SPRECHEN SIE DEUTSCH? (govorite li nemački?)

UVOD

Nemački jezik sa može veoma lako naučiti ako se to radi sa dobrim sistemom. Kao i u svemu, tako i u svom jeziku, Nemci imaju red i logučan sled pravila. Na žalost, nekima je to izgleda zasmetalo, pa je pravopis poslednjih godina nekoliko puta reformisan, tako da je sada ispravno u nemačkom jeziku pisati tri jednaka slova jedan za drugim, posto je načinjen pokušaj ukidanja slova "oštro es" ili ß (slovo koje izgleda kao grčko - beta). Pošto se pravila menjaju u hodu, mnoge izavačke kuće se joč uvek drže starog dobrog pravopisa koji ima i svoju logiku i svoj smisao. Jedino deca su izložena ovom besmislenom eksperimentu u školama, tako da su Nemačka i Austrija po pismenosti dece na poslednjim mestima u Evropi.

Ovde ćemo početi sa učenjem nemačkog jezika i pravopisom po starim pravilima. On i danas nije pogrešan, jer se novi pravopis sve više potiskuje, a za početnike je lakše kada im se pokazu pravila koja imaju smisla, pre nego reči kao što su: ABSCHLUSSSERIE, umesto ranije ABSCHLUßSERIE i slično.

Nemački jezik ima jako puno složenica, što znači, reči koje se sastoje iz dve reči, a imaju značenje jedne reči. Nije redak ni slučaj dozvoljenog pravljenja ličnih složenica koje su opšteprihvaćene. Možda na prvi pogled ovo zvuči zbunjujuće, ali to veoma proširuje mogućnost preciznog izražavanja.

Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova koja su potrebna u nemačkom jeziku: Ä Ö Ü ß.

IZGOVOR

Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemačkom jeziku. Slova sa tačkicama iznad se zovu UMLAUTI.

Slovo Ä se izgovara kao slovo E.Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E.Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I.Slovo ß se zove "oštro es" i izgovara se kao duplo slovo s.

Nemački jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro. Ljudi sa naših prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slično, govore nemački jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemački jezik treba bukvalo da se laje da bi reč bila dobro izgovorena. Na primer, reč ÜBER (iznad), treba izgovoriti oštro i naglašeno na slovu Ü. Tada se pravilno izgovara.

Kod slova R, postoji više načina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo nepca i onda ga

izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je njihov izgovor previše mekan, kod slovenskih naroda je izgovor između mekanog i tvrdog, tako da ne liči ni na šta i često stranci nisu u stanju da se zbog tako lošeg izgovora kvalitetno sporazumeju.

Takođe je slovo E još jedan od problema za dobar govor nemačkog jazika. Dok slovenski narodi slovo E, izgovaraju previše otvoreno, sa široko razvučenim usnama, sličko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsečno, na početku reči malo duže, u sredini reči, malo kraće naglašeno.

Skoro uvek se naglašava prvi slog u nekoj nemačkoj reči, a kada se radi o složenici, onda se naglašava prvi slog od svake reči koja čini tu složenicu. Na primer kod reči übervorteilen, naglasak je na slogu über i na slogu vorteilen, dok se reč izgovara zajedno, u jedno dahu.

ÖL (ulje)GÖRE (nevaljalica)ÜBER (iznad)DÜNN (tanak)WÜRDE (ponos)ÄTHER (etar)ÄGYPTEN (Egipat)

PRAVILA ZA ČITANJE

U nemačkom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za čitanje, što u mnogome olakšava pravilno čitanje. Jedino se reči stranog porekla, imena, države, gradovi i slično, izgovaraju u originalu i ne podležu ovim pravilima:

EI se čita kao AI (mein, dein)

IE se čita kao produženo I (vier, hier)

EU se čita kao OJ (Europa, Euro)

ÄU se čita kao OJ (äußerst, äussern)

SP se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao ŠP (sparen, sprechen)

ST se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao ŠT (stehen, stress)

Slovo Z se čita kao C (Zentrale, zehn)

Slovo C se čita kao C (Cäsar)

Slovo S se na početku reči čita kao Z (sieben)

Slovo V se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao F (Vetter, Vorhang)

Slovo H ce u sredini reči često ne čita, nego se samoglasnik pored koga stoji produžuje)

CH se čita kao H (Chemie)

SCH se čita kao Š (Schule)

TSCH se čita kao Č (Tschernobyl)

Slovo Q se čita kao KU (Quadrat)

Slovo W sečita kao W (Witwe)

Slovo Y se čita kao Ü (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien)

Slovo X se čita kao KS (Taxi)

Izgovor umlauta Ä, Ö, Ü je objasnjen u prosloj lekciji.

ß se čita kao SS

Ko odmah nauči ova pravila, neće imati problem sa ispravnim čitanjem nemačkih reči.

BROJEVI

1 - eins (ajns)

2 - zwei (cvaj)

3 - drei (draj)

4 - vier (fiir)

5 - fünf (fünf)

6 - sechs (zeks)

7 - sieben (ziben)

8 - acht (aht)

9 - neun (nojn)

10 - zehn (cen)

VIŠECIFRENI BROJEVI

VEŽBANJE ČITANJA NEMAČKIH REČI

U zagradi se nalazi značenje nemačke reči.

Pravilo: EI se čita kao AI 1) mein (moj)2) dein (tvoj) 3) Wein (vino)4) Bein (noga)5) Eier (jaja)

Pravilo: IE se čita kao produženo I 1) vier (vetri)2) hier (ovde)3) Gier (pohlepa)4) sieben (sedam)5) Bier (pivo)

Pravilo: EU se čita kao OJ 1) Europa2) Euro3) Eule (sova)4) euch (vas)5) Eunuch (evnuh)

Pravilo: ÄU se čita kao OJ 1) äußerst (vanredno)2) häufen (nakupiti)3) enttäuschen (razočarati)4) Gebäude (zgrada)5) Erläuterung (objašnjenje)

Pravilo: SP se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao ŠP 1) sparen (stedeti)2) sprechen (govoriti)3) Spanien (Spanija)4) später (kasnije)5) Spargel (spargla)

Pravilo: ST se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao ŠT 1) stehen (stajati)2) Stress (stres)3) studieren (studirati)4) streben (stremiti)5) stricken (strikati)

Pravilo: Slovo Z se čita kao C (Zentrale, zehn)1) Zentrale (centrala)2) zehn (deset)3) Zecke (krpelj)4) Zins (kamata)5) Zirkus (cirkus)

Pravilo: Slovo C se čita kao C 1) Cäsar (Cezar)2) Cäsium (cezijum)3) circa (od prilike), čita se «cirka»

Pravilo: Slovo C se čita kao K kod reči stranog porekla1) Creme (krem)

2) Cocktail (koktel)3) Clown (klovn)4) Chaos (kaos)5) Code (kôd)

Pravilo: CH se čita kao H 1) Chemie2) Chlor (hlor)3) Chromosom (hromozom)4) China (Kina)5) Chirurg (hirurg)

Pravilo: CH se čita kao Č kod reči stranog porekla1) Chile (Čile)2) Chip (Čip)

Pravilo: CH se čita kao Š kod reči stranog porekla1) Chiffre (sifra)2) Chef (šef)3) Charme (šarm)4) Chaffeur (šofer)5) Chance (šansa)

Pravilo: PH se čita kao FPharao (faraon)Photo (fotografija)Physik (fizika)Philatelist (filatelista)Phenol (fenol)

Pravilo: Slovo S se na početku reči čita kao Z 1) sieben (sedam)2) Sonne (sunce)3) Semmel (zemicka)

Pravilo: Slovo V se skoro uvek na početku reči ili reči u složenici čita kao F (Vetter, Vorhang)1) Vater (otac)2) Vorhang (zavesa)3) Verantwortung (odgovornost)4) Verdoppeln (udvostruciti)5) Vergebung (oprostaj)

Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reči cesto ne čita, nego se slovo pored koga stoji produžuje)1) Vieh (stoka)2) Reh (srna)3) Bohren (busiti)4) Mohn (mak)5) Sohn (sin)

Pravilo: SCH se čita kao Š 1) Schule (skola)2) Schmeterling (leptir)3) Maschine (masina)4) morsch (trulo)5) waschen (prati)

Pravilo: TSCH se čita kao Č 1) Tschernobyl (Černobil)2) Tschechien (Češka)3) tschüss (zdravo)4) Tschick (opusak)5) Deutsch (nemacki)

Pravilo: Slovo Q se čita kao KU 1) Quadrat (kvadrat)2) Qualität (kvalitet)3) Equator (ekvator)4) Quittung (potvrda)5) Quiz (kviz)

Pravilo: Slovo W sečita kao V 1) Witwe (udovica)2) Wal (kit)3) Welt (svet)4) Wetter (vreme)5) weiter (dalje)

Pravilo: Slovo Y se čita kao Ü Yttrium (itrijum) Mythen (mitovi)

Pravilo: Slovo Y se čita kao J Yugoslawien (jugoslavija)Yacht (jahta)

Bayern (Bavarska)

Slovo X se čita kao KS 1) Taxi (taksi)2) Xylophon (ksilofon)3) Dextrose (dekstroza)4) Maximal (maksimalno)5) Hexe (vestica)

Pravilo: Slovo Ä se izgovara kao slovo EÄthiopien (Etiopija)Ägypten (Egipat)Lähmung (paraliza)

Pravilo: Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E1) Österreich2) Löwe3) Öl4) Möwe5) Röntgen

Pravilo: Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I1) Über (preko)2) Sünde (greh)3) drüber (iznad)4) Kübel (kanta)5) worüber (o cemu)

Pravilo: slovo ß se čita kao SS. Ovo slovo ne postoji na početku reči1) verdruß (zasicenje)2) Streß (stres)3) Maß (mera)4) Gruß (pozdrav)5) Kuß (poljubac)

LIČNE ZAMENICE

JA = ICH TI = DU ON = ER

ONA = SIE ONO = ES

MI = WIRVI = IHRONI = SIE

POČASNO VI = SIE

Možda je na prvi pogled zbunjujuće što se zamenica SIE pojavljuje i kao ženski rod i kao množina i kao počasno oslovljavanje, ali iz pomoćnog glagola koji se nalazi pored ove zamenice, kao i iz konteksta rečenice, uvek je jasno o kome se radi, osim toga počasno Sie, se piše velikim slovom. Na primer:

sie ist schön = ona je lepasie sind schön = oni su lepiSie sind schön = Vi ste lepi

PISANJE VELIKIM SLOVIMA

U nemačkom jeziku se velikim slovima pišu imenice, lična imena, i reči koje se završavaju na - UNG. Reči koje imaju članove ispred sebe (der, die das, ein, eine) su imenice.

Primeri:das Haus (kuća)die Frau (žena)der Fluß (reka)der Berg (planina)die Bestätigung (potvrda)die Meinung (mišljenje)das Finanzamt (porezni ured)

Zadatak:Koje od ovih reči se pišu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flaša, gledanje, knjiga, hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kiša.

LIČNE I PRISVOJNE ZAMENICE

GLAGOLI

Glagoli su reči koji označavaju radnju. U nemačkom jeziku se svi glagoli završavaju na - EN, pa se tako veoma lako prepoznaju. Glagoli se uvek pišu malim slovom.

Primeri:

lesen (čitati)essen (jesti)gehen (hodati)sprechen (govoriti)kochen (kuvati)

GRADNJA REČENICE

U nemačkom jeziku, u rečenici glagol stoji uvek ili na drugom mestu ili na poslednjem mestu, ako je reč o prostoj rečenici. Kod složene rečenice koja se sastoji od više prostih rečenica, važi pravilo za prostu rečenicu, tako da svaka prosta rečenica ima glagol na određenom mestu i čini deo složene rečenice. Ako ima više glagola u jednoj rečenici, onda se jedan nalazi na drugom mestu, a drugi na poslednjem mestu.

Primeri za prostu rečenicu:

1)Ich gehe ins Kino. (Idem u bioskop). Glagol gehen se nalazi na drugom mestu.

2)Ich werde das Buch lesen. (Čitaću knjigu). Glagol "werden" se nalazi na drugom mestu, a glagol "lesen" na poslednjem.

Primeri za složenu rečenicu:

1) Ich schreibe am Computer und höre Musik. (pišem na kompjuteru i slušam muziku)

Ova složena rečenica se sastoji iz dve proste rečenice:- Ich schreibe am Computer- und höre Musik

U oba slučaja, glagol se nalazi na drugom mestu.

2) Ich werde in das Geschäft gehen, um ein Buch zu kaufen, und ein Bild zu suchen.(Ici cu u radnju da kupim knjigu i da potražim jednu sliku)

Ova složena rečenica se sastoji od tri proste rečenice.- Ich werde in das Geschäft gehen (glagol na drugom i na poslednjem mestu)- um ein Buch zu kaufen (glagol na poslednjem mestu)- und ein Bild zu suchen (glagol na poslednjem mestu)

Proste rečenice se odvajaju zarezom.

Zadatak:

Postaviti sledece reci na pravilno mesto u rečenici:

1) koche, Abendessen, Freund, meinen, das für ich. (Kuvam večeru za mog prijatelja)

2) spiele Lied, ein, ich. (Sviram jednu pesmu)

3) nach Hause, gehe, ich (Idem kući).

POREĐENJE PRIDEVA - KOMPARACIJA

U nemackom jeziku se pridevi porede u tri stupnja poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ.Komparativ se gradi kad se na pridev doda nastavak –er. Primer: dick – dicker.Superlativ se gradi tako što se ispred prideva doda am , a pridevu se doda nastavak –sten. Primer: dick – am dicksten (der, die, das dickste).

Posebni slučajevi:Kod nekih jednosložnih prideva, u komparativu i superlativu se pojavljuje umlaut (iako ga nema u pozitivu). Primer: arm – ärmer – am ärmsten.

Nekim pridevima se, radi lakšeg izgovora, umeće –e ispred nastavka za superlativ. To su pridevi koji se završavaju na: –t, –d, –sch, –s, –ss, –z, –tz, –x i –ß. Primer: nass – nasser – am nassesten.

Kod prideva koji se završavaju na –el i –er, slovo –e se gubi u komparativu. Primer teuer – teurer – am teuersten

Nepravilna komparacija

Postoje i pridevi koji imaju nepravilnu komparaciju. To su pridevi: gut, gern, hoch, viel i nah. Onda komparacija izgleda ovako:

ZADATAK - 1:

Napraviti komparativ od sledecih reci:

groß, weit, laut, sauber, hell, jung, schön, schlecht, dick, lang.

ZADATAK - 2:

Napraviti superlativ od sledecih reci:

klein, nah, leise, schmutzig, dunkel, alt, hässlich, gut, dünn, kurz.

DVOCIFRENI BROJEVI

U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfünfzig). Ko zna slovenacki jezik, bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani. Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako:

21 - einundzwanzig22 - zweiundzwanzig23 - dreiundzwanzig24 - vierundzwanzig25 - fünfundzwanzig26 - seschsundzwanzig27 - siebenundzwanzig28 - achtundzwanzig29 - neunundzwanzig

Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig:

31 - einunddreissig32 - zweiunddreissigitd....

Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja, ako su preko 20.

118 - Einhundertachtzehn

142 - Einhunderteinundvierzig199 - Einhundertneunundneunzig

1.005 - Eintausendfünf1.012 - Eintausendzwölf1.076 - Eintausendsechsundsiebzig

10.009 - Zehntausendneun10.311 - Zehntausenddreihundertelf10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig

100.532 - Einhunderttausendfünfhundertzweiunddreissig

Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20.

34.000 - Vierunddreissigtausend72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig

1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig

Pravila za citanje slova Z.

Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)

Slovo C se cita kao C (Cäsar)

Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)

Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci njihovo znacenje:

Zebra Sonne (sunce)Zenter (centar)Zimt (cimet)Zar (car)Saal (sala)

Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer: STEREO, se cita stereo.

PADEZI

DER se menja ovako:1. der2. des3. dem4. den

DIE se menja ovako:1. die2. der3. der4. die

DAS se menja ovako:1. das2. des3. dem4. das

DIE (mnozina) se menja ovako1. die2. der3. den4. die

Potrebno je znati na koja pitanja odgovaraju ovi padezi i kada se sta koristi:

1. padez postavlja pitanje: ko ili sta?Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - der Mann, - die Frau, - das Kind, - die Leute.

2. padez postavlja pitanje: cije, od koga od cega?Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:- die Haare des Mannes.- die Haare der Frau.- die Haare des Kindes.- die Haare der Leute.

3. padez postavlja pianje: kome, cemu?Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:- ich gehe zu dem Mann.- ich gehe zu der Frau.- ich gehe zu dem Kind.- ich gehe zu den Leuten.

4. padez postavlja pitanje: koga, sta?Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:- ich liebe den Mann.- ich liebe die Frau.- ich liebe das Kind.- ich liebe die Leute.

PROSLO VREME:

ICH WAR - bio sam (bila sam)DU WARSt - bio siER WAR - bio jeSIE WAR - bila jeES WAR - bilo je

WIR WAREN - bili smoIHR WART - bili steSIE WAREN - bili su

BUDUCE VREME:

ICH WERDE - bicuDU WIRST - bicesER WIRD - biceSIE WIRD - biceES WIRD - bice

WIR WERDEN - bicemoIHR WERDET - biceteSIE WERDEN – bice