srednjoročni okvir rashoda 2017-2019 - ballina · finansijama i odgovornosti (zujfo) planira da...
TRANSCRIPT
Srednjoročni Okvir Rashoda 2017-2019
April 2016
Republika e Kosovës Republika Kosova- Republic of Kosovo
Qeveria- Vlada- Govenrment
Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije
Ministry of Finance
1
Spisak skraćenica
KAP KAS PAK
BRNP SB
MBOR BI
DBP BQK OIE
DEJP EU
EULEX OSK FIFA MMF SSK ICP MFI DSU IPA
IT SOR KEK KfW OKD ZFLS
ZUJFO MONT
MF MRSZ
SSP MSP OUN RTK SAD PDV
USAID WEO
Kosovska Agencija za Privatizaciju Kosovska Agencija za Statistiku Poreska Administracija Kosova Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi Svetska Banka Međunarodna Banka za Obnovu i Razvoj Bilans isplata Domaći Bruto Proizvod Centralna Banka Kosova Obnovljivi Izvori Energije Departman Ekonomskih i Javnih Politika Evropska Unija Misija Evropske Unije za Vladavinu Zakona Oružane Snage Kosova Međunarodna Federacija Fudbalske Asocijacije Međunarodni Monetarni Fond Snage Sigurnosti Kosova Indeks Cena Potrošnje Međunarodne Finansijske Institucije Direktna Strana Ulaganja Koordinacija Programa Pomoći Informativna Tehnologija Srednjoročni Okvir Rashoda Energetska Korporacija Kosova Kreditanstalt für Wiederaufbau Ostale Korporacije Deponiranja Zakon o Finansijama Lokalne Samouprave Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije Ministarstvo Finansija Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju Mala i Srednja Preduzeća Organizacija Ujedinjenih Nacija Radio Televizija Kosova Sjedinjene Američke Države Porez na Dodatu Vrednost United States Agency for International Development World Economic Outlook
2
Sadržaj PRVI DEO .................................................................................................................................. 6
1. IZJAVA SREDNJOROŠNIH PRIORITETA 2017 – 2019..................................................... 6
1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritetizaciju ................................................................................ 6
1.2 Opšta načela ..................................................................................................................... 8
1.3 Prioritetna područja ........................................................................................................... 8
1.3.1 Ljudski Kapital .............................................................................................................. 9
1.3.2 Dobro Upravljanje i Vladavina Zakona .......................................................................... 9
1.3.3 Konkurentne industrije ................................................................................................. 10
1.3.4 Infrastruktura ............................................................................................................... 11
1.3.5 Evropske Integracije, spoljna politika i pitanja bezbednosti .......................................... 13
DRUGI DEO ............................................................................................................................ 14
2. MAKROEKONOMSKI OKVIR ........................................................................................ 14
2.1 Spoljno Ekonomsko Okruženje........................................................................................ 14
2.2 Skorija Ekonomska Dešavanja na Kosovu ....................................................................... 15
2.3 Srednjoročna Makro-ekonomska Perspektiva ................................................................. 17
2.4 Fiskalni Okvir.................................................................................................................. 23
2.4.1 Prihodi i Rashodi Vlade ............................................................................................... 24
2.4.1.1 Predviđanje budžetskih prihoda za period 2017-2019 ............................................... 24
2.4.1.2 Predviđanje budžetskih Troškova za period 2017-2019 ............................................. 27
2.4.1.3 Finansiranje deficita, nivo Duga, razvoji i perspektiva za naredne godine ................. 30
2.5 Razvojni potencijali i fiskalni rizici za period 2017-2019................................................. 33
2.5.1 Razvojni potencijali ..................................................................................................... 33
2.5.2 Fiskalni rizici ............................................................................................................... 34
2.5.2.1 Van – budžetski fiskalni rizici .................................................................................. 35
2.6 Dodatak ........................................................................................................................... 37
TREĆI DEO ............................................................................................................................. 40
3 OKVIR SEKTORSKIH TROŠKOVA 2017-2019 – CENTRALNA VLADA ..................... 40
3.1 SEKTOR OPŠTEG UPRAVLJANJA .............................................................................. 40
3.2 SEKTOR ZA MEĐUNARODNU SARADNJU .............................................................. 41
3.3. SEKTOR JAVNIH FINANSIJA ...................................................................................... 42
3.4 SEKTOR JAVNE ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI .............................................................. 44
3.5 SEKTOR PRAVDE......................................................................................................... 45
3.6 SEKTOR INFRASTRUKTURE i KONKURENTNOSTI................................................ 46
3.7 SEKTOR POLJOPRIVREDE .......................................................................................... 47
3
3.8 SEKTOR ŽIVOTNE SREDINE ...................................................................................... 49
3.9 SEKTOR KULTURE ...................................................................................................... 50
3.10 SEKTOR OBRAZOVANJA............................................................................................ 51
3.11 SEKTOR ZDRAVSTVA ................................................................................................. 52
3.12 SEKTOR ZA SOCIJALNA PITANJA ............................................................................ 53
ČETVRTI DEO ........................................................................................................................ 55
4.1. Uvod ............................................................................................................................... 55
4.2. Izvori opštinskog finansiranja za 2017-2019.god. ............................................................ 55
4.2.1 Opšti grant za 2017 i prognoze za 2018-2019.god ....................................................... 55
4.2.2 Specifičnmi grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2017.god. ............................... 59
4.2.3 Specifičan grant za primarnom zdravstvo za 2017.god. ................................................ 61
4.2.4 Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2017.god. ...................................................... 63
4.2.5 Finansiranje rezidentnih usluga .................................................................................... 63
4.2.6 Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017 i prognoza za 2018-2019 ................. 63
4.2.7 Sadržaj opštinskog finansiranja za 2017-2019 .............................................................. 65
4.3 Struktura rashoda po ekonomskim kategorijama za opštine u 2017-2019 ......................... 66
4
Uvod
Srednjoroćni Okvir Rashoda 2017-2019 godine (SOR 2017-2019) predstavlja glavni dokument na
osnovu kojeg se osnuje nacrt godišnjeg budžeta. Osnovna svrha SOR-a je da pruži analizu na
osnovu makro-ekonomskog okruženja u zemlji, da uspostavi osnove za planiranje budžeta za
naredne godine u saglasnosti sa strateškim prioritetima Vlade.
Početkom 2015 godine, Vlada Republike Kosova je odobrila Program Vlade 2016-2018 gde su
predstavljeni prioriteti politike za nastupajući period. Shodno tome, program Vlade je dokumenat
na osnovu kojeg je izrađena Nacionalna Strategija za Razvoj i Program za Reforme u Ekonomiju.
Priprema ovog dokumenta je u potpunosti u skladu sa ovim strateškim dokumentima Vlade,
uključujući i Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju između Kosova i EU.
Uprkos svim prednostima koje ima Kosovo sa gledišta mladog stanovništva i prirodnih resursi,
ekonomski razvoj i smanjenje stope nezaposlenosti ostaje izazov kojim se nastavlja suočavati
Kosovo. 2015 godina je karakterisana zadovoljavajućim ekonomskim rastom, uglavnom podržana
od reformi u poreskim politikama i poboljšanjem okruženja za poslovanje preduzete tokom 2015
godine. Srednjoročna perspektiva se očekuje da se odlikuje prosečnim rastom od 4%, gde pored
investicija i potrošnje, diversifikacija izvoza robe se očekuje da doprinese održivom razvoju.
Glavni stub programa Vlade je ekonomski razvoj, zapošljavanje i povećanje blagostanja
stanovništva, praćeno ostalim prioritetima koje nisu od manje važnosti, kao što su vladavina
prava, obrazovanje i zdravstvo, i evropske integracije. Na osnovu toga, SOR 2017-2019
predstavlja važan dokumenat za Vladu da uspostavljanje prvih koraka ka ostvarivanju tih ciljeva.
Od novih politika, između ostalog, vredi da se pomene da tokom ovog perioda Vlada planira da
počne sa sprovođenjem šeme zdravstvenog osiguranja u skladu sa Zakonom o Zdravstvu i
Zakonom o Zdravstvenom Osiguranju, koji su već usvojeni.
Takođe, u narednom periodu poseban naglasak će biti stavljen na takozvanu investicionu klauzulu
kroz koju Vlada Republike Kosovo ima za cilj da investira u velike infrastrukturne projekte za
prevazilaženje strukturnih izazova koji su negativno uticali na maksimalnu iskorišćenosti
razvojnog potencijala zemlje. S druge strane, Vlada kroz Zakon o Upravljanju Javnim
Finansijama i Odgovornosti (ZUJFO) planira da stavi u funkciji pravilo o budžetskom plata,
mehanizam koji ima za cilj ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i bolje povezivanje sa
rastom produktivnosti ekonomije, i samim tim i fiskalnih mogućnosti zemlje.
Za omogućavanje sveobuhvatnog ekonomskog rasta u zemlji, Vlada je povećala obim za
kapitalne troškove na opštinskom nivou. Na ovaj način, Vlada namerava da daje lokalnim
vlastima veću fleksibilnost da investiraju u projekte koje opštine identifikuju kao najvažnije za
regionalni razvoj Kosova.
5
SOR 2017-2019 je struktuiran u četiri glavna dela. Prvi deo; Srednjoročno izjavljivanja
prioriteta pruža širok rezime prioriteta Vlade u skladu sa vladinim programom i Nacionalnom
Strategijom za Razvoj, Makro - fiskalne projekcije na osnovu opštih parametara ekonomskog
razvoja se prikazuju u drugom delu dokumenta. U trećem i četvrtom su prikazane Fiskalne
Projekcije koje određuju široke granice potrošnje na osnovu kojih se kasnije priprema Centralni i
Opštinski Budžet.
6
PRVI DEO
1. IZJAVA SREDNJOROŠNIH PRIORITETA 2017 – 2019
Srednjoročni Okvir Rashoda (SOR) 2017-2019 2017-2019 kroz Izjavu Srednjoročnih Prioriteta
poređuje i opisuje glavne prioritete finansiranja Vlade za period. Vlada Republike Kosovo u svom
programu, usvojenom u januaru 2015 godine, je predvideo kao primarni cilj izgradnju efikasnog,
kompetentnog i odgovornog upravljanja ka održivom i sveobuhvatnom ekonomskom rastu i
osnaživanja socijalne zaštite. Dok ove godine, Vlada Republike je usvojila Nacionalnu Strategiju
za Razvoj 2016-2021 i Program Ekonomskih Reformi za 2016-2018. Prioriteti navedeni u ovim
ključnim strateškim dokumentima su služili kao glavni prioriteti za Izjavu Srednjoročnih
Prioriteta 2017-2019.
Ovi glavni prioriteti će voditi sve budžetske organizacije u pripremi budžetskih predloga za 2017
godinu. Na osnovu ovih prioriteta, budžetske organizacije će moći da uključe predloge za
završetak i racionalizaciju postojećih programa u cilju identifikovanja finansiranja programa
visokih prioriteta, uključujući i predloge za inicijative novih politika. U izuzetnim okolnostima,
mogu uključiti zahteve za dodatno finansiranje ako takve tvrdnje pokazuju na veliki uticaj za
potencijalno ostvarivanje ciljeva i prioriteta Vlade.
1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritetizaciju
Program Vlade 2015-2018, Nacionalna Strategija za Razvoj 2016-2021 i Program za reforme u
Ekonomiji 2016, kao i Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju između Kosova i EU su glavni
dokumenti koji definišu orijentaciju i razvoj vladinih politika i pružaju osnovu za određivanje
prioriteta politike u Srednjoročnom Okviru Rashoda 2017-2019.
Vlada nastavlja da ima kao glavni cilj fiskalne strategije dalje jačanje njene fiskalne pozicije i
odgovorno upravljanje javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta će biti
u skladu sa fiskalnim pravilom zemlje da ograničava budžetski deficit do 2 % DBP-a. Budući da
je postojeći fiskalni prostor ograničen, Vlada namerava da njene ciljeve definisane strateškim
dokumentima da postigne kroz preraspodele u okviru postojećih troškova definisane fiskalnim
okvirom.
Međutim, deo ovog dokumenta, po prvi put će biti implementacija klauzule za investicije, koja
omogućava Vladi da finansira kapitalne projekte od širokog javnog interesa, iznad deficita od 2 %
DBP-a, pod uslovom da su ti projekti finansirani od Međunarodnih Finansijskih Institucija i
Razvojnih Agencija. U tom kontekstu, Vlada je odobrila spisak konkretnih projekata koji će biti
finansirani kroz ove klauzule, i jedan deo tih projekata će se realizovati tokom naredne tri godine
7
koje se pokrivaju ovim dokumentom. Finansiranje ovih projekata će biti u skladu sa dugoročnom
održivošću javnog duga i javnih finansija.
Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2017-2019 su:
Ojačanje javnih finansija – Poštovanje fiskalnog pravila koja ograničava ukupan deficit
na 2% DBP-a, uz preduzimanje mera za poboljšanje strukture budžetskih troškova kroz
smanjivanje tekućih neproduktivnih troškova i stvaranja prostora za razvojne projekte.
Vlada je privržena da prati jednu umerenu politiku zapošljavanja i plata, politiku koju
cilja da uredi kroz uspostavljanje pravnog okvira (kao što je Zakon o Platama). U tom
kontekstu, Vlada je uvodila i jedan mehanizam zasnovan na pravila gde se naznačuje da
povećanje računa plata javnog sektora se vezuje sa rastom nominalnog DBP-a, šta ima za
cilj bolje povezivanje povećanja plata javnog sektora sa produktivnošću.
Vlada je takođe privržena da sprovodi jasnu politiku socijalne zaštite sa ciljem da se
kroz tu politiku podrže ne samo najugroženiji slojevi stanovništva, već i da se podstakne
zapošljavanje, da se obezbedi fiskalna održivost i da se omogući brzo i efikasno
upravljanje ovih troškova. Na taj način, Vlada cilja da očuva osnovu neophodnih
podstrekača za održiv ekonomski rast i zapošljavanje.
Vlada Kosova je takođe privržena da ispuni obaveze i razvojne planove budžetskih
organizacija, sa posebnim naglaskom na mere koje se direktno povezuju sa ekonomskim
razvojem zemlje. Imajući u vidu velike postojeće poteškoće sa kojima se suočava
privreda, Vlada je izvršila izmenu Zakona o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti
(ZUJFO) radi usvajanja klauzole ulaganja koja dozvoljava da dodatni troškovi (iznad
deficita od 2% određen zakonom) za projekte infrastrukture sa uticajem na ekonomski
razvoj, pod uslovom da se one finansiraju od međunarodnih finansijskih institucija. U toj
liniji, Vlada je angažovana da primeni program strukturnih reformi određeni njenim
strateškim dokumentima.
Ovi elementi pokrivaju sve budžetske organizacije jednako, zato je neophodno da se unapredi
saradnja na nivou Vlade kako bi se omogućilo praćenje dnevnog reda ekonomskog razvoja zemlje
uz održavanje makro - fiskalne stabilnosti.
U slučaju sektora životne sredine, transporta i energetike, posebnu pažnju treba posvetiti
zahtevima za ko-finansiranje za prioritetne projekte u listu prioritetnih projekata. Slično tome,
budžetske organizacije koje pripadaju sektoru zaštite životne sredine, transporta i energetike
trebaju se starati da se obezbediti dovoljno ko-finansiranje za prioritetne infrastrukturne projekte
koji će početi ili nastaviti u 2017 godini pa nadalje.
U tu svrhu, budžetske organizacije trebaju da procene mogućnosti za zaključenje programa i
projekata koji nisu više glavni prioriteti Vlade. Naglasak treba takođe staviti na unapređenje
8
efikasnosti i efektivnosti potrošnje. Mogućnosti za proširenje i poboljšanje postojeće performanse
programa će u velikoj meri biti finansirani u okviru postojećih izdvajanja. Iz tog razloga,
budžetske organizacije trebaju da identifikuju resurse u okviru svojih osnovnih scenarija iz
područja loše performanse ili koje nisu dovoljno u skladu sa prioritetima višeg nivoa Vlade.
Tamo gde je to potrebno, Komisija za Strateško Planiranje i Vlada mogu preporučiti preraspodelu
troškova između grupa funkcija ili budžetskih organizacija, ili da preduzima druge mere za
finansiranje hitnih prioriteta, uvek imajući kao prioritet održavanje fiskalne održivosti zemlje.
1.2 Opšta načela
Proces pripreme predviđanja potrošnje za period 2017-2019 upravlja se sledećim načelima, koji
uzimaju u obzir procenu budžetskih zahteva za finansiranje tokom budžetskog procesa, gde se
predviđanje ukupne potrošnje održava unutar skupnih granica predviđenim indikativnim
granicama SOR-a 2016-2018 za 2017 godinu.
Preraspodela fondova je imala za cilj:
o Veće usaglašavanje sa prioritetnim politikama Vlade koje su pružene Nacionalnom
Strategijom za Razvoj (NSR) 2016-2021, Programom Ekonomskih Reformi (PER)
2016-2018, Sporazumom o Stabilizaciji – Pridruživanju između Kosova i EU, kao i
Vladinim Programom 2015-2018. Smernice za specifične prioritete su dati u nastavku;
o Raspodelu troškova koji nisu više efektivni za ostvarivanje ciljeva Vladinih politika;
o Dostizanje veće vrednosti za potrošena sredstva, uz ostvarivanje prioritetnih
specifičnih ciljeva, kroz preusmeravanja sredstava ka prioritetima višeg nivoa;
o Povezivanje sa spoljnim finansiranjem pružen kroz IPA II i drugih kanala;
1.3 Prioritetna područja
Komisija za Strateško Planiranje predstavlja sledeću izjavu prioriteta u vezi sa SOR 2017-2019.
Svaki prioritet je namerno širok i jednostavan, na osnovu Nacionalne Strategije Razvoja 2016-
2021, Programa Ekonomskih Reformi 2016, Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju između
Kosova i EU i drugih vezanih dokumenata prioriteta, što omogućava budžetskim organizacijama
određenu fleksibilnost za utvrđivanje najprikladnije strukture i naj adekvatnijeg nivoa finansiranja
za postizanje ovih ciljeva1.
Tokom pripreme i dostavljanja svojih budžetskih zahteva za 2017 godinu sa predviđanjima za
srednjoročni period (2017-2019), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu kako njihov
plan budžeta odgovara prioritetima vlade prikazan u nastavku. U odnosu na navedene prioritete,
budžetske organizacije se ohrabruju da poboljšaju efikasnost troškova kroz preraspodelu unutar
postojećih granica.
1 Specifične aktivnosti u vezi sa ovim prioritetima mogu se naći na NSR i PRE 2016.
9
1.3.1 Ljudski Kapital
Nosilac budžetskog sektora: Obrazovanje
sa pratećim sektorima: Zdravstvo, Socijalna pitanja
Ekonomija jedne zemlje se uglavnom zasniva na ljudski kapital, tako da i Vlada Kosova je dala
visoki prioritet podržavanju razvoja ljudskog kapitala. Politike zemalja u razvoju ne treba da budu
ograničene samo na značaj postojanja infrastrukture ili prirodnih resursi, nego i u razvoju
sposobne radne snage koja je u stanju da prebrodi potrebe i zahteve konkurentnog tržišta,
odigravajući ulogu jednog održivog motora za razvoj.
Iz tog razloga, Vlada Kosova planira da podrži ovo područje, počevši od:
Povećanje uključivanja dece u predškolskim institucijama. Rešavanje pitanja niskog nivoa
upisivanja na ovom području će omogućiti bolji uspeh na višim nivoima obrazovanja, smanjiće
nejednakost i povećaće učešće žena na tržištu rada.
Poboljšanje kvaliteta predavanja u osnovnom i srednjem obrazovanju, kao preduslov za bolju
performansu sistema obrazovanja i povećanje sposobnosti mladih za tržište rada. Ovaj cilj će se
adresirati kroz optimizaciju broja nastavnika i povećanje radnih sposobnosti prosvetnih radnika,
uz proširenje novog nastavnog programa i kroz modernizaciju sredstava za učenje u skladu sa
okolnostima.
Jačanje mehanizama odgovornosti i certifikacije u obrazovnom sistemu, sa ciljem da škole i
nastavnici se drže odgovornim i da se nagrađuju za kvalitet njihovog rada, što će pomoći
poboljšanju kvaliteta obrazovanja;
Stvaranje okvira politika za ubrzavanje stvaranja kapaciteta za istraživanje i inovacije, sa
fokusom na prioritetnim sektorima industrijske politike, kao i poboljšanog partnerstva između
javnih institucija istraživanja i Vlade.
Takođe, cilja se da se pružaju olakšice tokom uključivanja naše dijaspore, uključujući i sektor
obrazovanja; ojačanje uloge socijalnih partnera u razvoju socijalno-ekonomskih politika zemlje
kako bismo poboljšali radne uslove i umanjili neformalno zapošljavanje na Kosovu. Nastavak
rada ka stvaranju jednog održivog finansijskog sistema za zdravstveni sektor, koja će rezultirati
Javnim Fondom Zdravstvenog Osiguranja. I zadnje ali ne po važnosti, nastaviće se sa razvojem
sportske infrastrukture i učešće mladih u sportskim aktivnostima, uključujući i aktivnosti tokom
školovanja na svim nivoima;
1.3.2 Dobro Upravljanje i Vladavina Zakona
Nosilac budžetskog sektora: Pravda
10
sa pratećim sektorima: Opšte Upravljanje, Javne Finansije
Vlada Republike Kosovo je privržena ka stvaranju funkcionalne tržišne privrede i za taj cilj je
potrebno da imamo pravnu sigurnost i efikasne institucije u pružanju usluga. Kako bismo ispunili
obaveze zemlje za sprovođenje Sporazuma o Stabilizaciji – Pridruživanju, u saradnji sa razvojnim
partnerima, nastaviće se sa sprovođenjem modernizacije javne administracije, gde u fokusu će biti
građani, biznisi i civilno društvo. Naši planovi za izgradnju efikasne i efektivne države se na taj
način povezuju u celosti sa programom naših specijalnih socijalnih i ekonomskih reformi, uz
referisanje na prioritete NSR-a kao u nastavku:
: povećanju efikasnosti sudova za rešavanje slučajeva. Dalje poboljšavanje pružanja usluga za
biznise i građane kroz stvaranje integrisanog sistema za usluge javne administracije. Prelazak sa
poreza na granici ka porezu unutar Kosova. To će se postići ujedinjenjem Poreske Administracije
sa Carinom, što će omogućiti efektivnije upravljanje, smanjenje operativnih troškova, smanjenje
nivoa neformalnosti i favorizovanje formalnih biznisa.
Jačanje sistema imovinskih prava stvara pravnu sigurnost za ulagače i omogućiće građanima i
biznisima da koriste svoju imovinu kao kolateral za pristup finansijama i razvijanje ekonomskih
aktivnosti.
Poboljšanje efikasnosti i funkcionisanje sistema državne inspekcije, uključujući i adresiranje
neformalnosti i minimalne administrativne troškove za biznise. Efikasnije inspekcije koje se više
koordiniraju će rezultirati smanjenjem troškova za inspekcije, smanjenje broja nepotrebnih i
arbitrarnih inspekcija, kao i pružaće doprinos da rad u javnim institucijama i privatnim
kompanijama da bude u skladu sa zakonom.
Smanjenje administrativnih prepreka za davanje licenci i dozvola za biznise pomaže za
ubrzavanje procedura aplikacije i eliminisanje suvišnih pravila za biznise.
Redovna procena politika i mera uređivanja pre nego se one usvajaju, kako bi zakoni i politike
koje su usvojene da nemaju nepredviđene posledice i da se državni resursi ili privatna ulaganja ne
troše neracionalno.
1.3.3 Konkurentne industrije
Nosilac budžetskog sektora: Ekonomska Pitanja
sa pratećim sektorima: Opšte Upravljanje, Međunarodna Saradnja
Vlada Kosova će nastaviti da podržava mlade preduzetnike, postojeća preduzeća kao i
potencijalne strane investitore. Ova podrška će biti praćena novim i inovativnim pristupom koji će
omogućiti preduzećima da razviju na solidniji način i da imaju bolji pristup finansijama. Privatni
sektor će obezbediti glavni podsticaj za brz i održiv ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta
i dovođenje stranog kapitala.
Shodno tome, namera je da se izvrši potpuna revitalizacija Trepče kroz reorganizaciju i
restrukturiranje, koji će dovesti do smanjenja trgovinskog deficita Kosova, generisanje prihoda
koji će imati pozitivan uticaj na mnoge druge industrije uz otvaranje novih radnih mesta. Takođe,
11
Vlada Republike Kosovo je posvećena za investiranje sredstava Fonda Privatizacije u stratešku
ekonomsku imovine, koje je planirano da se vrši kroz investiranje sredstava bivših preduzeća po
principu “zamene imovine sa imovinom”. Isto tako, ostaje posvećenost olakšavanje pristupa
finansijskim sredstvima za preduzeća na Kosovu, koja će omogućiti preduzećima da imaju pristup
kreditima sa nižim kamatnim stopama i manjom potražnjom za kolateralom kroz mehanizam
kreditne garancije.
Smatramo kao područje sa visokim prioritetima povećanje nivoa Direktnih Stranih Ulaganja
(DSU) i onima iz dijaspore, koja će pomoći da privreda Kosova pokrije svoje potrebe za
finansiranjem, da obezbedi transfer tehnologije i znanja, i smanji trgovinski deficit. Takođe,
podrška za preduzeća u stvaranju veza između preduzeća i industrijskih klastera (sektora usluga,
poljoprivrede i industrije), koja će pomoći da se ojačaju veze između industrija, stvaranje novih
preduzeća na osnovu starih, kao i inovacija kroz povezivanje sa istražnim radom.
Štaviše, cilja se da se olakša dalje korišćenje mineralnih potencijala Kosova u funkciji
ekonomskog razvoja, što će omogućiti rast postojećih preduzeća i stvaranje novih preduzeća, koja
će omogućiti veći privredni rast.
Osim toga, očekujemo da Budžetske Organizacije uzimaju u obzir i ostale prioritete pod Stubom
Konkurentnih Industrija NSR-a:
Poboljšanje standarda kvaliteta i prelazak u aktivnosti sa većom povećanom vrednošću, koja će
pomoći biznisima da proizvode prefinjene i skuplje proizvode, prikladne za izvoz, povećavajući
prihode za sebe i za privredu.
Dobro upravljanje i zadovoljavajuća performansa korporacija sa državnim deonicama. Ova
prioritetna mera će omogućiti povećanje efikasnosti i doprinosa preduzeća u državnom vlasništvu
u ekonomiji, povećanju njihove vrednosti i povećanje prihoda za državni budžet.
Rešavanje pitanja rasparčanog poljoprivrednog zemljišta ili uređenje poljoprivrednog zemljišta,
što će rezultirati povećanjem srednje veličine farmi i površine parcela, kao i povećanju
poljoprivredne proizvodnje zbog ekonomije obima.
1.3.4 Infrastruktura
Nosilac budžetskog sektora: Ekonomske Pitanja
Vlada se obavezala da će obezbediti javnu infrastrukturu potrebnu za stvaranje boljeg okruženja
za poslovanje. Održivo snabdevanje energijom i vodom, kao i povezivanje transporta sa
regionalnim i evropskim koridorima će stvoriti bolje okruženje za privatni sektor. Za savremeno
poslovanje tehnološka infrastruktura je od suštinskog značaja za povećanje produktivnost i
smanje operativnih troškova. Ovo se odnosi i za poljoprivredni sektor koji ima potrebu za prateću
infrastrukturu, kao što je navodnjavanje. Ali sve to mora da se uradi u potpunom skladu i uz
korišćenje prirodnih resursi na racionalniji način, kroz ravnotežu između trenutne ekonomske
potrebe i održivosti životne sredine.
Za ovo prioritetno područje fokus će biti za ove mere:
12
Održivo snabdevanje energijom za građane i preduzeća, stvaranje povoljne klime za ulaganja i
smanjenje trgovinskog deficita će se postići kroz povećanje lokalnih proizvodnih kapaciteta
električne energije iz uglja i obnovljivih izvora. Vlada Republike Kosova ostaje posvećena
nastavljanju proširenja povezivanja sa regionom kako bi se omogućila optimizacija sistema, koji
će shodno tome imati pouzdaniju, neprekidnu i jeftinu električnu energiju, posebno u vreme
vrhunca potrošnje. Ovo takođe podrazumeva niže troškove za građane i preduzeća. Takođe,
ciljamo da poboljšamo prateću infrastrukturu poljoprivredne proizvodnje, koja će pomoći
smanjenju troškova poljoprivrednih proizvoda, povećanje produktivnosti i prihoda za
poljoprivrednike, kao i olakšava rad poljoprivredno-prerađivačke industrije.
Vlada Republike Kosova ostaje posvećena završetku glavnih međunarodnih i regionalnih puteva
kao i međunarodnih železničkih linija da bi se omogućilo brži i jeftiniji protok ljudi i robe, uz
smanjenje troškova i razdaljine prevoza ljudi i robe unutar i van Kosova. To će olakšati
preduzećima plasman robe na domaćem i međunarodnom tržištu, dok međunarodna
modernizacija železničke mreže će pomoći izvozni sektor rudarstva i poljoprivrednih proizvoda.
Takođe, širenje infrastrukture informativne tehnologije će uticati da se smanje operativni troškovi
koji bi omogućili povećanje investicija i rast inovacija. Ova mera ima za cilj uspostavljanje
Nacionalnog Saveta za IT, podršku kosovskih preduzeća u oblasti IT (kroz Fond za zapošljavanje
i razvoj) za izvoz usluga u inostranstvu kao i druge biznise da unapređuju poslovne procese kroz
upotrebu IT. Vlada Republike Kosovo takođe ima za cilj da usvoji međunarodne standarde
relevantne za IKT za javne institucije i preduzeća; implementacija Programa za Digitalnu
Ekonomiju Kosova - KODE (kroz šemu za IKT u Fond za Zapošljavanje i Razvoj).
Osim toga, mi očekujemo da Budžetske Organizacije uzimaju u obzir i ostale prioritete u okviru
Stuba Infrastrukture NSR-a:
Primena mera efikasnosti za potrošnju energije će smanjiti domaću potrošnju energije, a time i
finansijske troškove, što omogućava povećanje investicija i manji uticaj na životnu sredinu.
Takođe, prioritet je racionalno korišćenje obnovljivih izvora energije, što će pomoći Kosovu da
ispuni svoje međunarodne obaveze i doprinosi energetskoj bezbednosti u zemlji, i na taj način da
se poboljša klima za poslovanje, povećanje investicija i ekonomskog rasta. Takođe, korišćenje
obnovljivih izvora energije će osigurati da ekonomski rast zemlje bude stabilnije i više obratiti
pažnju na posledice po prirodu.
Racionalizacija korišćenja vode i povećanje proizvodnih i distributivnih kapaciteta. To će uticati
da rast industrije Kosova i potražnje za vodom ići paralelno sa povećanjem raspoloživih vodenih
resursi, obezbeđujući redovno snabdevanje vodom za preduzeća i građane.
Obezbeđivanje održivog korišćenja šuma na Kosovu. To će uticati da se šume Kosova ne
degradiraju i izazivaju negativne posledice po ekosisteme, i da industrija na Kosovu ima stabilno i
predvidivo snabdevanje.
Održivije upravljanje otpadom, podrazumeva da otpad od potrošnje ne ugrožava okolinu i da se
ponovo koriste za industrijsku proizvodnju, stvarajući u međuvremenu zapošljavanje i smanjenje
troškova za proizvodnu industriju.
13
1.3.5 Evropske Integracije, spoljna politika i pitanja bezbednosti
Nosilac budžetskog sektora: Međunarodna Saradnja
Tokom perioda planiranja Vlada Republike Kosova ostaje fokusirana na ovim područjima:
Implementacija Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju sa EU je od izuzetnog značaja za
Republiku Kosovo. Budžetske organizacije će dati prioritet svojim postupcima, posebno one koji
su u okviru stubova NSR-a definisanih gore, uključujući važne kratkoročne obaveze i
srednjoročne obaveze (2017-2019) SSP-a;
Akcije koje ciljaju zaključenje procesa liberalizacije viza će se tretirati sa visokim prioritetom:
Na sličan način, prioriteti će biti i akcije usmerene na maksimalno povećanje korišćenja fondova
EU, kao deo Instrumenta za Pomoć Pred - Učlanjivanje (IPA), naročito budžetska podrška iz EU i
Okvira za Ulaganja na Zapadnom Balkanu i drugi razvojni partneri.
Određivanje prioriteta u srednjoročnom budžetskom procesu
Tokom pripreme srednjoročnih budžetskih planiranja ova Izjava Srednjoročnih Prioriteta služi za
pružanje orijentacije finansiranja novih inicijativa i generalno raspodeli fiskalnog prostora
(dozvoljeni troškovi na osnovu predviđanja prihoda i dozvoljenog budžetskog deficita na osnovu
fiskalnog pravila). Sve nove inicijative će biti ugrađene unutar postojećih budžetskih ograničenja.
Veza između prioritetnih oblasti i planiranja budžeta je obavljeno u skladu sa relevantnim
budžetskim sektorima nad kojima pada teret za sprovođenje prioritetnih oblasti.
Kao rezultat toga, u slučaju eventualnog proširenja ili suženje fiskalnog prostora tokom narednog
srednjoročnog perioda, prioritet treba da se pruži budžetskim sektorima u nastavku:
1. Ekonomska Pitanja
2. Obrazovanje
3. Pravda / Opšte Upravljanje
4. Međunarodna Saradnja.
14
DRUGI DEO
2. MAKROEKONOMSKI OKVIR
2.1 Spoljno Ekonomsko Okruženje
Globalna ekonomija je porasla za 3,1% u 2015 godini, praćen značajnim razlikama između
regiona. Oporavak u razvijenim ekonomijama se sledi relativnom stagnacijom (koja traje već
nekoliko godina) kod ekonomija u razvoju. To je pretežno zbog slabije perspektive za neke od
potonjih kao i za izvoznike nafte.
Što se tiče srednjoročnog perioda, napredak se pažljivo prati, posebno kada su u pitanju cene, s
obzirom da smo u periodu okarakterisan padom cena, a samim tim i manjih tokova kapitala ka
ekonomijama u razvoju, što vrši pritisak na njihove valute.
Sve ovo rezultira nesigurnim finansijskim tržištima, gde prema MMF-u zastoj kod ekonomija u
razvoju podrazumeva da nije reč samo za specifične udare kod dotičnih zemlja, nego ima i
dugoročnih elemenata (i srednjoročnih) sa uticajem na ovu situaciju, kao što su “manji rast
produktivnosti, kao posledica krize u nekim zemljama (visok nivo duga, pad investicija),
demografske tranzicije, usklađivanje sa periodama nakon nakon kreditnog povećanja i investicija
(posebno u Kini )“.
Grafikon 1. Realno povećanje DBP-a, u %2
Izvor: MMF WEO Database
2 Vredi istaknuti da u Januaru 2016, MMF je izvršila pregled ovih brojki, umanjujući stope rasta za 0.2% za godine 2016 i 2017, rezultirajući stopama koje su prikazane na grafikonu. Pregled dolazi kao posledica procene da perspektiva za srednjoročni period je slabija nego što je procenjeno u vremenu objavljivanja Databaze WEO (Oktobar 2015); http://ëëë.imf.org/external/pubs/ft/ëeo/2016/update/01/
15
Pad cena nafte se procenjuje da je došlo kao rezultat održivog snabdevanja, čiji kontinuitet se
očekuje da pomogne i nuklearni sporazum sa Republikom Irana. Cene metala su takođe opali,
uglavnom zbog usporavanja nivoa ulaganja u industriji koji koriste ovu robu (sa posebnim
naglaskom na Kinu).
Ovaj period sa kojim se svet suočio u 2015 godini, sa implikacijama na srednji rok, može da
posluži kao ilustracija uticaja cena (i stopa razmene) u odnosima između regiona u odnosu na
ekonomski rast; iako ekonomije u razvoju su imale devalvaciju svojih valuta (kao rezultat
fleksibilnih stopa razmene) koji podstiču njihov izvoz, razvijene ekonomije uživaju valute koje
podležu stopama razmene koje su generalno nepromenljive, i samim tim prenos njihovog kapitala
od njih u pravcu ekonomija u razvoju i dalje je usporen Tako da, procenjuje se da su potrebni
dodatni napori od donosioca odluka da bi se uticalo na oporavak globalne ekonomije.
U srednjoročnom periodu, kreatori politike se fokusiraju na povećanje potencijalne proizvodnje
ali i faktične kroz 'strukturnih reformi i onih koji podržavaju zahtev'. Ovde je reč o prilagođavanju
monetarne politike (u slučaju razvijenih ekonomija), olakšicama u prilagođavanju tržišta rada,
povećana pažnja tretiranja posledica duga, i smanjenje prepreka za pristup tržištima.
Mnogo država već su počele sa sprovođenjem pomenutih reformi, gde za period 2017-2019 na
globalnom nivou ekonomija se procenjuje da raste sa 3.8% u proseku.
2.2 Skorija Ekonomska Dešavanja na Kosovu Ekonomija Kosova se procenjuje da je povećana sa realnom stopom od 3.6% u 2015 godini,
značajno povećanje u poređenju sa prethodnom godinom (1.2%3).
Početak 2015 godine je dovelo do obnove kao posledica povećanja osećaja sigurnosti kod
ekonomskih agenata u vezi sa okruženjem, podstaknuta među ostalog i Vladinim Programom koji
je jasno artikulisan od početka preuzimanja mandata na kraju 2014 godine.
Dok 2015 godina se ispoljavala obnovom u poređenju sa brojkama koje smo videli u 2014-toj
(kao posledica političke situacije u zemlji nakon izbora), 2016 godina se očekuje da se
obelodanjuje kao nastavak rasta privredne aktivnosti u svim sektorima ekonomije.
3 Ovo je zadnja službena brojka za povećanje DBP-a u 2015 godini, izmena koja od brojke od 0.9% koja je početno pružena od SAK-a; ne usaglašenost koja je došla kao posledica objavljivanja DBP-a po kvartalima po prvi put od strane SAK-a, nakon čega je bilo potrebe za ponovne procene.
16
Grafikon 2. Struktura e DBP-a, u nominalnim vrednostima (milionima evra)
Grafikon 2 pokazuje strukturu DBP-a za 2015 i 2016 godinu, odakle vidimo da potrošnja
nastavlja da bude komponenta sa najvećim uticajem na DBP. Procenjuje se da u 2016 godini
potrošnja će biti iznad 6 milijardi evra, koja se sledi uvozom od oko 3 milijardi evra, slično kao u
2015 godini.
Rast potrošnje procenjuje se da uglavnom dolazi iz privatne potrošnje, procena koja uzima u
obzir trend rasta doznaka i kreditnog rasta (potrošačkih) tokom ove godine, trend koji se nastavlja
i tokom prvih meseci 2016 godine. Tokom 2015 godine novi krediti iznosili su 108 miliona evra4
na kraju 2015 godine, ili 11% više nego u 2014 godini. Od njih, 25% su potrošački krediti dok
24% investicioni krediti u sektoru usluga. Novi krediti, u potonjoj, porasli su za 29% u odnosu na
2014 godinu, dostižući vrednost od 259 miliona evra u decembru 2015 godine.
Investicija se takođe očekuje da imaju neznatno povećanje, vođene ne samo od strane privatnih
već i javnih investicija, kao rezultat unapređenja infrastrukturnih projekata bržim tempom, koje je
već počelo u 2015 godini. Prema CBK-u, krediti u ukupnou u ekonomiju Kosova na kraju 2015
godine su iznosili 1,3 milijarde evra5, što je povećanje od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Od
toga, najveći broj kredita su dati za sektor ‘ Trgovina na veliko i malo’, koja se sledi proizvodnim
sektorom i građevinarstvom. Važno je napomenuti da u poređenju sa 2014 godinom, u
proizvodnom sektoru krediti su porasli za 7% (da bi dostigli 164 miliona evra na kraju 2015
godine).
Vidimo da ima blagog povećanja izvoza robe i usluga od 2015 na 2016 godinu, ali sa osnovom
koja ostaje relativno niska, oko 1 milijarde evra. U ovom kontekstu važno je napomenuti da
reforme koje su sprovedene od strane vlade u 2015 godini, a koje su namenjene da podrže
domaću proizvodnju, ima početni uticaj na zamenu uvoza. Međutim, na srednji rok, očekuje se da
asortiman proizvoda koji Kosovo izvozi bude raznovrsniji, tako da se u budućnosti očekuje da će
rast izvoza biti stabilan.
4 Ne-kumulativni podaci, završetak 2015 godine 5 Kumulativni podaci, završetak 2015 godine
17
2015 godina je beležila više potrebne izmene u zakonima koji se odnose na poreske promene koje
su napravljene kako bi se omogućile olakšice za domaće proizvođače, tako da njihov efekat je
počeo da se oseća tek kad se išlo ka drugoj polovini godine. Međutim, u 2016 godini očekuje se
da ekonomski agenti počnu intenzivnije koristiti ove olakšice, rezultirajući time da se njihov
uticaj oseća više tokom 2016 godine. Na taj način, procenjuje se da realni rast DBP-a za 2016
godinu beleži 3.8%, nivo sličan onom iz prethodne godine. Podrazumeva se da je potrebno vreme
da bi se manifestirao pun efekat poreskih promena, tako da najvidljiviji uticaj će biti kada se bude
išlo ka srednjoročnom periodu 2017-2019.
Procene za 2016 godinu uzimaju u obzir (iako na konzervativan način) uticaj poreskih promena
započetih u 2015 godini u pogledu podrške domaće proizvodnje, kao što su: olakšice za
proizvodne linije, izuzeća za repromaterijal u procesu proizvodnje, izuzeća za IT uređaje, stope
PDV-a, itd. Ove promene su takođe dizajnirane da budu komplementarne postojećim vladinim
inicijativama koje se odnose na podršku domaće proizvodnje, kao što je slučaj subvencija u
poljoprivredi. Ove potonje će nastaviti da budu važna podrška za poljoprivredne proizvođače u
zemlji, tako da ova šema će nastaviti da pruža podršku preduzetnicima i preduzećima i u
narednim godinama. Vlada je posvećena da upravlja i nadgleda ovu šemu, elemenat određivanja
uspeha šeme, da se poboljša svake godine.
Što se tiče cena, 2015 godina je zaključena sa deflacijom od 0.5%, dok za 2016 godinu se
procenjuje da će inflacija biti mala oko 0,2%. Ovo odražava kretanje svetskih cena prehrambenih
proizvoda (koji određuju najveći deo kretanja cena na Kosovu), ali i naftinih derivata, koje se
očekuje da nastavljaju padajući trend i u 2016 godini.
2.3 Srednjoročna Makro-ekonomska Perspektiva
Realan Sektor
U poslednjih nekoliko godina, Kosovo je uživala prosečnu stopu rasta od DBP-a među najvećim u
regionu. Osnovni makro-ekonomski indikatori pokazuju da se ekonomija Kosova oporavila,
podržana ne samo generalnim poboljšanjem kreditiranja i povećanjem sigurnosti investitora i
drugih privrednih subjekata, nego i poboljšanjem ekonomskog okruženja u evro-zoni. Primećuje
se povećanje investicija, koje se očekuje da će uticati na ekonomski rast u srednjoročnom periodu,
koje se sledi blagim porastom potrošnje i uvoza. Skorije inicijative poreskih olakšica za
proizvođače se očekuje da reše pitanje visokih troškova finansiranja, podsticanjem na taj način
rast domaće proizvodnje u narednim godinama. Kao rezultat toga, na osnovu pretpostavki,
procenjuje se da će ekonomija rasti po stopi od skoro 4% u proseku za period 2017-2019.
Ukupna potrošnja, koja čini više od 80% raspoloživih prihoda, očekuje se da raste realnom
stopom od oko 3% tokom ovog srednjoročnog perioda, doprinoseći sa 3.1 procentnih tačaka na
povećanje DBP-a.
18
Dok doznake i povećanje plata u javnom sektoru6 nastavljaju da podstiču ukupnu potrošnju,
privatna potrošnja se procenjuje da ima koristi od očekivanog rasta potrošačkih kredita, tako da se
procenjuje da doprinos gotovo celokupne potrošnje DBP-a dolazi iz privatnog sektora. Ipak,
lagano umanjenje vladine potrošnje se očekuje da se suprotstavi pomenutom pozitivnom efektu u
vezi sa uticajem na ukupnoj potrošnji, gde javna potrošnja (vladina) se očekuje da će pasti za
0.7% u proseku tokom perioda 2017-2019.
Tokom 2015 godine, Vlada, u dogovoru sa MMF-om, uvela je takozvani ‘investicionu klauzulu’;
prilika koja omogućava dodatnu potrošnju iznad deficita od 2% DBP-a u vezi sa razvojnim
projektima sa uticajem na ekonomski rast koje finansiraju MFI. Pored toga, Vlada je napredovala
i sa poreskim reformama započetim u 2015 godini. oslobađanje repromaterijala i linija
proizvodnje od PDV-a na granici, dok se u međuvremenu kontinuirano radi na reformi bavljenja
biznisom.
6 Pošto cene prehrambenih proizvoda se očekuje da održe padajući trend, povećanje plata i penzija za 25% u 2014 godini je povećalo realnu platu civilnih službenika.
Kutija 1. Projekti koji se predviđaju da se finansiraju kroz Klauzulu Investicija
Vredi da se istakne da konceptom ‘klauzula za investicije’ tačnije podrazumeva:
‘relaksiranje Fiskalnog Pravila koja ograničava budžetski deficit, i istovetno i pozajmljivanje za
finansiranje projekata javnih investicija (...) što bi omogućilo da Vlada stupa u pregovore sa MFI i
donatorima za finansiranje kapitalnih projekata od javnog interesa, koja direktno i indirektno će uticati
na privatni sektor’
... gde ‘Fiskalno Pravilo’ se odnosi amandamentiranju Zakona o Upravljanju Javnih Finansija i
Odgovornosti (ZUJFO) nakon programa 2012 godine sa MMF-om, gde prema ovom ograničenju ukupni
troškovi Vlade ne mogu prekoračiti iznos vrednosti prihoda budžetskih projekcija i 2% projektirane
vrednosti DBP-a.
Na osnovu ove izmena, Vlada može da računa na finansiranje kapitalnih investicija od javnog karaktera
pod uslovom da akumulirani dug Vlade – uključujući i planirani dug za nove projekte – ne prekoračuje
ograničenje od 30% DBP-a. Sa relativno niskim nivoom javnog duga, Vlada ostaje privržena da
ostvareni kapitalni projekti kroz klauzulu da uključi u budžetski proces na balansiran način.
Nacionalni Savet za Investicije (NSI) je počeo sa radom za razvoj Prioritetne Liste Projekata, koja do
sada uključuje područje transporta, energije i životne sredine. Nakon razmatranja predloga od dotičnim
ministarstava, NSI u Decembru 2015 godine je usvojio Listu koja uključuje 39 projekata infrastrukture,
čija ukupna vrednost prelazi iznos od 2.3 milijardi evra.
Reč je o sledećim projektima, koje su u različitim fazama pregovaranja/potpisivanja:
- Rehabilitacija Železničke Pruge 10
- Izgradnja i modernizacija železničke linije Priština–Kosovo Polje – Aerodrom Prištine “Adem
Jashari”
- Rehabilitacija Ibar-Lepenac
- Rehabilitacija regionalnih puteva
19
U srednjoročni period očekuje se da ove inicijative podržavaju privatne investicije kroz
poboljšanje poslovnog okruženja i pružanja bolje infrastrukture. Kao rezultat toga, realna ulaganja
u periodu 2017 - 2019 se očekuje da rastu u proseku za 7,4%, doprinoseći sa 2,1 procentnih poena
rastu DBP-a. Dok su efekti tih mera na povećanje DBP-a se očekuje da se manifestuje kao
direktan podsticaj u srednjoročnom periodu, njihov najznačajniji uticaj može da dođe samo u
dužem periodu.
Negativan trgovinski bilans nastavlja da bude izazov za ekonomiju Kosova. Visok udeo
potrošačkih proizvoda u uvozu na Kosovu podrazumeva da ima nizak nivo konkurentnosti i
mogućnosti da se poveća niska osnova zamene uvoza. Pored niske izvozne osnove, glavni
problem je nizak nivo njegove diversifikacije, gde preko 50% kosovskog izvoza sastoji se od
metala. Ova karakteristika ima direktan uticaj na održivost izvoza, što je istaknutu u periodama,
kao sadašnja, pada cena.
Grafikon 3. Učešće komponenti na PBV
- Izgradnja puta N9 Priština - Peć (SEETO Put 6 A) deo od Kijeva -Klina do Zahaća
- Ukupna Rehabilitacija istočne i južne železničke linije (granica sa Srbijom – Podujevo – Kosovo
Polje, Klina – Prizren)
- Proširenje sistema navodnjavanja Kompanije “Radonić”- II faza
- Proširenje novog Autoputa Priština-Gnjilane-Bela Zemlja
Pošto je ZUJFO usvojena od Skupštine nakon usvajanja Budžeta za 2016 godinu, Vlada nijeda uključi
na Budžet 2016 godine nijedan kapitalni projekat koji bi se finansirao kroz ove klauzule. Ipak, u Martu
2015 godine, Vlada, kao deo izveštavanja o napretku u planiranju i sprovođenju klauzule za investicije,
usvojila je izvestan broj projekata od strateškog značaja, koja će se finansirati kroz klauzulu za
investicije. U zavisnosti od napretka koji će se postići u procesu razvoja ovih projekata, u pregovaranju i
potpisivanju finansijskih sporazuma sa MFI i donatorima, jedan deo njih se očekuje da se uključe u
Budžet 2016 godine kroz proces budžetskog razmatranja. Preostali deo projekata prikazanih u ovom
izveštaju uključiće se u Budžetu 2017 godine kroz redovan budžetski proces.
Ipak, ova Lista Projekata nije završna, i u zavisnost od napretka kojeg imaju resorna ministarstva u
pripremi novih projekata, one će se razmatrati od Nacionalnog Saveta za Investicije i potencijalno će se
uključiti u Prioritetnoj Listi, uključujući i projekte u socijalnom sektoru.
20
Izvor: Predviđanja Jedinice za Makro-ekonomiji, MF
Pretpostavlja se da oko 60% promenljive u cenama metala se objašnjava kroz kretanja u
industrijskoj proizvodnji Kine7, što opravdava povezivanje svetske cene metala sa zahtevom ove
industrije u Kini. Jer prema najnovijim podacima struktura privrednog rasta Kine se pomera sa
investicija (u industriji) u potrošnji, što je prouzrokovalo pad industrijske proizvodnje u ovoj
zemlji, postoji razlog da se veruje da takav trend će zadrži i cene metala.
Tako da, izvoz robe se očekuje da će rasti u proseku za 7.8%, gde je uzeto o obzir uticaj globalnih
kretanja koje su gore navedene, ali i napore Vlade za poboljšanje poslovnog okruženja u zemlji,
tako da (u srednjoročnom periodu) podstiče diversifikaciju izvoza. S druge strane, izvoz usluga se
očekuje da poraste za 5.4 % u proseku, dominiran od izvoza usluga putovanja. Dakle, očekuje se
da će izvoz ukupno porasti za 6.1% u proseku do 2019 godine.
U skladu sa projekcijama za povećanje investicija, izvoza robe kao i potrošnje, uvoz robe se
očekuje da će porasti za 6.1% u proseku. U međuvremenu, uvoz usluga se dominira od transporta
i putovanja. Trend uvoza transportnih usluga značajno se utiče od kretanja u uvozu robe dok
početak radova na putu 6 očekuje se da odredi veliki deo povećanja uvoza građevinskih usluga.
Tako da, očekuje se da uvoz usluga beleži prosečnu stopu rasta od 6.6% za period 2017-2019.
Imajući u vidu gornju raspravu o cenama i činjenicu da cene na Kosovu blisko prate fluktacije u
međunarodnim cenama, treba napomenuti da je ova korelacija izraženija u vremenima inflatornih
pritisaka nego u vreme deflacije8. Prema tome, razumno je očekivati da iako svetske cene se
očekuje da će nastaviti sa opadanjem, na Kosovu će se stabilizovati u proseku od 1.3% tokom
perioda 2017-2019.
7 IMF Direct, Metals and Oil, Arezki & Matsumoto, 2015; https://blog-imfdirect.imf.org/2015/09/14/metals-and-oil-a-tale-of-two-commodities/ 8 Za proširenu raspravu o izveštaju između nivoa cena na Kosovu i međunarodnih cena, Program za Reforme u Ekonomiji (https://mf.rks-gov.net/en-us/Reports/Reports-and-Publications/National-Economic-Reform-Programme) pruža analizu koja tretira na poseban način ovo pitanje.
21
Spoljni sektor
U srednjoročnom periodu 2017-2019, očekuje se pogoršanje tekućeg računa (da dostigne oko 630
miliona evra u 2019 godini), uglavnom vođeni od javnih infrastrukturnih projekata i repatrijaciji
profita, i na taj način suprotstavljajući se pozitivnom efektu rasta izvoza.
Tokom perioda predviđanja se očekuje da će ukupan uvoz rasti po prosečnoj stopi od oko 5%.
Struktura proizvoda koji se uvoze na Kosovu očekuje se da će ostati isti, gde dominiraju
mineralni proizvodi i prehrambeni proizvodi, pića i duvan; Imajući u vidu da bi se osetljivije
ispoljavao efekat mera koje je Vlada preduzela u poslednjih nekoliko godina za podržavanje
domaće proizvodnje je potrebno više vremena.
Tabela 1 pruža informacije o strukturi izvoza, gde se vidi da oko polovine ukupnog izvoza
Kosova se sastoji od bazičnih metala, dok vidimo da ima porasta u izvozu prehrambenih
proizvoda i plastike (uključujući njihove artikle). Imajući u vidu strukturu trgovinskog deficita,
mere preduzete u zadnje vreme od strane Vlade u cilju podsticanja domaće proizvodnje, da bi
nakon perioda zamene uvoza, se podstiče izvoz Kosova, posebno prehrambenih proizvoda, gde se
očekuje da ove olakšice zajednički deluju sa drugom inicijativom Vlade, subvencija za
poljoprivredni sektor.
Tabela 1. Učešće izvozne robe u ukupan izvoz, prema glavnim grupama
Opis 2013 2014 2015
Bazični metali i njihovi artikli 49.0% 51.6% 48.5%
Mineralni proizvodi 16.5% 13.8% 12.8%
Prehrambeni proizvodi, pića i duvan 6.6% 6.3% 7.8%
Plastika, guma i njihovi artikli 6.2% 5.0% 7.2%
Drugo 21.8% 23.3% 23.7%
Izvor: Obračuni na osnovu podataka spoljne trgovine prema KAS-u
Ove inicijative su preduzete uzimajući u obzir činjenicu da Kosovo mora početi da koristi do
njihovog potpunog potencijala mogućnosti koje nudi trgovinski sporazumi kao što je CEFTA,
SSP (koji je stupio na snagu 1 aprila 2016) i ugovor sa Turskom. Važno je za Vladu Kosova da
kosovski proizvodi budu spremni za inostrana tržišta kako bi mogli da se oslonimo na stabilan
izvoz u poboljšanju spoljnotrgovinskog deficita.
Tako da, ukupan izvoz u periodu 2017-2019 očekuje se da će rasti po prosečnoj stopi od 6.1% (sa
procenama za izvoz robe i usluga u gornjem odeljku), dok do 2019 godine se procenjuje da će
beležiti trgovinski bilans -36.7 % DBP-a.
Doznake, koje čine najveći deo sekundarnog računa prihoda, nastavljaju da doprinose smanjenju
deficita tekućeg računa. Nakon usporavanja zbog globalne finansijske krize u evropskim
zemljama, doznake su značajno povećane. U 2015 godini je bilo 752 miliona evra doznaka; što je
povećanje od 8.5 % u odnosu na prethodnu godinu, ova stopa rasta se očekuje da bude umerenija
sa poboljšanjem ekonomskog okruženja na Kosovu u budućnosti. Tako da, za period 2017-2019
doznake se očekuje da će rasti po prosečnoj stopi od oko 6%, održavajući udeo u DBP-u od 13%.
22
Direktna Strana Ulaganja tokom 2014 godine su imale značajan pad, čiji veliki deo je došlo kao
posledica prodaje deonica nekoliko stranih kompanija koje deluju na Kosovu kod rezidentnih lica
i zbog raspodele super-dividende9 nekoliko stranih kompanija koje deluju na Kosovu.
Ipak, u 2015 godini DSU su beležili značajan rast. Prema podacima CBK-a, do decembra 2015
godine prilivi u obliku DSU obuhvataju vrednost od 338 miliona evra, rast iznad 100% u
poređenju sa 2014 godinom. Ipak, treba biti obazriv u vezi sa tumačenjem ovog rasta imajući u
vidu političku situaciju u zemlji tokom 2014 godine, što je moglo negativno da utiče na sigurnost
ekonomskih agenata. To se pojašnjava ako budemo uporedili DSU registrovane u 2015 godini sa
registrovanim iznosom u 2013 godini, i tom prilikom imamo rast od oko 20%. Iznad 50% e DSU
tokom 2015 godine su imale odredište na sektor nekretnina, oko 189 miliona evra, šta se uklapa
sa pozitivnim razvojima na građevinskom sektoru tokom 2015 godine. Tokom perioda 2017-2019
DSU se predviđa da nastavljaju sa rastom, pretežno kao posledica boljeg unutrašnjeg okruženja,
ali i spoljnog nakon globalne finansijske krize.
9 Super-dividenda podrazumeva dividendu koja je veća od dobiti kompanije za dotični period. Raspodela super-dividende utiče na smanjenje stranog deoničarskog kapitala, što podrazumeva pad DSU-a.
23
2.4 Fiskalni Okvir
Projektirana fiskalna strategija za srednjoročni period i dalje podržava ekonomski razvoj i
istovremeno je orijentisana ka očuvanju makro-ekonomske stabilnosti.
Vlada Republike Kosovo nastavlja da ima kao osnovni cilj svoje fiskalne politike održavanje
održive fiskalne pozicije i odgovorno upravljanje javnim finansijama. Da bi dokazala ovu
obavezu, Vlada je nastavila sa razvojem i implementacijom makro - fiskalnog okvira poštujući
fiskalna pravila definisana sa ZUJFO. Cilj takvog mehanizma je orijentacija nivoa javnog duga
prema putanji koja vodi javni dug ispod granice propisane zakonom (40 % od DBP-a).
Tokom 2015 godine, Vlada je pregovorila 22 - mesečni program Stand - By aranžmana (SBA), uz
finansijsku podršku MMF-a u iznosu od 184 miliona evra. Imajući u vidu da Kosovo se ne
odlikuje nekim fiskalnim rizikom ili platnog bilansa i nema monetarne politike, ovaj program ima
poseban fokus u podsticaju održivog ekonomskog rasta zemlje. S obzirom na odnos koji ima
Kosovo sa MMF-om kao jedan od glavnih partnera u smislu razvoja makro - fiskalnog okvira,
Kosovo značajno je odredila prostor u kojem može prilagoditi nove politike koje proističu iz
njenih strateških dokumenata.
U okviru programa sa MMF-om, uzimajući u obzir visoke strukturne barijere koje se sada
suočava ekonomija, Vlada Kosova je promenio ZUJFO radi stavljanja u funkciji klauzule
investicije sa ciljem omogućavanja ulaganja u infrastrukturne projekte sa razvojnim karakterom,
finansiran od strane međunarodnih finansijskih organizacija (Kutija 1). U tom kontekstu, Vlada se
obavezala da sprovede program strukturnih reformi navedenih u njenim strateškim dokumentima.
Vlada je takođe uvela pravilo plata na osnovu zakona, mehanizam koji ograničava rast plata u
javnom sektoru za povećanjem nominalnog DBP-a, imajući za cilj bolje povezivanje rasta plata u
javnom sektoru sa produktivnošću u ekonomiji. U cilju povećanja efikasnosti potrošnje i
transparentnosti, Vlada u svom programu reformi predviđa sprovođenje centralizovane nabavke i
elektronsku nabavku. U tom cilju, tokom 2015 godine, Vlada je odobrila spisak od šest proizvoda
koji će biti predmet centralizovane nabavke za sve centralne budžetske organizacije. Osim toga, u
srednjem roku Vlada namerava da postepeno nastavi da proširi spisak roba i usluga koje će se
kvalifikovati za centralizovanu nabavku, kao i da pokriva sve budžetske organizacije, uključujući
i opštine i agencije. U vezi sa elektronskom nabavkom, vlada je izradila zakone koje u srednjem
roku čini korisnim elektronsku nabavku obaveznim za sve budžetske organizacije.
Tokom 2015 godine, Vlada je sprovela promene poreske politike kao što je navedeno u programu
Vlade. U tom kontekstu, Vlada je uvela u funkciju stope PDV-a umanjena za 8% za jedan broj
osnovnih proizvoda, dok je povećala standardnu stopu PDV-a na 18%. Pored toga, sa ciljem
daljeg podsticanja konkurencije na domaćem tržištu i da se smanji utaja poreza, promene su
napravljene u zakonu o PDV-u smanjivanjem praga od 50,000 evra na 30,000 evra. Sa ciljem da
se indirektno stvaraju podsticaje za privatni sektor koji se suočava sa poteškoćama u pristupu
sredstvima i visoke troškove kapitala, fiskalna reforma uključuje i oslobađanje od plaćanja uvoza
za PDV na proizvodne linije i repromaterijal za domaće proizvođače. Slično tome, IT uređaji su
24
oslobođeni PDV-a na granici dok u funkciji je uvedena umanjena stopa PDV-a za farmaceutske
proizvode10. Istovremeno, ova roba je izuzeta od plaćanja carine, mera koja je regulisala
konkurenciju na ovom tržištu.
2.4.1 Prihodi i Rashodi Vlade 2.4.1.1 Predviđanje budžetskih prihoda za period 2017-2019
Predviđanje prihoda za period 2016-2018 odražava očekivanja o kretanju ključnih pokazatelja
prema osnovnom scenariju rasta privrede zemlje. Preciznije, predviđanje poreskih prihoda se vrši
pomoću efektivne stope za svaku kategoriju poreza za koju je napravljeno predviđanje. Stoga,
ovaj SOR predstavlja predviđanje prihoda po vrstama poreza klasifikovanih u direktne i
indirektne poreze. Predviđanje prihoda takođe uzima u obzir i poboljšanje efikasnosti agencija za
prikupljanje prihoda, kao i potencijalni efekat mera, zakonodavnih promena, sporazuma i velikih
kapitalnih projekata u redovne budžetske prihode.
Ukupni prihodi budžeta za period 2017-2019 se očekuje da će rasti po stopi od 3.6% da bi dostigli
vrednost od 1,779 miliona evra. Ovo povećanje dolazi uglavnom zbog poreskih prihoda, koje u
izvesnoj meri se očekuje da prate trend očekivanog ekonomskog rasta, ali i odražava efekat mera
preduzetih tokom 2015 godine. U 2017 godini, ukupni prihodi će pokazati sporiji rast, uglavnom
vođen jednokratnim prihoda kod kojih se očekuje niže inkasiranje u poređenju sa prethodnim
godinama (videti tabelu 2).
Tabela 2. Struktura budžetskih prihoda, u milionima evra
Opis 2015 2016
Predlog Budžeta
2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
1. UKUPNI PRIHODI 1,472 1,601.8 1,643 1,701 1,779 1.1 PORESKI PRIHODI 1,269 1,370 1,425 1,482 1,558
Direktni porezi 198 222 237 248 262 Porez na prihode korporacija 68 71 76 80 85 Porez na prihode lične dohotke 109 124 130 137 145 Porez na imovinu 20 20 25 25 26 Ostali direktni prihodi 2 6 6 6 6
Indirektni porezi 1,107 1,173 1,229 1,280 1,345 Porez na Dodatu Vrednost (PDV) 611 667 711 755 799 Carinska obaveza 131 126 112 104 107
Akcize 361 374 400 415 434 Ostali indirektni porezi 3 6 6 6 6
Jednokratni prihodi sa inkasiranja poreskog duga 0 10 0 0 0 Jednokratni poreski prihodi od dugova JP-a 0 8 3 0 0 Poreska vraćanja -36 -43 -44 -46 -49
1.2 TE HYRAT JO-TATIMORE 189 219 205 207 209 Takse, nameti i drugo od BO Centralne Vlade 85 96 96 97 98 Takse, nameti i drugo od BO Lokalne Vlade 38 60 54 54 54 Koncesionarske takse 7 10 10 11 12 Tantijeme 30 30 30 30 30 Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 15 0 0 0 0 Prihodi sa dividende 15 23 15 15 15
Izvor: Odeljenje Trezora i predviđanja OEP
10 Ranije, farmaceutski proizvodi izuzeta od PDV-a i u isto vreme su se podvrgavali carinskim taksama. To je promovisalo nelojalnu konkurenciju u korist robe sa poreklom od zemalja sa kojima Kosovo je imala sporazum o slobodnoj trgovini.
25
Predviđanje direktnih prihoda
Direktni prihodi obuhvataju prihode prikupljene od poreza na prihod i imovinu; odnosno ovi
prihodi uključuje prihode od poreza na dobit preduzeća, porez po odbitku i porez na imovinu.
Predviđanje ovih prihoda je napravljeno na osnovu kretanja poreske osnovice održavajući
nepromenjenu efektivnu poresku stopu u odnosu na predviđenu za 2016 godinu. Prema tome,
očekuje se da direktni prihodi dostignu vrednost od 262 miliona evra na kraju predviđenog
perioda ili 3,7% DBP (vidi grafikon 4)11.
Direktni prihodi se predviđa da će rasti po prosečnoj stopi od 5.6% tokom perioda predviđanja i
dostiže 16.8% prihoda od poreza na kraju perioda predviđanja (od 16.2% kao što je planirano u
2016 godini). Najveći doprinos rastu direktnih prihoda očekuje se da pružaju prikupljene prihodi
od poreza po odbitku prihoda (2,9 procentnih poena) delom zbog veće osnovice, ali i kao rezultat
predviđanja za povećane ekonomske aktivnosti u zemlji i zbog mera usmerene na sužavanju
poreskog jaza za vrste poreza koji spadaju u ovu kategoriju.
Grafikon 4. Struktura direktnih poreza kao što su % e DBP-a
2,5%
2,7%
2,9%
3,1%
3,3%
3,5%
3,7%
3,9%
4,1%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019Tatimi i mbajtur ne burim Tatimi ne te ardhura te korporataveTatimi ne prone Tatimet tjeraTatimet direkte (boshti i djathte)
Izvor: Odeljenje Trezora i predviđanja OEP
U načelu, direktni porezi se očekuje da održe isti nivo u odnosu na DBP u odnosu na nivo koji se
očekuje da dostiže u 2016 godini. Prihodi od sa poreza na imovinu se očekuje da rastu za 20 miliona
evra, koliko su predviđeni u 2016 godini na 25 miliona evra u narednim godinama da bi odražavali
početak implementacije poreza na zemljište.
Predviđanje indirektnih prihoda
11 Kao poreska osnovica za predviđanje ovih prihoda koristi se DBP kojoj se dodaju socijalne subvencije i transferi a
koje se daju od države.
26
Indirektni prihodi značajno prate trend uvoza, međutim, korelacija PDV-a prikupljenog u zemlji
je veća u odnosu na ukupnu potrošnju. Stoga, projekcija ove kategorije prihoda uzima u obzir
predviđanje za kretanja uvoza robe i trenda raspoloživih prihoda u privatnom sektoru.
Indirektni prihodi se očekuje da će rasti po prosečnoj stopi od 4.7% u periodu 2017 - 2019.
godine, da bi dostigli 19 % DBP-a (ili 1,345 miliona evra) na kraju perioda. Zauzimajući
najznačajnije mesto u ovoj kategoriji prihoda, prihodi od PDV-a se očekuje da daju najveći
doprinos (3.0 procentnih poena) rasta indirektnih prihoda. Međutim, predviđeni trend rasta
prihoda od PDV-a ne odražava trend poreske osnovice u celini zbog činjenice da stupanje na
snagu SSP-a se očekuje da ima indirektan uticaj na prihode od PDV-a kroz smanjenje poreske
osnovice (postepenim smanjenjem carinske stope za određene proizvode). Predviđanja za prihode
od PDV-a odražava i puni efekat rastuće stope PDV-a i oslobađanja od PDV-a proizvodnih linija
i repromaterijala za domaće proizvođače za prihode iz ovog izvora.
Grafikon 5. Struktura indirektnih poreza kao % e DBP-a
Izvor: Odeljenje Trezora i predviđanja OEP
Rast indirektnih prihoda takođe se očekuje da dolaze od prihoda od uvoza proizvoda sa akcizom
(doprinos koji se očekuje da bude u proseku 2.2 procentnih poena), dok su prihodi od carinskih
obaveza se predviđa da postepeno padaju odražavajući stupanje na snazi SSP-a. S obzirom da se
taksa akcize primenjuje na količinu uvoznih proizvoda koji su predmet ovog poreza, ubrzani rast
ovih prihoda takođe odražava predviđanje za rast cena ovih proizvoda tokom posmatranog
perioda. Takođe, prihodi od akcize takođe odražavaju i predviđeni efekat na prihode kao rezultat
primene kalendara akcize na duvan u srednjem roku. Zbog toga, prihodi od akciza se očekuje da
održava nivo od oko 6.5% DBP-a dok prihodi od carine se očekuje da će pasti sa 2.1% u 2016
godini na 1.5% DBP-a na kraju perioda predviđanja.
Predviđanje ostalih budžetskih prihoda
27
Budžetski prihodi inkasirani od strane budžetskih organizacija na centralnom nivou se predviđa
da prate trend prethodnih godina u odnosu na DBP. Kao rezultat toga, prihodi na centralnom
nivou se očekuje da dostižu 98 miliona evra u 2019 godini ili oko 1.5% DBP-a u proseku tokom
perioda predviđanja.
U okviru ne poreskih prihoda, prihodi od tantijema se očekuje da će biti prikupljeni u godišnjoj
vrednosti od 30 miliona evra, uglavnom odražavajući prihode od eksploatacije lignita sa
Energetske Korporacije Kosova i drugih kompanija koje eksploatišu prirodne resurse. Slično
tome, prihodi od koncesione takse se održavaju na istoj vrednosti u odnosu na 2016 godinu, da bi
odražavale plaćanje obaveza koje se odnose na koncesiju od međunarodnog aerodroma Prištine
nad Vladom Republike Kosovo.
Sličan trend se očekuje da prate i sopstveni prihodi opština, izuzimajući porez na imovinu. Kao
rezultat toga, na kraju perioda predviđanja, ovi prihodi se očekuju da održe isti nivo sa 2016
godinom od 54 miliona evra, što se poklapa sa 0.8% u odnosu na DBP.
2.4.1.2 Predviđanje budžetskih Troškova za period 2017-2019 Opšti vladini troškovi budžetirana za 2016 godinu, kao i predviđanja za 2017, 2018. i 2019
godinu se zasnivaju na postojeći fiskalni prostor koji je dostupan putem planiranja prihoda i
ograničava se i na zahtevani nivo budžetskog deficita, u skladu sa fiskalnim pravilom i obaveza
koja proizilaze iz dogovorenog Stand by aranžmana sa MMF-om u 2015 godini. Ovaj način
budžetiranja i planiranja služi kao garancija discipline koja osigurava makro-fiskalnu stabilnost i
u fazi planiranja. Prema tome, planiranje rashoda u srednjem roku, osim povećane pažnje za
poštovanje nivoa deficita prema fiskalnom pravilu, je izgrađen na premisi povećanja učešća
kapitalnih troškova u ukupnim troškovima; to je način za obezbeđenje moderne infrastrukture
koja na direktan način će biti u funkciji ukupnog ekonomskog razvoja i socijalne zaštite. Isto tako,
kao rezultat velikih potreba za kapitalne investicije, ovaj okvir je stvorio dodatni prostor (od onog
predviđenog fiskalnim pravilom) za usvajanje strateških kapitalnih projekata, razvojne prirode i
finansirana kroz sporazumima sa međunarodnim finansijskim institucijama (MFI). Za više, u
ovom planiranju se održava odgovarajući nivo sredstava za tekuće troškove, što je način da se
obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih usluga i odgovarajuća finansijska podrška za socijalna
pitanja.
Na osnovu ovih stubova pažljivog planiranja, opšti vladini rashodi kao procenat bruto domaćeg
proizvoda je planirano da dostigne u proseku oko 28.4% tokom perioda planiranja. Na osnovu
predviđanja za trend ukupnih budžetskih prihoda, ukupni troškovi Vlade u zadnjoj godini
planiranja se očekuje da se povećaju na oko 17.7% u odnosu na planirane troškove u 2016 godini.
Ovo značajno povećanje u ukupnoj potrošnji je zbog uticaja rasta kapitalnih troškova, kao rezultat
stvaranja dodatnih prostora u ovoj kategoriji troškova kroz klauzulu investicija.
28
Kao što se može videti iz donje tabele, uprkos ovog značajnog rasta opšte vladine potrošnje,
tekući troškovi se očekuje da će rasti sporijim tempom. Međutim, i pored usporavanja rasta,
proširena je socijalna podrška kao i obezbeđena je veća finansijska podrška za društvene grupe.
Kroz racionalizaciju troškova (uglavnom u dodacima, transferima, itd) kao i performanse koja je
sve bolja u prikupljanju prihoda kao i poboljšanja u upravljanju javnim finansijama, postalo je
moguće sprovođenje niza dodatnih mera za poboljšanje socijalne zaštite, kao što su:
- Povećanje sa 25% socijalne pomoći za ugrožene porodice
- Sprovođenje zakona o penzijskim šemama finansirana od države
- Sprovođenje nadoknade radnog iskustva civilnim službenicima
- Očuvanje nivoa subvencija za poljoprivredni sektor
- Osiguranje penzija za veterane i ostale kategorije rata
- Akomodacija troškova koji proističu sa agende integracije Kosova
- Rast finansijske podrške za tužilaštvo i sudstvo
Konkretnije, dinamika ukupnih vladinih troškova tokom srednjoročnog perioda je planirano kao
što sledi:
Tabela 3: Struktura troškova, u milionima evra
Opis 2015 2016
Budžet 2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
2. Ukupni troškovi 1,570 1,684 1,821 1,903 1,982
2.1 Tekući troškovi 1,154 1,211 1,258 1,292 1,330
Plate i dnevnice 529 548 560 585 619
Roba i usluge 206 209 218 220 222
Subvencije i transferi 419 453 478 485 487
2.2 Kapitalni troškovi 404 463 558 610 650
Od kojih: Kapitalni troškovi finansirana redovnim budžetom 344 383 419
Redovni kapitalni troškovi finansirani od MFI 24.1 26.6 30.8
Kapitalni troškovi finansirani od unutrašnjeg pozajmljivanja 100 100 100
Kapitalni troškovi finansirani prema klauzuli investiranja 90 100 100
3. Primarni bilans -98 -82 -177 -202 -203
4. Opšti bilans -112 -107 -207 -232 -233
Plate i dnevnice – kategorija troškova za plate i dnevnice istorijski je predstavljao najveći deo
tekućih troškova i takođe se planira da tokom perioda planiranja nastavi sa istim trendom. Tokom
perioda planiranja, ova kategorija se očekuje da raste umereno, pretežno zbog uticaja raspodele
sredstava za sprovođenje šeme zdravstvenog osiguranja, kao i sprovođenja dela kolektivnog
ugovora koja se povezuje sa radnim iskustvom. Kao rezultat ubrzanog rasta DBP-a, troškovi za
ovu kategoriju su planirani da smanje njihovo godišnje učešće na DBP tokom srednjoročnog
perioda. Shodno tome, godišnji rast za ovu kategoriju u proseku je planirano da bude u meri od
oko 4% tokom srednjoročnog perioda; da bi imala rast od oko 13% na kraju 2019 godine u
odnosu na nivo troškova budžetiranih tokom 2016 godine. Šta više, u saradnji sa MMF-om, Vlada
29
Republike Kosovo je formulisala potrebne zakonske odredbe koje će služiti kao mehanizmi
kontrole za povećanje računa plata na javnom sektoru. Kroz ove pravne odredbe (pravilo o
platama) obezbeđeno je da rast računa plata na javnom sektoru bude u skladu sa ukupnim
ekonomskim razvojem zemlje. Shodno tome, na osnovu pravila o platama, povećanje računa plata
u javnom sektoru će biti u istoj meri sa nominalnim minimalnim rastom bruto domaćeg
proizvoda. Kroz ovaj pravni mehanizam je obezbeđen kvalitet u nadoknadi službenika u javnom
sektoru i takođe je osigurano da konkurentnost između privatnog i javnog sektora za radnu snagu
bude jednak i da njihova nadoknada se upravlja od sličnog sektora (ekonomski rast).
Roba i usluge – u cilju racionalizacije troškova Vlade na robe i usluge, kao i uključivanja novih
inicijativa koje u sebi nose dodatne troškove po budžet, troškovi u ovoj kategoriji su planirani da
održe isti udeo u DBP sa prethodnih godina, da bi beležila manji pad tek u 2019 godini. Prema
tome, troškovi za ovu kategoriju se očekuje da beleže veoma nizak godišnji rast, oko 2% u
proseku u periodu planiranja.
Subvencije i transferi –kao drugi najveći učesnik u kategoriji tekućih troškova, troškovi za
subvencije i transfere su planirani da imaju umeren rast tokom perioda izveštavanja, kao rezultat
akomodacije novih inicijativa potrošnje u ovoj kategoriji. Ova kategorija troškova odražava
primenu Zakona o Ratnim Veteranima kao i prirodni rast korisnika ostalih šema. Osim toga, ova
kategorija troškova obuhvata i subvencije za poljoprivredni sektor, kao i odražava troškove
promene u penzionom zakonu. Shodno tome, troškovi za ovu kategoriju su planirani da dostignu
487 miliona do kraja 2019 godine, što je iznos koja predstavlja povećanje mase od oko 7% u
odnosu na planirane troškove za ovu kategoriju u 2016 godini Pored toga, u skladu sa
preliminarnim planiranjima i ciljevima Vlade za privatizaciju i stabilizaciju funkcionisanja javnih
preduzeća, subvencije za javna preduzeća su projektovani da opadaju kontinuirano tokom perioda
planiranja.
Kapitalni troškovi – nakon smanjenja tokom 2014 godine, Kapitalni troškovi se planiraju da
imaju značajan porast u odnosu na srednjoročni period. Shodno tome, sa nivoa učešća od oko
26% ukupnih troškova tokom u 2014 godini, u zadnjoj godini planiranje kapitalni troškovi se
očekuje da će iznositi oko 33% ukupnih troškova Vlade. Takođe, ova kategorija troškova sa
planira da beleže rast od oko 40% na kraju 2019 godine u odnosu na planirane troškove tokom
2016 godine. Shodno tome, ovaj srednjoročni okvir predviđa prosečan godišnji rast od oko 12%
kapitalnih troškova tokom perioda izveštavanja. Ovo značajno povećanje budžeta za Kapitalne
troškove je odraz programa vlade da se fokusira na ukupan ekonomski razvoj. Od ove polazne
tačke, i u skladu sa MMF-om, da bi se zadovoljila velike potrebe domaće ekonomije za
kapitalnim investicijama, stvorena je mogućnost kroz klauzule koja omogućuje ulaganja (vidi
Kutiju 1) da bi bilo značajnog povećanja kapitalnih investicija. Shodno tome, sprovođenje novih
kapitalnih projekata se zasniva na listi prioriteta koja uzima u obzir efekat ovih investicija u
privredi i zapošljavanju. Ova lista prioriteta koja je još uvek u fazi obrade uključuje:
- Rehabilitacija Železničke Pruge 10
30
- Izgradnja i modernizacija železničke linije Priština –Kosovo Polje – Aerodrom Prištine
“Adem Jashari”
- Rehabilitacija Ibar-Lepenca
- Rehabilitacija regionalnih puteva
- Izgradnja puta N9 Priština - Peć (SEETO Put 6 A) deo od Kijeva -Klina do Zahaća
- Opšta rehabilitacija istočne i južne železničke linije (granica sa Srbijom– Podujevo –
Kosovo Polje, Klina – Prizren)
- Proširenje sistema navodnjavanja Kompanije “Radonić”- faza II
- Izgradnja novog Autoputa Priština-Gnjilane-Bela Zemlja
2.4.1.3 Finansiranje deficita, nivo Duga, razvoji i perspektiva za naredne godine12
Budžetski deficit, finansiranje i fiskalno pravilo
Početak primenu fiskalnog pravila iz 2014 godine pa nadalje je uslovilo umereno planiranje javne
potrošnje, ograničavajući budžetski deficit na granicu od 2% od DBP-a. Na osnovu ove politike,
ukupna fiskalna pozicija u periodu se procenjuje da ostane stabilna.
Uprkos trenda rasta ukupnog budžeta za srednjoročni period, učešće kapitalnih troškova i dalje
ostaje na visokom nivou i u isto vreme ukupan budžetski deficit u srednjem roku se očekuje da
bude ispod 2% od DBP-a. Ukupni deficit za srednjoročni period, kao što je predviđeno fiskalnim
okvirom je planirano da se finansira unutrašnjim zaduživanjem, spoljnim zaduživanjem i
jednokratnim prihodima, uključujući prihode od likvidacije društvenih preduzeća. Spoljni dug je
planiran da se izradi u svrhu finansiranja projekata koji su već uključeni u postojeći budžetski
okvir kao i projekata kreditiranja za ne-budžetske organizacije, za koje Vlada deluje kao garant (a
koja obuhvata kumulativne vrednosti od 27 miliona evra za period 2017-2019).
Spoljno zaduživanje, kao što se predstavlja u fiskalnom okviru za srednjoročni period (Tabela 4)
je planirano da dostigne vrednost od 399 miliona evra kumulativno za tri godine. Spoljno
zaduživanje prikazano u Tabeli 4 obuhvata zaduživanje za finansiranje budžetskih projekata u
toku i predviđa isplatu sredstava iz MMF - a u iznosu od 16 miliona evra (samo za 2017 godinu).
Nivo spoljnog duga uključuje zaduživanje za projekte koji se očekuje da će biti akomodirane u
skladu sa odredbama klauzule investiranja, koja se očekuje da će dostići godišnju vrednost od 90
miliona evra.
Tabela 4: Opšti deficit budžeta i finansiranje
12 Ova sekcija je izrađena u saradnji sa Jedinicom o Dugu (Trezorr, MF)
31
Opis 2015
Sadašnji
2016 Predlog Budžeta
2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
U milionima evra
1. PRIMARNI BILANS -98 -82 -177 -202 -203 Isplata kamata -14 -26 -30 -30 -30
2. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -80 -95 -108 -123 -124 3. OPŠTI BILANS -112 -107 -207 -232 -233 4. FINANSIRANJE -112 -107 -207 -232 -233
4.1 Neto finansiranje od spoljnih izvora 37 80 79 104 62 Prilivi: 66 149 140 128 131
Povlačenja 66 149.0 140 128 131 Od kojih: MMF 36 100 16 0 0 pod-pozajmljivanje 22 23 10 1 0 MFI prema klauzuli investiranja 90 100 100
Odlivi: -29 -69 -61 -24 -69 Isplata glavnice duga -29 -69 -61 -24 -69
4.2 Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora 75 27 128 128 171 Prilivi: 472 425 474 469 424
Unutrašnje pozajmljivanje-nova emitiranja 121 100 100 100 100 Unutrašnje pozajmljivanje -re-finansiranje 261 281 305 300 285 Jednokratno finansiranje 61 33 60 60 30 Finansiranje sa korišćenja zaliha SP (KAP, Opštine) 28 12 9 9 9
Odlivi: -294 -307 -318 -304 -288 Re-finansiranje Unutrašnjeg duga -261 -281 -305 -300 -285
Pod-pozajmljivanje -29 -23 -10 -1 0 Odlivi koji podstiču nivo zaliha SP (KAP, Opštine) -4 -3 -3 -3 -3
Neto izmene u bankarskom bilansu 103 92 28 37 -35
5. REZULTIRAJUĆI BILANS NA KRAJU GODINE 204 295 323 359 324
Izvor: Odeljenje Trezora i obračuni OEP
Zauzimajući značajno mesto u finansiranju fiskalnog okvira, plaćanje glavnice se očekuje da
dostigne 154 miliona kumulativne vrednosti, vrednost koja se uglavnom odnosi na početak
povratka duga MMF-u je od prvog programa sa ovom institucijom. Unutrašnje zaduživanje
očekuje se da će dostići vrednost od 300 miliona evra (kumulativno) za period od tri godine.
Važan deo finansiranja predstavljaju jednokratne prihodi od slobodnih sredstava iz procesa
likvidacije koji se očekuje da će dostići kumulativnu vrednost 150 miliona evra tokom ovog
perioda.
Vlada Kosova se obavezala da će očuvati rezervu za fiskalnu stabilnost na nivou koji je smatran
da je dovoljan za upravljanja rizika likvidacije i da obezbedi pravilno upravljanje gotovine
budžeta. Shodno tome, do kraja perioda planiranja bankarskog bilansa procenjuje se da se čuva u
proseku od oko 4.5% DBP-a.
Nivo državnog duga, razvoji i perspektiva za naredne godine
Istorijski gledano, nivo opšteg državnog duga na Kosovu je relativno nizak. Kao što se može
videti iz grafikona ispod, dug Kosova je zabeležio trend postepenog povećanja. Iz navedenih
podataka, možemo videti da je najveći porast zabeležen u toku 2012. godine. To se desilo zbog
otvaranja unutrašnjeg tržišta, odnosno, izdavanje državnih hartija od vrednosti od Vlade Kosova.
Grafikon 6. Opšti iznos duga i kao procenat BDP-a
32
Izvor: Divizija za upravljanje duga, Trezor MF
Ukupan dug na kraju 2016. godine procenjuje se da će biti 977. miliona evra, odnosno 16,73%13
BDP-a. Do sada, uz podršku Ministarstva finansija (MF), potpisan je samo jedan ugovor za
opštinske dugove koji iznosi 2,5. miliona evra. Isto tako, portfolio državnog duga na Kosovu
sadrži jednu državnu garanciju izdatu u 2014. godini u iznosu od 10. miliona evra za osiguranje
Fonda depozita na Kosovu, koja je potpisala sporazum za kreditne linije sa Evropskom bankom
za obnovu i razvoj (EBOR). Dok u toku 2016. godine planirano je da se izda još jedna garancija
za Projekat gradskog saobraćaja takođe u vrednosti 10. miliona evra, kredit koji je sada već
dogovoren.
Po prvi put u istoriji portfelja duga na kraju decembra 2015. godine, iznos hartija od vrednosti
(HV) izdate na domaćem tržištu kao procenat ukupnog duga je prevazišao kreditna zaduženja od
spoljašnjih kreditora za 0.44%. Ovaj deo portfolija duga Kosova sastoji se od kreditnih
instrumenata sa rokom dospeća od 3. meseca do 5. godina. MF od početka izdavanja HV-i (2012.
godina) fokusirano je na finansiranje budžeta uglavnom sa domaćeg tržišta, doprinoseći razvoju
tržišta. Kroz hartije od vrednosti, Vlada Kosova je pozajmila novac pod povoljnim uslovima i
doprinela je razvoju tržišta hartija od vrednosti. Do kraja 2016. godine, očekuje se da unutrašnji
dug dostigne 481. miliona evra u 8.06 ili% BDP-a.
Preostala polovina državnog duga Kosova je spoljni dug koji se sastoji od programa14 sa
Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), krediti od Svetske banke (SB), Nemačke banke za
razvoj (KfV), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR) i ostali kreditori - poverioci sa malo
učešća. Isključujući programe MMF-a, sve ostale pozajmice se odnose na finansiranje konkretnih
projekata u različitim sektorima. Do kraja 2016. godine, stanje spoljnog javnog duga očekuje se
da će dostići 496. miliona evra ili 8.32% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Zbog povoljnih uslova za kredit, u srednjoročnom periodu, Vlada ima za cilj da se polako
orijentiše ka međunarodnom zaduživanju. U tom smislu, to će povećati saradnju i komunikaciju
13 Dug kao% BDP-a uključuje garancije u vrednosti od 20 miliona evra (sadašnja i prognozu za 2016.). 14 Stand By Arrangement 2013 i 2015
33
sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa onima za razvoj, da bi se prezentovali
prioritetni projekti za privredu u zemlji i stoga da bi finansirali ove projekte kroz preferencijalne
kredite od ovih institucija.
Pored toga, Ministarstvo finansija namerava da dalje razvija unutrašnje tržište državnih hartija od
vrijednosti na Kosovu putem stimulacije i pružanja podrške širenju baze investitora. Proširenje
baze investitora je planirano da se dogodi izdavanjem novih dužničkih instrumenata koji će u
nekim slučajevima biti usmereni na nove grupe na tržištu sa velikim potencijalom za ulaganja.
Finansiranje budžetskog deficita Kosova uradiće se u potpunosti u skladu sa sadašnjim nivoom
deficita u Zakonu o budžetu i potrebe da se finansira bankarski bilans. U svakom slučaju, MF će
obezbediti da će iznos pozajmljen za potrebe Vlade biti pod najnižom mogućom cenom i uvek u
okviru prihvatljivih granica izloženosti tržišnom riziku. Da bi se obezbedilo odgovarajuće i
strateško upravljanje dugom, MF priprema svake godine Srednjoročni program Državnog duga
koji će biti priložen u obliku Aneksa Srednjoročnog okvira rashoda
2.5 Razvojni potencijali i fiskalni rizici za period 2017-2019 U nastavku preliminarnih procena za SOR 2016-2018, i u srednjoročnom periodu 2017-2019. osnovni makro-fiskalni scenario je praćen razvojnim potencijalima koji bi mogli dovesti do većeg ekonomskog rasta i ka jednom širem fiskalnom prostoru. Istovremeno, ovaj scenario je praćen rizicima vezanim za fiskalne prepreke koje su svojstvene strukturi privrede Kosova. U poređenju sa prethodnim SOR-om, procenjuje se da nije bilo značajnih promena u izvoru fiskalnog rizika. U isto vreme, verovatnoća realizacije razvojnih potencijala je povećana
Jedna kvantifikovana procena razvojnih potencijala i fiskalnih rizika za srednjoročni period preko alternativnih scenarija pojavljuje se u januaru ove godine kao deo Programa reformi u ekonomiju.
2.5.1 Razvojni potencijali
Rešavanje infrastrukturnog jaza kroz Klauzule za investicije - Nakon izmene i dopune
Zakona o javnim finansijama i odgovornosti, odnosno član 22A ovog Zakona, Vlada Kosova je
stvorila mogućnost korišćenja povoljnih mogućnosti za investicije iz međunarodnih finansijskih
institucija kako bi se izašlo u susret velikim potrebama za modernizaciju javne infrastrukture.
Kroz ovu meru, očekuje da se tokom srednjoročnog perioda ostvare dodatne investicije u
prosečnoj vrednosti od 1,5% BDP-a.
Dva velika razvojna projekta: Razvoj novih kapaciteta za proizvodnju energije i Razvoj
turističkog centra Brezovica - Pored rešavanja jednog od najistaknutiji strukturnih rizika
ekonomije Kosova, odnosno pouzdano snabdevanje električnom energijom, izgradnja novih
kapaciteta za razvoj energije može podići nivo ukupnih investicija u privredu. U ukupnoj
vrednosti od oko 20% - 25% od prosečnog godišnjeg BDP-a u toku 2017-2019, uticaj ovog
makro-fiskalnog scenarija će zavisiti od raspodele investicija tokom godina. Jednaka raspodela u
roku od pet godina od vrednosti investicije očekuje se da će dovesti do ubrzanja ekonomskog
34
rasta od najmanje jedan procentni poen BDP-a, u realne termine. Istovremeno, projekat razvoja
Turističkog - centra Brezovica očekuje se da će imati sličan efekat, na srednji i dugi rok.
Srednjoročni efekat se očekuje da ubrza povećanje investicija od najmanje 3,5% realno.
Ekonomski efekti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) - Krajnji cilj ovog
sporazuma je jačanje temelja funkcionalne tržišne ekonomije, i kao takav, sporazum se očekuje
da ima višestruke efekte na privredu. U Makro-fiskalnom scenariju za srednjoročni period 2017-
2019. uzet je u obzir efekat gubitka od provizije o slobodnoj trgovini, odnosno uklanjanje ili
smanjenje carinske takse za proizvode poreklom iz Evropske unije. Ovi gubici u budžetskim
prihodima se procenjuje u proseku od oko 25. miliona evra godišnje. Ali u isto vreme, kao deo
makro-fiskalnog scenarija nisu obračunati efekti prenosa tog iznosa u prihode na raspolaganju u
privatnom sektoru. Prema tome, ekonomski efekti SSP imaju potencijala da proizvedu veći
privredni rast nego prognoze osnovnog makro-fiskalnog scenarija.
Efekti stupanja na snagu Zakona o strateškim investicijama - Vlada Republike Kosova u
avgustu 2015. godine usvojila je Koncept dokumenat za Strateške investicije u Republici Kosovo,
čiji su ciljevi u skladu sa ciljevima programa Vlade.
Sam Nacrt propisuje kriterijume kao ukupna vrednost investicija, otvaranje novih radnih mesta,
pružanje nove tehnologije za poboljšanje konkurentnosti i efikasnosti ulaganja, kao i povećanje
nivoa i kvaliteta života građana i zaštite životne sredine i potrošaća. Važno je napomenuti da
prema ovim kriterijumima i osnivanje Komisije za Pregovore sporazuma o strateškim
investicijama, Vlada može dati pravo na korišćenje državne imovine Republike Kosovo stranim
investitorima bez potrebe za otvaranjem tenderske procedure.
Kroz ovu inicijativu se očekuje da će eliminisati potencijalne barijere za privlačenje i realizaciju
stranih investicija, kao što su preterane birokratije, nedostatak transparentnosti, kao i nepovoljna
pravna infrastruktura. Tako da, ova inicijativa uspostavlja povoljne procedure i pravila,
olakšavajuće i ubrzavajuće, za sektore koji se procenjuje da imaju uticaj na privredni rast i
zapošljavanje.
2.5.2 Fiskalni rizici
Sistematski rizik (makroekonomski)
Zavisnost od doznaka: Kao strukturalne osobine privrede Kosova, uticaj modela ekonomskog
rasta i dalje će biti pod većim uticajem protoka doznaka. Dok doznake pružaju važan izvor
potrošnje i investicija u domaćinstvima, njihov tok je pod uticajem spoljnih faktora, odnosno
promena u ekonomijama u kojima je kosovska dijaspora koncentrisana. trzavice u ovim
35
ekonomijama mogu se preneti i na ekonomiju Kosova, i da imaju negativan uticaj na fiskalni
prostor na osnovu kojeg je izgrađen ovaj SOR.
Niska diversifikacija izvoza - Osnovni metali i proizvodi od osnovnih metala kao i mineralnih
proizvoda čine preko 50% od zapremine i više od 40% vrednosti izvoza robe na Kosovu. Prema
tome, izvoz robe je mnogo izložen uticaju cena metala i eksterne potražnje za tim proizvodima.
Ovo čini da niska diversifikacija izvoza se identifikuje kao stalna opasnost makro-fiskalnog
scenarija.
Zastareli kapaciteti za proizvodnju energije - su takođe izvor rizika na prognozama makro -
fiskalnog scenarija koji je predstavljen u SOR 2017-2019. Potencijalne trzavice u proizvodnju
energije uzrokuje rast cena energije i imaju uticaj na potrošnju energije, kao i na ponudu u drugim
privrednim sektorima, ali da se mogu pratiti sa pritiskom za budžetsku pomoć za ovaj sektor.
Ovaj rizik koji se odnosi na strukturne probleme koji su svojstveni za ekonomiju Kosova se
očekuje da se reše kroz izgradnju novih energetskih kapaciteta.
Specifični rizici (od politika)
Sužavanje poreskog jaza - kao i u prethodnim periodima, projekcije prihoda se zasnivaju ne
samo na povećanje prihoda kao rezultat makro-ekonomskih kretanja, već i na prevazilaženje
poreskog jaza. Prema tome, projektovani fiskalni prostor na koji se zasniva ovaj SOR zavisi i od
uspeha administrativnih i podsticajnih politika za sužavanje poreskog jaza.
Prekoračenje predviđenih troškova politika - Kvalitet troškova politika zamišljenih kao deo
budžetskog procesa je ključni element u tačnost sastavljanja procene za SOR 2017-2019.
Ostavljajući po strani tehničke poteškoće koštanja politike, bilo koji slučaj pod-procene troškova
javnih politika od strane budžetskih organizacija može biti izvor fiskalnog rizika za srednjoročni
period.
2.5.2.1 Van – budžetski fiskalni rizici
Budući da Vlada Kosova nema van-budžetskih sredstava, kao što su na primer Van-budžetski
fondovi socijalne sigurnosti, ili banke u javnom vlasništvu, van - budžetski rizik u slučaju
Republike Kosova je izuzetno ograničen. Iz perspektive Centralne vlade, ima dva izvora van-
budžetskih rizika kao deo analize rizika za SOR.
Rizici vezani za vlasništva javnih preduzeća - Vlada Republike Kosova ima u vlasništvu 18.
Javnih preduzeća. Prema preliminarnim finansijskim podacima (bez - revizije), u 2015. godini
njihova knjigovodstvena vrednost je ukupno 638,77. miliona €, ili oko 2,80% manje nego u
prethodnoj godini. Istovremeno, knjigovodstvena vrednost obaveza u 2015. godini bila je 615,90.
miliona €, ili 4.34% više nego u prethodnoj godini.
36
Tokom 2015. godine, Centralna javna preduzeća karakteriše povećanje prihoda od prodaje na
2,93%, dok strani doprinosi u 2015. dostižu vrednost od 8,9. mil. Evro beleži pad od 12.12% u
odnosu na prethodnu godinu. Isto tako, dugoročne obaveze pokazuju porast od 8.04% koje
odražava povećanje dugoročnog finansiranja kroz garantovani dug Vlade.
Uprkos povećanju prihoda od prodaje, imovina javnih preduzeća je zabeležila opadanje za -
1,05%, što odražava rastuće troškove osoblja i smanjenog finansiranja iz inostranstva u vidu
grantova, i od akcionara tako i od razvojnih partnera.
Shodno tome, u toku srednjoročnog perioda, fokus dalje finansijske i operativne samoodrživosti
korporacija u javnom vlasništvu je potrebna da bi zadržali kontrolu mogućih rizika od sužavanja
sredstava korporacija, koja bi mogla ugroziti aktiviranje garancija od strane Centralne Vlade.
Isto tako, tokom srednjoročnog perioda, Javna preduzeća treba da imaju dodatnu pažnju na
odvijanje spoljnih situacija da se izbegne gubitak likvidnosti i sposobnosti za pokrivanje
operativnih troškova. Iz perspektive Centralne vlade, ovo se može pojaviti kao rizik od povećane
potražnje za grantove / subvencije.
37
2.6 Dodatak Tabela 1. Glavni makro-ekonomski agregati
Opis 2014 2015
Vr. 2016 Proj.
2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
Realne stop rasta (u procentima) DBP 1.2% 3.6% 3.8% 3.9% 4.0% 4.0% DBP po glavi stanovnika 2.1% 3.4% 3.5% 3.7% 3.8% 3.8% Potrošnja 3.7% 2.2% 3.0% 3.1% 3.2% 3.0% Investicije -5.0% 9.2% 7.6% 6.6% 8.0% 7.6% Izvoz 16.7% 1.1% 3.0% 5.2% 6.3% 6.7% Uvoz 8.4% 2.6% 3.9% 4.3% 5.5% 5.1%
Izmena cena (u procentima) ICK 0.4% -0.5% 0.2% 0.9% 1.3% 1.6% Deflator 3.3% 0.1% 0.8% 1.0% 1.4% 1.8% Cene uvoza -0.6% -0.7% -0.3% 0.9% 0.9% 1.5%
Vladin Budžet (u procentima DBP-a) Prihodi 24.0% 25.3% 26.3% 25.8% 25.3% 25.0% od kojih: Poreski prihodi 20.9% 22.0% 22.7% 22.5% 22.2% 22.1% Ne-poreski prihodi 3.1% 3.3% 3.6% 3.2% 3.1% 3.0% Troškovi 26.3% 27.0% 27.6% 26.6% 26.0% 25.2% od kojih: Tekući troškovi 18.9% 20.0% 20.1% 19.3% 18.6% 17.7% Kapitalni troškovi i neto pozajmljivanja 7.4% 7.0% 7.5% 7.3% 7.4% 7.5% Isplate kamata 0.2% 0.3% 0.4% 0.5% 0.5% 0.4% Primarni bilans -2.3% -1.7% -1.3% -0.9% -0.6% -0.2% Opšti Bilans -2.5% -2.0% -1.7% -1.4% -1.1% -0.6% Opšti Bilans (prema fiskalnom pravilu) -2.4% -1.8% -1.5% -1.2% -1.0% -0.5%
Bilans štednje/investicija (u % DBP-a) Neto primarni prihodi od spolja 2.0% 1.3% 1.5% 1.8% 1.9% 2.0% Neto sekundarni prihodi od spolja 21.0% 19.9% 19.4% 19.5% 19.6% 19.6% od kojih: doznake 12.5% 13.0% 13.2% 13.4% 13.6% 13.6% Investicije 25.8% 27.1% 28.1% 28.8% 29.8% 30.9% Bilans tekućeg računa -7.8% -9.4% -9.6% -9.0% -9.0% -8.8% Trgovinski bilans -37.0% -36.5% -36.4% -36.4% -36.7% -36.7% Bruto nacionalna štednja 17.9% 17.7% 18.5% 19.7% 20.8% 22.1% Privatna štednja 14.1% 12.5% 13.6% 15.2% 15.8% 16.9%
Glavni agregati (u milionima evra) DBP 5,568 5,774 6,039 6,333 6,674 7,065 BRNP 6,853 7,001 7,303 7,684 8,108 8,588 PBV per capita (u evro) 3,085 3,193 3,332 3,488 3,668 3,876 BRNP per capita (u evro) 3,532 3,651 3,823 4,018 4,235 4,481 Doznake radnika 694 752 798 849 905 963 Stanovništvo (u hiljada) 1,805 1,809 1,812 1,816 1,819 1,823
Izvor: KAS i predviđanja EPD
38
Tabela 2. Nominalni DBP i njene komponente
Opis 2014 2015 Vred.
2016 Proj.
2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
U milionima evra Potrošnja 5,856 5,977 6,185 6,434 6,718 7,029
Privatna potrošnja 4,926 5,060 5,248 5,495 5,797 6,100 Javna potrošnja 910 897 917 919 901 909
Opšta Vlada 724 729 757 767 751 760 Sektor donatora 187 168 160 152 150 149
IJPSHESH 19 20 20 20 20 21 Investicije 1,435 1,566 1,696 1,822 1,988 2,182
Privatne investicije 1,024 1,161 1,256 1,353 1,482 1,644 Javne investicije 411 404 440 470 505 539
Neto izvozi roba i usluga -1,723 -1,768 -1,842 -1,923 -2,032 -2,146 Izvozi 1,092 1,099 1,136 1,212 1,305 1,415
Izvozi robe 324 323 328 349 378 416 Izvozi usluga 767 777 808 863 927 999
Uvozi 2,814 2,867 2,978 3,135 3,337 3,561 Uvozi robe 2,383 2,432 2,524 2,657 2,825 3,011 Uvozi usluga 431 436 454 478 512 550
DBP 5,568 5,774 6,039 6,333 6,674 7,065 BRNP 6,853 7,001 7,303 7,684 8,108 8,588 Drugi indikatori: Raspoloživi prihodi privatnog sektora (u milionima evra)
5,665
5,807
6,057
6,404
6,782
7,194
Privatna potrošnja po glavi stanovnika (u evro) 2,729 2,798 2,896 3,026 3,186 3,346 Privatna potrošnja u odnosu na DBP 88% 88% 87% 87% 87% 86% Privatne investicije u odnosu na DBP 18% 20% 21% 21% 22% 23% Izvozi u odnosu na DBP 20% 19% 19% 19% 20% 20% Uvozi u odnosu na DBP 51% 50% 49% 49% 50% 50%
Izvor: KAS i predviđanja EPD
39
Tabela 3. Prihodi i ukupni budžetski troškovi, u milionima evra
Opis 2015
Sadašnji 2016
Pred. Budžeta 2017 Proj.
2018 Proj.
2019 Proj.
1. UKUPNO PRIHODI 1,472 1,601.8 1,644 1,702 1,779 1.1 PORESKI PRIHODI 1,269 1,370 1,426 1,482 1,558
Direktni porezi 198 222 237 248 262 Porez na dobit korporacija 68 71 76 80 85 Porez na ličnu dobit 109 124 130 137 145 Porez na imovinu 20 20 25 25 26 Ostali direktni porezi 2 6 6 6 6
Indirektni porezi 1,107 1,173 1,230 1,280 1,345 Porez na Dodatu Vrednost (PDV) 611 667 702 740 777 Carinska obaveza 131 126 112 104 107
Akcize 361 374 410 431 455 Ostali indirektni porezi 3 6 6 6 6
Jednokratni prihodi sa inkasiranja poreskog duga 0 10 0 0 0 Jednokratni prihodi sa inkasiranja dugova JP-a 0 8 3 0 0 Poreska vraćanja -36 -43 -44 -46 -49
1.2 NE- PORESKI PRIHODI 189 219 205 207 209 Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 85 96 96 97 98
Od kojih: Ne-poreski prihodi 51 51 51 52 52 Sopstveni prihodi centralnog nivoa 35 45 45 46 46
Takse, nameti, i ostalo od BO Lokalne Vlade 38 60 54 54 54 Koncesiona Taksa 7 10 10 11 12 Tantijeme 30 30 30 30 30 Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 15 0 0 0 0 Prihodi sa dividende 15 23 15 15 15
1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 0 1 1 0 0 1.4 ODREĐENI GRANTOVI DONATORA 14 12 12 12 12 2. UKUPNI TROŠKOVI 1,570 1,684 1,821 1,903 1,982
Od kojih: troškovi sa prihoda namenjeni KAP-u 6 12 9 9 9 2.1 TEKUĆI TROŠKOVI 1,154 1,211 1,258 1,292 1,330
Plate i dnevnice 529 548 560 585 619 Roba i usluge 206 209 218 220 222 Subvencije i transferi 419 453 478 485 487
Socijalni transferi 439 468 475 477 Subvencije za JP 14 10 10 10
Rezerva 5 6 6 6 Od kojih: za tekuće troškove 1 2 2 2
za Kapitalne troškove 4 4 4 4 Davanje kredita JP -2 -7 -11 -15 -15
Od kojih: krediti za JP 0 0 0 0 0 Od kojih: vraćanja od JP -2 -7 -11 -15 -15
2.2 KAPITALNI TROŠKOVI 404 463 558 610 650 Od kojih: Kapitalni troškovi finansirana redovnim budžetom 463 340 382 438 Redovni kapitalni troškovi finansirani od MFI 28.4 27.8 12.5 Kapitalni troškovi finansirani od unutrašnjeg pozajmljivanja 100 100 100 Kapitalni troškovi finansirani prema klauzuli investiranja 90 100 100 2.3 Troškovi od određenih grantova donatora 14 12 12 12 12 3. PRIMARNI BILANS -98 -82 -177 -202 -203
Isplata kamata -14 -26 -30 -30 -30 4. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -80 -95 -108 -123 -124 5. BILANCI I PERGJITHSHEM -112 -107 -207 -232 -233 6. FINANCIMI -112 -107 -207 -232 -233
6.1 Neto finansiranje od spoljnih izvora 38 80 79 104 62 Prilivi: 66 149 140 128 131
Povlačenja 66 149.0 140 128 131 Od kojih: MMF 36 100 16 0 0 pod-pozajmljivanja 23 23 10 1 0 MFI prema klauzuli za investicije 90 100 100
Izlivi: -28 -69 -61 -24 -69 Isplata glavnice duga -28 -69 -61 -24 -69
6.2 Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora 74 27 128 128 171 Prilivi: 465 425 474 469 424
Unutrašnje pozajmljivanje-nova emitiranja 121 100 100 100 100 Unutrašnje pozajmljivanje-re-finansiranje 261 281 305 300 285 Jednokratno finansiranje 67 33 60 60 30 Finansiranje sa korišćenja zaliha SP (KAP, Opštine) 17 12 9 9 9
Izlivi: -289 -307 -318 -304 -288 Re-finansiranje unutrašnjeg duga -261 -281 -305 -300 -285
Pod-pozajmljivanje -23 -23 -10 -1 0 Izlivi koji povećavaju nivo zaliha SP (KAP, Opštine) -5 -3 -3 -3 -3
Neto izmena u bankarskom bilansu 102 92 28 37 -35 7. REZULTIRAJUĆI BILANS NA KRAJU GODINE 204 295 323 359 324
Od kojih: ELA 46 46 46 46 46
Domaći prihodi 332.8 370.0 387.4 408.2 429.7 Carinski prihodi 951.8 1,005 1,055 1,096 1,151 Ukupno godišnje finansiranje od pozajmljivanja 187 249 240 228 231 Deficit kao % DBP-a -1.4% -1.6% -1.7% -1.8% -1.8%
40
TREĆI DEO
3 OKVIR SEKTORSKIH TROŠKOVA 2017-2019 – CENTRALNA VLADA
3.1 SEKTOR OPŠTEG UPRAVLJANJA U okviru ovog sektora cilj je unapređenje pravne infrastrukture i sprovođenje zakona da stimuliše domaće i spoljne investicije koji podržava održiv ekonomski razvoj i pružanje boljih usluga građanima Republike Kosova. U ovom periodu su usvojena nekoliko zakona koji su igrali važnu ulogu u integraciji zemlje u raznim međunarodnim institucijama i ispunjavanju obaveza za liberalizaciju viznog režima i druge dažbine u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Nastavljeno je sa stvaranjem boljih uslova zapošljavanja za javne uprave da bi obezbedili najbolje moguće usluge javnosti i institucija kroz rešenja koja nudi informacia tehnologije. Takođe su razvijene upravne mehanizme za praćenje sprovođenja zakonitosti, transparentnosti, odgovornosti i procene kvaliteta ponuda usluga. Vlada se obavezala da izvrši obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kako bi se ubrzao društveno ekonomski razvoj. Glavni ciljevi u okviru sektora opšteg upravljanja za narednim trogodisnjem periodu 2017-2019 zavisno od zakonskih nadleznosti relevantnih institucija su:
Razvoj efikasnog, sveobuhvatnog i nadzornog procesa zakonodavstva i garantiranje ustavnog funkcionisanja institucija Republike Kosova,
Nastavak borbe protiv korupcije, promocija usluga javne uprave, poštovanja ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima, bezbednosti hrane i zaštitu javnog zdravlja
Promocija sistema javnih nabavki, Unapređenje sistema imovinskih prava.
Budžetske organizacije koje učestvuju u Sektor Opšteg Upravljanja su: Skupština Kosova, Ured Predsednika, Ured Premijera, Ministarstvo Javne Administracije, Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave, Regulativna Komisija za Javne Nabavke, Agencija Protiv Korupcije, Telo za Razmatranje Nabavki, Ustavni Sud Kosova, Izborni Panel za Predodžbe i Žalbe, Državna Agencija za Zaštitu Ličnih Podataka, Kancelarija Generalnog Revizora, Centralna Izborna Komisija, Institut Obdusmana, i Kosovska Agencija za Imovinu.
41
Trendovi finansiranja 2015- 2016 i procene 2017-2019 (Sektor Opšteg Upravljanja)
2015 Potrošnja
2016 Odobreni Budžet
2017 Procena
2018 Procena
2019 Procena
Ukupno 56,919,201 57,929,753 58,907,653 58,662,840 52,699,321
Broj radnika 2,077 2,277 2,277 2,277 2,277
Plate i dnevnice 19,943,488 21,110,316 19,804,595 19,884,782 19,964,963
Roba i usluge 13,496,241 13,619,146 19,380,488 19,380,488 13,380,488
Komunalije 2,765,572 2,309,227 3,209,227 3,209,227 3,209,227
Subvencije i transferi 5,247,719 6,063,649 6,063,649 6,063,649 6,063,649
Kapitalni troškovi 15,466,180 14,827,415 10,449,694 10,124,694 10,080,994
Izvori Finansiranja
Vladini grantovi 56,044,241 56,956,119 58,554,019 58,309,206 52,345,687
Sopstveni prihodi 297,629 353,634 353,634 353,634 353,634
Finansiranja od pozajmljivanja 577,331 620,000 - - -
Grantovi od donatora 505,401 707,820 60,000 60,000 -
3.2 SEKTOR ZA MEĐUNARODNU SARADNJU U okviru ovog sektora cilj je da se unapredi međunarodni položaj naše zemlje i razvoj naše dijaspore. Jedan od glavnih dostignuća na Kosovu tokom protekle godine bilo je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i Evropske unije, kao i ispunjavanje uslova u vezi sa liberalizacijom viznog režima za građane Kosova koji žele da se kreću u zemlje šengenskog prostora. Takođe, došlo je do napretka u članstvo Kosova u raznim međunarodnim organizacijama i povećanje priznavanje Republike Kosovo od strane drugih zemalja, a radi se na registraciji pripadnika dijaspore i umrežavanje poslovanja u zemljama migracije promovišući mogućnosti ulaganje dijaspore u privredu. Glavni ciljevi u sektoru za međunarodnu saradnju za narednu trogodišnjem periodu 2017-2019, prema zakonodavnim nadležnosti odgovarajućih institucija su:
Konsolidacija međunarodnog subjektiviteta Republike Kosovo, članstvo Republike Kosova u međunarodnim organizacijama i međunarodna promocija bilateralne i multilateralne saradnje,
Implementacija strateškog partnerstva sa Republikom Albanijom i jačanje sveobuhvatne saradnje sa zemljama u regionu,
Uspostavljanje zajedničkih institucionalnih struktura Kosovo-EU za vođenje i koordinaciju sprovođenje i praćenje sprovođenja procene SSP,
Nastavak približavanja zemlje sa zakonodavstvom EU i povećanje kapaciteta javnih institucija da apsorbuje sredstva EU i drugih donatora,
Očuvanje identiteta i jačanje veza sa zemlje, promociju i unapređenje političkih i socijalnih prava dijaspore, podsticanju investicija dijaspore na Kosovu, i
Usvajanje okvirnog sporazuma za pristup Kosova u programima EU.
42
Institucije koje su deo Sektora za međunarodnu saradnju su: Ministarstvo Spoljnih Poslova, Ministarstvo za Evropske Integracije i Ministarstvo Dijaspore.
Trendovi finansiranja 2015 – 2016 i Procene 2017-2019 (Sektor Međunarodne Saradnje)
2015 Potrošnja
2016 Odobreni Budžet
2017 Procena
2018 Procena
2019 Procena
Ukupno 21,384,335 22,394,766 22,624,398 22,654,702 22,684,957
Broj radnika 379 424 424 424 424
Plate i dnevnice 6,140,867 6,417,328 6,646,960 6,677,214 6,707,469
Roba i usluge 14,266,664 14,366,823 14,366,823 14,366,823 14,366,823
Komunalije 371,713 574,051 574,051 574,101 574,101
Subvencije i transferi 307,460 280,000 280,000 280,000 280,000
Kapitalni troškovi 297,631 756,564 756,564 756,564 756,564
Izvori Finansiranja
Vladini grantovi 21,384,335 22,394,766 22,624,398 22,654,702 22,684,957
Sopstveni prihodi
Finansiranja od pozajmljivanja
Grantovi od donatora
3.3. SEKTOR JAVNIH FINANSIJA Sektor Javnih finansija cilj je odgovorno upravljanje, pravilnost i transparentnost javnih fondova. Razvoj i implementacija zdrave makro-ekonomske situacije će se nastaviti u saradnji sa Skupštinom Kosova, drugim ministarstvima, Međunarodnim Finansijskim Institucijama i Donatorima. Prošle godine uspešno je poćelo implementacija novog fiskalni paketa, uspešno nastavljen sa izdavanjem hartija od vrednosti koje se karakterišu u svakoj aukciji sa većom potražnjom od ponude, kao i sa niskim kamatnim stopama. Radi se na spajanju Poreske Administracije Kosova i Carine kao glavne nosioce prikupljanja prihoda u jednu Agenciji za prikupljanje prihoda, gde će se obaviti prelazak sa prikupljanja poreza na granici ka prikupljanju poreza unutar Kosova, i tom prilikom će se omogućiti efikasnije upravljanje, smanjenje neformalnosti. Između ostalog, Ministarstvo Finansija je u toku izrade Strategije Upravljanja Javnih Finansija, gde time Kosovo cilja da obezbedi jedan moderan sistem Upravljanja Javnih Finansija (UJF), u skladu sa standardima i najboljim međunarodnim iskustvima. To će omogućiti efikasno i efektivno funkcionisanje svih faza Upravljanja Javnih Finansija. Ovom strategijom se predvidza da se olaksaju pristup u obezbeđenje financijske podrške iz fondova IPA od strane EU za budzetsku podršku.
43
Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva Sektora Javnih Finansija su: Očuvanje makro-fiskalne održivosti kroz izradu održivih fiskalnih politika, Smanjenje neformalne ekonomije kroz primenu vladinog Programa i akcionog plana za
sprečavanje neformalne ekonomije na Kosovu, Razvoj i usavršavanje sistema prikupljanja i upravljanja poreskih i carinskih prihoda, Povećanje kvaliteta upravljanja javnih troškova kroz efikasno i transparentno upravljanje
javnih finansija. Uređenje sistema unutrašnje kontrole javnih finansija, koja uključuje finansijsko upravljanje
i kontrolu, unutrašnju reviziju, kao i njihovo usklađivanje u skladu sa međunarodnim standardima.
U okviru Sektora Javnih Finansija učestvuju Ministarstvo Finansija i Nepredviđeni troškovi.
Trendovi finansiranja 2015- 2016 i procene 2017-2019 (Sektor Javnih Finansija)
2015 Potrošnja
2016 Odobreni
Budžet
2017 Procena
2018 Procena 2019
Procena
Ukupno 23,760,855 33,983,982 57,905,401 115,945,758 182,994,845
Broj radnika 1,625 1,802 1,802 1,802 1,802
Plate i dnevnice 13,933,678 15,032,524 33,413,186 56,263,113 88,513,039
Roba i usluge 5,879,748 5,151,366 5,151,366 9,641,197 17,670,858
Komunalije 342,826 488,592 488,592 488,592 488,592
Subvencije i transferi 3,103,322 20,000 4,822,257 7,837,257 4,842,257
Kapitalni troškovi 501,281 8,291,500 8,030,000 35,715,599 65,480,099
Rezerva - 5,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000
Izvori Finansiranja
Vladini grantovi 23,410,834 33,863,982 57,905,401 115,945,758 182,994,845
Sopstveni prihodi - - - - -
Finansiranja od pozajmljivanja 350,021 120,000 - - -
Grantovi od donatora 614,175 183,637 - - -
*Grantovi od donatora nisu deo ukupnih troškova prema izvorima finansiranja. *Napomena: U totalu ekonomske kategorije plate i dnevnice za godine 2017-2019 je prikazan iznos od 17,000,000 evra koja je planirana u Ministarstvu Finansija kao Nepredviđeni troškovi za Zdravstveno Osiguranje.
44
3.4 SEKTOR JAVNE ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI U sektoru odbrane i javne bezbednosti cilj je da se obezbedi sigurnost za sve građane i zaštite života, imovine i slobode kretanja za sve građane. Relevantni državni organi su podizali kapacitete za uspostavljanje javnog reda i bezbednosti. Ovaj poslednji period karakteriše se napredkom u raznim oblastima, kao što su produbljivanje bilateralne saradnje, koja je rezultirala učešće brojnih inicijativa, regionalne vežbe i saradnje sa partnerskim zemljama; razvoj i unapređenje kapaciteta, sposobnosti i pogonske spremnosti; jačanje partnerstva sa NATO-om. Ovaj sektor nastavlja da se odlikuje profesionalnim pristupom, apolitičan, nadležni, disciplinovan i multietnički. Glavni ciljevi u sektoru za javnu zaštitu i bezbednost u narednom trogodišnjem periodu 2017-2019, prema zakonodavnih nadležnosti odgovarajućih institucija su:
Transformacija Ministarstva za Kosovske bezbednosne snage Kosova u Ministarstvu odbrane i bezbjednosnih snaga Kosova u Kosovskim Oružanim Snagama,
Sprečavanje i borba protiv kriminala, radikalizacija i nasilnog ekstremizma, borbe protiv terorizma i pružanje javnu bezbednost,
Razvoj i završetak pravnog okvira, strateških i doktrinarnih Vojska Kosova, Proces zapošljavanja, formiranje jedinica i razvoj programa obuke za Oružanim snagama
Kosova, Snabdevanje i održavanje opreme i infrastrukture za ekspanziju u oblasti odbrane i javne
bezbednosti, i Podizanje profesionalnog nivoa istraživanja i promocije struktura na nivou metoda,
tehnika i tehnološke opreme koji će se koristiti tokom operativne aktivnosti Inteligencije. Budžetske organizacije koje učestvuju na Sektor Zaštite i Bezbednosti su: Ministarstvo Sigurnostnih Snaga Kosova, Ministarstvo Unutrašnjih Poslova, i Kosovska Agencija za Inteligenciju.
Trendovi finansiranja 2015-2016 i Procene 2017-2019 (Sektor Javne Zaštite i Bezbednosti)
2015 Potrošnja
2016 Odobreni
Budžet
2017 Procena
2018 Procena
2019 Procena
Ukupno 155,137,055 165,081,543 161,314,404 161,967,969 161,937,937
Broj radnika 13,582 13,778 13,778 13,778 13,778
Plate i dnevnice 95,525,374 98,174,386 96,245,490 96,709,055 97,172,623
Roba i usluge 31,254,697 28,445,932 29,445,932 29,445,932 29,445,932
Komunalije 2,521,345 2,727,515 2,727,515 2,727,515 2,727,515
Subvencije i transferi 2,862,033 2,521,867 2,521,867 2,521,867 2,521,867
Kapitalni troškovi 22,973,606 33,211,843 30,373,600 30,563,600 30,070,000
Izvori Finansiranja
Vladini grantovi 153,960,658 164,190,414 160,423,275 161,076,840 161,046,808
Sopstveni prihodi 1,176,397 891,129 891,129 891,129 891,129
Finansiranja od pozajmljivanja - - - - -
Grantovi od donatora - - - - -
* Grantovi od donatora nisu deo ukupnih troškova prema izvorima finansiranja
45
3.5 SEKTOR PRAVDE Sektor pravde ima za cilj da uspostavi jedan napredni pravni sistem u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim evropskim praksama Osim toga, ovaj sektor ima za cilj stvaranje nezavisnog sudstva i tužilaštva kako bi se osigurala vladavina zakona, zaštita prava, sloboda i imovine građana Kosova. Kao važan faktor u povećanju ekonomskog prosperiteta je pravna sigurnost i efikasnost institucija u sektoru pravde, tako da su u tom smislu znatno doprinele institucije koje su deo ovog sektora. O ovom pravcu institucije koju su deo ovog sektora davala su znacajan doprinos u razlicitim aspekta njihovog delovanja. Glavni ciljevi da bi se ispunili ciljevi sektora pravde su:
Nastavak reforme pravosuđa u cilju stvaranja nezavisnog i nepristrasnog sudskog i tužilačkog sistema,
Povećanje efikasnosti sudova i tužilaštva u rešavanju slučajeva, Jačanje institucionalnih struktura i kapaciteta pravosudnog i tužilačkog sistema, Efikasnije upravljanje Sistema za izvršenje krivičnih sankcija, Unapređenje sistema pomoći i međunarodnu pravnu saradnju u civilnim ili krivičnim
pitanjima, Stalna promocija stručnog usavršavanja sudija i tužilaca. Promena pravnog okvira, tako da pravosudni sistem će se baviti prekršajima samo ako su
sankcije sporne među strankama, Alternativno rešenje sporova kroz sporazume o posredovanju, arbitraža i potrebe, i Puno funkcionisanje Vaspitnih i kazneno - popravnih centara.
Budžetske organizacije koje su deo Sektora za pravdu su: Ministarstvo pravde, Sudski savet Kosova, Državni tužilac, Kosovski institut za pravosuđe, Agencija za besplatne pravne pomoći, Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova.
Trendovi finansiranja 2015- 2016. i 2017-2019. i procene (Odeljenje pravde)
2015 Troškovi
2016 Usvojeni budžet
2017 Procena
2018 Procena
2019 Procena
Ukupno 45,133,204 48,619,207 46,614,676 46,940,483 46,839,293
Broj radnika 4327 4877 4877 4877 4877
Plate i dnevnice 31,239,897 34,351,092 32,833,061 32,978,868 33,124,678
Roba i usluge 10,128,131 10,132,574 10,132,574 10,132,574 10,132,574
Troškovi komunalije 1,630,325 1,607,041 1,607,041 1,607,041 1,607,041
Subvencije i Transferi 380,288 250,000 250,000 250,000 250,000
Kapitalni troškovi 1,754,563 2,278,500 1,792,000 1,972,000 1,725,000
Izvori finansiranja - - - - -
Vladin grant 43,826,826 47,117,077 45,112,546 45,438,353 45,337,163
Sopstveni prihodi 1,306,378 1,502,130 1,502,130 1,502,130 1,502,130
Finansiranje od pozajmljivanja - - - - -
Grantovi i donatori - - - - -
* Grantovi i donatori nisu deo ukupnih troškova prema izvoru finansiranja.
46
3.6 SEKTOR INFRASTRUKTURE i KONKURENTNOSTI Infrastruktura i konkurentnost su ključni faktori za ekonomski razvoj zemlje. Među ove faktore pripada i fizička infrastruktura države, pristup u financije, regulativni uslovi i takođe i samo poslovno okruženje Kosova, kao i opšti kvalitet života na Kosovu. Kosovo je u poslednjih nekoliko godina ostvarilo značajne rezultate u poboljšanju putne infrastrukture, posebno u međunarodnim linijama i vezama. Najveći izazov ostaje obezbeđivanje stabilnog i jeftinog snabdevanja električnom energijom, dok su postojeći kapaciteti zastareli i nedostatak različitosti pri uvozu značajno utiče na povećanje cena. S druge strane, informaciona tehnologija je postala svakodnevni alat za upotrebu u domaćinstvu na Kosovu, ali ne i za unapređenje procesa poslovanja u privatnom sektoru, javnim ili obrazovnim institucijama. Železnice kao prevozno sredstvo još uvek se ne koriste na odgovarajućem nivou za prevoz ljudi i robe. Glavni ciljevi za ispunjenje potrebe sektora infrastrukture i konkurentnosti su:
Izgradnja i održavanje saobraćajne infrastrukture puteva koji će omogućiti slobodan protok više ljudi i robe, kao i lak pristup Pan-evropskih koridora,
Podizanje nivoa bezbednosti u saobraćaju, Pouzdano snabdevanje energijom, uz preduzimanje mera u mrežnom sistemu, sprovođenje
mera energetske efikasnosti, revitalizacija proizvodnih jedinica, Usluge informativnih tehnologija i komunikacija (ITK) putem konkurentnih tržišta
integrisane u regionalne sisteme i na osnovu međunarodnih standarda, Promocija istraživanja, održivo korišćenje mineralnih resursa i frekventnih resursa, i Stvaranje povoljne investicione klime i podrške razvoju malih i srednjih preduzeća.
Ministarstva i agencije koji sačinjavaju infrastrukturu i konkurentnosti sektora su: Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo za ekonomski razvoj, Ministarstvo trgovine i industrije, Kosovska agencija za privatizaciju, Regulatorni organ elektronskih komunikacija, Kosovska Komisija za konkurenciju, Nezavisna komisija za rudnike i minerale, Direkcije za civilnu avijaciju, Železnički regulatorni organ, Agencija za usluga vazdušne plovidbe i Regulatorni ured za energiju.
47
Trendovi Finansiranja 2015- 2016. i 2017-2019. procene (Odeljenje za infrastrukturu i konkurentnost)
2015 Troškovi
2016 Usvojeni budžet
2017 Procena
2018 Procena
2019 Procena
Ukupno 199,943,730 235,683,051 235,209,568 234,677,672 226,203,963
Broj radnika 1,090 1,340 1,340 1,340 1,340
Plate i dnevnice 10,351,974 13,514,067 13,178,513 13,239,804 13,301,095
Roba i usluge 11,915,672 17,148,505 15,434,221 15,229,221 15,149,221
Troškovi komunalije 460,344 770,963 770,963 770,963 770,963
Subvencije i Transferi 12,078,893 12,417,684 7,467,684 7,452,684 7,447,684
Kapitalni troškovi 165,136,846 191,831,832 198,358,187 197,985,000 189,535,000
Izvori finanisranja
Vladin grant 198,470,006 207,028,922 212,310,114 207,938,096 201,649,324
Sopstveni prihodi - 9,959,129 9,531,602 9,312,401 9,258,199
Finansiranje od pozajmljivanja
1,473,724 18,695,000 13,367,852 17,427,175 15,296,440
Grantovi i donatori - - - - -
Za finansiranje Priština-Elez Han za 2017. godinu, predviđa se da se iznos od 100. miliona evra finansira iz domaćeg zaduživanja (hartija od vrednosti).
3.7 SEKTOR POLJOPRIVREDE
Sektor poljoprivrede ima za cilj stvaranje i sprovođenje politike i razvojnih programa koji imaju brz i efikasan uticaj na uravnotežen ekonomski razvoj, socijalni i kulturni i koji direktno utiče na dobrobit u ruralnim područjima Kosova. Kosovo ima nekonkurentnu poljoprivrednu proizvodnju i nisku osnovu proizvodnje, koja nije dovoljna da zadovolji domaće potrebe, bilo potrošača ili poljoprivredno-prerađivačke industrija. Krajnji cilj je da se usmeri i osigura održiv razvoj useva, stočni fond i povećati šumske oblasti, kako bi se što više povećala optimalna proizvodnja i zadovoljile potrebe zemlje, minimiziranje uvoza i povećanje mogućnosti za izvoz kao i upravljanje i podrška ovom razvoju. Poljoprivredu Kosova karakterišu male farme, niska produktivnost i nedovoljan nivo savetodavnih usluga, ali uprkos tome, ona ipak doprinosi sa 11,9% u BDP (bruto domaćeg proizvoda) na Kosovu. Izraženo u procentima, u poljoprivredi je zaposleno 26,7% u odnosu na ukupan broj zaposlenih na Kosovu i čini oko 12% od ukupnog izvoza. Oko 62% stanovništva Kosova živi u ruralnim područjima. Poljoprivredni sektor, kao takav, odigraće važnu ulogu u pružanju mogućnosti za zapošljavanje i za stvaranje prihoda za ljude koji žive u ruralnim područjima. Razvoj poljoprivrednog sektora je od posebnog značaja, kako u smislu poboljšanja trgovinskog bilansa, smanjenje nezaposlenosti, bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i poboljšanja života građana. Kao rezultat podrške ovom sektoru, u prošloj godini neto prihodi u farmi znacajno su
48
povećani. Poljoprivredni sektor, kroz politike i strategije razvoja i u budućnosti će biti orijentisan na podršku faktora proizvodnje, u stimulisanju poljoprivrednika i stvaranje povoljnijeg razvoja i životne sredine . Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora poljoprivrede su:
Povećanje održivog razvoja sektora poljoprivrede i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa
prihoda za poljoprivredne proizvođače, kao i održivu proizvodnju kvaliteta hrane i zaštite
životne sredine,
Povećanje konkurentnosti u poljoprivredi, naročito u poljoprivredno-prehrambenom
sektoru, promocija razvoja i mogućnosti zapošljavanja, i poboljšanje kvaliteta života u
ruralnim područjima,
Povećanje proizvodnog potencijala farmi koji omogućava povećanje domaće proizvodnje i
smanjenje uvoza poljoprivrednih proizvoda,
Poboljšanje održivog razvoja šuma i svih njihovih ekoloških, ekonomskih i socijalnih
funkcija, uz očuvanje biodiverziteta, i
Upravljanje i kvalitativni razvoj poljoprivrednog sektora, uključujući razvoj politike i promocije zakonodavnog i normativnog okvira.
U okviru Sektora poljoprivrede pripada Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj.
Trend finansiranja 2015- 2016. i procene za 2017-2019. (Sektor poljoprivrede)
Budžetske organizacije Budžet 2015 Budžet 2016
2017 2018 2019
Procena Procena Procena
Ukupno 53,858,720 57,236,274 53,493,566 53,482,532 53,491,498
Br. radnika 311 354 354 354 354
Plate i dnevnice 1,949,390 2,069,235 2,139,195 2,148,161 2,157,127
Roba i usluge 3,473,235 2,981,681 2,981,681 2,981,681 2,981,681
Troškovi komunalije 98,207 118,768 118,768 118,768 118,768
Subvencije i transferi 47,615,504 47,383,922 47,383,922 47,383,922 47,383,922
Kapitalni rashodi 722,383 4,682,668 870,000 850,000 850,000
Izvori finansiranja 53,858,720 57,236,274 53,493,566 53,482,532 53,491,498
Vladin grant 52,424,453 54,026,760 50,899,400 53,299,017 53,307,983
Sopstveni prihodi 227,756 183,514 183,514 183,515 183,515
Finansiranje od pozajmljivanja
1,206,512 3,026,000 2,410,651
Grantovi donatora* 3,443,289 - - - -
.
49
3.8 SEKTOR ŽIVOTNE SREDINE
Sektor životne sredine cilja za balancirani i održivi razvoj obezbedujući zaštitu životne sredine i vode, regulisanje i razvoj prostornog planiranja. Podrška održivom razvoju ima za cilj da poboljša kvalitet života građana Kosova, kao i generacija koje dolaze. Implementacija ove razvojne politike će se obaviti kroz integraciju strategije zaštite životne sredine sa sektorskim strategijama i kroz praćenje i izveštavanje informacija o životnoj sredini. Sve ovo će omogućiti integrisano i održivo upravljanje životne sredine. Kvalitet životne sredine na Kosovu treba da se poboljšava. Kosovo se suočava sa problemima u pogledu upravljanja vodama, upravljanje otpadom i zagađenja vazduha i zemljišta. Ostali ekološki problemi prouzrokovani su neplaniranim razvojem, nedostatak prostornog planiranja, nelegalne gradnje koje na duge staze uništavaju prostor i smanjuju mogućnosti za razvoj aktuelnog i budućeg razvoja zemlje. Glavni ciljevi da bi se ispunila predviđanja sektora za životnu sredinu su:
Kompletiranje zakonske infrastrukture u oblasti aktivnosti životne sredine i njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU i njeno sprovođenje,
Poboljšanje stanja životne sredine i praćenje njegovog stanja, Administracija, upravljanje vodnim resursima i uspostavljanje Regionalnog organa
za rečne bazene, kao i sanacija rečnih korita, Izrada mape zoniranja Kosova, mape zoniranje opština i e-dozvola, Racionalno iskorišćenje i povećanje kapacitata vodni resursi, i Održivo upravlanje otpadom.
Budžetske organizacije koje su deo Sektora životne sredine su: Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, i Regulatorni ured za vodovod i kanalizaciju. Trend finansiranja 2015- 2016. i procene 2017-2019. (Sektor životne sredine)
2015
Troškovi 2016 Usvojeni
budžet 2017
Procena 2018
Procena 2019
Procena
Ukupno 38,432,677 39,532,462 41,038,471 47,071,583 59,081,906
Broj radnika 310 356 356 356 356
Plate i dnevnice 1,995,580 2,355,923 2,219,631 2,229,954 2,240,277
Roba i usluge 1,619,458 1,252,576 1,252,576 1,252,576 1,252,576
Troškovi komunalije 46,593 89,723 89,723 89,723 89,723
Subvencije i transferi - 190,000 - - -
Kapitalni troškovi 34,771,046 35,644,240 37,476,541 43,499,330 55,499,330
Izvori finansiranja - - - - -
Vladin grant 36,269,552 38,813,462 41,038,471 47,071,583 59,081,906
Sopstveni prihodi - - - - -
Finansiranje od pozajmljivanja 1,756,619 719,000 - - -
Grant donatora* 0 - - - -
50
3.9 SEKTOR KULTURE
U sektoru za kulturu namerava se promocija kulturnih aktivnosti i nacionalnih vrednosti, očuvanje i zaštita kulturnog nasleđa i memorijalnih kompleksa, osnaživanje i participacija mladih u opštim društvenim procesima, razvoj i promocija kosovskog sporta u zemlji i na međunarodnoj sceni, kao i promociju i zaštitu autorskih prava. U ovom sektoru se radilo na unapređenju pravne infrastrukture, povećala se financijska podrška za javne institucije kulture, i postizano je sklopjenje saradnje sa drugim zemljama, kroz potpisa sporazuma u sferi kulture. Tretman kulturnog nasleđa treba da se uradi na integrisan način, kao arhitektonska baština, duhovna nasleđa, ona arheološka, kulturni pejzaži, kao i sva sredstva pod zaštitom države treba da budu zaštićeni, očuvani, proučavani i promovisati koliko god treba i postati predmeti mapiranje atrakcija Republika Kosovo. Sport je najbolji ambasador naše zemlje u međunarodnoj areni koji reguliše imidž zemlje i da je ovaj cilj se dosledno podržava. Glavni ciljevi sektora kulture su:
Promovisanje kulturne diplomatije, Očuvanje, zaštita i promocija kulturne baštine, Osnaživanje i učešće mladih, i Razvoj i promocija kvalitetnih sportova, masivizacija i učešće u međunarodnim
takmičenjima. Budžetske organizacije koje sačinjavaju Sektor kulture su: Ministarstvo kulture, omladine i sporta, Kosovski savet za kulturnu baštinu, Radio Televizija Kosova, Agencija za upravljanje Memorijal kompleksa i Nezavisna komisija za medije.
Trend finansiranja 2015- 2016. i procena 2017-2019. (Sektor kulture)
2015
Troškovi 2016 Usvojen
budžet 2017
Procena 2018
Procena 2019
Procena
Ukupno 29,482,858 28,054,570 31,677,342 21,916,132 21,934,924
Broj radnika 738 733 733 733 733
Plate i dnevnice 3,535,201 4,103,292 3,995,245 4,013,697 4,032,150
Roba i usluge 1,178,077 1,203,404 1,203,740 1,204,078 1,204,417
Troškovi komunalije 350,998 323,123 323,123 323,123 323,123
Subvencije i Transferi 16,499,083 11,006,550 16,106,550 6,206,550 6,206,550
Kapitalni troškovi 7,919,499 11,418,201 10,048,684 10,168,684 10,168,684
Izvori finansiranja
Vladin grant 29,439,238 28,010,950 31,633,722 21,872,512 21,891,304
Sopstveni prihodi 43,620 43,620 43,620 43,620 43,620
Finansiranje od pozajmljivanja
- - - -
Grant donatora*
-
51
3.10 SEKTOR OBRAZOVANJA U sektoru obrazovanja cilj je razvoj društva zasnovanog na znanju i konkurentne sposobnosti, koja je integrisana u međunarodne tokove, sa jednakim mogućnostima za napredovanje svakog pojedinca da bude spreman da doprinese održivom društveno-ekonomskom razvoju. Sektor obrazovanja na Kosovu prolazi kroz proces reformi koji ima za cilj da poveća učešće i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Radilo se na izradi zakona i usvojene brojne podzakonske akte, izgrađeni su mnoge škole i uspostavljene brojne nove institucije. Radilo se na poboljšanju nastavnog programa i u izradi pružanja novih udžbenika, koji bi trebalo da budu podržani od strane novih praksi u nastavi i učenju. Takođe cilj je da se podrži naučna istraživanja i učešće u svim obrazovnim aktivnostima na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom novou, da bi se postigli evropski standardi. Glavni ciljevi da se ostvare ciljevi sektora obrazovanja su:
Povećanje upisa i prevencija odustajanja u studijama. Ovaj cilj ima veze sa povećanje pokrivenosti i kvaliteta obrazovanja u ranom detinjstvu,
Kvalitetno i efikasno upravljanje obrazovnom sistemu, zasnovanu na transparentnosti i odgovornosti. Ovaj cilj ima veze sa izgradnjom kapaciteta upravljanja na centralnom, opštinskom i novo škole,
Razvoj funkcionalnog sistema osiguranja kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj cilj se odnosi na izgradnju kapaciteta za osiguranje kvaliteta na svim nivoima,
Poboljšanje kvaliteta nastave putem održivog sistema za pripremu i profesionalnog razvoja nastavnika. Ovaj cilj se odnosi na kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika,
Poboljšanje kvaliteta učenja kroz nastavu, nastavnih planova na bazi sposobnosti i koristeći nastavna sredstva visokog kvaliteta. Ovaj cilj se odnosi na implementaciju novog nastavnog plana i programa u svim školama,
Stručno obrazovanje i obuka u skladu sa zahtevima tržišta rada u zemlji, i Povećanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju izvrsnosti u
nastavi, istraživanju, inovacije i internacionalizacije. Budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor obrazovanja su: Ministarstvo Obrazovanja, Nauke, i Tehnologije, Akademija Nauka i Umetnosti Kosova, Prištinski Universitet.
52
Trend finansiranja 2015- 2016. i procene za 2017-2019. (Sektor obrazovanja)
Sektor obrazovanja 2015
Troškovi 2016 Usvojeni
budžet 2017
Procena 2018
Procena 2019
Procena
Ukupno 70,516,297 75,178,318 74,626,226 75,300,231 75,734,455
Broj radnika 4,242 4,201 4,201 4,201 4,201
Plate i dnevnice 34,639,623 36,591,634 37,438,785 37,593,009 37,747,233
Roba i usluge 10,683,734 12,021,241 12,266,460 12,371,241 12,421,241
Troškovi komunalije 1,997,813 2,255,052 2,255,052 2,255,052 2,255,052
Subvencije i transferi 4,936,213 5,120,929 5,120,929 5,120,929 5,120,929
Kapitalni troškovi 18,258,914 19,189,462 17,545,000 17,960,000 18,190,000
Izvori finansiranja
Grant Vlade 63,297,541 66,264,094 64,812,002 65,686,007 65,259,195
Sopstveni prihodi 5,538,603 7,314,224 7,314,224 7,314,224 7,314,224
Finansiranje od pozajmljivanja 1,680,153 1,600,000 2,500,000 2,300,000 3,161,036
Grant donatora* 1,207,748 2,455,754 2,000,000 - -
*Grantovi donatora nisu deo ukupnih troškova prema izvoru finansiranja.
3.11 SEKTOR ZDRAVSTVA U zdravstvenom sektoru cilj je poboljšanje zdravlja stanovništva kroz promovisanje zdravog života i pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga sa jednostavnim pristupom, jednakim i isplativom. Trenutnu situaciju u sektoru zdravstva karakterišu ga dostignuća u različitim oblastima, ali i i znatne teškoće za pružanje odgovarajućeg obima i kvaliteta zdravstvenih usluga. Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđa se uspostavljanje obaveznog zdravstvenog osiguranja premije koji obezbeđuje zdravstveno osiguranje. Iskorišćenost zdravstvenih kapaciteta je niska, dok je kvalitet zdravstvenih usluga još nije na zadovoljavajućem nivou, naročito u pogledu bolničkih infekcija, upotrebe kliničkih smjernica i protokola i kako da se nosi sa pacijentima treba da bude u centru pažnje i dato dovoljno vremena za kliničke ispitivanja. Zdravstvo Kosova ima dovoljno kapaciteta infrastrukture i relativno dobru pokrivenost sa mreže zdravstvenih ustanova za pružanje usluga stanovništvu, sa izuzetkom kapaciteta hitne službe u Univerzitetskom i kliničkom bolničkoj službi Kosova koji ispunjava odgovarajući minimum. Sa zakonom o kontroli duvana je dat veoma važan doprinos javnom zdravlju tako što omogućava značajno poboljšanje građanske kulture u skladu sa međunarodnim standardima postignutim. Glavni ciljevi da se ostvare ciljevi u zdravstvenom sektoru su:
Zaštita zdravlja i poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga koje se pružaju, Reorganizacija finansiranja zdravstvenog sektora u cilju pružanja usluge dostupne i
ravnopravne,
53
Efikasne i efektivne integrisane usluge zdravstvene zaštite, primena novih metoda dijagnostike i terapije,
Funkcionalna zdravstvena infrastruktura, Uspostavljanje fonda za zdravstveno osiguranje, i Razvoj informacionog sistema zdravlja i funkcionalan u svim zdravstvenim ustanovama.
Organizacije koje su deo zdravstvenog sektora su: Ministarstvo zdravlja (MZ) i Univerzitetski Klinički Bolnički Centar Kosova. Trend finansiranja 2015. i procene za 2017-2019. (Sektor zdravstva)
2015
Troškovi 2016 Usvojeni
budžet 2017
Procena 2018 Procena 2019 Procena
Ukupno 117,623,062 125,645,553 119,180,119 120,666,845 120,617,571
Broj radnika 7,778 7,825 7,820 7,820 7,820
Plate i dnevnice 57,500,173 60,393,083 57,887,634 58,122,360 58,357,086
Roba i usluge 36,256,970 37,151,781 37,856,796 37,566,796 37,566,796
Troškovi Komunalije 3,678,602 3,821,964 3,821,964 3,821,964 3,821,964
Sub.i Transferi 9,714,570 7,503,725 7,503,725 7,503,725 7,503,725
Kapitalni troškovi 10,472,747 16,775,000 12,110,000 13,652,000 13,368,000
Izvori finansiranja
Vladin grant 114,549,396 118,724,896 115,090,567 117,372,278 117,323,004
Sopstveni prihodi 3,016,929 2,286,418 2,286,418 2,286,418 2,286,418
Finansiranje od pozajmljivanja
56,737 4,634,239 1,803,134 1,008,149 1,008,149
Grantovi donatora 1,174,597 1,174,597.41 1,174,597.41 1,174,597.41 1,174,597.41
3.12 SEKTOR ZA SOCIJALNA PITANJA
U sektoru socijalnih pitanja ciljevi si razvoj, implementacija i koordinacija politika, zakona i drugih instrumenata da pružaju zaštitu i socijalnu pomoć, stvaranje infrastrukture za zapošljavanje i obuku, kao i izgradnju veština. Podrška za socijalne kategorije kroz šeme socijalne zaštite i penzija će se nastaviti i u narednim godinama. U ovom aspektu vršen je pregled zakonske infrastrukture za pružanje usluga kroz programe koji su dizajnirani da pomognu najugroženije kategorije stanovništva: stari, siromašni, osobe sa invaliditetom, raseljena lica, ciljanje korisnika socijalnim programima, nezaposleni i drugi koji su najviše potrebna pomoć vlade. Analize i istraživanja pokazuju da postoji nesklad u tržišti rada između zahteva za veštine i radne snage. Glavni ciljevi socijalnog sektora su:
Povećanje zaposlenosti, razvoj veština i bolje funkcionisanje tržišta rada za sve građane koji žive na Kosovu,
54
Povećanje socijalne pomoći kroz širenje i unapređenje kvaliteta pružanja socijalnih i porodićnih usluga, sa posebnim fokusom na ugrožene grupe,
Stabilizacija zajednica, povratak, integracija na Kosovu i bolju zaštitu, Povećati socijalnu zaštitu penzionera kroz stvaranje održivog i funkcionalnog sistema, i Jačanje uloge socijalnih partnera u razvoju društveno-ekonomske politike zemlje,
poboljšanje uslova rada radnika i smanjenje neformalne zaposlenosti. Organizacije koje su deo socijalnog sektora su: Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite i Ministarstvo za Zajednice i Povratak. Trend finansiranja 2015-2016. I procena za 2017-2019. (Socijalni sektor)
2015
Troškovi 2016 Usvojeni
budžet 2017
Procena 2018
Procena 2019
Procena
Ukupno 322,394,870 367,159,389 387,180,404 396,045,481 401,071,558
Broj radnika 984 993 993 993 993
Plate i dnevnice 5,761,934 5,686,286 5,699,301 5,724,378 5,749,455
Roba i usluge 2,662,844 2,248,190 2,248,190 2,248,190 2,248,190
Troškovi komunalije 391,897 383,239 383,239 383,239 383,239
Subvencije i transferi 305,989,868 351,611,674 371,611,674 380,511,674 385,511,674
Kapitalni troškovi 7,588,327 7,230,000 7,238,000 7,178,000 7,179,000
Izvori finansiranja - - - - -
Vladin grant 322,394,870 367,159,389 387,180,404 396,045,481 401,071,558
Sopstveni prihodi
Finansiranje od pozajmljivanja
Grant donatora*
*Grantovi donatora nisu deo ukupnih Troškova prema Izvoru finansiranja.
U narednoj tabeli je ukupna potrošnja svih sektora na centralnom nivou.
Ukupno sektori – Centralni nivo 2015-2019
Opis Troškovi
2015 Usvojeni
budžet 2016 Procena 2017 Procena 2018 Procena 2019
UKUPNO SEKTORI: 1,134,649,105 1,256,498,868 1,289,772,228 1,357,332,228 1,427,292,228
Broj radnika 37,443 38,960 38,955 38,955 38,955
Plate i dnevnice 282,517,179 299,799,166 311,501,596 335,584,395 369,067,195
Roba i usluge 142,877,715 145,723,219 151,720,847 155,820,797 157,820,797 Troškovi komunalije 14,656,236 15,469,258 16,369,258 16,369,308 16,369,308 Subvencije i transferi 408,734,953 444,370,000 469,132,257 471,132,257 473,132,257
Kapitalni troškovi 285,863,022 346,137,225 335,048,270 372,425,471 404,902,671
Rezerve - 5,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000
55
ČETVRTI DEO
4. Opštinski nivo
4.1. Uvod
Srednjoročni okvir rashoda(SOR ) 2017-19 za opštinski nivo pruža uputstva za opštine za budžetske pripreme za 2017.god. i orijentacije za 2018i 2019, na osnovu strateških prioriteta Vlade iz oblasti međuvladinih fiskalnih odnosa. Ujedno, ovaj dokumenat utvrđuje agregatne iznose Vladinih grantova za opštinsko finansiranje i nivo sopstvenih prihoda opština za fiskalnu 2017. godinu i srednjoročne prognoze 2018-2019. Načela, kriterijumi i sprovedene formule za dodelu vladinih grantova za finansiranje opština za 2017.god., zasnivaju se na Zakon o finansiranju lokalne samouprave(ZFLS) i Tabele 1 Makro-fiskalnih projekcija, pripremljenih od strane Ministarstva finansija, kako je utvrđeno Zakonom o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti(ZUJFO). Proces opštinskog budžeta ima u vidu sledeće aspekte:
Budžetiranje u nivou programa i pod-programa, u skladu sa postojećom strukturom računovodstvenog plana,
Popravljanja u pristup orijentisanog budžetiranja pravo ka rezultatima i nastupu performanse,
Sprovođenje višegodišnjeg koncepta o planiranju kapitalnih projekta, kao i, Tabelarna prezentacija izvora finansiranja i strukture rashoda po ekonomskim
kategorijama za tekuću budžetsku godinu i za dve naredne godine. Budžetiranje višegodišnjih kapitalnih projekcija obuhvata integraciju planiranih podataka od opština u sistem Projekcija javnih investicija(PJI) i budžetiranje na osnovu performanse. Kao posledica toga, iz opština se zahteva da sačine okvirnu strategiju prema orijentisanih ciljeva i objektiva za rezultate.
4.2. Izvori opštinskog finansiranja za 2017-2019.god. 4.2.1 Opšti grant za 2017 i prognoze za 2018-2019.god Na osnovu Tabele 1. pripremljeno od Odeljenja za ekonomske i fiskalne politike Ministarstva finansija u skladu sa ZFLS, opšti grant za opštine za 2017. god. utvrđen u iznosu od 149,200,000 evra. Ova dodela se zasniva na utvrđenu formulu člana 24. ZFLS od deset procenata (10%) od ukupnih budžetiranih prihoda centralne vlade, dodeljuju se opštinama, isključujući sopstvene
56
prihode centralnog nivoa, budžetsku podršku i grantove, porez na imovinu, prihode od dividendi, određene grantove donatora, kao i takse, dadžbine i ostala od lokalne vlade. Kao što je prikazano u sledećoj tabeli, na osnovu procena od strane Odeljenja za ekonomsku i fiskalnu politiku, ukupni vladini prihodi za 2017. god. očekuje se da budu 1.644 miliona evra. Od ovog iznosa, oduzimaju se oni prihodi kao što je navedeno u članu 24. ZFLS i dolazimo do osnova za dodelu opšteg granta za opštine, koji grant za 2017. god. je u iznosu od 149.2 miliona evra. Tabela 1: Utvrđivanje iznosa Opšteg granta za opštine za 2017-19
2017 2018 2019
A. Ukupni prihodi Vlade 1,644.0 1,701.0 1,779.0 Oduzimaju se:
Sopstveni prihodi centralnog nivoa (45.0) (46.0) (47.0) Budžetska podrška i grantovi (1.0) - - Porez na imovinu (25.0) (25.0) (26.0) Prihodi od dividendi (15.0) (15.0) (15.0) Određeni grantovi donatora (12.0) (12.0) (12.0) Takse, dadžbine i ostale od lokalne vlade (54.0) (54.0) (54.0)
B. Osnov za obračun opšteg granta za opštine 1,492.0 1,549.0 1,625.0 C. Opšti grant za opštine (10% B) 149.2 154.9 162.5
U cilju nivelisanje niskog kapaciteta sopstvenih prihoda manjih opština, na osnovu ZFLS, svaka opština će svake godine primiti opšti fiksni iznos ( paušalni) od 140,000 € oduzimajući 1 € po glavi stanovnika, ili 0 € za opštine sa jednakim ili većim stanovništvom od 140.000 stanovnika. Posle toga, izvršena raspodela po opštinama se zasniva na formulu za alokacije opšteg granta po opštinama prema ZFLS: (i) broj stanovnika se obračunava sa osamdeset i devet procenata (89%); (ii) geografskih premera opštine sa šest procenata (6%); broj manjinskog stanovništva u opštini (3%); opštine u kojima se većina stanovništvo sastoji od nacionalnih manjina sa dva procenta (2%), (v) ujedno je predviđen kontigencija za korekciju formule raspodele dela opšteg granta za opštine u vrednosti od 4.miliona evra.
57
Tabela 2: Struktura opšteg granta za 2017 i prognoze za 2018-2019 (mil. evra)
Faktori 2016 2017 2018 2019
Procena Procena Procena Procena
Opšti grant 134.9 149.2 154.9 162.5
Opšti grant raspodeljen po opštinama 145.2
Kontigencija za korekciju formule 4.0
Fiksni iznos 3.6 3.6 3.6 3.6
Stanovništvo (stanovnika) 1,780,021 1,780,021 1,780,021 1,780,021
Budžet: 89% agregatnog iznosa 116.8 125.99 134.62 141.38
Opštinska zona (km2) 10,901 10,901 10,901 10,901
Budžet : 6% agregatnog iznosa 7.9 8.5 9.1 9.5
Manjinske zajednice u opštini 107,926 107,926 107,926 107,926
Budžet: 3% agregatnog iznosa 3.9 4.3 4.5 4.8
Stanovništvo manjinskih opština 62,031 62,031 62,031 62,031
Budžet : 2% agregatnog iznosa 2.6 2.8 3.0 3.2
U narednoj tabeli je utvrđena dodela opšteg granta po opštinama prema gore navedenoj tabeli, zadržavajući nedodeljen jedan kontigent od 4 miliona evra radi korekcije formule za dodelu grantova za naredne mesece na osnovu Odluke vlade. Za sprovođenje člana 35. Zakona o finansiranju lokalne samouprave br.03 / L-049, na osnovu popisa stanovništva u 2011. godine i službeno objavljene od KAS u decembru 2012, uključujući procene Agencije statistika Kosova (ASK) za četiri manjinske opštine koje nisu učestvovale u procesu popisa stanovništva, kao: Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Severna Mitrovica. Vlada Republike Kosova je sa Odlukom br.09 / 121 od 27.03.2013 usvojila izmene Priloga 1 ZFLS za novi broj stanovništva. Međutim, odlukom Vlade br. 07/170 od 14.02.2014 usvojena je izmena/ dopuna Priloga I ZFLS za broj stanovništva za četiri severne opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Severna Mitrovica. Prema tome, Vlada Kosova pre pripreme prve budžetske okružnice za opštine doneće odluku o korekciji broja stanovništva u nekoliko opština.
58
Tabela 3: Opšti grant za 2017 .god. i prognoze 2018-2019
(u m
il. €)
Go
dina 20
17
Go
dina 2
01
8G
odina
20
19
Go
d 2
01
7G
od
. 20
18
G
od
. 20
19
1,4
92
.0
1,54
9.0
1
,62
5.0
1
,64
4.0
1
,70
1.0
1
,77
9.0
U
kup
ni p
riho
di p
rema M
akro)
10%
14
9,2
00
,000
1
54
,90
0,00
0
16
2,5
00
,00
0
(45.0)
(46.0)
(47.0)
So
pstv
eni p
riho
di n
a Cen
tralno
m n
ivo
u
14
5,2
00
,000
(1.0)
-
-
B
ud
žetska po
drška i g
ranto
vi
4,0
00
,000
(25.0)
(25.0)
(26.0)
P
orez n
a imo
vin
u
Fik
sni izn
os1
40
,00
0
3,6
36
,65
7
3,6
36
,65
7
3,6
36
,65
7
(15.0)
(15.0)
(15.0)
Prih
od
i od
div
iden
ti
14
1,5
63
,34
3
15
1,2
63
,34
3
15
8,8
63
,34
3
(12.0)
(12.0)
(12.0)
Nein
kasirani g
ranto
vi d
on
atora
89
%125,991,375
134,624,375
141,388,375
(54.0)
(54.0)(54.0)
Taksa d
ažbin
e i ostalo
od
Lo
kalne sam
ou
prav
e
6%
8,493,801
9,075,801
9,531,801
1,4
92.0
1
,549
.0
1,6
25
.0
3%
4,246,900
4,537,900
4,765,900
2%
2,831,267
3,025,267
3,177,267
14
1,5
63
,34
3
15
1,2
63
,34
3
15
8,8
63
,34
3
Sta
no
vnistv
o
89%G
eog
rafska
veličina
6%M
anjin
sko
stano
vništv
o 3%
Op
štine sa
manjin
skim
stano
vnistvom
2%
1D
eçan40,019
2.25
%297
2.73%551
0.51%
0.00%99
,981
2,832,578
23
1,522
21
,682
-
3,185,763
3
,39
7,2
02
3,5
62
,86
6
2D
ragash
33,997
1.91%
4303.95%
13,559
12.56%
0.00%106,003
2,406
,336
335,20
0
533,548
-
3,381,087
3
,60
5,4
97
3,7
81
,32
4
3F
erizaj108,610
6.10
%345
3.17%4,193
3.89%
0.00%31
,390
7,687,507
26
8,939
164,995
-
8,15
2,831
8,7
09
,317
9
,14
5,3
26
4
Fushë K
osovë34,827
1.96
%83
0.76%4,511
4.18%
0.00%105,173
2,465
,084
64,701
177,508
-
2,81
2,467
2,9
97
,972
3
,14
3,3
17
5
Gjako
vë94,556
5.31
%587
5.39%6,679
6.19%
0.00%45
,444
6,692,753
45
7,586
262,819
-
7,45
8,603
7,9
66
,556
8
,36
4,5
41
6
Gjilan
90,178
5.07%
3923.60%
2,264
2.10%0.00%
49,822
6,382
,874
305,57
7
89,089
-
6,82
7,362
7,2
91
,763
7
,65
5,6
24
7
Gllogoc
58,531
3.29%
2762.53%
45
0.04%0.00%
81,469
4,142
,873
215,15
1
1,771
-
4,441,264
4
,74
0,0
00
4,9
74
,06
1
8H
ani i Elezit
9,403
0.53%
830.76%
44
0.04%0.00%
130,597
665,552
64,701
1,731
-
86
2,582
91
2,73
8
95
2,0
35
9
Istog39,289
2.21
%454
4.17%3,085
2.86%
0.00%100,711
2,780
,908
353,90
8
121,395
-
3,356,923
3
,58
0,0
40
3,7
54
,85
4
10Junik
6,084
0.34%
740.68%
4
0.00%0.00%
133,916
430,631
57,686
157
-
62
2,390
65
5,86
0
68
2,0
84
11
Kaçanik
33,409
1.88%
2111.94%
36
0.03%0.00%
106,591
2,364,717
16
4,482
1,417
-
2,63
7,206
2,8
10
,605
2
,94
6,4
65
12
Kam
enicë36,085
2.03
%424
3.89%1,864
1.73%
0.00%103,915
2,554
,126
330,52
2
73,349
-
3,06
1,912
3,2
64
,596
3
,42
3,4
00
13
Klinë
38,496
2.16%
3092.84%
1,241
1.15%0.00%
101,504
2,724,779
24
0,876
48
,833
-
3,115,993
3
,32
2,5
47
3,4
84
,38
3
14L
eposaviq13,773
0.77
%539
4.95%323
0.30%
13,773
22
.20%126,227
974,864
42
0,169
12
,710
628,638
2,162,608
2
,30
2,1
42
2,4
11
,46
8
15L
ipjan57,605
3.24
%338
3.10%3,107
2.88%
0.00%82
,395
4,077,330
26
3,482
122,261
-
4,54
5,468
4,8
51
,281
5
,09
0,8
86
16
Malishevë
54,613
3.07%
3062.81%
54
0.05%0.00%
85,387
3,865
,554
238,53
7
2,125
-
4,191,603
4
,47
2,9
63
4,6
93
,41
1
17M
amusha
5,507
0.31
%32
0.29%379
0.35%
5,507
8.88%
134,493
389,790
24,945
14
,914
251,355
815,497
8
62
,159
8
98
,72
0
18M
itrovicë71,909
4.04
%331
3.04%2,199
2.04%
0.00%68
,091
5,089,779
25
8,026
86
,531
-
5,502,427
5
,87
4,7
91
6,1
66
,53
9
19N
ovo Bërdë
6,729
0.38%
2041.87%
3,202
2.97%0.00%
133,271
476,284
159,02
5
125,999
-
894,579
9
46
,744
9
87
,61
6
20O
biliq21,549
1.21
%105
0.96%1,655
1.53%
0.00%118,451
1,525
,256
81,851
65
,124
-
1,790,683
1
,90
5,2
65
1,9
95
,04
1
21P
ejë96,450
5.42
%603
5.53%8,334
7.72%
0.00%43
,550
6,826,812
47
0,059
327,944
-
7,66
8,364
8,1
90
,821
8
,60
0,1
68
22
Podujevë
88,499
4.97%
6335.81%
849
0.79%0.00%
51,501
6,264
,033
493,44
5
33,408
-
6,84
2,387
7,3
07
,703
7
,67
2,2
80
23
Prishtinë
198,897
11.17
%514
4.72%4,146
3.84%
0.00%14
,078,096
40
0,680
163,146
-
14,64
1,922
15
,64
5,1
95
16
,43
1,2
64
24
Prizren
177,781
9.99%
6035.53%
31,682
29.36%
0.00%12
,583,488
47
0,059
1,246
,690
-
14,300,237
1
5,2
80
,097
1
6,0
47
,82
3
25R
ahovec56,208
3.16
%278
2.55%944
0.87%
0.00%83
,792
3,978,449
21
6,710
37
,147
-
4,316,098
4
,60
6,0
98
4,8
33
,31
5
26S
htërpcë
6,949
0.39%
2482.28%
3,182
2.95%0.00%
133,051
491,856
193,32
4
125,212
-
943,443
9
98
,972
1
,04
2,4
79
27
Shtim
e27,324
1.54
%134
1.23%858
0.79%
0.00%112,676
1,934
,016
104,45
8
33,762
-
2,18
4,912
2,3
26
,902
2
,43
8,1
53
28
Skenderaj
50,858
2.86%
3743.43%
109
0.10%0.00%
89,142
3,599
,772
291,54
6
4,289
-
3,984,749
4
,25
1,6
78
4,4
60
,81
8
29S
uharekë59,722
3.36
%361
3.31%575
0.53%
0.00%80
,278
4,227,173
28
1,412
22
,626
-
4,611,489
4
,92
1,9
70
5,1
65
,23
4
30V
iti46,987
2.64
%270
2.48%258
0.24%
0.00%93
,013
3,325,779
21
0,474
10
,152
-
3,639,419
3
,88
2,4
20
4,0
72
,81
3
31V
ushtrri69,870
3.93
%345
3.17%960
0.89%
0.00%70
,130
4,945,457
26
8,939
37
,776
-
5,322,302
5
,68
2,1
84
5,9
64
,15
3
32Z
ubin Potok
6,616
0.37%
3333.06%
995
0.92%6,61
6
10.67%
133,384
468,286
259,58
5
39,153
301,973
1,20
2,381
1,2
75
,629
1
,33
3,0
19
33
Zveçan
7,481
0.42%
1231.13%
386
0.36%7,48
1
12.06%
132,519
529,511
95,883
15
,189
341,454
1,114,556
1
,18
1,8
46
1,2
34
,56
7
34G
racanicë10,675
0.60
%131
1.20%3,423
3.17%
10,675
17
.21%129,325
755,585
10
2,119
134,695
487,237
1,60
8,961
1,7
10
,347
1
,78
9,7
83
35
Kllokot
2,556
0.14%
230.21%
1,193
1.11%0.00%
137,444
180,916
17,929
46
,945
-
383,234
4
00
,075
4
13
,27
1
36M
itrovica veriore 12,326
0.69
%5
0.05%867
0.80%
12,326
19
.87%127,674
872,445
3,89
8
34,117
562,593
1,60
0,726
1,7
01
,660
1
,78
0,7
43
37
Partesh
1,787
0.10%
290.27%
2
0.00%1,78
7
2.88%138,213
126,485
22,60
6
79
81,564
368,947
3
84
,757
3
97
,14
4
38R
anillug3,866
0.22
%69
0.63%168
0.16%
3,866
6.23%
136,134
273,639
53,788
6,611
176,455
64
6,626
68
1,60
6
70
9,0
12
1
,78
0,0
21
1
00%
10
,89
6
10
0%
10
7,9
26
1
00
%6
2,0
31
1
00
%3
,63
6,6
57
12
5,9
91
,375
8
,49
3,8
01
4
,24
6,9
00
2,8
31
,26
7
14
5,2
00,0
00
1
54
,90
0,0
00
16
2,5
00
,00
0
Ko
ntig
jen
ca pë
r ko
rrek
tim të
form
ulë
s (pë
r shpë
rnd
arje sip
as ko
mu
nav
e)
4,0
00
,00
0
1,7
80
,02
1
10
0%1
0,8
96
1
00
%1
07
,92
6
10
0%
62
,03
1
10
0%
3,6
36
,657
1
25
,99
1,3
75
8,4
93
,80
1
4,2
46
,900
2
,83
1,2
67
1
49
,200
,00
0
15
4,9
00
,000
1
62
,50
0,0
00
Fo
rmu
la d
od
ele Op
šteg gran
ta za
20
17
-20
19
god
ine
Krite
rijumi
Op
is
Bu
dđ
etski p
riho
di u
Bu
dže
t Ko
sov
a (m€
)
Opšti g
ranti (1
0%
)O
pšti g
ran
ti (10
%)
Ko
ntin
ge
ncija
za
ko
rek
ciju fo
rmu
le
Uk
upn
o
Stan
ovništvo
Geog
rafska veličin
a
Man
jinsk
o stanovn
ištvoO
pštine sa m
anjin
skim
stan
ovništvom
Uk
upn
o
Op
stine
Kriteriju
mi za p
od
elu o
psteg
gran
taO
pšti g
rant za 2
01
7 g
od
.
Uk
up
ni o
pšti
gran
t 20
17
Izno
s za
op
stine sa
man
jiskim
stano
vnistv
om
(2%)
Uk
up
an o
pšti
gran
t 20
17
Sta
no
vn
ištv
o
Ge
og
rafs
ka
ve
ličin
a
Ma
njin
sk
o s
tan
ovn
istv
o
Op
štin
e s
a m
an
jin.
Sta
no
vn
išt.
Fik
sni
iznosi
(14
0,0
00-
1€
)
Izno
s za
stano
vništv
o
(89%
)
Izno
s za
geo
grafsku
veličinu
(6%
)
Izno
s za
man
jinsko
stano
vnistvo
u
op
štinam
a (3%)
TO
TA
L
UK
UP
NO
Uk
up
an o
pšti
gran
t 20
19
59
Finansiranje socijalnih usluga kao prenošena nadležnost od MRSZ na opštine obuhvata u okviru opšteg granta opštine. Zaposleni u administraciji Opštinskih uprava za pred univerzitetsko obrazovanja finansira se od strane opšteg granta u opštinama. Isto tako, zaposleni u administraciji opštinskih uprava za primarno i sekundarno zdravstvo (Gračanica, Štrpce i Severna Mitrovica) finansiraju se iz opšteg granta u opštinama. 4.2.2 Specifičnmi grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2017.god. Specifični Grant obrazovanja prema ZFLS zasnovan je na otvorenom pristupu finansiranja, uzimajući u obzir kriterijume i parametre državne formule u pred-univerzitetskom obrazovanju predložene od strane MONT za 2017. god. Državna formula pred-univerzitetskog obrazovanja posebno tretira predškolski nivo škole, osnovnih i srednjih škola, imajući u vidu sledeće elemente:
a) Broj upisanih učenika za 2015/2016 godinu; b) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za učenike većine 1: 21.3; c) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za učenike manjina 1: 14,2; d) Odnos učenik-nastavnik za predškolsko obrazovanje 1:12; e) Odnos učenik-nastavnik srednje profesionalno obrazovanje za učenike većine 1:17.2, i za
učenike manjina 1;11.5; f) Odnos učenike-nastavnik u planinskim predelima 1:14.2; g) Kalkulacija za nastavničko osoblje na engleskom jeziku za I i II razred h) Kalkulacija za tehničko administrativno osoblje za 630 učenika jedno 1 osoblje za
predškolsko i osnovno obrazovanje (na osnovu Administrativnog uputstva br.18/2009 MONT) ;
i) Kalkulacija za administrativno tehničko osoblje za 470 učenika 1 osoblje za srednje obrazovanje (gimnazije i profesionalne škole, prema Administrativnom uputstvo br.18/2009 MONT);
j) Kalkulacija za pomoćno osoblje za 170 učenika jedno osoblje (čistač) kao i 1 osoblje (čuvar) prema Administrativnom uputstvu br.18/2009 MONT);
k) Profesionalna usluga 80 pedagoga). l) Plate su kalkulisane na osnovu prosečne plate školskih nivoa za sve opštine. m) Radno iskustvo je kalkulisano uzimajući u obzir prosek od 15 godina. n) Kalkulacija za nastavničko osoblje u porodiljskom odsustvu je predviđeno 3% (osnov
nastavničkog osoblja). Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2017. god. usvojen je od Komisije za grantove u iznosu od 163.4 miliona evra. Takođe, povećan je broj osoblja za 7 zaposlenih za Korektivni centar u opštini Lipljan. S obzirom da u narednoj školskoj godini, prema MONT-u, očekuje se da bude preko 10.000 učenika manje u pred-univerzitetskom obrazovanju, onda to znači da finansiranje po glavi učenika je u porastu u odnosu na 2016. godinu.
60
Tabela 4: Dodela specifiičnog granta za preduniverzitetsko obrazovanje za 2017 .god.
Broj učenika
predškolskog i ossnovnog
obrazovanja
Broj učenika srednje škole
Ukupno broj učenika
Broj nastavnika u
specijalonom obrazovanju
Broj nastavnika u
specijalnom obrazovanju
na bolovanju i porodiljstvu
Broj predškolsnih
nastavnika
Broj nastavnika u
predškolso na bolovanju i
porodiljski
Broj osnovnih nastavnika
Broj nastavnika u
osnovnoj školi na
bolovanju i porodiljski
Broj nastavnika u srednjim
šk.
Nastavnika u korektivnom
centru u Lipljan
Nastavnici u srednjim
školama na bolovanju u
porodiljski
Dodatnih nastavnika za
planinske zone
Broj nastavnika
englesakog jezika
Ukupno nastavničko
osoblje
Broj administrativnog
osoblja za os. škole
Broj administrativnog
osoblja za srednje šk.
Profesionalno pedagoško/
psihološko osoblje
Broj pomoćnog osoblja za
ušenike
Ukupno nastavničkog
osoblja, profesionalnog
, administrativnog i
pomoćnog osoblja
312
.781
88.3
11
401.0
92
73
4
2.8
99
98
10.5
09
352
4.73
5
7
160
4.00
2
305
23.1
44
1.2
47
356
80
3.6
84
28.51
2
161
.332
.014
2.1
00.0
00
163
.432
.014
163
.432
.014
163.4
32.0
14
1D
ečan
e5.1
85
1.39
6
6.581
1
0
54
2
21
3
7
71
2
-
6
356
26
6
2
62
452
2.49
5.467
34.4
58
2.5
29.9
24
2.52
9.924
2.5
29.92
4
2D
ragaš5.0
39
-
5.039
-
-
8
0
-
-
-
-
348
7
363
20
2
2
66
453
2.54
9.780
26.3
83
2.5
76.1
63
2.57
6.163
2.5
76.16
3
3U
roševac
20.3
86
6.44
6
26.8
32
11
0
219
7
57
9
19
345
12
376
18
1.5
86
71
23
2
22
2
1.904
10
.865.1
88
140.4
86
11.0
05.6
74
11.00
5.674
11.0
05.67
4
4K
osov
o P
olje
6.204
1.49
8
7.702
-
-
31
1
26
1
9
79
3
22
5
411
21
6
2
65
505
2.78
9.527
40.3
24
2.8
29.8
51
2.82
9.851
2.8
29.85
1
5Đ
akovic
a 15.3
50
4.28
8
19.6
38
9
0
131
4
61
6
21
228
8
41
15
1.0
73
66
18
2
18
6
1.345
7.71
0.341
10
2.816
7.8
13.1
57
7.81
3.157
7.8
13.15
7
6G
njilan
15.5
76
5.37
3
20.9
49
7
0
165
6
43
1
14
291
10
318
16
1.2
58
58
23
4
18
8
1.532
8.88
7.908
10
9.684
8.9
97.5
93
8.99
7.593
8.9
97.59
3
7G
logo
vac11.1
29
2.98
9
14.1
18
2
0
113
4
27
0
9
157
5
282
10
852
48
8
2
12
1
1.031
5.70
2.442
73.9
15
5.7
76.3
57
5.77
6.357
5.7
76.35
7
8E
lez Han
1.6
45
370
2.0
15
-
-
16
1
67
2
17
1
2
1
107
6
2
2
21
138
75
4.706
10.5
51
765.2
57
765.2
57
765
.257
9Isto
k6.8
98
1.70
8
8.606
2
0
72
2
21
9
7
88
3
100
6
500
27
7
2
85
621
3.57
5.478
45.0
56
3.6
20.5
34
3.62
0.534
3.6
20.53
4
10
Junik
689
21
2
901
1
0
7
0
28
1
10
0
-
1
49
3
1
2
7
62
34
9.151
4.7
15
353.8
65
353.8
65
353
.865
11
Kač
anik
5.279
1.41
9
6.698
2
0
32
1
20
2
7
74
3
41
6
366
22
6
2
67
464
2.67
8.565
35.0
69
2.7
13.6
34
2.71
3.634
2.7
13.63
4
12
Kam
enic
a4.7
98
1.65
5
6.453
2
0
39
1
19
5
7
94
3
38
7
385
30
9
2
85
510
2.59
1.842
33.7
87
2.6
25.6
30
2.62
5.630
2.6
25.63
0
13
Klin
a7.1
81
1.75
3
8.934
2
0
47
2
25
4
9
92
3
83
7
499
27
6
2
82
616
3.49
8.851
46.7
76
3.5
45.6
27
3.54
5.627
3.5
45.62
7
14
Lep
osavić
1.895
45
1
2.346
1
0
43
2
63
2
25
1
2
2
142
10
6
2
42
201
1.05
4.495
12.2
83
1.0
66.7
78
1.06
6.778
1.0
66.77
8
15
Lip
ljan11.3
51
2.73
2
14.0
83
2
0
107
4
33
4
11
142
7
5
211
11
833
44
12
2
14
4
1.034
5.71
0.828
73.7
36
5.7
84.5
64
5.78
4.564
5.7
84.56
4
16
Mališevo
12.4
75
3.25
6
15.7
31
2
0
122
4
37
6
13
166
6
210
12
910
56
10
2
13
6
1.113
6.14
3.164
82.3
60
6.2
25.5
24
6.22
5.524
6.2
25.52
4
17
Mam
uša
820
20
3
1.023
1
0
6
0
33
1
10
0
5
1
56
3
1
2
9
72
51
1.948
5.3
57
517.3
06
517.3
06
517
.306
18
Mitro
vic
a 13.2
20
4.24
0
17.4
60
2
0
125
4
50
2
17
228
8
74
12
970
52
16
4
14
9
1.190
6.87
3.181
91.4
17
6.9
64.5
98
6.96
4.598
6.9
64.59
8
19
Novo B
rdo
1.180
17
1
1.351
-
-
10
0
44
2
11
0
27
3
96
9
3
2
33
143
78
5.141
7.0
72
792.2
13
792.2
13
792
.213
20
Obilić
4.466
77
0
5.236
4
0
45
2
14
0
5
45
2
81
4
327
19
4
2
54
405
2.14
7.932
27.4
13
2.1
75.3
45
2.17
5.345
2.1
75.34
5
21
Peć
15.6
69
4.94
9
20.6
18
2
0
157
5
62
7
21
275
9
49
14
1.1
59
57
18
2
17
5
1.411
7.87
0.608
10
7.947
7.9
78.5
56
7.97
8.556
7.9
78.55
6
22
Podujevo
16.5
76
3.88
6
20.4
62
3
0
143
5
53
8
18
208
7
238
15
1.1
75
67
13
2
18
6
1.444
8.29
5.647
10
7.134
8.4
02.7
81
8.40
2.781
8.4
02.78
1
23
Prištin
a35.6
81
11.06
0
46.7
41
5
0
413
14
1.37
3
46
583
20
109
29
2.5
91
108
36
4
35
6
3.094
17
.603.6
15
244.7
20
17.8
48.3
35
17.84
8.335
17.8
48.33
5
24
Prizren
26.6
71
7.40
6
34.0
77
4
0
165
6
98
2
33
419
14
328
28
1.9
77
90
29
4
28
7
2.388
13
.632.5
21
178.4
17
13.8
10.9
38
13.81
0.938
13.8
10.93
8
25
Oraho
vac 10.1
32
1.94
5
12.0
77
2
0
86
3
33
3
11
98
3
143
10
689
43
8
2
11
1
853
4.86
6.855
63.2
30
4.9
30.0
86
4.93
0.086
4.9
30.08
6
26
Štrp
ce 2.1
05
699
2.8
04
-
-
17
1
68
2
37
1
51
4
180
9
3
2
31
227
1.21
4.703
14.6
81
1.2
29.3
84
1.22
9.384
1.2
29.38
4
27
Štim
lje 5.1
37
1.47
3
6.610
1
0
46
2
14
1
5
76
3
112
5
389
16
4
2
61
472
2.73
4.449
34.6
09
2.7
69.0
58
2.76
9.058
2.7
69.05
8
28
Srb
ica 9.7
97
2.54
1
12.3
38
3
0
86
3
24
0
8
137
5
258
9
748
48
10
2
12
0
927
5.25
5.414
64.5
98
5.3
20.0
13
5.32
0.013
5.3
20.01
3
29
Suv
a Reka
10.5
58
3.09
6
13.6
54
2
0
82
3
25
2
9
165
6
295
10
823
50
9
2
12
6
1.009
5.68
6.790
71.4
87
5.7
58.2
77
5.75
8.277
5.7
58.27
7
30
Vitina
7.899
2.32
8
10.2
27
2
0
64
2
30
9
10
119
4
38
9
557
32
9
2
10
2
702
4.05
5.934
53.5
43
4.1
09.4
77
4.10
9.477
4.1
09.47
7
31
Vuć
itrn 12.1
51
3.44
8
15.5
99
1
0
84
3
45
1
15
187
6
121
12
880
54
11
2
14
6
1.093
6.29
1.206
81.6
69
6.3
72.8
75
6.37
2.875
6.3
72.87
5
32
Zub
in P
oto
k1.0
05
270
1.2
75
-
-
1
0
49
2
16
1
-
1
70
6
4
2
15
95
52
2.810
6.6
76
529.4
86
529.4
86
529
.486
33
Zvečan
901
25
4
1.155
-
-
2
0
43
2
15
1
-
1
62
4
2
2
13
83
45
2.177
6.0
47
458.2
24
458.2
24
458
.224
34
Klo
kot
498
15
1
649
-
-
5
0
24
1
9
0
-
1
40
4
1
2
9
56
30
4.899
3.3
95
308.2
94
308.2
94
308
.294
35
Sev
erna
Mitro
vic
a 2.7
28
2.31
1
5.039
-
-
69
2
89
3
131
4
-
3
302
16
12
-
49
379
2.08
1.721
26.3
83
2.1
08.1
04
2.10
8.104
2.1
08.10
4
36
Parteš
631
37
1
1.002
0
0
5
0
27
1
21
1
-
1
56
4
5
-
14
79
36
0.694
5.2
46
365.9
40
365.9
40
365
.940
37
Ran
ilug
954
39
0
1.344
-
-
32
1
27
1
23
1
-
1
86
5
3
2
19
114
60
4.102
7.0
38
611.1
40
611.1
40
611
.140
38
Gračanic
a 2.9
25
803
3.7
28
1
0
54
2
11
0
4
46
2
-
4
223
17
11
2
43
295
1.82
1.933
19.5
19
1.8
41.4
52
1.84
1.452
1.8
41.45
2
UK
UP
NO
Br
Opštin
a
Spec
ifični
gra
nt za
obra
zova
nje
za 2
018.g
od.
Spec
ifični
gra
nt za
obra
zovan
je
za 2
019.g
od.
Bro
j učen
ika, n
asta
vnićk
o osob
lje, asdm
inistra
tivno i p
om
oćn
o o
soblje za
2017.g
od.
Bro
j učen
ika
Nasta
vničk
o o
sob
lje P
rofesio
naln
o, a
dm
inistra
tivno i p
om
oćn
o osob
lje
Spec
ifični
gra
nt za
obra
zova
nje
za 2
017.g
od.
Ukupno p
late
i dnev
nice
Ukupno
robe
i
uslu
ge
61
4.2.3 Specifičan grant za primarnom zdravstvo za 2017.god. Specifični grant za primarno zdravstvo za 2017. god, usvojen je od komisije za grantove, u iznosu od 44,085,037 evra, što u odnosu na 2016. god. ima rast od 2 miliona evra. Iz Ministarstva zdravstva transferisani su 5 radnika i plate u ukupnom iznosu od 27,645, evra u dve opštine kako sledi: (opština Junik, 3 radnika i plate u iznosu od 16,587 evra) i (opština Parteš 2 rademika i ploate u iznosu od 11, 058 evra). Iz ovog proizilazi da grant zdravstva beleži rast i iznos plata prenošen iz MZ je u iznosu od 27, 6455 evra, što ukupno reflektira na 44, 112,682 evra. Raspodela specifičnog granta za zdravstvo zasniva se na otvoreni sistem u skladu sa ZFLS. Specifičan grant za primarnu zdravstvo za 2017. god. je pripremljen u skladu sa prioritetima vlade, projekcija u SOR i predlaganja od strane MZ, i u skladu sa preporukama Komisije za grantove koje proizilaze iz godišnjeg izveštaja o proceni usklađivanja Opštinskog sistema finansiranja za 2015. godinu, usvojen u Vladi 30. marta 2016. godine, gde je kao osnovni kriterijum uzet broj stanovnika prema opštinama.
62
Tabela 5: Specifični grant za zdravstvo za 2017 .god.
1 Deçan 40.019 991.134 991.134 991.134
2 Dragash 33.997 841.990 841.990 841.990
3 Ferizaj 108.610 2.689.899 2.689.899 2.689.899
4 Fushë Kosovë 34.827 862.546 862.546 862.546
5 Gjakovë 94.556 2.341.829 2.341.829 2.341.829
6 Gjilan 90.178 2.233.401 2.233.401 2.233.401
7 Gllogovc 58.531 1.449.613 1.449.613 1.449.613
8 Hani i Elezit 9.403 232.880 232.880 232.880
9 Istog 39.289 973.054 973.054 973.054
10 Junik 6.084 167.267 167.267 167.267
11 Kaçanik 33.409 827.427 827.427 827.427
12 Kamenicë 36.085 893.702 893.702 893.702
13 Klinë 38.496 953.414 953.414 953.414
14 Leposavic 13.773 341.110 341.110 341.110
15 Lipjan 57.605 1.426.679 1.426.679 1.426.679
16 Malishevë 54.613 1.352.577 1.352.577 1.352.577
17 Mamushë 5.507 136.390 136.390 136.390
18 Mitrovicë 71.909 1.780.940 1.780.940 1.780.940
19 Novobërdë 6.729 166.654 166.654 166.654
20 Obiliq 21.549 533.695 533.695 533.695
21 Pejë 96.450 2.388.737 2.388.737 2.388.737
22 Podujevë 88.499 2.191.818 2.191.818 2.191.818
23 Prishtinë 198.897 4.925.999 4.925.999 4.925.999
24 Prizren 177.781 4.403.028 4.403.028 4.403.028
25 Rahovec 56.208 1.392.080 1.392.080 1.392.080
26 Shtërpcë 6.949 172.103 172.103 172.103
27 Shtime 27.324 676.722 676.722 676.722
28 Skenderaj 50.858 1.259.579 1.259.579 1.259.579
29 Suharekë 59.722 1.479.110 1.479.110 1.479.110
30 Viti 46.987 1.163.707 1.163.707 1.163.707
31 Vushtrri 69.870 1.730.441 1.730.441 1.730.441
32 Zubin Potok 6.616 163.856 163.856 163.856
33 Zveçan 7.481 185.279 185.279 185.279
34 Graçanicë 10.675 264.383 264.383 264.383
35 Kllokot 2.556 63.303 63.303 63.303
36 Mitrovica Veriore 12.326 305.273 305.273 305.273
37 Partesh 1.787 55.316 55.316 55.316
38 Ranillug 3.866 95.748 95.748 95.748
1.780.021 44.112.682 44.112.682 44.112.682
Ukupno2018 (na
osnovu broja
stanovništva)
Ukupno 2019 (na
osnovu broja
stanovništva)
Ukupno 2017 (na
osnovu broja
stanovništva)
Total
Nr. Opštine Stanovništvo
Specifični grant za zdravstvo 2017
63
4.2.4 Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2017.god. Finansiranje sekundarnog zdravstva za 2017. god. Usvojen je od strane Komisije za grantove u iznosu od 2,603,077 evra, prema prijoritetima vlade, , projekcijama u SOR i predloga MZ, za tri manjinske opštine :
Opština Štrpce, finansiranje od 522,371 evra Opština Severna Mitrovica, finansiranje od 989,935 evra i Opština Gračanice, finansiranje od 1,090,771 evra.
4.2.5 Finansiranje rezidentnih usluga Finansiranje rezidentnih usluga za kuće manjina prikazanih na tabeli prema MRSZ za 2017.god, je u iznosu od 1.620.000 evra. Tabela 6: Finansiranje rezidentnih usluga za 2017. god.
4.2.6 Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017 i prognoza za 2018-2019
Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017 godinu, na osnovu Makro tabelama 1 u iznosu od 79 miliona evra, biće uključeni kao deo Opštinskog SOR 2017-2019, kao izvor finansiranja opština na osnovu ZFLS. Raspodela ovih projekcija sopstvenih prihoda po opštinama je zasnovana na preporuke radne grupe koja je osnovana za ovu svrhu. Radna grupa je predložila raspodelu projekcija na osnovu sledećih parametara: prihodi od poreza na imovinu, prihodi od građevinskih dozvola, kao i ostalih opštinskih prihoda. Svakom parametru je data specifična težina. Na osnovu ovih parametara, raspodela projekcija je prilagođena za neke opštine sa realizacijom prihoda u 2015. godini.
Opštine Ukupno
Srbica 180,000
Gračanica 300,000
Dečane 160,000
Uroševac 160,000
Istok 180,000
Kamenica 160,000
Lipljan 160,000
Štimlje 160,000
Vučitrn 160000
Ukupno 1,620,000
64
Tabela 7: Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017-2019
1 Dečani 1,309,444 1,309,444 1,326,019
2 Dragaš 751,675 751,675 761,190
3 Uroševac 4,472,188 4,472,188 4,528,798
4 Kosovo Polje 3,035,973 3,035,973 3,074,403
5 Đakovica 3,616,260 3,616,260 3,662,035
6 Gnjilan 4,599,390 4,599,390 4,657,610
7 Glogovac 1,474,005 1,474,005 1,492,663
8 Elezov Han 239,854 239,854 242,890
9 Istok 1,226,695 1,226,695 1,242,223
10 Junik 141,987 141,987 143,784
11 Kačanik 861,014 861,014 871,913
12 Kamenica 899,181 899,181 910,563
13 Klina 1,030,521 1,030,521 1,043,566
14 Leposavić 198,013 198,013 200,519
15 Lipjan 2,108,547 2,108,547 2,135,237
16 Mališevo 1,097,142 1,097,142 1,111,030
17 Mamuša 105,826 105,826 107,166
18 Mitrovica 2,436,932 2,436,932 2,467,779
19 Novo Brdo 218,829 218,829 221,599
20 Obilić 1,044,713 1,044,713 1,057,937
21 Peć 4,429,046 4,429,046 4,485,110
22 Podujevo 1,847,800 1,847,800 1,871,190
23 Priština 24,607,375 24,607,375 24,918,861
24 Prizren 6,102,106 6,102,106 6,179,348
25 Orahovac 1,247,732 1,247,732 1,263,526
26 Štrpce 446,914 446,914 452,571
27 Štimlje 573,460 573,460 580,719
28 Srbica 1,187,875 1,187,875 1,202,911
29 Suva Reka 1,934,756 1,934,756 1,959,247
30 Vitina 1,106,695 1,106,695 1,120,704
31 Vučitrn 2,316,735 2,316,735 2,346,061
32 Zubin Potok 90,486 90,486 91,631
33 Zvečan 102,771 102,771 104,072
34 Gračanica 1,700,483 1,700,483 1,722,008
35 Klokot 104,297 104,297 105,617
36 Severna Mitrovica 177,463 177,463 179,709
37 Parteš 42,483 42,483 43,021
38 Ranilug 113,334 113,334 114,769
Ukupno 79,000,000 79,000,000 80,000,000
Projekcija opštinskih sopstvenih prihoda za 2017-2019 god.
Br. Opština Sopstveni prihodi
za 2017 god.
Plan sopstvenih
prihoda za 2018 god.
Plan sopstvenih
prihoda za 2019
65
4.2.7 Sadržaj opštinskog finansiranja za 2017-2019 Za dodelu vladinih grantova po opštinama za 2017. god. sprovedeni su kriterijumi i osnovne formule utvrđene prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i na osnovu tabele 1 makro-fiskalnih projekcija i podataka od linijskih ministarstava. Komisija za grantove, u susretu od 21.aprila 2016 godine usvojila je vladine grantove za finansiranje opština uključujući projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017, što ukupni resursi za opštinsko finansiranje u iznosu od 439.96 miliona evra (tabela 8). Opšti grant za 2017. god.u poređenju sa 2016 godinom, u poređenju sa 2016. god. u poređenju sa 2016. god. ima rast za 14.29 evra kao rezultat rasta ukupnih prihoda. Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2017. god.beleži rast od 1.2 miliona evra u ekonomskoj kategorije robe i usluge,u poređenju sa 2016 godinom.i pored pada broj učenika saoptenog od MONT za 2017.god.,što podrazumeva da je finansiranje po glavi učenika u rastu u odnosu na 2016. god. Specifični grant za primarno zdravstvo za 2017. god. ima rast za 2 miliona evra u poređenju sa 2016. godinom. Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2017. god. je na istom nivou sa prethodnom godinom, ujedno i rezidentno finansiranje, nakon prenosa nadležnosti sa procesom budžetskog planiranja za 2016. god. od strane MRSZ u navedenim opštinama u tabeli je isti sa prethodnom godinom. Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2017. god.u poređenju sa prethodnom godinom su otprilike u istom nivou. Tabela 8: Srednjoročni okvir rashoda 2017-19 za opštine
Opis 2016 2017 2018 2019
1. Vladini grantovi 338.32 354.61 360.31 367.91
Opšti grant 134.91 149.20 154.90 162.50
Opšti grant 145.20
Kontigencija za korekciju formule 4.00
Specifični grant za zdravstvo 42.08 44.11 44.11 44.11
Specifični grant za obrazovanje 161.33 163.43 163.43 163.43 2. Grantovi i dodatne nadležnosti 2.60 2.60 2.60 2.60
Sekundarna zdravstvena zaštita 2.60 2.60 2.60 2.60
3.Transfer rezidentnih usluga 0.24 1.62 1.62 1.62
Rezidente usluge: Dečane, Uroševac, Istok, Kamenica, Lipljan, Štimlje i Vučitrn
0.24 1.62 1.62 1.62
4. Sopstveni opštinski prihodi 80.00 79.00 79.00 80.00
UKUPNO OPŠTINSKO FINANSIRANJE 421.16 439.96 445.66 454.26
66
4.3 Struktura rashoda po ekonomskim kategorijama za opštine u 2017-2019
Struktura operativnih ekonomskih kategorija za opštine za 2017. god.je na istom nivou u poređenju sa 2016.god, gde je povecano za 2.1 mil. evra na robe i usluge, dok je ekonomska kategorija za kapitalne rashode beležila rast od 15.8 miliona evra, kao rezultat rasta opšteg granta za 2017. god. u poređenju sa 2016. godinom.
Tabela 9: Struktura rashoda za opštinski budžet za 2017-2019 god.
Ekoniomske kategorije Godina 2016 Godina 2017 Godina 2018 Godina 2019
Stafi 43.832 43.844 43.844 43.844
Plate i dnevnice 246.432.392 248.228.404 249.305.605 250.382.805
Robe i usluge 38.223.000 40.322.300 40.322.300 40.322.300
Opštinski rashodi 9.797.595 9.797.595 9.797.595 9.797.595
Subvencije i transferi 8.667.743 8.667.743 8.667.743 8.667.743
Rezerva
Kapitalni traoškovi 117.090.589 132.951.730 137.574.529 145.097.329
Ukupno 420.211.319 439.967.772 445.667.772 454.267.772