1. POJAM I DEFINICIJA SPORTA

Objasnite pojam sporta i navedite Vaše stanovište po pitanju definicije sporta.

Sport je oplemenjena borba i takmičenje je njegovo osnovno obeležje, radi prevazilaženja već postignutih rezultata. U sportu se takmiči (nadmeće) sa daljinom, vremenom, preprekama, protivnicima, ali i sa samim sobom.

„Sport je aktivnost koja se karakteriše raznovrsnošću psihičkih doživljaja zasnovanih na borbi, takmičenju. Takmičenje je na taj način osnova svakog sporta.“ (Leskošek Janko (1971): Teorija fizičke kulture)

Neki od razloga za bavljenjem sportom mogu biti razonoda, razvijanje tela, poboljšanje sposobnosti, takmičarski duh, kao i finansijska dobit.

Dr Ilić, S.: Istorija fizičke kulture

Objasnite suštinu modela interrelacija igra – sport – igranje.

Igra je spontana, slobodno izabrana i prijatna aktivnost, koja ima za cilj potvrđivanje individualnih i kolektivnih sposobnosti. Ona je najstariji vid vaspitanja uopšte, a fizičkog vaspitanja posebno. Genetički posmatrana ona je ishodište svih fizičkih vežbi. Igra je stariji i širi pojam od sporta. Ako igru shvatimo najšire moguće, kao igru života... Igra je veliki metod sporta.

Isto kao i igra, sport je bio i ostao dragocena pomoć u odgoju i pravilnom razvitku dece i mladih. Danas je gotovo nemoguće zamisliti čovekov život bez neke vrste igre i sporta.

Igranje moze biti još jedna od mnogih veza između igre i sporta. Često čujemo kada stariji kažu gledajući decu: „Pogledaj ih kako se lepo igraju!“.

Ali isto tako nam je poznato kada pitamo nekoga kojom sportskom aktivnošću se

bavi, on nam odgovori: „Igram fudbal!“. Dakle, ova interelacija između igre, sporta, posredstvom igranja je više nego očigledna.

Dr Ilić, S.: Istorija fizičke kulture

2. SPORTSKA TERMINOLOGIJA

Navedite četiri novija pojma iz oblasti sporta i napišite njihove definicije.

1. Reli Point Sistem (Rally Point System) - 2000. godine donešena su nova pravila bodovanja u odbojci. Prema novim pravilima poeni se osvajaju posle svake završene akcije, baz obzira na to koja ekipa je servirala. Prema ranijim pravilima samo ona ekipa koja je servirala je mogla osvojiti poen.

2. Libero (u odbojci) - Nakon Olimpijskih igara u Atlanti 1996. FIVB je za predstojeće Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine uveo novog specijalnog igrača: LIBERA. Libera je lako prepoznati na terenu jer nosi različitu boju dresa od svojih saigrača i uvek se nalazi u zadnjem delu terena gde može zameniti bilo kog igrača. Libero ne sme servirati, smečevati niti se rotirati sa igračima na prvoj liniji terena, ali igra vrlo važnu ulogu u prijemu protivničkog servisa i odbrani polja. Libero je uveden da bi uz pomoć bolje odbrane polja poeni duže trajali i da bi se dala prilika i nižim igračima koji u današnje vreme nemaju velike šanse uspeti kao napadači ili kao igrači prve linije.

3. Lopta sa čipom - Svetska fudbalska federacija (FIFA) najavila je da će na predstojećem klupskom svetskom prvenstvu, koje će se od 7. do 16. decembra održati u Japanu, testirati lopte sa čipom, pomoći kojih će precizno moći da se utvrdi da li je ona prešla gol crtu.

„Tehnologija pomoću koje ćemo utvrdjivati da li je lopta prešla gol liniju ili ne još jednom će biti ispitana na klupskom prvenstvu sveta u Japanu.“ - saopštila je FIFA.

Čelnici FIFA najavili su da će na tom takmičenju povećati broj pomoćnih sudija na meču, ali da će pojedinosti te novine utvrditi Izvršni odbor FIFA na sastanku u Cirihu 29. i 30. oktobra.

4. Čelendž (Challenge) – Drugačije nazvano „Oko sokolovo“ je elektronska provera pada loptice blizu linije. Teniske organizacije odlučile su kako teniseri sada mogu tražiti "Oko sokolovo" najviše tri puta po setu, plus još jednom ako budu igrali „tajbrejk“ (tiebreak).

Tri od ukupno četiri grand slam turnira koriste tu tehnologiju. Roland Garros je jedini grand slam koji je ne koristi, jer se održava na zemlji gde loptica ostavlja vidljivi trag.

Internet: (http://sr.wikipedia.org/)

Navedite četiri primera upotrebe (ne)pravilnih reči i objasnite zašto (ne)treba da se koriste u sportu.

1. Štoperica – Ovaj termin se veoma često, gotovo uvek koristi kada se misli na uređaj, tj. napravu kojom merimo vreme sportistima. Pravilno je reći – stoperica, jer ona stopira vreme na nasu komandu, a ne „štopira“.

2. Olimpijada – Mnogi upotrebljavaju ovaj termin misleći na Olimpijske igre. Olimpijada je period između dve uzastopne Olimpijske igre i traje 4 godine. Olimpijske igre se mogu upotrebiti u govoru misleći na takmičenje koje je kratko i traje nešto manje od mesec dana.

3. Skok s motkom – Termin koji se takođe često sreće među laicima. Pravilno se kaže – skok motkom, jer takmičar ne preskače pritku zajedno sa motkom, već se njome služi da bi sam (bez motke) preskočio.

4. Trčanje sa preponama – Ovaj izraz često možemo čuti u atletskim disciplinama. Iako je nepravilan, komentatori i novinari često koriste ovaj termin. Pravilno se kaze trčanje preko prepona (ili prepreka).

3. SISTEMATIZACIJA SPORTA

Zašto je neophodno da postoji sistematizacija sporta?

Sistematizacija sporta je neophodna iz više razloga: radi obezbeđivanja mesta svakoj pojedinačnoj sportskoj oblasti u celokupnom sistemu sporta, radi lakšeg izučavanja pojedinih grupacija sportskih oblasti koja imaju neku zajedničku karakteristiku, kao i zbog vrednovanja sportskih oblasti po svom uticaju na ličnost i dr.

Isto tako, veoma je važna sistematizacija u okviru same sportske grane ili oblasti. Svaka sportska oblast ima svoje discipline koje se mogu izdvojiti kao celine u zavisnosti od kriterijuma na koji se posmatra. Taj kriterijum može biti pre svega pravilo određene discipline, tj. način na koji se određeni sport „igra“, onda može biti uzrast takmičara, telesna konstitucija, težina (u boksu) itd.

Dr Stefanović,Đ.: Teorija i praksa sportskog treninga

Navedite tri sistematizacije koje postoje unutar sportske oblasti.

1. GIMNASTIKA

Muške discipline

Parter

Dimenzije partera iznose 12 x 12 metara, sa dodatnom zaštitom od 1 metar sa svake strane. Za izvođenje vežbi na parteru prostor mora imati elastičnu podlogu koja dozvoljava gimnastičarima energične pokrete tokom odskoka i doskoka sa tla. Pokrovni materijal ne sme izazvati povrede vezbača, poput opekotina na koži. Vežbe na parteru uključuju pokrete koji moraju da demonstriraju: snagu, fleksibilnost, ravnotežu, gracioznost, skokove itd. Svaka vežba mora se sastojati od pokreta kombinovanih kao što su salta oko uzdužne i poprečne ose.

Tokom izvedbe vežbe gimnastičar treba iskoristiti celi parter, a vežbe moraju biti naglašene izrazima i izvršenim radnjama tokom vežbi. Maksimalno trajanje vežbe iznosi 90 sekundi. Telesna izvođenja i tehnička izvršenja moraju biti ujedinjena sa maštom i izrazom u jedinstvenoj i ekskluzivnoj stvarnosti. To su karakteristike koje moraju doneti izražajnost gimnastičareve sposobnosti do perfekcije, kao i suštinu ili moraju biti zapanjujuće kompleksnosti.

Konj sa hvataljkama

Visina iznosi 105 centimetara od vrha strunjače ili od tla 115 centimetara. Dužina na vrhu je 160 centimetara, dok razmak između hvataljki se kreće u zavisnosti od vežbača je 40 do 45 centimetara. Vežbe na konju s hvataljkama moraju se izvoditi dinamično, kontinuirano s jednim lancem cirkularnih i klatnih pokreta, sunožnih

kružnih pokreta (kola), makazasti pokreta (striževi), a uz korišćenje svih ostalih delova konja. Kapacitet pokreta koje jedno telo može izvesti sa ekstremnom preciznošću sastavljena od cirkularnih elemenata, a ukomponovanih u jednu celinu sa svim ostalim elementima, čine jednu elegantnu kompoziciju. Elementi snage i izdržajnosti na ovoj spravi nisu dozvoljeni.

Karike

Visina krugova od vrha strunjače iznosi najmanje 260 centimetara. Vežbe na krugovima se moraju sastojati od različitih pokreta demonstrirajući snagu, izdržajnost i zamahe. Ovi se elementi izvode u visu, do ili kroz upor ili do ili kroz stoj na rukama, a trebaju se izvesti sa pruženim rukama. Gimnastičar mora izvesti seriju okreta i izdržaja sa prednjim i zadnjim elementima a kraj vežbe ili saskok se mora izvesti akrobatskom saskokom. Znati kako da se naprave kombinacije vežbi statike i dinamike a da se pojavljuju, jednostavno i tečno; naročito izražavanje stvarne i umetničke motorne aktivnosti.

Preskok

Visina preskoka iznosi 135 centimetara. Dužina preskoka iznosi 120 centimetara, a širina je 95 centimetara. Svaki preskok započinje zaletom sa staze koja maksimalno može biti duga 25 metara. Naskok na dasku se izvodi sunožnim odrazom, s odskočne daske i skupljenim nogama te se izvodi kratkim odgurivanjem obema rukama od konja. Preskok mora demonstrirati čist i snažan pokret kombinovan sa visinom i dužinom sa jednom ili više rotacija, te završiti sa kontroliranim doskokom. Brzina i snaga su ujedinjene sa akrobatikom i naglašenom vezom izmedu fizičkog izvođenja i sposobnosti za koordinaciju pokreta. U završnici po spravama, nakon prvog preskoka, vezbač se bez zadržavanja vraća na polazni položaj i na znak predsednika sudijskog odbora sprave, izvodi drugi preskok iz druge grupe preskoka. Od 2001. godine uvedena je izmena u izgledu sprave. Nakon više od 100 godina stari preskok zamenjen je novim preskokom tzv. stolom.

Razboj

Visina sprave od vrha strunjače iznosi 180 centimetara. Razmak između pritki se kreće od 42 do 52 centimetra zavisno od vežbača. Kao i krugovi paralelne šipke razboja zahtevaju od vežbača da kombinuje okrete i momente naglašene snagom, visove, elemente izdržljivosti, upore. Gimnastičar mora izvoditi vežbu celom dužinom razboja ispod i iznad pritki. Vežbama moraju dominirati okreti oko uzdužne i poprečne ose. Kontrola tela i vladanje izvođenja pokreta ujedinjuju sve to u nežne i prirodne pokrete, tako što sve navedene elemente ujedinjuju u skladnu celinu koja se mora završiti saskokom sa sprave i kontrolisanim doskokom.

Vratilo

Visina vratila od vrha strunjače iznosi 260 centimetara a dužina pritka vratila je 240 centimetara. Gimnastičar mora izvoditi kontinuirane pokrete i ne sme dodirivati šipku od vratila svojim tijelom. Gimnastičar je zadužen da demonstrira promenu hvatova, rotirajuće pokrete napred i nazad plus puštanje sprave i ponovno hvatanje za pritku vratila. Otpuštanje sprave je izuzetno važan deo vežbe na vratilu jer je posebno čini spektakularnom radi akrobatskih elemenata. Dužina leta i spektakularno izvođenje zadivljuje svakog, s tim što dokazuje ili potvrđuje da čovek može preći svoje granice unapređujući ih svakim izvođenjem sve više i više.

Ženske discipline

Preskok

Visina preskoka iznosi za žene iznosi 125 centimetara. Dužina preskoka iznosi 120 centimetara a širina je 95 centimetara. Svaki preskok započinje zaletom sa staze koja maksimalno može biti duga 25 metara. Naskok na dasku se izvodi sunožnim odrazom, sa odskočne daske i skupljenim nogama te se izvodi kratkim odgurivanjem obema rukama od konja. Umesto tradicionalnog konja za preskok, nova sprava za preskok je korišćena prvi put na Svetskom šampionatu u Ghent-u (Belgija). Ova sprava za preskok je visoka 125 centimetara, široka je 95 centimetara i duga 120 centimetara. Ne samo da može pružiti bolju sigurnost, već omogućava gimnastičarima/kama da se što bolje odgurnu i na što bolji način izvedu tehnički teške i komplikovane elemente koji imaju izuzetno složene vrste rotacija.

Dvovisinski razboj

Dvovisinski razboj je jedna od najspektakularnijih sprava u ženskoj sportskoj gimnastici. Ova sprava zahteva snagu, koordinaciju, hrabrost sa bezbrojnim izmenama hvatova i rotacija. Optimalna vežba je okarakterisana sa orginalnim kombinacijama različitih elemenata kao npr. elementi koji imaju fazu puštanja i hvatanja sprave, pokreti iznad, između i ispod pritki. Kao što sam naziv kaže visina obe pritke je različita: niža pritka je 165 centimetara a viša je 245 centimetara, razmak između pritki može da iznosi do 180 centimetara. Vežba takmičarke završava

se sigurnim doskokom sa sprave. Elementi su imenovani po znanim takmičarima koji su prvi izveli pojedine elemenate npr.: Delčev, Ginger, Tkačev, Komaneći, Erceg, Kolman, Pegan itd.

Greda

Visina grede od vrha strunjače iznosi 125 centimetara. Greda je duga 5 metara i široka samo 10 centimetara, greda je obložena mekanim materijalom. Vežba na gredi mora obuhvatiti umetničke kombinacije, raznolike akrobatske elemente, gimnastičke skokove, okrete, korake, elemente ravnoteže tokom stajanja, sedećeg i ležećeg položaja. Gimnastičarka mora koristiti čitavu dužinu grede demonstrirajući elegantnost, gracioznost, fleksibilnost, ritam, tempo, sampopouzdanje, kontrolu i dr. Izvođenja serijskih akrobatskih elemenata mogu biti veoma spektakularna. Maksimalno vreme za izvođenje vežbe iznosi 90 sekundi. Glavna karakteristika vežbi na gredi je odlično razvijeni osećaj za ravnotežu i velika moć koncentracije prilikom izvođenja akrobatskih elemenata na izuzetno uskoj površini oslonca. Vežba mora posedovati akrobatsku seriju, ritmičku seriju, akrobatsko-ritmičku seriju, skokove sa velikom amplitudom pokreta, okrete za 360 stepeni i više, ali i na jednoj nozi kao i elemente grede.

Parter

Vežbe na parteru se izvode uz muzičku pratnju (samo za žene), kombinovane sa plesnim pokretima i delovima koji sadrže različite okrete i akrobatske elemente. Individualnost, orginalnost, zrelost, vladanje i umetnički dojam su ključni ili sastavni delovi za dobar rezultat. Vežba mora trajati između 70 i 90 sekundi.

2. PLIVANJE

Danas u takmičarskom plivanju razlikujemo četiri osnovna stila:

Slobodni stil - iako je reč o disciplini koja u osnovi pokriva bilo koji stil, u praksi je to najčešće kraul. Razlog je taj što je kraul najbrži stil kojim se ostvaruju i najbrža vremena na svim deonicama iako plivač na takmičenju u ovoj disciplini može, ako želi, plivati i neki od drugih stilova. Zbog brzine se svi takmičari odlučuju za kraul. Kod kraula se izvode naizmenični zamasi levom i desnom rukom, a plivač je u položaju licem prema dole paralelno s površinom vode. U isto vreme, naizmeničnim udarcima nogama sinhronizovanim sa zamasima ruku kretanje se podržava i pospešuje. Plivač pritom najčešće udah izvodi zakretajući glavu udesno ili ulevo između dva zamaha rukom i uzme vazduh, dok izdah obavlja u vodi.

Kraul - Plivački stil kraul proslavio je, iako ga, naravno nije "izumio", američki plivač, Djuk Paoa Kahanamoku, trostruki Olimpijski pobednik Igara 1912. i 1920. godine. On je, takođe, "otac" još jednog popularnog sporta: surfovanja.

Leđni stil - ovaj stil je najlakši stil koji postoji, plivač i dalje koristi naizmenične zamahe leve i desne ruke te nogu, ali je ovaj put okrenut licem prema gore, dakle u položaju kao da leđima leži na vodi. Ovo je jedini stil kad plivači startaju iz vode. U štafetama 4×50 uvek prvo startuju leđa

.

Prsni stil - kod ovog stila izvode se pokreti obema rukama prema napred uz ograničenje da laktovi moraju biti ispod vode. Pokreti nogu su sinhronizovani s pokretima ruku, no za razliku od ostalih stilova noge takođe rade zajedno, u pokretu koji podseća na žablje plivanje. Ovo je najstariji i najsporiji stil plivanja koji zahteva veliku snagu nogu i ramena.

Leptir ili delfin - vrlo atraktivan stil plivanja kod kojeg je osnovni zahtev da ruke rade sinhronizovano, a laktovi ovaj put ne moraju biti ispod vode tokom zaveslaja. Ovaj stil se smatra tehnički najzahtevnijim i najtežim za izvođenje, te zahteva osim snage ramena i veliku snagu leđa i nogu.

Pregled standardnih deonica za takmičenja, po stilovima:

slobodni stil: 50 m, 100 m, 200 m, 400 m, 800 m, 1500 mprsni stil: 50 m, 100 m, 200 mleđni stil: 50 m, 100 m, 200 mleptir: 50 m, 100 m, 200 m

Pregled standardnih deonica za štafete i mešovite discipline:

štafete: 4x100 m slobodno, 4x200 m slobodno, 4x400 m slobodnopojedinačno mešovito: plivač pliva redom - delfin, leđno, prsno, slobodno na deonicama od 100 m (samo u malim bazenima), 200 i 400 mštafeta mešovito: četiri plivača plivaju redom leđno, prsno, delfin i slobodno, na deonicama 4x50 i 4x100 m

Osim standardnih deonica u bazenima, plivanje je takođe vrlo popularan sport na otvorenom, gde se pored bazena pliva i na moru, rekama, jezerima, itd. Postoje i službena takmičenja u daljinskom plivanju, a uobičajene deonice su 5, 10 i 25 kilometara. Takođe se vode i različiti rekordi u disciplinama daljinskog plivanja, tzv. ultra-maratoni.

3. BOKS

Da bi se obezbedila ravnopravnost borbe, bokseri se takmiče u težinskim kategorijama. Najčešće se koriste sledeće težinske kategorije, poređane po težini boksera:

Papir, do 48 kgMuva, 48-51 kgBantam 51-54 kgPerolaka, 54-57 kgLaka, 57-60 kgPoluvelter, 60-64 kgVelter, 64-69 kgSrednja, 69-75 kgPoluteška, 75-81 kgTeška, 81-91 kgSuperteška, preko 91 kg

Za kadete i žene se koriste nešto drugačije kategorije:

Igla, do 46 kgPapir, 46 - 48 kgMuva, 48 - 50 kgPolubantam, 50 - 52 kgBantam, 52 - 54 kgPerolaka, 54 - 57 kgLaka, 57 - 60 kgPoluvelter, 60 - 63 kgVelter, 63 - 66 kgPolusrednja, 66 - 70 kgSrednja, 70 - 75 kgPoluteška, 75 - 80 kgTeška, 80 - 86 kg

Inernet: (http://sr.wikipedia.org/)

4. FENOMEN SPORTA

Fenomen Olimpijskih Igara

Navedite nekoliko slavnih sportista i opišite njihova ostvarenja na Olimpijskim igrama.

Jasna Šekarić

Jasna Šekarić (rođena u Osijeku 17. decembra 1965. godine kao Jasna Brajković) je srpska sportistkinja i reprezentativka Srbije u streljaštvu. Višestruka je olimpijska, svetska i evropska šampionka.

Više puta je proglašavana za najbolju sportiskinju Jugoslavije, SCG, Srbije, a 2000. godine Svetska streljačka federacija ju je proglasila za najboljeg strelca sveta 20. veka. U karijeri je osvojila 90 medalja na velikim takmičenjima (Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva, svetski kupovi, Mediteranske igre). Na Olimpijskim igrama osvojila je pet medalja, jedno zlato, tri srebra i jednu bronzu. Dva puta olimpijsko zlato joj je zamalo izmaklo. U Barseloni 1992, je izgubila zlatnu olimpijsku medalju uprkos činjenici da je imala identičan rezultat kao pobednica, Marina Logvinenko. Situacija se ponovila i na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, kada je Jasna posle osnovnog dela i kvalifikacija imala isti rezultat kao i šampionka Olena Kostevič (Ukrajina). Ukrajinka je bila bolja od Šekarićke u "raspucavanju". Jasna Šekarić je članica streljačkog kluba Crvena zvezda.

Najveći uspesi na Olimpijskim igrama:

Seul 1988.: zlatna medalja (vazdušni pištolj), bronzana (malokalibarski pištolj)Barselona 1992.: srebrna medalja (vazdušni pištolj)Atlanta 1996.: 4. mesto (vazdušni pištolj)Sidnej 2000.: srebrna medalja (vazdušni pištolj)Atina 2004.: srebrna medalja (vazdušni pištolj)

Majkl Džonson

Majkl Džonson (Michael Duane Johnson, Dalas, Teksas, 13. septembar, 1967.) je amarički sprinter, višestruki olimpijski pobednik, svetski prvak i svetski rekorder.

Džonson je još uvek aktuelni rekorder u disciplinama 400 m i 4 x 400 m štafeta s timom SAD. Osvojio je ukupno četiri zlatne olimpijske medalje, a svetski prvak je bio čak devet puta. Najimpresivniji rezultat je njegova dvostruka pobeda na Olimpijskim Igrama u Atlanti 1996. godine, kada je osvojio zlato u trkama na 200 i 400 m, što je redak podvig zbog različitosti tih disciplina.

Posebno je bio poznat po neobičnom stilu trčanja, s uspravnim leđima, kratkim koracima te nižim podizanjem koljena prilikom koraka. Iako ta tehnika nije prihvaćena od trenera i drugih takmičara, Džonson je s takvim stilom dominirao gotovo celu deceniju.

Nakon Atlante mediji su podigli pritisak pitanjem ko je najbrži čovek na planeti, Džonson ili kanađanin Donovan Bejli, koji je tada bio olimpijski pobednik i svetski prvak na deonici od 100 m. Zato je u Torontu 1997. godine organizovana trka između njih dvojice na deonici od 150 metara, deonici koja nije uobičajena pa nije smela odgovarati ni jednom trkaču. Nažalost, tokom te trke Džonson je doživio ozledu mišića, te je nakon 100 m morao odustati, pa je Bejli lako pobedio.

Prema izboru francuskog sportskog lista "Lekip" Džonson je izabran za spotistu 1996. godine.Olimpijske medalje:

Barselona 1992.: zlato: 4 x 400 m štafeta - SAD (Andrew Valmon, Kvinsi Vats, Majkl Džonson, Stiv Luis) - 4:55,74 SRAtlanta 1996.: zlato: 200 m - 19,32 SR, zlato: 400 m - 43,49 ORSidnej 2000.: zlato: 400 m - 43,84

Majkl Felps

Majkl Felps (engl. Michael Fred Phelps, Baltimor, Merilend, 30. jun 1985) je američki plivač, osvajač 14 zlatnih olimpijskih medalja i vlasnik nekoliko svetskih rekorda u plivanju. Felps je osvojio 8 medalja na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, što ga je izjednačilo sa sovjetskim gimnastičarem Aleksandrom Ditjatinom po broju osvojenih medalja na jednim Olimpijskim igrama. Ukupno, Felps je osvojio 16 olimpijskih medalja (14 zlatnih i 2 bronzane): osam na Olimpijskim igrama u Atini i 8 na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu (sve zlatne uz oborene svetske i/ili olimpijske rekorde), što ga je učinilo sportistom sa najviše osvojenih medalja. Felps je sa osam zlatnih medalja u Pekingu takođe oborio rekord Marka Spica po broju osvojenih zlatnih medalja na jednim igrama.

Felpsovi međunarodni uspesi, uz brojne svetske rekorde, doneli su mu nagrade za najboljeg plivača na svetu 2003, 2004, 2005, 2006. i 2007. i najboljeg američkog plivača 2001, 2002,2003, 2004, 2005, 2006. i 2007. Felps je do sada u svojoj karijeri osvojio 47 medalja: 39 zlatnih, 6 srebrnih i 2 bronzane. U ovaj broj su uračunate medalje na svim takmičenjima na kojima je učestvovao: Olimpijske igre, svetska prvenstva i pan-pacifička prvenstva.

Rezultati na Olimpijskim igrama u Atini 2004.:

400 m mešovito - Zlatna medalja, Svetski rekord100 m delfin - Zlatna medalja, Olimpijski rekord200 m slobodno - Bronzana medalja, Američki rekord200 m delfin - Zlatna medalja, Olimpijski rekord200 m mešovito - Zlatna medalja, Olimpijski rekord4 x 100 m slobodno - Bronzana medalja4 x 200 m slobodno - Zlatna medalja, Američki rekord4 x 100 m mešovito - Zlatna medalja, Svetski rekord

Rezultati na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.:

400 m mešovito - zlatna medalja, svetski rekord

4 x 100 m slobodno - zlatna medalja, svetski rekord200 m slobodno - zlatna medalja, svetski rekord200 m delfin - zlatna medalja, svetski rekord4 x 200 m slobodno - zlatna medalja, svetski rekord200 m mešovito - zlatna medalja, svetski rekord100 m delfin - zlatna medalja, olimpijski rekord4 x 100 m mešovito - zlatna medalja, svetski rekord

Internet: (http://sr.wikipedia.org/)Koji su simboli Olimpijskih igara?

Olimpijski pokret koristi mnoga znamenja i simbole, od kojih mnoga predstavljaju ideje i ideale koje je Pjer de Kuberten imao u svojim vizijama. Svakako najpoznatiji simbol su Olimpijski krugovi. Ovih pet međusobno povezanih krugova predstavlja jedinstvo pet naseljenih kontinenata (Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa), a boje tih krugova (s leva na desno: plava, žuta, crna, zelena i crvena) izabrane su jer svaka država sveta ima na svojoj nacionalnoj zastavi bar jednu od tih boja.

Olimpijski krugovi se nalaze i na Olimpijskoj zastavi koja se podiže, viori i spušta prilikom otvaranja, trajanja, odnosno zatvaranja Olimpijskih igara, a u Olimpijski stadion se unosi dok se svira svečana Olimpijska himna. Zastava je bele boje koja predstavlja neutralnost u tome da sve zemlje mogu da učestvuju ne Olimpijskim igrama, sa zastavama svoje zemlje. Službeni Olimpijski moto je latinski izraz: brže, više, jače (lat. Citius, Altius, Fortius).

Kubertenovi ideali su, verovatno, najbolje opisani u Olimpijskoj izjavi:"Najvažnije na Olimpijskim igrama nije pobediti, nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda nego borba. Velik je čovek onaj ko ne osvaja nešto bez časne borbe."

Olimpijski plamen pali se u grčkoj Olimpiji, i to ne bilo kako, već sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala. Zatim tako nastali plamen, na Olimpijskoj baklji nose hiljade maratonaca, štafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se održavati Olimpijske igre, i na kraju, do istaknutog mesta na olimpijskom stadionu na kom će plamen, upaljen u drevnoj Olimpiji, goriti za sve vreme održavanja igara. Prvi put je upaljen na XI olimpijskim igrama u Berlinu (Nemačkoj) kao simbol mira.

Internet: (http://www.savremenisport.com/)

Navedite nekoliko zanimljivih događaja sa Olimpijskih igara.

Kubanski "fajter" u tekvondou Anhel Valodia Matos doživotno je isključen iz sporta jer je tukao švedskog sudiju nezadovoljan njegovom odlukom u meču za bronzu u teškoj kategoriji.

Švedski rvač jermenskog porekla Ara Abrahamijan koji je, nezadovoljan suđenjem, bacio je na pod bronzanu medalju odmah posle ceremonije proglašenja pobednika u rvanju grčko-rimskim stilom kategorije do 84 kilograma. Zbog toga je Međunarodni olimpijski komitet udaljio Abrahamijana sa Igara, jer je prekršio pravila fer-pleja i uvredio sve ostale sportiste u Pekingu.

Registrovano je tek šest slučajeva dopinga među sportistima i četiri među konjima, što je bilo mimo svih negativnih očekivanja zvaničnika MOK.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu učestvovao je i Bred Pit, ali ne čuveni glumac, već australijski bokser istog imena i prezimena.

Pravi heroji Olimpijskih igara u Pekingu su Holanđanin Marten Van der Vejden, koji je pobedio leukemiju, a potom i sve rivale u trci na 10 kilometara, i Natali di Toat iz Južne Afrike, koja ima jednu nogu, a učestvovala je u plivačkom maratonu na 10 kilometara i osvojila 16. mesto.

Odredite ključne reči koje se odnose na fenomen olimpijskih igara, a zatim dajte njihove definicije.

1. Olimpijada – Period od 4 godine između svečanosti Olimpijskih igara.

2. Baklja – Prenosi se od Olimpije pa do mesta gde se odigrava takmičenje.

3. Nacionalne himne – Proglašenje pobednika obavlja se na svečan način uz sviranje nacionalne himne.

4. Zastava – Olimpijska zastava je bele boje, što simbolizuje neutralnost u tome da sve zemlje mogu da učestvuju sa svojim zastavama na Olimpijskim igrama.

5. Krugovi – Predstavljaju jedinstvo svih pet naseljenih kontinenata (Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa).

Internet: (http://www.banjalukalive.com/)

Fenomen štafetnog trčanja

Odredite ključne reči koje se odnose na fenomen štafetnog trčanja, a zatim dajte njihove definicije.

1. Početak trčanja (start) – Prvi štafetaš polazi iz položaja niskog starta i drži palicu u desnoj ruci (ako je u pitanju 4x100m) ili drži palicu na jedan od tri načina: klasični, na sredini – tri varijante, uz podlakat (ako je u pitanju 4x400m).

2. Startno ubrzanje – Startno ubrzanje je isto kao i kod sprintera u trci na 200m.

3. Trčanje maksimalnom brzinom – Tehnika trčanja na prvoj i trećoj deonici štafetne trke sa palicom ne razlikuje se od tehnike sprinterskog trčanja u krivini na 200m, dok je na ravnom delu ta tehnika ista kao i u sprinterskom trčanju na 100m (kada je u pitanju 4x100m). A kada je u pitanju tehnika trčanja sa palicom na stazi od 400m, ne razlikuje se bitno od tehnike trčanja na 400m bez palice.

4. Izmena palice – U zoni izmene, koja iznosi 20m, brši se izmena palice.

5. Finiš – Svaki štafetaš u okviru svoje deonice finišira, dok se finiš na kraju trke ostvaruje na način kao kod trke na 100m (kada je u pitanju 4x100m). A kod trčanja na 400m sa palicom i 400m bez palice tehnika trčanja u finišu je ista (kada je u pitanju 4x400m).

Kroz analizu navedenih i razmatranje novih primera navedite vaš stav o fenomenu štafetnog trčanja.

A ja bih dodao i sledeće reči koje imaju veoma veliko značenje u štafetnom trčanju:

6. Spremnost – Spremnost sportiste se ogleda u njegovoj, kako fizičkoj tako i mentalnoj pripremljenosti za predstojeće takmičenje. Veoma je bitno da svi učesnici štafete budu dobro pripremljeni.

7. Kooperativnost – Kooperativnost ili saradnja je vrlo važna kod štafetnog trčanja, naročito pri izmeni palice.

8. Uvežbanost – Uvežbanost je nivo kooperativnosti između atletičara. Što je veća uvežbanost, postižu se bolji rezultati, tj. za kraće vreme se izmenjuje palica.

9. Jedinstvo – Veoma je bitno da atletičari koji učestvuju u štafetnom trčanju deluju homogeno, tj. da svi deluju kao jedan.

10. Taktika – To je još jedan veoma bitan faktor u štafetnom trčanju koji ponekad može da odluči pobednika. Taktika se može ogledati u tome koji takmičar će startovati trku, pa koji će biti drugi, koji treći i na kraju, koji će završiti štafetu.

Dr Stefanović,Đ., Dr Juhas,I., Mr Janković,N.: Teorija i metodika atletike

Navedite dve sportske manifestacije koje imaju značajan uticaj na popularizaciju sporta i objasnite zašto.

1. Paraolimpijske igre u Pekingu

Za 13. Paraolimpijske igre u Pekingu je odštampano 1,8 miliona ulaznica, koje su gotovo sve rasprodate. Slogan Igara je "Jedan svet, jedan san" sa namerom da ukaže na duh zajedništva.

Stilizovana slika sportiste u pokretu koja je izabrana za amblem ovog takmičenja nosi ime "Nebo, zemlja i ljudska bića" i odnosi se na napor koji sportisti sa invaliditetom ulažu u sport, kao i sam život.

Paraolimpijske igre su igre paraplegičara, osoba sa oduzetim ekstremitetima. To je takmičenje koje omogućava ljudima sa telesnim manama da se osećaju uzvišenim i da uprkos životnim preprekama i teškoćama, stanu na pobedničko postolje. Tu dolazi do izražaja njihova velika upornost i borbenost, kao i lavovsko srce koje im pomaže u postizanju sjajnih rezultata koji se mogu meriti sa najboljim svetskim rezultatima sporta uopšte. Smatram da paraolimpijske igre u Pekingu imaju veoma značajan uticaj na popularizaciju i razvoj sporta, jer bude interesovanja i privlače ljude celog sveta.

Internet: (http://www.ezadar.hr/)

Univerzitetske igre 2009. u Beogradu

Univerzitetske igre su međunarodno sportsko takmičenje koje organizuje Međunarodna studentska sportska federacija, pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta. Na univerzitetskim igrama učestvuju studenti sportisti, pa se zbog toga često nazivaju i Svetske studentske igre.

Smatram da će ove 25. letnje Univertitetske igre doprineti popularizaciji i razvoju sporta. U prilog tome ide i to što su postavljena dva rekorda, i to po broju učesnika i po broju disciplina, čime nadmašuju sve dosadašnje Univerzitetske igre. Prema tome, ovo je jedna veoma značajna manifestacija u sportskom svetu.

Navedite granu/disciplinu sporta koja Vas najviše interesuje i objasnite zašto?

Sportska oblast koja me najviše interesuje je odbojka. Odbojka je jedan veoma dinamičan sport pun preokreta i nadmudrivanja. To je sportska grana koja obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i trenutna snalažljivost, što ovu sportsku oblast čini posebno interesantnom.

Odbojka je veoma lep sport sa aspekta igre, jer igrači ne dolaze u fizički kontakt sa igračima protivničke ekipe. Prema tome, ovo je igra razmišljanja i nadmudrivanja.

Kakav je Vaš stav po pitanju ektremnih sportova?

Ektremni sportovi su za ljude koji vole izazove i adrenalin u krvi. Interesantno je to kako se ti ljudi bore protiv zakona fizike i neverovatnim podvizima uspevaju da oduševe čitav svet. Nikada se nisam bavio ekstremnim sportovima, ali nikad se ne zna, možda se jednog dana okušam i u toj oblasti.

Kako će izgledati pravci, odnosno kakve su tendencije, razvoja sporta?

Sport postaje sve popularniji iz razloga što predstavlja jednu od mera da se deca sklone sa ulice i udalje od poroka kao što su alkohol i droga. Ujedno, sport predstavlja i vaspitnu meru kao i instrument za pravilan razvoj dece i omladine, kao i za podizanje zdravlja i fizičke spreme odraslih.

Međutim, iako je u ekspanziji, pojavljuju se određene nepravilnosti u okviru sporta, naročito profesionalnog sporta. Pojavljuju se razne manipulacije kao i korišćenje sportskog uticaja. Dolazi do mešanja ljudi raznih zanimanja koji su videli neki interes u oblasti sporta i žele da ga iskoriste. Takođe, javlja se još jedna vrsta problema, a to je korišćenje nedozvoljenih sredstava radi postizanja boljih rezultata, tj. radi pobede. Potrebno je raditi na suzbijanju ovih propusta kojih će uvek biti, ali na nama je da ih smanjimo što je više moguće. Sve u svemu, u sportu je svetla budućnost.

11. FUNDAMENTALNA PODRUČJA IZ OBLASTI SPORTA

Pokušajte da odredite značenje sledećih pojmova:

Filosofija sporta – Nauka koja se bavi proučavanjem najopštijih kategorija i njihovom implantacijom u sportu.

Nauka sporta – Sređeno, sistematsko i provereno saznanje o sportu, postignuto metodičkim, pažljivim, savremenim istraživanjima i razmatranjem.

Teorija sporta – Sastoji se iz otkrivanja zakonitosti odnosa fenomena takmičenja, treninga i oporavka u sistemu razvoja sportskog uspeha.

Sportska praksa – Dobar rad na treninzima, uspesi na takmičenjima, rad i dobra komunikacija sportiste sa trenerom.

Objasnite suštinu ontoloških aspekata u sportu.

Ontologija - Filozofska disciplina koja raspravlja ο biću kao bivstvujućem, kao i ο njegovim opštim, fundamentalnim i konstitutivnim određenjima.

U sportu je veoma bitno prisustvo ontološke niti, kako kod sportiste, tako i kod trenera. Samo se jedinstvom duha i tela mogu postići vrhunski rezultati u svetu sporta. Veoma je bitno da sportista vežba i jača svoj duh, a ne samo telo i u tome leži ključ uspeha.

U čemu se ogleda suština gnoseoloških aspekata u sportu?

Gnoseologija je reč grčkog porekla, nastala od reči „gnosis“ (saznanje, znanje) i „logos“ (nauka). To je oblast filozofije koja istražuje mogućnosti, korene nastanka i krajnje domete ljudskog saznanja.

Prema tome, suština gnoseoloških aspekata u sportu se ogleda u tome da neprestano treba da tragamo za novim saznanjima u oblasti sporta.

Zašto su aksiološki aspekti bitni za sport?

Aksiologija je reč grčkog porekla, nastala od reči „axios“ (vrednost) i logos (nauka). Nauka o vrednosti.

U mnogim evropskim jezicima termin „vrednost“ potiče od latinske reči „valeo“, što znači: jak, zdrav, voljan. Označava nešto što je dobro, istinito, pravedno, lepo...

Aksiološki aspekt u sportu jeste sama fizička aktivnost koja se praktikuje, primenjuje, oseća i doživljava. Postoji realna vrednost za ličnost koja upražnjava fizičko vaspitanje.

Dr Matić,M., Dr Bokan, B.: Opšta teorija fizičke kulture

Teorija sporta je integralno povezana sa više naučnih disciplina. Na osnovu enciklopedija, leksikona, rečnika, udžbenika i druge literature odredite čime se

bave sledeće discipline:

Psihologija sporta - bavi se jednom granom kineziološke psihologije, a težnja joj je stvaranje psihološki determiniranih preduvjeta za postizanje maksimalnih motoričkih dostignuća (osvajanja titula, postizanja rekorda itd.).

Pedagogija sporta – bavi se obrazovanjem i vaspitanjem u sportu.

Sociologija sporta - je sociološka disciplina koja prezentuje spoznaje kako iz opšte sociologije - proučavanje čovjeka kao: homo sociologicusa, homo fabera i zoon politikona, ali i specifične spoznaje utemeljene na određenju čoveka kao bića igre (homo ludens), s jedne strane, te istražuje prirodu sporta kao društvenog i kulturnog fenomena, s druge strane.

Istorija sporta – je posebna naučna disciplina istorijske nauke, jedna od brojnih istorijskih disciplina, sa posebnim predmetom istraživanja. Ona proučava pojavu i razvoj sredstava, organizacionih oblika, metoda, teorija i sistema fizičke kulture (sporta).

Fiziologija sporta – proučava ponašanje funkcionalnih i regulacijskih mehanizama organa, organskih sastava i organizma, posebno tokom telesne aktivnosti i tokom oporavka, te pod uticajem sastavne telesne aktivnosti.

Biomehanika sporta - je višedisciplinarna oblast, koja izučava tehniku kretanja sportista sa stanovišta mehanike, funkcionalne anatomije, fiziologije, kobernetike i drugih nauka.

Biohemija sporta – Proučava promene hemijske prirode koje se dešavaju u organizmu za vreme telesnog bežbanja.

Medicina sporta – Proučava i analizira fiziološka i patološka zbivanja u organizmu čoveka u toku njegove sportske aktivnosti.

Internet: (http://sportbili.kif.hr/)(http://www.sport-forma.com/)

(http://www.savremenisport.com/)

Odnos teorije sporta i drugih naučnih disciplina može se razmatrati sa više aspekata. Navedite ih i suštinski objasnite.

Pravni aspekt sporta postaje sve aktuelniji. Nerešena pitanja vrhunskih sportista, priroda profesionalnih odnosa u sportu, profesionalni ugovor i prelazak igrača iz kluba u klub, stvarni položaj vrhunskih sportista i profesionalaca - samo su neka od pitanja na koja je potrebno dati odgovor.

Pedagoški aspekt sporta utemeljen je u tradiciji filološko-pedagoških spisa XIX veka. Sport se posmatra kao temelj obrazovanja i vaspitanja, dobija oreol magijskog i kulturnog instrumenta. Pedagogija fizičke kulture i pedagogija sporta razmatraju sport kao vaspitni činilac, težnju mladih ljudi da se samousavršavaju kroz sport, ali i kao stvaranje kolektivnog duha putem sporta i takmičenja.

Istorijski aspekt se odnosi na poreklo i nastanak sporta, problem sporta u ranijim epohama. Ova orijentacija ima izvesne rezerve prema pokušajima da se teorija izgrađuje samo na univerzalnim tvrdnjama, da se pojave tretiraju izvan vremena i prostora. Sport je ograničen određenom istorijskom epohom, društvenim sistemom, tipom kulture, aktuelnim događajem itd. Nastanak, razvoj, promena su pojmovi i kategorije koji najčešće predstavljaju polaznu osnovu u analizi sporta.

Estetski aspekt sporta značajan je u onoj meri u kojoj sport predstavlja umetničko delo, izvor estetskih osećanja i doživljaja. Estetski sadržaj, forme estetičke aktivnosti, nisu predmet razmatranja sociologije sporta, već estetike sporta. Postoje ozbiljni pokušaji da se zasnuje i konstituiše ova disciplina. Danas je naročito aktuelna estetika spektakla, kao neka vrsta 'kostimizirane' predstave.

Tehnički aspekt odnosi se na sredstva koja se koriste u sportu, a koja predstavljaju produžetak ljudskih čula i moćo. Sport je znao da iskoristi moderne 'padavine' tehnike u spektakularne svrhe.

Biološki aspekt odnosi se na fiziološke procese koji se dešavaju u organizmu sportiste; naročito dobija na značaju u vremenu zloupotrebe sporta.

Medicinski aspekt sporta odnosi se na zdravstveno stanje sportista, sport kao normalnu ili patološku pojavu, na preventivu u sportu itd.

Internet: (http://www.savremenisport.com/)

Navedite tri teoretičara ili naučnika iz navedenih disciplina koji su se bavili ili se bave pitanjima iz oblasti sporta i objasnite u čemu se sastoji njihov značajan

doprinos razvoju teorije sporta.

1. Kenet Kuper (Kenneth Cooper) – 1968. Dr Kenet Kuper publikovao je knjigu “Aerobik” i postavio temelje nove oblasti. Ključni deo knjige predstavlja sistem sakupljanja bodova (koji se još uvk koristi u Kuperovom institutu). Sistem služi da ukaže ljudima da je na više načina moguće ostvariti fizičku aktivnost i skupiti potrebnih 30 bodova nedeljno. Time je Kuper značajno doprineo razvoju teorije sporta.

Aktivnost Poeni po Kuperu u u odnosu na intenzitet aktivnosti 6 5 4 3 2

Trčanje na 1 miljuPlivanje 500 jardiBicikl 2 milje

6:30 6:30-7:59 8:00-9:59 10:00-11:59 12:00-14:297:30 7:30-10:00 10:00-12:29 12:30-15:00 15:00-16:496:00 6:00-6:59 7:00-7:59 8:00-8:59 9:00-9:59

2. Per Olof Astrand – Astrand je doprineo razvoju teorije sporta svojim testom (čuveni “Astrandov test”). To je verovatno najpoznatiji i najčešće primenjivani submaksimalni test procene aerobnog kapaciteta.

3. Mironov bacač diska - Miron je vajar iz klasičnog perioda u umetnosti stare Grčke. Radio je skoro isključivo u bronzi. Pravio je statue bogova i heroja, ali se proslavio prikazima atletičara zbog uvođenja naglašenog pokreta. On je oslobodio pokret - figura se kreće po vertikalnom planu i ima torziju do kraja sprovedenu u jednom pravcu, kao da trebada počne odmotavanje. Njegov pokretn ije trenutno stanje, već suštija manifestacije. Njegovo najpoznatije delo je “Diskobolos”, tj. bacač diska. Kip je uzoran primer za umetnikov izbor "odlučujućeg" trenutka. To je kratak zastoj između snažnog uzmaha koji ruku sa diskom dovodi u najviši položaj i zamaha kojim će ga naglo ispustiti i baciti u daljinu. Nasilni trzaj torza dovodi ruke u istu liniju s nogama u pokretu, što je čini figurom u savršenoj ravnoteži u pokretu. Umetnik s pravom smatra taj trenutak najkarakterističnijim u složenoj radnji bacanja diska. Diskobol odražava težnju, prisutnu još od početka klasičnog razdoblja, da se postigne likovni prikaz koji će izražavati najveću meru ne samo atletske napregnutosti nego i pokreta u odvijanju.

Internet: (http://www.tims.edu.rs/)(http://hrcak.srce.hr/)

(http://sr.wikipedia.org/)

6. SPORT I RELIGIJA

U čemu se ogleda uloga sporta? Navesti nekoliko bitnih karakteristika:

1. Težnja ka ispoljavanju i postizanju ličnih dostignuća2. Ciljno orijentisan bez obzira u kom obliku se ispoljava3. Usmerenost ka takmičenju4. Potenciranje i razvoj socijalne

koegzistencije.

U čemu se ogleda uloga religije? Navesti nekoliko bitnih

karakteristika.

1. Svetog i natprirodnog2. Vera i ljubav3. Težnja ka duhovnim ciljevima4. Razvoj karaktera, disciplina,

samoodizanje, asketizam.

Objasnite fenomen “haka” koji sportisti koriste i navedite primere.

Haka je tradicionalni ples Maora sa Novog Zelanda. Sama reč Haka zapravo i znači ples. Međutim, iako postoji više tipova haka plesa, ovaj termin se najčešće vezuje za ratni ples Maora koji se preciznije zove još i peruperu. Međutim, ovo ni izbliza ne iscrpljuje sva značenja ovog termina.

Haka ples, prema Maorskoj legendi, vuče poreklo od boga sunca Ra, i jedne od njegove dve žene Hine-raumati, to jest od njihovog sina Tanerorea, koji je ovaj ples izvodio za svoju majku. Haka se sastoji iz više elemenata. Prvi su izrazi lica, koji uključuju kolačenje očiju, prevrtanje očiju da bi se pokazale beonjaće, plaženje jezika, pravljenje pretećih i agresivnih grimasa i slični gestovi. Osim ovoga, najupečatljivije karakteristike haka plesa su stajanje u široko raskoračenom stavu sličnom onome što se u istočnjačkim borilačkim veštinama naziva kibadači. Igrači najčešće sinhronizovano izvode seriju pokreta kao što su pljeskanje šakama ili pesnicama po grudima, nogama ili rukama, pri tom udarajući jednom nogom po zemlji. Ovi pokreti se izvode veoma oštro i snažno i cilj im je pokazivanje snage i spremnosti na borbu. Uz to se izvikuju unapred utvrđeni stihovi i koriste različiti neartikulisani zvuci i krici. Ratna varijanta haka plesa ili peruperu se izvodila najčešće pre same bitke, i to da bi se protivnik zaplašio i da bi se ratnici pripremili za bitku prizivom dobrih duhova koji će im u toj bici pomoći. Obavezno se izvodio sa oružjem. Ovaj ples se izvodio još i prilikom dočekivanja veće grupe gostiju da bi se događaju dalo na značaju, kao i kada se pripremalo za ratni pohod. Iako danas haka više nema primenu u ratovima, izvodi se i dalje kao deo kulturnih manifestacija, a često se održavaju i takmičenja u haka plesu.

Ipak, haka ples su proslavili i učinili poznatim širom sveta novozelandski sportisti, a pre svih ragbisti ili All Blacks (tako nazvani zbog toga što nose skroz crne dresove). Prvi put je haka ples izveden na početku ragbi utakmice između Engleske i Novog Zelanda 1888. godine. U pitanju je bio Ka mate! ples, koji i danas izvode novozelandski ragbisti, a vezan je za sudbinu poglavice Ta Rapuhare, čije reči glase: Ka mate! Ka mate!Ka ora! Ka ora!Ka mate! Ka mate!Ka ora! Ka ora!Tenei te tangata tu puhuruhuru Nana nei i tiki mai, whakawhiti te Ra!A, hupane! A, kaupane!A, hupane! A, kaupane!Whiti te Ra! Ovo bi u prevodu značilo otprilike: Eto života! Eto života! Eto Smrti! Eto Smrti!Eto života! Eto života! Eto Smrti! Eto Smrti!Gle! Tamo stoji dlakavi čovekZbog kojeg će Sunce sijati!Jedan korak napred...Još jedan korak napred!Sunce sija!

Pored ratnog haka plesa koji izvode isključivo muškarci, postoje i druge forme hake koje izvode i mešovite grupe, ili samo žene, pa i deca.

Internet: (http://www.trablmejker.com/)

Odredite sa Vašeg stanovišta odnos sportiste prema religiji?

Veoma teško pitanje, iz razloga što nije odnos svakog sportiste prema religiji isti. Ja mogu da odgovorim na ovo pitanje ali sa malom korekcijom - Kakav bi trebalo da bude odnos sportiste prema religiji? Smatram da sportisti treba da se trude i da rade, a njihov unutrasnji pokretac ili oslonac treba da bude religiozna nit. Religija treba da bude njihova latentna snaga, a učinak na terenu manifestna.

Povežite linijom sličnosti sporta i religije – dopunite novim!

Odredite ključne reči koje se odnose na poglavlje sport i religija, a zatim dajte njihove definicije.

1. Vera – Svaki dobar sportista veruje u Boga i u sebe.2. Naporan rad – Za sport i religiju veoma je značajan naporan rad. Treba

istrajati u sportu oslanjajući se na religiju.3. Odgovornost – Ona je neizbežna i u sportu i u religiji.4. Požrtvovanost – Požtvovanost je sastavni deo i sporta i religije. U sportu

se ogleda kroz razna odricanja igrača i davanja svog maksimuma na terenu, dok se u religiji ogleda u asketskom načinu života.

5. Himna – Himna je nešto što sportiste na takmičenjima vezuje za svoju zemlju, narod i religiju. Kada se svira himna, sportisti se osećaju uzvišeno, slično kao u crkvi.

Sport

Ceremonija otvaranja

takmičenjaGrb

Arene i stadioni

Derbi

Sportska pravila

Stadion

Snaga (duha i tela)

Legenda

Dres

Priručnici, dnevnici treninga i vežbe

Religija

Crkveni kanoni

Svete knjige i molitve

Snaga (duha)

Manastir

Praznik

Hramovi

Svetac

Mantija

Ceremonija početka liturgije

Krst

6. SPORT I MODA

Navedite vaša razmišljanja, stavove u vezi sinkretizma sporta i mode.

Sport i moda imaju mnogo toga zajedničkog. U sportu se dosta provlače elementi mode. Počev od novih kopački koje reklamiraju igrači kada je u pitanju fudbal, pa do cele opreme svojih sponzora koje nose teniseri. Sportisti prate modu i čine je sastavnim delom sporta. To rade ne samo svojim odevanjem, već i svojom frizurom po kojoj su određeni igrači prepoznatljivi.

A potpuno novi segment ove teme je to što su mnogi sportisti u svetu mode kao manekeni ili modni kreatori.

8. SPORT I UMETNOST

Postoje zajedničke karakteristike sporta i umetnosti – dopuniti novim!

Sport Umetnost

Publika Poštovaoci

Pobednik Vrednosti

Verna publika Posmatrači

Takmičenje Izložba

Šampion Pobednik

Nadmetanje Takmičenje

Vrednosti Dragocenosti

Navedena polazišta, istražujući dopunite i šire objasnite fenomen sinkretizma sporta i umetnosti.

Sport se nazivaju takmičenja koja su najčešće u sferi fizičkih aktivnosti, ali postoje sportske grane koje nisu vezane za fizičku aktivnost, kao na primer šah. Neki od razloga za bavljenje sportom mogu biti razonoda, razvijanje tela, poboljšanje sposobnosti, takmičarski duh, kao i finansijska dobit.

Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije i ideje. Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnošću.

Zajedničko za sport i umetnost je takmičenje i želja za što boljim rezultatima, skulpturama, književnim delima…

Umetnost u sportu se javlja još u doba Antičke Grčke na Olimpijskim igrama, gde se javljaju takmičenja u pevanju, književnosti, lepom izražavanju.

Mnogim vajarima tog doba sportisti su bili glavna inspiracija za njigova vajarska dela. Najpoznatiji je svakako “Diskobolos”, poznatiji kao bacač diska.

Internet: (http://sr.wikipedia.org/)

Navedite oblasti umetnosti koje za temu imaju sportski događaj.

1. Slikarstvo

2. Vajarstvo

3. Muzika

4. Film

5. Fotografija

6. Književnost

7. Filatelija

8. Arhitektura

9. Umetnička fotografija

10. Numizmatika

Izaberite jednu oblast umetnosti koja se po Vama značajno ispoljava kao vrednost za oblast sporta i objasnite zašto.

Numizmatika je umetnost koja se bavi izradom novčića. U sportu ima kulturnu vrednost. Na metalnom novcu iz antičke Grčke bile su prikazane mitološke ličnosti koje su bile značajne za sport. Na novčiću od 4 drahme, koji je pronađen u V veku pre n.e., je prikazana boginja pobede – Nika, kako trči ka cilju – pobedi, noseći nagradu u desnoj ruci, venac za krunisanje pobednika.

9. TEORIJA SPORTA

Navedite suštinu stanovišta koja zastupaju dva teoretičara iz oblasti sporta. U čemu se (ne)razlikuju?

Oblast kojom se bave ova dva teoretičara je antropomotorika.

1. Kukolj u svojoj knjizi piše o strukturi motoričkih sposobnosti, razvoju

pojedinih motoričkih sposobnosti, sredstvima i metodama koje se koriste u procesima

vežbanja. Piše o kretanju, upravljanju kretanjem, kretanjem i telesnim vežbanjem,

mišićnim funkcijama i motoričkim sposobnostima, o motoričkom razvoju,

mehaničkim aspektima telesne vežbe.

2. Zaciorski je u svojoj knjizi izdvojio sedam fizičkih svojstava čoveka, a to su:

snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, ravnoteža, preciznost i pokretljivost.

Autori pišu o istim svojstima, stim što Kukolj piše više o izboru vežbi za svaku od

svojstava, a Zaciorski o usavršavanju tih svojstava. Oba autora pišu o metodima i

programima u čemu se ne razlikuju. Kukolj za svaku od fizičkih svojstava naglašava i

vreme (uzrasno doba) kada bi trebalo početi sa vežbanjem date sposobnosti. Takođe

Kukolj piše i o trenažerima koji pomažu razvoju nekog fizičkog svojstva, što kod

Zaciorskog nema. Ovo se može objasniti time što ova dva dela nisu bribližno istog

datuma napisana.  

Zaključak:

Oba autora na sličan način pišu o fizičkim svojstvima i pišu o sličnim vežbama,

istim metodama i istim programima. Iako je delo koje je napisao Kukolj više od 30

godina kasnije napisano od Zaciorskog, suština se nije promenila.

Dr Kukolj, M. (2006): Antropomotorika

Dr Zaciorski, V. M. (1975): Fizička svojstva sportiste

RAZVOJ TEORIJE SPORTA

Popunite prazna polja u tabeli.

Autor Godina Delo

Poliklet 5.v.pre Hr. Kanon

Platon 427-347. pre Hr. Država, Zakoni

Filostratos 170-247 O trenerskoj nauci

Leonardo Da Vinči 1489 O ljudskoj figuri

Žan-Pol Sartr 1943 Biće i ništavilo

Huzinga 1955 A study on the play in culture

element

Grajevska 1964 Nauka o treningu

Verhošanskij 1967 Are depth jumps usefull

Zaciorski 1995 Nauka i praksa u treningu

snage

Alter 1996 Nauka o pokretljivosti

Platonov 1997 Opšta teorija pripreme sportista

u olimpijskom sportu

Siff.M.K. 2000 Supertrening

Matvejev 2001 Opšta teorija sporta

Željaskov 2004 Kondicioni trening vrhunskih

sportista

Stefanović Đ. 2006 Teorija i praksa sportskog

treninga

Milić Z. 2007 Sportski menadžment

Internet: (http://sr.wikipedia.org/)

(http://www.melsiff.com/)

(http://forum.krstarica.com/)

Šta čini sistem pripreme sportiste i objasniti njegovu suštinu?

U užem smislu, prema Matvejevu (2001), sistem pripreme sportiste sastoji se iz četiri

dela: tehnička, taktička, fizička i psihološka priprema. Kako je autor shematski

prikazao navedene segmente, nameće se zaključak – sistem pripreme sportiste u

suštini predstavlja integralnu pripremu. Kod više autora u svetu spominje se još i

teorijska priprema, kojoj se ne poklanja dovoljno pažnje od strane trenera.

Obzirom da sportska forma najvećim delom zavisi od nivoa dominantnih faktora, to

je potrebno da im se u trenažnom procesu posveti posebna pažnja. Svaki od

navedenih faktora prati psihološka i teorijska priprema koja se neće u većem obimu

razmatrati.

Kako su izgrađeni temeljni pojmovi sportskih oblasti (npr. fudbal, atletika, borilački

sportovi…) to, u skladu sa ostalim važnim faktorima, podrazumeva da je došlo i do

utemeljenja teorije sportskog treninga, kao dela teorije sporta, odnosno segmenata

sistema sportske pripreme.

Dr Stefanović,Đ.: Teorija i praksa sportskog treninga

10. TEORIJA SPORTSKIH TAKMIČENJA

U odnosu na cilj, zadatak, način organizacije, strukturu učesnika objasniti suštinu različitih vrsta sportskih takmičenja.

Pripremna takmičenja – glavni zadatak je da se na njima usavrši tehnika, taktika i adaptacija različitih funkcionalnih sistema organizma koji primarno učestvuju u takmičarskoj aktivnosti. U funkciji su povećanja sportske forme sportiste. Na njima se stiče takmičarsko iskustvo.

Kontrolna takmičenja – u osnovi služe za kontrolu nivoa treniranosti, odnosno spremnosti sportiste za glavna takmičenja. Na njima se proverava nivo razvoja bioenergetskog i biodinamičkog potencijala sportiste, stepen ovladanosti tehnikom i taktikom, psihička pripremljenost za takmičarska opterećenja. Ona omogućavaju da se još uvek može izvršiti korekcija procesa pripreme. Kontrolna takmičenja mogu posebno da se organizuju, a mogu da se koriste i oficijelna – različitog nivoa.

Uvodna takmičenja – zadatak je da se dovede sportista u takozvanu sportsku top formu za predstojeća takmičenja u sezoni, godini ili olimpijskom ciklusu. Ona utiču na potpuno ili delimično modeliranje predstojećeg glavnog takmičenja.

Izborna takmičenja – služe za izbor sportiste/ekipe za takmičenja određenog ranga. Mogu biti oficijelna ili specijalno organizovana.

Glavna takmičenja – na njima sportista/ekipa treba da pokaže najviša ostvarenja u određenoj etapi sportskog usavršavanja. Rezultati ne malog broja istraživanja su pokazali koliko iznosi obim takmičarskih nastupa po danima i ukupan broj nastupa u okviru jednogodišnjeg ciklusa.

Ostale podele takmičenja:

- Prijateljska, propagandna, prvenstvena i kvalifikaciona takmičenja.- Otvorena i zatvorena takmičenja.- Pionirska, omladinska i seniorska takmičenja.- Takmičenja za osobe sa hendikepom.- Multi-sportska takmičenja.

Dr Stefanović,Đ.: Teorija i praksa sportskog treninga

Koji sistemi takmičenja postoje u sportu i objasnite njihovu suštinu? Navedite jedan primer iz prakse.

Kružni sistem – „bod sistem“, predstavlja međusobno sučeljavanje svih učesnika takmičenja – pojedinaca ili ekipa, po principu: „svako sa svakim“. Svi rezultati takmičenja (pobede, porazi, nerešeni ishodi) uzimaju se u obzir pri konačnom utvrđivanju plasmana svakog pojedinca, odnosno ekipe. Takmičenje se može sprovesti po „jednostrukom“ (jedan krug) ili „dvostrukom bod sistemu“ (dva kruga).

U slučaju da dva ili više učesnika imaju isti broj bodova, odluka se najčešće donosi na osnovu propozicija takmičenja. Osnovni kriterijum za donošenje odluke može biti: rezultat u međusobnim susretima učesnika, ukupan broj pobeda, odnos primljenih i datih golova (u fudbalu, rukometu...) i sl. U specifičnim situacijama mogu da se održe i dopunska takmičenja.

Kup sistem – sistem na ispadanje, sastoji se u tome da pobeđeni pojedinac ili ekipa ispada iz daljeg takmičenja, dok je pobednik onaj ko pobedi u poslednjem, finalnom susretu. Postoje dve varijante: „jednostruki“ i „dvostruki“ kup sistem.

Jednostruki kup sistem (sistem jednog poraza) je po vremenu najkraći sistem takmičenja. U njemu nema nerešenih susreta, već se svaki mora završiti pobedom jedne ili druge ekipe ili pojedinca. U slučaju nerešenog ishoda, takmičenje se produžuje za izvesno vreme (igraju se tzv. produžeci), ili se na neki način takmičarima daje prilika da odluče o pobedniku (npr: izvođenjem jedanaesteraca u fudbalu i sl.), što se utvrđuje propozicijama takmičenja.

Dvostruki kup sistem (sistem bez poraza) obezbeđuje poraženima iz prvog kruga da nastave takmičenje, ali u grupi pobeđenih. Pobednicima iz ove „utešne“ grupe omogućuju se dalja takmičenja, dok pobeđeni ispadaju.

„Play-off“ sistem takmičenja“ – nakon završenog ligaškog takmičenja određeni broj timova (najčešće osam) igra završni turnir. Postignut plasman u ligaškom delu takmičenja određuje parove (VIII i I, VII i II...). Sam pojam reči „play-off“ ukazuje na to da posle svakog kola u završnom turniru jedan tim otpada. Ustvari, „play-off“ predstavlja varijantu kup sistema u kome su parovi determinisani plasmanom u ligi.

Kombinovani – tzv. mešoviti sistem, pruža mogućnost korišćenja kružnog i kup sistema. Postoji više varijanti ovog sistema. Na primer, u početku se koristi sistem na ispadanje, a u završnici kružni sistem. Ili, kada se svi učesnici takmiče po kup sistemu dok se ne dobije određen broj pobednika, koji se dalje takmiče po kružnom sistemu (jednostrukom ili dvostrukom). U pojedinim sportskim granama se koristi i varijanta po kojoj se svi učesnici najpre podele u grupe u kojima se takmiče po kup sistemu, da bi se od pobednika svih grupa formirala nova grupa u kojoj se takmičenje sprovodi po kružnom sistemu (jednostrukom ili dvostrukom).

Dr Stefanović,Đ.: Teorija i praksa sportskog treninga

11. TEORIJA SPORTSKOG TRENINGA

Za šta se vezuje pojam „trening“, a za šta pojam „vežbanje“?

Trening... Sportski trening je proces stimulusa i adaptacije sportiste uz pomoć kretne aktivnosti ili oblik ciljane pripreme za takmičarski rezultat/uspeh. Pojam treninga obuhvata kondicionu (ili fizičku) pripremu, tehničku, taktičku, psihičku i teorijsko-stručnu pripremu. Sve vrste priprema međusobno su povezane i međusobno se dopunjuju i pretežno ostvaruju procesom treninga, ali delom i putem trening-takmičenja i takmičenja.

Vežbanje... Fizičko vežbanje je osnovno sredstvo za ostvarenje neposrednih ciljeva u treningu svih sportova, a njihov izbor, sastav, redosled i doziranje po obimu i intenzitetu su od presudne važnosti za razvijanje sportista.

Dr Stefanović,Đ.: Teorija i praksa sportskog treninga

Objasnite suštinu značaja tehničke, taktičke, kondicijske, psihološke i teorijske pripreme sportista za maksimalna ostvarenja na sportskom takmičenju.

1. Osnovna funkcija taktike je da se putem veštog vođenja sportske borbe dođe do željenih rezultata. Može biti opšteg i specifičnog karaktera. Opšta taktika je usmerena na stvaranje opštih uslova koji omogućavaju uspešan nastup. Specifična taktika se odnosi na konkretno takmičenje na kome sportista učestvuje i gde su poznati protivnici, vreme takmičenja, uslovi takmičenja.

Postoje tri etape:- taktička zamisao- taktički plan- taktička aktivnost

2. Sportska tehnika se definiše kao racionalno i efikasno izvođenje kretanja radi rešavanja motoričkih zadataka u procesu treninga i takmičenja.

3. Fizička priprema je jedna od najvažnijih vrsta pripreme i sastavni je deo pripreme sportiste u svim sportskim granama.

4. Psihološka priprema ima značajno mesto u sistemu sportiste. Cilj i zadaci psihološke pripreme menjaju se sa odrastanjem i sazrevanjem sportiste, tokom sportskog usavršavanja, menjaju se prelaskom iz jedne u drugu, veću ili manju trenažnu jedinicu od takmičenja do takmičenja...

Prema kriterijumu specifičnosti deli se na:- opštu- specifičnu psihološku pripremuOpšta je usmerena ka stanju opšte psihološke pripremljenosti, a specifična psihološka priprema je priprema za konkretno takmičenje.

Dr Koprivica, V.: Osnove sportskog treninga

Šta je kondicija u sportu?

Kondicija ili sportska forma sportiste u najvećem delu zavisi od bioenergetskih (funkcionalnih) i biodinamičkih (antropomotoričkih) sposobnosti.

U pogledu bioenergetskih sposobnosti sportiste, još uvek ne postoji neki valjani teorijski model. Pod uticajem kondicioniranja u ljudskom organizmu metabolizam se značajno povećava, a to je povezano sa promenama funkcije respiratornog, kardiovaskularnog, endokrinog, nervnog i drugih organskih sistema. Funkcije ovih sistema postepeno se adaptiraju na napor u toku treninga i takmičenja, što utiče na povećanje ekonomičnosti rada i uspešnosti oporavka.

Dr Stefanović Đ. i Dr Jakovljević S.: Tehnologija sportskog treninga

Šta je fitnes?

Fitnes označava stanje dobrog telesnog i mentalnog zdravlja, dobre telesne kondicije nastale kao rezultat redovnog vežbanja i pravilne ishrane.

Osećati se dobro u vlastitoj koži, biti zdrav i sposoban za obavljanje svakodnevnih zadataka, biti fit, cilj je svakog pojedinca. O pozitivnom uticaju telesne aktivnosti na zdravlje govore mnogobrojni naučni radovi. Visok stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom životu u celini kao i uspešnoj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose poboljšanju našeg ukupnog zdravstvenog i telesnog fitnesa.

Osoba koja je fit ne mora nužno postizati vrhunske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdržljivosti, mišićne snage i fleksibilnosti, a nisu zanemarene ni ravnoteža i koordinacija.

Internet: (http://kacica.blog381.com/)

Šta trenirati u sportu – ono što imaš ili ono što nemaš? Kakav je Tvoj stav po ovom pitanju?

Moje mišljenje je da treba trenirati ono što nemaš. Ovo je moje gledište sa akpekta pravilnog razvoja i zdravlja. Najbolja varijanta bi bila da treniramo sve sportske grane, jer je to jedini način da izvučemo maksimum iz sebe i da se razvijemo u potpunosti. Kada su sposobnosti neravnomerno razvijene, treba trenirati i više raditi na svojim nedostacima, da bi se doveli u isti nivo kao i svoje najveće sposobnosti. Naravno, dok nam je akcenat na nedostacima, ne smemo zapostaviti ni ostale elemente, koje takođe treba da razvijamo, ali u manjem obimu. I tek kada se otklone nedostaci, može se početi sa ravnomernim radom na svim poljima.

12. VASPITNO-OBRAZOVNI CILJEVI U SPORTU

Analizirajte jednu sportsku emisiju iz sredstava masovne komunikacije.

Naziv i tema emisije:Sportski pregled B92, sportski događaji i sportske aktuelnosti

Vreme emitovanja:23:30 – 00:00

Kratak sadržaj:Sportski pregled svih sportskih grana, uglavnom dnevnih dešavanja.

Analiza funkcije i značaja:Predstavljanje svih dnevnih dešavanja u vezi sporta i arhivski snimci sa svih mečeva, utakmica i bitnih dešavanja u vezi sporta.

Procena mogućnosti i načina korišćenja u teoriji i praksi:Nema nekog velikog značaja u teoriji i praksi, osim da ostanu zabeleženi neki izvanredni sportski potezi.

Analizirajte jedan sportski časopis.

Naziv časopisa:Sportski žurnal

Sadržaj časopisa:Sportske informacije, uglavnom iz sveta fudbala, košarke, odbojke, vaterpola, rukometa, tenisa i boksa.

Ilustracije:Štampa se obično na 28, nekad na 32 strane, od kojih su 16 u boji, ćirilicom. U časopisu se nalaze odgovarajuće slike koje prate odgovarajući tekst.

Analizirajte funkciju časopisa:Uglavnom važne informacije i obaveštenja iz sporta kod nas ali i u svetu. Razne informacije o ekipama, igračima, prelaznim rokovima, uspesima...

Procena mogućnosti i načina korišćenja u praksi.Poseduje potpune informacije što se tiče sporta. Uglavnom piše istinite stvari o sportu, nema nekih neistina. Može da posluži dobrom informisanju.

Navedite nekoliko poznatih misli o treneru.

Trener treba da je sposoban primenjivati trenažne programe za unapređenje svih svojstava sportiste, kreirati takmičarski plan i neposredno ga sprovoditi na svim takmičenjima te ugraditi tehnike oporavka u programe treninga kako bi se izbegli efekti pretreniranosti i sa time povezane sportske povrede.

Trener mora pre svega prepoznati potrebe za uključivanje pojedinog tipa stručnjaka, ali i pokazati moć iskorišćavanja takvih znanja sa ciljem postizanja maksimalne efektivnosti trenažnog procesa.

Trener ima mnogo poslova i funkcija. Svaka od njih doprinosi da bude uspešan trener:

Instruktor: upravlja aktivnostima Predavač: saopštava nova saznanja i idejeMotivator: stvara pozitivan, visoko kvalitetan pristup igračaDisciplina: postavlja odgovarajuće nagrade i kazneMenadžer: vodi i usmerava igračeAdministrator: uspešno vodi papirologijuOdnosi sa javnošću: održava kontakt sa medijima i sa javnošćuSocijalni radnik: savetuje, daje sugestije, posebno u vreme potrebePrijatelj: gradi dobar odnos sa igračimaUčenik: sluša, uči, razmišlja o sebi - neprestano traganje za samopoboljšanjem.

U treniranju su sve ove uloge izmešane, trener mora da donosi odluke vođen svojom trenerskom filozofijom, iskustvom i znanjem.

Internet: (http://www.bhtrening.com/)(http://www.nogometnitrening.com/)

Iskaži svoju misao o treneru:

Trener je bitan, možda i najbitniji deo ekipe. Mora da ima prvenstveno dosta znanja iz oblasti kojoj se posvetio. Treba da bude odlučan, principijalan, da ima svoj stav i principe kojima će se voditi i na treningu i na utakmici. Naravno treba neprestano da uči i da se menja, jer se čovek uči dok je živ. Trenerski posao je veoma naporan, tako da trener mora biti čvrsta, stabilna ličnost.

Najznačajnije misli Vaše studijske grupe o treneru:

Smatramo da trener treba da bude uzor svojim igračima, jer njegova uloga nije samo u treniranju, već i u vaspitanju svojih igrača. Jedna od najznačajnijih osobina dobrog trenera jeste autoritet.

Rang lista poželjnih i nepoželjnih osobina trenera studijske grupe:

Poželjne osobine trenera

- autoritet- karakter- razumnost- odlučnost- pravednost- principijelnost

Nepoželjne osobine trenera

- neznanje- sujeta- nerazumevanje- nekorektnost- nestručnost- neodlučnost

Savremeni sportski trener ima više uloga u vaspitno obrazovnom radu. Ukratko objasnite sledeće uloge:

trener stvaralac:Trudi se da nađe igrače koji ispunjavaju njegov stil i plan igre.

trener istraživač:Voli da isprobava različite tipove igrača i različite taktike.

trener planer:Dobro proučava protivnika i sprema odgovarajuću taktiku za svaku utakmicu.

trener organizator:Bavi se pripremanjem ekipe i traži da dogovoreni plan igre bude ispoštovan za vreme utakmice. trener dijagnostičar:Određuje prednosti i slabosti protivnika, trudi se da prema njima napravi odgovarajuću taktiku.

trener futurolog:Otkriva potencijale, sa njima vredno radi i planira ih za veće uspehe.

trener terapeut:Bavi se saniranjem povreda i procenom fizičke spremnosti igrača.

trener evaluator:Procenjuje kvalitet i vrednost određenih igrača.

Međusobni odnosi između trenera i sportista su temelj svakog uspešnog rada. Oni mogu biti pozitivni ili negativni. Na čemu se zasnivaju ti odnosi:

a) Pozitivni odnosi se zasnivaju na međusobnom poštovanju, uvažavanju, razumevanju, neposrednosti i iskrenosti.

b) Negativni odnosi se zasnivaju na: nepoštovanju, neuvažavanju, nerazumevanju, obmani, nepoverenju.

Zamislite da ste trener i da se pred vama nalazi talentovani sportista koga stalno treba motivisati da trenira. Kako ćete rešiti taj problem?

a) Treba mu staviti do znanja da se pravi sportista i profesionalac može postati samo uz naporan rad, trud i odricanje. Talentovanom igraču treba zadavati teže zadatke od svojih saigrača kako bi mu još bolje razvili motoričke sposobnosti, a ne da ih ostavimo da stagniraju na tom nivou na kom trenutno jesu.

b) U početku treba raditi sa njim na stvarima koje mu idu, tj. odgovaraju, a kasnije mu treba zadavati teže zadatke i raditi na poboljšanju njegovih nedostataka.

Djuov model rešavanja problema

PROBLEM: Sportista je nepažljiv .

REŠENJE PROBLEMA:

Sportista je nepažljiv. Zamajavanje, skreće pažnju na sebe. Nije zainteresovan za trening, ne trenira mu se. Izbacivanje sa treninga dok se ne uozbilji i kazna u kojoj će sam da trenira, bez prisustva saigrača. Moguća je i novčana kazna ili kazna neigranja mečeva. Ipak najbolje rešenje je isključivanje sa treninga, jer ako mu damo bilo kakvu kaznu pred saigračima, to će opet privući pažnju na njega i to je ono što je on hteo. Odluku o kažnjavanju treba da donese glavni trener, pomoćni trener uz konsultaciju sa vlasnikom kluba ukoliko se radi o novčanoj kazni. Smirivanje igrača i njegovo pokazivanje i želja da se to više ne ponovi, jasni su motivi za uspešno rešen problem.

Objasnite primer nedoličnog ponašanja učesnika sportskog događaja i navedite Vaš stav.

Napadač Čelzija postigao je vodeći pogodak tako što je predriblao celu obranu drugoligaša Burnley-ja i krenuo slaviti ispod dela tribine gde su bili gostujući navijači. Neko od njih bacio je kovanicu na njega i on je poludeo.

Pokazao je srednji prst prema navijačima i bacio kovanicu među njih. Naravno, takvo nedolično ponašanje Engleska Fudbalska Asocijacija (FA) ne može tolerisati, jer bez obzira što su navijači to učinili, on nije smeo uzvratiti istom merom. Postoje zakoni koji kažnjavaju takve postupke huligana, kao što postoje zakoni koji kažnjavaju takve postupke fudbalera.

Međutim, bez obzira na taj ispad koji se mogao svakome dogoditi, da je veliki igrač, pokazao je svojom izjavom:

„Slavio sam gol, a prema meni su letele stvari. Velika je greška što sam gađao navijače time čime su oni mene i želeo bih se izviniti ako sam nekoga povredio“ – pokajnički je za „The Sun“ izjavio Drogba.

Internet: (http://www.javno.com/)

Objasnite primer fer-plej ponašanja učesnika sportskog događaja i navedite vaš stav.

Endi Rodik eliminisan je sa velikog Telekom Italija Masters turnira u Rimu, pošto je u osmini finala poražen od Fernanda Verdaska.

Ipak, ovaj meč ostaće pre svega upamćen po neverovatnom fer-plej potezu Amerikanca.

Rodik je dobio prvi set i u drugoj deonici je pri rezultatu 5:3 imao meč loptu na servis Verdaska. Prvi servis Španca završio je u autu, drugi oko linije, a sudija je uzviknuo da je aut, što bi donelo pobedu Amerikancu.

Međutim, Amerikanac je postupio na zaista fantastičan način, obeležio je mesto na koje je lopta pala, ukazujući glavnom sudiji da je lopta bila u polju i da bi poen trebalo da pripadne Verdasku.

Glavni sudija je uvažio Rodikovo mišljenje, a Verdasko mu se "odužio" osvajanjem taj-breka, a zatim i narednog seta, pa je tako trijumfovao sa 6:7(1), 7:6(3), 6:4.

Smatram da ovakav potez u ovakvom trenutku mogu da urade samo vrhunski sportisti. Ovakvi postupci ih zapravo čine pravim uzorima svim drugim sportistima.

Internet: (http://forum.burek.com/)

13. KORIŠĆENJE LITERATURE

Na osnovu prethodnog upoznavanja sa pisanjem izvoda napravite tri izvoda iz naučne ili stručne literature koja se odnosi na oblast sporta. Potrebno je da

jedan od izvoda potiče iz strane literature.

 1) Sažetak: Mentor je vođa, savetnik, savetodavac, tutor, ali i stariji i iskusniji nastavnik, ili naučni radnik, koji pomaže u radu, prati i (pr)ocenjuje završne radove, i/ili elaborate naučno-istraživačkih projekata, diplomaca, specijalizanata, magistranata, doktoranata, naučnih radnika u institutima i sl. Mentor se, po pravilu, imenuje iz reda iskusnih nastavnika, naučnih radnika, odnosno najistaknutijih “praktičara”. Najvažnije komponente mentorskog rada su pedagoška, socijalna i psihološka. Osnovu mentorskog rada “definišu” dve dimenzije: programsko-sadržajna i organizaciono-akciona dimenzija, a uključene su pedagoško-profesionalna i pedagoško-etička. Mentorski rad, se uglavnom, odvija kroz tri faze: inicijalnu, fazu realizacije i finalnu fazu. Mentor, pored naučne oblasti u kojoj je kompetentniji, nužno je da dobro poznaje kako opštu, tako i posebne metodologije istraživanja u oblasti u kojoj “mentoriše”, što, najčešće, zahteva posebno, dodatno i kontinuirano – permanentno (do)obrazovanje, odnosno stalno metodološko stručno usavršavanje.

Mlađen B.G.: Mentorstvo ili “ment(oranje)”

 

2) Sažetak: U radu je predstavljen fenomen Zamora, neizbežne i nedovoljno izučene pojave u treningu. Pored najpoznatijih i najčešće korišćenih teorija koje objašnjavaju ovaj fenomen, razmatrani su faktori koji dovode do Zamora, metode i tehnike kojima se utvrđuje postojanje Zamora na raznim nivoima ljudskog funkcionisanja. Analizom informacionih izvora dobijen je uvid o tome koji je nivo postignut u izučavanju ovog fenomena. Većina nivoa na kojima se javlja je identifikovana u istraživanjima. Međutim, ukazano je na veliki broj mogućih faktora Zamora koji još više komplikuju projektovanje jednog savršenog modela, po kojem bi se pojava Zamora mogla tumačiti. Za razliku od toga, analiza je pokazala da je sigurnije razmatranje o faktorima koji dovode do Zamora. Konačno, analiza je doprinela prepoznavanju daljih praćenja i istrazivanja ovog fenomena.

Božić, P: Neuromišićni aspekti zamora

3) Sažetak: When monitoring progression of an athlete with performance or other fitness tests, it is important to take into account the magnitude of the smallest worth-while change in performance and the uncertainty or noise in the test result. For elite athletes competing in sports as individuals, the smallest worthwhile change in performance is about half the typical variation in an athlete's per-formance from competition to competition, or ~0.5-1% when expressed as a change in power output, depending on the sport. In team sports, where there is no direct relationship between team and test performance, an appropriate default for the smallest change in test performance is one-fifth of the between-athlete standard deviation (a standardized or Cohen effect size of 0.20). Noise in a test result is best expressed as the typical or standard error of measurement derived from a reliability study. The noise in most performance tests is greater than the smallest worthwhile difference, so assessments of changes in performance can be problematic. An exact but somewhat impractical solution is to present chances that the true change is beneficial, trivial, and harmful. A simpler approach is to apply systematic rules to decide whether the true change is beneficial, trivial, harmful, or unclear. Unrealistically large changes can also be partially discounted when tests are noisy.

KEYWORDS: Bayes, correlation, error of the estimate, error of measurement, limits of agreement, reliability, time to exhaustion, time trial, validity.

Hopkins, W.: How to Interpret Changes in an Athletic Performance Test

Koje delo iz oblasti sporta biste preporučili kolegama da pročitaju? Navedite razlog. Koji je deo (misao, stav) na Vas ostavio poseban utisak?

Preporučio bih kolegama da pročitaju “Tehnologiju sportskog treninga”, Dr Đorđe Stefanović i Dr Saša Jakovljević. Knjiga sadrži dosta informacija vezanih za organizaciju i održavanje samog treninga, što je od veoma velikog značaja za našu struku. Deo koji je ostavio na mene poseban utisak jeste trening kondicije koji je u ovoj knjizi objašnjen tako slikovito i razgovetno, da je veoma lako shvatiti suštinu posle pročitane ovakve knjige.

Sportska biblioteka

Navedite popis knjiga (monografija, udžbenika, priručnika, enciklopedija), časopisa i sl. koje ste koristili u realizaciji programa nastavnog predmeta Teorija sporta.

a) Knjige:

Prezime i ime autora

Godina izdavanja

Naziv dela Mesto, izdavač

1 Dr Zaciorski Vladimir Mihajlovič

1975Fizička svojstva sportiste Beograd

2 Dr Ilić Stefan 2006 Istorija fizičke kulture Beograd

3 Dr Koprivica Vladimir

2002 Osnove sportskog treninga Beograd

4 Dr Kukolj Miloš 2006 Antropomotorika Beograd

5 Dr Matić Milivoje, Dr Bokan Božo

2005 Opšta teorija fizičke kulture Beograd

6 Dr Stefanović Đorđe 2006 Teorija i praksa sportskog treninga

Beograd

7 Stefanović Đorđe, Dr Jakovljević Saša

2004 Tehnologija sportskog treninga

Beograd

8 Dr Stefanović Đorđe, Dr Juhas Irina, Mr Janković Nenad

2008Teorija i metodika atletike Beograd

9

10

b) Članci u časopisima:

Prezime i ime autora

Godina izdavanja

Naziv članka Mesto, Izdavač, broj časopisa strana

1 Galić B. Mlađen

2006 Mentorstvo ili “ment(oranje)” Beograd, Fizička kultura, 60 (2006), 1, str. 59 – 67, lit 26

2Božić Predrag 2006 Neuromišićni aspekti zamora Beograd, Fizička kultura, 60

(2006), 1, str. 84 – 97, tab. 1, sl. 4, lit. 35

3 Hopkins G. Will

2004 How to Interpret Changes in an Athletic Performance Test

Auckland, Sportscience 8, 1-7, (sportsci.org/jour/04/wghtests.htm)

4 Intenethttp://sr.wikipedia.org/http://www.savremenisport.com/ http://www.banjalukalive.com/

5http://www.ezadar.hr/http://sportbili.kif.hr/http://www.sport-forma.com/

6http://www.tims.edu.rs/http://hrcak.srce.hr/http://www.trablmejker.com/

7http://www.melsiff.com/http://forum.krstarica.com/http://kacica.blog381.com/

8http://www.bhtrening.com/http://www.nogometnitrening.com/http://www.javno.com/http://forum.burek.com/