СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ: 28. јуна 1914. Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда.

Гаврило Принцип

Аустроугарска за атентат оптужила Србију и 23. јула 1914. упутила јој ултиматум. Србија није прихватила све тачке ултиматума.

28. јула 1914. Аустроугарска објавила рат Србији. Објава рата упућена обичним телеграмом.

Телеграм аустроугарске објаве рата Србији

Српска Врховна команда очекује напад са севера, из Војводине и складу са тим распорећује своје четири армије, Трупе одбране Београда и Ужичку војску.

Врховни команданта српске војске био је регент Александар Карађорђевић, начелник штаба Врховне команде српске војске војвода Радомир Путник, заменик генерал Живојин Мишић. Српским армијама командују генерали Степа Степановић, Петар Бојовић и Павле Јуришић Штурм.

Регент Александар

Карађорђевић

Војвода Радомир Путник

Генерал Степа Степановић

Генерал Петар Бојовић

Генерал Живојин Мишић

ГенералПавле Јуришић Штурм

Командант аустроугарске војске у нападу на Србију био је генерал Оскар Поћорек. Имао је план да нападне Србију преко Дрине и да је тако изненади. У напад на Србију ангажовао је три армије, две из правца Босне и једну из правца Војводине.

Генерал Оскар Поћорек

Српска врховна команда изненађена нападом из Босне, Аустроугари освајају Шабац.

Наређење Другој српској армији под командом генерала Степе Степановића да изврши усиљени марш ка Дрини и одбије непријатеља.

Августа 1914. – битка на Церу, велика победа српске војске под командом Степе Степенавића – прва победа савезника.

Цер

Споменик јунацима са Цера у селу Текериш

Током првих упада у Србију аустроугарски војници вршили страшне злочине над српским цивилима.

Септембра 1914. – битке на Гучеву и Мачковом камену, велике жртве. Ове борбе назване су и Битком на Дрини.

Децембра 1914. – Колубарска битка, велика победа српске војске предвођена Живојином Мишићем. Тактика генерала Мишића ушла у уџбенике престижних војних школа у свету.

Црна Гора Аустроугарској објавила рат 6. августа 1914. и одмах прешла у офанзиву. Црногорском војском командују сердар (генерал) Јанко Вукотић и српски генерал Божидар Јанковић.

Сердар Јанко Вукотић

Генерал Божидар Јанковић

Почетком 1915. у Србији хара епидемија тифуса, преко 100 000 умрлих.

Од тифуса умрла и позната српска сликарка Надежда Петровић.

Централне Силе уз обећавање територија Србији нуде сепаратни мир, Србија одбија.

Октобар 1915. – Макензенова офанзива, српска војска се повлачи.

Фелдмаршал Аугуст фон Макензен

План српске Врховне команде и српске владе је био да се војска моравско – вардарском долином повуче до Солуна, сасатане са савезницима и крене у противофанзиву. План повлачења пропао због уласка Бугарске у рат и напада са бока.

Српска војска са мноштвом цивила приморана да се повлачи преко Албаније.

АЛБАНСКА ГОЛГОТА

У зиму 1915/1916. у веома тешким условима преко Албаније и Црне Горе се повлаче српска војска, цео државни и војни врх, мноштво цивила.

Црногорска војска у бици код Мојковца држала одступницу српској војсци. Црна Гора капитулирала, краљ Никола напустио земљу.

Око 70 000 људи при повлачењу преко Албаније умрло.

АЛБАНСКА ГОЛГОТА

АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Савезници, у првом реду Французи, српску војску и цивиле пребацују на острво Крф.

Страдање и умирање се наставило и на Крфу, као и на оствру Виду које названо “острвом смрти”.

Због недостатка места за сахрањивање лешеви бацани у море – “плава гробница”. Инспирисан овим страхотама песник Милутин Бојић написао чувену песму Плава гробница.

Србију окупирале Аустроугарска и Бугарска. У окупираној Србији окупатри пљачкали и вршили страшне злочине над цивилима. У злочинима над цивилима предњачили Бугари, који су над Србима спроводили и бугаризацију.

У пролеће 1916. године опорављена српска војска пребачена на Солунски фронт.

У јесен 1916. српска војска односи победу у Бици на Кајмакчалану и ослобађа Битољ.

Одлуком савезника даља офанзива на Солунском фронту обустављена, до пробоја вођен позициони рат. Савезници су Солунски фронт за себе сматрали неважним.

У Солунском процесу 1917. године - вође Црне руке Драгутин Димитријевић Апис и сарадници осуђени на смрт.

Септембра 1917. године почеле операције на Солунском фронту. Командант савезничких снага био је француски генерал Франше д` Епере. Централно месту на фронту и највећу улогу у пробоју фронта имала је српска војска. Солунски фронт пробијен средином септембра 1918. године, српска војска незадрживо кренула у ослобађање Србије.

Пред налетом српске војске Бугарска капитулирала 30. септембра 1918. године, Аустроугарска 3. новембра.

Србија ослобођена 1. новембра 1918. године.Србија у рату изгубила око 1 250 000 људи (скоро четвртина

становништва), материјална штета била је огромна. Највише страдало радноспособно мушко становништво, поједини крајеви у Србији потпуно остали без мушкараца.