od bitnih kriterijuma identifikacije talenata i dopunske selekcije u kasnijim fazama treninga. Međutim, struktura kretanja i karakter aktivnosti za vreme igre, daju precizne informacije, koje komponente anaerobnog kapaciteta treba testirati, da bi se dobili pokazatelji koji su kompatibilni sa igrovnim aktivnostima. Naravno, polazak u dribling, prvi korak u napadu i odbrani i skočnost su uslovljeni brzinskim i eksplozivnim sposobnostima igrača i moraju se prioritetno tretirati u selektivnim i dijagnostičkim postupcima. Baterija testova u košarci treba da valorizuje sposobnosti: merenje brzine (5, 10, 20 m), agilnost (505 run, zig-zag), brzinsku izdržljivost (WAnT, RAST, 60-sec VJ), snagu (DJ, CMJ, VJ) i specifične testove sa loptom na košarkaškom terenu. Faktori uspešnosti u košarci iz prostora opštih motoričkih sposobnosti koje treba dijagnostikovati i pratiti su (Trunić, 2007): eksplozivna snaga donjih ekstremiteta (skok u dalj iz mesta, skok u vis iz mesta, eksplozivna snaga jedne noge, intermuskularni balans nogu: Counter Movement Jump Test), eksplozivna snaga ruku i ramenog pojasa (izolovano bacanje „teške lopte- medicinke“ od 2-5 kg), statička snaga (izdržaj u zgibu...), repetitivna snaga kroz snagu centralne regije tela /body core strengh/, (abdominalne regije i donjeg dela leđa, sklekovi...), brzina senzo-motorne reakcije na vizuelne ili auditivne signale, koordinacija; varijativno izvođenje tehničko-taktičkih elemenata u uslovima igre, koordinacija oko-ruka kod šutiranja i dodavanja, „timing“, anticipacija namera protivnika i saigrača, brza promena subjekata u perceptivnom polju, koordinacija promene stereotipa kretanja...), fleksibilnost; aktivna i pasivna, prevencija povreda (indirektne metode; duboki pretklon, Cureton itd., direktne metode; goniometar, FL-Photography…).

Aerobna izdržljivost - za procenu nivoa aerobne sposobnosti koriste se standardni testovi i metode koji mere maksimalnu potrošnju kiseonika (VO2 max), anaerobni prag (AnT, VT, OBLA), mehaničku efikasnost (ekonomičnost trčanja), kiseoničku kinetiku, spirometriju, multikomponentna testiranja i merenje srčane frekvencije i EKG-a. Testovi koji su aktuelni su: 20-m Multistage Fitness Test, zatim Shuttle-run Test, Beep Test (Leger & Lambert 1982). Maksimalni višestepeni 20-m shuttle run test opterećenja je jednostavan, kratak i moguće je testiranje više osoba istovremeno. Na taj način se vrši procena vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika (VO2 max), a aktivnost je identična takmičarskim okolnostima. Neophodna oprema je podloga od 20m (suva, ravna), stop-sat i audio zapis. Ispitanici prate signal sa audio trake (diska) i na pojavu signala dodiruju nogom označenu traku na 20m. Frekvencija signala i


76


brzina ispitanika raste 0.5 km/h svakih 2 minuta. Test se završava kada ispitanik nije u stanju da prati signal sa trake.

Mišićne karakteristike i biohemijski monitoring u selektivnom procesu u košarci

Mišićne karakteristike - Eksplozivne i brze kretnje, veoma zasićene vremenskom i prostornom komponentom ograničenja i reagovanja u uslovima tehničko-taktičkog nadmudrivanja, podrazumevaju precizno definisane mišićne karakteristike košarkaša (Bosco, 1997). Pošto je visok stepen genetske uslovljenosti mišićnih karakteistika, vrlo je bitno, na vreme i na adekvatan način izvršiti procenu potencijala dece. Procena i merenje mišićnih karakteristika se vrši kroz: tipiziranje mišićnih vlakana (biopsija vs. Bosco Ergojump), merenje poprečnog preseka mišića, merenje kapilarizacije mišića, analize enzima (i.e. PFK, heksokinaza, SDH) i merenje koncentracije supstrata (i.e. glikogen, laktati).

Biohemijski monitoring je namenjen dijagnostici fizioloških procesa u organizmu pre, za vreme i posle trenažnih i takmičarskih napora, kao i proceni metaboličkih karakteristika košarkaša (kao bitne komponente u procesu identifikacije talenata). Može li dete da podnese zahteve vrhunske košarke i može li njegov metabolizam da odgovori energetsko-motornim karakteristikama trenažnih i takmičarskih aktivnosti, saznajemo na bazi rezultata biohemijskog monitoringa, koji treba da obuhvati: merenje metabolita i substrata (laktati, slobodni AK, MK, glicerol, glukoza...), hormonalni status (kateholamini, kortizol, insulin, GH...), imunološke indikatore (imunoglobulini..), balans vode i elektrolita.

Psihološke karakteristike kao kriterijum selekcije za vrhunska košarkaška dostignuća

Procena psiholoških karakteristika dece u selektivnom procesu i košarkaša u kasnijim fazama karijere je faktor koji u velikoj meri određuje mogućnosti za postizanje uspeha u košarci. Kao i kod ranije navedenih sposobnosti, i kod psihološke dijagnostike je važno razumeti da se rezultati moraju koristiti u incijalnoj selekciji za identifikaciju talenata ali i u kasnijim fazama treninga, da bi se video uticaj (ne)adekvatnog treninga na razvoj ličnosti sportista. Današnja košarka je dovedena na visok nivo interesa iz različitih oblasti, postoji ogroman broj komercijalnih takmičenja i izazova koje košarka nudi, pa je jasno da samo osobe sa adekvatnim psihološko- sociološkim karakteristikama, mogu da budu uspešne. Faktori uspešnosti u košarci iz prostora psiholoških sposobnosti su: visok nivo emocionalne stabilnosti, ponašanje bez neurotičnih karakteristika, tendencija za dominacijom, sposobnost frustracione tolerancije,

77

nizak nivo takmičarske anksioznosti, naglašen motiv sportskog postignuća, sposobnost kontrolisane agresivnosti, visok nivo kristalizovane inteligencije, razvijene perceptivne sposobnosti, jak ego, visok nivo samopouzdanja, naglašen motivacioni faktor, sposobnost socijalizacije i saradnje u timu (Mladenović, 2011). Testovi koji se mogu koristiti za dijagnostiku psiholočko-socioloških karakteristika su: test opštih intelektualnih sposobnosti D-48, test opštih intelektualnih sposobnosti – test matrica, Ravenove progresivne matrice u boji – RPM, test perceptivnih sposobnosti – test opeka, SCAT i STAI testovi za procenu osobine i stanja anksioznosti itd. (Mladenović & Trunić, 2014c).

Specifične košarkaške sposobnosti kao kriterijum za vrhunsku košarku

Procena specifičnih košarkaških sposobnosti - procena stvarnog potencijala i kvaliteta košarkaša obuhvata i utvrđivanje stepena usvojenosti tehničko-taktičkih elemenata napada i odbrane i mogućnost njihove primene u situacionim uslovima. Naravno, procena košarkaškog znanja ne može da se vrši u inicijalnoj fazi bavljenja košarkom, zbog nedovoljne obučenosti dece, ali u kasnijim fazama, postaje jedan od dominantnh kriterijuma selekcije na klupskom i reprezentativnom nivou (Trunić, 2007). U inicijalnom testiranju bi trebalo vršiti procenu brzine usvajanja i preciznosti imitacije demonstriranih tehničko-taktičkih elemenata, što je indirektno pokazatelj inteligencije i koordinacionih sposobnosti dece. U kasnijim selektivnim procesima (12, 14, 16, 18 godina) stepen usvojenosti specifične košarkaške motorike postaje ključni kriterijum za izbor igrača po pozicijama i ulogama u timu. Specifične košarkaške sposobnosti koje treba valorizovati kroz selektivni i trenažni proces se mogu podeliti na (Trunić, 2014.):

• Odbrambene sposobnosti i veštine (paralelni i dijagonalni košarkaški stav i kretanje, odbrana na igraču sa loptom, odbrana od driblinga i prodora, odbrana na igraču bez lopte odbrana od kontranapada, odbrana na niskom postu, odbrana od blokada na igraču sa loptom ili bez lopte, odbrana na strani lopte i strani pomoći, zagrađivanje koša…)

• Napadačke sposobnosti i veštine (kontola lopte, dribling, dodavanje i hvatanje, pivotiranje, kretanje bez lopte, demarkiranje, različite vrste šutiranja, rešavanje hendikep situacija, korišćenje blokada, skok u napadu, individualna, grupna i kolektivna taktika).

Procena kompleksnih sposobnosti košarkaša podrazumeva primenu sintetičkog principa na svim navedenim kriterijumima. Kada se izvrši evaluacija navedenih sposobnosti iz svih antropoloških prostora koji su opisani ranije, potrebno je pristupiti sintezi dobijenih rezultata. Jasno je, da se ne može sa sigurnošću utvrditi koji su kriterijumi za selekciju važniji od drugih, ali je sigurno da veći fundus informacija i znanja u velikoj meri redukuje verovatnoću greške u proceni talenta i izboru igrača u kasnijim selektivnim procesima.


78


Da bi dobijene informacije mogle biti iskorišćene na pravi način, potrebno je da eksperti iz svih oblasti donesu zaključke, odnosno da informacije iz svih relevantnih polja, budu na pravi način obrađene, pre donošenja odluke o izboru dece. Posmatrajući iz te perspektive, dolazi se do zaključka da je potrebno definisati kompleksne sposobnosti (koje predstavljaju sintezu i odgovarajuće odnose pojedinih antropoloških polja), koje na sadržajniji način tretiraju pojam talenta. Maksimalna dostignuća u košarci ne postižu igrači koji imaju maksimalne vrednosti svih tretiranih varijabli, već igrači koji imaju uravnotežene odnose i odogovarajuću korelaciju između sposobnosti iz svih navedenih oblasti. Odluke koje se donose u tim situacijama moraju biti proizvood saradnje i dogovora eksperata iz svih oblasti i trenera (kompetentnih i iskusnih). Na taj način se realno procenjuje aktuelno stanje selektirane dece i daju precizne napomene za planiranje i programiranje trenažnog procesa na svim uzrasnim i takmičarskim nivoima. Predlog definisanja kompleksnih sposobnosti bi mogao da sadrži sledeće elemente (Trunic & Mladenović, 2014a):

• „Talenat“ za učenje motoričkog i verbalnog materijala (telent to learning)

• Radnu etiku• Košarkašku inteligenciju (basketball IQ)• Sposobnost anticipacije• Tehničko-taktičke sposobnosti za svih pet pozicija u timu (1-5)• Uticaj kondicionih sposobnosti na košarkaške veštine• Efikasnost u situacionim uslovima• Sposobnost prepoznavanja situacija i donošenja odluka• Poznavanje vlastitih vrlina i mana• Brzinu taktičkog mišljenja

ZAKLJUČAK

Analizirajući prikazane kriterijume i tendencije razvoja košarke, jasno je da će uspešni košarkaši u budućnosti biti polivalentni igrači sa razvijenim sposobnostima za koje su genetski predisponirani iz svih antropoloških prostora. Strategija stvaranja vrhunskih košarkaša u budućnosti mora da se bazira na: proučavanju i analizi strukture takmičarske i trenažne aktivnosti u košarci, stvaranju strateški orijentisanog profila uspešnog košarkaša u budućnosti i pronalaženju načina za njegovo kvalitativno usavršavanje, dijagnostici individualnih inicijalnih i potencijalnih karakteristika i sposobnosti budućih uspešnih košarkaša, komparaciji individualnih karakteristika izabrane dece sa karakteristikama aktuelnog profila, kreiranju strategije treninga sa ciljevima, zadacima, periodizacijom i neophodnim materijalno-tehničkim uslovima za realizaciju, operativnom programiranju

79

treninga sa izborom sredstava, metoda i opterećenja u okviru dugoročnog, srednjoročnog i kratkoročnog planiranja, transverzalnoj i longitudinalnoj kontroli trenažnih efekata i eventualnoj korekciji trenažnog procesa.

Sumirajući rezultate istraživanja selektivnog procesa u košarci iz svih relevantnih antropoloških prostora jasno je da će uspešni košarkaši u budućnosti biti polivalentni igrači. Početak laboratorijske selekcije za bavljenje vrhunskom košarkom se preporučuje sa decom od sedam godina. To su deca koja su po prvi put društveno i na višem nivou organizovana. Ona su postigla određenu psihofizičku zrelost, koja omogućava početak obučavanja i komuniciranja na višem nivou. Nadarena deca obično brže sazrevaju i razvijaju se i to češće psihološki nego telesno. Drugi, veoma bitan razlog za početak trenažnog procesa u košarci u uzrastu od 7-8 godina je, što deca pre tog perioda nemaju razvijenu sposobnost za pravilnu procenu karakteristika (brzine, visinske i dubinske orijentacije u prostoru) leta predmeta koji dolaze u sagitalnoj ravni (lopta). Treba imati na umu činjenicu da kod talentovane dece proces obuke traje duže zbog potrebe da se bazična košarkaška motorika usavrši na što višem nivou (Trunić & Mladenović, 2014b).

Navedeni pristup procesu identifikacije talenata u košarci bi mogao da nađe praktičnu primenu u sledećim segmentima košarkaške trenažne tehnologije i menadžmenta:

• usmeravanju mladih igrača (naročito u fazi specijalizacije) na pojedine primarne i sekundarne pozicije i uloge u igri, proveravanjem trenutne uspešnosti igranja na određenim pozicijama,

• selekciji igrača unutar određenih pozicija u timu,• praćenju stanja situacione efikasnosti po pozicijama u timu,• praćenju i kontroli trenažnih efekata,• izboru individualne i timske igre u okviru dispozicija ekipe,• oblikovanju slike o igraču i njegovim posebnim kvalitetima,• izboru trenažnih programa koji omogućavaju usavršavanje jakih i

korigovanje slabih strana igre,• upoređivanju igrača po pozicijama u igri unutar vlastite ekipe

i u odnosu na igrače na istim pozicijama u drugim ekipama (pod uslovom da su im uloge precizno definisane),

• upoređivanju promena situacione efikasnosti pojedinog igrača u različitim fazama njegove karijere,

• motivisanju igrača na samoprocenu u trenažnim i takmičarskim aktivnostima,

• stvaranju novih ideja u proceni predispozicija dece za bavljenje košarkom,

• analizi menadžmentskog upravljanja košarkaškim timom sa aspekata takmičarske uspešnosti,


80


• nalaženju ekonomski opravdanog načina za rukovođenje košarkaškim klubom,

• distribuciji košarkaša kao produkata uspešne prognostike u kvalitetnije i ekonomski moćnije klubove i države, uz odgovarajuću finansijsku nadoknadu.

Prognostika i strategija stvaranja vrhunskih košarkaša u budućnosti mora da ima polaznu osnovu u laboratorijskoj selekciji i da se bazira na racionalizaciji i optimalizaciji trenažne tehnologije, konstruisane i sprovedene od strane trenera-eksperata. Navedeni pristup se imperativno zasniva na specifičnom kondicioniranju, koje će doprineti visokom nivou tehničko-taktičkog ispoljavanja, sa naglašenom kreativnošću igrača u svrsi zadatog cilja, a kao sintezu maksimalno razvijenih dispozicija iz svih antropoloških prostora. Osnovni postulati treninga za vrhunska košarkaška dostignuća, bi trebalo da budu: deca-košarkaši bi trebalo da “uče igru” a ne poslove na pozicijama koje igraju; ne dozvoliti “ranu specijalizaciju”; selektirati i trenirati decu koja imaju genetske predispozicije za bavljenje košarkom, kontinuirano vršiti optimalizaciju trenažnih i takmičarskih opterećenja, poštovati morfoško-funkcionalne, motoričke i psihološke periode sazrevanja u svim uzrasnim kategorijama, trenirati košarkaše u situacionim uslovima, dozvoliti deci “čaroliju igre” iz motivacionih, vaspitnih i inovativnih razloga.

Bez obzira na buduće kriterijume u proceni uspešnosti igrača i ekipa u košarci, suštinsku distancu će uvek praviti «specifične razlike» između igrača i timova, koje će biti određene nijansama u igri i ponašanju, dostupnim samo očima retkih. Visok nivo svih, za košarku bitnih sposobnosti, ali pre svega, sklad različitih kvalitativno izraženih karakteristika, osobina, znanja i veština, čini vrhunske igrače i timove dominantnima. Zadatak svih koji su uključeni u identifikaciju talenata i selekciju je upravo u pronalaženju inovativnih metoda u svim segmentima košarke, a naročito u prognostici kao «kolevci» za košarkaše u budućnosti

81

LITЕRATURA

1. Bosco, C. (1997). La forza muscolare, aspetti fisiologici ed applicazioni pratiche. Roma: Societa stampa sportiva.

2. Malina, R.M., Bouchard, C., Bar-Orr, O. (2004). Growth, maturation, and Physical activity. Champain, IL: Human Kinetics.

3. Mladenović, M. (2011). Personality traits and achievement motivation in football and basketball players of the cadet age. Sport – Science & Practice, 2(3), 5-17.

4. Mladenovic, M. & Trunic, N. (2014a). Analiza natjecateljske anksioznosti Srpske kadetske košarkaške reprezentacije (U-16) na EYOF turniru 2009. godine. In Jukić, I., Gregov, C., Šolaj, S., Milanović, L., & Wertheimer, V. (Eds). Kondicijska priprema sportaša, 12. Godišnja međunarodna konferencija. Sveučilište u Zagrebu: Kineziološki fakultet, Udruga kondicijskih trenera Hrvatske. 21-22. Veljača. Pp. 487-490.

5. Mladenovic, M. & Trunic, N. (2014b). Competitive anxiety and self-confidence of Serbian basketball U16 players at EYOF 2009. Book of Abstracts. XX Congresso Nacionale AIPS, “Tradizione e innovazione: sfide per la psicologia dello sport e dell’esercizio”, 23-25 Maggio, Rovereto (TN), Italy. P.52.

6. Mladenović, M. & Trunić, N. (2014c). Mogućnost primene metoda asocijacije boja u sportskoj psihologiji. 6th International scientific congress – Antropological aspects of sport, physical education and recreation. Zbornik radova. Banja Luka: 6-7 Nov.

7. Trninić, S. (2006). Selekcija, priprema i vođenje košarkaša i momčadi. Zagreb: Vikta-Marko. d.o.o.

8. Trunić, N. (2006). Prognostika i strategija stvaranja vrhunskih košarkaša.(Doktorski rad). Beograd: Fakultet za menadžment u sportu Univerziteta «Braća Karić»

9. Trunić, N. (2007). Trening mladih košarkaša različitih uzrasnih kategorija. Beograd: Visoka škola za sport.

10. Trunić, N. & Mladenović, M. (2014a). Osnovni principi planiranja i programiranja kondicione, tehničko-taktičke i psihološke pripreme košarkaša U16 u makrociklusu treninga. X međunarodna naučna konferencija “Izazovi savremenog menadžmenta u sportu”, 30. maj, Beograd: Fakultet za menadžment u sportu Alfa Univerziteta.

11. Trunic, N. & Mladenovic, M. (2014b). Prepoznavanje talenata i selekcijski proces za vrhunska košarkaška postignuća. In Jukić, I., Gregov, C., Šolaj, S., Milanović, L., & Wertheimer, V. (Eds). Kondicijska priprema sportaša, 12. Godišnja međunarodna konferencija. Sveučilište u Zagrebu: Kineziološki fakultet, Udruga kondicijskih trenera Hrvatske. 21-22. Veljača. Pp. 140-143.


83


Stručni članak

ISTOČNJAČKI MISTICIZAM U DŽUDOU, KARATEU I AIKIDOU

UDK 796.853:225-587

Nikola Mijatov1

Trener borilačkih sportova Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Master istoričar – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Japanske borilačke veštine stekle su značajnu popularnost i proširile se svuda po svetu. Omiljena su rekreacija, ali i profesija milionima vežbača. Međutim, upravo te veštine, u radu razmatrane – džudo, karate i aikido, u sebi nose tradiciju i kulturu tog podneblja. Ključno je pitanje jesu li one oslobođene svoje mistične, uistinu religijske prošlosti i same drevne prakse, u vidu filozofije, ali i metoda treninga. Rad kritički sagledava ideje osnivača navedenih veština: Džigoro Kana, Ginčin Funakošia i Moriheia Uešibe i analizira u kolikoj meri su same njihove ideje i ciljevi veštine opterećeni istočnjačkim misticizmom, pre svega u vidu Zen Budizma i Šintoizma. Osim toga analizirana je i literatura istaknutih domaćih majstora veština ne bi li se sagledalo da li se od prakse osnivača odustalo ili verno nastavilo. Džudo se pokazao u potpunosti sekularan dok je sa karateom i aikidom situacija kompleksnija. Funokoši je zagovarao upravo moderne metode treninga, put koji je praktikovan od većine majstora te veštine, dok su se pojedini vraćali na stariju praksu: mistične, iracionalne pristupe veštini, ali i svakodnevnom treningu. S druge strane, u svojoj suštini, aikido predstavlja religiju a sam Uešiba njenog proroka. Čitava veština podređena je konačnom, u potpunosti religijskom cilju. Ipak sagledavanjem domaćih autora, uviđa se da se od navedene prakse odustalo, tj. orijentisanost je dominantna na praktični deo aikidoa kao veštine. Ipak, moguće je naći i domaće autore koji verno prate put Uešibe i njegovu filozofiju u potpunosti prihvataju. Rad nastoji da ukaže na značaj ovog problema, koji ne samo da zadire u filozofije ovih veština, pre svega u vidu definisanja “krajnjeg cilja” same veštine, već svoj uticaj proteže i na metode treninga. Za svakoga vežbača značajno je da zna da li njegov trener, ili “sensei”,

1 [email protected]

84


veštini prilazi i nastoji da je propagira kao vid rekreacije, sa modernim metodama treninga ili preovladava mistični pristup treningu sa religijskim primesama.

Ključnе rеči: džudo, karate, aikido, borilačke veštine, misticizam

UVОD

Vukući svoje korene iz dalekog Japana, borilačke veštine i sportovi džudo, karate i aikido u svoju bit imaju utkanu tradiciju, filozofiju, ali i religiju toga podneblja. Zen Budizam i Šintoizam, kao tradicionalne japanske religije prožimale su čitavo društvo, te su i svoj trag ostavile na borilačke veštine. Sve navedene veštine u samom nazivu imaju “Do” čime se ukazuje na suštinu veštine, koja nije u fizičkom vežbanju ili praktičnoj primeni, već je ono samo sredstvo zarad višeg filozofskog cilja (De Majo, 2010, str. 83). Sportski aspekti džudoa i karatea u radu biće zanemareni, s obzirom da ovom problematikom nisu opterećeni. Budući da su se upravo ove veštine raširile po čitavom svetu i da ih praktikuju milione vežbača, pitanje odnosa filozofije ovih veština prema religioznosti svakako je značajno. U Srbiji se, prema popisu iz 2011. godine, 6 779 319 (94,32%) građana izjasnilo kao vernici neke od tradicionalnih monoteističkih religija. Sa druge strane kao agnostici i ateisti izjasnilo se 84 063 (1,16%) građana (Republika Srbija, Republički zavod za statistiku: Popis 2011. godine). Takođe, navedene borilačke veštine u Srbiji su itekako zastupljene čime ova tema dobija na aktuelnosti. Za pojedinca koji se bavi veštinom, bilo vernik ili ateista, odnos te veštine prema religioznosti svakako je značajan. Suprotna pozicija, tj. pozicija hrišćanstva i njegovog odnosa prema sportu uopšte, bila je predmet ranijih istraživanja (Radoš, 2010).

U biti, svaki praktikant borilačkih veština sam bira nivo posvećenosti ovoj veštini (kao i religiji), ali je i dužan da zna da li se sama veština u svojoj krajnosti kosi sa njegovim eventualnim religijskim ubeđenjima. Naročita odgovornost leži na trenerima ovih veština koji bi ovaj aspekt filozofije svojih odabranih veština svakako morali znati, ali i svoje vežbače sa njima (ukoliko postoji potreba, tj. religijska određenost samog vežbača) upoznati.

METOD

Džudo, karate i aikido deca su svoga vremena, doba dubokih društvenih promena. Svaka od ovih veština formirana je dominantno od strane svoga osnivača koji je svoje ideje utkao u samu veštinu, ali i njenu filozofiju. Džigoro Kano, Ginčin Funakoši i Morihei Uešiba bili su ličnosti koji su osnovali, idejno i praktično formirali kao i propagirali svoje veštine svuda po svetu.

85

Sagledavanjem njihovih ideja, na samom “izvoru”, tj. njihovim pisanim tragovima, odnos prema religiji može se ocrtati. Budući da su osnivači, tada modernih veština, samo pitanje prekida ili ne sa dotadašnjom tradicijom borilačkih veština bilo je prisutno. Zen Budizam uz Šintoizam prožimao je, kako ideje ranijih borilačkih veština, tako i svakodnevnu vežbačku praksu. Osnovno je pitanje primesa istočnjačkog misticizma u samoj veštini. Ne samo da filozofija veštine može biti obojena religioznim konotacijama već i konkretni, praktični metodi treninga. U radu će biti analizirani stavovi osnivača upravo prema krajnjem cilju veštine, ali i metodama treninga.

Srećom, osnivači su za sobom ostavili značajna pisana dela, dostupna široj publici. Pored praktičnih saveta za vežbanje ovih veština njihova dela obiluju filozofskim stavovima u vidu uputstava za praktikovanje džudoa, karatea i aikidoa van sale, u svakodnevnom životu. Takođe, sagledaće se i odnos istaknutijih majstora ovih veština u njihovim pisanim delima. S obzirom da religija i religioznost pojedinca takođe određuju svakodnevni život (u zavisnosti od nivoa posvećenosti) međusobna interakcija stavova osnivača ovih veština, a time i samih veština, i religije je neizbežna. Cilj rada je upravo da analiziranjem tih stavova ocrta odnos filozofije ovih veština i religija i ukaže na značaj te aktuelne problematike.

Od svoga nastanka navedene veštine prošle su niz transformacija i prilagođavanja. Slika ne bi bila potpuna kada bi se stalo isključivo na mislima njihovih osnivača. Stoga će potonja literatura biti konsultovana, naročito od strane domaćih autora, ne bi li se sagledali eventualni tragovi religioznosti u prakikovanju veštine. Iako tema naizgled deluje apstraktno konkretni metodi trenažnog procesa trpe. U praksi je pitanje podvrgavanja zakonitostima trenažnog procesa ili “vera” u iracionalno, mistično učenje pređašnjih majstora veštine i beskritično prihvatanje njihove metode.

REZULTATI

Džudo

Nastavši 1882. godine, u jeku Meidži reforme, od strane doktora ekonomskih nauka i rektora Univerziteta, Džigoro Kana, u sebi džudo upravo nosi ove karakteristike. Sama reforma nastojala je da japansko društvo transformiše ne bi li uhvatila svetski tok i postala moderna država (Stojanović, 2015, str 57). Daleko od mističnog “senseia”, Kano je bio pragmatični intelektualac koji je nastojao da prilagodi džiu džicu (tačnije džu džucu) modernom vremenu, upravo u duhu sveprisutne reforme japanskog društva.

N. Mijatov: ISTOČNJAČKI MISTICIZAM U DŽUDOU, KARATEU I AIKIDOU

86


Veština samoodbrane, koja je za cilj imala savlađivanje protivnika po svaku cenu, pretila je izumiranjem usled nepronalaženja svoga mesta u nastajućem modernom japanskom društvu. Kano, kao priznati majstor džiu džice, preuzima zadatak da je transformiše u modernu veštinu ne samo za Japan, već za čitav svet. Tada osniva Kodokan i džudo započinjen svoj put kao prva moderna borilačka veština Japana (De Majo, 2010, str. 96). Sama džiu džica, što i sam naziv (“jutsu” – prilagodljivo) govori, bila je orijentisana na praktičnu primenu. Tehnike su bile realne, upotrebljive s ciljem samoodbrane ili pak napada. Konsekventno, sama džiu džica bila je praktično oslobođena dublje filozofije ili religijskih primesa.

Sveprožimajućeg duha borilačkih veština Kano se nije odrekao: “Džudo nije samo borilačka veština već i način ponašanja… Pogrešno je misliti kako se džudo završava u sali za vežbanje”. Kao konačni cilj veštine formirao je princip maskimalne efikanosti, princip koji bi prožimao svakodnevni život. Kako sam Kano navodi: “Može se reći da je džudo “učenje načina”, i njegova primena je učenje najboljeg načina da se dostigne bilo koja vrsta uspeha”. (Kano, 2007, str. 73, 110).

Međutim, ima li tragova Zen Budizma ili Šintoizna u filozofiji džudoa? Religioznost i misticizam u pokretima borilačkih veština Kano je zanemarivao. Bivajući i sam naučnik fokusirao se na konkretne, empirijski dokazive vežbe s ciljem fizičkog razvoja vežbača. U sklopu svog korpusa tehnika džudo poseduje i kate, koje pripadaju umetničkom aspektu Zen Budizma. S druge strane, džudo kate Kano je osmislio pre svega kao vid vežbe, vid usavršavanja tehnike i fizičkog vežbanja, naročito radi starijih vežbača. Mističnu i religioznu pozadinu kata, Kano je odbacio i formirao ih kao isključivo metod usavršavanja veštine, tj. metod treninga ipak zadržavajući estetski element (Kano, 2007, str. 32, 126).

Konačno, Kano je tokom svojih čestih putovanja imao prilike da upozna različite religije, ali i vodeće predstavnike istih. Njih i njihova učenja smatra svojim saradnicima u borbi za bolji svet. Kano navodi: “Tako, kroz džudo učimo princip koji može da se iznosi i primeni poput najviših principa budizma i hrišćanstva i iscrpnih filozofskih učenja – princip koji je, poput drugih velikih filosofija i religija, primenjiv” (Kano, 2007, str. 78-79).

Danas, džudo u svojoj suštini nije značajno odstupio od ideja svoga osnivača. Naročito razvoj istog u vidu sporta uticao je na definitivno razilaženje sa „mističnom“ prošlošću i usvajanje modernih metoda treninga, ali i filozofije koja je od džudoa načinila uistinu svetski fenomen. U kasnijim delima istaknutih majstora veštine, tragova religioznosti praktično nema. Najpopularniji priručnik Kazuza Kuda (1969) u potpunosti je okrenut ka praksi. Isti pristup karakteriše i dela domaćih istaknutih autora, poput Dragića (1980; n.d.), Mandića (1996) i Ćirkovića (1991).

87

Karate

Drevnu okinavljanksu borilačku veštinu „prazne ruke“, Ginčin Funakoši je sistematizovao i raširio najpre po Japanu, a potom i po svetu. Čitav svoj život posvetio je njenom izučavanju, ali i propagiranju. Sam karate, pre Funakošia, predstavljao je segment umetnosti Zen budizma (De Majo, 2010, str. 47). Zahvaljujući Funakošiju nastala je moderna borilačka veština, kasnije i sport. Upravo da bi to postala bio je potreban radikalni prekid sa pređašnjim misticizmom i religijskom praksom.

Rođen u godini, prekretnici japanske istorije – 1868, godini početka Meidži reforme i sam život Funakošia bio je prekid sa tradicijom. Samurajski perčin, simbol muškosti, tradicije i društvenog staleža, odsekao je, svestan novog doba. Očevu primedbu „Šta si to uradio od sebe? Ti, sin jednog samuraja!“ prećutao je i hrabro zakoračio u novo doba, doba modernog Japana, u kome je nastojao da karateu nađe mesto (Funakoši, 1988, str 18).

Racionalni i naučni pogled na karate karakterisao je Funakošia. Pređašnje legende, gotovo mitove, o podvizima karate majstora kritički je sagledavao. Učenicima je poručivao: „Da nema živog čoveka koji može da koliko god da vežba i trenira, da prevaziđe prirodne granice ljudskih moći“ (Funakoši, 1988, str 20). Za istočnjački misticizam u Funakošijevom karateu jednostavno nije bilo mesta, podređivao ga je zakonima trenažnog procesa: „Istina je da karate majstor ima moć da razbije debelu dasku ili nekoliko naslaga crepova jednim udarcem ruke, ali uveravam čitaoca da je svako sposoban da izvede istu stvar nakon što se podvrgnuo dovoljnom broju treninga. Ne postoji ništa natprirodno u takvom postignuću“ (Funakoši, 1988, str 21).

Sam naziv „Šotokan“ takođe je bez religijske, ili pak mistične pozadine. Ljubitelj borovih šuma, koje su okruživale njegov rodni grad Šuri, Funakoši je uživao u melodijama koje bi proizvodio vetar u dodiru sa njima. Šuštanje tih borova za njega je bilo poput „nebeske muzike“. Sama reč „šoto“ na japanskom znači upravo talasanje borovine, ali je i bez „nekog velikog simboličkog značaja“(Funakoši, 1988, str 76).

Iako je poštovao budističke običaje sam Funakoši duboko je prihvatio Meidži reformu i do kraja života ostao privrženi patriota i poštovalac japanskog cara. Budući da je sama reforma podrazumevala i sekularizaciju društva, Finakoši je i taj aspekt prihvatio. U karateu je prepoznao značaj fizičkog vežbanja, oplemenjivanja pojedinca, a kao krajnji cilj borilačkih veština video je upravo aspekt samoodbrane i mogućnost pojedinca da se zaštiti u trenucima opasnosti. Stoga, ne čudi da je u moru majstora borilačkih veština, tada već vremešni Džigoro Kano prepoznao Funakošija kao značajnog i pozvao ga u Kodokan radi demonstracije veštine, imajući u vidu slične stavove. (Funakoši, 1988, str 27, 63, 65, 66, 86).


88


Međutim, karate je svakako poznat po svojim brojnim katama, upornim vežbanjem dovedenim do savršenstva. Ima li u njima tragova religijskih obreda? Sam Funakoši je kate posmatrao kao deo treninga, kako fizičkog tako i mentalnog, i praktikovao ih je bez religijskih primesa (Funakoši, 1988, str 91, 92).

Funakošijevi učenici verno su nastavili put svoga osnivača i sam karate raširili svuda po svetu čineći od njega jednu od najpopularnijih borilačkih veština i sportova. Naučni pogled na veštinu karakteriše i istaknute domaće majstore. Strogo negiranje misticizma, uz njega i religijskih primesa, karakteriše dela Mudrića (1987), braće Jorge i Đurića (1985) kao i Jovanovića (1992). Ipak, tragove iracionalnog, odstupanja od Funakošijevih metoda, možemo naći u delima Gigova i Janjića: „U karate-tehnici pojedinac je uvek individualac, oči u oči sa samim sobom, težeći indentitetu sa onim što stvarno jeste... Tu se podrazumeva oslobođenje od nacionalne, verske, profesionalne, statusne, biološke... pripadnosti, do stanja „čistog uma“...U datom slučaju, karate-tehnika predstavlja metod“ (Gigov & Janjić, 1984a, str. 12). Kao i: „Suština čovekova je meditativna i vraćanje na svoju prvobitnu, neiskaljenu suštinu je jedan od ciljeva karatea” (Gigov & Janjić, 1984b, str. 45).

Aikido

Deleći isti koren sa džudoom, a formirajući se u godinama kada i Funakošijev karate, aikido karakterišu, u domenu religioznosti, značajne razlike. Praktikujući nekoliko stilova džiu džice, među njima i brutalni stil Sokaku Takede, osnivač aikidoa Morihei Uešiba odlučuje se na put fomiranja radikalno drugačije borilačke veštine.

Sam nastanak aikidoa (tj. „Umeća mira“) obavijen je velom mistike. Uešiba svedoči o tom momentu: „Odjednom je zemlja počela da se trese. Zlatna para se uzdizala iz zemlje, obavijajući me. Osetio sam da sam preobražen u nekakav zlatni lik, a telo mi je bilo lagano poput pera. Mogao sam da razumem govor ptica. U trenu sam razumeo prirodu kreacije: Put ratnika je da manifestuje božansku ljubav, duh koji obuhvata i hrani sve postojeće.“ Poreklo veštine video je u „Božanskoj formi i Božanskom Srcu egzistencije” i „božanskom delu Odoa“ (Uješiba, 2008a, str. 18, 54; Uešiba, 2008b, str. 29, 57). Šintoizma i Budizma Uešiba se nije odrekao, već ga je na specifičan način inkorporirao u sam Aikido.

Svoj život Uešiba je posvetio Putu ratnika (Budou), transformišući ga u aikido, jedinstvenu borilačku veštinu. Međutim Uešiba u aikidou, ili „Umeću mira“, nije video samo borilačku veštinu, niti čak način života, već specifičan (uistinu religijski) put ka boljem svetu („nastupajućem dobu“) – ostvarivanju carstva nebeskog na samoj Zemlji, time negirajući hebrejsko, hrišćansko i islamsko učenje a paradoksalno podudarajući se sa učenjima komunističkih

89

revolucionara. Na pitanje novinara da li je aikido put do svetskog mira, odgovorio je: „Konačni cilj aikija je stvaranje Neba na zemlji“ (Uešiba, 2008b, str. 144). Ulogu senseia je prevazišao dodeljujući sebi ulogu „Proroka“ (Uješiba, 2008a, str. 25). Borilačku veštinu je video kao put ka „pročišćenju“, koje samo delo „božansko Odoa“(Uešiba, 2008b, str 94).

Sistematizujući brutalne tehnike džiu džice Uešiba je osmislio novu veštinu, čije su same tehnike milosrdne i fokusirane na onesposobljavanje napadača na takav način da sam napadač ostane nepovređen, ali savladan. Takođe, aikido karakteriše odsustvo kata, o čemu sam osnivač navodi: „U aikidou ne postoje forme. A pošto ih nema, aikido je, stoga, studija duše“ (Uješiba, 2008a, str. 45).

Međutim, ima li u svakodnevnom vežbanju Aikidoa tragova Uešibinog „proročkog plana“? Na samom treningu vežbači meditiraju u tzv. poziciji seiza da bi se potom samom osnivaču klanjali, tj. njegovoj slici koja se u aikido salama obavezno nalazi. Samu salu, ili dođu, osnivač je prepoznavao kao mesto za „pročišćenje“ koje vodi ostvarenju „principa Univerzuma“ (Uešiba, 2008b, str. 91). Uešiba je bio direktan: „Praktikovanje „Umeća mira“ je čin vere“, „Umeće mira je oblik vere koja proizvodi svetlost i toplotu“. Same tehnike samoodbrane Uešiba je video kao manifestacije „milosrdnih dela“ boginje samilosti Kanoni (Uešiba, 2008a, str. 43, 56, 105). Značaj svakodnevnog vežbanja Uešiba nije video u pukom usavršavanju tehnike, fizičkom vežbanju ili sl., već da „... treba da nastavimo na stazi božanskog dela Odoa, zarad celog sveta i univerzuma. Aikido je božansko delo Odoa, tačnije, božansko delo Izanagi, Izanami i Takami musubia“. Kao saveznika u vežbanju prepoznavao je i Zen meditaciju. Sam cilj prepoznao je u „ujedinjenju Božanstva i čoveka, istih po kvalitetu“ (Uešiba, 2008b, str. 47, 91, 104).

Na ostale religije Uešiba nije mogao biti imun, morao se dotaći njihove filozofije: „Ne možemo se više oslanjati na spoljašnja učenja Bude, Konfučija ili Hrista. Doba organizovane religije koja kontroliše svaki aspekt čovekovog života je prošlo. Nijedna religija pojedinačno nema sve odgovore. Nije dovoljno graditi crkve i hramove. Postanite živi lik Bude. Mi svi treba da se preobrazimo u boginje milosrđa ili pobedonosne Bude“ (Uešiba, 2008a, str. 105). Otišao je i korak dalje, nastojao je da tumači religije kroz vežbanje veštine: „Pet velikih religija, uključujući i hrišćanstvo, imaju za cilj ljubav koja je moto u vežbanju“ (Uešiba, 2008b, str. 91).

Ideje, uz njih i krajnji cilj, aikidoa nisu napušteni smrću Uešibe 1969. godine. Njegov sin Kisomaru Uešiba nastavlja da širi aikido po zamislima svoga oca. Uz njega, verni idejama osnivača ostaju čuveni učenici, zaslužni za širenje aikidoa svetom, Hiroši Tada i Tadaši Abe (De Majo, 2010, str. 90, 91).

Međutim, kakva je situacija danas, pre svega u Srbiji? U delima istaknutih majstora ističu se ona orijentisana isključivo na praktični aspekt aikidoa, dela bez religijskih primesa (Stanojević, 1985; Jovandić, 2000). Ipak,


90


moguće je i naići na dela koja verno prenose i interpretiraju misli Uešibe, npr: “Kada čovek ujedini svoje telo i svest, i uskladi ih sa duhom Univerzuma dostiže se vrhunski aikido” (Šturanović & Dimitrijević, 1994, str. 18).

DISKUSIJA

Sagledavanjem ideja osnivača, kao i prakse potonjih majstora, džudo i karate mogu se okarakterisati kao sekularni. Savremenost metoda treninga bila je njihova karakteristika od samoga nastaka. Čak i u samoj filozofskoj krajnosti veštine, njeni postulati ne zadiru u eventualna religijska ubeđenja vežbača.

Međutim usled svoje “mistične” prošlosti, pojedini majstori karatea načinili su “korak nazad” (u odnosu na ideje Funakošija) i vratili se ranijoj praksi veštine. Ipak, navedeno je marginalna pojava usled razvoja karatea i na sportskom polju gde se svaka metoda treninga podvrgava testu. Problem ostaje u religijskim primesama, pre svega u vidu Zen budizma, kome svakako u modernom Šotokan karateu ne bi trebalo da bude mesto. Upravo dela takvih autora, koji insistiraju na iracionalnom, štete karateu kao sportu i kao veštini.

Kod aikidoa je situacija kompleksija. Svome krajnjem cilju, Carstvu nebeskom na Zemlji, Uešiba je sve podređivao. Same tehnike bile su metod za ostvarenje tog cilja. Verno prenošen od njegovih nastavljača u svojoj filozofiji, aikido danas ostaje nepromenjen. Čak i kod domaćih autora špekulacija o “Univerzumu”, “Duhu” i sl. je očita. Ipak, postoje i oni koji su orijentisani čisto na praktični aspekt veštine i nastoje da u tom vidu napreduju. Konačni bilans teško je dati koji, u biti, zavisi od svakog kluba, trenera kao i svakog pojedinačnog vežbača.

ZAKLJUČAK

Odnos religioznosti i džudoa, karatea i aikidoa pokazao se kao kompleksan. Dok se za džudo može reći da je u potpunosti racionalan, u karateu se kod pojedinih autora može naići na dozu mističnog, pa i religijskog. U krajnosti sam aikido predstavlja religiju, sa svojim učenjem ali i prorokom. Međutim, do pojedinca je u kojoj će se meri istom posvetiti.

Samo istraživanje nije potpuno, predstavlja samo vrh ledenog brega. Dalji pravci bi svakako obuhvatali neki vid terenskog istraživanja, obilaska klubova, anketiranje trenera i vežbača kao statističku obradu istih podataka. Time bi se sagledao jasniji uvid u shvatanje samih veština, od strane onih koji ih i praktikuju. Optužiti svaki aikido klub, svakog trenera ili vežbača za “sektaštvo” bilo bi svakako pogrešno, potrebno je dublje sagledavanje.

91

Korak dalje predstavljala bi i analiza ostalih borilačkih veština zastupljenih u Srbiji, poput drugih stilova karatea (Šito-riu, Gođo-riu, Vado-riu, Ueči-riu, Kjokošinka itd.) kao i aikidoa (Ki aikido). Posebnu temu predstavljaju kineske borilačke veštine poput Vu šua ili Kung fua koje svoju “Meidži reformu” nikada nisu ni imale.

Ono što je svakako značajno i na šta ovaj rad nastoji da ukaže, jeste važnost ove problematike. Na svakom treneru je da svojim vežbačima pojasni veštinu kojom se bave, u slučaju mlađih uzrasnih kategorija i roditeljima/starateljima. Takođe, pravo svakog pojedinca je da se posveti veštini u meri koja njemu odgovara, tj. da prihvati ili ne njene filozofske postulate, a da to ne utiče na njegov napredak u samoj veštini.

Praktični problem i dalje ostaje sam metod treninga, tj. eventualno preovlađivanje iracionalnog elementa u njemu. Rešenje se nalazi u edukaciji trenera, ali i vežbača. Sistematizacijom trenerskih zvanja, strožijom kontrolom državnih saveza borilačkih veština kao i omogućavanjem adekvatnog školovanja trenerskog kadra, moderne trenažne metode svakako bi prevladale “mistične” trenažne procese drevnog Japana.


92


LITЕRATURA

1. Ćirković, Z. (1991), Kondiciona priprema u džudou. Beograd.2. De Majo, A. (2010). Budo: put drevne mudrosti: izabrani tekstovi.

Beograd: Bibliografsko izd.3. Dragić, B. Džudo od početnika do majstora. Novi sad: Zavod za fizičku

kulturu Vojvodine.4. Dragić, B. (1980), Judo kombinacije. Beograd: Ilustrovani časopis

“Razvigor”5. Funakoši, G. (1988). Karate – do, moj životni put. Beograd: PANPUBLIC6. Gigov, V. & Janjić, D. (1984a). Karate u praksi: prvi deo. Beograd:

Novela.7. Gigov, V. & Janjić, D. (1984b). Uvod u karate. Beograd: IŠRO.8. Jorga, I., Jorga V. & Đurić, P. Karate: majstorske kate. Beograd: Sportska

knjiga.9. Jovandić, M. (2000). Тradicionalni aikido: lepota mača, štapa i umetnost

telesnih tehnika. Beograd: М. Jovandić.10. Jovanović, S. (1992). Karate 1: teorijska polazišta. Novi Sad: Sport’s

World.11. Kano, Dž. (2007). Put mekoće. Beograd: Liber.12. Kudo, K. (1969), Judo: parterna tehnika. Zagreb: Mladost.13. Kudo, K. (1969), Judo: tehnika bacanja. Zagreb: Mladost.14. Mandić, B. (1996), Judo za sve uzraste. Beograd: Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva.15. Mudrić, R. (1987). Škola karatea 1-4, Beograd: Sportska knjiga.16. Radoš, J. (2010). Filozofija sporta. Sremski Karlovci: Kairos.17. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku: Popis 2011. Godine

(http://popis2011.stat.rs/?page_id=1166). Pristupljeno: 17.01.2016.18. Stanojević, Ј. (1985). Аikido: put ljubavi. Beograd: NIPRO „Partizan“.19. Stojanović, D. (2015). Rađanje globalnog sveta 1880-2015.: vanevropski

svet u savremenom dobu. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju.20. Šturanović, G. & Dimitrijević, Z. (1994), Mala škola aikidoa. Beograd:

G. Šturanović.21. Uešiba, M. (2008b). Aikido: Učenja Moriheja Uešibe. Beograd: Liber.22. Uešiba, M. (2008a). Umeće mira. Beograd: Babun.

93

UPUTSTVO ZA AUTORE

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, zvanična publikacija Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda, objavljuje originalne naučne radove, stručne i pregledne članke i patente iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju.

Rukopis ne sme biti prethodno objavljen (izuzetak su apstrakti sa naučno-stručnih konferencija, predavanja i akademske teze), niti paralelno pod recenzijom u nekom drugom časopisu. Kada se rukopis prihvati za publikovanje, ne sme biti objavljen u drugom časopisu na srpskom, engleskom ili bilo kom drugom jeziku.

Uz rukopis se šalje propratno pismo. Svrha propratnog pisma je da ukratko predstavi autore i ukaže na suštinu, značaj i originalni naučni i stručni doprinos rada. U propratnom pismu navodi se puno ime i prezime svakog autora, godina rođenja, afilijacija, akademsko zvanje i pozicija autora, elektronska i poštanska adresa.

Svi rukopisi dostavljaju se uredništvu časopisa elektronskim putem. Posle čitanja rukopisa, uredništvo donosi odluku o daljem postupku. Rukopis se prosleđuje recenzentima ili uz sugestije uredništva vraća autoru na doradu ili se odbija. Radovi se odbijaju ukoliko ne ispunjavaju standarde časopisa, ako tema koja se obrađuje u radu nije relevantna ili ukoliko je u časopisu već objavljen rad sa istom temom.

Svi rukopisi podležu recenziji. Identitet recenzenata i autora je međusobno anoniman (double-blind review). Za svaki rukopis predviđena su dva recenzenta iz relevantne naučne oblasti. Posle recenzije rukopisi se prihvataju za publikovanje ili odbijaju, ili se vraćaju autorima na doradu uz sugestije recenzenata.

Za pisanje rada obavezno se koristi MS Word tekst procesor, latinični font Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Obim rada ne sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova, a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm.

94


STIL I STRUKTURA TEKSTA

Za pisanje originalnih naučnih radova koristi se sledeća shema: UVOD, METOD, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA.

Za pisanje preglednih članaka osnovu predstavlja bibliografsko-spekulativni metod. Dozvoljeno je odstupanje od sheme predložene za pisanje originalnih naučnih radova, a autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu saznanja zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja.

NASLOV RADA

Naslov rada treba da sadrži sledeće informacije:~ precizan i informativan naslov koji ne sadrži skraćenice~ u slučaju empirijskih naučnih radova u naslovu je potrebno

specifikovati varijable i prirodu njihove povezanosti~ ime i prezime svih autora bez titula i zvanja~ ispod imena svakog autora navodi se institucija u kojoj autor radi,

grad i država~ u fusnoti se navodi elektronska adresa autora za korespondenciju

SAŽETAK I KLJUČNE REČI

Sažetak treba da obuhvati opšti prikaz teme rada. Mora da sadrži precizno definisan predmet i cilj rada, najkraći opis primenjenog istraživačkog postupka i najbitnije rezultate. Obim sažetka treba da bude 150-200 reči.

Ispod sažetka navodi se do 5 ključnih reči.

UVOD

Uvod treba da sadrži kraći prikaz relevantnih dosadašnjih istraživanja. Sve korišćene bibliografske izvore treba navesti u popisu literature na kraju članka, a u tekstu rada se pominju kao prezime autora i godina izdanja u zagradi. Npr. (Lazarević i Havelka, 1981). Korišćene bibliografske izvore NE NAVODITI u tekstu članka u vidu fusnote.

U uvodu se prezicno definiše predmet i cilj istraživanja, kao i naučna aktuelnost i stručna relevantnost ispitivanog problema.

95

Da bi rad bio čitljiviji i manje upućenim čitaocima, preporuka uredništva je da se na kraju ovog segmenta rada da i kratko obajšnjenje osnovnih pojmova.

METOD

Ovaj odeljak treba da sadrži detaljan opis metodološkog postupka koji bi omogućio drugim istraživačima da ponove ispitivanje.

Treba da sadrži sledeće podnaslove: uzorak, varijable, tehnike za prikupljanje podataka, procedure testiranja, statistička analiza.

Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji.

REZULTATI

U ovom odeljku potrebno je veoma koncizno prikazati najvažnije rezultate uz kratka i jasna objašnjenja. Moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od prirode i složenosti podataka. Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti.

Rezultati treba da budu prezentovani statistički obrađeni (ne sirovi podaci). U cilju veće preglednosti rezultata poželjno je koristiti tabele, grafikone i slike, ali pri tom ne ponavljati podatke analizirane u tekstu. Svaka tabela, grafikon ili slika mora biti jasna, numerisana i pomenuta u tekstu. Npr. Slika 1, Grafikon 1, Tabela 1, Tabela 2 itd.

Tabele, grafikoni i slike, uvek se na isti način i dosledno numerišu. Integralni su deo teksta, a ne prilog. Numeracija i naziv tabele, grafikona ili slike (naziv objašnjava šta sadrži) navode se iznad date ilustracije.

DISKUSIJA

U okviru diskusije potrebno je komentarisati rezultate istraživanja u odnosu na početna očekivanja i hipoteze postavljene u radu i u odnosu na relevantna istraživanja. Diskusija treba da bude stručna i zasnovana na podacima dobijenim u istraživanju.

ZAKLJUČAK

U zaključku se ukratko opisuje istraživanje, a zatim koncizno saopštavaju glavni rezultati. Ukazuje se na moguće dalje linije istraživanja i potencijalne praktične primene dobijenih rezultata.

UPUTSTVO ZA AUTORE

96


LITERATURA

Popis korišćenih bibliografskih jedinica pomenutih u tekstu navodi se na kraju rada prema APA modelu referenciranja (http://www.apa.org/journals/webref.html).

- Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora.

- Svaki bibliografski izvor se numeriše.

Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Naziv časopisa, volumen (broj), strane

Amanović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006). Modeling variability of the assigned level of force during isometric contractions of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis – Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48.

Primeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta, knjige…)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Mesto izdavanja: Izdavač

Koen, M. & Nejgel, E. (1982). Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Primeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima, monografijama...)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač.

Puczkó, L., Rátz, T. (2007). Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses – Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148).

97

Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i simpozijuma

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač.

Perić, D. (2003). Factorial structure of modern basketball. In A. Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture.

* * * * * * *

Dizajniranje i obeležavanje tabela

- Tabele moraju biti jednostavne i pregledne.- U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama.- Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.).- Prilikom obeležavanja tabela, posle numeracije, neophodno je

napisati koje podatke ona sadrži.- Numeracija i naziv se pišu iznad tabele.- Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju.- Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.

Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija

- Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl.

- U grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.

- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim ilustracijama.

- Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr: Slika 1, Grafikon 1.).

- Prilikom grafičkih ilustracija, posle numeracije neophodno je napisati koje podatke ona sadrži.

- Numeracija i naziv se pišu iznad grafičke ilustracije.- Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i

obeležavaju.- Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta.

UPUTSTVO ZA AUTORE

98


PRIKAZ KNJIGE

U časopisu može biti objavljen i prikaz relevantne stručne literature iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju, koja je nedavno izašla iz štampe. U prikazu se na jasan i jezgrovit način ukazuje na značaj i aktuelnost knjige, daje se pregled najvažnijih celina i sadržaja. Naslov prikaza mora da sadrži informacije referencirane prema APA standardima, a to su prezime i inicijal imena autora, godina izdanja, naslov (italic), izdavač, mesto izdanja. Obavezni podaci koji se navode o knjizi su i broj stranica, ISBN i COBISS broj. Autor prikaza knjige potpisuje se na kraju teksta uz obavezno navođenje afilijacije.

Primer naslova prikaza jedne knjige:

Prikaz knjigeHavelka N., i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija; 384. str;

ISBN 978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036

* * * * * * *

Tekstove slati na e-mail adresu:[email protected]

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

796/799

SPORT - nauka i praksa : naučni časopis = Sport - science & practice : the scientific journal / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević. - Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd : Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : Penda). - 23 cm

Polugodišnje

ISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksa

COBISS.SR-ID 168491020

sport nauka i praksa

Documents