srednjoroþni okvir rashoda 2021-2023 - rks-gov.net · 2020. 5. 8. · kpp koordinacija programa...

1

Srednjoročni Okvir Rashoda 2021-2023

April 2020

Republika e Kosovës

Republika Kosova- Republic of Kosovo

Qeveria- Vlada- Govenrment

Ministria e Financave dhe Transfereve

Ministarstvo Finansija i Transfera

Ministry of Finance and Transfers

2

Skračenice

AZRK Agencija za zapošljavanje Republike Kosova

BDP Bruto domaći proizvod

BI Bilans isplata

BKUSK Bolnička, Klinička, Univerzitetska Služba Kosova

BRNP Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi

CBK Centralna Banka Kosova

DBP Domaći Bruto Proizvod

DEJP Departman Ekonomskih i Javnih Politika

DGP Druge depozitarne korporacije

DSI Direktna Strana Investicije

EBOR Evropska Banka za obnovu i razvoj

EU Evropska Unija

ICP Indeks Cena Potrošnje

ICT Informacione i komunikacione tehnologije

IPA Instrument za pretpristupnu pomoć

IPC Indeks potrošačkih cena

ISZ Informacioni sistem zdravstva

IT Informaciona tehnologija

JP Javno Preduzeće

KAI Kosovska agencija za imovinu

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

KAS Kosovska Agencija za Statistiku

KAUVN Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Nekretnina

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau

KIZ Komisija za imovinske zahteve

KPP Koordinacija Programa Pomoći

KSB Kosovske Snage Bezbednosti

MF Ministarstvo finansija

MFI Međunarodne Finansijske Institucije

MKSB Ministarstvo Kosovskih Snaga Bezbednosti

MMF Međunarodni Monetarni Fond

MPNT Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije

MRSZ Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite

MSP Mala i srednja preduzeća

MZ Ministarstvo zdravlja

NPER Nacionalni program za ekonomske reforme

NPISED Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava

NPISSP Nacionalni program za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji

NSR Nacionalna strategija razvoja

3

OIE Obnovljivi izvori energije

OSK Oružane snage Kosova

OSO Obrazovanje i stručno osposobljavanje

PDV Porez na Dodatu Vrednost

PER Program ekonomske reforme

PUK Poreska uprava Kosova

RTK Radio i Televizija Kosova

SB Svetska Banka

SDI Strane direktne investicije

SMIA Obrazovni sistem za upravljanje informacijama

SMIL Sistem upravljanja slučajevima

SOT Srednjoročni Okvir Troškova

SPSB Strateški pregleda sektora bezbednosti

SSP Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju

USAID United States Agency for International Development

WEO World Economic Outlook

ZFLS Zakon o finansiranju lokalne samouprave

ZUJFO Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti

4

Sadržaj

PRVI DEO ........................................................................................................................................... 10

1. IZJAVA SREDNJOROČNIH PRIORITETA VLADE 2021-2023 ............................................ 10

OPŠTI CILJEVI I FISKALNI OKVIR .......................................................................................... 10

1.1. Opšti fiskalni okvir za određivanje prioriteta ....................................................................... 11

1.2. Osnovni principi ................................................................................................................. 13

1.3. Prioritetna područja ........................................................................................................... 13

1.3.1. Upravljanje i javna uprava ...................................................................................... 14

1.3.2. Spoljna politika i evroatlantske integracije ............................................................. 15

1.3.3. Zaštita i sigurnost ..................................................................................................... 16

1.3.4. Zakon, red i javna sigurnost ..................................................................................... 16

1.3.5. Ekonomska pitanja ................................................................................................... 17

1.3.6. Životna sredina ......................................................................................................... 20

1.3.7. Zdravstvo .................................................................................................................. 20

1.3.8. Omladina, kultura i sport ......................................................................................... 21

1.3.9. Obrazovanje i nauka ................................................................................................ 22

1.3.10. Socijalna zaštita ........................................................................................................ 23

DRUGI DEO........................................................................................................................................ 25

2. MAKRO FISKALNI OKVIR ..................................................................................................... 25

2.1. MAKROEKONOMSKI OKVIR .............................................................................................. 26

2.1.1. Spoljno ekonomsko okruženje .............................................................................................. 26

2.1.2. Ekonomska dešavanja na Kosovu ......................................................................................... 28

Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih prognoza koje su korišćene na ranije SOR-

ove sa aktuelnostima ............................................................................................................................ 32

2.1.3. Makroekonomska perspektiva 2020-2023 ............................................................................ 33

Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskog predviđanja za SOR 2021-2023 sa drugim

institucijama ........................................................................................................................................ 38

2.2. FISKALNI OKVIR 2021-2023 ............................................................................................ 39

2.2.1. VLADINI PROIHODI I RASHODI .............................................................................. 39

2.2.1.1. Prihodi I rashodi tokom 2020 ............................................................................... 39

2.2.1.2. Projekcije za prihode za period 2021-2023 ................................................................. 39

5

Informativni prostor 3. Upoređivanje budžeta i trenutnih predviđanja za 2019 godinu .................. 40

2.2.1.3. Projekcije za rashode za period 2021-2023 ................................................................. 42

Informativni prostor 4. Hitni fiskalni paket kao odgovor na vanrednu situaciju u javnom zdravstvu

(COVID-19) ......................................................................................................................................... 45

2.2.2. Buđetski deficit I fiskalna pravila .......................................................................................... 46

Informativni prostor 5. Glavna odstupanja između SOR-a 2021-2023 i 2020-2022 za godine 2021 i

2022 ...................................................................................................................................................... 47

2.2.2.1. Nivo državnog duga, razvoj i izgledi za naredne godine ............................................ 47

2.3. SREDNJOROČNI RIZICI 2021-2023 ..................................................................................... 51

2.3.1. Fiskalni Rizici ...................................................................................................................... 51

Specifični Rizici................................................................................................................................ 54

1. Rizik kontigentnih obaveza koji proizlazi iz nedovoljnih kredita i državnih garancija ................ 54

2. Pod-izvođenje kapitalnih rashoda ........................................................................................... 54

3. Pritisak na povećanje transfernih rashoda .............................................................................. 55

4. Fiskalni rizik od naplate prihoda ............................................................................................. 55

5. Nenaplačene obaveze ............................................................................................................ 55

6. Fiskalni rizici iz sudskih odluka ................................................................................................ 56

TREĆI DEO ........................................................................................................................................ 58

3. SREDNJOROČNI OKVIR TROŠKOVA 2021-2023 - CENTRALNA VLADA ................... 58

3.1. OPŠTE JAVNO UPRAVLJANJE ....................................................................................... 60

3.2. ODBRANA ........................................................................................................................... 61

3.3. RED, ZAKON I JAVNA SIGURNOST............................................................................... 63

3.4. EKONOMSKA PITANJA ................................................................................................... 66

3.5. ŽIVOTNA SREDINA ............................................................................................................... 68

3.6. PITANJA STANOVANJA I ZAJEDNICA .............................................................................. 69

3.7. ZDRAVSTVO ........................................................................................................................... 71

3.8. REKREACIJA, KULTURA I RELIGIJA ............................................................................... 72

3.9. OBRAZOVANJE ...................................................................................................................... 74

3.10. SOCIJALNA ZAŠTITA ......................................................................................................... 77

ČETVRTI DEO ................................................................................................................................... 79

4. Opštinski nivo .............................................................................................................................. 79

4.1. Uvod ...................................................................................................................................... 79

6

4.2. Opštinski finansijski resursi za 2021-2023 .......................................................................... 79

4.2.1. Opšti grant ........................................................................................................................ 79

4.2.2. Dodatni grant za finansiranje Glavnog grada ................................................................. 82

4.2.3. Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje ....................................................... 82

4.2.4. Specifični grant za primarnu zdravstvenu zaštitu ........................................................... 86

4.2.5. Finansiranje za Sekundarno zdravstvo ........................................................................... 87

4.2.6. Finansiranje za stambene usluge .................................................................................... 88

4.2.7. Finansiranje Istorijsko kulturnog centra u Prizren, Kulturnog Centra u selu Zjum i

Odbora u Velikoj Hoći .................................................................................................................... 88

4.2.8. Finansiranje za ugroženu zonu životne sredine u Obiliću .............................................. 88

4.2.9. Finansiranje za pozorišta ................................................................................................. 89

4.3. Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2021. i prognoze 2022-2023 .......................... 89

4.4. Klauzula investicija .............................................................................................................. 91

4.5. Rezime finansiranja opština za godinu 2021-2023 .............................................................. 91

Neto sekondarni prihodi iz inostranstva ................................................................................................. 95

18.5% .................................................................................................................................................... 95

16.7% .................................................................................................................................................... 95

14.5% .................................................................................................................................................... 95

14.9% .................................................................................................................................................... 95

15.4% .................................................................................................................................................... 95

od kojih:doznake ................................................................................................................................... 95

12.0% .................................................................................................................................................... 95

10.7% .................................................................................................................................................... 95

9.1% ...................................................................................................................................................... 95

9.5% ...................................................................................................................................................... 95

9.9% ...................................................................................................................................................... 95

Investicije .............................................................................................................................................. 95

29.5% .................................................................................................................................................... 95

26.6% .................................................................................................................................................... 95

29.3% .................................................................................................................................................... 95

30.5% .................................................................................................................................................... 95

31.3% .................................................................................................................................................... 95

7

Bilans tekućeg računa ............................................................................................................................ 95

-5.8% .................................................................................................................................................... 95

-6.8% .................................................................................................................................................... 95

-11.5% .................................................................................................................................................. 95

-12.3% .................................................................................................................................................. 95

-11.5% .................................................................................................................................................. 95

Kutija 1. Klauzula Investicija ............................................................................................................. 96

Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih prognoza koje su korišćene na ranije SOR-ove sa

aktuelnostima ........................................................................................................................................ 32

Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskog predviđanja za SOR 2021-2023 sa drugim

institucijama .......................................................................................................................................... 38

Informativni prostor 3. Upoređivanje budžeta i trenutnih predviđanja za 2019 godinu ............................ 40

Informativni prostor 4. Hitni fiskalni paket kao odgovor na vanrednu situaciju u javnom zdravstvu (COVID-

19) ........................................................................................................................................................ 45

Informativni prostor 5. Glavna odstupanja između SOR-a 2021-2023 i 2020-2022 za godine 2021 i 2022

.............................................................................................................................................................. 47

Figure 1. Realni ekonomski rast u drugim zemljama .............................................................................. 27

Figure 2. Diversifikacija izvoza ............................................................................................................. 29

Figure 3. Bilans tekuceg racuna ............................................................................................................. 30

Figure 4. Tržište rada ............................................................................................................................. 30

Figure 5. Krediti, depoziti I nekvalitetni krediti ...................................................................................... 31

Figure 6. Komponenti BDP-a ................................................................................................................ 36

Figure 7. Struktura prihoda po kategorijama .......................................................................................... 40

Figure 8. Struktura buđetksih rashoda .................................................................................................... 42

Figure 9. Opšti trend duga i kao procenat BDP-a ................................................................................... 50

Figure 10. Ekonomski realni rast g-n-g, % ............................................................................................. 53

Tabela 1. Neki ekonomski pokazatelji, g-n-g,%, osim ako nije drugačije navedeno ................................................ 34

Tabela 2. Projekcije buđet5skih prihoda ................................................................................................................ 41

8

Tabela 3. Struktura Troškova ................................................................................................................................ 43

Tabela 4. Ukupni dug ........................................................................................................................................... 48

Tabela 5. Međunarodni dug, uključujući založeni i neobezbeđeni dug na dan 31.12.2019 ...................................... 48

Tabela 6. Analiza osetljivosti budžeta na fluktuacije makroekonomskih varijabli za 2021-2023 ............................. 53

Tabela 7. Nenaplačene obaveze ............................................................................................................................ 56

Tabela 8. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima eura) .............................................................................. 57

Tabela 9. Trend Finansiranja 2019-2020 I procene za period 2021-2023 ................................................................ 58

Tabela 10. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023 u centralni nivo ................................................. 59

Tabela 11. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Opšta Vlada ..................................................... 61

Tabela 12. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Odbrana ........................................................... 62

Tabela 13. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Red, Zakon I Javna Sigurnost ........................... 65

Tabela 14. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Ekonomska Pitanja ........................................... 67

Tabela 15. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023- Životna Sredina ............................................... 68

Tabela 16. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023- Stanovnaje I Zajednica .................................... 70

Tabela 17. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Zdravstvo ......................................................... 72

Tabela 18. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023- Rekreacija, Kultura i Religija........................... 73

Tabela 19. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Obrazovanje ..................................................... 76

Tabela 20. Trend finansiranja 2019-2020 I procene za 2021-2023-Socialna Zaštita ................................................ 77

Tabela 21. Utvrđivanje vrednosti Opšteg granta za opštine 2021-2023 (mil.evra) ................................................... 80

Tabela 22. Struktura opšteg granta za period 2021-2023 prema ZFLS (mil. Evra) .................................................. 80

Tabela 23. Raspodela opšteg granta u opštinama 2021-2023 .................................................................................. 81

Tabela 24. Raspodela dodatnih grantova za finansiranje glavnog grada 2021-2023 ................................................ 82

Tabela 25. Raspodela specifičnih grantova za obrazovanje, za 2021-2023.god. ...................................................... 85

Tabela 26. Specifični grant za primarnu zdravstvenu zaštitu, za 2021-2023.god. ................................................... 87

Tabela 27. Finansiranje stambenih usluga za godine 2021-2023 ............................................................................ 88

Tabela 28. Finansiranje za Pozorišta u 2021 godini. .............................................................................................. 89

Tabela 29. Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za godinu 2021-2023 ............................................................. 89

Tabela 30. Rezime opštinskog finansiranja za godine 2021-2023 (mil. evra) .......................................................... 91

Aneks 1 ................................................................................................................................................. 92

Aneks 2. .............................................................................................................................................. 100

9

Ulaz

Srednjoročni okvir rashoda 2021-2023 (SOR 2021-2023) predstavlja se kao glavni dokument na

osnovu kojeg će se izrađivati godišnji budžet za 2021. Glavni cilj SOR-a je pružanje utemeljene

analize makroekonomskog okruženja u zemlji, kako bi se postavilo temelje za planiranje budžeta

za predstojeće godine u skladu sa strateškim prioritetima vlade.

Uzimajući u obzir trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i brojne prepreke ekonomskom rastu,

neophodno je preduzimanje ekonomskih reforma kako bi se oslobodio i ojačao ekonomski

potencijal zemlje. Srednjoročni prioriteti ekonomskih reformi potiču iz Nacionalne Strategije za

razvoj i Programa Ekonomskih Reforma 2020-2022, koja proizilazi iz procesa dijaloga za

ekonomsko upravljanje između Kosova i EU.

Vlada se i dalje fokusira na jačanje svoje fiskalne pozicije i odgovorno upravljanje javnim

finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta vršiće se u skladu sa fiskalnim

pravilom zemlje koje ograničava budžetski deficit na 2% BDP-a. S obzirom da je ovo pravilo

ograničenje kada razmotrimo potrebe Kosova za velikim razvojnim projektima, primena „klauzule

investicija “omogućava Vladi da finansira kapitalne projekte od širokog javnog interesa, uz deficit

od 2% BDP-a, pod uslovom da ove projekte finansiraju međunarodne finansijske institucije i

agencije za razvoj.

SOR 2021-2023 sažima ove ključne prioritete vlade u srednjoročnoj izjavi prioriteta, a zatim u

odgovarajućim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore, opisujući pristup kako će se

obezbediti sredstva za njihovo sprovođenje iz kosovskog budžeta i finansijske pomoći ili kredita

od strane razvojnih partnera.

SOR 2021-2023 je strukturiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži „Srednjoročnu izjavu o

prioritetima”, koja pruža širok rezime prioriteta Vlade u skladu sa Programom upravljanja,

nacionalnom strategijom za razvoj i programom ekonomskih reformi. U drugom delu je makro-

fiskalni okvir zasnovan na opštim parametrima ekonomskog razvoja. U trećem i četvrtom delu

predstavljene su fiskalne prognoze, koje određuju opšta ograničenja rashoda na osnovu kojih se

kasnije pripremaju centralni i opštinski budžet.

10

PRVI DEO

1. IZJAVA SREDNJOROČNIH PRIORITETA VLADE 2021-2023

OPŠTI CILJEVI I FISKALNI OKVIR

Srednjoročni okvir rashoda 2021-2023 predstavlja glavni document na osnovu kojeg će se

izrađivati godišnji budžet za narednu 2021 godinu. Glavna svrha postavljanja prioriteta je

uspostavljanje međusobne povezanosti bazirajuči se na sveobuhvatnoj analizi makroekonomskog

okruženja u zemlji i planiranju budžeta za naredne godine sa perspektivom od 3 (tri) godine u

skladu sa vladinim strateškim ciljevima.

Strateški ciljevi Vlade Kosova definisani su kroz različite strateške dokumente, odnosno Programa

Vlade, strateških dokumenata kao što su Nacionalna razvojna strategija i sektorske strategije, kao

i dokumenti koji proizilaze iz procesa evropskih integracija, kao što su Program ekonomskih

reformi i Nacionalni program za primenu SSP-u. Glavni ciljevi vladinog programa 2020-2023

naglašavaju da vladini prioriteti trebaju biti fokusirani na sledeće oblasti: i) pravda; ii) ekonomija

i zaposlenost; iii) obrazovanje; iv) zdravlje; v) sigurnost; vi) evroatlantske integracije; i vii) đivotna

sredina.

Konkurentna ekonomija je glavni stub svakog razvoja i otvaranja novih radnih mjesta. Imajući u

vidu trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i brojne prepreke ekonomskom rastu, posebno

situaciju koja je nastala kao rezultat globalne pandemije COVID 19, potrebno je orijentisati

strukturne reforme koje imaju za cilj obnavljanje ekonomije uopšte. U tom cilju, Vlada će

preduzeti neophodne procene uticaja pandemijske krize na ekonomiju i preduzimaće konstantne

mere za oporavak privrede, uzimajući u obzir stalnu podršku razvojnih partnera.

Fiskalne politike planirane u SOR i PER podržavaju ekonomski rast i program strukturnih reformi,

osiguravajući da potrošnja za javna ulaganja prelazi 10% BDP-a i, pored poboljšanja saobraćajne

infrastrukture, uključuje i investicije u obrazovne i zdravstvene ustanove, u poljoprivredu i ruralni

razvoj, navodnjavanje i prečišćavanje otpadnih voda. Budžet za 2021 godinu uključuje suštinska

povećanja finansiranja za prioritetne oblasti kao što su: reforma pravosuđa, poboljšanje kvaliteta

obrazovanja i zdravstva, poljoprivredni sektor i podrška privatnom sektoru

Proces pridruživanja Kosova Evropskoj uniji važan je ne samo za ekonomski razvoj, već i za

poboljšanje upravljanja i institucija zemlje, kao i za međunarodnu političku i ekonomsku

integraciju i bezbednost zemlje. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Republike

Kosovo i Evropske Unije (EU) je obavezan ugovorni okvir procesa pristupanja Kosova u EU. U

vezi s’tim, Nacionalni Program za Sprovođenje Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju postavlja

se srednjoročni okvir planiranja za ispunjavanje obaveza iz SSP-a.

11

Srednjoročni okvir rashoda 2021-2023 sumira ove ključne prioritete Vlade Kosova u Izjavi o

srednjoročnim prioritetima, a zatim u odgovarajućim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske

sektore, opisujući pristup kako će se obezbediti sredstva za njihovo sprovođenje iz budžeta Kosova

i finansijska pomoć ili zajmovi od razvojnih partnera.

Prva dva poglavlja Srednjoročne deklaracije o prioritetima predstavljaju ukupni fiskalni okvir za

naredne tri godine i osnovna načela na kojima se ona zasniva.

U trećem poglavlju predstavljen je rezime prioriteta Vlade, zasnovanih na ključnim dokumentima

planiranja, kao što su Vladin program, Nacionalna razvojna strategija i Sektorske strategije,

Program ekonomskih reformi i Nacionalni program za sprovođenje SSP-a. Struktura trećeg

poglavlja je napravljena na način da se približi strukturi sektora SOR-a.

Glavni prioriteti će usmeravati sve budžetske organizacije u pripremi njihovih predloga budžeta

za 2021.godinu. Prema tim prioritetima, budžetske organizacije mogu da obuhvate predloge za

finalizaciju ili racionalizaciju postojećih programa kako bi se omogućilo finansiranje onih

programa koji predstavljaju visok prioritet, uključujući predloge za nove politike. U posebnim

slučajevima, predlozi mogu uključivati zahteve za dodatnim finansiranjem ako takvi zahtevi

pokažu visok uticaj na potencijalno postizanje ciljeva i prioriteta Vlade.

1.1. Opšti fiskalni okvir za određivanje prioriteta

Program Vlade 2021-2023, Nacionalna razvojna strategija 2016-2021, Program ekonomskih

reformi 2020-2022 i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU glavni su

dokumenti koji određuju orijentaciju i razvoj vladinih politika i koja pružaju osnovu za utvrđivanje

prioriteta politike u Srednjoročnom okviru rashoda 2021-2023.

Vlada i dalje kao svoj glavni strateški cilj ima makroekonomsku stabilnost i razvoj fiskalne

politike, koja obezbeđuje održivost, ekonomski razvoj i povoljniju poslovnu klimu, što omogućava

održivi razvoj privatnog sektora. Vlada Kosova će biti posvećena napretku, jačanju i

transparentnosti napretka javnih finansija preduzimajući sledeće mere:

Obezbeđivanje primene fiskalne discipline u cilju održavanja makrofiskalne stabilnosti;

o Usklađivanje zakonodavstva u oblasti javnih finansija u skladu sa obavezama SSP-e (Acquis)

i međunarodnim standardima;

o Povećanje efikasnosti raspodele u upravljanju javnim novcem, kako bi se građanima pružile

kvalitetne usluge;

o Podizanje operativne efikasnosti u upravljanju javnim novcem, u skladu sa važećim

pravilima i standardima;

o Osiguravanje zdravih javnih finansija, reformama u upravljanju javnim finansijama i

saradnjom sa međunarodnim finansijskim institucijama;

12

Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2021-2023 i dalje su:

Upravljanje javnim finansijama: Da bi obezbedila održivost i ekonomski rast, Vlada Kosova će

preduzeti neke konkretne korake u tom pravcu, kao što su: (i) povećanje praga neoporezivog ličnog

dohotka, što će se izvršiti revizijom fiskalnih politika i promenom relevantnog zakonodavstva; (ii)

razmatranje zakonodavnog i institucionalnog okvira u funkciji naplate prihoda na teritoriji države:

(iii) spuštanje praga novčanih transakcija radi intenziviranja borbe protiv utaje poreza, što će

rezultirati poštenim tretiranjem privrednih subjekata, povećanjem poreskih prihoda i

formalizacijom zaposlenosti; (iv) osiguranje odgovornosti za efikasnije korišćenje javnog novca;

(v) povećanje efikasnosti i delotvornosti javnih nabavki, jačanjem elektronske nabavke, kao i

povećanje transparentnosti javnih tendera.

Poslovno okruženje i razvoj preduzetništva: Fokus ovog cilja je institucionalna podrška za

preduzeće, kao jednog od glavnih pokretača ekonomskog rasta na Kosovu obezbeđivanjem

ravnopravnog okruženja uklanjanjem monopola, eliminisanjem fiskalne utaje, obezbeđivanjem

snabdevanja električnom energijom s’ povoljnom cenom, posebno, pravovremenim plaćanjima

kompanijama koje obavljaju ugovorne poslove od strane javnih organa. Takođe, ovaj cilj je

fokusiran i u javnim preduzećima, sa ciljem da poboljšaju svoje upravljanje i performanse.

Osnivanjem Privrednog suda se nastoji da se ostvari pravna sigurnosti za lokalna preduzeća i strane

investitore. Ovaj sud će imati prioritet, stvaranje efikasnijeg okruženja u kojem će preduzeća i

investitori svoje sporove rešavati brzo i efikasno. Fokus ovog suda biće uklanjanje prepreka u

poslovanju, jačanje privatnog sektora, pojednostavljenje procedura za dobijanje licenci i dozvola

i finalizacija ukupne reforme inspekcije.

Pored toga, razvoj privatnog sektora će se zasnivati na formalizaciji preduzeća i zapošljavanju.

Generalno se stremi ka politici ekonomskog razvoja, koja povećava i štiti proizvodnju, kupovnu

moć, proširuje tržište, suzbija korupciju i kriminal, povećava broj radnih mesta i konkurentnost

privatnog sektora. Vlada će imati poseban fokus na promovisanju i olakšavanju stranih investicija,

posebno uklanjanjem prepreka stranim ulaganjima. Putem ove politike stvoriće se posebni uslovi

za strana ulaganja i za razvoj trgovinskih politika u skladu sa obavezama prema SSP-u. Ove

politike će takođe biti osmišljene tako da izvoz učine pokretačem rasta i razvoja, s’povećanjem

proizvodnje, inovacija i konkurencije. U cilju podsticanja izvoza i rešavanja ograničenja

snabdevanja, biće poboljšan pravni okvir u oblasti unutrašnje i spoljne trgovine, u oblasti e-

trgovine i u oblasti prava intelektualne svojine.

Tržište rada i zapošljavanja - Ovaj cilj ima za prioritet poboljšanje usluga zapošljavanja,

povećanje efikasnosti aktivnih mera na tržištu rada, poboljšanje prava radnika i garantovanje

minimalnih standarda za zaštitu na radu. To će se izvršiti u skladu sa međunarodnim standardima

kroz poboljšanje zakonskog okvira, odnosno zakona o radu i zakona o inspekciji rada, i kroz razvoj

informacionog sistema za tržište rada.

13

Unapređenje politike u poljoprivrednom sektoru - Namerava se da se definišu jasni kriterijumi

i potpuna transparentnost, fokusirajući se na prinos, a ne na površinu - u skladu sa postojećim

okolnostima za povećanje produktivnosti i kvaliteta, što rezultira povećanjem konkurentnosti.

Prioritet će se dati povećanju transparentnost u primeni, evaluaciji, pračenju/inspekciji i isplati

subvencija i grantova. Takođe, razvoj agro-prerađivačkog preduzetništva, zajedno sa potrebom za

razvijanjem veština u sektoru prehrambene industrije, tretiraće se sa prioritetom. Kao rezultat sve

veće potražnje za zanimanjima u industriji prerade hrane, trebalo bi razmotriti tretman

potencijalnog jaza između veština i potrebe za razvijanjem profesionalnih standarda u ovom

sektoru.

Prioritizacija investicije široke razmere za modernu i energetsku infrastrukturu -

Prioritizacija će se obavljati u skladu sa stepenom uticaja na transformaciju ekonomske strukture

u zemlji. Energetska infrastruktura, drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, vodovodne mreže,

navodnjavanje, prečišćavanje otpadnih voda, biće prioritetni projekti u sastavu budžeta. Takođe se

planira ulaganje u energiju uključiti privatni sektor kroz smanjenje energetskih troškova koji će

pomoći preduzećima i dodatno podstaći privatna ulaganja.

Gore navedeni ciljevi tretiraju sve budžetske organizacije podjednako, tako da je potrebno

unaprediti saradnju na nivou Vlade, kako bi se mogao slediti plan ekonomskog razvoja zemlje uz

istovremeno održavanje makrofiskalne stabilnosti..

1.2. Osnovni principi

Proces pripreme predviđanja rashoda za period 2021-2023. Vodi se sledećim principima:

o Veća usklađenost sa prioritetnim politikama Vlade podnetim u Nacionalnoj razvojnoj

strategiji (NRS) 2016-2021, Programu ekonomskih reformi (PRE) 2020-2022, Nacionalnom

programu za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanje i Vladinom programu

2020-2023. Uputstva za posebne prioritete data su u daljem tekstu;

o Raspodjela rashoda koji su efikasniji u postizanju vladinih ciljeva politike;

o postizanje veće vrednosti sredstava koja se potrošena realizacijom određenih prioritetnih

ciljeva, preusmjeravanjem sredstava prema prioritetima visokog nivoa;

o veza sa eksternim finansiranjem koje se pruža putem IPA-e i drugih kanala;

1.3. Prioritetna područja

Vlada Kosova predstavlja sledeću izjavu o prioritetima u vezi sa SOR 2021-2023. Prioriteti su

posebno predstavljeni na osnovu glavnih strateških dokumenata, posebno programa Vlade

Kosova, nacionalne strategije razvoja, programa ekonomskih reformi 2020-2022 i nacionalnog

programa za sprovođenje SSP-a. Izjava se takođe zasniva na drugim strateškim sektorskim

dokumentima, omogućavajući budžetskim organizacijama da imaju meru fleksibilnosti za

utvrđivanje najprikladnije strukture i najadekvatnijeg nivoa finansiranja za postizanje ovih ciljeva.

14

U pripremi i podnošenju svojih budžetskih zahteva za 2021 godinu sa srednjoročnim prognozama

(2021-2023), očekuje se da budžetske organizacije pokažu kako njihov budžetski plan ispunjava

vladine prioritete navedene u daljem tekstu. Za sve sektore vlade utvrđeni su prioriteti, baveći se

najvažnijim pitanjima na koja vlada mora da se usredsredi tokom naredne tri godine. Nasuprot

datim prioritetima, budžetske organizacije se podstiču da poboljšaju efikasnost troškova putem

preraspodjele unutar postojećih granica.

1.3.1. Upravljanje i javna uprava

U srednjeročnom periodu, vlada će nastaviti da sprovodi reformu javne uprave sa visokim

prioritetom. U tom smislu, prioriteti će biti: poboljšanje planiranja, razvoja i koordinacije politike,

povećanje transparentnosti i odgovornosti, poboljšanje upravljanja javnim finansijama, integritet i

profesionalizam civilne službe i kontinuirano unapređivanje usluga, uključujući reforme u lokalnoj

upravi.

o Planiranje, kreiranje politike, odgovornost i transparentnost - glavni fokus je na

poboljšanju strateškog planiranja, povećanju kvaliteta sektorskog planiranja sa pokazateljima

uspešnosti, poboljšavajući tako prakse pračenja i evaluacije politike. Razvoj politika

zasnovanih na podacima biće podržan primenom metodologije za procenu uticaja preduzetih

politika. Posebnu pažnju treba posvetiti jačanju instituionalnih kapaciteta za razvoj

pouzdanih statistika, u skladu sa evropskim praksama i standardima. Oni će takođe biti

podržani povećanjem transparentnosti, uključivanjem građana, medija, civilnog društva i

privatnog sektora u razvoj politika. Vlada će podržati proces smanjenja administrativnog

opterećenja, eliminirajući višak birokratije prema odgovarajućem konceptu dokumentu. S

tim u vezi, Vlada će pokrenuti program smanjenja administrativnog opterećenja započinjući

mjerenjima važećeg zakonodavstva putem modela standardnih troškova. Pored toga, vlada

će nastaviti sa procesom pokrenutim za pojednostavljivanjem, uklanjanjem ili spajanjem

dozvola i licenci.

o Upravljanje javnim finansijama - u skladu sa strateškim okvirom i obavezama iz programa

evropskih integracija, obezbediće se sprovođenje prioriteta u okviru sveobuhvatne

makrofiskalne politike, koja obezbeđuje održivost i ekonomski rast. Fiskalne politike biće

orijentisane na način da pruže podršku privrednim sektorima koji su tokom 2020 godine

pogođeni pandemijskom krizom. Da bi se obezbedio fer tretman privrednih subjekata, porast

poreskih prihoda i ozvaničila zaposlenost, Vlada će intenzivirati borba za eliminaciju utaje

poreza. Pored toga, poboljšanje finansijskih performansi i odgovornosti javnih preduzeća

biće tretirano s’prioritetom.

o Modernizacija javne uprave - na osnovu obaveza u oviru dijaloga o politikama vođenim sa

EU-om, Vlada će i dalje podržavati modernizaciju javne uprave. Podržavaće se

implementacija zakonskog okvira za javnu upravu, odnosno zakoni javnih službenika i plate

u javnom sektoru, uključujući racionalizaciju agencija. Da bi se povećao kapacitet i

15

efikasnost pruženih usluga, podržavat će se projekti e-uprave, takođe obezbeđujući potrebu

za međuinstitucionalnom koordinacijom za razvoj i primenu politika digitalnog upravljanja.

Podizanje kapaciteta javne uprave podržat će se kroz razvoj podsticajnih politika za

zadržavanje specijaliziranog osoblja u okviru shema saradnje sa spoljnim partnerima.

o Lokalna uprava - za rešavanje postojećih izazova izvršiće se funkcionalno preispitivanje

sistema lokalne samouprave i dodatno će se dopuniti pravni okvir lokalne samouprave.

Takođe, će se inicirati stvaranje četvrtog granta za opštine koji će se koristiti za finansiranje

kapitalnih projekata opština, prema izboru lokalnih samouprava, za sveobuhvatni razvoj.

1.3.2. Spoljna politika i evroatlantske integracije

o Spoljna politika i diplomatija - Prioriteti će se fokusirati na jačanje diplomatskih odnosa sa

strateškim partnerima, definisanje određenih oblasti saradnje sa zemljama koje su priznale

Republiku Kosovo i definisaće se prioriteti članstvo u međunarodnim institucijama i

organizacijama. Za efikasnije funkcionisanje izvršiće se funkcionalno preispitivanje spoljne

službe na osnovu performansi, rezultata i u skladu sa strateškim interesima zemlje.

Podržavaće se javna diplomatija, jačanje mehanizama za promociju istorije, tradicije i kulture

naše zemlje.

o Evroatlantske integracije - Vlada će intenzivirati svoj rad u saradnji sa strateškim

partnerima. Učešće u Partnerstvu za mir, kao važan instrument za jačanje saradnje sa NATO-

om i neposredan doprinos miru i bezbednosti, predstavlja srednjoročni prioritet Republike

Kosovo. Članstvo u NATO-u je strateški cilj Kosova. Vlada će biti posvećena aktivnom

učešću sa svojim specijalizovanim vojnim i civilnim kapacitetima u podršci miru, stabilnosti

i bezbednosti širom sveta.Program evropskih integracija biće sastavni deo vladinog

programa.

o Evropska integracija biće u potpunom skladu sa planom ukupnog razvoja zemlje.

Intenziviraće se napori za reformu kako bi se ispunile obaveze koje proizilaze iz SSP-a,

uključujući proces liberalizacije viza kao jedan od glavnih prioriteta Vlade, kao i obaveze

koje proizilaze iz konstantnog dijaloga za koordinaciju politika sa EU.

o Dobro susedstvo i regionalna saradnja - Vlada ima za cilj da izgradi dobre odnose sa svim

susednim zemljama i onima u regionu. Kosovo se zalaže za produbljivanje strateškog

partnerstva sa Albanijom, obezbeđujući međusobnu saradnju u oblastima ekonomije i

energetike, obrazovanja, umetnosti, kulture, spoljne politike i bezbednosti, sporta i turizma.

Vlada Republike Kosovo će se angažovati za normalizaciju odnosa sa Srbijom, dijalogom i

u duhu principa reciprociteta.

o Dijaspora - Vlada će se angažovati za povećanje uloge dijaspore u razvoju i promociji zemlje

kroz njihovo direktno uključenje u razvojni program; jačanje albanske škole širom sveta;

promovisat će nacionalni jezik, istoriju i kulturu. Vlada će povećati ulogu dijaspore

omogućavanjem njenog političkog predstavljanja u procesima donošenja odluka na Kosovu.

16

Vlada će posebno raditi na konkretnom angažovanju stručnjaka i istraživača iz dijaspore kako

bi se omogućio prenos njihovih veština i jačanje njihovih veza sa zavičajem.

1.3.3. Zaštita i sigurnost

o Vlada će dati prioritet zaštiti i sigurnosti i povećati budžet za ove oblasti. S tim u vezi, podržat

će se povećanje kapaciteta institucija zemlje za zaštitu i sigurnost, poboljšaće se pravni okvir

i razvijaće sigurnosne i odbrambene politike, definišući glavna načela i smerove Vlade u ovoj

oblasti.

o Vlada Republike Kosovo je posvećena povećanju kapaciteta za zaštitu i bezbednost, tako da

u vreme mira i krize, vojni i civilni organi sarađuju u zaštiti interesa Kosova.

o Vlada će se angažovati da oružane snage učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama sa

državama članicama NATO-a. Nastaviće da podržava profesionalizaciju i pružanje vojne

opreme prema NATO standardima, na osnovu Sveobuhvatnog plana tranzicije.

o Prioritet Vlade je takođe, uspostavljanje profesionalizma i kapaciteta za zaštitu od mogućih

hibridnih i ciber napada koji dolaze iz zemlje i izvan nje.

1.3.4. Zakon, red i javna sigurnost

Za funkcionisanje pravne države, ekonomski razvoj i jednakost pred zakonom, Vlada će se

prioritetno baviti daljim unapređenjem pravnog i institucionalnog okvira, potrebnom

infrastrukturom i izgradnjom kapaciteta.

o Javni red i sigurnost - Vladin prioritet je jačanje kapaciteta policije za borbu protiv svih

oblika kriminala, povećanje integrisanih finansijskih istraga i modernizacija policijske

opreme. Poseban naglasak biće stavljen na jačanje kapaciteta za sprečavanje i suzbijanje

terorizma, trgovinu ljudima, narkotika i angažovanje za primenu koncepta integrisanog

upravljanja granicom. Između ostalog, prioritet vlade je potpuna revizija strateškog okvira za

javni red i sigurnost. Podržače se jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje u

vanrednim situacijama. Vlada će takođe dati prioritet politikama migracija kao potrebi za

upravljanjem unutrašnjim i spoljnim migracijama i međuinstitucionalnom koordinacijom

unutar Vladine uprave za migracije.

o Ljudska prava, rodna ravnopravnost i zajednice – Prioritet Vlade je stvaranje jednakih i

nediskriminatornih mogućnosti, poštovanje ljudskih prava, jačanje mehanizama za rodnu

ravnopravnost, zaštita od nasilja u porodici, besplatna pravna pomoć, kompenzacija žrtava

ratnih zločina, integracija marginalizovanih grupa i sloboda izražavanja. Posebna pažnja će

takođe biti posvećena stvaranju mehanizama za identifikaciju ratnih zločina na Kosovu.

o Revizije pravosudnog sistema - među ostalim prioritetima u sektoru pravde je i revizija

sistema pravde, odnosno izrada sektorske strategije. Prioritet je, takođe, postupak vetinga

(provere), osnivanje Privrednog suda, jačanje slobodnih zanimanja, donošenje Građanskog

zakonika, uređenje imovinskih pitanja, revizija krivičnog zakonodavstva i uspostavljanje

centra za krivične dosijee (evidenciju).

17

o Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije – sledeći glavni prioritet Vlade, koji će

se podržati tako što će povećati kapacitete institucija, jačanjem postojećih mehanizama. U

okviru institucionalne odgovornosti, prioritet vlade je dovršavanje zakonodavstva za zaštitu

prijavitelja i povećanje kapaciteta za postupanje sa signaliziranim slučajevima.

1.3.5. Ekonomska pitanja

Ekonomski razvoj zasnivaće se na razvoju preduzetništva u celini i, sa posebnim fokusom, na

podršci malim, srednjim preduzećima i proizvodnim indusijama, videvši preduzetnike kao glavnu

snagu u otvaranju novih radnih mesta i u ekonomskom razvoju. Modernizacija infrastrukture i

osiguranje održivog snabdijevanja električnom energijom takođe će biti visok prioritet, u

srednjeročnom periodu, uključujući podršku poljoprivrednom sektoru, unapređenje trgovinske i

turističke politike i politike zapošljavanja.

Transport i telekomunikacije

o Infrastruktura - u svrhu ekonomskog razvoja radiće se na preispitivanju politika u sektoru

saobraćaja; revizijom dinamike postojećih projekata putne infrastrukture, i prioritizacija

novih projekata za širenje i modernizaciju putne infrastrukture. Nastaviće se generalnom

rehabilitacijom i modernizacijom 10 železničke pruge; potrebnim studijama za liniju sa

Albanijom i o rehabilitaciji / modernizaciji linija koje povezuju aerodrom sa granama južnog

i severnog dela. Ostali prioriteti su politike civilnog vazduhoplovstva, odnosno pristup

aerodromu Đakovica i vazdušnom prostoru Kosova.

o Poboljšanje bezbednosti i održavanja puteva - Vlada će raditi na povećanju nivoa

bezbednosti u drumskom saobraćaju i takođe će poboljšati planiranje i programiranje radova

na održavanju puteva kroz Inteligentni transportni sistem (SIT).

o Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) - Vlada će posvetiti posebnu pažnju

razvoju informacione tehnologije, kroz: usklađivanje pravnog okvira i politika sa

zakonodavstvom EU u oblasti infrastrukture informacione tehnologije; širenje širokopojasne

infrastrukture na nepokrivene zone za pristup internetu i podržavanje prostiranja 5G mobilne

infrastrukture, uključujući razvoj ljudskih resursa za digitalnu ekonomiju; uspostavljanje

tehnoloških centara sa stabilnom i atraktivnom infrastrukturom za međunarodne i lokalne

kompanije; osmišljavanje podsticajnih politika za podršku informacionoj i komunikacionoj

tehnologiji, posebno u slučaju novih kompanija („start-up“) i postojećih.

Energija i rudarstvo

o Osiguravanje održivog snabdijevanja električnom energijom biće rešeno rehabilitacijom

postojećih energetskih kapaciteta; potpuna liberalizacija tržišta električne energije koja

zahteva finalizaciju regulatornog okvira i integraciju u regionalno tržište; uspostavljanje

zajedničkog energetskog područja Kosovo-Albanija i pristup Kosova mrežama za

snabdevanje gasom.

18

o Racionalna upotreba obnovljivih izvora električne energije - cilj je postizanje

dogovorenih ciljeva sa energetskom zajednicom, u cilju postizanja učešća energije iz

obnovljivih izvora u bruto iznosu, sa fokusom na krajnju potrošnju energije; revizija šema

podrške za projekte obnovljivih izvora energije i ponovna konceptualizacija korišćenja

hidroenergetskih resursa za proizvodnju električne energije.

o Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti - Vlada će i dalje podržavati ulaganja

u energetsku efikasnost u javnom sektoru i u primeni mreža centralnog grejanja u gradovima

na Kosovu; dovršavanje pravnog okvira za energetsku efikasnost; funkcionalizacija Fonda i

povećanje podsticaja u privatnom sektoru i domaćinstvima.

o Korišćenje mineralnih izvora - vršiće se po principu održivog razvoja unapređenjem

pravnog okvira i politika za rudarski sektor; pripreme sveobuhvatne studije za eksploataciju

rudnika; analize studije izvodljivosti Trepče; razvoja prerađivačke industrije (valorizacija

mineralnih proizvoda) i promocije privatnog sektora za razvoj prerade mineralnih proizvoda.

Uravnotežen regionalni razvoj

o Radit će se na konceptu uravnoteženog regionalnog razvoja, fokusirajući se na izgradnju

kapaciteta opština koje imaju ekonomski potencijal za osiguranje ekonomske i socijalne

konvergencije. Neophodno je preduzeti mere za povećanje konkurencije između razvojnih

regiona/različitih područja Kosova, kako bi se postigao veći nivo produktivnosti, zaposlenosti,

blagostanja i jednakosti. Glavni prioriteti biće fokusirani na razvijanje instrumenata za

podsticanje veće konkurencije među regionima i rešavanje regionalne nejednakosti u smislu

društveno-ekonomskog razvoja.

Podrška za industriju i poslovanje

Poljoprivreda i ruralni razvoj - Vladine politike u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja

fokusiraće se na tri glavna aspekta: povećanje produktivnosti kroz unapređenje politike, ulaganje

u infrastrukturu i inovacije u poljoprivredi. U tom kontekstu, šema subvencija i šema grantova biće

reorganizovani, na osnovu jasnih kriterijumima i pune transparentnosti; revidiraće se takođe i

poljoprivredne politike, razvijajući Novi program za poljoprivredu i ruralni razvoj.Dalja regulacija

poljoprivrednog zemljišta i njena zaštita od promene planirane destinacije, biće još jedan sledeći

fokus Vlade. Poljoprivrednici će biti podržani mehanizmom poljoprivrednog osiguranja, a i pristup

sredstvima za poljoprivrednike biće olakšan povećanjem pokrića kredita od Kosovskog fonda za

garanciju kredita.

o Poljoprivredna infrastruktura - podržat će se radi osiguranja održivog sistema

navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, a takođe i izgradnjom i rehabilitacijom putne

mreže ruralnih područja.

o Bezbednost hrane - Vlada ima za cilj da unapredi politike bezbednosti hrane i približi ih

standardima EU, s posebnim naglaskom na osiguranje institucionalnih kapaciteta.

19

o Industrijske politike i razvoj privatnog sektora - Vlada će olakšati poslovanje i ojačati

privatni sektor, posebno u pogledu stimulativnih mera kao posledica uticaja pandemijske

krize. Podržaće se unapređenje industrijskih politika uopšte i obezbeđivanje kvalitetne

infrastrukture, kao i povećanje proizvodnih standarda industrije zemlje.

o Razvoj turizma - pored razvoja politike, veći prioritet će se dati projektima za unapređenje

infrastrukture koja omogućava razvoj turizma i podršku revitalizaciji postojećeg turističkog

potencijala, bazirajući se na međunarodnim standardima, sa posebnim naglaskom na zaštitu

životne sredine i podršku preduzećima u razvoju seoskog turizma, kao i podršku razvoju

turističkih proizvoda u oblastima kulturne baštine.

o Promovisanje, promovisanje i podržavanje stranih investicija - rešavaće se uklanjanjem

barijera za strana ulaganja; poboljšanjem institucionalnog okvira kako bi se omogućilo

efikasno ispunjavanje odgovornosti i primena prioriteta; priprema i pokretanje

implementacije usluga i programa naknadne pažnje za investitore, i poboljšanje potrebne

infrastrukture za investitore.

o Trgovinske politike - u okviru ovih politika prioriteti su posvećenost sprovođenju obaveza

u okviru regionalne saradnje, unapređenje zakonodavstva, povećanje kvaliteta proizvoda,

zaštita potrošača i intelektualnog vlasništva, kao i relevantne oblasti koje rezultiraju

povećanim proizvodnje, poboljšanjem trgovinskog bilanca, inovacija i ekonomskog razvoja

Kosova uopšte. Prioritet će se takođe dati razvoju procedura za članstvo u regionalnim i

međunarodnim organizacijama, pregovaranju o trgovinskim sporazumima sa regionalnim i

drugim zemljama.

Istraživanje, razvoj i inovacije

o Vlada Kosova ima za cilj da poveća podršku oblasti istraživanja, razvoja i inovacijama

jačanjem inovativnog ekosistema u zemlji, kao i povezivanjem istraživanja, razvoja i

inovacija sa privatnim sektorom kao pokretačem otvaranja novih radnih mesta. To se želi

postići: dopunjavanjem i usklađivanjem zakonodavnog, institucionalnog i političkog okvira

i politika za istraživanje, inovacije i informacionu tehnologiju sa onim u EU, kao i

dovršavanjem procesa pametne specijalizacije; i osmišljavanjem podsticajnih politika za

podršku informacionoj i komunikacijskoj tehnologiji.

Tržište rada i zapošljavanja

o Vlada ima za cilj da se pozabavi visokim stepenom nezaposlenosti među ženama, mladima i

mladim ženama, ranjivim grupama, i fokusiraće se na poboljšanje prava radnika i

garantovanje minimalnih standarda za sigurnost i zdravlje na radu. Sa posebnim naglaskom,

nastojimo takođe da se na osnovu dualnog sistema obrazovanja zaposle i studenti kroz

plaćene institucionalne prakse i ugovaranje honorarnog rada.To će se postići putem:

preispitivanja Plana zapošljavanja mladih; poboljšanjem pravnog, regulatornog i političkog

okvira; promovisanjem povezanosti stručnog obrazovanja sa potrebama tržišta; jačanjem

20

kapaciteta javnih službi za zapošljavanje i proširenjem aktivnih mera na tržištu rada; većom

podrškom mladih i žena u oblasti razvoja preduzetništva i subvencisanjem plata u privatnom

sektoru

1.3.6. Životna sredina

Ekološku situaciju na Kosovu treba uveliko i kontinuirano poboljšavati. Vlada će svoju politiku

usredsrediti na poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta; poboljšaće i povećaće nivo

upravljanja otpadom i vodama, održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštitu biodiverziteta i

prirodnih pejzaža. Sve to će se raditi u potpunom skladu sa najracionalnijim korišćenjem prirodnih

resursa, kroz ravnotežu ekonomskih potreba i održivosti životne sredine.

o Unapređenje očuvanja i zaštite životne sredine - Vlada Kosova će preispitati i sprovesti

politike za poboljšanje kvaliteta vazduha; očuvanje biološke raznolikosti; zaštitu životne

sredine i njen održivi razvoj. Integrisano upravljanje otpadom biće promovisano i na osnovu

podrške razvojnih partnera. S druge strane, će se izvršiti jačanje zakonskog okvira u oblasti

upravljanja otpadom; hemikalija; procene uticaja na životnu sredinu; integrisana prevencija

i kontrola zagađenja; otpad iz industrije za vađenje minerala; a i zaštita prirode, će se tretiracti

sa prioritetom.

o Unapređenje upravljanja vodama i podizanje infrastrukture - primena Strategije za vodu

biće orijentisana kroz operativni plan, gde će biti rešeni glavni izazovi u upravljanju vodama,

uključujući tu i državni pristup u pogledu akumulacije vode, novih hidro-sistema i zaštitnu

infrastrukturu duž reke.

o Razvoj politika za unapređenje prostornog planiranja - u smislu razvoja i unapređenja

prostornog planiranja, Vlada planira kompletiranje i odobravanje zonske mape Kosova;

reviziju Prostornog plana Nacionalnog parka „Šare“; Prostorni plan Nacionalnog parka

„Prokletije“; kao i funkcionalizaciju i unapređenje sistema SPAK za potrebe MSPP.

1.3.7. Zdravstvo

Fokus vlade bit će na osiguravanju i poboljšanju zdravlja građana, unapređenju kvaliteta,

sigurnosti, delotvornosti, pružanju zdravstvenih usluga, reorganizaciji zdravstvenog sektora i

njegovom održivom finansiranju. Vlada namerava da te ciljeve postigne izradom adekvatnih

politika, dovršenjem zakonodavnog okvira, jačanjem obrazovnih i preventivnih službi,

promocijom, napredovanjem i unapređivanjem ljudskih / profesionalnih resursa, povećanjem

zdravstvenog budžeta, modernizacijom zdravstvenih ustanova i osiguranja odgovarajuće

medicinske opreme. Pored toga, integrisana zdravstvena zaštita orjentisana na pacijenta ojačat će

se primenom medicine zasnovane na podacima i funkcionaizacijom zdravstvenog informacionog

sistema, kao preduslova za primenu zdravstvenog osiguranja. Kako bi se rešili nedostatci

zdravstvenog sistema, vladini prioriteti u naredne tri godine će se fokusirati na sledeće:

21

o Reorganizacija zdravstvenog sektora i pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga -

revizija sektorske zdravstvene strategije; dopuna i izmena osnovnog zakonodavstva u

zdravstvenom sektoru; procena kapaciteta i potreba za palijativnom negom; umrežavanje

kosovskih lekara u dijaspori i povezivanje sa organizacijama i komorama zdravstvenih

radnika preko programa razmene stručnjaka; dugoročno planiranje ljudskih resursa u

zdravstvenom sektoru.

o Osiguravanje održivog finansiranja zdravstva - ovaj prioritet ima za cilj stvaranje i

sprovođenje fonda zdravstvenog osiguranja; dopunu i izmenu zakona o zdravstvenom

osiguranju; donošenje podzakonskih akata za utvrđivanje kriterijuma za oslobađanje od

plačanja doprinosa za zdravstveno osiguranje; reviziju liste osnovnih lekova; evaluaciju

sprovođenja zdravstvenih politika (ex-post).

1.3.8. Omladina, kultura i sport

U okviru srednjoročnih politika, Vlada će podržati razvoj i promociju umetničkih i kulturnih dela,

investiraće u potrebnu infrastrukturu za kulturu, uključujući i razvoj i promociju sporta i politike

zaštite i promocije kulturne baštine. Da bi odgovorila na potrebe u ovom sektoru, Vlada će podržati

sledeće prioritete:

o Unapređenje infrastrukture - sa ciljem promovisanja razvoja umetničkih dela i kulture,

Vlada će podržati unapređenje kulturne infrastrukture ulaganjem u izgradnju novih objekata

za teatar opere i baleta, kulturnu dvoranu i obnovu postojećih po potrebi.

o Finansijska podrška za umetnost i kulturu - Vlada će transformisati sistem planiranja i

raspodele sredstva za umetnost i kulturu, povećati subvencije za nezavisne umetnike i

umetničke i kulturne događaje i obezbediti umetnicima odgovarajuće uslove za rad.

o Zaštita i promocija kulturne baštine - u cilju zaštite i promocije kulturne baštine podržaće

se uspostava mehanizama za istraživanje u oblasti nasleđa, za finansiranje deficitarnog

osoblja u oblasti baštine i za restauraciju objekata kulturne baštine. Vlada će izvršiti

digitalizaciju državne arhivske građe i arheološke građu, digitalizaciju kulturne baštine,

izraditi pravni okvir za povratak nelegalno stečenih objekata baštine, izvršiće se identifikacija

novih arheološka nalazišta , za koje nije postojala pažnja institucija.

Omladina

o Vlada će se angažovati na institucionalnoj interakciji o svim pitanjima koja se tiču mladih.

Podržaće se razvoj omladinskih politika, fokusiranih na aktivno građanstvo; priprema za

tržište rada; povećaće budžet za mlade i usmeriti ga u aktivnosti koje promovišu inovacije,

preduzetništvo i samozapošljavanje.

22

Sport

o Modernizacija sportske infrastrukture - prioritet će se dati promociji sporta uopšte i

ulagaće se u modernizaciju sportske infrastrukture, uključujući Nacionalni sportski centar,

izgradnju regionalnih stadiona u skladu sa UEFA standardima i drugih sportskih terena.

o Podrška sportskom obrazovanju - Vlada će finansirati projekte multifunkcionalnih

sportskih centara, kao i intenzivan program za finansijsku podršku školskom sportu, sa

naglaskom na sportsko obrazovanje mladih uzrasta. Vlada će pružiti finansijsku i

administrativnu podršku klubovima čiji takmičari se takmiče na međunarodnim

takmičenjima, uključujući pojedinačne klubove i sportove koji se takođe bave programom

sportskog obrazovanja, podržaće se školski sport i univerzitetski sport; osnovaće se novi

ženski klubovi a pružiće se i podrška kvalitetnim klubovima koji imaju priliku da budu

aktivni u međunarodnim ligama.

1.3.9. Obrazovanje i nauka

Vlada će se u naredne tri godine fokusirati na povećanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima

tako da naš obrazovni sistem priprema učenike i studente koji su sposobni za život i ispunjavaju

potrebe tržišta rada. Nauci će takođe biti data veća uloga jačanjem relevantnih mehanizama i

relevantnog okvira politike. S tim u vezi, namerava se da se Strateški plan obrazovanja na Kosovu

preispita i da se blagovremeno odobri. Stoga, da bi odgovorili na potrebe i reforme obrazovnog

sistema, vladini prioriteti u naredne tri godine će se fokusirati na sledeće:

o Predškolsko obrazovanje (obrazovanje u ranom detinjstvu) - povećanje učešća dece u

predškolskom obrazovanju u uzrastu od 0 do 5 godina kroz: širenje mreže institucija u

predosnovnom i predškolskom obrazovanju u celoj zemlji; organizovanje načina

finansiranja; licenciranja i ponovnog licenciranja javnih i privatnih predškolskih ustanova;

usvajanje zakona obrazovanju u ranom detinjstvu; odobrenje i primena nastavnog plana i

programa za obrazovanje u ranom detinjstvu, obuka vaspitača; povećanje identifikacije i

inkluzije na ovom nivou za decu sa posebnim potrebama kao i povećanje broja asistenata za

ovu kategoriju; povećanje učešća dece iz romske, aškalijske i egipatske zajednice u

predškolskim ustanovama.

o Povećanje kvaliteta nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju - ima za cilj da se

postigne: poboljšanjem infrastrukture i uspostavljanjem obrazovne infrastrukture u službi

zajednice; revizijom zakonodavnog okvira na ovom obrazovnom nivou; evaluacijom

obrazovnih programa; jačanjem odlučivanja u školi, uz veće učešće zajednice i jačanje

odnosa roditelj - nastavnik i učenik; izradom zakona o udžbenicima i razmatranjem saveta za

udžbenike; popunjavanje kabineta najsavremenijom tehnološkom opremom i digitalizacijom

obrazovnih sadržaja; uvođenjem predmeta kodiranja u nižem osnovnom ciklusu; izgradnja

kapaciteta timova za pedagoško ocenjivanje u opštinama; profesionalni razvoj obrazovnih

inspektora za ocenu rada.

23

o Povećavanje kvaliteta obrazovanja i stručnog osposobljavanja - ovaj prioritet se želi

ispuniti povećanjem saradnje između stručnih škola i poslovne zajednice; evaluacija i

odobravanje okvira nastavnog plana i programa za ceo sistem stručnog obrazovanja i

osposobljavanja (SOO) i najsnažnijia veza nastavnih planova i programa stručnog

osposobljavanja i obrazovanja sa deficitnim nacionalnim oblastima i tržištem rada;

modernizacija stručnih srednjih škola odgovarajućom opremom i udžbenicima; obuka

nastavnika za oblast SOO-a; revizija formule finansiranja i utvrđivanje kriterijuma

finansiranja za SOO; uspostavljanje kancelarije za saradnju sa privatnim sektorom, u saradnji

sa nadležnim ministarstvom; stvaranje i funkcionalizacija digitalne platforme za povezivanje

sa potrebama tržišta rada u oblasti IKT-a; jačanje obrazovanja tokom celog života kao i

podsticanje uključivanja mladih da se bave profesionalnim radom, u saradnji s privatnim

sektorom

o Bolji kvalitet i upravljanje u visokom obrazovanju - ovo se želi postići preispitivanjem i

usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju; finalizacijom Zakona o Kosovskoj agenciji za

akreditaciju i obezbeđivanjem autonomije Kosovske agencije za akreditaciju i njenih

profesionalnih kapaciteta; reorganizacijom javnih univerziteta; izradom i odobravanjem

vodiča od strane Državnog veća za kvalitet za postavljanje kriterijuma za nadgledanje

visokoškolskih ustanova; revizijom i usvajanjem novih standarda za evaluaciju programa na

nivou doktorata; redefinisanjem formule finansiranja u visokom obrazovanju; jačanjem

učešća u regionalnim i međunarodnim programima akademske mobilnosti, uključujući

nastavnike, studente i istraživače u zemlji i inostranstvu; uspostavljanjem „Fonda za

stipendiranje obrazovanja i podsticanje istaknutih studenata i deficitarnog kadra“.

o Nauka - povećaće će se fokus i ulaganja u nauku funkcionalizacijom Nacionalnog saveta za

nauku i stvaranjem Nacionalnog fonda za nauku, inovacije i izvrsnost; povećanje saradnje sa

visokoškolskim ustanovama; kreiranje posebnih programa za angažovanje kapaciteta

dijaspore kao kvalifikovane snage u oblasti naučnih istraživanja; i podrška važnim naučnim

projektima za postizanje nacionalnih prioriteta.

1.3.10. Socijalna zaštita

Vlada smatra da se može postići Unapređenje sistema socijalne zaštite na Kosovu, preduzimanjem

mera za smanjenje siromaštva, uključivanjem marginalizovanih grupa u društveno-ekonomski

život zemlje i kroz sistem redistribucije javnih dobara. U oblasti socijalnih usluga planira se

obezbediti održiv sistem finansiranja socijalnih usluga i kontinuirano sprovođenje penzijskih šema

i naknada, kao i, tamo gde je to potrebno - reforma postojećih socijalnih politika, reforma

penzijskog sistema sa zakonodavnog i organizacionog aspekta, i međunarodne saradnje.

o Povećanje blagostanja kroz restrukturiranje socijalnih usluga - ovaj prioritet ima za cilj

dopunu i izmenu pravnog okvira u oblasti socijalnih usluga; povećanje nivoa zaposlenosti za

marginalizovane grupe; jačanje mehanizama finansiranja i decentralizacije socijalnih usluga

24

stvaranjem Specijalnog grantova za socijalne usluge; licenciranje i jačanje kapaciteta

pojedinih pružalaca usluga, socijalnih radnika, javnih i nevladinih pružalaca usluga u oblasti

socijalnih i porodičnih usluga.

Ovaj prioritet, takođe, uključuje ciljeve Vlade za unapređenje i podizanje infrastrukture prihvatnih

centara i centara sa bazom u zajednici za pružanje usluga starijim osobama i osobama sa

invaliditetom; podrška porodicama u potrebi, deci, osobama sa invaliditetom, starijim osobama,

žrtvama porodičnog nasilja, preko prihvatnih centara (prihvatilišta), centara sa bazom u zajednici

i nevladinih organizacije koje imaju licencu.

o Reforma penzijskih šema i beneficija - u okviru ovog prioriteta Vlada će razviti nove

politike za šemu socijalne pomoći, dečije dodatke i poreske povrate; dopunu i izmenu

primarnog i sekundarnog zakonodavstva za dobrobiti osoba sa invaliditetom; i razvijanje

međunarodnih sporazuma o penzijskim pitanjima.

25

DRUGI DEO

2. MAKRO FISKALNI OKVIR

Srednjoročni okvir rashoda 2021-2023, zasnovan je na makroekonomskom scenariju koji predviđa

ekonomski rast u zemlji od krize stvorene pandemijom COVID-19 tokom 2020 godine, nakon

čega će slijediti trend normalizacije prema istorijskim nivoima za naredne dvije godine.

Ekonomski rast zasnovan je na povećanju domaće i strane potražnje. Međutim, postoji mnogo

nesigurnosti I rizici koji su u srednjoročnom periodu pomereni nizbrdo, a koji su uglavnom

povezani sa veličinom trenutne pandemijske situacije i merama takođe I sa politikama koje su

preduzele relevantne vlasti za borbu protiv ove situacije.

Vlada Republike Kosovo kontinuirano je orijentisana ka makrofiskalnojglavnom povezani sa

trajanjem stabilnosti i ima za cilj da u srednjoročnom roku (2021-2023) održi nivo budžetskog

deficita u okviru fiskalnih pravila i obezbedi dovoljne budžetske rezerve i izbegne prekomernu

akumulaciju javnog duga. Stabilno makro-fiskalno okruženje naklon je ekonomskom rastu koji je

uglavnom rezultat aktivnosti privatnog sektora.

SOR kao dokument se dosljedno zasniva na očuvanju i daljnjem razvoju fiskalnog okvira

zasnovanog na veoma važnim fiskalnim pravilima, uključujući pravila koja zahtijevaju: (i)

Neutralni uticaji budžeta na deficit; (ii) Ograničenje budžetskog deficita na 2% BDP-a; (iii)

Ograničenje povećanja plata i dnevnica uz rasta nominalnog BDP-a; (iv) Ograničenje duga od

40% BDP-a, odnosno 30% za isključenje kapitalnih investicija iz pravila o deficitu, prema

"klauzuli investicija". Izuzetak od ograničenja deficita za kapitalne projekte koji se finansiraju

dugoročnim i koncesijskim pozajmljivanjem pruža dovoljno prostora za podmirivanje potreba za

kapitalnim ulaganjima unutar opreznog i zdravog fiskalnog okvira.

U ovom strateškom kontekstu, srednjoročni fiskalni ciljevi Vlade zasnivaju se na sledećim

principima:

• Održavanje visokog nivoa kapitalnih ulaganja radi rješavanja strukturnih barijera i

povećanja konkurencije poboljšanjem javne infrastrukture;

• Racionalizacija operativnih troškova i stvaranje prostora za povećanje finansiranja i

efikasnosti pravosudnih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova;

• Poboljšanje efikasnosti socijalne potrošnje i poljoprivrednih subvencija putem bolje

klasifikacije;

• Mobilizacija prihoda proširivanjem poreske osnovice;

• Pojednostavljenje administrativnih taksi i smanjenje regulatornog opterećenja.

26

2.1. MAKROEKONOMSKI OKVIR

2.1.1. Spoljno ekonomsko okruženje

Početkom 2020 trgovinski problemi između SAD-a i Kine koji su doveli do pada proizvodnog

sektora na globalnoj razini ili čak neizvesnosti sa efektima Brexita zamenjene su pandemijama

COVID-19. Posudbom izraza MMF-a, kriza koju COVID-19 i dalje izaziva na globalnom nivou

naziva se “Velika Izolacija”. Ovaj izraz dolazi kao poređenje sa Velikom Depresijom, jer je kriza

kroz koju prolazimo sada teža od perioda Velike Depresije. Za razliku od globalne finansijske

krize iz 2008 godine, efekti koje je za Kosovo bili zanemarljivi, ova kriza pogađa Kosovo kao i

bilo koju drugu državu na svetu. Ova kriza ne samo da utiče na ekonomiju Kosova, već takođe

utiče na kanale preko kojih spoljno ekonomsko okruženje utiče na Kosovo: trgovina, doznake i

strana ulaganja, a možda i finansijski sektor.

Ključna reč u ovoj krizi je neizvesnost ili dvosmislenost. U početku je kriza počela kao udar na

snabdevanje (zatvaranjem mnogih industrija), ali kao rezultat bivše i nesigurnosti u budućnost

takođe se pogodila i potražnja. Za sada postoje dve faze za rešavanje ove krize: faza kontrole i

stabilizacije slučajeva COVID-19 i faza oporavka. Ključne nesigurnosti u ovoj krizi su: trajanje

opšte karantene (kao početna faza kriznog postupka (možda jedina) slučajeva sa COVID-19) i

celokupno trajanje pandemije (dok vakcina ne bude pronađena). Glavna karakteristika ove krize

je činjenica da je interes za oporavak ili podršku ekonomiji često u sukobu sa interesima javnog

davaoca zdravstvene zaštite. Druga karakteristika, u poređenju sa nedavnom krizom ove veličine,

velikom depresijom, je prisustvo i pomoć međunarodnih finansijskih institucija, koje bi trebalo da

minimiziraju ili čak eliminišu protekcionističku politiku država kao u tridesetima, što kao cilj su

morale da održavaju ili poboljšaju trgovinsku ravnotežu (i tekući račun) u nedostatku

multilateralne finansijske podrške koju su već pružile mnoge institucije poput MMF-a ili Svetske

Banke.

Uprkos neizvesnosti o budućnosti, međutim MMF je projektovao realni pad globalnog BDP-a od

3 procenta, odnosno: 6.1 procenat i 1.0 procenata za razvijene i ekonomije I ekonomije u razvoju.

Pokazatelji koji podržavaju ovaj globalni pad su: rastuća potražnja za naknadama za nezaposlene

u SAD – 6.6 miliona u poslednjoj nedelji marta, u poređenju sa 280,000 u drugoj sedmici marta;

prognoze stope nezaposlenosti u SAD-u u aprilu (Bloomberg, 2020)1; pad industrijske proizvodnje

od 13.5 procenata; i maloprodaja je u januaru i februaru pala za 20.5 posto u odnosu na isti period

prošle godine (Bloomberg, 2020)2. Takođe, sa poslednjim podacima (mart 2020), konstatuje se da

je indeks cena roba ('commodities') pao za 25.6 poena (kao rezultat smanjene tražnje i pada cena

nafte), u poređenju sa januarom 2020. Vredi napomenuti da je u poređenju sa cenom nafte (brent),

1 Worst-Case Fears of 20%-Plus U.S. Jobless Rate Are Now Realistic: https://wwww.bloomberg.com/news/articles/2020-04-14/worst-case-fears-of-20-30-u-s-jobless-rate-are-now-realistic 2Kineska ekonomija pretrpila je istorijski pad zbog virusa: https://www.bloomberg.com/news/articles/2020-03-16/china-manufacturing-and-retail-

contract-for-first-time-on-virus

27

u martu 2020 pala za 50 procenata, u poređenju s decembrom 2019, odnosno za 33 dolara/barel.

Očekuje se da će inflacija u razvijenim ekonomijama biti 0.5% tokom 2020 (tokom 2019 bila je

1.4), a tokom 2021 ce biti 1.5%. S druge strane, u ekonomijama u razvoju inflacija se očekuje da

padne sa 5.0% u 2019 na 4.6% i 4.5% tokom 2020 i 2021 godine.

Uprkos problemima izolacije izazvanim velikom krizom 2020 godine, tokom 2021 godine očekuje

se poboljšanje sa rastom globalnog BDP-a u odnosu na istorijski trend - 5.8 procenata. Međutim,

vredi primetiti da, uprkos ekonomskom rastu koji se predviđa za 2021 godinu, za mnoge zemlje to

neće biti dovoljno da se vrate na nivo ekonomskog razvoja pre krize.

S obzirom da su kanali uticaja stranih ekonomija na ekonomiju Kosova izraženiji u odnosu na

zemlje u Evropi, vredi da se ekonomija i dalje analizira. Očekuje se da će eurozona doživjeti

ekonomski pad od 7.5 posto u 2020 godine, dok se očekuje poboljšanje od 4.7 posto tokom 2021

godine. Neke od najteže pogođenih zemalja su Grčka (ekonomski pad od 10 posto) i Italija

(ekonomski pad od 9.1 posto). Pored toga, zemlje kao što su Nemačka i Švajcarska, dve zemlje iz

kojih preko 60 odsto doznaka dolazi na Kosovo, očekuje se da će u 2020 imati ekonomski pad od

7 odnosno 6 procenata.

Figure 1. Realni ekonomski rast u drugim zemljama

S obzirom na podatke predstavljene kao rezultat COVID-19 o spoljnom ekonomskom okruženju i

kanalima uticaja ovog okruženja na Kosovu, ova kriza može u određenoj meri da utiče na

ekonomiju Kosova. Što se tiče trgovinskog kanala, s obzirom da je ova kriza izazvala nesklad u

svetskom lancu snabdevanja, očekuje se da će tokom 2020 na uvoz mašina, alata ili električne

opreme na Kosovo negativno uticati, blizu 30 procenata ove roba se uvozi iz Kine i istovremeno

predstavlja jednu od glavnih komponenta privatnog ulaganja. Takođe, imajući u vidu pad cena

osnovnih roba, a posebno nikla (više od 35% kosovskog izvoza spada u ekonomsku kategoriju

„baznih metala i proizvoda od njih“ - kategorija kojom dominira izvoz nikla) u proseku od 15.349

USD/tonu u poslednjem kvartalu 2019 godine na 11.846 USD/tonu u martu 2020, očekuje se da

će kosovski izvoz imati negativan uticaj. Takođe, zatvaranje granica uzrokuje poteškoće u razvoju

-10%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

2016 2017 2018 2019 2020 2021

Svetska Ekonomija Razvijene Ekonomije Evropska Unija Evrozona Evropske Ekonomije u Razvoju

28

trgovine uslugama (posebno prevoza i putovanja). Što se tiče kanala doznaka, kao što je gore

pomenuto, Nemačka, Švajcarska i Italija (odakle dolazi preko 65 odsto doznaka) imaće ekonomski

pad tokom 2020 godine, što će uticati na opadanje doznake prema Kosovu. S obzirom na

nesigurnost koja je proizašla iz krize, kao i postojećih i potencijalnih problema u finansijskim

sistemima, kanal stranih ulaganja takođe će biti negativno pogođen. Konačno, u slučaju problema

u finansijskim sistemima zemalja porekla stranih finansijskih institucija na Kosovu, to može

negativno uticati na naš finansijski sistem.

2.1.2. Ekonomska dešavanja na Kosovu

Prema preliminarnim kvartalnim podacima Kosovske Agencije za Statistike (KAS), realni rast

BDP-a tokom 2019 godine porastao je za 4.2% u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, indirektni ekonomski pokazatelji pokazuju da je 2019 godina bila sporija na

ekonomskim aktivnostima u sporedbi sa preliminarnim podacima KAS-a. Shodno tome, MFT je

procijenio da će realni rast u 2019 biti 4.0% u skladu s performansama ovih pokazatelja. U ovom

skladu, očekuje se da pregled podataka iz KAS-a u godišnjem objavljivanju BDP-a odražava ta

očekivanja.

Prema preliminarnim podacima za 2019 godinu, procenjuje se da je potrošnja realno porasla za

2.3%, što je posledica povećane privatne potrošnje za 2.1%, a javne potrošnje za 3.6%. Sporiji rast

privatne potrošnje odražava pad novih potrošačkih kredita za oko 4.1% i sporije povećanje prihoda

od kompenzacije radnika za 6.8% (sa 11% u 2018 godini). Ulaganja tokom 2019 godine realno

su porasla za 5.7%, što odražava usporavanje u odnosu na 2018. Ovo povećanje podržava sporiji

rast uvoza kapitalnih dobara od samo 3.7% i značajno usporavanje javnih investicija. Koje su

porasle za samo 0.1% kao rezultat kasnijeg odobravanja budžeta za 2019 i ostavke vlade u drugoj

polovini godine. Istovremeno u 2019 direktna strana ulaganja beleže pad od 2.1% godišnje. Ovaj

razvoj je nastao uglavnom neinvestiranjem dobiti u poslednjem kvartalu (uglavnom u

građevinarstvu). Neto izvoz tokom 2019 godine imao je pozitivan doprinos realnom rastu od 0.3%

kao rezultat usporavanja uvoza robe i izraženijeg rasta ukupnog izvoza.

Inflacija, mjerena godišnjim promjenama indeksa potrošačkih cijena, u 2019 godini porasla je u

prosjeku za 2.7%, uz značajan rast početkom godine. Nivo potrošačkih cena tokom 2019 godine

uglavnom se pripisuje povećanju cena kategorije „Hrana I ne-alkoholna i pića“i kategoriji

„Alkoholna pića i duvan“. Kategorija „Transport“, iako je pozitivno doprinela inflaciji, stoji ispod

nivoa zabeleženog u 2018 godini, u skladu sa kretanjem cena nafte na međunarodnim tržištima.

Stanje tekućeg računa tokom 2019 3godine procenjuje se na -5.8% BDP-a, dok trgovinski deficit

robe i usluga iznosi oko 27.0% BDP-a. Ova kretanja pokazuju poboljšanje u odnosu na prošlu

godinu.

3 Vrednost BDP-a za 2019 godinu prema preliminarnim kvartalnim podacima KAS-a.

29

Izvoz robe i usluga povećan je za 6.8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe je bio

veći za 4.4%, dok je izvoz usluga povećan za 7.3%. Izvoz robe u zemlje CEFTA-e iznosi 43%,

dok izvoz u zemlje članice EU-e predstavlja 36.1% ukupnog izvoza. U međuvremenu, od izvoza

u zemlje koje nisu clanice EU i CEFTA veće učešće imali su Indija sa 8.6% i Švajcarska sa 7.4%.

Diverzifikacija izvoza4 je dobar način da se osigura održivost izvoza i na taj način doprinosi

poboljšanju trgovinskog bilansa zemlje. Kosovska izvozna struktura trenutno je još uvek

fokusirana na izvoz osnovnih metala, koji čine 35% celokupnog izvoza robe. Međutim, kao što se

može videti na slici 2, koncentracija izvozne strukture postepeno opada. Važni sektori sa stalnim

rastom tokom poslednje dve godine su sektor plastike i gume, kao i sektor pripremljene hrane, koji

učestvuju sa oko 13.25% i 10.4%.

Figure 2. Diversifikacija izvoza

Uvoz robe i usluga porastao je za 4.3% u 2019 godini, dok je uvoz robe porastao za 3.8%, dok je

uvoz usluga povećan za 6.2%. Uvoz robe iz zemalja EU čini oko 50% ukupnog uvoza, a više od

polovine EU od Nemačka. U međuvremenu, uvoz iz zemalja članica CEFTA čini oko 14.4%

ukupnog uvoza, uvoz iz Turske 12.3% i uvoz iz Kine 9.7%.

Bilans robe tokom 2019 godine obeležio je godišnji rast od 3.7%, dok je bilans usluga tokom 2019

godine porastao za 8.3%. Turističke usluge i dalje dominiraju sa udjelom od oko 78.8% od ukupnih

izvezenih usluga i oko 43.7% od ukupnih uvezenih usluga.

4 Da bi se prikazala diverzifikacija izvoza, korišten je Herfindal Hirschman indeks prema četiri različite dimenzije za izvoz robe i izvoz usluga.

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

0.40

0.45

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Državama Sekcijama Poglavljima KSMT

30

Figure 3. Bilans tekuceg racuna

Bilans primarnog prihoda

beleži godišnji rast od

31.7%, vođen uglavnom

kategorijama naknada

radnika (doprinos od 7 pp i

povećanje od 8.5%) i

prihodima od investicija

(doprinos od 15.4 pp i rast od

14.3%). Bilans stanja od

sekundarnog dohotka imao

je godišnji rast od 7.5%.

Značajnu ulogu u povećanje imale su neto doznake koje su porasle za 8.1% i imale pozitivan

doprinos od 6.6 p.p.

Poslednji podaci o tržištu rada pokazuju da je stopa zaposlenosti tokom 2019 bila 30.1%, što znači

poboljšanje za 1.3 p.p. u odnosu na 2018. Stopa učešća radne snage opala je na 40.5% sa 40.9% u

2018. Kao rezultat toga, stopa nezaposlenosti smanjena je za 3.9 p.p. na godišnjem nivou dostižući

25.7%. Treba napomenuti da je Kosovo 2019 imalo parlamentarne izbore, što znači da bi trebalo

analizirati podatke o tržištu rada za 2019 u odnosu na ta kretanja.

Figure 4. Tržište rada

Zaposlenost prema nivou

obrazovanja tokom 2019 godine

se promijenila. Zaposlenost sa

srednjim stručnim obrazovanjem

se povećala, dok se zapošljavanje

sa gimnazijom smanjilo.

Struktura zaposlenosti po

djelatnostima ostaje gotovo ista

kao i prethodnih godina, gde vodi

srednjoroþni okvir rashoda 2021-2023 - rks-gov.net · 2020. 5. 8. · kpp koordinacija programa...

Documents