21Maj 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

Do ju~e, u srpskom fudbalu vodiose prljavi rat. Previ{e je biloru`nih optu`bi izmedju ~elnika

skoro svih na{ih klubova. Kao i zamerkina delioce pravde na terenu. I ko zna {tase jo{ prljavog iznosilo u na{im pisanim ielektronskim medijima. Ali kako se prib-li`avamo kraju prvenstvene fudbalsketrke, sve je manje – vi{e jasno.

Partizana u narednih pet kola,dele dve pobede do pete uzastopne {ampi-onske krune.

Simpati~ni gornjomilanova~kiMetalac je sva ~uda potro{io. Spasavaju}istatus ~lana, najja~e srpske fudbalske lige,postaje sve jasnije da }e slede}u sezonuigrati u dru{tvu klubova prve srpske lige.

Ostalo je da saznamo ko }e osvo-jiti kup Srbije? Crvena Zvezda ili ~a~anskiBorac? I ko }e se boriti za jo{ dva mestau kvalifikacijama za ligu Evrope?Kandidata nikad vi{e. Radni~ki Kg,Vojvodina, Jagodina, Sloboda, U`ice, pa iSpartak iz Subotice. Jo{ uvek je pitanje ko}e sa Metalcem u ni`i rang takmi~enja:Borac, Novi Pazar ili BSK iz Bor~e?

Ipak za preokrete ima dovoljnovremena, jer do kraja je ostalo jo{ petkola.

Dakle, jo{ je puno karata nastolu, pa }e njihova raspodela podi}iatmosferu i zategnuti odnose izmedjuklubova.

Uo~ljivo je medjutim, da jesituacija sasvim druga~ija. Otkako jere{ena borba za titulu vatra je splasnula,mirno je. Nema uobi~ajenih prljavih pre-pucavanja, nema prljavog rata u vidusaop{tenja, nema kritika sudija i sl. Kaoda svako gleda samo svoja posla i brine{ta }e biti na terenu.

Nigde `alopojki da je neko od

rivala favorizovan, nema povika da delio-ci pravde kroje tabelu po svojoj volji.Nema ni otrovnih strelica prema ku}iSrpskog fudbala i njihovih ~elnika.Umesto toga protivnik se hvali, pozivajuse gledaoci da dodju na stadion, ~ak se~uju, gle ~uda, i pohvale sudijama kojidele pravdu.

Ovakvo pona{anje na{ih klubovai njihovih ~elnika privla~i pa`nju.

Nije u srpskom fudbalu normal-no da sve bude normalno. Navikli smona nerede, sumnje i nepo{tovanje. Na

opravdavanje poraza i prebacivanje kriv-ice na drugoga. Zato mo`emo re}i “kadje dan miran, negde ne{to nije u redu.”Ipak, iskustvo nas u~i da sa srpskim fud-balom treba biti na oprezu. ^ini se danegde ne{to ne valja. Gde? -Vide}emouskoro.

Ovakva zavr{nica fudbalskogprvenstva Srbima nije u krvi.

Ili smo mo`da zaista neprimetnopreboleli neke de~ije bolesti i shvatili daje fudbal samo igra na terenu, a sve okoterena, ozbiljan posao.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

22 Maj 2012.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

Pi{e: D`o Moler

Uzeli se dvoje na{ih, napravili svadbu,uselili u mali, lepo uredjen stan uAstoriji i predali za papire, tj. zelenu

kartu. Ja sam sve to gledao sa strane, posma-tra~ki, sa osmehom kojim se prati pozori{nakomedija i }utao.

Moj poznanik, takore}i prijatelj, iakomu taj status prijatelja nisam ba{ oka~io orever, jer smo stalno bili u nekim nadmudri-vanjima, sitnim svadjama i nesuglasicama,pozva me jednog dana telefonom i re~e:

- Morao sam da se `enim.- Nemoj to telefonom. – ka`em ja

– i telefoni imaju u{i, ve}e od slona.- Dobro, re~e Radi{a, i spusti

slu{alicu. Nadjosmo se u kafani Tri gavrana,gde smo obi~no svra}ali i razglabali o onome{to nas ti{ti.

- Ja Sandru ne volim – ka`e mi on.– Uzeo sam je samo radi papira.

- Znam. Nisi morao da me zove{ dami to pri~a{.

- Moram nekome da ka`em, stojimi tu u grudima kao veliki breg od leda,pri~anjem mi se to topi i polako nestaje,dozvoli mi molim te, da ti ispri~am.

- ‘Ajde. – ka`em ja. Naspem pivo,posmatram kako pena prelazi preko ivicekrigle i polako, kao usporena grudva snega,klizi na dole prema {anku, a onda zauzmempozu da ga saslu{am.

- Morao sam da se o`enim zbog

papira, – ponavlja on, guta pljuva~ku, gledau mene i prstom mi dodiruje dugme nako{ulji.

- Ja volim moju devojku Ru`u, uSrbiji i ~im dobijem papire, razve{}u se saSandrom i o`eni}u moju Ru`u, razume{? Sveovo ~inim zbog nje. A Sandra pojma nema,ne zna jadnica. Jutros mi donela kafu ukrevet, cigarete Kamel na natkasnu, kiseluvodu Knjaz Milo{ i ratluk, original doma}iproizvod jednog starca iz Ni{a, koji to radi

ve} 60 godina. Zavese `ute, a po njima lep-tiri od svile, pa mi ispeglala sve ko{ulje igleda me zaljubljeno dok sr~em kafu, onakopodnaduo i ~upav, sede}i u krevetu. Ih, gdeba{ nju da nadjem!

Tu on za}uta, a ja vidim po njegov-im o~ima da je odlutao u neke pozornice sop-stvenog pozori{ta. Verovatno zami{lja tusvoju mladu, kako ga sa ljubavlju i po{tovan-jem gleda i voli, a on je jadnik hteo samozelenu kartu i svoju Ru`u iz sela Sikirica kod

Stala}a. Ru`a tamo ~eka, odlazi kod rodjaka,studenta koji ima kompjuter i {alje imejlove,pune ljubavnih uzdisaja zaljubljene `ene, kojepale i razgaljuju osetljivu du{u, njenogo`enjenog momka Radi{e. Onda se on trgnu,pogleda me pravo u o~i pa re~e:

- Idemo kod mene, molim te,idemo kod mene. Ka`i joj ti. Ka`i Sandri,molim te, da je sve la` i prevara i da }u jojdati, ~im se zaposlim, 10 000 dolara u rata-ma, samo da se ne naljuti i nekako shvatimoju do neba bolnu situaciju.

Seli smo u taksi, pa pravac Astorija,ulica 39-ta, stan na spratu, mali, lep, ~ist,obasjan suncem ukra{en cve}em. Miri{e kafa,snajka nas nutka, sme{i se, zaljubljeno gledaRadi{u, ljubazno gleda mene i prati svaki na{pokret, trude}i se da nam ugodi. Zaista, nika-da nisam u{ao u tako mali, a tako lepo ure-djen stan, pun topline i detalja, koji usre}uju.Jedan tako prijatan ambijent, da ~ovek dobi-ja `elju da sedi satima i u`iva, posmatraju}ikavez sa kanarincem, ma~ku na stolici, gob-lene po zidovima, mu{emu sa tre{njama,bokal od porcelana sa kru{kom i jabukom...Pored toga ona, doma}ica vesela, ~ila, lepa izaljubljena u nesre}nog Radi{u, koji sanja osvojoj Ru`i iz Sikirice. ]utimo i sr~emo kafu.Iznad {poreta na gas, izvezena slika sa natpi-som, “Kuvarice manje zbori da ti ru~ak nezagori”.

- Ka`i joj, – {apu}e mi, ve} pripit,mlado`enja – Ka`i joj, ka`i, molim te! - Jasam u nedoumici, gledam svu tu toplinu i

lepotu okolo, razdraganu mladu, i pomi{ljamda isteram ovog kulova Radi{u i uselim se jau ovaj stan, ja kome bi ovaj ambijent ba{odli~no odgovarao. Duge godine samo}e lakobi se zaboravile ovde, u ovom raju za ljubavi sre}u.

- Ka`i joj, tebe }e bolje razumeti.Ja sam probao par puta, ali nije i{lo.

]utimo, tajac, ti{ina. Samo veliki,bavarski sat na zidu, sa dva tega oka~ena olanac i figurama dvoje koji se dr`e zaljubljenoza ruke, otkucava u odmerenom taktu. Onaprilazi Radi{i, poljubi ga u obraz i re~e:

- [ta se ti do{aptava{, du{o moja,sa gostom, ka`i glasno. –

- Ka`i ti D`o, ka`i joj! – ponavljaon totalno pijan i gleda mole}ivo u mene.

]utanje je potrajalo jo{ malo, zatimja ustadoh i glasno rekoh:

- Ne mogu, ne mogu, ka`i joj sam.Po{ao sam polako prema vratima,

otvorio ih i iza{ao u hodnik... Iza mene jeostala jedna zaljubljena `ena i jedanzaljubljen ~ovek, sat na zidu, kanarinac ukavezu, ma~ka na pletenoj stolici, vezkuvarice iznad {poreta...

- Ka`i joj D`o, ka`i! – odzvanjalomi je u u{ima. Nesre}an i tu`an, zbog tudjemuke, hodao sam dugo 39-tom ulicom uAstoriji...

Kralj Petar je kasnije govorio da gaje Nikola primio na Cetinje kako bi ga kaopretendenta na srpski presto dr`ao blizu sebe.Kada su Petar i Zorka 1887. dobili prvog si-na, \or|a Kara|or|evi}a, uspostavljaju se bo-lji odnosi Petra i njegovog tasta. Dve godinekasnije rodio se i drugi sin kneza Petra, Ale-ksandar (kasnije kralj Jugoslavije), a samo ne-koliko dana kasnije umire Petrov brat, kne`e-vi} \or|e, koji je u testamentu naveo da sedeo njegove imovine proda kako bi se knezPetar oslobodio svih dugova.

Porodicu je zadesila tragedija 1890,kada je kneginja Zorka umrla nakon ro|enjasina Andreje, a ubrzo je preminulo i tek ro|e-no dete. U me|uvremenu, radikali u Srbijiposti`u dogovor sa kraljem AleksandromObrenovi}em, a Petar narednih nekoliko godi-na provodi povu~eno sa decom. Veruje sa daje Petar bio obave{ten o pripremi Majskogprevrata 1903. u kom je zba~en kralj Aleksan-dar Obrenovi}, ali nije bio uklju~en u zaveru.Ipak, dolazi u Srbiju i posle trodecenijske bo-rbe za vlast postaje kralj Srbije.

Ali, na prestolu se nije pona{ao kaoneko ko je gladan vlasti. Kao kralj koji se po-sle decenije izgnanstva vratio u zemlju i bio

nepoznat narodu, a i zbog svojih liberalnihuverenja, uspostavlja sistem „ustavnosti i zako-nitosti“ kojim je obezbedio politi~ki mir u ze-mlji i stabilnost, kojim je ~uvao presto za se-be i svoju porodicu. Velike sile su ~ak istica-le da kralj pru`a suvi{e slobode narodu, kojinije navikao na to i koju mo`e da zloupotrebi.

Stalno je u svojim obra}anjima po-minjao ime svog dede Kara|or|a, kako bi u~-vrstio legitimitet vladavine i obilazio Srbiju,gde se dru`io s narodom, zbog ~ega je dobionadimak ^ika Pera. Predvi|aju}i ratove u bli-`oj budu}nosti naoru`ao je srpsku vojsku mo-dernom, brzometnom artiljerijom. Pitanje nao-ru`anja bio je jedan od povoda za carinski ratsa Austrougarskom, {to je uz aneksiju Bosnebila jedna od etapa predvorja Prvog svetskograta. Bila je razvijena i sloboda {tampe, neza-misliva za to vreme. O pona{anju prestolona-slednika \or|a (Petrov najstariji sin) navelikose pisalo, {to je kr{ilo ugled porodice. Nakon{to je \or|e, prekog karaktera, preterao u na-silju i nehotice usmrtio svog a|utanta, moraoje da se odrekne titule prestolonaslednika ukorist mla|eg brata Aleksandra. Smatra se dasu tome kumovale i dobre veze Aleksandra saoficirima koji su izveli Majski prevrat.

Oktobra 1912. kralj Petar u besedi

pred Narodnom skup{tinom obja{njava potre-be balkanskih naroda da krenu u rat protivTurske. U balkanskim ratovima srpska vojskapod vo|stvom kralja Petra osloba|a prostoreStare Srbije - Kosovo i Metohiju i Makedoni-ju, zbog ~ega mu je u narodu ostao nadimakOslobodilac.

Za vreme sukoba pose}ivao je voj-sku i civilne bolnice. Oti{ao je u oslobo|enoSkoplje, gde je obilazio ranjenike, crkve, d`a-mije i sinagoge. Posle balkanskih ratova Petarse vi{e nije direktno uklju~ivao u vo|enje dr-`ave. Uvedena je institucija regenta, uz kojuje prestolonaslednik Aleksandar bio vrhovnikomandant vojske.

Tokom ~uvenog prelaska preko Al-banije kralj Petar i njegova pratnja nisu odr`a-vali kontakte sa vladom, prestolonaslednikom iVrhovnom komandom. Kralj Petar je putovaope{ice i volovskim kolima, sa narodom.

Posle du`eg boravka u Gr~koj, 25.septembra 1919. vratio se u Beograd, gde }eposlednje godine `ivota provesti u svojoj vilina Top~ideru. Tamo je i preminuo ostavljaju-}i iza sebe vapaj za uni{tenom „{umadijskomrasom“, stradalom u zavr{enim ratovima. Sa-hranjen je 22. avgusta u svojoj zadu`bini, cr-kvi Svetog \or|a na Oplencu.

nastavak sa strane 20.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

23www.serbianmirror.comMaj 2012.

UmanastiruStudenicavremenski

~asovnik i daljeotkucava istoriju.Otkucava}e i kadami vi{e ne budemobili svedoci vreme-na i dogadjaja.Mnogi veliki ljudi,ali i ubogi i sirotisu zakora~ili u ovaj

manastir i zanemeli od lepote i divljenja.Svi smo jednaki pred Bogom.Zahvaljuju}i mislima i ma{ti nije

te{ko putovati kroz vreme. I evo nas za trenoka, u XIX veku, a pored nas je VukStefanovi} Karad`i}.

Sedi za drvenim stolom iperom ne{to zapisuje.

Jo{ od leta 1828. godine,po pozivu kralja Milo{a, VukKarad`i} radi u Kragujevcu gde sanema~kog prevodi kriminalni zakoni sa zakonodatelnom komisijompi{e zakone za Srbiju. Radio je tosa protom Matijom Nenadovi}em,ali i sa prostim knezovima. Vuknije krio da mu je najvi{e smetaoknjazev sekretar koji je svaki ~astr~ao kod Milo{a da mu ~itanovine, pa bi zbog toga ~ak i neko-liko dana zanemarivao zakono-davstvo. Za Vuka je to bila robijai hteo je da se izbavi i prihvatikorisnijeg posla. ^eznuo je za

Studenicom. Da li }e mu se ispuniti `elja daikada ode da poseti prelepi manastir?

Pi{e svom prijatelju, pomaga}u iza{titniku, jednom od osniva~a slavistike,Jerneju Kopitaru:

“U tom sam se ja spremao da idemu nahiju Po`e{ku, U`i~ku i Studeni~ku. Datra`im pjesama, Srbulja i sl. Odoh na mestodopu{tenja, a tamo me gotovo iskaraju, gov-ore}i da volim gledati svoje besposlice, negonjihov posao za koji sam pozvan.”

Ali bogata istorija manastiraStudenica, o kojoj je Vuk slu{ao i ~itao, ajo{ vi{e poslovi koje bi tamo obavio, nisumu davali mira i njegovu ~e`nju su jo{ vi{erasplamsavali.

Slede}e godine iz Zemuna, pisao jena istu adresu:

“Ako `iv i zdrav budem, gleda}u uprolje}e, makar kako bilo, da otidem baremu Studenicu, ako dalje ne bude mogu}e.”

Najzad, 1830. godine, `elja mu seispunila. Video je Studenicu.

Ponovo pi{e Kopitaru izKragujevca:

“Ljubazni prijatelju,Du`an sam vam odgovor na dva

posljednja pisma. Ni{ta drugo ne znam, ~imbi Vam se pravdati mogao, nego da sam biou Studenici i da sam Vam na ovom putunapisao deset pesama.

Studenica je sad gotovo sasvimpusta, nego ka`u da je u Kaleni}u, kod sv.Kralja onaj rukopis Svetog Save. Ako senekako uzmo`e, gleda}u da ga potra`im ividim.”

Bio je to jedan odtragi~nih perioda neoslobod-jenog manastira. Jo{ podTurcima. Po{to je u vreme Iustanka novopazarski pa{apotukao ustanike pod koman-dom Radi}a Petrovi}a i popaliomanastir, kaludjeri su samo{tima Stefana Prvoven~anogbili izbegli u Kaleni}. Nije sevi{e oko manastira okupljaonarod na va{arima, kao {to je toVuk zapisao u “@ivotu iobi~ajima naroda srpskog”.

Ina~e, ve}ina srpskih{kola do 1804. godine, bile susme{tene u manastirima, gde suse prva slova sricala iz

rukopisa, jer bukvara nije bilo, sve do 1827.godine, kada ga je Vuk prvi objavio u Be~u.

Ali, vratimo se Vukovoj posetiStudenici. Vuk ne bi imao mira da se sa togputa, 1830. godine, vratio neobavljena poslai sa samo deset zabele`enih pesama.

Preturuja}i po njegovim pismima,prou~avaoci njegovog dela, nai{li su napismo upu}eno u Novi Sad, Pavlu Safariku,filologu i istori~aru, osniva~u nauka o sloven-skim starinama i slovenskoj etnografiji, kojije u to vreme pripremao Srpsku ~itanku:

“Ljubezni prijatelju,Evo vam {aljem onaj natpis iz

Studenice, koji sam medju kojekakvim arti-jama jedva na{ao. Dok sam ga ja sa zidaprepisao, pro{lo mi je gotovo pola dana izato mi se jednako ~inilo da je ve}i, nego{to sad vidim da jest.”

Po{to je u pismu naveo ovaj natpisispisan staroslovenskim jezikom (“iznadoltara spolja, ispod samog krova izrezano nakamenu”), Vuk nastavlja da pi{e i opisuje.Taj dan je bio ki{ovit, a slovaisprepletana...jedva je ~itao.

Dalje, u svom pismu Vuk je svogprijatelja Safarika obavestavao da ga je knjazMilo{ imenovao za “prezidenta suda nahije ivaro{i Bijelogradske”, da je na valjevskipanadjur, o Cvetima Sima Milutinovi}Sarajlija do{ao obu~en kao najprostijiCrnogorac ili Hercegovac i o drugim novos-tima. Ali, ostala je zagonetka – kako sehromi Vuk popeo do ispod samog krovamanastira, pro~itao i prepisao, jo{ po ki{i,re~i izrezane u kamenu?

Pi{e: Aleksandra Miti}

VUK KARAD@I] U MANASTIRU STUDENICA

V R E M E P L O V

24 Maj 2012.

- 1. maja 1778. – U Somboru jeotvorena prva srpska u~iteljska {kola.

- 1. maja 1866. U Srbiji su puštene upromet prve poštanske marke. Istogdana 1874. prve poštanske markepuštene su u promet u Crnoj Gori.

- 1. maja 1886. U ^ikagu je 40.000radnika stupilo u štrajk, zahtevaju}ibolje uslove rada, izra`ene u paroli“tri osmice”. po osam sati rada,odmora i kulturnog uzdizanja. Usukobu s policijom ubijeno je šest iranjeno oko 50 radnika. Od 1889.ovaj dan se slavi kao Me|unarodnipraznik rada. U Srbiji je prvi putproslavljen 1894 i slavi se i danas.

- 1. maja 1931. Zvani~no je otvoren“Empajer stejt bilding”, 102 spratavisok njujorški oblakoder, tada najvišazgrada u svetu.

- 3. maja 1991. – U rodno selo Leli}kod Valjeva iz SAD prenete su moštiepiskopa Srpske pravoslavne crkveNikolaja Velimirovi}a.

- 4. maja 1885. – Umro srpski knezAleksandar Kara|or|evi}, sin vo|ePrvog srpskog ustanka Karador|a. Za

njegove vladavine po~ele reformedr`ave i njena modernizacija. NaSvetoandrejskoj skupštini 1858.zba~en sa vlasti, na presto se vratioknez Miloš Obrenovi}.

- 4. maja 1980. Umro predsednikJugoslavije Josip Broz Tito, vo|ajugoslovenskih partizana u Drugom

svetskom ratu i lider Komunisti~kepartije Jugoslavije. Izveo zemlju izsovjetskog bloka i bio vo|a Pokretanesvrstanih zemalja.

- 5. maja 1883. -Ro|en srpski kom-pozitor i muzi~ki pisac Petar Konjovi},rektor Muzi~ke akademije uBeogradu, ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti i upravnikMuzikološkog instituta.

- 6. maja 1237. – U manastiruMile{eva sahranjene su mo{ti Rastka

Nemanji}a – Svetog Save, prvog srp-skog arhiepiskopa, koji je umro 27.januara 1235. u Velikom Trnovu uBugarskoj.

- 7. maja 1892. Ro|en srpski pisacMilutin Boji}, autor poeme “Plavagrobnica”, posve}ene srpskim vojnici-ma poginulim u Prvom svetskom ratuposle povla~enja preko Albanije.

- 8. maja 1873. – Zaharije Stefanovi}Orfelin izdao u Be~u knjigu “Iskusnipodrumar”, prvu knjigu o proizvodnjivina na srpskom jeziku.

- 8. maja 1900. Srpski fizi~ar MihailoPupin patentirao u Njujorku aparat za

telefonske i telegrafske prenose navelike udaljenosti.

- 9. maja 2001. – Predsedniku SRJugoslavije Vojislavu Koštunici uNjujorku je uru~ena nagrada InstitutaIstok-Zapad za svetskog dr`avnikagodine.

- 10. maja 1594. -Sinan Pa{aBeogradski naredio je da se mo{tiSvetog Save iz manastira Mile{evaprebace u Beograd, gde su (naVra~aru), spaljene. Ovim ~inom turskipa{a ne samo da nije ugasio svest oSvetom Savi u narodu, ve} je dopri-neo da se njegov kult i vera jos vi{eukoreni.

- 11. maja 1896. – Ro|enjugoslovenski kompozitor JosipSlavenski, profesor Muzi~ke akademi-je u Beogradu. Spojio elementemuzi~kog folklora pojedinih balkan-skih naroda s modernom evropskommuzi~kom tehnikom.

- 13. maja 1851. – Ro|en srpski pisaci lekar Laza Lazarevi}.

- 13. maja 1862. Ro|en srpski pisacJanko Veselinovi}, autor romana“Hajduk Stanko” s tematikom izPrvog srpskog ustanka i pripovedakai romana iz seoskog `ivota.

- 14. maja 1932. -U Londonu umrosrpski politi~ar, istori~ar i ekonomist^edomilj Mijatovi}, ~lan Srpske kral-jevske akademije. Kao šef srpskediplomatije 1881. potpisao tajnu kon-venciju sa Austro-Ugarskom. Prvi uSrbiji izu~avao privrednu istoriju.

- 15. maja 1945. – Nema~ke trupenapustile Jugoslaviju u II Svetskom

ratu. Tokom ~etiri ratne godine,poginulo je po zvani~nim podacima 1706 000 ljudi, a zemlja je poru{ena iopusto{ena.

- 16. maja 1898. – Ro|en je srpskipesnik, putopisac i diplomata RastkoPetrovi}. Mla|i brat slikarke Nade`dePetrovi}. Pripadao je prvoj generacijisrpskih modernista, a njegova zbirkapesama “Otkrovenje” smatra se jed-nim od najzna~ajnijih dela srpskepoezije izme|u dva svetska rata.

- 16. maja 1898. – Ro|ena jeknji`evnica Desanka Maksimovi},jedna od najpopularnijih srpskih pes-nikinja (“Pesnik i zavi~aj”, “Tra`impomilovanje”, “Nemam više vreme-na”, “Slovo o ljubavi”).

- 16. maja 1917. – U Jonskom morukod Krfa utopio se srpski pisacVladislav Petkovi} Dis, kada jenema~ka podmornica u Prvom svet-skom ratu torpedovala brod na komese nalazio (“Mi ~ekamo cara”,”Tamnica”, “Nirvana”, “Mo`daspava”).

- 17. maja 1395. – Poginuo Kraljevi}Marko, najstariji sin i naslednik kraljaVukašina, najpopularnija li~nost srp-skih narodnih pesama. Premanepouzdanim podacima, poginuo

kao turski vazal u borbi protiv vlaškogvojvode Mirce na Rovinama. U naro-dnim pesmama idealizovan kao uzorjunaštva i zaštitnik sirotinje odzuluma i nasilja.

- 17. maja 1917. -U Nici umro srpskivojvoda Radomir Putnik, proslavljenvojskovo|a u balkanskim ratovima i uPrvom svetskom ratu. Rukovodio

povla~enjem srpske vojske 1915. iuspeo da osujeti namere nema~keVrhovne komande da je opkoli iuništi.

- 20. maja 1349. – Donet Dušanovzakonik kojim su utvr|ena opštana~ela ure|enja srpske dr`ave.- 21. maja 1908. – U ^ikagu je pre-mijerno prikazan prvi horor film,

“Doktor D`ekil i mister Hajd”.

- 25. maja 1840. – U Srbiji uvedenjavni poštanski saobra}aj otvaranjemprve pošte u Beogradu, u zgradi naKalemegdanu. Pošta iz Beograda udruga mesta u zemlji otpremana sre-dom i subotom.

- 25. maja 1929. – U Narodnompozorištu u Beogradu izvedena premi-jera “Gospo|e ministarke” BranislavaNušica. Reditelj jr bio Vitomir Bogi}, ascenograf Ananije Verbicki. Naslovnuulogu tuma~ila �anka Stoki}, kojoj jeNušic unapred namenio ulogu.

- 27. maja 1868. U Mostaru ro|ensrpski pesnik Aleksa Šantic, autorantologijskih pesama “Ostajteovdje”, “Emina”, “Ve~e na školju”.Pripadao “Mostarskom krugu” okoknji`evnog lista “Zora”, koji je

pokrenuo s Jovanom Du~i}em iSvetozarom ^orovi}em.

- 28. maja 1834. – U Kne`eviniSrbiji uveden srpski jezik kaoslu`beni u prepisci s turskim vlasti-ma, koja je dotad vo|ena isklju~ivona turskom.

- 28. maja 1879. – Ro|en srpskimatemati~ar, astronom i geofizi~arMilutin Milankovi}, osniva~ Katedreza nebesku mehaniku naBeogradskom univerzitetu.

- 29. maja 1903. – U Beogradu suubijeni kralj Aleksandar Obrenovi} injegova `ena Draga Mašin. Ubistvo

poslednjeg vladara iz dinastijeObrenovi}a izvršila je grupa oficira.Novi kralj Srbije postao je Petar IKaradordevi}.

- 31. maja 1809. – Na brdu ^egar kodNiša u I srpskom ustanku poginuo srp-ski vojvoda Stevan Sin|eli}. Da bizaustavio Turke koji su prodrli u srp-sko utvrdenje, on je zapalio skladištemunicije i izazvao eksploziju u kojojsu poginuli srpski i turski vojnici. Turciglave srpskih ustanika ugradili su u]ele-kulu.

DOGODILO SE U MAJU

25Maj 2012. www.serbianmirror.com

V E R A

Mesec maj je prebogat velikim

crkvenim praznicima.

Najpre po novom kalendaru

na{a crkva 3. maja proslavqa novog srp-

skog svetiteqa

Sv. Vladiku Nikolaja

Velimirovi}a.

Re~i i jezik su nemo}ni da

opi{u veli~inu i zna~aj najve}eg srp-

skog prosvetiteqa posle Sv. Save.

Najzna~ajnija li~nost srpskog

naroda dvadesetog veka svoj zemaqski

`ivot je okon~ala u Americi, gde je

delio sudbinu svog prognanog naroda u

izbegli{tvu, nakon Drugog svetskog

rata.

Ko je bio Sv. Vladika Nikolaj,

najboqe je opisano u troparu ( himni ) i

jednoj pesmi posve}enih njemu:

Zlatousti propovednice

vaskrsloga Hrista

Putovo|o roda srpskoga ,

krstonosnoga u vekove

Raspevana liro Duha Svetoga

Ponose i qubavi monaha,

Radovawe i pohvalo sve{tenika

U~itelju pokajawa , svenarodni

vladiko

Celovo|o bogomoqne vojske

Hristove

Sveti Nikolaje srpski i

svepravoslavni

Sa svima svetima Nebeske

Srbije

Moli Jedinoga ^ovekoqupca

Da podari mir i slogu rodu

na{emu.

I drugi stih:

Progawan pod krstom od luga do

luga

Na izdaju te{ku on nikad ne

prista,

I kad bi mu srce otvorili sada,

Videli bi u wemu Srbiju i

Hrista!

Sv. Velikomu~enikGeorgije (6.maj)

6. Maja na{a crkva slavi

\ur|evdan ili praznik Sv.

Velikomu~enika Georgija.

Rodom iz Kapadokije ( danasnja

Turska ), sin pobo`nih i blago~estivih

roditeqa ( otac mu je staradao za Hrista

), u 20-toj godini `ivota dostigao visok

polo`aj tribuna u vojsci rimskog cara

Dioklecijana.

Kada ovaj bezbo`ni car naredi

gowewe hri{}ana, Sv. Georgije hrabro

istupi pred wega i ispovedi svoju veru u

vaskrslog Hrista, za {ta je bio gowen i

mu~en i na kraju ma~em pose~en od strane

xelata.

Svojom ~vrstom verom i

molitvom prevede u hri{}anstvo carevu

`enu Aleksandru, paganskog zreca

Atanasija i jo{ mnoge druge. Mnoga

~udesa satvori molitvom i Duhom

Svetim i za ovozemaljskog `ivota i

posle wega. Gospod mu dade silu i vlast

da poma`e u bedama i nevoqama svima

koji mu sa verom i qubavqu pristupaju, a

bezbrojna su i wegova javqawa mnogima

u snu i na javi.

Veoma po{tovan i omiqen

svetiteq u na{em narodu, ~asno postra-

da 303. god. po ro|ewu Hrista i preseli

se u neprolazno Carstvo Nebesko.

Sv. Vasilije Ostro{ki^udotvorac (12. maj)

Rodom iz Popova sela u

Hercegovini, ovaj divni svetiteq

na{ega roda beja{e episkop Zahumski i

Skenderijski.

Wegova veli~ina, vera i qubav

za `ivota ostado{e poznati samo

Gospodu, ali wegova sila i mo}

darovani od Boga izobilno se obz-

nani{e i pojavi{e nakon smrti.

Wegove celebne i netrule`ne

mo{ti izvor su duhovnog i telesnog

izle~ewa i ~udesa ve} pet vekova.

Ovaj svetiteq svojim molitvama

i qubavqu poma`e mnogim narodima

razli~itih veroispovesti, zato je

Ostrog posle Jerusalima jedno od najz-

na~ajnijih mesta hodo~a{}a i poklowe-

wa vernika iz ~itavog sveta.

Sv. ravnoapostolni]irilo i Metodije (24.maj)

Ovi slovenski prosvetiteqi

rodom su iz Soluna i bra}a po krvi.

[irili su hri{}anstvo me|u sloven-

skim narodima u Evropi i za tu priliku

sastavili slovensku azbuku od 38 slova.

Preveli su zna~ajne crkvene kwige sa

gr~kog na slovenski jezik.

Kasnije su wihovi u~enici na

~elu sa Sv. Klimentom i Naumom nas-

tavili delo {irewa hri{}anstva me|u

slovenskom bra}om u Makedoniji i tom

prilikom sastavili novo pismo

}irilicu koju su nazvali po svom

u~itequ i duhovnom ocu Sv. ]irilu.

@iveli i misionarili u 9.v.

Vaznesewe Gospodwe iliSpasovdan

Ovaj praznik se proslavqa

~etrdeseti dan po Vaskrsewu Hristovom.

Naime Gospod je ~etrdeset dana

nakon svoga Vaskrsewa iz mrtvih

boravio me|u svojim u~enicima na

zemqi i utvr|ivao ih u veri u~e}i ih o

Carstvu Bo`ijem.

Nakon toga ~etrdeseti dan

do{av{i sa u~enicima na goru vazneo se

pred wima ( odleteo ), na nebo i seo sa

desne strane Boga Oca.

Pre odlaska obe}ao im je da }e

im poslati drugoga ute{iteqa Duha

Svetoga, koji }e ih podsetiti na sve ono

{to ih je u~io i koji }e sa wima boravi-

ti do kraja sveta i veka.

“ I dok netremice gledahu za

wim kako ide na nebo, gle, dva ~oveka u

haqinama belim stado{e pored wih, i

oni reko{e: Qudi Galilejci, {to sto-

jite i gledate na nebo?

Ovaj Isus koji se od vas vaznese

na nebo, tako }e isto do}i kao {to videste

da odlazi na nebo”. ( Dap. 1. 10-11 )

Ovo je svedo~anstvo an|ela o

tome da }e Hristos ponovo do}i na zemqu,

ali ovaj put u svoj svojoj sili i slavi sa

an|elima na oblacima da sudi svetu.

A, do tada rekao je svojim apos-

tolima i u~enicima:

Idite, dakle i nau~ite sve nar-

ode krste}i ih u ime Oca i Sina i

Svetoga Duha, u~e}i ih da dr`e sve {to

sam vam zapovedio; i evo, ja sam sa vama u

sve dane do svr{etka veka. Amin. ( Mt.

28, 19-20 )

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

ZNA^AJNI CRKVENI PRAZNICI

26 Maj 2012.

Z A K O N

Prema Zakonu o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima (~lan 82.stav 2.) strana fizi~ka lica, mogu biti,

pod uslovima reciprociteta, nosioci pravasvojine na zemlji{tu i zgradama koji su stek-li nasledjivanjem, isto kao i dr`avljaniRepublike Srbije, tako da strani dr`avljanimogu sticati nepokretnosti koje se nalaze uRepublici Srbiji, jedino na osnovu nasledji-vanja i to kako zakonskog tako i testamen-talnog.

[to se ti~e sticanja svojine naosnovu nasledjivanja, stranci su u tom pogle-du, uz pretpostavku o postojanju reciprocite-ta, izjedna~eni sa dr`avljanima RepublikeSrbije, tj. mogu da sti~u pokretna i nepokret-na dobra u na{oj zemlji, kako na osnovu tes-tamentalnog tako i na osnovu zakonskognasledjivanja. U ovoj oblasti polazi se odpretpostavke da reciprocitet u nasledjivanjupostoji sa svim dr`avama do dokaza o pro-tivnom, {to zna~i da se polazi od relativnepretpostavke da i na{i dr`avljani mogu, ustran~evoj dr`avi, pod istim uslovima i uistom obimu da nasledjuju imovinu, pri~emu druga lica ili sam sud koji vodiostavinski postupak mogu, ako imaju suprot-na saznanja da obaraju tu pretpostavku.

Sa tog stanovi{ta strani dr`avljanimogu putem nasledjivanja u na{oj zemlji sti-cati pravo svojine na svim onim objektimasvojine koje mogu nasledjivati na{i dr`avl-jani (poljoprivredno i drugo zemlji{te, {umei {umsko zemlji{te, poslovne zgrade iposlovne prostorije, stambene zgrade istanovi kao poseban deo zgrade). Kao i zasve gradjane i za njih va`i izuzetak da nemogu sticati svojinu na onim nekretninama

koje su od posebnog dru{tvenog zna~aja(rudna i druga prirodna bogatstva, gradjevin-sko zemlji{te u gradovima i naseljima grad-skog karaktera, dobra u op{toj upotrebi itd.).

2. Pravo svojine na stambenim

zgradama i stanovima

Zakonom o osnovnim svojinsko -pravnim odnosima gradjanima je zagaranto-vano pravo svojine i to pravo se ne mo`eograni~avati drugim zakonima. Gra|aniubudu}e mogu imati u svojini neograni~enbroj stambenih zgrada i stanova nezavisnood toga da li ih li~no koriste ili ih izdaju uzakup tre}im licima. Te nepokretnosti onimogu sticati po svim pravno dopu{tenimosnovama (kupoprodajom, poklonom inasle|ivanjem).

Strana lica, fizicka i pravna mogubiti vlasnici stambenih zgrada i stanova bezograni~enja, ukoliko obavljaju neku privred-nu delatnost, proizvodnja i promet robe ivr{enje usluga na tr`i{tu, ili dru{tvenu delat-nost (nau~nu, kulturnu, socijalnu ili drugudelatnost), i uz uslov reciprociteta. Ovde nijeod zna~aja koju delatnost obavlja stranofizi~ko ili strano pravno lice, niti je bitan

njegov status u obavljanju te delatnosti (da lije vlasnik preduze}a, osniva~, ulaga~ kapita-la, kocesionar i dr.), zakonski uslov je ispun-jen ako strano lice na osnovu Zakona ostranim ulaganjima, neposredno obavlja bilokoju delatnost u na{oj zemlji, odnosno ula`esredstva u odredjenu delatnost koju vr{idrugo lice, na osnovu date koncesije koristiodredjeno prirodno bogatstvo i dobro uop{toj upotrebi.

Dakle, strana fizi~ka i pravna licamogu sticati nepokretnost u na{oj zemlji ipriznaje im se nacionalni tretman ukolikoprijave delatnost, odnosno ukoliko se reg-istruju kod nadle`ne agencije za registreprivrednih subjekata, a ugovor o sticanjusvojine na nepokretnostima mo`e se overitikod suda ako su ispunjeni uslovi za sticanjeprava svojine.

Uslov reciprociteta iz ~lana 82a.Zakona o osnovnim svojinsko-pravnimodnosima nije bli`e odredjen niti je po vrstiopredeljen. Medjutim, dovoljno je da reci-procitet postoji u praksi izmedju dve dr`ave(fakti~ki reciprocitet) tj. da i stran~eva dr`avadopu{ta na{im fizi~kim i pravnim licima da

budu vlasnici nepokretnosti na njenoj teritori-ji.

Ako su uslovi iz ~lana 82a. Zakonao osnovnim svojinsko-pravnim odnosimaispunjeni (obavljanje delatnosti i postojanjereciprociteta), ne postoje formalni niti mater-ijalni razlozi koji bi onemogu}ili strano liceda sti~e stambene objekte u na{oj zemlji.

3. Pravo svojine na poslovnim

zgradama i noslovnim prostorijama

Poslovnom zgradom mo`e se sma-trati ona zgrada koja je namenjena za vr{enjeodredjene privredne ili dru{tvene delatnosti,ako se prete`nim delom i koristi u tu svrhu.Po poslovnom prostorijom, pak, koja semo`e nalaziti kako u poslovnoj tako i ustambenoj zgradi, smatra se jedna ili vi{eprostorija namenjenih delatnosti jednogkorisnika koje po pravilu, ~ine gradjevinskucelinu i zaseban glavni ulaz.

Kao nosioci prava svojine naposlovnim zgradama i poslovnim prostorija-ma pojavljuju se doma}a fizi~ka lica idoma}a pravna lica, a i takodje strana fizi~kai pravna lica.

nastavi}e se

ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE

P O R U K E I O G L A S I

Maj 2012. 27www.serbianmirror.com

M A L I O G L A S I

PONUDE ZA POSAO

Tra`i se osoba za rad na recepciji, neophodno znanje engleskog jezika

pozovite Saru na tel: 773.202.7062

******

Tra`e se energi~ni ljudi za rad u marketin{kom delu na{eg lista.

Zainteresovani pozovite redakciju Ogledala

na te: 773.744.0373

*****NA PRODAJU

Prodajem Stan u Beogradu kod Vukovog Spomenika,

u Sin|eli}evoj ulici (nekada{njoj Vuka Karad`i}a), 73 kvadrata

Sa{a (708)467-0304

(708)214-7202

BBBBUUUURRRRBBBBOOOONNNN CCCCAAAAFFFFEEEE4768 N. Lincoln Chicago IL 60625, 773.769.3543

Vikendom u`ivo muzika:

Nikola Kostadinovski KOLE

Ponedeljkom muzi~ke ve~eri nastupaju:

svi peva~i iz ^ikaga i okoline uz stalni bend - Duleta i Joce

28 Maj 2012.

P O R O D I C A

NarodeNeka ti zdravica ovaBude umesto blagoslova.[togod radioDeca ti se ra|ala.I kada pevaoI kada snevaoI kada mukama odolevaoDeca ti se ra|ala.I kada patioI kada ratioI kada pamtio pa vratioDeca ti se ra|ala.Nije bogat ko ima volovaVe} sinova.Nije sre}an ko ima pu{akaVe} kolevki.I kada `eoI kada mleoI kada crnu sudbinu kleoDeca ti se ra|ala.Nek ljubav nadja~aNek ne bude pla~a

Osim de~ijeg.I kada u~ioi kad se mu~ioI kada svetu tajnu doku~ioDeca ti se ra|ala.I kada ljubioi kad ogrubioI kada glavu s ramena gubioDeca ti se ra|ala.Jaki nek se sva|ajuGlupi naga|ajuTebi nek se ra|ajuI kada kadioI vo}e sadioI kad se ljutio i bogoradioDeca ti se ra|ala.Da}e Bog da rodi zob i uzri klasDa bude i za konje i za nas.I kada sveca slavioI kada {kolu pravioI kad se u ~udu ~udom bavioDeca ti se ra|ala.Amin.

Zdravica srpskom narodu,Ljubivoje R{umovi}

Sastojci:

- 200g - pile}eg filea

- 60 g taljalatela

- 10 g rukole

Sos:

- 150 g neutralne pavlake

- 200 g spana}a

- 30 g su{enog paradajza

- 15 g le{nika

- so, biber

Priprema:

Mili moji, ovo divno jelo

se veoma lako sprema i

sigurna sam da }e vam se

dopasti. Izlupajte pile}e

filee i ispr`ite ih u zagre-

janom tiganju. Kada

zavr{ite sa pr`enjem, u isti

taj tiganj sipajte neutralnu

pavlaku, spana}, su{eni

paradajz, le{nik, a dodajte

i malo soli i bibera. Od

svega toga }ete dobiti

jedan ukusan sos, pa

kada bude gotov, skinite

ga sa {poreta. U

me|uvremenu obarite

taljalatele. U tanjir sa

strane servirajte skuvane

taljalatele, pa sipajte

sos, a tek preko svega

toga stavite pr`eni pile}i

file.

Na sam vrh stavite

rukolu. Prijatan obrok!

Kuvar slavnih

Va{a Suzana

Poznata voditeljka u`iva uulozi doma}ice i ~esto imaobi~aj da opa{e kecelju i zasvoje k}erke i sebe spremi

kulinarske specijalitete.

Pile}i file u sosu od spana}a

Poetski kutak: Ljubivoje R{umovi}

OGLEDALO

JE LIST

KOJI

NAS

POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU

773.744.0373

^ E S T I T K E

29Maj 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Teta Kosari, `ivoj legendi ^ikaga, sre}an 91. ro|endan,puno zdravlja i sre}e `eli osoblje restorana Burbon i

redakcija Ogledala

Sre}an rodjendan na{oj MARIJANI dug `ivot pun radosti i sre}an put za Srbiju i susret sa svojima, `eliredakcija Ogledala

Sre}an ro|endan Marku Pajagi}u puno, zdravlja, sre}e iradosti, `eli majka Mira i Slavica sa redakcijom.

Svojoj dragoj kumici Olgi Elek sre}an ro|endan i dug `ivot pun sre}e`eli kumAleksandar Jr sa tatom.

Sre}an ro|endan ibezbri`no

detinjstvo Ani Draga{, `eli Aleksandar Jr

sa tatom.

Sre}no krstenje Vasilisi, dug i bezbri`anan `ivot

`eli Slavica i svi njeni iz Amerike.

Dragoj Olgici, sre}no kr{tenje unuke, a Sari ~estitamo kr{tenje k}erke.

ZA AUSTRALIJU

Sre}an ro|endan dragoj sestri od ujaka Kejt Vu~ak, `eli

Aleksandar iz ^ikaga sa tatom i bakom. Iskrenim

~estitkama pridru`uje se i bakaSeka.

Sre}an ro|endan Stivu Miljkovi}u i Dejanu Milanovi}u,`eli knji`ara Bubamara i redakcija Ogledala.

Sre}an 40. rodjendan Jeleni Draga{, dug i sre}an `ivot `eli suprug Milansa decom, Sa{a sa Aleksandrom iredakcija Ogledala.

Sre}an rodjendanKatji Tur~inov `eli

Aleksandar sa tatom

Sre}an ro|endan Melisi Toma{evi},

dug i sre}an `ivot, po`eleli su majka Cica

i k}i Marija.Iskrenim ~estitkama

pridru`uje se Mira sa svojimaiz Kana, i redakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan NediGoran~i},

`eli redakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan Milo{u\or|evi}u,

`eli redakcija Ogledala.

Sre}an rodjendan Vlatku @dralu,a njegovoj majci Mariji lep

provod i prijatan boravak kodsina i snahe

u ^ikagu, `eli redakcija Ogledala

30 Maj 2012.

V E D R A S T R A N A

- Medo, ima{ li jagoda ? – Nemam zeko !- Medo, ima{ li jagoda ? – Nemam zeko !- Medo, ima{ li jagoda ? – Nemam zeko !

- Medo, ima{ li jagoda ? – Ako me tojo{ jednom pita{, zakuca}u te za

zid !- Medo, ima{ li eksere ? –Nemam.- A jagoda ???

* * *Kako `ene zovu debelog

mu{karca bez love ? –SVINJA.A kako zovu debel-og mu{karca sagomilom love ? –MEDA

Nisu nam uvrstili Djavolju varo{ u najve}a ~udana svetu.Rekli su: “Ili cela Srbija, ili ni{ta.”

***Oti{ao Tadi} u posetu [vajcarskoj i vidi da oniimaju ministarstvo pomorstva.Pita on njihovog premijera:- Je li, {ta }e vama ministarstvo pomorstva kadnemate more ?- Pa i vi imate ministarstvo finansija !!!

***Pita otac sina: Je li sine, ~ime }e{ da se bavi{ kadporaste{ ?Sin ka`e: Pa, naravno, organizovanim kriminalom. Otac dodatno pita: Jel’ privatno ili u vlasti ?

NNAA[[ NNAAJJBBOOLLJJII TTEENNIISSEERR -- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE

UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u kompaniju, onako kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}iinternetu i {irom sveta na: www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

B I Z N I S

31Maj 2012. www.serbianmirror.com

Velika muzi~ka revija pod nazivom "PROLE]E U OGLEDALU 2012." u organizaciji na{eg lista, ove godine je zadobila ozbiljan zna~aj u srpskoj sredini^ikaga i okoline. Srpska muzi~ka elita iz ^ikaga, Viskonsina i Indijane se i ovaj put sa velikim zadovoljstvom odazvala na{em pozivu i nesebi~no dala svojdoprinos, u `elji da na{e “Ogledalo” srpske du{e jo{ dugo traje i istraje. Zbog ~ega im ovom prlilikom izra`avamo veliku i iskrenu zahvalnost.

Odziv takmi~ara, amatera peva~a je takodje bio zavidan, a stru~ni `iri i `iri publike, nije imao ni malo lak zadatak, da odabere najbolje. U~esnicitakmi~enja za prvi glas Prole}a u Ogledalu 2012. su bili: Goran Okilj, Zorana Bojanovi}, Neda Vukovi}, Elvina Be{lagi}, Andjela Markovi}, Irina Jovanovi},Sandra Gli{i, Mira Brankov, @ivko Kova~evi}, Slobodan Suboti}, Milan~e Ko{i} i Mihailo Elgaz iz Floride. Van konkurencije nastupili su odli~ni mladi instru-mentalisti, pred kojima je blistava muzi~ka budu}nost, Stefan i Djordje Turovi}. Ovom prilikom se svima iskreno zahvaljujemo na u~e{}u, pobednicima ~esti-tamo, a ostalim kandidatima `elimo vi{e sre}e idu}e godine.

ELVINA BE[LAGI], je svojila prvo mestu na takmi~enju amatera peva~a, na ovogodi{njem takmi~enju amatera peva~a “Glasprole}a u Ogledalu 2012”. Dvanaestogodi{nja Elvina pohadja {esti razred osnovne {kole William P. Gray. Rodjena je i `ivi u^ikagu. U slobodno vreme se bavi pevanjem, voli glumu i recitovanje, a pomalo se bavi i manekenstvom. Peva jo{ od svoje{este godine i u tome dobija veliku podr{ku mama i tata, a od pre dve godine pohadja {kolu pevanja Slavice Momakovi}Miljanovi}.

- Slavica Momakovi} Miljanovi} mi zaista puno poma`e oko svakog detalja kad je u pitanju moje pjevanje. Moja veli-ka `elja je da jednog dana postanem glumica i pjeva~ica. Put do popularnosti je te`ak, ali }u se ipak truditi da bar malo osje-tim kako je biti zvjezda – ka`e za Ogledalo Elvina Be{lagi} – koja je pre dve godine u~estvovala na 4. Festivalu zavi~ajne nar-odne muzike u Velikoj Kladu{i, gde je bila najmladji u~esnik i sa koga je ku}i ponela trofej.

- Na takmi~enju u organizaciji lista Ogledalo, sam zajedno sa svojim prijateljicama u~esnicam au`ivala u pozitivnoj i sja-jnoj atmosferi, svi smo bodrili jedni druge, a bili smo okru`eni divnom publikom koja nas je sve jednako podr`avala. Nagradakoju sam dobila meni zna~i puno, tako da se veliki i naporan rad oko priprema isplatilo. Pogotovo {to znam da su velika imenasjedila za stolom stru~nog `irija.- ka`e Elvina i nastavlja - Definitivno mislim da }e mi osvajanje prvog mjesta na ovom

takmi~enju u mnogome pomo}i i biti neka odsko~na daska za moju budu}nost i karijeru. Za sve budu}e takmi~are u organizaciji lista Ogledalo, imam jednuporuku: Ovo je zaista veliko iskustvo za mene, jedno lijepo dru`enje i upoznavanje puno novih prijatelja i ljudi iz svjeta muzike i novinarstva. Bila je ovojedna divna zabava, sa vrijednim nagradama i jedna velika prilika za po~etak pjeva~ke karijere. Jo{ jednom pozdravljam vas kao organizatora ove lijepe man-ifestacije, moju nastavnicu pjevanja Slavicu M. Momakovi}, orkestar i Dragana Negovanovi}a, ~lanove stru~nog `irja i naravno divnu publiku.

Drugo mesto stru~nog `irija i nagradu `irija publike, osvojila je petnaestogodi{nja AN\ELA MARKOVI]. Rodjena je u^ikagu 1996. godine, tri godine nakon {to su se njeni roditelji doselili u Ameriku iz okoline Kraljeva. @ivi u zapadnom pred-gradju ^ikaga i odli~na je u~enica drugog razreda srednje skole “Lyons Township” u La Grend`u.

- Od svoje pete godine svako leto provodim u Srbiji, a ove zime brat i ja smo ~ak i zimski raspust proveli tamo. Odatlepoti~e moja ljubav prema izvornoj srpskoj pesmi i o~uvanju tradicije. Muzikom i folklorom se bavim iz hobija, a ina~e `ele-lim da zavr{im fakultet i postanem profesor ili advokat. Pohadjam ~asove pevanja kod Slavice Momakovi} Miljanovi}, odmarta pro{le godine. Od tada sam imala nekoliko nastupa na raznim proslavama, uklju~uju}i i nastup na desetoj godi{njiciOgledala pro{le godine. Prole}e u Ogledalu je moje prvo takmi~enje i puno mi zna~i, jer mi je donelo jedno novo iskustvo usvetu muzike i novi motiv da nastavim sa {kolovanjem glasa i daljim nastupima. S toga Vam se od srca zahvaljujem – ka`eAndjela Markovi}, dobitnik dve nagrade - druga nagrada stru~nog `irija i prva nagrada `irija publike.

@IVKO KOVA^EVI] je osvojio tre}a mesto na takmi~enju.Rodjen 1980. Godine, u Novskoj, Slavonija, Ratnih devedesetih se sa roditeljima preselio u Srbiju. U Beogradu je

zavr{io Osnovnu {kolu i gimnaziju, a na Univerzitetu u Novom Sadu U~iteljski fakultet i Magistarske studije, smerMenad`ment u obrazovanju. Nepunih deset godina radio je kao profesor razredne nastave u Beogradu, a u Ameriku je do{aopre nepunih godinu dana da, kako sam ka`e, kao i ve}ina na{ih ljudi poku{a da pronadje i stvori neki bolji `ivot. Trenutnopohadja ~asove Engleskog jezika i radi u ugostiteljstvu, ali i dalje ne odustaje od cilja da se stru~no usavr{ava doktorira i bavinau~nim radom.

- Ljubav prema muzici preneli su mi roditelji i porodica, u kojoj se uvek pevalo i sviralo – ka`e @ivko Kova~evi} –Muzikom se nikada nisam bavio profesionalno, jer za to nisam imao {ansu. Medjutim, to me nikada nije sputavalo da svojmuzi~ki talenat negujem i nadgradjujem. Najvi{e volim da pevam izvornu, narodnu muziku, sa Kosova i iz vranjskog kraja.

“Prole}e u ogledalu” je prva manifestacija ovakve vrste na kojoj sam u~estvovao i sa koje sam poneo veoma pozitivneutiske. Pored toga {to mi je, prvenstveno, pru`ila dobru zabavu, takodje mi je dala mogu}nost da na takmi~arskoj ve~eripoka`em {ta znam, da me ljudi ~uju, upoznaju i da se predstavim na jedan druga~iji na~in. Dobro je {to ovakve manifestaci-je postoje, jer su one, upravo, mogu}nost da se ljudi dru`e, zajednica dr`i na okupu, a mladi talenti afirmi{u.

Zahvaljujem se organizatorima na veoma uspe{no obavljenom poslu, pobednici takmi~enja upu}ujem iskrene ~estitke na osvojenom prvom mestu,a sve ~itaoce “Ogledala”, takmi~are i u~esnike ove manifestacije, do narednog “Prole}a” srda~no pozdravljam.

Pozitivne utiske ponela je i publika, koja je odu{evljeno podr`ala sve izvo|a~e. Bio je ovo jo{ jedan muzi~ki spektakl na kome su podjednako u`ivalii u~esnici programa i publika. Ogledalo je i ovaj put okupilo sve ljude dobre volje na jednom mestu, da se uz pesmu dru`e, da je ~uvaju i neguju od zabo-rava.

Na{im peva~ima-amaterima `elimo sjajnu muzi~ku karijeru. Na{oj vernoj publici, prijateljima Ogledala se iskreno zahvaljujemo na odzivu. Veliku zah-valnost upu}ujemo svim izvodja~ima i u~esnicima na{eg dvodnevnog muzi~kog spektakla, vlasnicima restorana Sandy’s hvala na doma}inskom prijemu,na{im pokroviteljima - sponzorima zabave i lutrije, stru~nom `iriju i svima koji su na bilo koji na~in doprineli da ova manifestacija ostane u prijatnom se}anjuISKRENO OD SRCA SVIMA HVALA! I {ta drugo, nego da po`elimo da se vidimo i idu}eg prole}a u Ogledalu. Sre}no!

Redakcija

Sa muzi~ke manifestacije