1. UVOD

U sluaju postojanja rizika po zdravlje zaposlenih, na svakom radnom mestu, prvo se razmatraju i primjenjuju tzv.inenjerska reenja i administrativne kontrole koje rizik treba da eliminiu ili smanje na prihvatljivu meru. To se, pre svega, odnosi na:

Uspostavljanje odgovarajue organizacije rada (radne procedure, nadzor rada maine,jasno definisana ovlaenja i odgovornosti)

Upotrebu dodatnih zatitnih mera

Upotrebu linih zatitnih sredstava

Odgovarajuu obuku operatera.

Navedene mere predstavljaju doprinos korisnika smanjenju rizika, a njima prethode opsene mere od strane proizvoaa iji je jedan od osnovnih zadataka postizanje tzv.inherentnobezopasne konstrukcije [1].

U procesu zatite zaposlenih, lina zatitna sredstva (LZS) imaju nezaobilaznu ulogu, i jako je vano da se izvri njihov odgovarajui izbor, obezbedi pravilna upotreba i odravanje. IzborLZS zavisi od identifikacije prisutnih i potencijalnih opasnosti kao moguih uzroka povreda na radnom mestu, kao i od verovatnoe njihovog deavanja. Pored toga, potrebno je da zaposlenibudu obueni za pravilnu upotrebu LZS kako da ga stave, koriste, prilagoavaju, odravaju,proveravaju i rashoduju/stavljaju van upotrebe, kao i koja su ogranienja LZS koliko dugo zatita traje i protiv ega LZS ustvari titi.

U cilju sistematinog pristupa koji se promovie i kroz Pravilnik o nainu i postupku procjenerizika na radnom mestu i u radnoj okolini[2], u radu se predlae uspostavljanje procedure zaLZS u kojoj je izbor linih zatitnih sredstava zasnovan na analizi rizika kao glavnompokazatelju koji odreuje vrstu i karakteristike LZS.

2. ZADACI PROCEDURE ZA LZSUspostavljanje procedure za LZS predstavlja sistematian odgovor za reenje problema obezbeenja zatite zaposlenih na radnom mestu. Procedura treba da definie aktivnosti I odgovornosti vezane za:

Izbor adekvatnog LZS (definisanje zahteva, preispitivanje zahteva, nabavka)

Upotrebu LZS (kada ga upotrebiti, provera da li se potuju uputstva i preporuke za upotrebu, i da li se stavrno LZS koristi)

Proveru zatitnih karakteristika i odravanje

Obuku

Praenje efikasnosti LZS (analiza i unapreenje).

Svako odeljenje odgovorno je da:

Identifikuje odgovarajua LZS u skladu sa prisutnim opasnostima na radnom mestu.

Obezbjedi potrebne koliine LZS

Nametne/primeni korienje LZS

Odrava LZS u ispravnom stanju (ienje, dezinfekcija, zamena istroenih ili neispravnih delova)

Izvri obuku zaposlenih

Prikuplja podatke u vezi efikasnosti LZS i eventualnim problemima.

Kroz obuku zaposleni se upoznaju kada je LZS potrebno, koja su LZS potrebna, kakvu zatitu LZS prua, kako se LZS stavlja, prilagoava, koristi, skida, koja su ogranienja u vezi upotrebe LZS - koliko dugo zatita traje, koliko se puta isto LZS moe koristiti tj. kada LZS ili neki njegov deo treba da se promeni, kao i kako se LZS isti, uva, odrava u dobrim uslovima irashoduje. Zaposleni imaju i obavezu da prijave degradacije ili oteenja opreme, kao I eventualne probleme koje imaju prilikom korienja LZS.Osim obuke, korisnici LZS treba da budu informisani o opasnostima i upoznati sa preventivnim merama koje se preduzimaju u celom preduzeu.

3. ANALIZA RIZIKA I IZBOR LZS

Osnovni zadatak procedure za lina zatitna sredstva je pravilan izbor LZS. Izbor LZS treba da se izvri u skladu sa analizom rizika kao glavnim pokazateljem za vrstu LZS. Ako rizici nisu sveobuhvatno i ispravno uoeni ili prepoznati nee biti upotrebljena ni adekvatna lina zatitna sredstva, a izostavljanje samo jedne vrste zatite odnosno upotrebe jednog LZS moe degradirati ili ponititi i ostale vrste zatite odnosno ugroziti bezbednost korisnika.

U sluaju izbora LZS jasno je da se rizik ne sme ignorisati ni izbegavati, a to se pristupa tiepreporuuje se upravljanje rizikom kao nain za sagledavanje svih aspekata rizika iblagovremenog reagovanja. U pripremi je standard ISO 31000 kao opta metodologija za upravljanje rizikom. U standardu izloeni koncept upravljanja rizikom u skladu je sa PDCAciklusom promovisanim kroz standarde za upravljanje kvalitetom (P -Plan, D - Do, C - Chack, A- Act: planiraj, radi, provjeri i djeluj tj.koriguj). Standardom su obuhvaena tri glavna dela [3]:

A. Principi

B. Osnove sistema za upravljanja rizikom

C. Procesi prilikom upravljanja rizikom.

A)Principipodrazumjevaju da upravljanje rizikom:

Kreira dodatnu vriednost

Predstavlja integralni deo organizacionih procesa

Ima primenu prilikom donoenja odluka

Eksplicitno ukljuuje neizvesnost

Bude sistematino, struktuirano i pravovremeno

Polazi od najboljih raspoloivih informacija

Bude primereno organizaciji

Uzima u obzir ljudski faktor i kulturoloko okruenje

Bude transparentno

Bude dinamino, iteraktivno i osetljivo na promene

Omoguava kontinualno unapreenje i poboljanje organizacije.

B)Osnove sistema za upravljanja rizikompodrazumjevaju:

Odgovornosti i ovlaenja

Projektovanje sistema za upravljanje rizikom

Primena sistema

Praenje i preispitivanje sistema

Kontinualno unapreenje sistema.

C)Procesi prilikom upravljanja rizikom odnose se na:

Sredstva zatite na radu linazatitna sredstva

Komunikacija i konsultacije

Definisanje sadraja (oblasti i ciljeva analize rizika) i konteksta

Procena rizika

Obrada rizika (eliminacija, smanjenje)

Praenje i preispitivanje rizika.

Navedeni zahtevi, ustvari, sistematizuju i formalizuju opte poznatu metodologiju.

3.1. Primena analize rizika

U skladu sa procesima navedenim u standardu ISO 31000 [3], kao i optom metodologijom u vezi upravljanja rizikom [1], prilikom izbora LZS vri se:

A. Definisanje oblasti i ciljeva analize

B. Identifikacija radnih zadataka, potencijalnih opasnosti, moguih teta, analiza njihovogpojavljivanja i procena nastalih posledica

C. Procena rizika

D. Verifikacija procenjenih rizika

E. Obrada rizika (mere za eliminisanje ili smanjenje rizika)

F. Identifikacija osoblja izloenog riziku i mere zatite

G. Praenje/nadgledanje i preispitivanje rizika.

Treba istai da je LZS zadnji bastion odbrane koji mora da se upotrebi kada rizik ne moe da se ukloni, ili dovoljno umanji na neki drugi nain (zatitni ureaji, organizacione mere, itd.).

Rizik je funkcija verovatnoe da se dogodi povreda (teta) i ozbiljnosti te povrede. Opasnostpredstavlja potencijalni uzrok povreda.

A)Definisanje oblasti i ciljeva analize

Definisanje oblasti i ciljeva analize vri se u skladu sa postavljenim zadatkom i irim kontekstom u okviru koga se analiza rizika radi.

B)Identifikacija:Identifikacija i opis radnih procesa obuhvata:

opis procesa

opis sredstava za rad

opis organizacije rada.

Za svaki proces vri se identifikacija potencijalnih opasnosti

mehanika (pokretni delovi maina, estice u vazduhu, udarci, probodi, posekotine,...)

termika (toplota, hladnoa, vatra, para, topla povrina,.. )

hemijska (vrsta, nain kontakta,..)

elektrina (napon, struja, statiki elektricitet,...)

infektivna/bioloka (vrsta, izvor)

radioloka (vrsta zraenja, intenzitet)

voda (pritisak, temperatura, ...)

visina, itd

Dodatni izvor potencijalnih opasnosti moe da potie od uslova na radnom mestu i radnoj okolini gde se proces odvija:

laboratorija, kuhinja, sanitarni vor, hala, ...

blizina izvora zraenja, izvora buke, ...

geografski poloaj, klima, ekstremni uslovi

ostali uslovi: vetar, kia, snijeg, magla, smanjena vidljivost, itd.

Treba obratiti panju i na pojavu neuobiajenih i vanrednih uslova jer Sve obino radi kakotreba kada se upotrebljava za ono za ta je namenjeno, ali ta se deava ako doe do greaka...

C)Procena rizikaZa svaku opasnost, (po procesima) vri se procena:

posledice dejstva opasnosti po oveka/delove tela (povrede)

verovatnoe deavanja povreda

i odreivanje RIZIKA

Odreivanje teine povreda moe da se izvri u skladu sa pravilima za kategorizaciju LZS datimu Direktivi za LZS [4]:

Kategorija I (manje ozbiljne povrede)

Kategorija III ( vrlo ozbiljne povrede, mogu dovesti do trajnih posledica po zdravlje i/ili do smrti)

Kategorija II (ostale tj izmeu I i III)

Moe i na drugi nain (sa vie kategorija). Verovatnoe deavanja povreda tj. Uestalost rizika takoe moe da se svrsta u nekoliko kategorija. Najee je to 5 kategorija:I. Nikada (mogue, ali neverovatno)II. Retko (na primer: jednom u 5 godina)III. Povremeno (na primer: vie od 1 godinje)IV. esto (na primer: vie od 1 meseno)

Rizik se odreuje na osnovu izabrane metodologije. Tako, na primer, kodkvalitativne metode , mogu da se definiu 4 vrste rizika: (A: veliki, B: srednji, C: mali, D: zanemarljiv). Dobijeni rezultati su osnova za akciju ako je rizik:

VELIKI obevezne su mere (hitne) SREDNJI potrebne su mere MALI poeljne su mere ZANEMARLJIV nisu potrebne mereKada se primjenjuje kvantitativna metoda , rizik se odreuje kao proizvod koeficijenta uestalosti (verovatnoe pojavljivanja) i koeficijenta teine posledica, a akcija se preduzima kada je procenjena vrednost rizika iznad odreenog minimuma. Na primer, ako uestalost moe da ima vrednosti 0-5 (5: stalna opasnost), a teine posledica variraju od 0-5 (5: moe dovesti do fatalnog ishoda, ako se ne izvri adekvatna zatita), onda rizik ija je vrednost 4zahteva akciju tj.preduzimanje zatitnih mera.

D)Verifikacija procenjenih rizika

Verifikacija procenjenih rizika vri se nezavisno. Od velike pomoi su svi raspoloivi podaci oposledicama po zdravlje, tetama, prekidima proizvodnje, itd.

E)Mere za eliminisanje ili smanjenje rizika

Kada se za svaku opasnost (po procesima) odredi kategorija/teina ili vriednost rizika, i prema definisanom kriterijumu ustanovi veliki rizik, proces treba pokuati

eliminisati,

zameniti nekim drugim manje rizinim,

promeniti ga i uiniti manje rizinim.

F)Identifikacija osoblja izloenog riziku i mjere zatite

Na bazi analize rizika utvruje se potreba za LZS za svaki konkretan proces i opasnost koja jeizdvojena kao rizina. Prilikom definisanja zahteva za odgovarajua LZS treba odrediti:

djelove tela koji se tite

nivoe zatitnih karakteristika

standarde koje treba da budu zadovoljeni

dopunske uslove (ergonomski, trajnost, dizajn, kompatibilnost, oznaenost,odravanje,...)

zahteve za rezervne/zamenljive delove.

Prilikom preispitivanja zahteva za LZS treba imati u vidu da LZS treba da omogui nesmetano obavljanje poslova, i jako je vano konsultovanje korisnika u cilju dopune/potvrde prethodnih razmatranja (kada je mogue). Preispitvanje treba da potvrdi da oprema:

Odgovara namenjenoj opasnosti

Izraena je od materijala koji e izdrati opasnost

Bude odgovarajua osobi koja je upotrebljava/nosi

Ne smeta u obavljanju posla

Bude robusna

Bude kompatibilna sa ostalim sredstvima koje se istovremeno nose

Ne poveava rizik korisnika, itd.

Preispitan zahtev za LZS osnova je za izradu detaljnog spiska potrebnih LZS koji sadri detaljne zahteve u vezi karakteristika i kvaliteta koji treba da budu ispunjeni. Osnovni je da se ne nabavljaju LZS bez CE znaka, a pratea dokumentacija treba da je u skladu sa Direktivomza LZS [4], slika 1.G)Praenje, nadgledanje iunapreenjePraenje efikasnosti LZS polazi od definisanja parametara koji e se pratiti. Mogu da se prate:

Zastoji zbog nedostatka/ nekompletnosti/ problema sa LZS

Sredstva zatite na radu linazatitna sredstva

Zastoji zbog pojave opasnih situacija

Popravke/odravanje LZS

Povrede na radu

Medicinski tretmani

Bolovanja

Materijalne tete

Predlozi i primedbe korisnika LZS

Definisanje periodike za praenje, izvetavanje i analizu

Na osnovu prikupljenih podataka vri se unapreenje LZS, radnih procesa, procedure,primenjene metodologije:

Dopuna/izmena zahteva za LZS

Razmatranje promjena procesa/uslova u kojima se odvijaju sa stanovita promene zahteva za LZS

Izmena / unapreenje radnih procesa

Razmatranje pogodnosti metodologije/ parametara za analizu rizika.

3.2. Primer primene analize rizika na izbor LZS

Na primeru koji sledi prikazana je primjena analize rizika prilikom izbora LZS u autoindustriji.U veini fabrika automobilske industrije najzastupljeniji su tzv. Manuelni radnici koji ine oko70% zaposlenih. Najvei procenat povreda je na rukama (30%). Pri tome se najee povreujuprsti (80%), a mnogo manje su povrede na ostalim delovima ruke (20%). Povrede su uglavnommanje ozbiljne (posekotine, modrice, itd.) ali ima i ozbiljnih kao to su lomovi, i amputacije koje se retko deavaju [5].Najee zatitno sredstvo u autoindustriji su rukavice. Prema jednom od istraivanja [5], smatrase da rukavice pruaju dobru zatitu (67%), dovoljnu (23%) i ostalo (10%). to se udobnosti tiepodaci ukazuju na prostor za unapreenje jer 47% smatra da je udobnost loa, 43% dobra a 12 %ostalo. Problemi su to je rukavica obino kruta i ne omoguava dobru osetljivost i zahvat.Ako se, na primer, posmatra proces lakiranja, moe se uoiti da u njemu figuriu dva osnovna zadatka - priprema za lakiranje i samo lakiranje. Prilikom pripreme za lakiranje vri se ravnanje iglaanje povrina, kao i pranje i odmaivanje. Tom prilikom postoji mehanika i hemijska opasnost. Lakiranje se vri sprej pitoljima, u uslovima pod kontrolisanim pritiskom. Tomprilikom prisutna je hemiska opasnost koja potie od boje/laka, prilikom pripreme, lakiranja iodravanja ureaja za lakiranje.to se mehanike opasnosti tie, procenjuje se da ona moe dovesti do oderotina i posekotinana rukama. Ako se primeni kvantitativna metoda za ocenu rizika, teina tih povreda je u najlakoj kategoriji (1) ali se deavaju esto (4), pa je vrednost rizika 4, to znai da treba preduzeti akciju odnosno zatitne mere. Uvek se prvo razmatra mogunost alternative. U ovom sluaju, to bi bila eventualna upotreba robota, to iziskuje automatizaciju celog postupka i velika ulaganja. Do tada, neophodna je primena zatitnih mera. Kako su prvenstveno ugroene ruke,potrebno je korienje zatitnih rukavica.Zatitne rukavice treba da imaju odgovarajuu mehaniku otpornost ali i da omoguavaju dovoljnu pokretljivost i mogunost da se oseti koliko je povrina glatka. Navedeni zahtevi se konkretizuju kroz nivoe zatitnih karakteristika u skladu sa odgovarajuim standardima. Za rukavice se, pre svega, zahteva da su u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 420:2007Zatitne rukavice Opti zahtevi i metode ispitivanja, i posebno se specificira zahtev za spretnost prstiju, prolaenje i absorpciju vodene pare. Mehanika otpornost treba da je u skladu sa EN 388:2003 Protective Gloves against Mechanical Risks, i posebno se specificira zahtev za otpornost na abraziju (0-4), otpornost na seenje (0-5), otpornost na cepanje (0-4) i otpornost naprobod (0-4).Naredni korak u definisaju zahteva treba da ukljui zatitu od hemiskih opasnosti koje postoje uprocesu lakiranja. Analizira se svaka vrsta opasnosti zasebno (boja, razreiva, zapaljivost, itd.),i ukoliko rizik nije zanemarljiv definiu se dodatni zahtevi i nivoi zatitnih karakteristika.Objedinjeni zahtevi za nivoe zatitnih karakteristika, prema vrstama LZS (rukavice, odea, ...) dopunjuju se ostalim zahtevima u skladu sa potrebama korisnika (veliina, kompatibilnost saostalim sredstvima, itd.).Ovako specificiran zahtev za LZS je kompletan, i uslov je za odgovarajuu nabavku.Zavrni korak u izboru LZS odnosi se na praenje i unapreenje to podrazumeva prikupljanje informacija od korisnika propisanog LZS. Jedino ako se ovaj korak sprovodi sistematino, to rezultira promenom/dopunom zahteva za nivoe zatitnih karakteristika i/ili ostalih zahteva za LZS, moe da se unapredi stanje u vezi LZS, pa i ocena rukavice navedena na poetku ovogpoglavlja na primer, da 47% korisnika smatra da je udobnost zatitnih rukavica loa.

3.3. Rizik i Direktiva za LZS

Treba napomenuti da ve sama direktiva za LZS promovie analizu rizika kao osnovnu smernicu za izbor LZS, za definisanje vrste i nivoa zatitnih karakteristika, kao i za izborprocedura za ocenu usaglaenosti [1]. Polazi se od toga da se LZS upotrebljava za zatitu odjedne ili vie opasnosti. Izloenost opasnostima moe da dovede do povreda. Povrede se, prema ozbiljnosti, dele u 3 kategorije:

Kategorija I (manje ozbiljne povrede)

Kategorija III (vrlo ozbiljne povrede, mogu dovesti do trajnih posledica po zdravlje i/ili do smrti) Kategorija II (ostale tj. izmeu I i III)

U kategoriju i spada tzv. jednostavna oprema kod koje je korisnik sam u stanju da proceni nivo zatite odnosno kada i kako da je upotrebi. To su, na primer, LZS koja tite od mehanikih uticaja ije su posledice povrinske (npr. batenske rukavice), sredstava za ienje slabog dejstva (npr.rukavice za pranje sudova), itd.

U kategoriju III spada tzv.sloenija oprema ija je upotreba od vitalnog znaaja za korisnika jerje faktor rizika takav da korisnik ne moe sam blagovremeno da ga identifikuje. Ova kategorija LZS, na primer, obuhvata zatitu od pada sa visine, zatitu od elektrinih rizika i opasnog napona, zatitu organa za disanje od otrovnih materija, itd.

U kategoriju II spada sva oprema koja nije svrstana u prethodne dve kategorije.

U Tabeli 1. navedene su osnovne vrste LZS i kategorije kojima ta vrsta LZS pripada. Uzavisnosti od kategorije rizika tj. opasnosti od koje LZS treba da titi, neke vrste LZS mogu da se tretiraju kao oprema u dve ili sve tri kategorije.

Proizvoa LZS (ili njegov ovlaeni predstavnik) je, prema Direktivi za LZS [4], odgovoran zaodluku:

da li je proizvod pokriven direktivom za LZS

ako jeste, kojoj kategoriji pripada.

Slika 1. Dokumenti usaglaenosti u zavisnosti od kategorije LZS

Tabela1. Kategorizacija linih zatitnih sredstava

4. ZAKLJUAK

Prikazane su smernice za izbor LZS na bazi analize rizika. Treba istai da ni jedna metodologija nije univerzalna ni opte primenljiva. Vana je paljiva primena, sistematian, dokumentovan i odgovoran pristup. Zato se predlae uvoenje procedure za izbor LZS koja treba da unapredipostojee stanje i promovie blagovremenu spoznaju i razumevanje rizika u celom preduzeu.

Pre konanog izbora LZS treba razmotriti relevantne evropske standarde i podatke odproizvoaa i, kad god je mogue, u izbor LZS treba ukljuiti i krajnje korisnike.

Pravilan izbor linih zatitnih sredstva (LZS) zavisi od identifikacije prisutnih i potencijalnih opasnosti kao moguih uzroka povreda na radnom mjestu, kao i od verovatnoe njihovog deavanja. U radu je prikazana procedura za izbor LZS u skladu sa analizom rizika koja je glavnipokazatelj za vrstu i zatitne karakteristike LZS. Procedura obuhvata i ostale aktivnosti potrebneda LZS izvri svoju zatitnu ulogu (obuka, provera zatitnih karakteristika, odravanje, ..).Procedura predstavlja sistematian pristup koji objedinjuje osnovne zahteve standarda ISO31000 kao opte metodologija za upravljanje rizikom, zahteve Direktive EU za LZS i zahteve Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

5. LITERATURA

[1] Popovi, P., Mitrovi, R., urednici,Ocenjivanje usaglaenosti proizvoda razvoj infrastrukture,Monografija,Beogard, 2009.[2]

[2]Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Sl.glasnik RS br.72/2006,Beograd, 2006.

[3] Draft ISO/DIS 31000: 2008Risk management Principles and guidelines on implementation,http://www.curasoftware.com/Downloads/ISO31000-Draft.pdf

[4] Council Directive 89/686/EEC of 21December 1989 Relating to Personal Protective Equipment,http://eur-lex.europa.eu

[5] Prezentacija proizvoda Ansell: Zatita ruku u automobilskoj industriji, www.inge.hr