Srednjovekovna knjievnost

Srednjovekovna knjievnost je jedinstven period u istoriji knjievnosti koji obuhvata vie od hiljadu godina od priznavanja hrianstva za dravnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, odnosno do pada Carigrada 1453. ma Istoku. Teritorijalno obuhvata bezmalo celu Evropu I Malu Aziju. Srednjovekovna knjievnost se oslanja na antiku I hebrejsku knjievnost, ali se najvie uobliava ugledajui se na Bibliju. Tematski I anrovski uzor srednjovekovni pisci su nalazili ponajpre u spisima Novog zaveta , pa se stoga primeuje das u osnovne forme biografije (itija), slube, besede, pohvale, molitve, kanoni, rodoslovi. Srpska srednjovekovna knjievnost je podreena vizantijskoj tradiciji i grkom jeziku. 863. braa Konstantin (irilo) i Metodije, na zahtev vizantijskog cara Mihaila, preveli su najvanije hrianske knjige sa grkog na slovenski jezik. Oni su bili Grci iz okoline Soluna, ali su dobro poznavali slovenski jezik koji su govorili narodi u njihovoj okolini. Njih dvojica su osmislili znakove za slovenske glasove po ugledu na grki alfabet i to novonastalo pismo su nazvali glagoljicom.A knjievni jezik kojim su se sluili se naziva staroslovenski jezik i on je bio zajedniki za sve Slovene. Kod pravoslavnih Slovena kasnije je glagoljica zamenjena irilicom zahvaljujui uenicima irila I Metodija.

rnorizac Hrabar - Slovo o pismenima

Naslov u stvari znai Re (tekst) o slovima. Ranije Sloveni nisu imali knjige, nego su se sporazumevali pomou crta i ureza na drvenim ploama jer su bili neznaboci, odnosno jo uvek nisu preli u hrianstvo, ve su verovali u svoje stare bogove. Kada su pokrteni (preli u hrianstvo), muili su se da svoje slovenske rei piu rimskim i grkim slovima jer nije bilo pravila. Potom je Bog, koji nije eleo da im uskrati da iskoriste svoj razum i tako se priblie Bogu i spasenju, pomilovao slovenski rod. Poslao im je svetog Konstantina filozofa, koji je dobio ime irilo kada se zamonaio, oveka pravednog i iskrenog. On je smislio 38 slova, neka po ugledu na grka slova (jer je i on sam bio Grk) i neka koja su bila potpuno nova i odgovarala su slovenskom jeziku. Ako se upitaju slovenski pismeni ljudi : ,,Ko vam je napravio slova i preveo grke knjige?" , odgovor e svi znati i rei e: ,,Sveti Konstantin filozov, znani irilo, i Metodije, brat njegov." A kad ih upita kada je to bilo oni e odgovoriti: ,,Za vreme vladavine grkog cara Mihaila, bugarskog kneza Borisa, moravskog kneza Rastica i blatanskog kneza Kocelja. 6371. godine od stvaranja sveta (tako se tad raunalo vreme) ili drugaije 863. godine od Hristovog roenja.

Ovo je najstarija filoloka (jezika) rasprava o vrednosti slovenske azbuke. Tekst je nastao poetkom X veka. Najstariji spomenik pisan irilicom.

Despot Stefan Lazarevi Slovo ljubve

Despot Stefan Lazarevi je sinkneza Lazara, nasleuje vlast 1389. Godine nakon Kosovske bitke. Ljubitelj knjiga i posveen vladar, iako je trpeo ogromne pritiske od strane Turaka, on se hrabro bori i vodi pametnu politiku za slobodu. Prvi je proglasio Beograd za prestonicu. Sukobljavao se sa bratom oko vlasti, ali ne svojom krivicom. Kad je eleo da se oeni lepom grkom princezom, morao je da odloi venanje jer je ekao da se stanje popravi.

Dve najznaajnije stvari koje je uinio:

1) Proglasio je Beograd za prestonicu Srbije.2) Osnovao je Resavsku kolu u manastiru Manasija (njegova zadubina). Tu kolu je vodio Konstantin Filozof. Prepisivali su knjige irilicom, nasrpskoslovenskom jeziku.

,,Slovo ljubve ( Re o ljubavi)

Knjievni rod:lirikaKnjievna vrsta:pesnika poslanica

Smatra se da je delo Slovo ljubve despot Stefan Lazarevi napisao 1409. godine.Prevod naslova dela ,,Slovo ljubve je ,,Re o ljubavi te je apsolutno jasno koja je tema ove pesnike poslanice.Ovo je pesma u prozi, zamiljena kao pesnika poslanica, pismo. Pesma u prozi je pesma koja sadri lirske elemente (rimu, stilske figure, ritam), ali je napisana u proznom obliku.

Ne zna se kome je posveeno, ali neke od mogunosti su:1. bratu Vuku (koji se pobunio protiv njega),2. sestri Milevi (koja je u Bajazitovom hramu) ili3. verenici (od koje je odvojen zbog rata).

U delu ,,Slovo ljubve se javlja stilska figura poznata kao akrostih, odnosno poetna slova itavog dela daju njegov naslov. Mada u nekim sluajevima, u akrostihu se moe nalaziti i ime neke osobe. Akrostihjestilska figura, u kojoj se itanjem poetnih slova pasusa ili strofa odozgo na dole dobija naslov dela ili ime neke osobe. Motivi dela - U poslanici ,,Slovo ljubve , despot Stefan Lazarevi uvodi mnotvo biblijskih motiva. Pored njih prisutan je i motiv lepote prirode, ali i motiv elje za pomirenjem, kao i ljubavi. Sve to, mnoge kritiare navodi da ovo delo okarakteriu kao preteu humanizma i renesanse. U srenjovekovnoj knjievnosti u centru intreresovanja je Bog, a u humanizmu i renesansi to mesto zauzima ovek.

Despot se obraa toplim reima osobi kojoj je namenio poslanicu. Opisuje lepotu prolea i leta i ivot u prirodi. Bog je ljubav, ljubav je stvorila svet i ona je iznad drugih lepota sveta. U ljubavi nema lai, ljubav je jasno oseanje i zna se ko koga voli. Ljubav je vrlina koja prevazilazi sve drugo. Citat iz Biblije, ljubav je kao rosa. Savetuje mlade da vode duhovnu, a ne telesnu ljubav. Opet citira Bibliju, pria o Davidu i Saulu, njihovim promenljivim odnosima i Davidovom oprostu na kraju. Simbolino eli da pokae da eli da nestanu sve prepreke izmeu njega i voljene osobe (Biblija). Iskazuje elju da eli opet da vidi voljenu osobu i moli se da se to desi. Ljubav koja sve moe da prevazie je olienje Boje ljubavi.

Analiza pesme ,,Slovo ljubveNi danas se ne zna sa sigurnou kome je despot Stefan Lazarevi uputio prelepe stihove pesnike poslanice Slovo ljubve . Postoji miljenje da su upueni njegovom bratu Vuku, sa kojim je bio u sukobu ili sestri Milevi, koja se nalazila u haremu turskog sultana Bajazita ili, pak njegovoj ljubavi, grkoj princezi, kojom nije mogao da se oeni, zbog ratovanja.Despot Stefan Lazarevi daje otvoren i vrlo lep opis pojedinih godinjih doba, prirode i ivota u njoj, dok se istovremeno toplim reima obraa osobi kojoj upuuje prelepe stihove. Iz svih rei gotovo da isijava oseanje ljubavi, ali ne one telesne, ve boanske, duevne. Prisutni su brojni motivi iz Biblije, kao i citati. Takoe, pred sam kraj dela autor iskazuje elju da ponovo vidi dragu osobu i da se sa njom pomiri. Slovo ljubve despota Stefana Lazarevia se sastoji od deset strofa. Iako otvoreno govori o prirodnim lepotama, srednjevekovni pesnik je prilino nedoreen kada je u pitanju opisivanje oseanja, ime postie efekat elegancije izraza.Jefimimija - Pohvala knezu LazaruPohvala je poseban anr u srednjovekovnoj knjievnosti koji potie od antikog oblika nadgrobnog slova ili praznike besede. Pohvala je specifina po tome to se u njoj esto koriste razne figure ponavljanja, lirski je intonirana, a njen cilj je da proslavi vrline sveca ili izuzetne istorijske linosti iji se kult uspostavlja. Jefimijino svetovno ime je bilo Jelena. Rodila se oko 1346. ili 1347. godine I bila jedino dete upana Vojina koji je vladao u Drami. Ona je sa majine strane bila roaka cara Duana. Jelena se udaje za velikog srpskog vojvodu Jovana Ugljeu I sa njim je imala sina Ugljeu Despotovia. U Marikoj bici, 26. septembra 1371. godine, poginuli su despot Ugljea I srpski kralj Vukain. Nakon propasti Mrnjavevia despotica Jelena se zamonauje I postaje monahinja Jefimija u manastiru Ljubostinja kod Trstenika. Dugo je ivela na dvoru kneza Lazara sklonivi se od najezde Turaka. Posle Kosovske bitke 1389. godine dolaze ponovo teki dani i za Jefimiju i za knjeginju Milicu koja se zamonaila I dobila ime Jevgenija. Poznato je da su 1398. godine njih dve ile kod Bajazita da bi, posebno Jefimija, svojom umnou i reitou, opravdala Stefana i spasila mu ivot.,,Pohvala knezu Lazaru izvezena je pozlaenom icom na crvenom atlacu, veliine 67 x 48 cm. Jefimija je uradila pokrov poto je knez Lazar, ije je telo bilo prvo pokopano u Pritii 1391, prebaen u manastir Ravanicu, a mnobo kasnije 1690. patrijarh Arsenije arnojevi je preneo ivot kneza Lazara, zajedno sa platanicom u Sentandreju. Odalatle je ivot vraen u manastir Vrdnik, a potom u Ravanicu. Pohvala je pisana srpskoslovenskim jezikom. itav tekst Pohvale je proet snanom oseajnou, koja proistie iz iskrenog rodoljublja, tople zahvalnosti, ljubavi i potovanja prema knezu Lazaru i duboke religioznosti. Osnovno oseanje je iskrena patnja zbog stradanja Srbije, iz ega i proistie usrdno moljenje. Ton kazivanja je ispovedan i intiman, ali u isto vreme uzvien i svean. Jefimija konkretno spominje ,,tuge i boljke koje su zadelile srpski narod nakon potpadanja pod vlast Turaka, i nevolje u kojima su se nali Lazarevi sinovi Stefan i Vuk. Na kraju teksta spominje i svoja lina stradanja, u kojima joj je knez bio uteitelj i pomaga.

U Pohvali se zapaaju tri manje kompozicione celine, koje se sadrinski razlikuju: Prvim delom se iskazuje kratka pohvala knezu Lazaru; Drugi je molitva za pomo; Trei je smerna preporuka moliteljice, koja kroz obraanje knezu govori o sebi.Probranim reima pesnikinja najpre hvali vaspitanje, vladanje i mueniku smrt kneza Lazara. Opisujui ga kao sposobnog vladara, hrabrog ratnika i rodoljubivog zatitnika crkava, naglaava njegovu predodreenost i izabranost za duhovni podvig, koji ostvaruje svojom muenikom smru. Uzvieni stil i sveanost kazivanja postiu se arhainim (starinskim) jezikom. Centralni motiv ove celine je uzviena odluka kneza Lazara da stupi u boj i izgubi bitku zarad carstva nebeskog. Nakon pohvale sledi molitva jedne iskreno rodoljubive i duboko tronute due. Taj deo je najrazvijenija celina itavog teksta. Sastoji se od tri manje celine. U prvoj pesnikinja pominje veliku patnju koja je obuzela srpski narod posle Lazareve smrti i najezde Turaka. U drugoj celini se u molitveno obraanje uplie i konkretan momenat iz tadanje politike situacije: Jefimija moli pomo za kneeve sinove Stefana i Vuka, koji su tada zaverama domaih velikaa pali u nemilost turskog sultana Bajazita. U treem delu se motiv molitvenog zastupnitva prenosi na svete muenike-ratnike. Od njih trai konkretnu vojnu pomo za Srefana i Vuka u bici kod Angore. Jefimija knezu Lazaru namenjuje ulogu muenika i on je olienje dobra, dok na suprotnoj strani pominje Turke koju su olienje zla. Suprotstavlja hrianstvo islamu, nebesko zemaljskom, duhovno materijalnom. Izmeu dobra i zla svuda se void borba, i svi su sadraji u znaku tih suprotnosti koje su dalje postavljene u relaciji bog i avo. Jefimijina Pohvala je deo opteg kulta koji se, nizom ostvarenja srednjovekovnih pisaca, stvarao o knezu Lazaru u vreme sveopte prevlasti Turaka. Ova dela e posluiti kao osnova za narodno svaralatvo o Kosovskom boju.Sveti Sava - itije Svetog Simeona

itije je srednjovekovna biografija u kojoj je opisan itot vladara ili istaknurog crkvenog poglavara. itija su pisana da bi se njima uvrstio kult vladara koji su proglaavani za svece. Posebno su znaajna itija o vladarima iz dinastije Nemanjia. Sveti Sava je napisao ,,itije Svetog Simeona, Domentijan i Teodosije su napisali ,,itije Svetog Save.Biografija Stefana Nemanje nastala je iz praktinih crkvenih potreba. U uvodu svakoga tipika izlagao se ivot osnivaa manastira, pa je Sava, piui Studeniki tipik, u prve tri glave izloio ivot Simeona Nemanje, osnivaa manastira. Kasnije je ovaj deo izdvojen u poseban spis, pa je tako nastala prva srpska biografija i prvo originalno delo srpske knjievnosti. U jedanaest glava biografije opisane su poslednje godine Nemanjina ivota, od odricanja od prestola do smrti.Dva su osnovna podsticaja za nastanak ivotopisa Simeona Nemanje: crkveni i dinastiki. Sava je, piui Studeniki tipik, morao da napie uvod o ivotu ktitora manastira kako bi se monasi upoznali sa ivotom i delima njegovim. Ali je, pritom, imao u vidu i dinastike interese: da se izgradi kult Stefana Nemanje i uvrsti vlast dinastije, posebno Stefana Prvovenanog.

U prvom planu ovog itija je lik Stefana Nemanje, njegov dravniki i ljudski portret. U oblikovanju ovoga lika kljuna su dva momenta: Nemanjino odricanje od prestola i bolovanje i smrt. Opis Nemanjine bolesti i smrti dat je sa dramskim nabojem i psiholokom uverljivou. Nemanjin lik je osvetljen humanou, ljubavlju, toplinom, mirnoom i smernou. Simeon mirno prima bolest i smrt ne razmiljajui o tome, ve poslednje sate koristi da posavetuje sina. On trai dag a postave na rogozu I pod glavu mu stave kamen, to samo pokazuje koliko je on smeran. Bio je vladar od koga su svi strepeli, a sada smrt eka ubogo kao i svi drugi ljudi. Sada Simeon nije vie samodrac i vladalac, sada je samo ovek, smerni starac koji je svestan neminovnosti smrti, jer je ovo aa za sve opta. Sada je on otac koji puta suzama na volju i plae alosno ne zbog rastanka sa ivotom, nego zbog rastanka sa sinom, najmlaim i najdraim. Njegove rei upuene Savi: ,,edo moje omiljeno, svetlosti oiju mojih, i uteho i uvaru starosti moje, evo ve prispe vreme da se rastajemo, doaravaju porodinu atmosferu, poslednje trenutke oca i sina: sada je Simeon samo otac. Srdanost, intimnost i toplina zrae iz ove scene u kojoj ni sin vie ne moe da bude po strani. Sava je potreen oevim slabim stanjem i pribliavanjem smrti, on gorko plae, i od tuge ocu nita ne govori.Na Simeonovoj sahrani je bilo mnogo monaha sa cele Svete Gore, to samo pokazuje koliko je bio potovan i cenjen ovaj veliki ovek.

Teodosije itije Svetog SaveTeodosije je hilandarski kaluer iz XIII veka. Istoriji je nepoznat, ali se zna da je bio drugi Savin biograf i da je bio Domentijanov uenik. Prvo itije svetog Save napisao je Domentijan (ueni teolog) na zahtev crkve, ali je kasnije nareeno Teodosiju da napie drugo itije u kome nee biti detalja koji ne odgovaraju pravoslavnoj crkvi. Teodosijevo itije je zapravo roman o ivotu Sv. Save koji je napisan slikovito, realistino, dobro povezano i dramatino.

Stefan Nemanja prikazan kao brian otac koji ini sve da vrati svoga sina, ali se nasluuje i da je strog vladar koji se ljubazno ponaa. Vlastela koja je poslata za Rastkom stigla je na Svetu Goru i tamo se raspituje za njega, gde bi mogao biti. Rekli su im da je otiao u ruski manastir i oni pourie pre nego to se zamonai. Kad se sretoe rekli su mu da ih je poslao njegov otac, jer ali za njegovim odlaskom i eli ga nazad kod kue. Iako im je Rastko traio da ga ostave i da ostane tu, oni ne mogoe jer ih je njegov otac poslao po njega. Oni ga se plae, ali takoe ne ele Rastka na silu da vode, morae ako im ne bude druge. Rastko ne eli da im se protivi jer ne eli da osramoti svo oca i sebe. Rastko se pretvara kao da e otii sa njima, a u sebi smilja ta da radi. Poastio ih bogatom veerom, a zatim ih odveo u crkvu na molitve, gde oni i zaspae, to od puta to od veere. To mu je i bio plan. Ovde dolazi do izraaja Rastkovo lukavstvo. Kad vide da je vlastela zaspala, ustade i ode sa igumanom da ga zavetuje sa Gospodom i on se odlikova monakim inom. Kada je zavrio molitvu, odsee mu kosu i obue ga u rizu. Izmenio mu je ime Rastko imenom Sava. Radnja u ovom odlomku je zgusnuta i pripovedanje je usresreeno na dogaaje to su dramske osobine.

Sveti Sava Sluba Svetom Simeonu

Biograf i uenik Savin Domentijan izriito kae da su svetogorski kalueri poverili Savi da za godinjicu Nemanjine (Simeonove) smrti napie odgovarajuu slubu tj. stihire i kanone koji se pevaju na liturgijama, veernju i jutrenju.

Sava na poetku naglaava da je Simeon svoji blaenim ivotom zasluio nebesku lestvicu na koju se popeo posle smrti. Svojim primerom je pokazao put drugim vladarim. Koristi kontrast ,,nebeski ovee, zemaljski anele, da jo vie istakne njegove osbine. Naglaava zasluge koje je Simeon imao u ouvanju vere meu narodom. Pie o Nemanjinoj odluci da napusti zemaljski presto i ode u Svetu Goru da se zamonai i postane Simeon, ime je zasluio nebesko carstvo. Ostavivi sve ovozemaljske krasote dao je primer svima drugima, i Sava kae da su sinovi njegovi ponosni na njega. Na kraju svake strofe trai od njega da se moli za njih grene.