ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

sGo

di

na

VIII

Br

oj

151

1. j

an

uar

2012

.c

ena

100

di

na

ra

1,20

evr

a

Sre}na Nova godina i Bo`i} Poklon ~it

aocima

stoni kalenda

r

za 2012.

Sre}na Nova godina i Bo`i}

„ВОЈНА КЊИГА”, Васина 22, БеоградПоруџбине odbrana@mod.gov.rsЦена 680 динара

Раденко МУТАВЏИЋ

ПАРТНЕРСТВО У БЕЗБЕДНОСТИ

Дијалог и сарадња основне су одлике решавања читавог спектрабезбедносних питања и начин новог промовисања стабилности.Oблици кооперативне безбедности делотворнији су, а често и јединопримењиви у измењеној природи безбедносних изазова и претњи.

Развијање теоријског модела и праксе сарадње у безбедности,смањује њено идеалистичко полазиште и све више постаје део саве-сти сваког субјекта међународних односа. Оно што нади лази оваквузамисао безбедности, остаје да настави историју сукоба и страдања,огледања у достигнутој моћи и низању њене спирале без краја.

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војнихновинара

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

АКТУЕЛНО6 Министар Шутановац у посети Алжиру

ЗАЈЕДНИЧКА УЛАГАЊА У РАЗВОЈНАОРУЖАЊА

8 При мо пре да ја ду жно сти на чел ни ка Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је

ИС КУ СТВО ЗА НО ВЕ ИС КО РА КЕ

11 Нови линеарни акцелератор на ВМА

КРАЋЕ ЛИСТЕ ЧЕКАЊА

12 Но во го ди шњи и бо жић ни при јем ми ни стра од бра не и на чел ни ка Ге не рал шта ба

НА ДО БРОМ ПУ ТУ

ИНТЕРВЈУ

16 Ге не рал-ма јор др Ми о драг Јев тић, рек тор Уни вер зи те та од бра не

ТЕМЕЉИ ЗА НОВА ЗНАЊА

ТЕМА

26 Ци вил но-вој на са рад ња у Вој сци Ср би је

ПРО ДУ ЖЕ НА РУ КА ОРУ ЖА НИХ СНА ГА

По др шк� ци вил ном окру ж� њу �н г� жо в� њ�м вој нихк� п� ци т� т� и спо соб но сти, с� р�д њ� и ко ор ди н� ци ј�с ци вил ним �к т� ри м� р� ди по др шк�, т� по в� ћ� њ�угл� д� Вој ск� Ср би ј� у з� мљи и у св� ту, �н г� жо в� њ�му ми ров ним оп� р� ци ј� м�, основ ни су ци љ� ви ци вил -но-вој н� с� р�д њ� у н� шој вој сци, �ли и у ост� лим с� -вр� м� ним �р ми ј� м�.

30 По чи ње при ме на но вог За ко на о пен зиј ском оси гу ра њу

ВОЈ НЕ ПЕН ЗИ ЈЕ ПО НО ВОМ АР ШИ НУ

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24.јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, мајорУреднициМира ШведићДушан ГлишићСтални сараднициСтанислав Арсић, мр Себастиан Балош,мр Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,Владица Крстић, др Милан Мијалковски,мр Зоран Миладиновић, мр Миљан Милкић,Крсман Милошевић, др Милан Милошевић,Никола Остојић, Никола Оташ, ИштванПољанац, Будимир М. Попадић, Влада РистићДизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаДаримир Банда (уредник)Горан Станковић и Јово Мамула(фоторепортери)Језички редакторСлађана МирчевскиКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара.За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,Македонска 29ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 151

НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ

Глумица Тамара Крцуновић наснимању промотивног материјалаза кампању „Буди професионалац“у Јелашничкој клисури

Снимио Зоран МИЛОВАНОВИЋ

р � ч у р � д н и к �

5

По че му ће мо у си сте му од бра не пам ти ти 2011?У крат ком и сва ка ко не пот пу ном пре гле ду из два ја -

мо: то је пр ва го ди на про фе си о нал не Вој ске Ср би је, ко јаје на број ним ве жба ма у зе мљи и са дру гим ар ми ја ма по -ка за ла ви сок ни во опе ра тив не спо соб но сти. И по редеко ном ске кри зе на ста вље на је ре фор ма си сте ма од бра -не ка до сти за њу нај ви ших европ ских и свет ских стан -дар да. Про фе си о на ли за ци ја је отво ри ла не ко ли ко хи ља -да рад них ме ста за мла де љу де у Ср би ји.

Вој ска је по мо гла на ро ду кад је би ло нај те же, у са -ни ра њу по сле ди ца зе мљо тре са, по пла ва, гра ди ла је пу -те ве, мо сто ве...

По ве ћа но је уче шће у ми ров ним ми си ја ма, а 2012.пла ни ра се да ви ше од 500 при пад ни ка у свим ро та ци ја -ма уче ству је у опе ра ци ја ма ми ра. Вој на са рад ња раз ви јасе са око 60 зе ма ља све та. Би ли смо успе шни до ма ћи ниСтра те гиј ске кон фе рен ци је за парт не ре, нај ве ћег вој ногску па у про те клој го ди ни у све ту.

У Вој сци Ср би је су пр ве же не офи ци ри ко је су на -кон за вр шет ка Вој не ака де ми је пре у зе ле ду жно сти у је -ди ни ца ма, а ту су и пр ве же не пи ло ти мла зних ави о на ихе ли коп те ра.

Фор ми ран је Уни вер зи тет од бра не, а на Вој нојака де ми ји, од сре ди не ја ну а ра, по чи њу са ра дом Ви -со ке сту ди је без бед но сти и од бра не, но ви, че твр ти,нај ви ши ни во ка ри јер ног уса вр ша ва ња офи ци ра и др -жав них слу жбе ни ка, ка ко Ми ни стар ства од бра не, та -ко и дру гих ми ни стар ста ва и аген ци ја Вла де Ср би је идр жа ва из ре ги о на.

У про те клој го ди ни ре ше но је око 2.000 стам бе нихпи та ња, а но ви ста но ви гра ђе ни су у Ле сков цу, Гор њемМи ла нов цу, Но вом Са ду... За ло ка ци ју бив ше ка сар не„Вој во да Сте па Сте па но вић“ у Бе о гра ду уку пан број пре -у зе тих ста но ва из но си ће из ме ђу 950 и 1.000.

Го ди ну 2012. за по чи ње мо но вим ре фор ма ма, ре -фор ма ма пен зи о ног и здрав стве ног фон да. При ме номно вог За ко на вој ни пен зи о не ри пре ла зе на је дин стве ниРе пу блич ки фонд за ПИО, здрав стве но оси гу ра ње оста -је по ста ром, а сте че не пен зи је оста ју не про ме ње не.

Го ди на ко ја до ла зи је ју би лар на за срп ско ва зду хо -плов ство. По во дом сто го ди на по сто ја ња и раз во ја би ћеоб ја вље на мо но гра фи ја, сни мљен до ку мен тар ни филм иеми то ва на ју би лар на мар ки ца. Пла ни ра но је одр жа ва њена уч ног ску па, а 1. и 2. сеп тем бра на аеро дро му Ба тај ни -ца би ће одр жан ве ли ки ме ђу на род ни аеро -ми тинг и из -ло жба ва зду хо плов ног на о ру жа ња и вој не опре ме.

Упр кос еко ном ској кри зи, пла но ва је пу но. За то по -же ли мо успе шну и срећ ну Но ву 2012! ƒ

Раденко МУТАВЏИЋ

Срећнанова!

СПЕЦИЈАЛНИПРИЛОГ

Падобранац

ОДБРАНА

32 Пе ша диј ски ба та љон Че твр те бри га де

ПРО ФЕ СИ О НАЛ ЦИ С БА ЗЕ ЈУГ

Об�з б� ђ� њ� �д ми ни стр� тив н�ли ни ј� пр� м� Ко со ву и М� то хи -ји и кон тро л� Коп н� н� зо н�б�з б�д но сти пр�д ст� вљ� јукључ н� и н�ј сло ж� ни ј� з� д�т к�Коп н� н� вој ск� и Вој ск� Ср би ј�у ц� ли ни, � н� тим по сло ви м�ц�н тр�л но м� сто при п� д� 41.п� ш� диј ском б� т� љо ну. Из�при п�д ни к� тог с� ст� в� су го -ди н� н� по р�, ис тр�ј но сти, р� -д� у сло ж� ним т� р�н ским усло -ви м� и бор б� з� мир н� под -руч ју ко ј� ј� би ло из ло ж� ноб�з б�д но сним из� зо ви м�.

34. .Новинари први пут посетили тунеле празног.......војног складишта у Бистрици

МИНЕ И НУКЛЕАРНИ ОТПАДСАМО – ГЛАСИНЕ

Минист�рство одбр�н� Србиј� д�м�нтуј� гл�син� о обј�ктим�бивш� ЈНА у Бистрици д� с� у њим� скл�дишти нукл��рни отп�ди уништ�в�ју убојн� ср�дств�

КУЛТУРА

36. .НОВОГОДИШЊИ ОПЕРСКИ ГАЛА......КОНЦЕРТ У ЦЕНТРУ „САВА”

37 У Дому војске представљена књига „У корак с временом”

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У ВОЈСЦИ

38 Изложбе у Дому војске у Београду

ПОРТРЕТ – ТРАЈНА ИНСПИРАЦИЈАУМЕТНИКА

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

6

Алжир је најважнијипартнер Министарства

одбране Србије у војнојиндустрији и обе земље су

заинтересоване да убудућности заједнички

улажу у развој новогнаоружања и војне опреме

Министар Шутановац у посети Алжиру

Уго во ри ко је је не дав но пот пи -сао „Ју го им порт-СДПР“ са Ми ни -стар ством од бра не Ал жи ра, као имо гућ но сти и на ја вље ни уго во ри око ји ма су раз го ва ра ли пред став ни цидве зе мље, го во ре у при лог то ме.

На по ми њу ћи да је Ал жир сва ка -ко нај ва жни ји вој но-еко ном ски парт -нер Ср би је, Шу та но вац је ис та као дасе од но си из ме ђу две зе мље гра дена стра те шком ни воу, што го во ри дапо сто ји же ља да се у на ред ном пе ри -о ду Ср би ја ета бли ра као ве о ма ва -жан са ве зник и са рад ник Ал жи ра уобла сти вој не ин ду стри је.

Под се ћа ју ћи да вој ска Ал жи рапро ла зи кроз ве ли ке ре фор ме, Шу та -но вац је ис та као да по сто ји ве ли ко ин -те ре со ва ње за на ста вак шко ло ва њаал жир ских офи ци ра на Вој ној ака де -ми ји у Ср би ји. Ми ни стар ство од бра неСр би је же ли да сво јим ис ку ством ишко ло ва њем ка дро ва из Ал жи ра до -при не се ре фор ми њи хо ве вој ске.

Ми ни стар Шу та но вац је ка заода ће екс перт ска де ле га ци ја Ми ни -стар ства од бра не Ал жи ра уско ро уз -вра ти ти по се ту Ср би ју. ƒ

Тан југ

ди не за по че ли са рад њу у обла сти вој -ног школ ства и здрав ства, а пре све -га у обла сти од брам бе не ин ду стри је.

То ком са стан ка са пред сед ни -ком Ал жи ра Аб де ла зи зом Бу те фли -ком и ми ни стром од бра не Аб дел ма -ле ком Ге на зи јем би ло је ре чи и о мо -гућ но сти про ши ре ња са рад ње у об -ла сти вој ног здрав ства, где Ср би јаима ве ли ко ис ку ство и од лич не ка -дро ве. Са пред став ни ци ма Ал жи рараз го ва ра но је и о по се ти пред сед -ни ка Ср би је Бо ри са Та ди ћа тој зе -мљи у пр вој по ло ви ни иду ће го ди неса же љом да се са рад ња из ме ђу дведр жа ве про ши ри и на дру ге обла сти.

Ми ни стар Шу та но вац је ре као дапо сто ји ве ли ко ин те ре со ва ње за мо -дер ни за ци ју про из вод ње од ре ђе нихде ло ва на о ру жа ња и вој не опре ме ко -ји су нео п ход ни ал жир ској вој сци.

– Же ља нам је да на про сто руАл жи ра уче ству је мо у из град њи фа -бри ка на о ру жа ња и вој не опре ме,јер сма тра мо да има мо и зна ње и мо -гућ но сти за тран сфер тех но ло ги јека кав је нео п хо дан тој зе мљи – ис та -као је Шу та но вац.

То ком по се те Ал жи ру сре ди -ном де цем бра, министар од -бра не Ср би је Дра ган Шу та но -вац и ми ни стар од бра не Ал -

жи ра Аб дел ма лек Ге на и зи пот пи са лису Спо ра зум о са рад њи у обла сти од -бра не, ко ји ће до при не ти уна пре ђе -њу вој не са рад ње из ме ђу две зе мље.

– Ал жир је нај ва жни ји парт нерМи ни стар ства од бра не Ср би је у вој -ној ин ду стри ји и обе зе мље су за ин -те ре со ва не да у бу дућ но сти за јед -нич ки ула жу у раз вој но вог на о ру жа -ња и вој не опре ме – из ја вио је Тан ју -гу ми ни стар Шу та но вац. Он је ука заода су Ал жир и Ср би ја пре че ти ри го -

Заједничка улагања у развој наоружања

Ч�ститк� министр� одбр�н�поводом Новогодишњих иБожићних пр�зник�По во дом Новогодишњих и Божићних празника свим

припадницима Министарства одбране и Војске Србијеупућујем срдачне честитке.

Одлазећа 2011. година остаће забележена као го-дина у којој смо, и поред економске кризе којом је пого-ђен цео свет, наставили реформу система одбране иучинили велики корак ка достизању највиших европ-ских и светских стандарда у области одбране.

Повећали смо учешће у мировним мисијама, уна-предили оперативну способност Војске, задржали њенуглед и поверење код грађана Србије и очували стан-дард наших припадника.

У уверењу да ћемо и у наредној години ићи путемнапретка честитам вам празнике и желим да их са сво-јим породицама проведете у добром здрављу, срећи изадовољству. ƒ

Драган Шутановац

Инкуб�тори з� КБЦ „З�мун“ Кли нич ко-бол нич ком центру „Земун“ предата су на

употребу два инкубатора купљена средствима прикупље-ним у хуманитарној акцији „Битка за бебе“. Од два инку-батора које је добила земунска болница, за један су сред-ства прикупили припадници Војне академије и Војнобе-збедносне агенције.

У име КБЦ „Земун“, донаторима и Фонду Б92, који јеорганизатор акције, захвалио је директор др Драгош Сто-јановић, док је Веран Матић из Фонда Б92 изјавио да ће

бренд „Битка за бе-бе“, изграђен прекоспроведене хумани-тарне акције, нас та-вити да живи и кр оздруге сличне пројек-те.

Плочицу са нат-писом Војне академи-је и Војнобезбеднос -не агенције на инку-батор су ставили ка-дети Светлана Голу-бовић и Горан Павло-вић, који су били ме-ђу иницијаторима ак-ције кадета Војне ака -демије. ƒ

А. А.

П р и м о п р � д � ј � д у ж н о с т иГенерал-потпуковник Љубиша Диковић, нови начел-

ник Генералштаба, предао је дужност команданта Копне-не војске генерал-мајору Милану Мојсиловићу.

Генерал-потпуковник Александар Живковић, новидиректор Инспектората одбране, предао је дужност ко-манданта Команде за обуку досадашњем заменику бри-гадном генералу Горану Радовановићу.

Генерал-мајор Милан Мојсиловић предао је дужностзаменика команданта Здружене оперативне команде пу-ковнику Жељку Петровићу.

Пуковник Петар Бошковић примио је дужност на-челника Управе за људске ресурсе Генералштаба одбригадног генерала Добривоја Вељковића који одлази упензију.

Пуковник Андрија Андрић преузео је дужност ко-манданта Речне флотиле од досадашњег команданта пу-ковника Небојше Јоксимовића, који одлази на нову ду-жност у Управи за планирање и развој Генералштаба.

Новопостављени заступник команданта Трећег цен-тра за обуку у Лесковцу мајор Синиша Николић примиоје дужност од досадашњег команданта пуковника Мијо-драга Ђуровића који одлази у пензију. ƒ

7

Ч�ститк� н�ч�лник�Г�н�р�лшт�б� поводомНовогодишњих и Божићнихпр�зник�Поводом новогодишњих и божићних празника

свим припадницима Војске Србије упућујем срдачнечеститке.

Протекла година била је реформска и остаће за-памћена као прва година у којој је Војска Србије својезадатке реализовала са потпуно професионализова-ним саставом.

Радује и чињеница да уживамо велико поверењекод нашег народа што ће, уверен сам, бити мотиввише да и у новој 2012. години предано и одговорноизвршавате све постављене задатке.

Нека долазећа 2012. година буде упамћена по мо-дернизацији и достизању највиших светских стан-дарда, ради јачања безбедности наше државе и свихњених грађана.

Честитајући празнике, вама и вашим најмилији-ма желим добро здравље, успех у раду, личну и поро-дичну срећу. ƒ

Генерал-потпуковник Љубиша Диковић

П р и м о п р е д а ј а д у ж н о с т и н а ч е л н и к а Г е н е р а л ш т а б а В о ј с к е С р б и ј е

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

8

Ге не рал Ми ло је Ми ле тићпре дао је ду жност но во и ме но ва ном на чел ни ку Ге не рал шта баге не рал-пот пу ков ни куЉу би ши Ди ко ви ћу. Ге не рал Ди ко вић, ко ји јеУка зом пред сед ни ка Ср би је Бо ри са Та ди ћа не дав но по ста вљен на туду жност, био је на че луКоп не не вој ске Вој ске Ср би је, а ге не рал Ми ле тић, на кон ско ро че ти ри де це ни је вој неслу жбе, од ла зи у пен зи ју.

Искуствоза нове искораке

Про фе си о на ли за ци ја нај ве ћи успех

Обра ћа ју ћи се оку пље ни ма, ге не -рал Ми ло је Ми ле тић ис та као је да јетри го ди не имао част да бу де на чел -ник Ге не рал шта ба, а за то вре ме Вој -ска Ср би је и Ми ни стар ство од бра неура ди ли су ве ли ки по сао на уна пре ђе -њу и оса вре ме њи ва њу си сте ма од -бра не и ја ча њу без бед но сти гра ђа наСр би је.

– Није ла ко у не ко ли ко ре чи са же -ти све што је ура ђе но. Об у ча ва ли смопро фе си о нал не вој ни ке и вој ни ке надо бро вољ ном слу же њу вој ног ро ка ииз ве ли број не ве жбе. Би ли смо до ма -ћи ни зна чај них ме ђу на род них ску по ва,по пут Кон фе рен ци је на чел ни ка ге не -рал шта бо ва бал кан ских зе ма ља и Стра -

у ф о к у с у

Це ре мо ни ји у До му Гар де наТоп чи де ру, 22. де цем бра,при су ство ва ли су ми ни -стар од бра не Дра ган Шу -та но вац, др жав ни се кре -

та ри Ми ни стар ства од бра не, по моћ -ни ци ми ни стра, за ме ник на чел ни каГе не рал шта ба ге не рал-ма јор Ми ланБје ли ца, ко ман дант Коп не не вој скеге не рал-ма јор Ми лан Мој си ло вић, ко -ман дант ВиП ВО бри гад ни ге не ралРан ко Жи вак и пред став ни ци ор га ни -за ци о них це ли на Ми ни стар ства од -бра не и Вој ске Ср би је.

Том при ли ком, ми ни стар од бра -не Дра ган Шу та но вац уру чио је ге не -ра лу Ми ле ти ћу пр ву Знач ку на чел ни -ка Ге не рал шта ба, но во у ста но вље ноод лич је, ко ју ће убу ду ће но си ти ге не -ра ли на тој по зи ци ји.

Искуствоза нове искораке

9

ни ам би јент, али ни ка ко не пред ста -вља рас кид са вој нич ким тра ди ци ја мана шег на ро да. На про тив, она је на -пре дак у по гле ду спо соб но сти, чвр стоуте ме љен на тра ди ци ји ко ја на шу вој -ску и чи ни Вој ском Ср би је – на гла сиоје ге не рал Ми ле тић, до да ју ћи да сере зул та ти ре фор ме не мо гу пер со на -ли зо ва ти, јер су то ре зул та ти за јед -нич ког ра да топ ме наџ мен та Ми ни -стар ства од бра не и Вој ске Ср би је.

Он је, та ко ђе, из ра зио уве ре њеда ће при пад ни ци на ше вој ске и убу -ду ће, са ге не ра лом Ди ко ви ћем на че -лу, би ти ве о ма успе шни у ра ду.

– И по сле од ла ска са ду жно стина чел ни ка Ге не рал шта ба, оста јем вој -ник у ср цу и спре ман сам да сво је зна -ње и спо соб но сти ста вим на рас по ла -га ње Ср би ји кад год то бу де по треб -но. Ге не ра лу Ди ко ви ћу же лим успех уда љем из гра ђи ва њу Вој ске Ср би је каомо дер не ору жа не си ле. Си гу ран самда ће у тај по сао уне ти но ву енер ги ју ида ће има ти до вољ но чвр сти не, хра -бро сти и му дро сти, нео п ход них на чел -ни ку Ге не рал шта ба. Не ка Вас сре ћапра ти! – по ру чио је ге не рал Ми ле тић.

Да ље ја ча ње Вој ске

Према ре чи ма ге не ра ла Ди ко ви -ћа, вој ну ка ри је ру за по чео је као пет -на е сто го ди шњак, и ка ко је ис та као,све што има сте као је у вој сци, али јењој да ро вао и нај ве ћи део се бе.

– Ука за на ми је част да као на чел -ник Ге не рал шта ба, са свим при пад ни -ци ма Ми ни стар ства од бра не и Вој скеСр би је, на ста вим са из гра ђи ва њемспо соб но сти и ка па ци те та на ше вој -ске с ци љем сна же ња без бед но стина ше зе мље – ис та као је ге не рал Ди -ко вић у пр вом зва нич ном обра ћа њуна но вој ду жно сти, ко ју, ка ко је на гла -сио, осе ћа као ве ли ко при зна ње, алии оба ве зу да пру жи лич ни и про фе си -о нал ни мак си мум.

Ге не рал Ди ко вић је ис ко ри стиопри ли ку да ге не ра лу Ми ле ти ћу за -хва ли на ре зул та ти ма ко је је Вој скаСр би је по сти гла за вре ме ње го вогман да та, али и да по ру чи ми ни струод бра не да ће у да љем ра ду до след -но сле ди ти по ли ти ку Ми ни стар стваод бра не. Офи ци ри ма је, та ко ђе,по ру чио да ће во ди ти ра чу на о вој -

те гиј ске кон фе рен ци је за парт не ре. За -јед но са дру гим чла ни ца ма Ује ди ње нихна ци ја уче ство ва ли смо у учвр шћи ва -њу ми ра. По ма га ли смо гра ђа ни ма Ср -би је кад год је би ло по треб но. По ја ча -ли смо на по ре за опре ма ње Вој ске Ср -би је но вим на о ру жа њем и опре мом.Ство ри ли смо мо дер ни док три нар ниоквир за упо тре бу вој не си ле, до че ка -ли да пр ве же не офи ци ре са за вр ше -ном Вој ном ака де ми јом сту пе у је ди ни -це – ис та као је ге не рал Ми ле тић.

Го во ре ћи о ре зул та ти ма у про те -клом пе ри о ду, ге не рал Ми ле тић на -гла сио је да је про фе си о на ли за ци јаВој ске Ср би је сва ка ко нај зна чај ни јидео ре форм ског про це са.

– Тиме је на ша вој ска ста ла уре до ве са вре ме них ар ми ја, спо соб нихда на пра ви на чин од го во ре без бед -но сним иза зо ви ма на шег вре ме на. Тоје и у ши рем сми слу дру штве но од го -во ран про цес. По ред ја ча ња без бед -но сти, у вре ме еко ном ске кри зе, вој -ска је отво ри ла не ко ли ко хи ља да рад -них ме ста за мла де љу де у Ср би ји.Про фе си о на ли за ци ја је за на шу вој -ску и јед но но во ис ку ство и но ви рад -

сци и да ће би ти пр ви вој ник ме ђувој ни ци ма.

– Узо ри ће ми би ти му дри стра -те зи и му дре вој ско во ђе слав не срп -ске вој ске, али и нај са вре ме ни је вој -ске све та – за кљу чио је ге не рал Ди -ко вић.

Нај у спе шни ја ре фор ма

Ми ни стар Шу та но вац је ис та -као да при су ству је мо је дин стве номдо га ђа ју ко ји ће, ка ко је на гла сио,по ста ти тра ди ци ја.

– То је до га ђај у ко ме но ви на -чел ник Ге не рал шта ба ис пра ћа у пен -зи ју ста рог – на за до вољ ство и ста -рог и но вог, на за бри ну тост но вогко ји тре ба да на ста ви сто па ма ста -рог, и на за до вољ ство свих оних ко јипри су ству ју овом чи ну – ис та као јеми ни стар Шу та но вац, на гла сив шида је то са мо јед на од це ре мо ни јако је се уво де и спро во де у Ми ни -стар ству од бра не и Вој сци Ср би је, ако је до са да ни су по сто ја ле.

– Вре ме на ко ја су за на ма и предна ма су вре ме на у ко ји ма спро во ди -мо ре фор му, у ко ји ма по бољ ша ва моста ње и у од ре ђе ним сег мен ти мауста но вља ва мо тра ди ци ју ко ја ни јепо сто ја ла. Ма ли број гра ђа на Ср би језна да про мо ви са ње офи ци ра ра ни јени је ре а ли зо ва но на пла тоу ис предСкуп шти не Ср би је – ре као је ми ни -стар од бра не, из ра зив ши же љу да ице ре мо ни јал при мо пре да је ду жно -сти на чел ни ка по ста не јед на од тихтра ди ци ја.

За хва љу ју ћи ге не ра лу Ми ле ти -ћу, ми ни стар Шу та но вац је ис та каода је од мо мен та сту па ња на ду -жност ми ни стра од бра не, „без об -зи ра на то што ни смо ди рект но са -ра ђи ва ли, по сто јао ве о ма ви сок ни -во раз у ме ва ња, пре све га у то ме даВој ске Ср би ја мо ра да на пре ду је, дабез мо дер ни за ци је ни Вој ска ни Ср -би ја не мо гу да на пре ду ју“. Ми ни -стар је, та ко ђе, за хва лио ге не ра луМи ле ти ћу за све оно што је у свомра ду учи нио, до дав ши да је као је -дан од нај ста ри јих офи ци ра срп скевој ске во дио нај мо дер ни ју ре фор муу Ср би ји, ко ја је, ка ко је оце нио, нај -

у спе шни ја и нај бо ља ре фор ма не са -мо у си сте му од бра не, већ и у на -шем дру штву.

– Да нас до би ја мо ни шта ма њеис ку сног на чел ни ка Ге не рал шта ба.Сма трам да смо, иако че сто мо же мочу ти у ме ди ји ма да је ре фор ма за вр -ше на, тек по че ли, и да је Вој ска текпо че ла да на пре ду је. Мо је убе ђе њеје да су го ди не пред на ма још ва -

жни је. Чи ње ни ца је сте да смо по -ста ви ли си стем на ши не са ко јих ви -ше не мо же да скре не, али исто та -ко и да не сме мо да успо ри мо ре -фор ме, јер би оне ус по ри ле наш на -пре дак, и на пре дак це лог дру штва.

– Ге не ра ле Ди ко ви ћу, же лим дака жем да Вам не ће би ти ни шта лак -ше. До са да сте има ли је дан деопро бле ма, од са да ће те има ти свепро бле ме. Бу ди те си гур ни да ће вами пред сед ник Ре пу бли ке, ко ле ги јум

рал шта ба, али и дру гим при пад ни -ци ма Ми ни стар ства и Вој ске ко ји супо ста вље ни на но ве ду жно сти у си -сте му, као и они ма ко ји од ла зе упен зи ју.

– Нека нам је Бог у по мо ћи. Жи -ве ли, и жи ве ла Ср би ја! – за кљу чио јеми ни стар Шу та но вац. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋНи ко ла ДРА ЖО ВИЋ

Сни миo Јо во МА МУ ЛА

ми ни стра и ја лич но, да ти пу ну по -др шку у же љи да из гра ди мо јед нумо дер ну Вој ску ко ја ће би ти сто жерод бра не на ше зе мље, без бед но стице лог ре ги о на и ко ја ће, ка ко у Ср -би ји, та ко и на ме ђу на род ном пла ну,да ва ти пу ну по др шку раз во ју де мо -крат ског дру штва и на ше др жа ве –ре као је Шу та но вац по же лев шисре ћу у ра ду но вом на чел ни ку Ге не -

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

у ф о к у с у

10

Но во и ме но ва ни на чел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал-пот пу ков -ник Љу би ша Ди ко вић ро ђен је 22. ма ја 1960. у Ужи цу.

Вој ну ака де ми ју, Смер пе ша ди ја, за вр шио је 1984. го ди не, Ге не рал штаб -ну шко лу 1996. го ди не, а Шко лу на ци о нал не од бра не че ти ри го ди не ка сни је.

То ком вој нич ке ка ри је ре оба вљао је број не од го вор не ду жно сти. Био јеко ман дир пи то мач ког во да и пи то мач ке че те на Вој ној ака де ми ји, ко ман дант16. гра нич ног ба та љо на, на чел ник шта ба и ко ман дант 37. мо то ри зо ва не бри -га де у Ра шки, на чел ник Од се ка Коп не не вој ске Вој не ака де ми је, на чел никоде ље ња и на чел ник шта ба Ужич ког кор пу са, а од 2005. је на од го вор ним ду -жно сти ма у Ге не рал шта бу. Био је ко ман дант Ко ман де за обу ку, а на ду жно стико ман дан та Коп не не вој ске био је од 6. мар та 2009. го ди не.

Оже њен је и има кћер ку и си на.

11

Од го ва ра ју ћи на но ви нар ско пи та ње о сма ње њубу џе та ми ни стар Шу та но вац је по ја снио да се нај ве ћидео тог сма ње ња од но си на од ла зак вој них пен зи ја изМи ни стар ства од бра не.

– До ско ро се при ча ло да Вој ска Ср би је има нај -ве ћи бу џет у др жа ви, а са да је већ сви ма ја сно да тони је исти на. Ни смо срећ ни са та квим бу џе том, али мипра ти мо тренд еко ном ског раз во ја Ср би је и по ку ша -ва мо да по мог не мо срп ску еко но ми ју и да до би је мооно ли ко пар че ко ла ча ко је мо же да се по де ли – оце -нио је ми ни стар Шу та но вац, до да ју ћи да ће се упр коссма ње њу бу џе та, на ста ви ти са опре ма њем.

С М А Њ Е Њ Е Б У Џ Е Т А

Пу шта ју ћи у рад но ви ли не ар ни ак це ле ра тор, ми -ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац је ис та као дасе у окви ру ре фор ме си сте ма од бра не при сту -пи ло и све о бу хват ној ре фор ми вој ног здрав ства,

а но ви уре ђај зна чај но ће по ве ћа ти ка па ци те те Вој но ме -ди цин ске ака де ми је.

– Уз но ви не у ро хи рур шки ми кро скоп, ли не ар ни ак -це ле ра тор је са мо по че так ка да је реч о опре ма њу, а то -ком сле де ће го ди не на ста ви ће се са опре ма њем свих вој -них бол ни ца ши ром Ср би је, јер ће мо ко нач но има ти ја -сан бу џет за здрав ство ко јим ће мо обез бе ди ти ње гов да -љи на пре дак – ре као је ми ни стар Шу та но вац.

Купов ином ов ог апара та, према његови м речи ма, с тан -д ард који је н еопходан з а лечење љу ди кој има је п отреба -н такав апа ра т четворос тр уко ј е превазиђе н у односу напотр ебе В ој ске Ср би је, тако да ће велики број цив ил амоћи да се лечи на ВМ А. Тиме потврђујемо, истака о ј еминистар , да је та установа от вор ена з а све пацијенте, атај тр ен д ће се нас та ви ти и убу ду ће.

Н ачелник В МА бр ига дни генерал пр оф. др М ар и јанН оваковић ј е гов ор ећ и о значај у н овог ап ар ат а наглас иода је његова п ри мена на јч еш ћа у лече њу пацијенат а самали гни м обоље њима, а кор исти се и у терапији дегене -рат ив ни х б ол ести.

– Ап ар ат је савре мен, к ак о по дизајну так о и п о с вимсвојим кара ктери ст икама и омогу ћава в ећ и прото к п ац и -јената, а ли и већу за шт ит у оних који њи ме рукују. На т ајн ачин би ће мо у могу ћн ости д а см ањимо број па цијената

Н о в и л и н е а р н иа к ц е л е р а т о р н а В М А

КраћелистечекањаНови уређај у Институту за радиологијунамењен је пацијентима са малигнимпроменама на свим локацијама и по смениће моћи да третира до 40 пацијената,шест пацијената на сат, што ће значајносмањити листе чекања

који чекају на зр ачну терапи ју – истак а о је ге нерал Нов -аковић. Он ј е д одао да ћ е пл ански м набав кама ток ом г о -дине з а неур охи рур шки микр ос ко п бити куп ље но још н е -ко ли ко д ел ова кој и ће повећ ат и њ егове пе рфо рманс е иомогућит и ј ош пр еци знију н еу ронавигацију у циљ у шт опрецизнијег управљања туморима. Претходни микроскопнабављен је пре три деценије.

Гово ре ћи о ли ста ма че ка ња за тај апа рат, ге не ралНо ва ко вић је ре као да ка да је реч о вој ним оси гу ра ни ци -ма, њих ско ро и да не ма, а за ци вил не па ци јен те у про се -ку се че ка до ме сец и по да на. Про из во ђач апа ра та је„Елек тра“, а ко штао је око 270 хи ља да евра.

Осим на бав ке но вих апа ра та, пре ма ре чи ма ми ни -стра Шу та нов ца, ВМА је не дав но ре шио и про блем пар -ки ра ња ко ји је ду го оп те ре ћи вао ка ко па ци јен те, та ко иса му уста но ву.

– Ин ве сти ци ја од не што ви ше од 50 ми ли о на ди на -ра, уз са рад њу са бе о град ским „Пар кинг сер ви сом“, омо -гу ћи ла је да око ВМА ви ше не ма са о бра ћај ног ха о са, већда сви ко ји ту до ла зе мо гу да се ре гу лар но пар ки ра ју –ис та као је ми ни стар Шу та но вац. ƒ

Б. МИЉИЋСнимио Ј. МАМУЛА

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

12

п о в о д и

Н о в о г о д и ш њ и и б о ж и ћ н и п р и ј е м м и н и с т р а о д б р а н е и

На до бром

13Убе ђен сам да ће ре фор ме би ти на ста вље не ко год во дио вој ску, јерсмо ре фор му ста ви ли на до бре ши не,због че га ве ру јем да ће мо на ста ви тидо бром бр зи ном. По себ но ша љем по др шку на шим при пад ни ци ма ко јиће пра зни ке сла ви ти да ле ко од сво јихдо мо ва, у ми ров ним ми си ја ма у ко ји мауче ству ју, ис та као је ми ни стар Шу та но вац на све ча ном при је му

н а ч е л н и к а Г е н е р а л ш т а б а

пу ту

Кри стал на са ла Дома Гар де у Топ чи де ру би ла јепре те сна да при ми све го сте на при је му ко јитра ди ци о нал но, по во дом но во го ди шњих и бо -жић них пра зни ка, при ре ђу ју ми ни стар од бра -не и на чел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је.

Спе ци фич ност ово го ди шње све ча но сти је што су у уло зидо ма ћи на, уз ми ни стра од бра не Дра га на Шу та нов ца би -ли и до са да шњи и но во и ме но ва ни на чел ник Ге не рал шта -ба, ге не ра ли Ми ло је Ми ле тић и Љу би ша Ди ко вић.

Све ча но сти су, ме ђу број ним го сти ма, при су ство ва -ли пред сед ник Вла де Мир ко Цвет ко вић, па три јарх Ири -неј, ми ни стри, пред став ни ци за ко но дав не, из вр шне исуд ске вла сти, ди пло мат ски и вој ни пред став ни ци акре -ди то ва ни у на шој зе мљи, пред став ни ци вер ских за јед ни -ца, по зна те лич но сти из кул тур ног и јав ног жи во та ипред став ни ци ме ди ја.

Г о д и н а н а с т а в к а р е ф о р м и

По же лев ши оку пље ни ма срећ не бо жић не и но во го -ди шње пра зни ке, ге не рал Ми ле тић, ко ји је истог да напре дао ду жност на чел ни ка Ге не рал шта ба ге не ра лу Ди ко -ви ћу, ре као да је поносан што је рад ни век про вео у уни -фор ми Вој ске.

– На рав но, оста јем ср цем при вр жен вој ном по зи вуко јим сам по чео да се ба вим пре че ти ри де це ни је и спре -ман сам да сво је ис ку ство и спо соб но сти ста вим на рас -по ла га ње Ср би ји кад год то бу де по треб но. По себ но сампо но сан на Вој ску Ср би је, ко ја је про фе си о на ли зо ва на увре ме док сам био на чел ник Ге не рал шта ба. Ти ме је оба -вљен ве ли ки по сао ко ји је зах те вао до бар тим ски рад Ми -ни стар ства од бра не и Ге не рал шта ба – по ру чио је ге не -рал Ми ле тић. Он је на гла сио да се про фе си о на ли за ци јомне за вр ша ва ју ре форм ски про це си и мо дер ни за ци ја Вој -ске Ср би је, уз же љу да при пад ни ци на ше вој ске, са ге не -ра лом Ди ко ви ћем на че лу, и у 2012. оства ре за па же не ре -зул та те у овом ва жном по слу за на шу др жа ву.

У име при пад ни ка Вој ске Ср би је, ге не рал-пот пу ков -ник Љу би ша Ди ко вић та ко ђе је по здра вио оку пље не, ис -ти чу ћи да са мо за јед нич ки ак тив но сти ма свих ин сти ту -ци ја мо же мо оства ри ти сво је на ме ре и по ста ти део ује -ди ње не Евро пе.

– Наред на го ди на за Вој ску би ће го ди на ја ча ња опе -ра тив них и функ ци о нал них спо соб но сти за ре а ли за ци јуми си ја ко је су јој на ме ње не. Би ће то го ди на на став ка ре -фор ми, про фе си о на ли за ци је, ак тив не ме ђу на род не вој неса рад ње и ја ча ња опе ра тив них спо соб но сти за ве ће уче -шће у ми ров ним ми си ја ма. Гра ди ће мо парт нер ске од но сеса зе мља ма у окру же њу и све ту у скла ду са на ци о нал ними др жав ним ин те ре си ма – ис та као је ге не рал Ди ко вић,из ра жа ва ју ћи оче ки ва ње да по др шка љу ди на све ча номпри је му не ће из о ста ти и то ком го ди не.

п о в о д и

14

Ми ни стар Шу та но вац за хва лио је сви ма ко ји супру жа ли по др шку ра ду Ми ни стар ства и Вој ске у про те -клом пе ри о ду – пре ми је ру, пред став ни ци ма Вла де, алипре све га ге не ра лу Ми ле ти ћу и свим офи ци ри ма и ге не -ра ли ма ко ји су оти шли у пен зи ју.

– Без њи хо вог ра да, по све ће но сти и по жр тво ва но -сти, ре фор ма не би ус пе ла. Ре фор ма не за ви си са мо однов ца, не за ви си са мо од ве ре и ра да. Она за ви си упра -во од енер ги је ко ју су при пад ни ци Вој ске Ср би је ула га -ли у го ди на ма за на ма. И да нас смо по ка за ли да же ли мода на ста ви мо са бор бом про тив ко руп ци је, са бор бом

про тив зло у по тре ба у си сте му од бра не и да по ка же мода си стем све вре ме ра ди, чак и ка да сла ви – на гла сиоје Шу та но вац.

Он је ис та као да је ге не рал Ди ко вић ве ли ки вој ско -во ђа, хра бар и му дар ли дер, чо век ко ји се на свим по зи -ци ја ма на ко ји ма је био до ка зао као ча стан офи цир ко јидо но си од лу ке и као офи цир ко ји је у пот пу но сти за слу -жио да ста не на че ло Вој ске Ср би је.

– У овој са ли има још та квих офи ци ра и њи ма ће -мо да ти шан су у бу дућ но сти – ре као је ми ни стар Шу -та но вац.

Е Н Е Р Г И Ј А З А У С П Е Х

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

Још пу но по сла

Ми ни стар Шу та но вац је нај пре ука зао на уста но вље -ње јед не но ве тра ди ци је.

– Реч је о тра ди ци ји да при ли ком сме не ге не ра ци јапред ва ма сто је и бив ши и са да шњи на чел ник Ге не рал -шта ба, што је је дан од ве о ма ва жних сег ме на та на ше ре -

фор ме – ре као је ми ни стар од бра не на по чет ку обра ћа њаго сти ма на све ча но сти.

Го ди на ко ја је за на ма, ис та као је ми ни стар Шу та но -вац, би ла је го ди на ве ли ког ис ку ше ња за си стем од бра неи Вој ску Ср би је.

– То је го ди на ко ју смо за по че ли са пот пу но про фе -си о нал ном вој ском и го ди на ко ју смо за вр ши ли успе шноса ре фор мом ко ја је оп ште при зна та као нај бо ља ре фор -ма у овом де лу Евро пе. Го ди ну 2012. за по чи ње мо са но -вим ре фор ма ма, ре фор ма ма пен зи о ног и здрав стве ногфон да, али има мо још мно го то га што мо ра мо да ура ди -мо да би на ша вој ска до сти гла ни во опе ра тив но сти ко јије нео п хо дан – ис та као је ми ни стар Шу та но вац. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋНи ко ла ДРА ЖО ВИЋ

Сни ми ли Го ран СТАН КО ВИЋ и Јо во МА МУ ЛА

15Морам да кажем да је ваш министар веома борбен

и заиста се бори да добије одговарајући буџет. Као икод других министарства, на крају сви добију маловише него што је Министарство финансија у стартуспремно да да, а мало мање него што су они желели, пасе слично десило и са војним буџетом. Међутим, он јепримерен објективним могућностима које имамо имислим да смо се на крају договорили да се из буџетане укида било која ставка која је важна за виталнофункционисање и за реформе у војсци.

Користим прилику да припадницима Војскечеститам Нову годину и Божић и да им кажем да ћеследећа година као и свима нама бити тешка, али ћемопроћи кроз њу, ипак, задовољни да остваримо оно штосмо планирали.

П Р Е М И Ј Е Р Ц В Е Т К О В И Ћ О В О Ј Н О М Б У Џ Е Т У

То много значи не само за Војску, на само зацркву, него и и за српски народ, да се настави оношто је дуго трајало у нашој војсци и да се да место иулога српском свештенику да гаји и подгрејава духродољубља. То је мисија цркве и свештеника коднарода који воли своју отаџбину, али да му осмислиту љубав и укаже на величину те љубави.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ О УВОЂЕЊУВЕРСКЕ СЛУЖБЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

16

Ге не рал-ма јор др Ми о драг Јев тић, рек тор Уни вер зи те та од бра не

Уни вер зи тет од бра не у Бе о -гра ду фор ми ран је од лу комВла де Ре пу бли ке Ср би је 24.фе бру а ра 2011. и део је ре -форм ских про це са си сте ма

од бра не у обла сти обра зов них и ис -тра жи вач ких по тен ци ја ла. Сва ки по -че так је те жак, а од иде је до осни ва -ња пр вих кон сти ту тив них те ла про те -кле су три го ди не.

Пре ма ре чи ма рек то ра Уни вер -зи те та од бра не ге не рал-ма јо ра про -

Мо де ран срп ски офи цир мо ра да об је ди ња ва вој нич кучаст и ства ра лач ку сна гу ко ја ће би ти основ стал ногуса вр ша ва ња, у скла ду саим пе ра ти ви ма но вог вре ме наи до стиг ну ћи ма у обла сти на у ка од бра не. Упра во из тихраз ло га, с ци љем ја ча ња вој не про фе си је, нео п ход на је хар мо ни за ци јави со ко школ ског обра зо ва њаи на уч но и стра жи вач ког ра дау си сте му од бра не и уни вер зи те та у ци вил ству,чи ме оства ру је мо ве ћу ра ци о на ли за ци ју и бо ље ко ри шће ње ре сур са ко ји мана ша др жа ва рас по ла же.

фе со ра др Ми о дра га Јев ти ћа, та но -во фор ми ра на ви со ко школ ска ин сти -ту ци ја од пр вих да на до би ла је ја сне,де фи ни са не за дат ке. Реч је о др жав -ном уни вер зи те ту, нај мла ђем у зе -мљи, ко ји је узео у об зир све уни вер -зи тет ске на ци о нал не и ме ђу на род нестан дар де, ство рио кор по ра тив нииден ти тет, а уз све то ве о ма је до бропри хва ћен у ака дем ској за јед ни ци др -жав них и при ват них фа кул те та Ре пу -бли ке Ср би је.

ƒ Не дав но је усво јен ста тутУни вер зи те та од бра не. До клесе сти гло ка да је реч о оста лимкон сти ту тив ним до ку мен ти -ма те ви со ко школ ске уста но -ве? Ка ко је Уни вер зи тет ор га -ни зо ван?– Од осни ва ња до да нас, за ре -

ла тив но крат ко вре ме, учи ње но јемно го то га ка да је реч о кон сти ту и са -њу Рек то ра та Уни вер зи те та од бра не– до би ја ње са гла сно сти на Ста тут од

Темељи за новазнања

Спе ци фич но сти Уни вер зи те таод бра не огле да ју се у то ме што, по -ред за га ран то ва не уни вер зи тет скеауто но ми је, он функ ци о ни ше под мо -ни то рин гом Ми ни стар ства од бра не,па сто га шко лу је ка дар за по тре бевој ске и си стем од бра не. Има ју ћи тоу ви ду, нео п ход но је да се ти про фе -си о нал ци у си сте му од бра не то комка ри је ре об у ча ва ју и оспо со бља ва ју,али и да пра те то ко ве мо дер ног све тас ци љем ин тер о пе ра бил но сти. Вој скаСр би је са ра ђу је са ар ми ја ма ши ромсве та, а уз тен ден ци је ин тен зи ви ра -ња тог трен да мо ра мо да усво ји мостан дар де и за јед нич ке ста во ве о по -је ди ним пи та њи ма, али ме ра ма и по -ступ ци ма у раз ли чи тим си ту а ци ја ма.

Да би до то га до шло, мо ра мо даима мо је дан пер ма нен тан, кон ти ну и -ран про цес еду ка ци је, ко ји је са дакод нас, у окви ру Уни вер зи те та од -бра не, де фи ни сан ка ри јер ним уса вр -

ша ва њем офи ци ра кроз че ти ри сте -пе на. Од ове го ди не, ство ре ни суусло ви и за че твр ти сте пен ка ри јер -ног уса вр ша ва ња, ко ји се за сни ва нафор ми ра њу Ви со ких сту ди ја без бед -но сти и од бра не. Реч је о уса вр ша ва -њу на ко је ће би ти упу ћи ван нај ква -ли тет ни ји ка дар из си сте ма од бра неи дру гих ми ни стар ста ва, али и из ре -ги о на и ши ре. Пре да ва чи и на став ни -ци би ће из ре до ва нај е ми нент ни јихструч ња ка из раз ли чи тих обла сти, апо ла зни ци ће би ти у при ли ци да сеоспо со бе да бу ду ли де ри у обла сти -ма свог де ло ва ња. А све с ци љем да уокви ру та квог ин тер ак тив ног при сту -па, у ме ђу соб ном ра ду са ко ле га маши ром све та, бу ду рав но прав нипарт не ри, али и да бра не ин те ре сена ше зе мље. За да так нам је да ства -ра мо стра те гиј ске ли де ре у раз ли чи -тим обла сти ма про фе си о нал ног де -ло ва ња.

КАРИЈЕРНО УСАВРШАВАЊЕ ОФИЦИРА

17

Вла де Ср би је, до би ја ње до зво ле зарад од Ми ни стар ства за на у ку и про -све ту, ре но ви ра ње објек та за стал носе ди ште Уни вер зи те та, до но ше његлав них нор ма тив них ака та и пра вил -ни ка, фор ми ра ње свих ор га на и те лаУни вер зи те та. Он за др жа ва ауто ном -ност са гла сно ака дем ским уни вер зи -тет ским стан дар ди ма, али у сво јимдо ку мен ти ма има и ја сно де фи ни са неспе ци фич но сти ко је се од но се нафунк ци о ни са ње под мо ни то рин гомМи ни стар ства од бра не.

Ор га ни ру ко во ђе ња, по сло во ђе -ња, Се нат и струч на ве ћа, Ко ми си ја заобез бе ђе ње ква ли те та и ка дет скипар ла мент већ су кон сти ту и са ни иодр жа ли пр ве сед ни це. Све те ак тив -но сти би ле су план ски де фи ни са не иза вр ше не уз ак тив но уче шће нај од го -вор ни јих пред став ни ка Вој не ака де -ми је и Вој но ме ди цин ске ака де ми је. Уто ку је уса гла ша ва ње оп штих ака та иор га ни за ци о не струк ту ре ви со ко -школ ских је ди ни ца са Ста ту том Уни -вер зи те та од бра не и За ко ном о ви со -ком обра зо ва њу.

Уни вер зи тет од бра не де лат -ност ви со ког обра зо ва ња оба вља наака дем ским сту ди ја ма пр вог, дру гоги тре ћег сте пе на, из ви ше на уч нихобла сти, а у окви ру обра зов но-на уч -них по ља ме ди цин ских на у ка, тех -

нич ко-тех но ло шких и дру штве но-ху -ма ни стич ких на у ка. Све сту диј скепро гра ме у окви ру основ них ака дем -ских, ин те гри са них ака дем ских, ма -стер ака дем ских, спе ци ја ли стич кихака дем ских и док тор ских сту ди јаакре ди то вао је На ци о нал ни са вет зави со ко обра зо ва ње у скла ду са бо -лоњ ским про це сом. Они, та ко ђе,под ра зу ме ва ју од ре ђе ни број ESPBбо до ва.

ƒ На ко ји на чин је та вој на ви -со ко школ ска уста но ва ор га ни -за ци о но по ста вље на у Ми ни -стар ству од бра не?

– Уни вер зи тет од бра не је у са ста -ву Ми ни стар ства од бра не и осно ван јеве ли ким за ла га њи ма ис ку сних екс пе -ра та из си сте ма од бра не и др жав неупра ве, а ње го ва де лат ност до ми нант -но је усме ре на на ства ра ње и об ли ко -ва ње ви со ко струч ног ка дра по треб нихВој сци Ре пу бли ке Ср би је. Рек тор Уни -вер зи те та за свој рад од го ва ра не по -сред но ми ни стру од бра не.

Зна чај Уни вер зи те та огле да се,пр вен стве но, у то ме што се ин те гра -ци јом ака дем ских и на уч но и стра жи -вач ких по тен ци ја ла у си сте му од бра -не оства ру ју знат не уште де, спре ча ваду пли ра ње ка па ци те та, ра ци о нал ни јесе ко ри сте ка дров ски, ма те ри јал ни и

Све до осни ва ња Ме ди цин скогфа кул те та ВМА, вој ни ле ка ри су сепр во шко ло ва ли на ци вил ним фа кул -те ти ма, а да би обу кли уни фор ме би -ли су у оба ве зи да на кон то га још не -ко вре ме про во де на кур се ви ма и надо дат ном обра зо ва њу и оспо со бља -ва њу за ду жно сти у си сте му од бра -не. По ред то га, то је из и ски ва ло и до -дат на сред ства да би се адап ти ра -ли на но ви, вој ни си стем.

Са да на Уни вер зи те ту од бра нена сто ји мо да на ши ка де ти од пр вогда на схва те да су и вој ска и си стемод бра не њи хо ва ку ћа и да о њи ма имако да бри не, да они од пр вог да на, оддо ла ска у си стем од бра не, од пр вихча со ва има ју свој ста би лан и си гу ран

осло нац. За вр шет ком сту ди ја они од -мах до би ја ју по сао и по чи њу да ра де.

Пре ва зи ђен је онај пра зан пе ри -од од го ди ну-две, где при пре ма мосвр ше ног сту ден та за уни фор му ко јуно си. Мен тор ским прин ци пом, ко јисмо уве ли у јед ном де лу Уни вер зи те -та, пра ти мо ње гов афи ни тет, спо соб -ност и енер ги ју. Ако му иде до бро, дага у то ме по др жи мо, ако има по те -шко ћа – да их пре ва зи ђе. Да кле, нашциљ је да до би је мо ком плет ногструч ња ка ко ји је у до ме ну стру кедо сти гао нео п хо дан сте пен, ко ји јело ја лан си сте му од бра не, јер му тајси стем омо гу ћа ва да на пре ду је у ка -ри је ри и да по ста не екс перт. Да нас,су тра, за ме ни.

БЕЗ ПРАЗНОГ ХОДА

про стор ни ре сур си. Уни вер зи тет од -бра не ин те гри ше, уз пу но по што ва њеин те гри те та и тра ди ци ја, функ ци јеви со ко школ ских уста но ва, Вој не ака -де ми је и Вој но ме ди цин ска ака де ми је,ко је су у ње го вом свом са ста ву.

ƒ Прет ход не три го ди не има листе пу не ру ке по сла. Шта је уфо ку су про гра ма ра да Уни вер -зи те та од бра не за 2012. го ди -ну?

– Ру ко вод ство Уни вер зи те та је уза вр шној фа зи обез бе ђе ња свихусло ва за прак тич ну при ме ну ста ту -

ва ње ми си ја на ше вој ске. Упра во ћеова те ма би ти при сут на на свим ре ги -о нал ним и дру гим ску по ви ма у до ме -ну вој ног обра зо ва ња. Наш офи цир,струч њак би ло ког про фи ла, ни је ни -шта ма ње спо со бан од ко ле га из ино -стран ства, али стан дар ди за ци ја ме раи по сту па ка су нео п ход ност у ја ча њуин тер о пе ра бил но сти и ко о пе ра тив -ног по сту па ња. Та ко ђе, ва жно је на -по ме ну ти да по сто ји ве ли ки ин те ресза ре ги о нал ном са рад њом у том сми -слу и да на ши ка па ци те ти, оспо со -бље ност и ис ку ства мо гу би ти до брапре по ру ка за ли дер ску по зи ци ју уовом де лу уни вер зи тет ског де ло ва ња.По зна то је да су се у ви со ко школ скимуста но ва ма Уни вер зи те та од бра не ипрет ход них го ди на шко ло ва ли при -пад ни ци стра них ар ми ја, а наш циљ једа ту дво смер ну са рад њу раз ви ја мо иубу ду ће.

ƒ Шта тре ба да опре де ли бу -ду ће сту ден те и пост ди плом-це да се шко лу ју на Уни вер зи -те ту од бра не и да ли ће, осимка де та, дру ги за ин те ре со ва ниби ти у при ли ци да стек ну ди -пло ме на Уни вер зи те ту од -бра не?

– Чи ње ни ца да за јед но ме сто уВој ној ака де ми ји или на Ме ди цин -ском фа кул те ту ВМА кон ку ри ше и ви -ше од де сет кан ди да та до вољ но го -во ри о оправ да но сти очу ва ња и раз -во ја ових ви со ко школ ских уста но ва.Кри те ри ју ми је су стро ги, али пра вед -ни и то је си гур но је дан од раз ло гашто се на кон кур се ја вља ју нај бо љисред њо школ ци из Ср би је. Дру ги раз -ло зи се си гур но сво де на чи ње ни цеда се шко ло ва ње спро во ди по „ко -леџ“ си сте му где је све обез бе ђе но –ка дет има пред ви ди ву ка ри је ру ко јанај ви ше од ње га за ви си, од мах по ди -пло ми ра њу има обез бе ђен по сао иима ви ше стру ке мо гућ но сти за про -фе си о нал ну над град њу и уса вр ша ва -ње. Осни ва њем Уни вер зи те та од бра -не они по ста ју но си о ци уни вер зи тет -ске ди пло ме ко ја је пот пу но рав но -прав на са они ма из дру гих фа кул те таи уни вер зи те та у зе мљи. Ми ни стар -ство од бра не по др жа ва да ље уна пре -

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

18

Је дан од при о ри те та у го ди ни ко -ја је пред на ма је сте и уна пре ђе њеса рад ње са уни вер зи те ти ма од бра неу ре ги о ну и све ту, а већ су до го во ре -ни и рад ни са стан ци са ко ле га ма изРу му ни је, Бу гар ске, Аустри је, Тур ске,САД и Бо сне и Хер це го ви не.

ƒ Ка кво је ме сто Уни вер зи те -та у ака дем ској за јед ни ци на -ше зе мље?

– У фор ми ра њу Уни вер зи те таод бра не ко ри шће на су ис ку ства свихдр жав них и акре ди то ва них при ват -них уни вер зи те та у зе мљи али и ис ку -

Оно што ће Уни вер зи тет од бра -не из два ја ти од оста лих ви со ко школ -ских уста но ва је сте и фор ми ра ње Ка -дет ског ис тра жи вач ког цен тра. Иаконај мла ђи у ака дем ској за јед ни ци,пре по знао је да мла ди љу ди, ка де тии сту ден ти од по чет ка сту ди ја тре бада зна ју за све мо гућ но сти ко је им си -стем од бра не пру жа.

Же ли мо да их уве де мо у на у ку иње не основ не прин ци пе, али и да их

упу ти мо у зах те ве на уч ног ме то да ис -тра жи ва ња. Ако је то не што што ћеомо гу ћи ти да је дан део њих се бе про -на ђе у том ам би јен ту, наш на пор не -ће би ти уза луд, јер и да пет од сто по -ка же же љу да се ба ви на у ком, ми смона пра ви ли ве ли ку ствар. Не ко ли кона уч ни ка у ге не ра ци ји, ко ји ће се ба -ви ти на уч но и стра жи вач ким ра дом,омо гу ћи ће ре ви та ли за ци ју на уч ногпри сту па и ме то да.

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

тар них од ред би на на шим фа кул те -ти ма. Оче ку је мо акре ди та ци ју но вихсту диј ских про гра ма, уво ђе ње док -тор ских сту ди ја, ја ча ње на уч но и -стра жи вач ког ра да, уз парт нер скоуче шће са дру гим уни вер зи те ти ма уна уч ним про јек ти ма, али и да ље по -бољ ша ње ква ли те та на став ног про -це са. По ред то га, на да мо се и ко нач -ном пре по зна ва њу по тре бе за ма те -ри јал ном ва ло ри за ци јом на став нич -ке де лат но сти као на свим дру гим др -жав ним уни вер зи те ти ма.

Та ко ђе, за по сле ни на Уни вер зи -те ту би ће ан га жо ва ни на уна пре ђе њуче ти ри сте пе на ка ри јер ног уса вр ша -ва ња офи ци ра и на осни ва њу Ка дет -ског ис тра жи вач ког цен тра. Уз то, већсе при пре ма мо за дру гу фа зу раз во јауни вер зи те та ко ја под ра зу ме ва по др -шку и по моћ у акре ди та ци ји и укљу че -ње на ших ин сти ту та, би бли о теч ке ииз да вач ке де лат но сти у уни вер зи тет -ску за јед ни цу.

ства ви ше ино стра них уни вер зи те та,по го то ву кад се то од но си на си нер -ги ју вој ног и ци вил ног школ ства. Има -мо ам би ци ју да пер ма нент но ја ча мокор по ра тив ни иден ти тет, ко ји ће би -ти пре по зна тљив мла ди ћи ма и де вој -ка ма ко ји се опре де љу ју за жи вот ирад у вој сци.

Пот пи са ли смо и Спо ра зу ме о са -рад њи са Уни вер зи те ти ма у Бе о гра ду,Кра гу јев цу, Ба ња лу ци и Др жав нимуни вер зи те том у Но вом Па за ру. У нај -ско ри је вре ме оче ку је нас ус по ста -вља ње та кве са рад ње и са уни вер зи -те ти ма у Ни шу и Но вом Са ду.

ƒ Да ли је Уни вер зи тет од бра -не оства рио са рад њу са дру -гим вој ним ви со ко школ скимуста но ва ма у ре ги о ну и ши ре?

– Као уни вер зи тет ски на став ни -ци али и про фе си о нал ни при пад ни циси сте ма од бра не све сни смо по тре беза оспо со бља ва њем ка дра за из вр ша -

ђе ње зна ња на на шим про сто ри ма,јер де фи ни тив но ће оно би ти нај ва -жни ја мо не та ко јом ће се тр го ва ти у21. ве ку.

На шој јав но сти тре ба, мо жда иви ше пу та, пре до чи ти да је Уни вер зи -тет од бра не отво рен и за ци вил ни

сек тор и да је ове го ди не упи са на пр -ва ге не ра ци ја ци ви ла на сту диј скомпро гра му ло ги сти ка у од бра ни на Вој -ној ака де ми ји, а да ће већ по чет ком2012. рад от по че ти Ви со ке сту ди јебез бед но сти и од бра не, ко је ће по ха -ђа ти кан ди да ти из Ми ни стар ства од -

бра не и дру гих ми ни стар ста ва па и изино стран ства.

ƒ И за крај, ко ји је мо то Уни -вер зи те та од бра не?

– Уни вер зи тет од бра не је сво јуми си ју за по чео од го вор но и ам би ци о -зно, уз ве ли ки ен ту зи ја зам. Пр ви ре -зул та ти охра бру ју као и чи ње ни ца дачел ни љу ди ви со ко школ ских уста но ваан га жо ва но уче ству ју у свим ак тив но -сти ма ко је су од си стем ског ин те ре -са. Ипак, као чо век ко ји по шту је про -шлост, али чвр сто сто ји на зе мљи иве ру је у бу дућ ност, ус пео сам да мо јеса рад ни ке убе дим да „увек мо же ви -ше и бо ље“. Чи ње ни ца да пу ков ни ци,про фе со ри Мар чек и Ди кић, ге не рал -ни се кре тар Уни вер зи те та пу ков никКи сић, али и вој ни слу жбе ник про фе -сор ка Ва но вић и дру ги мо ји са рад ни -ци из Рек то ра та Уни вер зи те та од бра -не сле де овај мо то, до дат но ме мо ти -ви ше на пу ту ства ра ња још јед не до -бре ре фе рен це Ми ни стар ству од бра -не Ср би је. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋСнимио Јово МАМУЛА

19

Пре ма ре чи ма рек то ра Јев ти ћа,уни вер зи тет ско те ло на ко је је по -себ но по но сан је Ка дет ски пар ла -

мент или сту дент ски пар ла мент ка косе уоби ча је но зо ве на дру гим уни -вер зи те ти ма.

– Ма ло је то нео бич но, уни фор маи пар ла мент, али, ве о ма је ле по ви де -ти мла де љу де ко ји су до би ли рав но -прав ну уло гу да о не че му од лу чу ју, дао не че му раз го ва ра ју, да шти те сво јеин те ре се и да се за њих бо ре ако је топо треб но. На на ма је да их на ли цу ме -ста са слу ша мо, да се из вор но и ми ин -фор ми ше мо ако има не ких про бле маили иде ја, али и да те иде је по мо гућ -но сти пре то чи мо у ре ал ност. Нашоснов ни циљ је да иде мо на пред и дана осно ву рас по ло жи вих мо гућ но сти ика па ци те та по ку ша мо да да мо ква ли -тет ви ше али и да оно што смо има лидо са да са чу ва мо. Ја при па дам они мако ји по шту ју оно што је би ло у про -шло сти, али исто та ко сам, не дво сми -сле но, чо век ко ји жи ви у ре ал но сти иима ви зи ју за су тра. А, то су тра тре бада је бо ље не го да нас.

КАДЕТСКИ ПАРЛАМЕНТ

Основне академске студијеМенаџмент у одбраниВојноелектронско инжењерствоВојномашинско инжењерство Војнохемијско инжењерствоВојно ваздухопловство Логистика одбранеВојноиндустријско инжењерство(заједнички студијски програм саМашинским факултетомУниверзитета у Крагујевцу)

Мастер академске студијеМенаџмент у одбраниВојноелектронско инжењерствоВојномашинско инжењерство Војнохемијско инжењерствоВојноиндустријско инжењерство

(заједнички студијски програм саМашинским факултетомУниверзитета у Крагујевцу)

Интегрисане академске студије задоктора медицине

Специјалистичке академске студијеТрауматологијаМедицинска токсикологијаРационална фармакотерапијаФармакокинетика и еквиваленцијалекова

Докторске академске студијеМенаџмент у одбраниВојномашинско инжењерствоБиомедицина

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ УНИВЕРЗИТЕТА ОДБРАНЕ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

20

Ве ру јем да ће се у го ди ни пред на ма ство ри ти усло вида се ко нач но за но ви на о ру жа ње и вој на опре ма

Ва зду хо плов ства и про тив ва зду хо плов не од бра не избог ре зул та та ко је сте по ка за ли на опре ми ко ја је

за ста ре ла, по сто ји пот пу но оправ да ње да се то у бу дућ но сти и учи ни, по ру чио је ми ни стар од бра не

Дра ган Шу та но вац на све ча но сти у До му ва зду хо плов ства у Зе му ну

На све ча но сти по во домДа на Ва зду хо плов ства ипро тив ва зду хо плов неод бра не – 24. де цем бра,ми ни стар од бра не Дра -

ган Шу та но вац уру чио је од ли ко ва -ња из над ле жно сти пред сед ни ка Ре -пу бли ке Ср би је при пад ни ци ма Ми -ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би -је. Реч је о Вој ној спо мен-ме да љи задо при нос си сте му од бра не, ко јом су

п о в о д и

Го ди на пи ло таС в е ч а н о с т п о в о д о м Д а н а В а з д у х о п л о в с т в а и п р о т и в в а з д у х о п л о в н е о д б р а н е

21

стиг не мо стан дар де у це лој зе мљи –оце нио је ми ни стар об ја шња ва ју ћида да нас, ка да се у свет ским кру го -ви ма при ча о си сте му од бра не на шезе мље, сви се сла жу да је он до сти -гао нај ви ше вој не стан дар де.

Пре ма ње го вим ре чи ма, без об -зи ра на то што успех ре фор ми не за -ви си са мо од нов ца већ и од же љељу ди да се ме ња ју и уса вр ша ва ју, ка -да је реч о ва зду хо плов ству, но вац јеје дан од глав них фак то ра ре фор ме.

– То је, на жа лост, од 2008. го ди -не нај ве ћа бољ ка мо дер ни за ци је, ко -ју не ра ди мо на на чин ка ко ви то же -ли те, а ве ру јем и гра ђа ни Ср би је –ре као је Шу та но вац.

Го во ре ћи о спе ци фич но сти пи -лот ског по зи ва, ми ни стар је ис та каода је два пу та био у при ли ци да ле тибор бе ним ави о ни ма, да су то нај те -жа фи зич ка ис ку ства и да раз у ме

спе ци фич ност по тре бе пи ло та. Онје до дао да ни ко у си сте му не ће би -ти ус кра ћен за оно што га сле ду је,али да ће то сво јим ра дом мо ра ти даиз бо ри.

Ка да је реч о пла но ви ма за на -ред ну го ди ну, ми ни стар Шу та но вацје ис та као да у њу ула зи мо ре фор -мом вој ног пен зи о ног и здрав стве -ног фон да, „што је мо жда ма ли ко -рак за оне ко је се не ба ве на шим си -сте мом, али је за нас то ве ли ки иза -зов“.

– Шта год је у Ср би ји би ло ло -ше, вој ска се тру ди ла да по мог не, ика да је зе мљо трес, по пла ва или не -ста ши ца во де. Због то га је да нас онанај по што ва ни ја ин сти ту ци ја у Ср би -ји, и же ли мо да та ко бу де и у бу дућ -но сти – на гла сио је ми ни стар Шу та -но вац ис ти чу ћи да је Вој ска Ср би ја,та ко ђе, у по је ди ним де ло ви ма на шезе мље и чи ни лац еко ном ске ста бил -но сти.

Го во ре ћи да ље о пла но ви ма, ми -ни стар је из ра зио оче ки ва ње да ве -ли ки про је кат вој но-ци вил ног аеро -дро ма у Ла ђев ци ма, ко ји је нај ску -пљи и нај ек склу зив ни ји у по след њедве де це ни је, бу де за вр шен у 2012.го ди ни.

По стиг ну ћа у обу ци

Захва љу ју ћи ми ни стру од бра неДра га ну Шу та нов цу, на чел ни ку Ге -не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал-пот пу ков ни ку Љу би ши Ди ко ви ћу,њи хо вим са рад ни ци ма, ис ти чу ћи дасу и при су ством про сла ви ис ка за липо др шку ра ду ВиП ВО Вој ске Ср би је,ко ман дант бри гад ни ге не рал Жи вакРан ко на гла сио је да је обе ле жа ва њеда на ВиП ВО при ли ка за под се ћа њена оне ко ји су угра ди ли оно нај вред -ни је, сво је жи во те у раз вој ва зду хо -плов ства и про тив ва зду хо плов не од -бра не, да се су ми ра ју ре зул та ти иода ју при зна ња љу ди ма ко ји су то -ком го ди не уло жи ли мак си мум тру даи енер ги је и по сти гли из у зет не ре -зул та те.

– Ју би лар ну ва зду хо плов ну 2012.го ди ну до че ку је мо за до вољ ни и по -

Го во ре ћи о бе ле жа ва њу сто -те, ју би лар не го ди не срп ског ва зду -хо плов ства, ко ман дант ВиП ВО ре -као је да је пла ни ра но је да це ла2012. го ди на бу де до стој но обе -ле же на и да по ста не го ди на ва -зду хо плов ства.

Биће об ја вље на мо но гра фи ја,сни мљен до ку мен тар ни филм иеми то ва на ју би лар на мар ки ца. Засре ди ну го ди не пла ни ра но је одр -жа ва ње на уч ног ску па на те му„Сто ти ну го ди на срп ског вој ногва зду хо плов ства“, по сле ко јег ћеби ти об ја вљен збор ник ра до ва.

Део стал не из ло жбе из му зе -ја Ју го сло вен ског рат ног ва зду хо -плов ства при бли жи ће се гра ђа -ни ма Ср би је те мат ским из ло жба -ма у не ко ли ко гра до ва у Ср би ји,а нај зна чај ни ја ак тив ност, пре маре чи ма ге не ра ла Жи ва ка, би ћеве ли ки ме ђу на род ни аеро- ми тинги из ло жба ва зду хо плов ног на о ру -жа ња и вој не опре ме, 1. и 2. сеп -тем бра 2012. го ди не на аеро дро -му Ба тај ни ца.

АЕРО-МИ ТИНГ Н АБ А Т А Ј Н И Ц И

од ли ко ва ни пот пу ков ник Ми о драгРи стић и ма јор Са ша Пан тић за ре -зул та те ис ка за не на ме ђу на род нојве жби одр жа ној ле тос у Укра ји ни.Ми ни стар је уру чио и 25 злат них иисто то ли ко сре бр них од лич ја при -пад ни ци ма ВиП ВО за рев но сну вој -ну слу жбу.

Све ча но сти у До му ва зду хо -плов ства у Зе му ну при су ство ва ли суна чел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср -би је ге не рал-пот пу ков ник Љу би шаДи ко вић, др жав ни се кре та ри Ми ни -стар ства од бра не и по моћ ни ци ми -ни стра, ви со ке ста ре ши не Вој скеСр би је, пред став ни ци ко ман ди и је -ди ни ца ВиП ВО и број ни го сти.

На ре ду је мо дер ни за ци ја

Ми ни стар Шу та но вац је из ра -зио за до вољ ство што је у при ли цида бу де све док сме не ге не ра ци ја ко -ја про ти че са осме си ма и у при ја тељ -ском то ну, на на чин ко ји су сви топри жељ ки ва ли, за раз ли ку од не кихра ни јих вре ме на.

– То је, та ко ђе, је дан од ре зул -та та мар љи вог ра да и пла ни ра њаљуд ских ре сур са, јер су те „сме не“са мо сме не ге не ра ци ја. На ред на го -ди на је, упра во, го ди на вас пи ло та, уко јој нас оче ку је зна ча јан про је катко ји тре ба да по ка же да је Ср би ја, неса мо Вој ска Ср би је, ре спек то ва на усве ту – ис та као је ми ни стар на по -чет ку обра ћа ња, из ра жа ва ју ћи оче -ки ва ње да ће аеро-ми тинг „Ба тај ни -ца 2012“ по ка за ти ко ли ко смо у про -те клом вре ме ну ус пе ли да из гра ди -мо по ве ре ње и при ја тељ ство са ве -ли ким бро јем зе ма ља ко је ће уче -ство ва ти на ње му.

Го ди на за на ма, ка ко је ис та каоми ни стар, је сте го ди на у ко јој смопр ви пут у срп ској исто ри ји има липот пу но про фе си о нал ни са став.

– Ва жно је на по ме ну ти да смоми да ле ко од кра ја ре фор ми, јер Ми -ни стар ство од бра не и Вој ска Ср би јеже ле да се уса вр ша ва ју и уна пре ђу -ју. Та ре фор ма ће би ти про цес безпре стан ка, али же ља нам је да до -

но сни на ре зул та те ко је смо по сти -гли. Го ди на за на ма би ла је те шка ина пор на, али ће мо је пам ти ти по не -ко ли ко зна чај них по стиг ну ћа. Је ди -ни це ва зду шног осма тра ња, ја вља -ња и на во ђе ња, у са рад њи са ло вач -ком ави ја ци јом и ра кет ним је ди ни -

ца ма, под ко ман дом над ле жног опе -ра тив ног цен тра и у сaрад њи са Аген -ци јом за кон тро лу ле те ња, у пот пу -но сти из вр ша ва ју свој при мар ни за -да так, кон тро лу и за шти ту су ве ре ни -те та и ин те гри те та ва зду шног про с -то ра Ср би је у ми ру – ре као је ге не -рал Жи вак.

Говоре ћи о по стиг ну тим ре зул -та ти ма у до ме ну обу ке, Жи вак је каонај ва жни ју и нај сло же ни ју ре а ли зо -ва ну ак тив ност ис та као га ђа ње и ра -ке ти ра ње ва зду шних ци ље ва на по -ли го ну у Бу гар ској.

– То га ђа ње дру ги пут је ушло уци клус обу ке, и ве о ма је зна чај но сааспек та пра ве и пот пу не про ве ре на -шег мо де ла об у ча ва ња, оспо со бље -но сти бор бе них по са да и си сте маодр жа ва ња ра ке та. По стиг ну ти суод лич ни ре зул та ти, што се и оче ки -ва ло. Оно ће си гур но ући у исто ри јујер су пи ло ти ло вач ке ави ја ци је наави о ну миг 29 пр ви пут ра ке ти ра лици ље ве у ва зду шном про сто ру – на -гла сио је ко ман дант ВиП ВО.

Пре ма ње го вим ре чи ма, при -пад ни ци ВиП ВО по ма га ли су где годје то би ло по треб но, а по себ но је ис -так ну то ан га жо ва ње сна га за га ше -ње по жа ра у око ли ни Кра ље ва.

– Брзом ак ци јом и ан га жо ва -њем сна га из Ни ша, Ла ђе ва ца, Кра -гу јев ца и Ба тај ни це, спре че на је мо -гу ћа ка та стро фа, а по са де тран -спорт них хе ли коп те ра са мо у јед номда ну на пра ви ле су пе де сет на ле та иво де ним бом ба ма из ба ци ли око сто -ти ну то на во де – ре као је ге не ралЖи вак.

Ви ши сте пен без бед но сти ле те -ња у 2011. го ди ни био је им пе ра ти -ван циљ, а у про це су ње го вог до сти -за ња ре а ли зо ван је низ ак тив но сти.Пре ма ре чи ма Жи ва ка у то ку го ди нени је се до го дио ни је дан те жи об ликугро жа ва ња без бед но сти ле те ња, аброј кри тич них си ту а ци ја у ле те њусве ден је на ми ни мум.

На кра ју обра ћа ња, са же љом дасе ство ре по вољ ни ји усло ви за опре -ма ње но вим бор бе ним си сте ми ма,ге не рал Жи вак за хва лио је свим при -пад ни ци ма на уло же ном ра ду у про -те клој го ди ни и че сти тао пра зник.

У окви ру про сла ве Да на ВиП ВОу га ле ри ји Ко ман де Ва зду хо плов -ства при ре ђе на је по став ка ли ков -них де ла под на зи вом „При пад ни циВој ске Ср би је у ли ков ном ства ра ла -штву“. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋНи ко ла ДРА ЖО ВИЋ

Сни мио Јо во МА МУ ЛА

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

п о в о д и

22

Обе ле жа ва њу Да на Ва зду хо -плов ства и ПВО и Да на Цен тра заобу ку ВиП ВО – 24. де цем бра нааеро дро му „Ба тај ни ца“ при су ство -ва ли су при пад ни ци 204. ва зду хо -плов не бри га де и Цен тра за обу куВиП ВО, ко ји су ујед но обе ле жи ликрај успе шне рад не го ди не и упен зи ју ис пра ти ли ко ле ге ко ји маје пре ста ла ак тив на слу жба.

Коман дант 204. а зду хо плов -не ри га де пу ков ник Пре драг Бан -дић че сти тао је при пад ни ци маДан ви да, ис та кав ши том при ли -ком да је њи хо ва по ка за на енер -ги ја и пре да ност у прет ход ној го -ди ни би ла кључ на за успе шно ис -пу ња ва ње свих по ве ре них за да -та ка и да је га ран ци ја за успе шноса вла да ва ње бу ду ћих иза зо ва.

Нај бо љим ри пад ни ци ма 204.ва зду хо плов не бри га де и Цен траза обу ку ВиП ВО уру че не су на -гра де и при зна ња.

Ма јор Дар ко Се ку лић, ко ман -дант Цен тра за обу ку ВиП ВО, че -сти тао је при пад ни ци ма но во го -ди шње и бо жић не пра зни ке и по -же лео им здра вље и успех у на -сту па ју ћој го ди ни.

– До са да смо успе шно ре а -ли зо ва ли ин ди ви ду ал ну спе ци ја -ли стич ку обу ку са 4.810 вој ни ка и266 кан ди да та за про фе си о нал невој ни ке. Та ко ђе, ре а ли зо ва ли смокур се ве оспо со бља ва ња за ин -струк то ре и сер ти фи ка то ре ин ди -ви ду ал не спе ци ја ли стич ке обу ке,кур се ве пре ква ли фи ка ци је под о -фи ци ра и до дат на оспо со бља ва -ња при пад ни ка ВиП ВО – ре као јеСе ку лић.

С В Е Ч А Н О С Т Н АБ А Т А Ј Н И Ц И

Информисање иностраних војнихпредставника

На ре дов ном го ди шњем ин фор ми са њу стра них вој нихпред став ни ка акре ди то ва них у Ср би ји др жав на се -

кре тар ка др Та ња Ми шче вић ис та кла је ре зул та те ра даМи ни стар ства од бра не ко ји су обе ле жи ли го ди ну за на -ма, оце њу ју ћи је као вр ло успе шну за си стем од бра не.Она је, та ко ђе, ис та кла да су то по твр ди ле и ме ђу на род -не ор га ни за ци је ко је се ба ве пра ће њем по стиг ну тих ре -зул та та.

– Све сни с мо да има мо још пуно по сла , зна мо шта светр еба поправи ти и на чем у још треба ра ди ти – ис так ла јесекретарк а Мишч евић, зах ва ливши на подршци земљам акоје и засланици пр едста вља ју, као и њ има личн о.

Стратешк и ци љ је Ев роп ска унија, ист акла ј е д р -жавна с екретарка Ми шче вић, ук аз уј ући н а постиг нутинапр ед ак у то м прав цу .

Начелник Уп рав е з а страт еги јс ко пл анира ње ген е -рал-ма јор др Б ожидар Форца п одсетио је на на јз начај -није рез ултате ра да Мини старст ва одбране т око м 201 1.годин е ка о и на смер ни це које ћ е би ти прес уд не у даљемр ад у. Он је по се бно истака о заок руж ивање стратешкихдокумената и закона који регулишу важна питања изобласти одбране.

Генерал Фор ца је на гла сио да је те сна ме ђу на род наса рад ња нај бо љи са ве зник у бор би про тив са вре ме нихпрет њи, као што су те ро ри зам и ор га ни зо ва ни кри ми нал.

На са стан ку је би ло ре чи и о уче шћу на ших при пад -ни ка у ми ров ним опе ра ци ја ма и о при о ри те ти ма ме ђу на -род не вој не са рад ње у 2012. го ди ни. ƒ

Б. МИЉИЋСнимио Ј. МАМУЛА

Реконструкција Спортскехале у Прањанима

Амбасадорка Сједињених Америчких Држава у СрбијиМери Ворлик и државни секретар у Министарству од-

бране Игор Јовичић посетили су Основну школу „Иво Ан-дрић” у Прањанима поводом почетка радова на реконструк-цији фискултурне сале за коју је америчка влада издвојила700.000 долара. Обиласку градилишта присуствовали су ипредседник општине Горњи Милановац Милисав Мирко-вић и директорка прањанске осмолетке Горица Станојевић.

– У селу Прањани се августа 1944. одиграла о пера ција„Халијард” у којој је уз помоћ локалног живља спасеновише од 520 авијатичара савезничких снага. Данас не самошто одајемо почаст храбрости људи овог краја, већ поку -шавамо да преточимо пријатељство из прошлости у јошснажније партнерство за будућност – истакла је амба са -дор ка Ворлик и додала да тај пројекат представља крунусарадње која траје неколико година и која је резултирала

опремањем и реновирањем здравствене станице „ ЏонКинг сбури” у Пра њанима, која је сада највећи медицинскицентар у руралном подручју Србије.

Донација Европске команде Министарства одбранеСАД у вредности од 700.000 долара биће искоришћена дасе заврши изградња фискултурне сале и направи анекс којиће повезивати две постојеће школске зграде.

– Пре годину дана смо се договорили да заједно саамеричком амбасадом обезбедимо финансијска средстваза завршетак школске сале у Прањанима. Видимо да радо-ви напредују и очекујемо да они буду завршени крајем2012. године – рекао је Милисав Мирковић.

Мисија „Халијард” највећа је савезничка акција спаса-вања иза непријатељских линија у Другом светском рату.Недалеко од места на ком се данас налази школа „Иво Ан-дрић” локално становништво и савезнички авијатичари сусаградили авио писту која је омогућила америчким авиони-ма да слете и евакуишу пилоте. Становници тог краја су та-да скривали авијатичаре и помогли да више од 520 њих бу-де пребачено у безбедну зону. ƒ

С. КОМНЕНИЋ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

24

Начелник Одељења за европ-ску политику у Делегацији застратешке послове Мини-

старства одбране Француске, ПјерМишел одржао је предавање „Иску-ства Француске у заједничкој без-бедносној и одбрамбеној политициЕвропске Уније“ у Свечаној сали До-ма војске, које су организовали Ми-нистарство одбране Србије, Aмба-сада Републике Француске у Бео-граду и ISAC фонд.

Скуп је отворио државни секре-тар др Зоран Јефтић, истакавши на-стојања Србије да повећа број уче-сника у мировним мисијама у свету ипосебно проширење сарадње у окви-ру Заједничке безбедносне и одбрам-бене политике ЕУ. Он је подсетио дасу два припадника Војске Србије одоктобра 2011. ангажовани на бродуОружаних снага Француске у војнојоперацији поморских снага ЕУ у Со-малији. Снаге у операцији ЕУ у тој зе-мљи ангажоване су на спречавању,превенцији и сузбијању деловања пи-рата и оружаних пљачки дуж обале,ради несметаног достављања хума-нитарне помоћи.

Државни секретар Јефтић наја -вио је скори одлазак тима ВојскеСрбије у Уганду, где је смештена ми -сија за обуку Европске уније, наглас-ивши да је за 201 2. планирано зна -чајно повећање броја припадникаМинистарства одбране и Војске Ср -бије у мировним мисијама под ок -

риљем Уједињених нација и Европс-ке уније.

Професор Пјер Мишел излага-ње је почо освртом на историјатнастанка Заједничке безбедносне иодбрамбене политике ЕУ. Он је ис та -као да је пресудан корак у том смислуурађен пре 13 година, на самиту уСент Малоу, од када та заједницаизраста у кредибилан и ефикасанфактор на међународној сцени.

Најбоља потврда тога, додао јеМишел, јесте да ЕУ данас учествујеу седам војних и 16 цивилно-војнихили цивилних операција на три кон-тинента. Он је оценио да су најзна-чајнији резултати постигнути у об -ласти кризног менаџмента, а неш тослабији у изградњи војних капаци-тета. Посебни напори су усмеренина борбу против тероризма, проли-ферацију, решавање регионалнихконфликата и сузбијање организо-ваног криминала.

На крају излагања, професорМишел је говорио о изазовима ЕУ,наводећи као приоритет планирањеи изградњу безбедносних капаците-та ЕУ, посебно када је реч о оспосо-бљавању борбених група за дејствоу кризним подручјима. Он је, тако-ђе, истакао да ЕУ у оквиру развија-ња партнерске сарадње на европ-ском плану посебно види Србију каоучесника у Заједничкој безбедно-сној и одбрамбеној политици. ƒ

Б. М.

И с к у с т в а Ф р а н ц у с к е у З а ј е д н и ч к о ј б е з б е д н о с н о ји о д б р а м б е н о ј п о л и т и ц иЕ в р о п с к е У н и ј е

Н о в и т и м з а Л и б а н

Заменик начелника ГенералштабаВојске Србије генерал-мајор Ми-

лан Бјелица приредио је пријем заприпаднике Војске Србије који уоквиру треће ротације одлазе у ми-ровну мисију Уједињених нација уЛибану.

У тиму су пот пу ков ни ци Иван Ла -за ре вић и Игор Ав дић, ма јор Алек сан -дар Ста но је вић и ка пе та ни Са ша Ву ји -чић и Са шо Трај ко вић. Они ће у Ли ба -ну про ве сти на ред них шест ме се ци наду жно сти ма штаб них офи ци ра на раз -ли чи тим нивоимa.

Генерал Бјелица је истакао да субезбедност и добра војна и цивилно-војна сарадња приоритет у мисији уЛибану.

Свим припадницима континген -та, осим потпуковнику Ивану Лаза ре -вићу који је 2003. и 2004. године устатусу војног посматрача учествоваоу мисији у Источном Тимору, биће овопрво учешће у некој од мировних ми -сија УН.

Припреме српског тима за овумисију реализоване су у неколико фа -за, од селекције до припрема у Центруза мировне операције и Центру заобуку логистике у Краљеву.

За време њиховог мандата, умисију ће бити упућен вод ВојскеСрбије, који ће они прихватити и упу -тити у зону операције. ƒ

Н. Д.

25

С а с т а н а к Д е л е г а ц и ј еС р б и ј е п р и C I S M

На годишњем састанку Делегације Србије при Ме ђу -народном савету за војне спортове (CISM) пред ста в -

љени су резултати рада у протеклој години, као и планакти вности за 2012. Разговарано је и о формирању тимако ји ће радити на реализацији припрема и такмичења уорганизацији CISM.

– CISM је организација у којој је учлањено више од130 земаља и која организује олимпијска, светска, европ -ска и регионална надметања. Ми смо њени чланови од2003. године и за то време освојили смо 51 медаљу. То јеве лики успех због чињенице да Србија на такмичењаодлази искључиво са професионалним војницима којиобављају и своје редовне дужности, што није случај саосталим земљама које представљају професионални сп -ортисти – рекао је др Зоран Јефтић, шеф Делегације Ср -би је при CISM, истичући да је српска делегација једна одактивнијих чланица те светске организације.

Потпуковник мр Драган Тодоров, референт у Одсекуза војни спорт Војне академије навео је да је тежишнаактивност у протеклој години било учешће на петимСветским војним играма у Рио де Женеиру.

– Организовали смо и планинско трчање у Димит -ровграду и полумаратон у Апатину. У овој години плани -рамо да учествујемо у на другим Светским кадетскимиграма које ће се одржати у Русији, као и на неколикотакмичења у војном пентатлону, једрењу, мачевању,падобранству, џудоу – рекао је Тодоров.

Након састанка, Делегација је организовала свеча -ност на којој су додељене захвалнице институцијама ипојединцима са којима је остварена успешна сарадњатоком 2011. године. ƒ

С. КОМНЕНИЋСнимио Г. СТАНКОВИЋ

П о с е т а с т у д е н а т а и з Н о в о г П а з а р а

Министарство одбране у сарадњи са Мисијом ОЕБСу Србији организовало је посету студената са Уни-

верзитета у Новом Пазару ради њиховог упознавања сареформама сектора безбедности у систему одбране.

Студенте је поздравила државна секретарка др Та-ња Мишчевић. Речи захвалности, у име студената, упу-тио је представник ОЕБС-а Иван Ескива.

Начелник Управе за стратегијско планирање ге не -рал-мајор др Божидар Форца одржао је предавање натему „Реформа система одбране” са посебним освр томна организацију Министарства одбране, дости гну тиниво реформе и приоритете система одбране у бу ду ћ -но сти.

Пуковник Душко Павловић, из Војнобезбедноснеагенције, присутне је упознао са безбедносном ситу -ацијом у југозападном делу Србијe. ƒ

Кадетски парламентУниверзитета одбране

УРек то ра ту Уни вер зи те та од бра не одр жа на је кон -сти ту тив на сед ни ца Ка дет ског пар ла мен та, те лу

сту дент ског од лу чи ва ња ко је бро ји 15 чла но ва, а по мо -ћу ко га ка де ти оства ру ју пра ва и шти те ин те ре се на тојви со ко школ ској вој ној уста но ви.

За пред сед ни ка Ка дет ског пар ла мен та иза бран јека дет Вој не ака де ми је Вик тор Ве реш, а за ње го вог за -ме ни ка ка дет ки ња Вој но ме ди цин ске ака де ми је Је ле наКа тић. За ка де та про рек то ра иза бран је ка дет Вој неака де ми је Вла ди мир Ти мо ти је вић.

Они ће за сту па ти ин те ре се 889 ко ле га са Вој не и Вој -но ме ди цин ске ака де ми је, ко ји су им ука за ли по ве ре ње.

Ректор Универзитета одбране генерал-мајор проф.др Миодраг Јевтић најавио је и оснивање Кадетскогистраживачког центра, који ће допринети квалитетунаучноистраживачког рада Универзитета одбране. ƒ

Б. М.

ко ји мо гу ути ца ти на из вр ше ње ми си -је је ди ни це, ба ви се ци вил но-вој на са -рад ња.

– Нео п ход но је на гла си ти да тафунк ци ја ни је устро је на ра ди ре ша ва -ња про бле ма ци ви ла, већ је ње на уло -га пре вас ход но да по др жи ко ман дан -та у до но ше њу нај це лис ход ни је од лу -ке, да у ци вил ном окру же њу ре а ли зу -је ми си ју уз ми ни мал но ан га жо ва њевој них ка па ци те та за по тре бе ре ша -ва ња про бле ма ци вил них ак те ра – об -ја шња ва пу ков ник Пе шић.

Ка да је реч оВој сци Ср би је, узо ни од го вор но -сти је ди ни це, офи -ци ри за ду же ни заци вил но-вој ну са -рад њу раз го ва -ра ју са ста нов ни -штвом, са гле да ва -ју њи хо ве про бле -ме или зах те ве иза јед но раз ма тра -ју по тен ци јал на ре -ше ња. Ка да се ра -з мо тре све окол -но сти, уз од лу ку

Иако је ци вил но-вој на са -рад ња у Вој сци Ср би јере ла тив но но ва те ма, одкад по сто ји вој ска, ту јеи ње на ко му ни ка ци ја с

ци вил ним ак те ри ма. Та функ ци ја је,ка ко се чи ни, да нас по себ но ак ту ел -на, јер се са вре ме не вој не опе ра ци је,и на ме ђу на род ном и на на ци о нал номни воу, не ми нов но из во де уз ве ли копри су ство ци вил них уче сни ка. Ис ко -ра ком на ше вој ске у ме ђу на род нубез бед но сну за јед ни цу, на мет ну ла сепо тре ба да се ис ку ства из обла сти ци -вил но-вој не са рад ње озбиљ ни је при -ме не и увр сте у на ци о нал ну док три нуци вил но-вој не са рад ње Вој ске Ср би -је, има ју ћи у ви ду окол но сти и ње непо тре бе. Пре ма ре чи ма на чел ни каОде ље ња за ци вил но-вој ну са рад њуГе не рал шта ба пу ков ни ка Зво ни ми раПе ши ћа реч је о нај мла ђој функ ци јиустро је ној 2007. го ди не.

Уса гла ша ва ње ци ље ва– У зо ни из во ђе ња вој них деј ста -

ва, у мо дер ном све ту, сва ко днев но су -де лу ју ста нов ни штво, ор га ни вла сти,раз ли чи ти при вред ни су бјек ти, вла -ди не и не вла ди не ор га ни за ци је ме ђу -на род ног и на ци о нал ног ка рак те ра,па и ре ли гиј ске ор га ни за ци је и гру пе.За по ста вља ње њи хо вих ин те ре са мо -же да угро зи, па чак и да до ве де у пи -та ње из во дљи вост вој них опе ра ци ја,а на ме ђу на род ном пла ну и да ком про -ми ту је зе мљу из ко је по ти чу вој несна ге. Због то га, оне све ви ше мо ра јуда узи ма ју у об зир по тре бе ци вил них

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

т � м �

26

Ци вил но-вој на са рад ња у Вој сци Ср би је

По др шка ци вил ном окру же њу ан га жо ва њем вој нихка па ци те та и спо соб но сти, са рад ња и ко ор ди на ци јас ци вил ним ак те ри ма ра ди по др шке, те по ве ћа њеугле да Вој ске Ср би је у зе мљи и у све ту, ан га жо ва њему ми ров ним опе ра ци ја ма, основ ни су ци ље ви ци вил но-вој не са рад ње у на шој вој сци, али и у оста лим са вре ме ним ар ми ја ма

Продужена рукаоружаних снага

ак те ра и да уса гла ша ва ју за јед нич кеци ље ве у зо ни од го вор но сти или зо нииз во ђе ња опе ра ци је – ис ти че пу ков -ник Пе шић, до да ју ћи да се до сти за њеза јед нич ких ци ље ва нај е фи ка сни је ре -а ли зу је са рад њом.

Пре ма ње го вим ре чи ма, упра вота квим по сло ви ма ко ор ди на ци је ме -ђу соб них ци ље ва и ак тив но сти, ка коби се обез бе ди ли усло ви за ре а ли за -ци ју вој них ак тив но сти у од ре ђе номци вил ном окру же њу и за до во љи ле по -тре бе или ре ши ли про бле ми ци ви ла

Лекари у селуЗападни Мојстир

ко ман дан та је ди ни це, пре ла зи се са ре -чи на де ла. Са вре ме на функ ци ја ци вил -но-вој не са рад ње на до ме сти ла је не кеод слу жби у вој сци на овим про сто ри -ма. Ра ни је су се по сло ви ма са рад ње саци ви ли ма де ли мич но ба ви ли по моћ нико ман да на та за по ли тич ки рад, а на ни -воу Ми ни стар ства од бра не, до не дав -но, Упра ва за ван ред не си ту а ци је ко јаје са да у са ста ву Ми ни стар ства уну тра -шњих по сло ва.

Пу ков ник Пе шић по себ но ис ти -че да је устро ја ва њем функ ци је ци -вил но-вој не са рад ње у Вој сци Ср би је,она по ста ла ин тер о пе ра бил на са са -вре ме ним ар ми ја ма, о че му све до чеуче шће у ме ђу на род ним ве жба ма иуспех у Ми ров ној опе ра ци ји UNIFIL уЛи ба ну, пр вој у но ви јој исто ри ји на -ше вој ске.

– Већ при пр вој ро та ци ји, офи ци -ри за ду же ни за ци вил но-вој ну са рад њуоце ње ни су као ве о ма струч ни и спо -соб ним за та кве по сло ве, па им је по ве -ре на ду жност да ру ко во де про јек ти маци вил но-вој не са рад ње ко је фи нан си -ра ју Ује ди ње не на ци је – об ја шња ва пу -ков ник Пе шић и на гла ша ва да је то ве -ли ки успех и за на шу др жа ву и вој ску,али и за ње го ве ко ле ге ко ји се тим по -сло ви ма ба ве про те кле че ти ри го ди не.

Три ми си је У нај ве ћем бро ју зе ма ља са раз ви -

је ним си сте мом од бра не, област ци -вил но-вој не са рад ње од но си се на ми -ров не опе ра ци је. Ме ђу тим, у Вој сциСр би је она је ве за на за све три ми си јена ше вој ске, што нас је свр ста ло ме ђума ло број не зе мље ко је су то учи ни ле.Го во ре ћи о раз ло зи ма за та кво опре -де ље ње, пу ков ник Пе шић ука зу је да јеса вре ме на кон цеп ци ја ци вил но-вој неса рад ње на ста ла као по сле ди ца свеком плек сни јег ам би јен та у ко ме су сеиз во ди ле ми ров не и оста ле ме ђу на -род не опе ра ци је, по себ но та мо где нефунк ци о ни шу ци вил не ин сти ту ци јеили где не по сто је од го ва ра ју ће ин фра -струк ту ре ко је би мо гле да пре ду змудео по сло ва за по тре бе ци ви ла.

– По је ди не зе мље, ме ђу тим, има -ју вр ло раз ви је ну са рад њу из ме ђу вој -них и ци вил них струк ту ра и на на ци о -нал ном ни воу. Ту по себ но ми слим на

Ка на ду, Ја пан, Аустри ју, у чи јим једок три нар ним до ку мен ти ма ре гу ли -са на са рад ња вој ске и ци вил ног де ладру штва. Њи хо ве док три не би ле сунам при мер ка да смо на сто ја ли да туобласт уре ди мо код нас, с том раз ли -ком да су у у тим зе мља ма мно га пи -та ња од но са вој ске и ци вил ног де ладру штва ја сно пре ци зи ра на за кон -ском ре гу ла ти вом и у нај сит ни јим де -та љи ма. Вој ни ко ман дан ти ма у та квимусло ви ма да ле ко је лак ше да до не суод лу ке и ре а ли зу ју ци вил но-вој ну са -рад њу – на гла ша ва пу ков ник Пе шић.

Ка да го во ри мо о на шој вој сци,основ на ви зи ја док три нар ног опре де -

у са ста ву Че твр те бри га де у Вра њу, ко -ји су сва ко днев но у кон так ту са ста -нов ни штвом, пр вен стве но у Коп не нојзо ни без бед но сти где пру жа ју по др -шку ме шта ни ма у ра зним си ту а ци ја маи ства ра ју по вољ ни је усло ве за обо -стра ни жи вот и рад – ка же на чел никОде ље ња за ци вил но-вој ну са рад њу.

На до бром кур суОце њу ју ћи тре нут но ста ње ци -

вил но-вој не са рад ње у Вој сци Ср би је,пу ков ник Пе шић ис ти че да је она јошна по чет ку, до да ју ћи да је уз по моћко ле га то ком про те кле че ти ри го ди не

ље ња ци вил но-вој не са рад ње је сте дасе ње ни ка па ци те ти раз ви ја ју за светри ми си је.

– Сма тра мо да је то наш до при носраз во ју оп штег кон цеп та ци вил но-вој -не са рад ње. По твр да та квог кур са је -сте и успе шно ан га жо ва ње на шихофи ци ра за ве зу у оп штин ским шта бо -ви ма за ван ред не си ту а ци је, у мно гимван ред ним си ту а ци ја ма ко је су за де си -ле по је ди не кра је ве на ше зе мље. Ту,сва ка ко, ни смо ис цр пи ли све об ли кеса рад ње. По себ но смо по но сни на радста ре ши на за ци вил но-вој не са рад њу

спро ве де на од иде је до ре ла тив ноуре ђе не функ ци је.

– Ен ту зи ја зам и же ља за но вимса зна њи ма, уз стал но уса вр ша ва њена кур се ви ма и се ми на ри ма у ино -стран ству, али и при ме ном стра нихис ку ста ва у на шим на ци о нал нимокви ри ма, ус пе ли смо да из гра ди мосоп стве ни по глед на ту, и у са вре ме -ним ар ми ја ма, но ву функ ци ју. Сте че -на зна ња и ве шти не по твр ђи ва ли смоу тре ћој ми си ји, а по твр да да смо надо бром пу ту је сте и вр ло успе шноуче шће офи ци ра за ци вил но-вој ну са -

27

Оспо со бља ва ње при -пад ни ка на ше вој ске изобла сти ци вил но-вој не са -рад ње био је основ за из -град њу и раз вој те функ ци -је. Да нас се оспо со бља ва -ње ор га на за ци вил но-вој -ну са рад њу за из вр ша ва њеза да та ка из обла сти ци вил -но-вој не са рад ње пла ни ра,ор га ни зу је и ре а ли зу је то -ком обу ке и уса вр ша ва ња.

– По ред обу ке за ор га не ци вил но-вој не са рад ње, оспо со бља ва ње из во -ди мо са при пад ни ци ма си сте ма од бра не, али и са ли ци ма ван си сте ма од -бра не, ко ји мо гу би ти ан га жо ва ни на ре а ли за ци ји та квих за да та ка, ка да сеза то ука же по тре ба. Основ ни прин цип у пла ни ра њу и ре а ли за ци ји обу ке је -сте да то бу де план ски и ор га ни зо ван про цес сти ца ња зна ња, ве шти на и на -ви ка, те раз ви ја ња пси хо фи зич ких и ин те лек ту ал них спо соб но сти и мо рал -них осо би на лич но сти, ко је при пад ни ци ор га на за ци вил но-вој ну са рад њутре ба да по се ду ју – ис ти че пу ков ник Звонимир Пе шић, начелник Оде ље њаза ци вил но-вој ну са рад њу Ге не рал шта ба.

ЕДУКАЦИЈА КАДРА

рад њу у ми ров ним опе ра ци ја ма у ко -ји ма уче ству ју на ши ми ров ња ци – на -гла ша ва пу ков ник Пе шић.

Је дан од раз ло га та ко до брог кур -са је сте и на чин на ко ји је функ ци јаци вил но-вој не са рад ње ор га ни зо ва нау Вој сци Ср би је. На и ме, она је устро -је на на свим ни во и ма ко ман до ва ња, ана стра те гиј ском ни воу, од но сно нани воу Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је,фор ми ра но је Оде ље ње за ци вил но-вој ну са рад њу (Ј-9) ко је је но си лац тефунк ци је у це лом си сте му од бра не,јер у Ми ни стар ству од бра не, тре нут -но, не по сто ји ор га ни за ци о на је ди ни -ца ко ја се ба ви тим по сло ви ма.

Пре ма ре чи мапу ков ни ка Пе ши ћа,Оде ље ње пла ни ра,пред ла же, при пре ма,ко ор ди ни ра и ре а ли -зу је ак тив но сти ци -вил но-вој не са рад -ње, те ор га ни за ци о -но и док три нар но-нор ма тив но уре ђу јеи раз ви ја функ ци јуци вил но-вој не са рад -ње у Вој сци.

– На опе ра тив -ном ни воу, од но сно на ни воу ко ман диопе ра тив них са ста ва, фор ма ци јом јеод ре ђе на гру па за ци вил но-вој ну са -рад њу, ко ја је но си лац те функ ци је усво јим са ста ви ма, а ко ја пла ни ра иусме ра ва рад ор га на за ци вил но-вој нуса рад њу у пот чи ње ним је ди ни ца ма. Ина так тич ком ни воу, од но сно на ни воуко ман ди бри га да и је ди ни ца њи ма рав -них, фор ми ра не су гру пе или ре фе рен -ти за ци вил но-вој ну са рад њу, у за ви -сно сти од је ди ни це, ко ји не по сред носпро во де по сло ве на те ре ну – об ја -шња ва пу ков ник Пе шић, до да ју ћи да уиз у зет ним си ту а ци ја ма, уко ли ко ба та -љо ни са мо стал но из вр ша ва ју за дат кеу зо ни од го вор но сти, и на ни воу ба та -љо на мо же би ти од ре ђен од го ва ра ју ћиор ган за ци вил но-вој ну са рад њу.

Са вре ме ни мо дел Ако се освр не мо на го ди ну за на -

ма, оно што је из два ја од прет ход нихје су зна чај ни ре зул та ти на ро чи то ка даје реч о раз во ју функ ци је ци вил но-вој -

ћи ста нов ни штву – на во ди пу ков никПе шић, по себ но из два ја ју ћи ак ци ју„Ле кар на се лу“, чи ји је циљ по моћста нов ни штву у оним под руч ји ма зе -мље где је оте жан до ла зак до здрав -стве них уста но ва. Ак ци ја је на и шла наве ли ко одо бра ва ње и при пад ни ци маВој ске Ср би је упу ће не су све по хва леу збри ња ва њу бо ле сних.

– На ста ви ће мо по ме ну ту ак ци јуи у на ред ном пе ри о ду, с тим што ће -мо је про ши ри ти и об у хва ти ти ви шеобла сти из жи во та и ра да ста нов ни -штва. Ка да је реч о ме ђу на род номпла ну, ту смо, та ко ђе, по сти гли зна -чај не ре зул та те. За хва љу ју ћи про фе -си о нал ном од но су но си ла ца функ ци јеци вил но-вој не са рад ње, ре ги о нал нисе ми нар о то ме би ће ор га ни зо ван ина ред не две го ди не. Ове го ди не, по -ред зе ма ља За пад ног Бал ка на, уче -ство ва ли су и пред став ни ци три зе -мље из ши рег ре ги о на, а за на ред нуго ди ну на ја вље но је још уче сни ка –об ја шња ва пу ков ник Пе шић и на гла -

ша ва да су уче сни ци се ми на ра ви со кооце ни ли ор га ни за ци ју тог ску па.

Кру на успе шне ак тив ност на ме -ђу на род ном пла ну је сте успе шно ан -га жо ва ње на ших офи ци ра за ци вил -но-вој ну са рад њу у дру гој ро та ци ји уми си ји UNIFIL у Ли ба ну у са ста вушпан ског кон ти ген та.

Го во ре ћи о при о ри тет ним за да -ци ма у обла сти ци вил но-вој не са рад -ње у Вој сци Ср би је, има ју ћи у ви дупрак су дру гих, пу ков ник Пе шић по -себ но ис ти че пот пу ну им пле мен та ци -ју док три нар ног кон цеп та и ре гу ли са -ну функ ци ју ци вил но вој не са рад ње.

– До са да шњи рад на ших ор га насво дио се на усме ре ња при вре ме нихупут ста ва за рад. Пра ви ли ма за ци вил -но-вој ну са рад њу обез бе ди ће мо по -тре бан алат за рад на ших ор га на иујед но ће мо мо ћи да ра ди мо и на уна -пре ђе њу те функ ци је. По ред то га, од -го ва ра ју ћим пла ни ра њем сред ста ва зарад, ко је је пр ви пут учи ње но ове го -ди не, пред ви де ли смо ре а ли за ци јусве о бу хват них про је ка та ци вил но-вој -не са рад ње и про ши ре ње до са да -шњих ак ци ја. И у окви ру ми ров нихопе ра ци ја пла ни ра мо од го ва ра ју ћепро јек те, што ће за нас би ти но вост,али и до бра прак са. Циљ про је ка та ци -вил но-вој не са рад ње у ми ров ним опе -ра ци ја ма је сте да на зна чи мо уче шћеСр би је у си сте му ко лек тив не без бед -но сти, али и да по ве ћа мо без бед ностпри пад ни ка на ших је ди ни ца у зо на мау ко ји ма се пла ни ра њи хо во ан га жо ва -ње – ис ти че пу ков ник Пе шић.

Пла ни ра но је и да пр ви да ни на -ред не го ди не обе ле же су сре ти спред став ни ци ма Упра ве за ван ред неси ту а ци је, ко ји су им, пре ма ре чи мапу ков ни ка Пе ши ћа, нај кон крет ни ји инај бит ни ји са рад ни ци у ре а ли за ци јими си је по др шке ци вил ним ор га ни мавла сти у ван ред ним си ту а ци ја ма.

– Ак ци о ним пла ном за на ред нуго ди ну пла ни ра ли смо ин фор ми са њераз ли чи тих др жав них ин сти ту ци ја иобу ку кан ди да та за спе ци ја ли сте ци -вил но-вој не са рад ње – за кљу чу је на -чел ник Оде ље ња за ци вил но-вој ну са -рад њу Ге не рал шта ба Вој ске Ср би јепу ков ник Зво ни мир Пе шић. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

т � м �

28

не са рад ње. Из ра ђе на је и усво је на„Док три на ци вил но-вој не са рад ње“.

– Стра ни вој ни пред став ни ци ис -ка за ли су ин те ре со ва ње за наш кон -цепт ци вил но-вој не са рад ње. До кра -ја го ди не пла ни ра мо да нор ма тив ноуре ди мо ком плет ну област из ра дом и„Пра ви ла за ци вил но-вој ну са рад њу“.На на ци о нал ном пла ну, офи ци ри заци вил но-вој ну са рад њу у је ди ни ца маВој ске Ср би је со лид но су по др жа лици вил не ор га не вла сти и ста нов ни -штво у раз ли чи тим при ли ка ма, одван ред них си ту а ци ја иза зва них зе -мљо тре сом, по пла ва ма и су шом, доан га жо ва ња у ра зним ак ци ја ма по мо -

Изградња пута до села Рашевац у општини Куршумлија

29

Пријему поводом Нове године и Божића, који је Управа за односеса јавношћу Министарства одбране организовала у Дому војске у Бео-граду за представнике медија, присуствовали су министар одбране Дра-ган Шутановац, начелник Генералштаба генерал-потпуковник ЉубишаДиковић, представници Министарства одбране и Војске Србије и број-ни новинари, сниматељи и фоторепортери медијских кућа.

Обраћајући се присутнима, досадашњи начелник Управе за одно -се са јавношћу пуковник Петар Бошковић захвалио је на успешнојсарадњи у овој и протеклих година, истакавши да су новинари међу нај -за служнијима за позитивну слику које Министарство одбране и ВојскаСрбије данас имају у јавности. Том приликом пуковник Бо шко вић јепредставио новог начелника Управе за односе са ја вно шћу пуковникаМиливоја Пајовића.

Поздрављајући госте на пријему, пуковник Пајовић је истакао је даће „брод којим је пуковник Бошковић до сада управљао, он и даљеводити у правом смеру“.

– И то што сте вечерас овде говори у прилог чињеници да је упретходној години много урађено на остваривању циљева који супостављени на почетку прошле године - рекао је пуковник Пајовић,уверавајући новинаре да ће однос Министарства и медија и даље битизaснован на међусобном поверењу и отворености. ƒ Н. Д.

В о ј с к � с � ч и с т ио д к р и м и н � л �

За јед нич ком ак ци јом Вој но бе збед но снеаген ци је Ми ни стар ства од бра не, Ту жи ла -штва за ор га ни зо ва ни кри ми нал у Бе о гра ду

и Ви шег ту жи ла штва у Про ку пљу, 22. де цем бра,при ве де но је 12 ли ца осум њи че них да су из вр -ши ли кри вич но де ло зло у по тре бе слу жбе ног по -ло жа ја у ве зи са кра ђом го ри ва из скла ди шта„Умац“ у Про ку пљу. У ак ци ји при во ђе ња уче -ство ва ли су и вој на по ли ци ја и Ми ни стар ствоуну тра шњих по сло ва Ре пу бли ке Ср би је.

Ово је део ши ре ак ци је ко ју Ми ни стар ствоод бра не у по след ње вре ме спро во ди на пре се -ца њу кри ми нал не де лат но сти у Вој сци Ср би је иМи ни стар ству од бра не, ко јом се на но си ве ли кама те ри јал на ште та бу џе ту Ре пу бли ке Ср би је.

При во ђе ње је ре зул тат ин тен зив не ак ци јеВој но бе збед но сне аген ци је, ко ја је от по че ла на -кон што је у скла ди шту „Умац“, 11. фе бру а ра2011. го ди не, от кри ве но да не до ста је ве ћа ко ли -чи на го ри ва. Ана ли за ма је уста но вље но да тло иво да у око ли ни скла ди шта ни су за га ђе ни. С ци -љем утвр ђи ва ња окол но сти у ко ји ма је до шло доовог ван ред ног до га ђа ја, у раз ја шња ва ње слу ча -ја, осим ВБА, укљу че ни су и Вој на по ли ци ја и над -ле жни ор га ни пра во су ђа.

У окви ру ме ра одо бре них од По себ ног оде -ље ња Ви шег су да у Бе о гра ду, при ме ном са вре -ме них опе ра тив но-тех нич ких сред ста ва и ме то -до ло ги је, ВБА је у пот пу но сти до ку мен то ва ла де -лат ност зло у по тре бе слу жбе ног по ло жа ја и от -кри ла да је је дан део го ри ва не стао кра ђом.

У ак ци ји је при ве де но де сет при пад ни каВој ске Ср би је из скла ди шта „Умац“ и два ци ви -ла из Про ку пља. Реч је о Зо ра ну Ђон до ви ћу, за -став ни ку, и Да ли бо ру Ма ри ћу, ста ри јем вод ни -ку, ко ји су осум њи че ни да су, ко ри сте ћи слу жбе -ни по ло жај ру ко ва о ца, оту ђи ли ве ћу ко ли чи нуго ри ва из скла ди шта. Они су са ци ви ли ма Ми ла -ном Ра до ше ви ћем и ње го вим си ном Ми ља ном,из Про ку пља, као под стре ка чи ма, и уз по моћосум њи че них при пад ни ка чу вар ске слу жбе Ср -ђа на Ар си ћа, Го ра на Це ни ћа, Де ја на Ву че ти ћа,Дра га на Сто ја но ви ћа, Не бој ше Ве љо ви ћа, Сла -ви ше Ма рин ко ви ћа, Де ја на Ми лен ко ви ћа и Љу -би ше Ста ни са вље ви ћа, ор га ни зо ва ли кра ђу го -ри ва у скла ди шту у ду жем вре мен ском пе ри о ду.

По сле при во ђе ња, из вр шен је пре трес иод у зи ма ње пред ме та од осум њи че них ли ца иод ре ђе но им је 48-ча сов но по ли циј ско за др жа -ва ње. Уз кри вич ну при ја ву, пре да ти су ис тра -жном су ди ји Ви шег су да у Про ку пљу.

Због успе шне ре а ли за ци је ви ше ме сеч неак ци је су зби ја ња кри ми на ла у Вој сци Ср би је,ми ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац на гра диоје при пад ни ке ВБА ко ји су у њој уче ство ва ли. ƒ

Ст�мб�но збрињ�в�њ� прип�дник�Војск� Србиј�На основу Уговора који је са Грађевинском дирекцијом Србије

потписан 2010. године, Министарству одбране и Војсци Србије ћена локацији бивше касарне „Војвода Степа Степановић“ у Београдуприпасти 21 одсто бруто новоизграђеног простора. На име припада-јуће површине, Министарство одбране је већ прихватило 157 стано-ва у гарнизонима Врање, Ниш, Лесковац, Куршумлија, Чачак, ГорњиМилановац, Ваљево и Пријепоље. Највећи број тих станова је већусељен, а у току је уговарање за 34 стана у Новом Саду.

Одељењу за стамбене послове Управе за традицију, стандарди ветеране дата су за поделу 84 стана на локацији бивше касарне„Војвода Степа Степановић“, чије се усељење очекује крајемаприла 2012. године. До краја следеће године планирана је поделаи усељење још 300 станова на наведеној локацији. Преосталистанови биће усељени током 2013. године.

Министарство одбране очекује да за потребе гарнизонаБеоград преузме између 750 и 800 станова. За локацију бившекасарне „Војвода Степа Степановић“ у Београду укупан бројпреузетих станова за Београд и ван Београда износиће између 950и 1.000 станова. ƒ

Новогодишњи пријем Управе заодносе са јавношћу за новинаре

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

30

При ме ном но вог За ко на вој ни пен зи о не ри пре ла зе на је дин стве ни Ре пу блич ки фонд заПИО. Здрав стве но оси гу ра ње оста је по ста ром. Сте че не пен зи је оста ју не про ме ње не.

би ла у ви си ни зад ње плате без по ре -за и до при но са ко ју је про фе си о нал новој но ли це оства ри ло у месецу у којемму престаје скужба. По но вој нор ма -тив ној ре гу ла ти ви ви си на пен зи јепро фе си о нал ног вој ног ли ца из ра чу -на ва се на осно ву го ди шњег лич ногко е фи ци јен та, лич ног ко е фи ци јен та,лич них бо до ва и вред но сти оп штегбо да, уз увећање 20 посто.

На кон сту па ња на сна гу од ре да баЗа ко на о ПИО од 1. ја ну а ра 2012. про -фе си о нал ним вој ним ли ци ма ко ја суоства ри ла пра во на пен зи ју по За ко нуо Вој сци, за те че ни из нос пен зи је сво -ди се на лич не бо до ве.

Пра во на пен зи јуУ ста ро сну пен зи ју вој ни оси гу -

ра ни ци од ла зи ће као и до са да, под о -фи цир и офи цир до чи на потпу ков ни -ка кад на вр ши 40 го ди на пен зиј скогста жа и нај ма ње 53 го ди не жи во та;офи цир чи на пу ков ни ка кад на вр ши40 го ди на пен зиј ског ста жа и нај ма ње54 го ди не жи во та.

Пра во на пре вре ме ну ста ро снупен зи ју, по чла ну 243. За ко на о Вој сциЈу го сла ви је, са на вр ших нај ма ње 35го ди на пен зиј ског ста жа и 55 го ди нажи во та (за вој не оси гу ра ни ке – му -шкар це), од но сно са на вр ше них нај -ма ње 30 го ди на пен зиј ског ста жа и 50го ди на жи во та (за вој не оси гу ра ни ке– же не) пре ста је да ва жи.

Пра во на пен зи ју по по тре би слу -жбе, услед ор га ни за циј ско-мо би ли за -циј ских про ме на у Вој сци Ср би је,сход но чла ну 192. став 1. За ко на оВој сци Ср би је, ко је офи ци ри, од но снопод о фи ци ри, оства ру ју пре ис пу ње њаоп штих усло ва за сти ца ње ста ро снепен зи је ако су на вр ши ли нај ма ње 20го ди на пен зиј ског ста жа, од че га нај -ма ње 10 го ди на у свој ству про фе си о -нал ног вој ног ли ца, оста је на сна зи до31. де цем бра 2014, с тим што се об -ра чун вр ши по но вом мо де лу као и заре дов ну пен зи ју.

� к т у � л н о

Од 1. ја ну а ра 2012. по чи њепри ме на За ко на о пен зиј -ском и ин ва лид ском оси гу -ра њу (За кон о ПИО) у де лу

ко ји се од но си на про фе си о нал на вој -на ли ца.

Пре ла ском на је дин стве ни си -стем пен зи о ног оси гу ра ња гу би се ка -те го ри ја вој них пен зи о не ра и у пот пу -но сти се ме ња до са да шњи си стемпен зиј ског и ин ва лид ског оси гу ра њапро фе си о нал них вој них ли ца. На ве де -ним за ко ном уки да се по сто је ћа нор -ма тив на ре гу ла ти ва по пи та њу пен зиј -ског и ин ва лид ског оси гу ра ња за про -фе си о нал на вој на ли ца. Пра ва про фе -си о нал них вој них ли ца из пен зиј скоги ин ва лид ског оси гу ра ња од но се сена: пра во на пен зи ју (старосну, инва -лидску и породичну), пра во на до да -так за по моћ и не гу, пра во на нов ча нуна кна ду за те ле сно оште ће ње и пра -во на на кна ду по греб них тро шко ва.

Об ра чун пен зи ја по но вом за ко ну

Но ви на чин об ра чу на пен зи ја,пре ма ре чи ма на чел ни ка Одељења зафи нан си је Ге не рал шта ба пу ков ни каМи ло ша Ми ле ти ћа, ко ји је у има Вој -ске Ср би је био члан Рад не гру пе заиз ра ду но вог За ко на, са свим је дру га -чи ји од до са да шњег. Пре ма доса да -шњем нормативном уређењу пен зи јаје об ра чу на ва на по осно ви ци ко ја је

П о ч и њ е п р и м е н а н о в о г З а к о н а о п е н з и ј с к о м о с и г у р а њ у

От прем ни на и здрав стве но оси гу ра ње по ста ром

Из нос от прем ни не за пре ста накпро фе си о нал не вој не слу жбе, про пи -сан чла ном 88. За ко на о Вој сци Ср би -је, оста је на сна зи, на кон сту па ња насна гу За ко на о ПИО. То зна чи да про -фе си о нал ном вој ном ли цу ко ме пре -ста не слу жба у Вој сци Ср би је збогсти ца ња пра ва на пен зи ју у скла ду саза ко ном, при па да от прем ни на у ви си -ни пе то стру ког из но са бру то пла теко ја би му при па да ла у по след њем ме -се цу пре пре стан ка слу жбе.

Офи ци ри ма, под о фи ци ри ма ипро фе си о нал ним вој ни ци ма ко ји мапре ста не слу жба у Вој сци Ср би је ис -те ком уго во ре ног ро ка, због то га штоје огла шен не спо соб ним за ду жностза ко ју је при мљен на од ре ђе но вре меили ако му слу жба у Вој сци Ср би јепре ста не због уки да ња фор ма циј скогме ста, при па да от прем ни на у ви си нидо тро стру ког из но са бру то за ра деко ја би му при па да ла у по след њем ме -се цу пре пре стан ка слу жбе, за ви сноод вре ме на про ве де ног у слу жби наод ре ђе но вре ме.

Та ко ђе но вим За ко ном ни је об у -хва ће но здрав стве но оси гу ра ње, паће вој ни пен зи о не ри оства ри ва ти сво -ја пра ва на здрав стве ну за шти ту каои до са да.

Ду жи стаж – ве ћа пен зи јаВи си на пен зи је про фе си о нал ног

вој ног ли ца по За ко ну о ПИО за ви сиод укуп не го ди шње за ра де (пла те, на -кна де пла те, хо но ра ри и дру гих при -мања), од но сно осно ви це оси гу ра ња,на ко је је об ра чу нат и пла ћен до при -нос за пен зиј ско и ин ва лид ско оси гу -ра ње и ко је су утвр ђе не у ма тич нојеви ден ци ји Ре пу блич ког Фон да ПИО,по чев од 1. ја ну а ра 1996. го ди не дода на пен зи о ни са ња и пен зиј ског ста -жа. Но ви За кон, пре ма ре чи ма пу ков -ни ка Ми ле ти ћа, сти му ли ше пен зиј скистаж, што је ве ћи пен зиј ски стаж ве -ћа је и пен зи ја. ƒ Г. ИКО НИЋ

Вој не пен зи је по но вом ар ши ну

31

ГЕНЕРАЛИ У ПЕНЗИЈИПОСЕТИЛИ СПЕЦИЈАЛНУБРИГАДУГе не ра ли у пен зи ји, чла но ви Клу ба ге не ра ла и ад ми ра -

ла, по се ти ли су Спе ци јал ну бри га ду Вој ске Ср би је у Пан че -ву, где их је при мио ко ман дант бри гад ни ге не рал Или ја То -до ров са са рад ни ци ма. На кра ћем бри фин гу у Ко ман ди, ге -не ра ли су оба ве ште ни о ор га ни за циј ско-фор ма циј скојструк ту ри и сме штај ним ка па ци те ти ма Бри га де, за да ци мако је из вр ша ва, ква ли те ту обу ке при пад ни ка пот чи ње нихје ди ни ца, на о ру жа њу и спе ци јал ној опре ми ко ју ко ри сте.

Т око м бора вка у Специјално ј бригади , ге нерал и упен зи ји мог ли су да по гл ед ају так ти чко -техн ич ки збор н -а к ом е су п рик азани рад ио-уређ аји спец иј алн их једи ница,сп ец иј ал но пеш ади јс ко н аору жање, ва тр ен о и хла дноору жј е и специјална опрема за извршавање против те -рористичких и антидиверзантских задатака.

У филм ској ауто мат ској стре ља ни, за ко ју по зна ва о цитвр де да је нај мо дер ни ја у Ср би ји, при пад ни ци про тив те -ро ри стич ког ба та љо на Бри га де при ка за ли су ве шти ну га ђа -ња из пи што ља и ауто ма та, а на по ли го ну су де мон стри ра -ли бор бу про тив те ро ри ста и от кри ва ња екс пло зи ва у ауто -мо би лу. Го сти из Клу ба ге не ра ла и ад ми ра ла об и шли су за -тим спо мен-со бу Спе ци јал не бри га де.

По се та ге не ра ла у пен зи ји Спе ци јал ној бри га ди ре а -ли зо ва на је у окви ру го ди шњег Пла на са рад ње Ми ни -стар ства од бра не и Клу ба ад ми ра ла и ге не ра ла. ƒ

С. К.

ХУМАНИ ЗАДАТАКПрипадници Речне флотиле и радници Железница

Србије - чланови хуманитарног друштва „Костадин Вес -елиновић Коста“ из Косовске Митровице, Зајечара,Ниша, Ваљева, Ужица, Руме, Новог Сада, Суботице, Ши -да и других места широм земље, седми пут у три годинеорганизовали су акцију добровољног давања крви.

У новосадској касарни „Александар Берић“ овогапута акцији су се придружили и студенти Одсека замедијске студије Филозофског факултета у Новом Саду,на челу са професором др Владимиром Баровићем.

Вођа трансфузиолошке екипе Војномедицинскеакадемије, др Немања Боровчанин истакао је да акцијапомаже да се превазиђе несташица драгоцене течности,а Ладислав Кинка, председник Удружења железничара,изразио је задовољство што је традиционалнозаједничко дружење и овога пута преточено у хумануакцију. ƒ

Б. М. П.

АНАЛИЗА РАДАРЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРАБЕОГРАДУ Упра ви Ре ги о нал ног цен тра Ми ни стар ства од бра не

Бе о град одр жа на је го ди шња ана ли за функ ци о нал не спо -соб но сти на ко јој је на чел ник Цен тра пу ков ник Не бој шаГли го ри је вић оце нио да су по стиг ну ти до бри ре зул та ти усвим еле мен ти ма. Успе шно је оба вљен пре лаз са оба ве зногна до бро вољ но слу же ње вој ног ро ка са оруж јем, а рад саправ ним ли ци ма ко ја оба вља ју услу ге и про из во де пред ме -те од зна ча ја за од бра ну зе мље био је успе шан.

Центар Мла де но вац про гла шен је за нај бо љи у окви -ру Ре ги о нал ног цен тра Бе о град, ко ји је прав ни на след никвој них од се ка и Вој ног окру га Бе о град, а део функ ци јепре у зео је од рас фор ми ра не Упра ве за ван ред не си ту а -ци је. Над ле жан је за при пре ме за од бра ну и пла ни ра њеод бра не ци вил ног де ла дру штва, као и вој ну, ма те ри јал -ну и рад ну оба ве зу. ƒ

У СЛА ВУ ДОБРОВОЉАЦАУ славу свим до бро вољ ци ма ко ји су па ли у бор ба ма

за сло бо ду Ср би је, а по во дом 95. го ди шњи це од ју нач кесмр ти Во ји на По по ви ћа, ко ман дан та нај слав ни јег до бро -во љач ког од ре да Срп ске вој ске у оба бал кан ска ра та и уПр вом свет ском ра ту, у на ро ду по зна ти јем по име ну вој -во да Вук, у са ли Па ро хиј ског до ма на Вра ча ру при ре ђе наје све ча на ака де ми ја.

Том приликом пред сед ник Удружења ратних добро -вољаца др Ви до је Го лу бо вић уру чио је признање Вој номму зе ју у Бе о гра ду ко ју је при мио на чел ник Му зе ја пот пу -ков ник Дра ган Мил ко вић. За хвал ни це су до де ље не иУпра ви за људ ске ре сур се Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је иКлу бу ге не ра ла и ад ми ра ла Ср би је. ƒ

З. П.

КЊИ ГА О РА ДИ О АК ТИВ НОЈ МУ НИ ЦИ ЈИНе дав но об ја вље на пу бли ка ци ја „Оси ро ма ше ни ура -

ни јум – ме то де де тек ци је, са ни ра ње не по сред них ефе ка -та и пре вен ци ја ка сних по сле ди ца“, ко ја је об ја вље на не -по сред но пред ово го ди шњи Бе о град ски са јам књи га, на -и шла је на до бар при јем струч ној јав но сти. „По пу ни ла“је пра зни ну у би бли о те ци ко ја се ба ви те ма ма АБ ХО. На -пи са ли су је на уч ни ци и струч ња ци ко ји по се ду ју те о рет -ска зна ња, ис ку ство и ве ри фи ко ва не ис тра жи вач ке ре -зул та те, сте че не ми ну лих го ди на, то ком от кла ња ња по -сле ди ца бом бар до ва ња НА ТО-а из 1999. го ди не.

Реч је о шти ву ко је ће по слу жи ти и као уџ бе ник у ви -со ко школ ском обра зо ва њу, али и као упут ство за де ло -ва ње струч ња ка раз ли чи тог про фи ла – од де тек ци је ра -ди о ак тив не кон та ми на ци је и ме ра за шти те, ле че њаозра че них осо ба и пра ће ња њи хо вог ста ња, до де кон та -ми на ци је и пра те ћих ак тив но сти.

Пред лог ме ра и ак тив но сти ко је ауто ри да ју на кра јупред ста вља ју по ла зи ште за све оне ко ји ће се укљу чи ти уда љи рад на са ни ра њу по сле ди ца на ста лих упо тре бом ура -ни јум ске му ни ци је. При ка зан је и про то кол пра ће ња здрав -стве ног ста ња оних ко ји су по би ло ком осно ву мо гли би тиу кон так ту са кон та ми ни ра ним зе мљи штем. ƒ

З. П.

пот чи ње них је ди ни ца. Не тре ба под -се ћа ти ко ли ко је зна чај но да Ко ман -да и је ди ни це има ју по у зда не ин фор -ма ци је од из ви ђа ча о ста њу у про -сто ру и ефи ка сне ве зе. Ин жи њер ције ди ни це ан га жу ју се на одр жа ва њупу те ва, уре ђе њу ба зе и кон тро липут них пра ва ца у Коп не ној зо ни без -бед но сти. При пад ни ци ло ги стич кече те, са ка пе та ном Ста ни шом Бр ки -ћем на че лу, обез бе ђу ју пот пу ну ло -ги стич ку по др шку ба та љо на.

Вој ни ци и ста ре ши не ло ги сти кесу у прет ход ном пе ри о ду оба ви ли3.800 тех нич ких пре гле да, 900 по -прав ки, а сва ко днев но се ан га жу јуна пре гле ду мо тор них во зи ла. Јед но -став но, жи вот и рад у ба та љо ну немо же се за ми сли ти без ра да мај сто -ра свих про фи ла, по себ но ме ха ни ча -ра за мо тор на во зи ла.

Пе ша диј ске че те, ко ји ма ко ман -ду ју по руч ни ци Алек сан дар Јо вић,Ђор ђе Пе тро вић и Ми лош Нај да но -

Ко манд ни ка дар чи не из у зет номла де ста ре ши не. Пре ма ре чи ма ко -ман дан та пот пу ков ни ка Бо жи да раПе ји ћа, мла де ста ре ши не бр зо сепре ка ле на сло же ним за да ци ма иоба ве за ма и, по сле го ди ну да на ра -да, стек ну ис ку ство за ко је је у дру -гим сре ди на ма по треб но и по не ко -ли ко го ди на.

„Љу ди су из у зет но мо ти ви са низа рад и то пред ста вља нај ве ћу га ран -ци ју за успе шно из вр ша ва ње свих за -да та ка. Је ди ни ца је ско ро сто по стот -но по пу ње на про фе си о нал ним вој ни -ци ма, под о фи ци ри ма, офи ци ри ма ивој ним на ме ште ни ци ма. Ста ре шин -ски са став чи не офи ци ри и под о фи ци -ри с про сто ра це ле Ср би је, док супро фе си о нал ни вој ни ци углав ном с ју -га Ср би је, тач ни је из Пчињ ског окру -га“, на во ди потпу ков ник Пе јић.

Ко манд на че та, ко јом ко ман ду јепо руч ник Бо шко Пе тро вић, ства раусло ве за рад Ко ман де ба та љо на и

По ула ску у Kоп не ну зо нубез бед но сти при пад ни ци41. пе ша диј ског ба та љо -на Че твр те бри га де Коп -не не вој ске нај пре су из -

ве ли ми ров ну опе ра ци ју с еле мен ти -ма про тив те ро ри стич ке бор бе, а по -том упор но и стр пљи во гра ди ли и из -гра ди ли по ве ре ње са ме шта ни ма идо при не ли укуп ној ста би ли за ци јипри ли ка у оп шти на ма Пре ше во и Бу -ја но вац. Ста ре ши не и вој ни ци ба та -љо на и да нас том за дат ку при да ју нај -ве ћу па жњу, али, исто вре ме но, ула жуенер ги ју у обу ку и струч но уса вр ша -ва ње, те уре ђе ње ба зе „Југ“.

Ве жбе на Бо ров цуБа та љон је раз ме штен на де сет

ло ка ци ја, ње го ве ста ре ши не и вој ни -ци ан га жо ва ни су на обез бе ђе њу ад -ми ни стра тив не ли ни је пре ма Ко сме -ту и кон тро ли Коп не не зо не без бед -но сти.

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

о д б р � н � ј � д и н и ц �

32

Пе ша диј ски ба та љон Че твр те бри га де

Обез бе ђе ње ад ми ни стра тив не ли ни је пре ма Ко со ву и Ме то хи ји и кон тро ла Коп не не зо не без бед но сти пред ста вља ју кључ не и нај сло же ни је за дат ке Коп не не вој ске и Вој ске Ср би је у це ли ни, а на тим по сло ви ма цен трал но ме сто при па да 41. пе ша диј ском ба та љо ну. Иза при пад ни ка тог са ста ва су го ди не на по ра, ис трај но сти, ра да у сло же ним те рен ским усло ви ма и бор бе за мир на под руч ју ко је је би ло из ло же но без бед но сним иза зо ви ма.

Про фе си о нал цис ба зе Југ

вић, и че та за по др шку, с ка пе та номИва ном Јо ва но ви ћем на че лу, има јуслич не за дат ке и оба ве зе, по пут уве -жба ва ња из во ђе ња пе ша диј ских ипро тив пе ша диј ских деј ста ва, обез -бе ђе ња обје ка та, по мо ћи ци вил нимвла сти ма при ли ком при род них не по -го да и дру гих не сре ћа и, на рав но,обез бе ђе ња ад ми ни стра тив не ли ни -је и кон тро ле Коп не не зо не. По себ -но су за па же не ве жбе је ди ни ца ко јесе из во де на по ли го ну „Бо ро вац“.

Ста бил но без бед но сноста ње

По ди за ње ни воа об у че но сти ифи зич ке спо соб но сти при пад ни каКо ман де и је ди ни ца пе ша диј ског ба -та љо на је дан је од нај ва жни јих за да -та ка. Та ко ђе, Ко ман да ба та љо на ре -дов но се при пре ма за ко ман до ва њесна га ма у опе ра ци ји и ор га ни зу јераз ли чи та так тич ка и ва тре на оспо -со бља ва ња при пад ни ка.

У ба та љо ну је ор га ни зо ва но ире а ли зо ва но 24 так тич ких ве жби сабо је вим га ђа њи ма и 43 ве жбе на те -ре ну оде ље ња, во до ва и че та, те 186га ђа ња из лич ног на о ру жа ња, 11 га -ђа ња из сред ста ва ва тре не по др шкеи че ти ри ве жбе са бо је вим мин ско-екс пло зив ним сред стви ма. У 2011.го ди ни на раз ли чи те об ли ке уса вр -ша ва ња и кур се ве упу ће но је 80 при -пад ни ка ба та љо на. До сти за ње стан -дар да фи зич ке спо соб но сти та ко ђеје циљ ко ме се у ба та љо ну при да јеиз у зет на па жња.

При пад ни ци 41. ба та љо на из вр -ша ва ју за дат ке обез бе ђе ња ад ми ни -стра тив не ли ни је и кон тро ле Коп не -

не зо не са ба за „Цво ре“, „Пе че нобр до“, „Ма ђе ре“, „Го ле ма чу ка“,„До бро син“ и „Де во јач ка чу ка“ и по -сед ну тих обје ка та „Та шлак“ и „Гу ригат“. Ба зе су кон теј нер ског ти па,има ју со лид не усло ве за жи вот, до -бро су утвр ђе не и опре мље не заауто ном но де ло ва ње је ди ни ца у ду -жем пе ри о ду.

Од на чел ни ка гру пе за из ви ђа -ње ма јо ра Го ра на Де ја но ви ћа са зна -је мо да се пре ла сци ад ми ни стра тив -не ли ни је на не до зво ље ном ме стубе ле же ја ко рет ко, што до вољ но го -во ри о ре спек ту ло кал ног ста нов ни -штва пре ма при пад ни ци ма ба та љо -на. Си гур но је да ста бил ном без бед -но сном ста њу до при но си и до бра са -рад ња вој ске, по ли ци је, жан дар ме -ри је и КФОР-а. При пад ни ци 41. ба -та љо на из ве ду го ди шње око 60 јед -но вре ме них па тро ла са вој ни ци маме ђу на род них сна га.

Ко ман дант ба зе „Југ“ пот пу ков -ник Бо жи дар Пе јић и ње го ви са рад -ни ци сва ко днев но пред у зи ма ју ко ра -ке да про стор ба зе још ви ше уре де,опле ме не и функ ци о нал но уна пре де.Са да је 95 по сто свих зе мља них по вр -ши на озе ле ње но, по са ђе но је ви ше одхи ља ду бо ро ва и не ко ли ко сто ти на за -са да цве ћа. На ба зи је одр жа но и лет -ње спорт ско пр вен ство Коп не не вој -ске. При пад ни ци ба та љо на ло ги стич -ки по др жа ва ју све ак тив но сти на пла -ну раз во ја ба зе у на ци о нал ни и ре ги о -нал ни цен тар за обу ку је ди ни ца зауче шће у мул ти на ци о нал ним опе ра -ци ја ма. С тим ци љем, пла ни ра се до -град ња по треб не ин фра струк ту ре,адап та ци ја стре ли шта „Вр то гош“ идру гих са др жа ја. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋСни мио Са ша ЂОР ЂЕ ВИЋ

При пад ни ци ба та љо на има јупро фе си о на лан од нос пре ма ста -нов ни штву, али се ре дов но ода зо -ву ка да тре ба пру жи ти по моћ ста -ри ма, по вре ђе ни ма, бо ле сни ма иде ци.

Та ко су ав гу ста ове го ди непри пад ни ци ба зе „Цво ре“ по мо глиЏе ма и лу Ли ма ни ју и ње го вим ма -ло лет ним си но ви ма ка да им сетрак тор на то ва рен др ви ма сур ваоу про ва ли ју. Џе ма ил се обра тио запо моћ ко ман ди ру ба зе Алек сан друАлек си ћу, ко ји је од мах са во за чемГо ра ном Џи ки ћем у во зи лу ТАМ150 кре нуо и из ву као трак тор.

У ви ше на вра та, вој ни ци саба за ци стер на ма су снаб де ли во -дом ме шта не се ла Ма ђе ре, Бу јић иДо ње Га ре, у си ту а ци ји ка да је збогве ли ких су ша до шло до не ста ши -це во де.

ЗО НА ПО ВЕ РЕ ЊА

п о в о д и

на у ке и жи вот не сре ди не де таљ но супре гле да ли обје кат 2005. го ди не, оче му по сто ји и за пи сник.

По сле се ри је по тре са и но вихжал би гра ђа на, Штаб за ван ред непри ли ке оп шти не Но ва Ва рош не -дав но је за тра жио ин фор ма ци ју одвој них вла сти, Ин сти ту та „Вин ча“ иСе и змо ло шког за во да Ср би је о об -јек ти ма у бр ду Пло ча, ис под ви са Ку -кањ у Лим ској до ли ни.

Ми ни стар ство од бра не од го во -ри ло је да се у ту не ли ма не скла ди -шти ну кле ар ни от пад ни ти се у ње мууни шта ва ју не ек спло ди ра на убој насред ства. Ту не ли си и са да пра зни, ушта се уве ри ла но ви нар ска еки па ко -ја је по се ти ла гра ди ли ште, где јепри сут на са мо чу вар ска слу жба за ду -же на да обез бе ђу је ком плекс.

Пра зни ту не лиМи ни стар ство од бра не је 26.

де цем бра пр ви пут за јав ност отво -ри ло ту нел у Би стри ци. Под све тли -ма руч них лам пи, но ви на ри су са еки -пом Ми ни стар ства од бра не и ло кал -

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

34

Министарство одбране Србије демантује гласине ообјектима бивше ЈНАу Бистрици да се уњима складишти нуклеарни отпад иуништавају убојнасредства

у Би стри ци, нај ви ше због тај но сти уко јој су гра ђе ни, али и на га ђа ња она вод ном по вре ме ном ко ри шће њу иопа сно сти по здра вље љу ди, те из о -ста на ка од го во ра на пи та ња гра ђа -на. Не дав на се ри ја по дрх та ва ња тлапо но во је по кре ну ла ла ви ну гла си наи стреп ње ме шта на.

Из град ња тог под зем ног објек -та за по че та је пре 25 го ди на за по -тре бе та да шње ЈНА. Обје кат је гра -ђен са иде јом да се у ње му скла ди -ште роб не ре зер ве наф те и нафт нихде ри ва та за по тре бе зе мље у ми ру ира ту. Због не до стат ка фи нан сиј скихсред ста ва, из град ња је са свим пре -ки ну та 1996. го ди не.

Упра во због гла си на, ко је се по -вре ме но по ја вљу ју у јав но сти, прешест го ди на оба вље на је кон тро лату не ла. Та да су пред став ни ци оп -шти не Но ва Ва рош тра жи ли од Вла -де Ср би је ин фор ма ци ју о то ме штасе на ла зи у ту не ли ма у под зем номде лу објек та и да ли се у ње му скла -ди шти ну кле ар ни от пад?

На осно ву на ло га др жав них ор -га на, пред став ни ци Ми ни стар ства

Увој ном објек ту код Би стри -ца, из ме ђу Но ве Ва ро ши иПри је по ља, не скла ди шти сеникакав, па ни ну кле ар ни от -пад ни ти се у ње му уни шта -

ва ју не ек спло ди ра на убој на сред ства.У то су се мо гли уве ри ти но ви на ри ко -ји су пре не ко ли ко да на по се ти лиобјек те гра ђе не још за вре ме ЈНА.

Ми ни стар ство од бра не де ман -то ва ло је број не гла си не ко је се пле -ту већ де це ни ја ма о на ме ни ту не ла

Не за вр ше но и пра зно скла ди ште нафт них де ри ва та у Би стри ци

Новинари први пут посетили тунелепразног војног складишта у Бистрици

Мине и нуклеарни отпадсамо – гласине

них вла сти у Но вој Ва ро ши го то воје дан сат оби ла зи ли сва ки ку так та -јан стве ног ту не ла.

Мо гли су да ви де и сни ме да јеиз гра ђе но не ко ли ко ки ло ме та ра ту -не ла, ко ји се ра чва у ви ше пра ва ца,са ни ша ма и „џе по ви ма“ од по де се -ти ну ква дра та, али и дво ра на ма ви -со ким 12–15 ме та ра, по вр ши не каоми ни-спорт ски те ре ни или игра ли -шта са ве штач ком тра вом ко ја ни чуши ром Ср би је. У под зем ном објек -ту око ва ном бе то ном или го лим ка -ме ном, ни шта нео бич но, сем оста -та ка дав но на пу ште ног гра ди ли штаи ве ли ких про сто ри ја су вих „као ба -рут“.

– Вој ни обје кат гра ђен је заскла ди ште ње наф те и нафт них де ри -ва та, а мо же се ко ри сти ти и за дру героб не ре зер ве. Из ве де на је тек тре -ћи на ра до ва – ис та кли су пред став -ни ци Ми ни стар ства од бра не.

Кроз ту нел се мо гу кре та ти ка -ми о ни, а ве ћи део по да је са бе тон -ском под ло гом и ка на ли ма за ка бло -ве ин ста ла ци ја. Део ту не ла има угра -ђе ну ра све ту, а на ви ше ме ста су ин -

35

ЗИД

ста ла ци је за до вод ва зду ха и радком пре со ра.

Су де ћи по за по че тим уду бље -њи ма у сте на ма и сте пе ну за вр шет -ка про сто ри ја за агре га те али иопре ми за вен ти ла ци о ни си стем, би -ло је пла ни ра но да се скла ди ште пу -шта у рад фа зно. Хлад но ћа у ту не лусе осе ћа је ди но у бли зи ни ула зне ка -пи је и ис под вен ти ла ци о ног отво ра,ис ко па ног у сте ни бр да Пло ча.

– Ула ском у ту нел ре ше на је ви -ше го ди шња ениг ма. Злу ра до се ши -ре гла си не и уз не ми ра ва јав ност. Па -

жњу тре ба усме ри ти на ре ше ња дасе бар део објек та за вр ши и ко ри сти– ка же на чел ник Шта ба за ван ред неси ту а ци је у Но вој Ва ро ши Ра ди во јеБу ји шић.

Крај гла си на маОчи глед но је да су та јан стве -

ност под ко јом је овај обје кат гра ђени од су ство ока јав но сти до при не лида се пре ко две и по де це ни је ни језна ла пра ва исти на, па су се и ис пре -да ле при че о ту не лу у Би стри ци, ко -је се гра ни че са – фан та сти ком, не -ве ро ват ним и не мо гу ћим!

Оно што је но ви нар ска еки памо гла да ви ди је сте да се за и ста ра -ди о мре жи под зем них ту не ла и про -сто ри ја ко ји су не за вр ше ни и у ко ји -ма, из у зев зи ди на не пра вил ног об ли -ка, по пр ска них бе тон ским „мле ком“– не ма ни шта ви ше.

Ту не ли су без стру је, у пот пу номмра ку. Ка ко не ко ша љи во ре че – у њи -ма не ма ни обич ног гу ште ра! ƒ

Д. ГА ГРИ ЧИЋД. БЈЕ ЛО ПО ЉАЦ

Сни мио Р. ПО ПО ВИЋ

Пре ма пи са њу „Но во сти“ не -ки од ин ве сти то ра за ни ма ју се засуд би ну и мо гућ ност ку по ви не илиза ку па ми ни-хи дро е лек тра не, сна -ге два пу та 350 ки ло ва та, ко ја јесво је вре ме но два-три ме се ца осве -тља ва ла ту нел. Из гра ђе на је крајма ги страл ног пу та и глав ног ула зау ту нел, а це ви ма ду гим око 1,5 ки -ло ме тар, во да је из за се о ка Кне же -ви ћи до ве де на са бра не на ре циБи стри ци, де сној при то ци Ли ма.

МИ НИ-ХИ ДРО ЦЕН ТРА ЛА

Пр ви пут од по чет ка град ње пре 25 го ди на но ви на ри у ту не лу у Би стри ци

У скла ди шту наф те и де ри ва та из ве де на је тек тре ћи на ра до ва

само – гласине

Улаз у ту нел по ред ма ги с трал -ног пу та је се нас је за зи дан, јер јебио за тво рен да ска ма и пре ти ла јеопа сност да не ко уђе и на стра дазбог мра ка и ру па на гра ди ли шту,по ја сни ли су пред став ни ци Ми ни -стар ства од бра не.

Гошће кон цер та би ле су со пран Су за на Шу ва ко вићСа вић и ме цо со пран Са ња Ана ста си ја. Уз че тво ро со ли стана сту пи ли су и Хор Ра дио те ле ви зи је Ср би је и Умет нич киан самбл Ми ни стар ства од бра не „Ста ни слав Би нич ки“ подди ри гент ском па ли цом Де ја на Са ви ћа.

– Иде ја је би ла да на истом ме сту са ку пи мо вр хун скеумет ни ке. Овим по слом се ба вим 30 го ди на и не пам тим дасмо на јед ном ме сту има ли ова кве зве зде. Ово је ве ли кидо га ђај ко ји ће ући у ана ле на ше опер ске умет но сти – ре -као је ди ри гент Де јан Са вић на кон фе рен ци ји за но ви на репо во дом овог до га ђа ја.

Кон церт су ор га ни зо ва ли Центар „Сава” и Аген ци је„Га ла кон церт“.

Љу би те љи опер ске умет но сти ко ји ни су ус пе ли да до -ђу на кон церт мо ћи ће да ужи ва ју у DVD сним ку Му зич кепро дук ци је РТС, а сни мак кон цер та би ће еми то ван на ди -ги тал ном ка на лу РТС-а. ƒ

Д. БАРЈАКТАРЕВИЋСнимио Ј. МАМУЛА

36

На но во го ди шњем опер ском га ла кон цер ту у Ве ли -кој дво ра ни Цен тра „Сава” пр ви пут су на до ма -ћој сце ни за јед но на сту пи ла два ве ли ка на свет -ске опер ске сце не, Жељ ко Лу чић, нај бо љи вер -

ди јан ски ба ри тон све та и Зо ран То до ро вић, је дан од во де -ћих те но ра европ ских опер ских сце на. Пр ве про фе си о нал -не ко ра ке учи ни ли су у на шој зе мљи, а по том оства ри ливе ли ке успе хе у све ту. Од ка ко су пр ви пут за пе ва ли за јед -но у Франк фурт ској опе ри пре 13 го ди на, же ле ли су ова -кав кон церт.

Мае ст ралној и зв ед би нај лепших опера, а ри ја и дуе танај ве ћих опер ск их умет ник а – Ве рдија, Л ео нкавала , Чи лее,Биз еа и Пу чин ија п рис уствов ал и с у м инистар о дб ра не Др -аг ан Шу та новац, д ос адашњ и и новопостављен и на че лникГе нера лштаба ВС, генерал и Мило је Милети ћ и Љубиш аДиковић, као и пр едставни ци Минис тарст ва одб ране иВојске Србије, културног живота и бројна публика упрепуној сали Центра „Сава”.

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

Новогодишњи оп�рскиг�л� конц�рт

у Ц�нтру „САВА”

246. батаљону АБХО у Крушевцу, поделила је са пуб ли компотпоручница Вања Мрђа, најбоља кадеткиња у класи.

– Знам да пут након завршене Академије неће битинимало лак, али ћу се трудити да и ту дам највиши до при -нос и да догурам до највиших чинова – рекла је Мрђа.

На представљању књиге у Дому Војске Србије уБеограду глумци Олга Одановић и Иван Михајловић извелису скеч из серије «Војна академија», која ће почети да сеемитује 28. јануара 2012. на националној телевизији. ƒ

Д. БАРЈАКТАРЕВИЋСнимио Д. БАНДА

37

Књига „У корак с временом – Мини-старство одбране и Војска Србије напуту објективизације родне равно-правности“, аутора др Јованке Ша-

рановић и др Зорана Килибарде, је двојезич-на, српско-енглеска монографија, заједнич-ко издање Института за стратегијска истра-живања и Медија центра „Одбрана“, којануди научно аргументована сазнања о осо-бинама женске популације и њиховом анга-жовању у Министарству одбране и ВојсциСрбије.

Према речима проф. др Невене Пе-трушић, једног од рецензената моногра-фије, читалачка публика је богатија за јошједно пионирско дело.

– Творци књиге су професоркаШарановић и профе сор Килибарда, што јепорука да је родна равноправност подједнако важна, какоза мушкарце тако и за жене, и да оба пола, подједнако, т-реба да је промовишу – истакла је професорка Петрушић.Она је истакла да је монографија драгоцено историографс-ко штиво, које нуди пресек акту елног родног режима увојсци, истовремено оповргавајући стереотипе по којимаје војничка служба типично мушки ангажман.

Говорећи о значају књиге, проф. др Марија ДубравкаПинеда, која се такође бави питањима родне равноправно-сти, истакла је да је то студија како жене треба и могу дабуду укључене у оружане снаге у савременом свету. Ауто-ри су, како је истакла, обавили опсежно истраживање, којеје историјском перспективом покрило бројне случајеве же-на у војсци, све до данашњих дана када су многе младе же-не одлучиле да каријеру проведу у униформи.

Проректор Универзитета одбране професор др ЈанМарчек, у улози рецензента, изнео је анализу структуремонографије, посебно издвајајући поглавље у коме се гово-ри о шест традиционалних улога жене везаних за војску.Он је истакао да је студија синтеза вишегодишњег истра-живања аутора усмерена на сагледавање адаптације женау нашој војсци, додајући да она има и теоријску и емпириј-ску компоненту.

Своја искуства са студирања на Војној академији ипрве утиске о спровођењу дужности командира одељења у

У Д о м у в о ј с к � п р � д с т � в љ � н � к њ и г � „ У к о р � к с в р � м � н о м “

Родн� р�внопр�вносту војсци

Др Јо ван ка Ша ра но вић: Крећући се корак по кораку овој књизи, а ми смо их избројали седам, оставилисмо простора за даље. Јер, као што једна мудра посло-вица каже – кад се крећете у правом смеру све штотреба да урадите јесте да наставите да се крећете.Зато могу сасвим одговорно да кажем да смо на пра-вом путу.

Др Зоран Килибарда: Ову књигу видим као сведо-чење о ономе што је у протеклој деценији учињено уВој сци Ср би је на плану родне равноправности.

РЕЧ АУТОРА

На све ча ном отва ра њу из ло жби На род ног му -зе ја из Ни ша, 21. де цем бра, го во ри ли су ми -ни стар кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци - о ног дру штва Пре драг Мар ко вић, исто ри чарумет но сти Ни ко ла Ку со вац, ди рек тор На род -

ног му зе ја Ниш Сла ви ша По по вић и ди рек тор Ме ди јацен тра „Од бра на” пот пу ков ник Сла во љуб Мар ко вић.

По здра вља ју ћи при сут не пот пу ков ник Мар ко вић јеис та као да из ло жба ма На род ног му зе ја из Ни ша, пр вомиз ли ков не збир ке и дру гом ко ја је по све ће на на шем ве -ли ком пе сни ку Бран ку Миљ ко ви ћу, по во дом 50. го ди шњи -це ње го ве смр ти, Ме ди ја цен тар „Од бра на” на ста вља ре -

а ли за ци ју кон цеп та са рад ње са му зе ји ма, га ле ри ја ма, ле -га ти ма и дру гим ин сти ту ци ја ма кул ту ре.

– У про те клих го ди ну да на, од ка да смо по че ли ре а ли -за ци ју тог кон цеп та, кроз га ле риј ски про стор До ма вој скепро шло је ви ше од 60.000 по се ти ла ца – на гла сио је пот пу -ков ник Мар ко вић.

– Пор трет ска умет ност пред ста вља огле да ло јед но гадру штва и по ка зу је ка ко се оно уз ди же и кре ће од XIX доXX ве ка. То је би дер ма јер ска, гра ђан ска умет ност у Ср би -ји и сви из ло же ни пор тре ти на ла зе се у до бром из да њу.Пор трет је сте трај ни иза зов јер не ма те жег по сла не го гана пра ви ти. Са мо нај ве ћи и нај бо љи сме ју да се ухва те уко штац са иза зо вом да ли ков ним сред стви ма пред ста вене што ду ше оно га ко га сли ка ју. У овој по став ци се на ла зина де се ти не њих са ду шом – ис та као је Ни ко ла Ку со вац.

Београд ск а публик а ће д о 28. ја нуара 2 01 2. моћи дапогл ед а 41 п ортрет 2 9 зна ме ни тих сл икара – У роша Пр ед -ића, Па је Јован ов ића, Ми ла на Милованов ић а, Милана К о -њо вића, Васе Пом ор ишца, Ни ко ле Ал ек сића, Ј ов а на Попо -ви ћа ... На сл икама су и по ртрети с рпс ки х владара – кн еж -ева М илоша и Михаила Обр еновића , кнегиње Зор ке иПав ла Карађо рђеви ћа.

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

к у л т у р �

38

И з л о ж б � у Д о м у в о ј с к � у Б � о г р � д у

Портр�т – тр�јн� ин

У Дом� војск� у Б�огр�ду до 28.ј�ну�р� отвор�н� су дв� изложб�

Н�родног муз�ј� из Ниш�,„Портр�т – тр�јн� инспир�циј�ум�тник�” и „Бр�нко Миљковић

– по�зиј� к�о судбин�”

Сни

мио

Гора

нС

ТАН

КОВИ

Ћ

– Реновирање Дома в ој -ске био је само предусл ов зас тварање свест и д а н ије д о -вољно д а с е опре ми зг рада,ве ћ да она мо ра да б уде ижива и да се н епрестан о п униква лит ет ним из ложба ма. Мо -рамо д а прон ађ емо начи н д асе у о вако до бро опре мљ е -ним просто ри ма крећу дела.Сада имам о прилику д а по -гледамо сл ике вели кихуметника – од П редића д оБоже Или ћа. Ове године с еобележава 5 0 годи на од какоје И во Ан дри ћ добио Но бе -лову награ ду , а он је говори ода су љу дс ко лиц е и глас на ј в -

ећ е богат ств о и изазови за стварање – рекао је министарМарковић говорећи о изложеним портретима.

Одеље ње исто ри је умет но сти ни шког му зе ја овом из -ло жбом пред ста вља пор тре те ко ји су на ста ли у дру гој по -ло ви ни XIX и пр вој по ло ви ни XX ве ка. По себ на дра го це -ност из ло жбе је пор трет Кра ља Ми ла на, рад чу ве ног мин -хен ског ђа ка, Ђор ђа Кр сти ћа. Из два ја ју се и пор трет Пе -тра Убав ки ћа, пр вог ре гу лар но шко ло ва ног срп ског ва ја ра,ауто пор трет Бо ри во ја Сте ва но ви ћа, пр вог ака дем ског сли -ка ра из Ни ша, као и де ла Уро ша Пре ди ћа – пор тре ти гу -вер не ра На род не бан ке Ср би је – Ђор ђа Вај фер та и Фи ли -па Хри сти ћа. По ред сли ка, из ло же но је и 15 скулп ту ра изфон да исто ри је умет но сти ни шког му зе ја.

– Ово је ве ли ки тре ну так за све нас из На род ног му -зе ја у Ни шу због то га што мо же мо да се пред ста ви мо Бе о -гра ду из у зет ном по став ком сли ка из на ше ко лек ци је. Нашму зеј ко ји по се ду је пре ко 40.000 пред ме та има шта да по -ка же, по го то во због чи ње ни це да ће мо у 2013. обе ле жа ва -ти ве ли ки ју би леј – 1.700 го ди на од пот пи си ва ња Ми лан -ског едик та – на гла сио је ди рек тор Сла ви ша По по вић.

Из ло жбе „Пор трет – трај на ин спи ра ци ја умет ни ка“ и„Бран ко Миљ ко вић – по е зи ја као суд би на”, отво ре не су до28. ја ну а ра 2012. у До му Вој ске Ср би је. Сва ког че тврт ка од18 са ти би ће ор га ни зо ва ни пра те ћи про гра ми – ве че по -све ће но Бран ку Миљ ко ви ћу, про јек ци ја нај ста ри јег фил мао сли ка ру Па ји Јо ва но ви ћу, пре да ва ња... Улаз на те ма ни -фе ста ци је, као и на са ме из ло жбе, је бес пла тан. ƒ

Сергеј КОМНЕНИЋ

У Малој галерији Дома војске, такође у сарадњиНародног музеја Ниш и Медија центра „Одбрана”,публици је представљена поставка „Бранко Миљковић –поезија као судбина” која презентује експонате иззбирке-заоставштине тог песника.

Поводом 50 година од трагичне смрти великанасрпске поезије изложени су његови оригинални записи,рукописи превода руских и француских песника,белешке, преписке, фотографије и лични предмети.

ПОЕЗИЈА КАО СУДБИНА

спир�циј� ум�тник�

о де ћа лич ност срп ске про -све ће но сти, ре фор ма тор,пр ви ми ни стар про све те икњи жев ник, До си теј Об ра -до вић (пре за мо на ше ња Ди -

ми три је) ро ђен је 1739. или 1740. у ва -ро ши ци Ча ко ву у Та ми шком Ба на ту,где је сте као пи сме ност. Као рет коко ји пи сац и кул тур ни ства ра лац преи по сле ње га, имао је ди на ми чан и бо -гат жи вот, ко ји је по стао осно ва ње -го вог про све ти тељ ског, ре фор ма тор -ског и књи жев ног ра да. Ра но остав шибез ро ди те ља, још као де те ис по љиоје две сво је ве ли ке љу ба ви – пре макњи га ма и пре ма пу то ва њи ма. По со -

п стве ном ка зи ва њу, чим је на у чио дачи та, про сто је „гу тао жи ти ја све та -ца“, је ди не књи жев не са др жа је до ко -јих је та да мо гао до ћи.

Од ка па ма џиј ског за на та у Те ми -шва ру, где су га ста ра те љи да ли да се„отре зни“, Ди ми три је је по бе гао усрем ски Ма на стир Хо по во. Ту се за -ка лу ђе рио 17. фе бру а ра 1758. и до биоиме До си теј. Исте го ди не ру ко по ло -жен је за ђа ко на, а он да ту про вео три„под ви жнич ке“ го ди не. Из ма на сти раје, „мр ко гле дан од бра ти је“, од ла зиоу Ириг да учи ла тин ски. У ма на стир -ској би бли о те ци чи тао је де ла ис точ -них цр кве них ота ца – Ва си ли ја Ве ли -

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

л и ч н о с т и

40

На вр шила су се два ве ка од по ста вља њаДо си те ја Об ра до ви ћа за пр вог ми ни страпро све те и 200 го ди на од ње го ве смр ти.Тим по во дом за ду жби на ко ја но си име ве ли ког срп ског про све ти те ља током2011. реализовала је про грам „До си теј – го ди на зна ња“, а на Сај му књи га у Лај пци гу, где је Ср би ја била по ча сни гост, За ду жби на До си теј Об ра до вић представила је два из да ња:„Ис так ну ти Ср би у Лај пци гу“ и „До си теј у Евро пи“. По ло ви ном ок то бра одр жан jeна уч ни скуп „До си теј у срп ској исто ри ји и кул ту ри“.

ког, Јо ва на Хри зо сто ма и но ви ју ру скуте о ло шку ли те ра ту ру, у ко јој се већосе ћао дух европ ске про све ће но сти.

Од бе гли ка лу ђерРаз о ча ран ма на стир ским жи во -

том, а об у зет жуд њом за на у ком иупо зна ва њем не по зна тих кра је ва, До -си теј 1860. од ла зи из Хо по ва. Чи ни токао од бе гли ка лу ђер, али и као сло -бод ни ми сли лац. Иако је кре нуо на За -пад (у За гре бу се за др жао ра ди уче њала тин ског), пр ви пе ри од ње го вих пу -то ва ња, до од ла ска у Беч, ду хов но јеусме рен пре ма пра во сла вљу и Ис то -

Доситеј Обрадовић (1739–1811)

Духовни отац Србије

В

41

„пре о кру жно о кол ним пу то ва њем“, ко -је га је из Сло вач ке, пре ко Ита ли је,Сре до зе мља, Ца ри гра да, Цр ног мо ра,Мол да ви је и Вла шке, од ве ло у град Ха -ле у Пру ској (1782. го ди не).

Без мантијеТа да већ че тр де се то го ди шњак,

До си теј ски да ка лу ђер ску ман ти ју иобла чи се у „гре шне све тов не ха љи -не“. По се ћу је пре да ва ња код Ебер -хар да. На ред не го ди не пре се лио се уЛај пциг, град књи га и штам па ри ја,где је из дао пр ви део сво је ауто би о -гра фи је Жи вот и при кљу че ни ја, а не -

До га ђа ји у уста нич кој Ср би јисна жно су од јек ну ли ме ђу Ср би ма уАустри ји. Це не ћи из у зет ну ва жносттог исто риј ског тре нут ка, пи сао је:„У са да шње вре ме чуд на се ви де ни јапо ка зу ју и по чи њу ожи вља ва ти у ср -ци ма на шим бла го на де жди је“ (1804.го ди не). Те го ди не об ја вио је „Пје снуна ин су рек ци ју Сер би ја нов”, хим нуСр би ји ко ја се ра ђа у пла ме ну уста -нич ке ва тре. У њој је Ср би ја пред ста -вље на као ца ри ца ко ја се бу ди из ве -ков ног сна. У ле то 1806. по зна то побри љант ним по бе да ма срп ских уста -ни ка на Ми ша ру и Де ли гра ду, До си -теј је на пу стио Трст и кре нуо у Ср би -

ју. По ус по ста вља њу ве за сауста ни ци ма, пре ко Зе му на јести гао у тек осло бо ђе ни Бе о -град (1807).

По след њи, али по оце нимно гих исто ри ча ра и са вре ме -ни ка нај зна чај ни ји, нај кон -крет ни ји и нај де ло твор ни јиДо си те јев учи нак огле да се уње го вом ско ро пе то го ди -шњем ра ду на ства ра њу др -жа ве Пр вог срп ског устан ка.На ро чи то су зна чај ни ње го видо при но си на ор га ни за ци јипро све те и школ ства. За ла жу -ћи се за про све ће ност на ро да,„про тив све мо ћи вр хо ва пра -во слав не цр кве и зло у по тре -бе кле ра“, за све тов ну шко луи на ста ву на ма тер њем је зи ку,за на род ни је зик у књи жев но -

сти и јед но став ни је пи смо, До си тејпо ста је иде о лог та да шњег срп скоггра ђан ства и оства ру је не про це њивути цај на про цес фор ми ра ња срп скена ци је у Устан ку.

Сеп тем бра 1808. отво рио је Ве -ли ку шко лу у Бе о гра ду, у ко јој су пр -ви ђа ци би ли Вук Ка ра џић и Ка ра ђор -ђев син Алек си је. Пре то га отво ре несу две шко ле – јед на с јед ним, а дру -га с два раз ре да, а по том је у глав -ним ва ро ши ма (па лан ка ма) сва ке на -хи је „осно ва на по јед на с два раз ре -да“. Та ко је по че ло да се раз ви јашкол ство у уста нич кој Ср би ји. Ка ра -ђор ђе му је до де лио јед ну ку ћу у ко -јој је отво рио и Бо го сло ви ју у Бе о -гра ду (1810).

ку. Сма трао је да мо ра ва ља но да са -вла да грч ки, јер су на ње му пи са ниони „из вор ни ци“ из ко јих је нај ве ћимде лом про ис те кла ста ра срп ска про -све та и књи жев ност.

Као учи тељ про вео је че ти ри го -ди не у Дал ма ци ји и Цр ној Го ри, а он -да пре ко Кр фа, где се крат ко за др -жао, пу ту је по Пе ло по не зу, бо ра ви наСве тој Го ри у Ма на сти ру Хи лан да ру,сре ди шту срп ске сред њо ве ков не пи -сме но сти. На кон Хи лан да ра, три го -ди не про во ди у Смир ни (Из ми ру), гдеу шко ли по зна тог грч ког учи те ља Је -ро ти ја Ден дри на сти че „пу но школ скообра зо ва ње“, ко је се у пра во слав номсве ту та да мо гло по сти ћи.

На свом пр вом хе лен -ском пу то ва њу До си теј је на у -чио ста ро грч ки и но во грч ки,из у ча вао по зна ту ста ро грч купо е зи ју и ре то ри ку и сте каозна ња о про све ти тељ скимоства ре њи ма. Ка ко сам ка же,хе лен ско обра зо ва ње је „за -вр шни об лик ње го вог до та да -шњег уче ња“, ко је је об у хва -та ло цр кве но сло вен ски је зики ли те ра ту ру на ње му – ру ску,укра јин ску и срп ску, за тим ла -тин ски и ита ли јан ски

Го ди не 1768. До си теј изСмир не кре ће пре ма за па дуЕвро пе. Нај пре се об рео у ју -жној Ал ба ни ји, а за тим на Кр -фу, ода кле је пре ко Мле та ка(Ве не ци је) по но во сти гао уДал ма ци ју, где је још јед ном оба вљаопо сао учи те ља. Ту је чи тао Хо ме ра иХе си о да и пре вео књи гу Хри сто и ти ја.

Док је ра дио у Дал ма ци ји, До си -теј је још био „од бе гли ка лу ђер До си -теј Хо пов ски“, ка ко је се бе че сто на зи -вао. Но, та да је до шло до но вог ве ли -ког за о кре та у ње го вом жи во ту, посво јим по сле ди ца ма нај зна чај ни јег.Смер ње го вих пу то ва ња и ду хов них те -жњи окре ће се пре ма За па ду. Нај преод ла зи у Беч, где про во ди „шест по ле -зних и ра до сних го ди на“ (1771–1776),а он да још то ли ко по ра зним ме сти маЦа ре ви не. У том вре ме ну на у чио јефран цу ски и не мач ки је зик, слу шаопре да ва ња, по чео друк чи је ми сли ти.То до ба жи во та он за вр ша ва јед ним

Ослон цем на срп ске ин те лек ту ал це из Аустри -је, ко ји су, са мо и ни ци ја тив но или по по зи ву, пре ла -зи ли у уста нич ку Ср би ју, До си теј је мно го учи нио нараз во ју на ци о нал не све сти. Бра ћу Гру јо вић, Си муМи лу ти но ви ћа, Ива на Ју го ви ћа, Ви ћен ти ја Ра ки ћа идру ге укљу чи вао је у вој ску, упра ву, про све ту, кул ту -ру. Бр зо је схва тио да се у Устан ку бли ско до ди ру јусви до та да шњи ви до ви срп ске кул ту ре. Сем сред -њо ве ков не цр кве но сло вен ске тра ди ци је и гра ђан -ске кул ту ре угар ских Ср ба, у ње му до жи вља ва про -цват и тре ћи тра ди ци о нал ни об лик срп ске кул ту ре –на род на усме на кул ту ра, још рас про стра ње ни ја одпрет ход не две. Пе сме Фи ли па Ви шњи ћа, „срп скогХо ме ра“ и ње гов нај леп ши спев По че так бу не на да -хи је, До си теј је оце нио као „из у зе тан из вор“.

РАЗВОЈ УСМЕНЕ КУЛТУРЕ

што ка сни је и де ло Со вје ти здра ва гора зу ма. По сле Лај пци га, Лон дон по -ста је крај ња од ред ни ца До си те је вихпу то ва ња на За пад, као што је Смир -на би ла по след ња ста ни ца на ње го -вим ис точ ним пу то ва њи ма.

До си те јев по след њи бо ра вак уБе чу је ње го во нај ду же за др жа ва њена јед ном ме сту, али и „нај су мор ни јипе ри од жи во та“. Жи вео је оскуд но,под сен ком по ли ци је. При ли ке су сепо пра ви ле ка да се пре се лио у Трст.Че ти ри го ди не ко је је ту про вео(1802–1806), он оце њу је као „нај спо -кој ни је раз до бље у чи та вом жи во ту“,па је из гле да ло да је на шао уто чи штеу по од ма клим го ди на ма. Али, ни је би -ло та ко.

Пр ви ми ни стар про све теНа Скуп шти ни одр жа ној 11. ја ну а ра 1811. ре фор ми -

сан је Пра ви тељ ству ју шчи со вјет у ко ме је До си теј по ста -вљен за „тај ног деј стви тел ног са вет ни ка“, од но сно „по пе -чи те ља“ (ми ни стра) про све те, па је та ко по стао пр ви ми -ни стар про све те у Ср би ји. У До си те је вој про све ти тељ скојак тив но сти, ка ко ра ни је та ко и то ком Устан ка, до шао једо из ра жа ја мо дер ни на ци о на ли зам, ко ји је био ан ти фе у -да лан, ан ти кле ри ка лан и де мо крат ски. Ње го ва ак тив ностна ме ње на је свим Ју жним Слов ни ма, без об зи ра на њи хо -ву вер ску, на ци о нал ну и по кра јин ску при пад ност. Чи та воње го во про све ти тељ ство усме ре но је на то „ка ко на родиз ба ви ти и осло бо ди ти од ти ран ства, глу по сти и вар вар -ства“ и ка ко „свет ра зу ма чак до про стих се ља на и до са -мих па стир ских ко ли ба ра ши ри ти“. Же ле ћи да те ко ви некул ту ре бу ду до ступ не про стом на ро ду, за ла гао се за уво -ђе ње на род ног је зи ка у књи жев ност. Те жио је по јед но -ста вље њу срп ске ћи ри ли це, по угле ду на ре фор му пи смаПе тра Ве ли ког у Ру си ји.

Да бо ме, као и мно ги срп ски ин те лек ту ал ци, до жи -вља вао је да у по чет ку има ви ше про тив ни ка не го след бе -ни ка. При го ва ра ли су му да у срп ску кул ту ру же ли да уве -де „го ве дар ски је зик срп ских се ља ка“. Исти на, са др жајње го вих де ла по ка зу је да ни ње гов је зик ни је био пот пу -но ја сан обич ном чи та о цу, јер је имао оста та ка ста ро сло -вен ског. Због то га не ки исто ри ча ри сма тра ју да он ни једо бро по зна вао на род ни го вор, па га је „обо га ћи вао“ ру -ским из ра зи ма.

Гле да но у це ли ни, с пра вом се мо же ус твр ди ти да јеДо си теј отво рио вра та европ ској кул ту ри и ство рио осно -ву за мо дер ну срп ску књи жев ност. Он је „уво зио“ европ -ске про све ти тељ ске вред но сти на срп ске про сто ре, а ње -гов нај бо љи ђак, Вук Ка ра џић, „из во зио“ је срп ско ду хов -но бла го. О свом ве ли ком учи те љу, уз оби ље хва ло спе ва,Вук је ре као и ово: „До си теј при па да ре ду нај у че ни јих инај па мет ни јих Ср ба“. У ду гој и те шкој исто ри ји Ср ба, напод руч ју про све ћи ва ња ис ти чу се три ста ме на сту ба. Упо чет ку сто ји лич ност св. Са ве, ко ји је био ор га ни за тордр жа ве, цр кве и про све те у Ср би ји, па тек он да пи сац. Напо чет ку но вог до ба сто је два ве ли ка про све ти те ља и ре -фор ма то ра – До си теј Об ра до вић и Вук Ка ра џић. Ка ко јеје дан од кри ти ча ра оце нио, „њих тро ји ца чи не све то трој -ство срп ских про све ти те ља и ре фор ма то ра“.

Иза До си те ја оста ла су број на и по зна та књи жев наде ла, ме ђу ко ји ма: „Жи вот и при кљу че ни ја”, „Со вје тиздра ва го ра зу ма”, „Пи смо Ха ра лам пи ју”, „Хри сто и ти ја”,„Ижи ца”, „Ба сне”, „Со бра ни ја”, „Пје сна на ин су рек ци јуСер би ја нов”. Остао је упам ћен као јед на од нај зна чај ни -јих и нај и стак ну ти јих лич но сти срп ског на ро да 18. и напо чет ку 19. ве ка. Сво јим де лом сте као је бе смрт но име иупи сан је у веч не књи ге Оте че ства. Сма тра се „оцем“ срп -ске мо дер не кул ту ре.

Умро је 28. мар та 1811. у Бе о гра ду, а са хра њен по -ред ју жних вра та Са бор не цр ве, где му се и на ла зи спо -мен-обе леж је. ƒ

Кр сман МИ ЛО ШЕ ВИЋ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

л и ч н о с т и

42

ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НАКОНЦЕРТУ „НАША ДЕЦА”

Умет нич ки ан самбл Ми ни стар ства од бра не „Ста ни слав Би -нич ки“ ор га ни зо ва ће и тре ћи кон церт „На ша де ца“ у фе бру а ру2012. го ди не, на ко ме ће де ца про фе си о нал них и пен зи о ни са нихпри пад ни ка Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би је на сту пи тиза јед но са по зна тим естрад ним умет ни ци ма.

На прет ход ним кон цер ти ма, ко ји су би ли истин ски му зич кидо га ђа ји, са де цом су за јед но би ли Ана Ста нић, Вла да Ге ор ги јев,Го ца Тр жан, Мом чи ло Ба ја гић Ба ја га и дру ги...

При ја ве се ша љу пре ко прет по ста вље не ко ман де, од но сноупра ве, на факс Умет нич ког ан сам бла „Ста ни слав Би нич ки“ број011/3000-266.

У при ја ви тре ба на ве сти име и пре зи ме кан ди да та, го ди -ну ро ђе ња, ин стру мент на ко ме сви ра (укљу чу ју ћи и со ло пе -ва ње), име ком по зи то ра и де ло ко је ће на ауди ци ји би ти из ве -де но и кон такт те ле фон.

Ауди ци ја ће би ти одр жа на 16. и 17. ја ну а ра 2012. го ди неу До му Вој ске у Бе о гра ду, ул. Бра ће Ју го ви ћа 19, 3. спрат, од10 до 14 ча со ва, о че му ће кан ди да ти би ти оба ве ште ни. ƒ

СВЕ ТИ ВА СИ ЛИ ЈЕ ВЕ ЛИ КИ

Ар хи е пи скопке са риј ски

ро ђен је у вре меца ра Кон стан ти -на. Још као не кр -штен, шко ло ваосе у Ати ни и сте -као ви со ко обра -зо ва ње. Пет на -ест го ди на учиоје ре то ри ку, фи -ло зо фи ју, астро -ло ги ју и оста лена у ке то га вре -ме на. У зре лим

го ди на кр стио се на ре ци Јор да ну са сво јим учи -те љем Еву лом.

По став ши чвр сти по бор ник пра во сла вља,лу ча мо рал не чи сто те и вер ске рев но сти, тајум ни бо го слов се с пра вом на зи ва Ве ли ки. Жи -вео је са мо пе де сет го ди на, али је био по сто ја -ни стуб цр кве и њен рев но сни уте ме љи тељ.Де сет го ди на је слу жио као епи скоп Ке са ри јека па до киј ске и на зи ван пче лом цр кве Хри сто -ве. Са чу ва на су ње го ва мно го број на де ла – бо -го слов ска, ка нон ска, апо ло гет ска и слу жба на -зва на по ње го вом име ну. Она се слу жи де сетпу та у го ди ни и то 14. ја ну а ра (1. ја ну ар по ста -ром ка лен да ру), уочи Бо жи ћа, уочи Бо го ја вље -ња, у све не де ље Ча сног по ста, осим Цвет не,на Ве ли ки че твр так и на Ве ли ку су бо ту.

Све ти Ва си ли је се упо ко јио и пре се лио уцар ство Хри сто во 14. ја ну а ра (1. ја ну а ра поста ром ка лен да ру) 379. го ди не. ƒ

43

ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ1–15. ја ну ар

Пра во слав ни

2. ја ну ар – Све ти Иг ња ти је Бо го но сац, Св. Да ни ло Дру ги ар хи е пи скоп срп ски5. ја ну ар – Све тих де сет му че ни ка Крит ских,пре по доб ни На ум Охрид ски – Ту цин дан6. ја ну ар – Бад њи дан (Оци)7. ја ну ар – Ро жде ство Хри сто во – Бо жић8. ја ну ар – Са бор Пре све те Бо го ро ди це9. ја ну ар – Све ти пр во му че ник и ар хи ђа конСте фан13. ја ну ар – Пре по доб на Ме ла ни ја, Св. До си -теј За гре бач ки14. ја ну ар – Об ре за ње Го спод ње, Св. Ва си ли јеВе ли ки (пра во слав на Но ва го ди на)

Римокатолички

1. ја ну ар – Но ва го ди на6. ја ну ар – Бо го ја вље ње11. ја ну ар – Кр ште ње Ису со во

7. ја ну ар 1989.Умро ја пан ски

цар Хи ро хи то. Напре сто је до шао1926. го ди не, а вла -да ви ну је обе ле жиоагре сив ном ми ли -та ри стич ком по ли -ти ком. Ра то вао је сКи ном 1931. и1937, скло пио пакт са Хи тле ром1940. и на ре дио на пад на Перл Хар -бур 1941. го ди не. У ав гу сту 1945.об ја вио је без у слов ну ка пи ту ла ци јуЈа па на, а 1946. од ре као се „бо жан -ских атри бу та“. Осло бо ђен је оп ту -жби за рат не зло чи не на ме ђу на -род ном су ду прав де 1948. го ди не.

10. ја ну ар 1878.У срп ско-тур ском ра ту

1877–1878. го ди не Шу ма диј ски иМо рав ски кор пус осло бо ди ли Ниш.За пле ње но је око 270 раз ли чи тогору ђа и 13.000 пу ша ка.

13. ја ну ар 1942.Усво је на са ве знич ка Лон дон -

ска де кла ра ци ја о ка жња ва њу свихли ца ко ја су из вр ши ла зло чи не наоку пи ра ним те ри то ри ја ма. Наосно ву Лон дон ске де кла ра ци је, 8. ав гу ста 1945. скло пљен је Лон -дон ски спо ра зум о на чи ну го ње њаи ка жња ва ња рат них зло чи на ца.Спо ра зу мом је осно ван ме ђу на род -ни вој ни суд за су ђе ње рат ним зло -чин ци ма чи ја се зло чи нач ка де лат -ност про сти ре на ви ше зе ма ља.

14. ја ну ар 1797.Фран цу ска вој ска под ко ман -

дом На по ле о на Бо на пар те код гра -да Ри во ли ја на не ла је по раз аус -триј ској вој сци ко јом је ко ман до ваоге не рал гроф Јо зеф Ал вин ци. Бит какод Ри во ли ја би ла је по след ња инај зна чај ни ја бит ка у Бо на пар ти -ном ита ли -јан ском по -хо ду и зна ча -јан ко рак уње го вој да -љој ка ри је ри.Овом по бе -дом Бо на пар та је сло мио че твр типо ку шај де бло ка де Ман то ве, ко јусу Фран цу зи осво ји ли 2. фе бру а ра1797, на ста ви ли на пре до ва ње пре -ма Бе чу и при мо ра ли Аустри јан цеда пот пи шу при мир је 18. апри ла уЛе о бе ну. ƒ

1. ја ну ар 1959. Ре во лу ци о нар ни по крет „26.

јул“ под вођ ством Фи де ла Ка страпо бе дио је на Ку би, а дик та торФул хе сио Ба ти ста је по сле пот пу -ног ра су ла ње му ло јал них тру па по -бе гао у До ми ни кан ску Ре пу бли ку.

1. ја ну ар 2008.Сту пио на

сна гу „За кон оВој сци Ср би -је“, ко јим суд е ф и н и с а н ипо ло жај и над -

ле жност Вој ске Ср би је, ор га ни за -ци ја, са став и на че ла де ло ва ња,спе ци фич но сти оба вља ња вој неслу жбе, ко ман до ва ње и ру ко во ђе -ње вој ском, чи но ви, зва ња сим бо -ли и обе леж ја у Вој сци, вој ни пра -зни ци и вер ска слу жба.

3. ја ну ар 1883.У Кра ље ви ни Ср би ји до нет „За -

кон о устрој ству вој ске“. На осно вутог за ко на, 31. ја ну а ра 1883. уве де -на је но ва фор ма ци ја вој ске. Уки ну -ти су до та да шњи кор пу си и кор пу -сне те ри то ри је и уме сто њих обра -зо ва не ди ви зиј ске обла сти. На осно -ву мо би ли за циј ских и опе ра тив нихпо тре ба, те ри то ри ја Ср би је по де ље -на је на пет ди ви зиј ских обла сти: Ти -моч ка, Мо рав ска, Дрин ска, Ду нав -ска и Шу ма диј ска.

5. ја ну ар 1881.У Ле ли ћу код

Ва ље ва ро ђен Ни -ко лај Ве ли ми ро вић,епи скоп жич ки иохрид ски. По редте о ло шког ра да,по себ но је зна ча јанње гов ан га жман то -ком Пр вог свет ског

ра та. Срп ска вла да је у про ле ће1915. го ди не по сла ла Ве ли ми ро ви -ћа у ди пло мат ску ми си ју у САД, гдеје бо ра вио до је се ни, а по сле то гаје оти шао у Лон дон. Је ро мо нах Ни -ко лај је сво јим го во ри ма то ком пу -то ва ња по САД 1915. го ди не ути цаода у Евро пу до ђе око 20.000 до бро -во ља ца сло вен ског по ре кла. Ве ћи нањих би ла је упу ће на на Со лун скифронт. Са ку пио је и ве ли ку су мунов ца за ху ма ни тар ну по моћ Ср би -ма у оку пи ра ној Ср би ји. Ни ко лај Ве -ли ми ро вић био је ини ци ја тор про -јек та чи ји је циљ био да срп ски сту -ден ти те о ло ги је 1917. на ста ве шко -ло ва ње у ен гле ским ко ле џи ма и поднад зо ром срп ских све ште ни ка.

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

Приредио мр Ми љан МИЛКИЋ

Исто ри ча ри се, углав ном, сла жу у оце на ма дасе од 1878. го ди не у Ср би ји ско ро све бр зоме ња ло, укљу чу ју ћи вла де, вла да ре и по ли тич -ке стран ке, а са њи ма и цео на род. У лан цубур них зби ва ња ко ја су по тре са ла Ср би ју то -

ком 19. ве ка, Ти моч ка бу на пред ста вља ве о ма зна ча јан до -га ђај у по ли тич кој исто ри ји Ср би је. Сва до са да шња ис -тра жи ва ња по ка за ла су да је она би ла по сле ди ца ве ли кихдру штве но-по ли тич ких кри за ко је су ми ну ле Ср би јом удру гој по ло ви ни 19. ве ка. Зе мља се од по чет ка Срп ске ре -во лу ци је, па до ње ног кра ја (1835) убр за но раз ви ја ла.Про ла зе ћи кроз свој осо бен и спе ци фи чан раз вој, Ср би јани је мо гла да из бег не кри зе из ра же не у че стим по бу на мана род них ма са, по себ но се о ског ста нов ни штва, не са мопро тив лич них ре жи ма вла да ла ца и њи хо вих би ро крат ско-по ли циј ских упра ва, већ и про тив са мог раз во ја дру штвапу ног уну тра шњих су прот но сти.

Гле да но у ду жем раз до бљу, Ти моч ка бу на би ла је по -след ња по бу на на ро да у Ср би ји, по пут оне чу ве не Ђа ко вебу не про тив кне за Ми ло ша (1825), за ве ра и не ми ра завре ме Уста во бра ни тељ ске вла де од 1838–1858. и То пол -ске бу не 1877. го ди не. Од Све то ан дреј ске скуп шти не

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

Т и м о ч к а б у н а Пи ше Кр сман МИ ЛО ШЕ ВИЋ

44

У је ку пред из бор не пар ла мен тар небор бе 1883. го ди не, вла да кра ља Ми ла на при сту па ре ор га ни за ци јивој ске, уки да њу и раз о ру жа њу на род не и „за во ђе њу“ ста ја ће вој ске,што је на род до жи вео као пред знакуки да ња Уста ва, па је, из да на у дан,ра сло не за до вољ ство, кру ни са ноотво ре ном по бу ном у Кри вом Ви ру,ка да су „на род ни вој ни ци“ од би ли да пре да ју оруж је. Вла да је оштро ре а го ва ла, упу тив ши ста ја ћу вој скупро тив по бу ње ни ка. Та ко је не по сре дан по вод, ко ји је упа лиовар ни цу Ти моч ке бу не, би ла вла ди нана ред ба о уки да њу на род не вој ске и од у зи ма њу оруж ја од на род них вој ни ка.

Ства ра њеста ја ћевој ске

Краљ Милан Обреновић

(1858) бор бу про тив лич них ре жи ма вла да ла ца и њи хо веби ро кра ти је во ди ло је се ља штво вас пи та ва но на па три јар -хал ним тра ди ци ја ма на ро да у Ср би ји и схва та њи ма ње ногсе ла.

Ка да се ана ли зи ра ју исто риј ски ма те ри ја ли о бу ни,вој ни и по ли циј ски из ве шта ји, са слу ша ња окри вље них,пре су де Пре ког су да, ме мо а ри и штам па то га вре ме на, ни -је те шко за кљу чи ти да је по сто јао ду бок јаз из ме ђу кра љаМи ла на, од но сно ње го вог чи нов нич ког апа ра та, и на ро дако ји се по бу нио. Ви дљи во је то и из хлад ног „би ро крат скогје зи ка“ ко јим су по бу ње ни ци ма из ри ца не пре су де на смрти ду го го ди шњу ро би ју у око ви ма. „Хлад но“ су, на и ме, за -бе ле же не ви ше днев не бор бе из ме ђу по ли ци је и на ро да,ста ја ће и на род не вој ске, ма да су се, по сле бру тал ног гу -ше ња у кр ви, ње не по сле ди це осе ћа ле у Ср би ји све до по -чет ка 20. ве ка.

Вој не ре фор ме кра ља Ми ла наПо у че на ис ку ством вој ног по ра за у ра ту с Тур ском, Ср -

би ја је по сле Бер лин ског кон гре са у пот пу но сти на пу сти ласи стем на род не вој ске (ми ли ци је) и пре шла на ста ја ћу вој ску.Тај пре лаз је тра јао све до 1883, а по у ке из ра ни је из гу бље -ног ра та из ву че не су тек пред Бал кан ски рат 1912. го ди не.Та да је за кљу че но да је у ра ту 1876. „је ди но до бро де ло ва лапо за ди на, а све дру го ни је би ло ка ко тре ба“.

Да би се це ло ви ти је раз у ме ле вој не ре фор ме кра љаМи ла на, ва ља ис та ћи да је Ср би ја уочи срп ско-тур ских ра -то ва 1876–1878. има ла са мо два ба та љо на ста ја ће вој ске,два еска дро на ко њи це, два ин жи ње риј ска ба та љо на иосам ар ти ље риј ских ба те ри ја, чи је је људ ство про шло ре -дов ну ка сарн ску обу ку. Ис ку ства су по ка за ла да на род навој ска ми ли циј ског ти па, ка кву је уста но вио кнез Ми ха и ло,упр кос до бром ква ли те ту људ ства, ни је ис пу ни ла оче ки ва -ња. Ње ни глав ни не до ста ци би ли су – нео бу че ност људ -ства, не до ста так шко ло ва них ста ре ши на, за ста ре лост на о -ру жа ња и огра ни че ност у из во ђе њу офан зив них опе ра ци -

ја. Не ко ли ко ба та љо на и ба те ри ја ста ја ће вој ске, по ка за лоје не у по ре ди во ве ћу бор бе ну вред ност, чвр сти ну, ма не -вар ску спо соб ност и бор бе ни дух. На ба зи тих ис ку ста ва,по сле ра та пред у зе те су ме ре за мо дер ни за ци ју вој ске сци љем очу ва ња сте че не не за ви сно сти.

Бу ду ћи да су се уоче ни не до ста ци у вој сци мо ра ли от -кло ни ти, За ко ном из ок то бра 1878. од ре ђе но је да се по ве -ћа број ка дров ских је ди ни ца у пе ша ди ји и ар ти ље ри ји,при сту пи обра зо ва њу ка дров ских ко њич ких и ин же ње риј -ских је ди ни ца, обра зу је Ве ли ка вој на ко ми си ја и при пре мипро грам да љих ре фор ми. Упра во на осно ву тог за ко на про -пи са на је но ва (при вре ме на) фор ма ци ја вој ске, по ко јој суза др жа не че ти ри кор пу сне ко ман де – Мо рав ска, Дрин ска,Шу ма диј ска и Ти моч ка, са шест ди ви зиј ских ко ман ди, 10пе ша диј ских ба та љо на, че ти ри ар ти ље риј ска пу ка, че ти рико њич ка еска дро на, јед ним пи о нир ским ба та љо ном и дру -гим по моћ ним је ди ни ца ма.

У про ле ће 1880. го ди не, на пред лог Ве ли ке вој не ко -ми си је, од лу че но је да се уме сто за ста ре лих пу ша ка у Не -мач кој ку пи 100.000 „ма у зер-ко ки них“ М-80 пу ша ка (на тојпу шци срп ски ма јор Ко ста Ми ло ва но вић Ко ка из вр шио јебит не до ра де), ко ја је та да сма тра на нај бо љом пу шком насве ту. Уго вор о на бав ци тих пу ша ка за кљу чен је 1881, аис по ру ка је по че ла већ на ред не го ди не. Њи хо ва по де лаби ла је још је дан ка мен спо ти ца ња при ства ра њу ста ја ћеи раз о ру жа ва њу на род не вој ске.

Глав на узроч на ли ни ја Ти моч ке бу не ти ца ла се свихнај ва жни јих дру штве них, по ли тич ких и со ци јал них про бле -ма око ко јих су се „ло ми ла ко пља“ из ме ђу кра ља Ми ла на,чи ји је по слу шник би ла на пред њач ка вла да, и ру ко вод ства„на бу ја лог“ мла дог ра ди кал ског по кре та. Осим оста лог,ра ди ка ли су тра жи ли про ме ну Уста ва, на ко ме је краљ гра дио сво ју ауто крат ску вла да ви ну. Ме ђу глав ним тач ка ма на ла зио се и зах тев за „уки да ње, или сма ње ње,ста ја ће вој ске“, уз за др жа ва ње је ди ни ца на род не вој ске,ко је би се „хра ни ле и снаб де ва ле из на род них из во ра“. Да ка ко, иза тог зах те ва крио се страх Ра ди кал не стран кеда би краљ Ми лан, пот пу ном про фе си о на ли за ци јом вој ске,мо гао зло у по тре би ти „ка дров ску ар ми ју“ за учвр шће њеауто крат ске вла да ви не. Уоста лом, у пр вом чла ну За ко на о устрој ству вој ске ка же се да је „вој ска од бра на отаџ -би не и пот по ра за ко ни то сти“.

Ра ди кал на стран ка за ла га ла се за оп ста нак на род невој ске ми ли циј ског ти па ка ква је до та да би ла, има ју ћи у ви ду да на род ног вој ни ка ка сарн ски зид ни је де лио од се ља ка с ко јим је жи вео и ра дио. Сма тра ла је да биослон цем на на род ну вој ску, где је има ла упо ри ште, лак ше „осва ја ла но ве де мо крат ске сло бо де“. Очи глед но,обе стра не у су ко бу ра чу на ле су на вој ску као осло нац у по ли тич кој бор би.

Ка ко је у је ку те бор бе вла да при сту пи ла ре ор га ни за ци -ји вој ске, уки да њем и раз о ру жа њем на род не и „за во ђе њем“ста ја ће вој ске, то је у на ро ду до жи вље но као пред знак уки -да ња Уста ва, па је из да на у дан ра сло не за до вољ ство пре маВла ди, кру ни са но отво ре ном по бу ном у Кри вом Ви ру, ка да су„на род ни вој ни ци“ од би ли да пре да ју оруж је. Вла да је од махоштро ре а го ва ла та ко што је упу ти ла ста ја ћу вој ску про тивпо бу ње ни ка. Та ко је, да кле, не по сре дан по вод Ти моч ке бу неби ла вла ди на на ред ба о уки да њу на род не вој ске и од у зи ма -њу оруж ја од на род них вој ни ка, за сно ва на на За ко ну о

45

Су коб кра ља Ми ла на и ра ди ка ла ни је се за вр ша -вао на њи хо вом не ра зу ме ва њу вој них ре фор ми. Они сусе „раз и шли“ и на пи та њи ма спољ не по ли ти ке. КраљМи лан је био про та го ни ста аустро у гар ске ори јен та ци -је Ср би је, док су ра ди ка ли би ли из ра зи ти ру со фи ли.Аустро фил ску по ли ти ку по др жа ва ли су и на пред ња ци,па је то и до ве ло до са ве за из ме ђу њих и кра ља. Ма дасу Ср би ји да ли не ко ли ко ли бе рал них за ко на, на пред -ња ци су за зи ра ли од све сна жни јег ути ца ја ра ди ка ла,про тив ко јих су пред у зи ма ли и ве о ма оштре ме ре. Сво -ју, све ма ње по пу лар ну, вла да ви ну обез бе ђи ва ли су узпо моћ вој ске и по ли ци је.

Из бо ри, одр жа ни 7. сеп тем бра, про шли су у зна купот пу ног три јум фа ра ди ка ла, ко ји су по сле де фи ни тив -ног пре бро ја ва ња гла со ва до би ли 72 по сла нич ка ме ста,док су ли бе ра ли осво ји ли 34, а на пред ња ци све га 24 ме -ста у скуп шти ни.

ДУ БЉА РАЗ МИ МО И ЛА ЖЕ ЊА

устрој ству вој ске од ја ну а ра 1883. го ди не, чи ме је про пи -са на фор ма ци ја и устрој ство ка дров ске ар ми је.

Иако су те ме ре има ле да ле ко се жан зна чај за да љумо дер ни за ци ју срп ске вој ске и др жа ве, пред у зе те у не по -вољ ним дру штве ним окол но сти ма, на и шле су на осу дупро гре сив ног по ли тич ког по кре та, из ко је се из ро ди ланај кр ва ви ја уну тра шња дра ма у Ср би ји 19. ве ка.

Уки да ње на род не вој скеНа осно ву по ме ну тог За ко на о устрој ству вој ске, по -

чет ком ја ну а ра 1883. уки ну та је на род на вој ска, уве де на оп -шта вој на оба ве за и про пи са на но ва фор ма ци ја вој ске. Томфор ма ци јом би ло је пред ви ђе но обра зо ва ње 10 пе ша диј -ских ди ви зи ја: пет пр вог и пет дру гог по зи ва, са по три пе -ша диј ска пу ка, ар ти ље риј ским и ко њич ким пу ком и дру гимде ло ви ма (ин же ње ри ја, ве за, са ни тет, про фи јант и др.).Пре ма го ди шти ма, пр ви по зив био је од 20 до 30 го ди наста ро сти, дру ги од 30 до 37, а тре ћи од 37 до 50 го ди на ста -ро сти. Ср би ја је по де ље на на пет ди ви зиј ских обла сти (Мо -рав ска, Дрин ска, Ду нав ска, Шу ма диј ска и Ти моч ка).

Ср би ја је та да под за ста ву мо гла да по зо ве укуп но180 ба та љо на сва три по зи ва, 31 еска дрон ко њи це и 66 ар ти ље риј ских ба те ри ја. Би ло је пред ви ђе но да се у вре ме ми ра под оруж јем на ла зи са мо стал ни ка дар (15 пе ша диј ских ба та љо на, шест еска дро на ко њи це, 20пољ ских ба те ри ја, три брд ске ба те ри је, је дан пи о нир скиба та љон и још не ке ма ње је ди ни це). За ко ном је пла ни ра но убр за но шко ло ва ње офи цир ског ка дра, од ко га ће се „ре гру то ва ти“ ка сни ји слав ни ко ман дан типу ко ва, бри га да, ди ви зи ја и ар ми ја, ру ко во де ћи љу ди Ге не рал шта ба и срп ске Вр хов не ко ман де. Тек та да су пла те у вој сци при бли же не чи нов нич ким пла та ма, па је та ко, пла та ка пе та на дру ге кла се од го ва ра ла пла тиучи те ља. (Са том ор га ни за циј ско-фор ма циј ском струк ту ром, уз ма ње до пу не, Ср би ја је ушла у осло бо ди лач ке ра то ве 1912–1918. го ди не, свр став ши семе ђу нај бо ље ар ми је ко је је ви део Пр ви свет ски рат.)

Па, ипак, Ра ди кал на стран ка се од луч но су прот ста ви -ла спро во ђе њу тих ре фор ми. Би ло је то у вре ме те шкеуну тра шње еко ном ске и по ли тич ке кри зе, што је од но сеиз ме ђу кра ља Ми ла на и ра ди ка ла за о штри ло до крај њихгра ни ца. На спољ но по ли тич ком пла ну краљ Ми лан за пли -вао је у аустро у гар ске во де, а у уну тра шњој по ли ти ци те -жио учвр шћи ва њу лич не вла сти, док се Ра ди кал на стран -ка бо ри ла за огра ни че ње ње го ве вла сти и осла ња ње наРу си ју. То су би ли до вољ ни раз ло зи за не при ја тељ ство из -ме ђу вла да о ца и нај ја че стран ке у зе мљи, ко ји ма тре ба до -да ти и афе ре са Тај ном кон вен ци јом, Ивањ дан ски атен татна тек усто ли че ног кра ља Ми ла на, ко га је из вр ши ла Ил каМар ко вић, удо ви ца пот пу ков ни ка Је вре ма Мар ко ви ћа(брат Све то за ра Мар ко ви ћа), стре ља ног 1878. по из ри чи -тој Ми ла но вој на ред би, по ве ћа ње по ре за, обра зо ва ње„ле те ће жан дар ме ри је“ због „го ње ња хај ду чи је“, ко ја је, уства ри, сва ко днев но мал тре ти ра ла гра ђа не.

У та квим окол но сти ма, За кон о вој ним ре фор ма ма ко јије Скуп шти на усво ји ла по чет ком ја ну а ра 1883. го ди не ра ди -ка ли су до че ка ли с ве ли ким огор че њем. Они су сма тра ли даће краљ, по што раз о ру жа на род, упо тре би ти ста ја ћу вој скуза гу ше ње лич них и по ли тич ких пра ва гра ђа на и по зва ли на -род да не пре да је оруж је. Тим по во дом пред сед ник Глав ногод бо ра стран ке Ни ко ла Па шић, обра ћа ју ћи се на ро ду у „Са -мо у пра ви“, пи сао је: „Чу вај се сам кад те не чу ва ју они ко ји -ма је то по ве ре но“. Под ути ца јем те про па ган де по ве ћа лосе уз не ми ре ње у на ро ду и од би ја ње да се пре да оруж је.Пла ше ћи се ве ли ких не ми ра пред скуп штин ске из бо ре ко јису би ли за ка за ни за сеп тем бар те го ди не, Вла да је при вре -ме но пре ки ну ла од у зи ма ње оруж ја.

Ипак, кра јем ју на 1883. ми ни стар вој ни је, на осно вуусме ног на ре ђе ња кра ља, из дао на ред бу да се, при ли компо пи са вој них об ве зни ка, оду зме оруж је ко је је код њихби ло на чу ва њу и тај по сао за вр ши до кра ја сеп тем бра.По ме ну те на ред бе се у Бе о гра ду ни су ни осе ти ле, по штоје та да у пре сто ни ци би ло до ста не пи сме них љу ди ко јини су ни чи та ли но ви не. Но, у уну тра шњо сти, се о ски до бо -ша ри об на ро до ва ли су на ред бу, па је уз бу ђе ни и уз не ми -ре ни на род „гр дио“ на пред њач ку вла ду. Што се ра ди ка лати че, они су про це ни ли да су од лу ком о од у зи ма њу оруж -ја од на ро да „лич но по го ђе ни као пар ти ја“, па су по слејед не сед ни це Глав ног од бо ра, 30. ју ла у свом ли сту „Са -мо у пра ва“ штам па ли чла нак „Раз о ру жа ње на род не вој -ске“, чи ји су ауто ри би ли Ни ко ла Па шић и Ја ша То мић.По ред оста лог, ту је пи са ло:

„Шта зна чи пу шка у Ср би на – то сви зна мо. Она му јенај ве ће оруж је, ко је Ср бин има, она му је дра го це на то ли коисто као же на, брат или се стра. Ср бин се ра ди је ра ста је сгла вом и ду шом не го с оруж јем. Без пу шке и оруж ја не масло бо де. Ако се же ли уни шти ти сло бо да ка квом на ро ду, акосе же ли роп ство уве сти, он да му тре ба од у зе ти оруж је...

Тај чла нак се при кра ју ова ко за вр ша вао: „А ти на ро -де, ако не бу деш то ли ко сре ћан, да ти по ште де тво је рат -не успо ме не, тво је оруж је – ти га по дај, али ку ћу не мојоста ви ти без ње га, јер ћеш по ру ши ти за кле тву пра де до -ву, по га зи ћеш ама нет оних бо ра ца, ко ји па до ше за на шусло бо ду, оста ви ћеш по ро ди цу, свој род и отаџ би ну пу сто -ши, ко ја мо же све упро па сти ти. Чу вај се сам, кад те не чу -ва ју они ко ји ма је то по ве ре но.“ ƒ

(На ста вак у сле де ћем бро ју)

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

46

По ред не ко ли ко је ди ни ца ста ја ће, до бро об у че невој ске, огром на ве ћи на срп ске вој ске у срп ско-тур скомра ту 1876–1878. го ди не би ла је на род на, са ста вље на одсла бо об у че них и не у ве жба них вој ни ка, без про фе си о -нал них ко ман ди ра. Те је ди ни це (158 ба та љо на пр ве и дру -ге кла се и 18 ба та љо на ста ри јих го ди шта, за по за дин скуслу жбу, 36 ба те ри ја и 33 ко њич ка еска дро на) с ко ји ма јеСр би ја ушла у рат обра зо ва не су од људ ства на род не вој -ске са на род ним ко ман ди ри ма. Ре ор га ни за ци јом вој скепро пи са на је но ва (при вре ме на) фор ма ци ја ста ја ће вој -ске, са че ти ри кор пу сне ко ман де – Мо рав ском, Дрин -ском, Шу ма диј ском и Ти моч ком, са шест ди ви зиј ских ко -ман ди, 10 пе ша диј ских ба та љо на, че ти ри ар ти ље риј скапу ка, че ти ри ко њич ка еска дро на, јед ним пи о нир ским ба -та љо ном и дру гим по моћ ним је ди ни ца ма.

ПРЕ ЛА ЗНА ФОР МА ЦИ ЈА СТА ЈА ЋЕ ВОЈ СКЕ

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

с т � н о в и

48

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕУправа за традицију, стандард и ветеране

Са гла сно од ред би чла на 43. Пра вил ни ка о ре ша ва њустам бе них пи та ња у Ми ни стар ству од бра не („СВЛ” бр.38/05, 16/08, 26/08 и 39/08), Упра ва за ин фра струк ту руСек то ра за ма те ри јал не ре сур се, до ста ви ла је Упра ви затра ди ци ју, стан дард и ве те ра не, при ја ве и пре глед зарас по де лу 134 ста на у за куп на нео д ре ђе но вре ме у гар -ни зо ни ма, од но сно ме сти ма, на ве де ним у Пре гле ду ста -но ва у за куп за рас по де лу, ко ји вам до ста вља мо у при ло -

гу ак та. Од 94 ста на опре де ље на у Бе о гра ду, 84 ста на сена ла зе на ло ка ци ји „Вој во де Сте пе Сте па но вић“ на Во -ждов цу, чи је усе ље ње се оче ку је у пр вој по ло ви ни 2012.го ди не.

У на ве де ном Пре гле ду ста но ва за рас по де лу при ја -вље но је за по де лу и 28 ста но ва у за куп ко је ни је мо гу ћепо де ли ти у скла ду са од ред ба ма Пра вил ни ка, јер у мо -мен ту об ја вљи ва ња ове ин фор ма ци је ни је би ло стам бе -них ин те ре се на та у ме сти ма из на ве де ног Пре гле да.

Пра во на до де лу на ве де них ста но ва има ју ли ца ко јаоства ру ју пра во на до де лу ста на у за куп на нео д ре ђе новре ме, са гла сно од ред ба ма чла на 2. Пра вил ни ка о ре ша -ва њу стам бе них пи та ња у Ми ни стар ству од бра не („СВЛ”бр. 38/05, 16/08, 26/08 и 39/08 - у да љем тек сту Пра вил -ник).

У сми слу чла на 19. Пра вил ни ка, ли цу из чла на 2. овогпра вил ни ка мо же се да ти у за куп и стан ма њи од ста нако ји му при па да по од ред ба ма чла на 18. овог пра вил ни -ка, ако се са тим пи сме но са гла си.

На по ми ње мо да се у сми слу про пи са ног чла ном 26.Пра вил ни ка, стан у за куп на нео д ре ђе но вре ме да је ли цу

49

из чла на 2. став 1. овог пра вил ни ка (про фе си о нал номофи ци ру, про фе си о нал ном под о фи ци ру и ци вил ном ли -цу) у гар ни зо ну од но сно ме сту слу жбо ва ња, а ли цу изчла на 2. став 2. и 3. овог пра вил ни ка (пен зи о ни са номофи ци ру, пен зи о ни са ном под о фи ци ру, пен зи о ни са номци вил ном ли цу и чла но ви ма по ро дич ног до ма ћин ствапо ги ну лог или умр лог ли ца из ста ва 1. и 2. овог чла на),стан се да је у би ло ком гар ни зо ну од но сно ме сту на те -ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је.

Сход но на ве де ном, по треб но је да оба ве сти те ли цана слу жби у је ди ни ца ма – уста но ва ма из ва шег са ста ва,од но сно чла но ве Удру же ња вој них пен зи о не ра, с ти меда уко ли ко по сто је кан ди да ти – ли ца, ко ја же ле при хва -ти ти до де лу кон крет ног ста на, мо ра ју да ти пи са ну из ја -ву, ове ре ну у је ди ни ци – уста но ви у ко јој су на слу жби,а пен зи о ни са на ли ца у оп шти ни или су ду, да се од ри чудо де ле струк тур но при па да ју ћег ста на и при хва та ју до -де лу по ну ђе ног од но сно струк тур но ма њег ста на, каоко нач но ре ше ње свог стам бе ног пи та ња.

У да тој из ја ви ли ца се мо ра ју де цид но из ја сни ти са -мо за је дан од по ну ђе них ста но ва, а уко ли ко се из ја снеза ви ше ста но ва, у об зир ће се узе ти са мо је дан стан упр во на ве де ном ме сту.

По до ста вља њу из ја ва од стра не за ин те ре со ва нихли ца, до не ће се но ви за кључ ци на осно ву ко јих ће сепре ма укуп ном зби ру бо до ва из вр ши ти ран ги ра ње кан -ди да та, а ста но ви ће би ти до де ље ни ли ци ма ко ји за од -ре ђе ни гар ни зон или ме сто у ко ме кон ку ри шу за стан,бу ду ран ги ра ни на од го ва ра ју ћем ме сту ко нач не рангли сте у скла ду са Од лу ком о рас по де ли ста но ва.

На по ми ње мо да су стам бе ни ин те ре сен ти у оба ве -зи да до ста ве (уко ли ко прет ход но ни су до ста ви ли) до ка -зе над ле жног ор га на ко ји се од но се на њи хов стам бе ниста тус (пра во на по врат ста но ва у от це пље ним ре пу бли -ка ма, при зна ва ње бо ле сти по на ла зу Ви ше вој но ле кар -ске ко ми си је и пре би ва ли ште за но си о ца пра ва и чла но -ве ње го вог по ро дич ног до ма ћин ства, по ре ско за ду же -ње за стан-ку ћу за но си о ца пра ва и чла но ве ње го вог по -ро дич ног до ма ћин ства), јер ће се у су прот ном њи хо визах те ви за ре ша ва ње стам бе ног пи та ња сма тра ти не -пот пу ним и не ће би ти раз ма тра ни.

Пред ло гом Од лу ке о рас по де ли ста но ва би ће об у -хва ће ни сви рас по ло жи ви ста но ви, ко је до да на до но -ше ња Од лу ке о рас по де ли ста но ва, при ја ви над ле жнаор га ни за циј ска је ди ни ца Ми ни стар ства над ле жна за ин -фра струк ту ру.

За ин те ре со ва на ли ца тре ба да до ста ве из ја ве, дасе од ри чу до де ле струк тур но при па да ју ћег ста на и при -хва та ју до де лу по ну ђе ног од но сно струк тур но ма његста на, као ко нач ног ре ше ња свог стам бе ног пи та ња нај -ка сни је до 3. 2. 2012. го ди не, ко ји је од ре ђен као данпре се ка ста ња за до но ше ње Од лу ке о рас по де ли ста но -ва, Оде ље њу за стам бе не по сло ве Упра ви за тра ди ци ју,стан дард и ве те ра не Сек то ра за људ ске ре сур се МО,ул. Не ма њи на бр. 15 Бе о град. ƒ

1. два (2) са рад ни ка за ужу на уч ну област ма те ма ти ка. ОП ШТИ УСЛО ВИ КОН КУР СА:– да су кан ди да ти др жа вља ни Ре пу бли ке Ср би је;– да има ју од го ва ра ју ћу струч ну спре му;– да су здрав стве но спо соб ни за ду жно сти у Ми ни стар ству

од бра не и Вој сци Ср би је; – да има ју рад ног ис ку ства и сми сао за на став ни и на уч ни

рад;– да се про тив њих не во ди кри вич ни по сту пак због кри -

вич ног де ла за ко је се го ни по слу жбе ној ду жно сти, од но сно дани су осу ђи ва ни за та ква де ла ка зном за тво ра у тра ја њу ду жемод шест ме се ци.

ПО СЕБ НИ УСЛО ВИ КОН КУР СА:– за рад но ме сто мо же кон ку ри са ти ли це ко је има за вр шен

При род но-ма те ма тич ки фа кул тет-смер ма те ма ти ка, ака дем скина зив ма ги стра на у ка и зва ње аси стен та.

НА ЧИН КОН КУ РИ СА ЊА:Кан ди да ти ко ји ис пу ња ва ју оп ште и по себ не усло ве кон -

кур са под но се мол бу Вој ној ака де ми ји и при ла жу сле де ћу до ку -мен та ци ју:

– CV или крат ку би о гра фи ју са на во ди ма о до са да шњемрад ном ис ку ству,

– уве ре ње о др жа вљан ству,– из вод из ма тич не књи ге ро ђе них, – ове ре не фо то ко пи је ди пло ма о сте че ном обра зо ва њу и

зва њу,– фо то ко пи ју рад не књи жи це,– уве ре ње над ле жног су да да се про тив кан ди да та не во ди

кри вич ни по сту пак због кри вич ног де ла за ко је се го ни по слу -жбе ној ду жно сти,

– уве ре ње над ле жног ор га на МУП-а да кан ди дат ни је кри -вич но осу ђи ван ка зном за тво ра у тра ја њу ду жем од шест ме се ци.

Сви до ка зи о ис пу ње но сти усло ва за при јем до ста вља ју секао ори ги на ли или ове ре не фо то ко пи је.

Из вод и уве ре ња ко ја се при ла жу уз мол бе не мо гу би тиста ри ји од 6 (шест) ме се ци.

Кан ди да ти ко ји уђу у нај у жи из бор, пре при је ма у рад ни од -нос, до ста ви ће ле кар ско уве ре ње о здрав стве ној спо соб но стиза рад.

Пре при је ма у рад ни од нос за кан ди да те ко ји ис пу ња ва јуусло ве кон кур са и уђу у нај у жи из бор, уз њи хо ву пи са ну са гла -сност, би ће из вр ше на без бед но сна про ве ра.

При ја ве (мол бе) под но се се у ро ку од 30 да на од да на об ја -вљи ва ња.

При ја ве (мол бе) са тра же ним при ло зи ма се мо гу под не тина адре су:

ВОЈ НА АКА ДЕ МИ ЈА Ге не ра ла Па вла Ју ри ши ћа Штур ма бр. 33 11105 Бе о градса на зна ком “за кон курс”При ја ве (мол бе) уз ко је ни су при ло же ни сви по треб ни до -

ка зи на тра же ни на чин (ори ги на ли или фо то ко пи је ове ре не у оп -шти ни или су ду), као и не пот пу не, не ра зу мљи ве и не бла го вре -ме не при ја ве не ће би ти раз ма тра не. ƒ

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕСЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ

Управа за кадроверасписује

КОНКУРСз� попуну р�дних м�ст� у Војној �к�д�мији приј�мом

лиц� из гр�ђ�нств� у р�дни однос н� н�одр�ђ�но вр�м�

To je taj osvet ni~ ki po tez, s ko jim

je u za se di ~e kao ta ko du go!

7..gf6 8. Dh4 dc4 9. Td1 Ld7 10.

e3 Se5

Su o ~en sa no vi nom, ni ve li ki

La sker ne na la zi pra vi put. Ka sni -

ji ana li za to ri su s pra vom na ve li

kao bo qe al ter na ti ve 10...Le7 ili

10...f5.

11. Se5 fe5 12. Dc4 Db6 13.

Le2 Db2

Bi lo je to vre me ka da je La sker ve}

bio iz gra dio le gen du o se bi, a deo te

le gen de bio je i we gov obi ~aj da pri -

hva ta ̀ r tve. I sa da je ugra bio pe {a -

ka, ali }e rav no te ̀ a usko ro bi ti na -

ru {e na - na we go vu {te tu.

14. 0-0 Te8 15. Dd3 Tc7 16. Se4

Le7 17. Sd6 Kf8 18. Sc4 Db5 19. f4

I da qe La sker te ra mak na ko -

nac, jer je bo qe bi lo vra ti ti pe {a -

ka sa 19... e4.

19...ef4 20. Dd4! f6 21. Df4

Dc5 22. Se5 Le8 23. Sg4

Tem po za tem pom, for si ra nim

po te zi ma be li pri si qa va pro tiv -

ni ka na iz nu |e ne po te ze ot ka ko je

cr ni uzeo pe {a ka na b2.

23...f5 24. Dh6 Kf7

Be li: Kg1, Dh6 Td1, Tf1, Le2, Sg4,

a2, e3, g2, h2

Cr ni: Kf7, Dc5, Tc7, Th8, Le7, Le8,

a7, b7, e6, f5, h7

25. Lc4! Tc6 26. Tf5 Df5 27.

Tf1 Df1 28. Kf1 Ld7 29. Dh5 Kg8

30. Se5

1:0

1 . ј а н у а р 2 0 1 2 .

ш � х

50

UK

R[

TEN

E R

E^I

A

O

B

AA

V

G

[

M

T

S

X

R

ПС

Л

Џ

ЗХ

Т

Ж

Б

R

И

Ш

Ћ

ДН

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Зачинска биљка, сезам, 2. Делови телевизора, 3. Двадесеттреће и13. слово азбуке, 4. Наговарање, 5. Речна острва, 6. Позната моднакреаторка, 7. Бивши британски атлетичар, Стив, 8. Становница Ва -ра дина, 9. Арабљани, 10. Мекушац ваљкастог тела, 11. Четврти и дру - ги самогласник, 12. Насеље у општини Сурдулица, 13. Изговор (скр.),14. Психички здрав, 15. Коцка (лат.), 16. Краљ Хуна, „Бич божји”, 17.Корисник стана, 19. Извадити из корица, исукати, 20. Брбљивац,брбљивко (мн.), 21. Ласкави мушкарци, 22. Мушко име, Језда, 24.Слу жба за изнајмљивање аутомобила, 25. Особа која конкурише занеки положај, 27. Утученост (грч.), 28. Кост ноге, 30. Шминка за тре -па вице (мн.), 31. Рашчлањивање, 32. Који се односи на Србе, 33. За -бат на кући (турц.), 34. Градић у средњој Италији, 36. Филмски глу -мац, Еди, 37. Церова шума, 38. Ударати, лупати ногом, 40. Који при -па да Ати, 41. Сем, изузев, 43. Део сета у тенису, 44. Бара, мочвара,46. Симбол криптона, 47. Акционарско друштво (скр.).

VODORAVNO:

18. Порука читаоцима нашег магазина, 19. Ауто-мото савез (скр.),20. Атлетски клуб из Цеља (Словенија), 21. Врста магматске стене,варијетет перидотита, 23. Страница (скр.), 24. Официри генерал -ског чина, 25. Напад, нападање, 26. Град у Мексику (палиндром одОРАРА), 27. Северноамеричко индијанско племе, 28. Врста јавора,макљен, 29. Маневрисање, 30. Размак, раздаљина, 31. Плодно местоу пустињи, 32. Синонимне речи, 33. Титула шефа државе у Не мач -кој, 34. Доктор (скр.), 35. Спортски клуб (скр.), 36. Припадница трач -ког народа, 37. Разговарати, говорити, 39. Притока Неретве, 40. Гу -ме не играчке које на додир пиште, 41. Црквено проклетство, 42. Ве - лики зидни оглас, 43. Врста полудрагуља, млечни камен, 44. Пес никлирских песама, лиричар, 45. Амерички носач авиона, 46. Тешкикоњаници из Средњег века, 47. Врста папагаја, 48. Жена фризер,49. Атички фини укус у изражавању, 50. Ходати, корачати, 51. Слу -ча јан путник, 52. Борци у кориди.

Припремио Жарко ЂОКИЋ

РЕШ

ЕЊЕ

ИЗ

ПРО

ШЛО

Г БР

ОЈА

ВО

ДОРА

ВНО

: пра

зилу

к, к

упус

-ни

к, Т

еа, р

, бос

а-но

ва, р

отир

ати,

д, О

СО, п

рима

рно,

оти

јата

р, Т

а -ми

л, т

арта

рат,

гате

ри, О

дбра

на, в

арен

ика,

ала

ј, кр

еато

рка,

озо

на -

тор,

ЂА,

ож

, час

на р

еч, ф

ерот

итан

, лип

а, ко

тити

се, И

рија

на, а

нон -

са, А

нато

лиј,

лапи

л, р

аско

пан,

мит

есер

и, А

ни, н

, нан

итит

и, и

стра

-ја

н, м

, око

, Кни

ћани

н, а

ерац

ија.

ПрипремиоРаде Милосављевић, мајстор Фиде

IZA BRA NA PAR TI JA

ОСВЕТА ИЗ ЗАСЕДЕПилсбери – Ласкер

Кембриџ Спрингс, 1904.1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4.

Sf3 c5 5. Lg5

S vre me na na vre me oda be re mo

za na {u ru bri ku po ne ku kla si~ nu

par ti ju. Ovo je du el ve li ka na s po -

~et ka 20. ve ka. Taj du el ima svo ju

pred i sto ri ju. Osam go di na ra ni je

Pils be ri je u Pe tro gra du do ̀ i veo

ka ta str fo lan po raz igra ju }i ovu

va ri jan tu Ta ra {e ve od bra ne.

5...cd4 6. Dd4 Sc6

La sker po na vqa we va ri jan te

sma tra „prin ci pe jil nim pi ta wem”,

ali...

7. Lf6!

КОМБИНАЦИЈЕВукић – Велимировић

Борово,1981.

ИГРА ЖИВИМ ФИГУРАМАTur ski sul tan Meh med Á (1387-1421) stu pio je na pre sto 1413. go di ne. Bio

je sin Ba ja zi ta, ko ga su za ro bi li Ti mu ri kod An go re 1402. go di ne. Pre ne go

{to je po be dio svo ju bra }u i uz po mo} Ste fa na La za re vi }a seo na pre sto,

pri re dio je u Gra na di 1408. go di ne pr vu po zna tu jav nu {a hov sku igru `i vim

fi gu ra ma, {to su ka sni je sle di li mno gi vla da ri i prin ~e vi. Fran cu ski kwi -

`ev nik Fran soa Ra ble to je opi sao u ro ma nu „Gar gan tua i Pan ta gru el” (ob ja -

vqe nom 1564).

Be li: Kh2, Da5, Tc2, Tf1, Le3, Sd1,

Sd2, a4, b3, d5, e4, f3, g3, h3

Cr ni: Kg8, Dh4, Tb8, Te8, Lg7, Sb6,

Se5, b4, c5, d6, f7, g6, h7

Crni na potezu.

1...Sd5! 2. ed5 Sg4! 3. fg4 Le5 Tf4

Na 4. Lf4 Lf4 5. Tf4 Te2 6. Tf2

Tf2 7. Sf2 Df2 8. Kh1 Te8 sa do -

bit kom.

4...Lf4 5. Lf4 Te2 6. Kg1 Dh3 7. Se3

Te3 8. Kf2 Tbe8

0:1

7SPECIJALNI PRILOG MAGAZINA

Пр вен ство је ди ни ца спе ци јал не на ме не

Ви ше бој во ље

Па до бран ска че та слу жбе тра га ња и спа са ва ња

Ко сме – тај мо же

1. januar 2012 .

Реч уредника

2

Иш чи та ва ње Иш чи та ва ње гра ни цагра ни цаЉу ди се, обич но, пла ше ви си не. Увек – не по зна тог. Они ко ји -

ма је не бе ско про стран ство сво је вр стан иза зов, по пут па до -бра на ца, с вре ме ном све успе шни је и лак ше кон тро ли шу страход не са гле ди вог, ско ро про пор ци о нал но ве шти ни ко јом овла да -ва ју. Али ни ка да до кра ја и ни ка да у пот пу но сти.

У до слу ху с ве тром, за бо ра вља ју ћи на оно што пре ва зи ла зиљуд ске мо гућ но сти, па до бран ци ужи ва ју у ле по ти сло бод ног па -да. Страх, ме ђу тим, за у век оста је њи хов истин ски при ја тељ,јер их спре ча ва да за бо ра ве соп стве не мо ћи – гра ни це!

При ча о па до бран ству је сте, у су шти ни, при ча о гра ни ца ма... Шта, за пра во, зна чи иш чи та ва ње гра ни ца, ка да је же ља за ле -

том ја ча од сва ког стра ха? Пе сник ће од го во ри ти: „По кло нио ми се ве тар. По кло ни ла се

ти ши на. И су мрак се по кло нио. Ово су њи хо ве ре чи: Ка ко да на -ђе те гра ни це и про чи та те кра је ве, ако их упор но тра жи те наме сту где их не ма? Сва ко је дно – све мир не че му ис под ње га. Сва -ко је не бо – пли ћак не че му из над ње га...”

За спорт ског па до бран ца, сто га, по сто је са мо лет, скок,ужи ва ње... Адре на лин и сло бо да. Нео бич на ве шти на леб де ња. Вој -ном па до бран цу, ме ђу тим, ни шта ни је она ко ка ко на пр ви по гледиз гле да, ка ко се (у)чи ни. Ње го ве гра ни це су да ље, ши ре, не са гле -ди ве... А, ипак, их мо ра пре по зна ти и не сме пре ко ра чи ти.

Би ти на гра ни ци – је сте вој нич ка ми си ја и за да так. То је ме -ра и до во љан раз лог по сто ја ња сва ке па до бран ске је ди ни це. Би -ти на гра ни ци је сми сао па до бран ског по зи ва ко ји се тек на гра -ни ци от кри ва.

Не ка и сед ми скок Па до бран ца бу де још јед но за јед нич ко иш -чи та ва ње гра ни ца. Но во па до бран ско ис ку ство. Пре по зна тљи вараз ли ка. Јер „тре ба пре са ви ти ум. Мо жда ви и зна те да ле ти те,али још ни сте про ба ли на све мо гу ће на чи не”...

Вла ди мир ПО ЧУЧ

PAD BRANAC

С А Д Р Ж А ЈОзна ке ју го сло вен ских и срп ских па до бра на ца (2)Бо је за бо ра вље них зна че ња 4

Па до бран ска че та слу жбе тра га ња и спа са ва њаКо сме – тај мо же 8

Пр вен ство је ди ни ца спе ци јал не на ме неВи ше бој во ље 12

Ка пе тан Го ран Стој ковУвек па до бра нац 16

Обо рен жен ски па до бран ски ре корд У осмо чла ној фор ма ци ји 18

Ју жно а фрич ки па до бран циЕлит ни ју ри шни ци 20

Па до бран ски де мон стра тив ни тимКа над ски „со ко ло ви” 24

ВДВ у рат ној 1943. (4)Дње пар ска опе ра ци ја 26

Уредник прилога Вла ди мир ПО ЧУЧ

Сни

мио

Ива

нИ

ВАН

ОВ

3

догађа

ји ПА ДО БРАН СКИ ДЕ САНТ ПТЈ

Про тив те ро ри стич ка је ди ни -ца МУП-а Ср би је из ве ла je 30. сеп тем бра на вој ном по ли го ну„Па су љан ске ли ва де“, не да ле коод Ћу при је, ве жбу – „Од го вор нате ро ри зам“. Уве жба ва ње је по че -ло па до бран ским де сан том из хе -ли коп те ра Bell, с ви си не од 1.200ме та ра. Па до бран ци ПТЈ су ко ри -сти ли сед мо ко мор не ку по ле, ко јесе упо тре бља ва ју за пре ци зносле та ње на циљ.

Уче ство ва ла су че ти ри ти мако ја су во ди ла бор бу с гру помод че тр де сет те ро ри ста. Осимпа до бран ског де сан та ве жба јеса др жа ла и упад у обје кат, ре -ша ва ње кри зне си ту а ци је наотво ре ном, си му ла ци ју ми но ба -цач ке ва тре, га ђа ње из ауто -мат ских пу ша ка, ми тра ље за,снај пе ра, гађање из руч них иауто мат ских ба ца ча, и упо тре -бу слу жбе них па са. Ко ри шће наје бо је ва му ни ци ја. ƒ

Б.Н

ВЕ ТЕ РА НИ 63. ПА ДО БРАН СКЕ ПО СЕ ТИ ЛИ САЈ

Ве те ра ни63. па до бран -ске бри га де по -се ти ли су 25.ок то бра ба зуСпе ци јал не ан -ти те ро ри стич -ке је ди ни цеМУП-а Ср би је уБа тај ни ци. По -се та је усле ди -ла по сле по зи -ва ко ман дан таје ди ни це пу -ков ни ка Спа со -ја Ву ле ви ћа.

Пу ков никМи лич ко Јан ко -вић ин фор ми -сао је ве те ра не о ба зи, ње ним ка па ци те ти ма и про гра мом обу ке. Упо зна лису и ко ман дан та пу ков ни ка Ву ле ви ћа, ко ји им је, та ко ђе, го во рио о је ди ни цико јом ко ман ду је.

Го сти су об и шли део по ли го на за ве жбу. Ви де ли су ве штач ку сте ну гдесе уве жба ва лет ња ал пи ни сти ка и згра ду у ко јој се ве жба ју упа ди и осло ба -ђа ње та ла ца. Пра ти ли су об у че ност па са ко ји су у са ста ву САЈ-а.

Та ко ђе, об и шли су стре ли шта и ору жар ни це. При ка за но им је на о ру жа -ње ко је је ди ни ца ко ри сти. Ве те ра ни ма је по ну ђе но да ис па ле и ко ји ме так,што, на рав но, ни ко ни је од био. Пет на е стак ве те ра на ис про ба ло је мо ди фи -ко ва ну ауто мат ску пу шку М92, аме рич ку М4, по том „хе клер и кох“ MP5 SD6и пи штољ „глок 17”.

Пред став ни ци удру же ња из Ни ша по зва ли су ко ман дан та да иду ће го -ди не бу де гост на њи хо вом Ви дов дан ском ску пу и за Дан па до бра на ца, 14.ок то бра, ко ји је ујед но и дан 63. па до бран ске бри га де, од но сно па до бран -ског ба та љо на. ƒ

Б. П.

ПО РО ДИ ЦЕ ПО ГИ НУ ЛИХ СПЕ ЦИ ЈА ЛА ЦА У 63. ПА ДО БРАН СКОМ БА ТА ЉО НУ

На ни шком вој ном аеро дро мунедавно су боравиле по ро ди це по -ги ну лих при пад ни ка 63. па до бран -ског ба та љо на Спе ци јал не бри га деВој ске Ср би је. При су ство ва ли суко ман дант Спе ци јал не бри га дебри гад ни ге не рал Или ја То до ров,ко ман дант 63. па до бран ског ба та -љо на потпуковник Не над Зо нић иоста ле ста ре ши не и вој ни ци тогса ста ва. Чла но ви по ро ди ца по ги -ну лих па до бра на ца по ло жи ли сувен це и цве ће на спо мен-пло чустра да лих срод ни ка. ƒ

З. М

Па до бран ци су се пр ви пут на на шим про сто ри ма по ја ви ли пре се дам де сет го ди на у Вој сциКра ље ви не Ју го сла ви је. При пад ни ци да на шњег 63. па до бран ског ба та љо нане раз ли ку ју се од ко ле га,пр вих по ла зни ка Па до бран ске шко ле у Пан че ву 1939. го ди не. Њи хо ва са мо и ни ци ја тив ност,са мо стал ност и са мо свестдо ла зе до из ра жа ја и у по тре би за по себ ним озна ча ва њем и соп стве нимсим бо ли ма. Ти сим бо ли је су зна ча јан аспе кат уоб ли ча ва ња и пре но ше њаду ха је ди ни це – оног што сена зи ва еsprit de corps – и ду ха за јед ни це без ко јег јепо сто ја ње и де ло ва ње спе ци јал них и елит них је ди ни ца не мо гу ће.

По че так рас па да СФРЈ до -вео је до то га да је 63. па -до бран ска бри га да до би -ла на ре ђе ње да ин тер ве -ни ше на аеро дро му „Цер -

кље об Кр ки“ у Сло ве ни ји. Ка да супа до бран ци сти гли на аеро дром, је -ди ни ца ко ја се та мо на ла зи ла би лаје пред ра су лом због све ве ћег бро -ја де зер те ра. За да так па до бра на цабио је да обез бе де аеро дром каостра те шки обје кат и са чу ва ју вој нуимо ви ну.

Па до бран ску бор бе ну гру пу чи -ни ле су углав ном ста ре ши не и вој ни -ци на од слу же њу вој ног ро ка. Вр ло

бр зо су ус по ста ви ли кон тро лу. С об -зи ром на то да су у Цер кљу па ле пр -ве жр тве и да ни је мо гао да се пред -ви ди раз вој си ту а ци је и ко ли ка биби ла по тре ба за па до бран ци ма, Ко -ман да 63. бри га де мо би ли са ла је ре -зер вни са став ка ко би до пу ни лаброј но ста ње и омо гу ћи ла функ ци о -ни са ње је ди ни це.

На ини ци ја ти ву ре зер вних офи -ци ра 63. па до бран ске бри га де ура -ђе на су два ам бле ма, је дан за ру кави је дан за гру ди ко ја су но си ли при -пад ни ци ре зер вног са ста ва. Ам блемза гру ди из ра ђен је од плат на тех ни -ком ма шин ског ве за на цр ној под ло -зи, ди мен зи ја 105х35 ми ли ме та ра.Био је у об ли ку по лу кру жног ла ти -нич ног нат пи са „Па до бран ска бри га -да 63“. Но сио се на гру ди ма из надле вог џе па.

Ам блем за ру кав на пра вљен јеод плат на тех ни ком ма шин ског ве зана СМБ под ло зи ди мен зи је 80х105ми ли ме та ра. Елип са стог је об ли ка, сћи ри лич ним нат пи сом „63. част иотаџ би на“. Пред ви ђе но је да се но сиис под зва нич ног ам бле ма 63. па до -бран ске бри га де, на де сном ру ка ву,али то ни је за жи ве ло.

Не бе ске ви дреПо сле рас па да СФРЈ, ко је је пра -

ти ло ски да ње пе то кра ке с озна ке па -до бра на ца, на ста ла је но ва озна ка нако јој је пе то кра ка за ме ње на окру глимзна ком са два укр ште на ма ча у по за -ди ни, а у уну тра шњо сти кру га пред -ста вље на је ју го сло вен ска тро бој кабез пе то кра ке. У цен тру је скра ће ни -ца „ЈА“ – Ју го сло вен ска ар ми ја.

Про ме ном фор ма ци је од 1990.го ди не, 63. па до бран ска бри га да по -ста је спе ци јал на па до бран ска је ди -ни ца на ме ње на за из вр ша ва ње из ви -ђач ких и ди вер зант ских бор бе них за -да та ка у по за ди ни не при ја те ља.

То ком 1990. го ди не у Но вом Са -ду одр жа но је др жав но пр вен ство упа до бран ству где је пр ви пут на сту -пи ла Так ми чар ско-де мон стра тив на

1. januar 2012 .4

тема

Бо је за бо ра вље них зБо је за бо ра вље них зОзна ке ју го сло вен ских и срп ских па до бра на ца (2)

PAD BRANAC

Падобранске ознаке припадникарезервног састава из 1991. године

Амблем „Небеских видри“

еки па (ТДЕ) та да шњег РВиП ВО –„Не бе ске ви дре“, ко ја је по фор ми -ра на на осно ву на ре ђе њу ко ман дан -та Дра ге Но ва ко ви ћа од при пад ни ка63. па до бран ске бри га де.

Еки па је има ла ам блем ко ји се но -сио на ма ји ца ма, а ка сни је се из ра ђи -вао по себ но и на ши вао на уни фор му.Сим бол „Не бе ских ви дри“ био јеокру глог об ли ка, преч ни ка 100 ми ли -ме та ра, на ко ме је у сре ди шњем де лупред ста вље на ви дра с па до бра ном нале ђи ма. Уну тра шњи круг пред ста -вљен је пла вом бо јом и сим бо ли зу јене бо, па је ода тле и до шао на зив еки -пе „Не бе ске ви дре“. У спољ ном жу -том кру гу на вр ху би ла је скра ће ни ца„ТДЕ РВиП ВО“, а у до њем де лу спољ -ног кру га на зив еки пе.

Ка сни је, из ла ском 63. па до бран -ске бри га де из са ста ва РВиП ВО ипри па ја њем Кор пу су спе ци јал них је -ди ни ца, ам блем „Не бе ских ви дри“за др жа ва исти об лик и из глед, с тимшто се укла ња из спољ ног кру гаскра ће ни ца „ТДЕ РВиП ВО“.

Цр ве не бе рет кеЈед но од ме ста на ко ји ма су па -

до бран ци би ли пре ме ште ни 1991.го ди не био је и мо стар ски аеро дром.Де си ло се спон та но да су па до бран -ци, по сле пр вих жр та ва, из ра зи лиже љу да но се бе рет ке бо је кр ви, каошто их има ве ћи на спе ци јал них и па -до бран ских је ди ни ца ши ром све та.Је дан од при пад ни ка ре зер вног са -ста ва из Вр шца упу ћен је у фа бри ку„Уча“ ода кле је до нео там но цр ве небе рет ке, ко је су па до бран ци по че лида но се уме сто до та да шњих си во ма -сли на стих.

У пр ви мах од го вор не ста ре ши -не из прет по ста вље не ко ман де сма -тра ле су тај гест не ди сци пли ном ина ре ђе но је да се цр ве не бе рет кеоду зму, а при пад ни ци те па до бран -ске бор бе не гру пе уни фор ми шу пре -

ма та да ва же ћим про пи си ма. От порно ви ни тра јао је не ко вре ме, али супро фе си о нал ни и ре зер вни при пад -ни ци је ди ни це оста ли упор ни. Цр ве -на бо ја пред ста вља ла је сво је вр стансим бол про ли ве не кр ви за сло бо дуотаџ би не. Та да шњи ко ман дант пу -ков ник Са ша Ђор ђе вић стао је у од -бра ну па до бра на ца и они су са цр ве -ним бе рет ка ма до че ка ли 20. мај1992. ка да је ЈНА зва нич но пре и ме -но ва на у Вој ску Ју го сла ви је.

Но ва фор ма циј ска струк ту раВој ске Ју го сла ви је пред ви де ла је ифор ми ра ње Кор пу са спе ци јал них је -

ди ни ца 7. ав гу ста 1992, у чи ји је са -став ушла и 63. па до бран ска бри га -да. Цр ве на бе рет ка је озва ни че накао по себ но обе леж је вој нич ке ча -сти при пад ни ка 63. па до бран скебри га де, али је њу пре у зео и Кор пус.С об зи ром на то да су но ва обе леж јапри пад ни ка Кор пу са спе ци јал них је -ди ни ца сти гла по сле фор ми ра ња, па -до бран ци 63. па до бран ске бри га деза др жа ли су сво ју озна ку, али суукло ни ли скра ће ни цу „ЈА“ из цен -трал ног де ла кру га.

Пре ма вој ним про пи си ма из1993. го ди не, па до бран ци 63. па до -бран ске бри га де до би ли су но ва обе -леж ја ко ја су пре тр пе ла не ко ли ко из -ме на да би на Дан бри га де 14. ок то -бра 1994. сви па до бран ци има ли но -ве па до бран ске озна ке на бе рет ка маи ам бле ме на ру ка ви ма.

Вој ни ци ма и рат ни ци ма Кор пу саспе ци јал них је ди ни ца при пао је је -дан од нај ста ри јих и нај леп ших ор ло -ва – слав них Не ма њи ћа. Вра ћен је нака пе рат ни ка, као тра ди ци о нал насве та пти ца, пр вен стве но Сло ве на.Сим бол је сун ца и бо го ва, и у ве ћи нитра ди ци ја ши ром све та пред ста вљаду хов ни прин цип, на дах ну ће, по бе -ду. У не ма њић кој тра ди ци ји он пер -со ни фи ку је сна гу и ви си ну и као сво -је вр стан ду хов ни прин цип – по ма жечо ве ку да се ви не у не бе са.

5

зна че њазна че њаПадобранска ознака после распада СФРЈ

Оста ли сим бо лиТо ком 1994. го ди не по ја вљу ју се не зва нич ни и не у сво је ни ам бле ми

је ди ни ца ко је су би ле у са ста ву 63. па до бран ске бри га де – тре ћа ди вер -зант ско-из ви ђач ка че та, па до бран ски вод по др шке, па до бран ска че таве зе, ко је су са чи ни ли по је дин ци тех ни ком си то-штам пе.

Ам блем при пад ни ка 63. па до бран ске бри га де Вој ске Ју го сла ви је је -сте че твр та стог об ли ка и са сто ји се од бе лог дво гла вог ор ла у по ле ту, уз -диг ну тих кри ла, злат них кљу но ва, је зи ка, но гу и кан џи и два укр ште нама ча. Ис под бе лог дво гла вог ор ла је ве нац чи ја је ле ва стра на од ло во ро -вог а де сна од хра сто вог ли шћа злат не бо је, те за ста ве Са ве зне Ре пу бли -ке Ју го сла ви је и за ста ва Ре пу бли ке Ср би је и Ре пу бли ке Цр не Го ре, нашти ту пур пур не бо је. Из над гла ва бе лог дво гла вог ор ла је ку по ла па до -бра на са бро јем 63. Ди мен зи је ам бле ма су 85х75 ми ли ме та ра и из ра ђенје тех ни ком ма шин ског тка ња на бор до под ло зи.

Знач ка при пад ни ка 63. па до бран ске бри га де Вој ске Ју го сла ви је исто -вет на је ам бле му и има исту уло гу. Ди мен зи је знач ке су 50х41 ми ли ме та -ра и из ра ђе -на је тех ни -ком ли ве ња.Озна ка слу -жбе на ре ве -ри ма оста лаје иста каошто је би ла уЈНА.

Незванични падобрански амблеми из деведесетих

За раз ли ку од оп штег зна ка Вој -ске Ју го сла ви је, на зна ку Кор пу саспе ци јал них је ди ни ца орао је бор бе -но по ди гао кри ла и у свом ка рак те рувећ по се ду је ак ци ју, а на по себ номзна ку 63. па до бран ске бри га де ку по -ла и број 63 из над гла ве сим бо ли зу јупри пад ност је ди ни ци. Зна ко ве је об -ли ко вао ва јар Вла ди мир Ла бат.

Зва ња и знач кеПре ма пра вил ни ку о вој ним па -

до бран ци ма и па до бран ској слу жбиу Вој сци Ср би је и Цр не Го ре од 14. фе бру а ра 2005, па до бран ци до -би ја ју но ва па до бран ска зва ња. Па -до бран ско зва ње озна ча ва вр стуструч не оспо со бље но сти за из во ђе -ње па до бран ских ско ко ва, оба вља њеду жно сти у ор га ни за ци ји ска ка ња,об у ча ва њу па до бра на ца и ис пи ти ва -њу па до бра на и па до бран ске опре мена зе мљи и у ва зду ху. Пре ма вр стиструч не оспо со бље но сти, уста но -вље на су па до бран ска зва ња – уче -ник па до бра нац, па до бра нац, мла ђиин струк тор па до бран ства, ин струк -тор па до бран ства, опит ни па до бра -

ја њу зва ња „мла ђи ин струк тор па до -бран ства“. Ин струк тор ски знак севи ден ти ра ним се риј ским бро јемдо де љу је се про фе си о нал ном вој номпа до бран цу по сле до би ја ња зва ња„ин струк тор па до бран ства“. Ма лизлат ни знак па до бран ског ин струк -то ра са еви ден ти ра ним се риј скимбро јем до де љу је се про фе си о нал номвој ном па до бран цу за зва ње „ин -струк тор па до бран ства пр ве кла се“.

Па до бран ска знач ка и знак, теин струк тор ски знак но се се на сре -ди ни ле вог гор њег џе па блу зе, од но -сно ко шу ље. Вој ни па до бран ци наци вил ном оде лу мо гу да но се па до -бран ску знач ку, ма ли па до бран скизнак ин струк то ра и ма ли злат ни знакпа до бран ског ин струк то ра. Па до -бран ска знач ка је по об ли ку и на чи -ну из ра де иден тич на па до бран скомзна ку али је ма њих ди мен зи ја. На по -ле ђи ни знач ке на ла зи се игли ца зака че ње.

Знак про фе си о нал ног вој ног па -до бран ца пред ста вља ју сти ли зо ва нараз мах ну та кри ла ор ла с отво ре нимпа до бра ном у сре ди ни. Из ра ђен јеод пре со ва ног ли ма ко ји је ре ље фан,брон за не бо је, с бла го по ви је ном по -ле ђи ном по уз ду жној оси, по ли ра негор ње иви це и има ути снут се риј скиброј и две коп че на сре ди ни кри ла.

Па до бран ски знак се но си на слу -жбе ној и све ча ној уни фор ми из надле вог џе па блу зе, ко шу ље, а у ве зе -ној ва ри јан ти, бе ле бо је – са мо наслу жбе ној уни фор ми на над лак ти циде сног ру ка ва.

Па до бран ски зна циПа до бран ски знак ин струк то ра

има ве нац од хра сто вог и ло во ро вогли шћа. На сре ди ни вен ца су раз мах -

1. januar 2012 .6

Ста туа па до бран цаСта туа па до бран ца пред ста вља па до -

бран ца опре мље ног де сант ним па до бра ном,ко ји сто ји на ци лин дрич ном по сто љу, из чи -јег под нож ја из ви ре ве нац од ло во ро вог ли -шћа, а це ла фи гу ра с ци лин дрич ним по сто -љем и ко ну сном сто пом по ста вље на је на пра -во у га о ни по ста мент. Фи гу ра, ве нац и ко ну -сна сто па су на пра вље ни од гал ва ни зо ва нихсин те тич ких ма те ри ја ла, док је ци лин дрич нопо сто ље од ле гу ре алу ми ни ју ма. Пра во у га о -ни по ста мент је од пла стич не ма се ко ја јеими та ци ја бе лог мер ме ра.

Вој ном па до бран цу до де љу је се ста туапа до бран ца за пет на ест го ди на па до бран скеслу жбе. Ста туу па до бран ца до де љу је прет -по ста вље ни ста ре ши на у чи јој је ди ни ци сена ла зи про фе си о нал ни вој ни па до бра нац.

PAD BRANAC

Ознака 63. падобранске бригаде из времена формирања

Падобранска ознака из 1994. годинe

Статуа падобранца из 2005. године

нац и ин струк тор па до бран ства пр -ве кла се.

Па до бран ска знач ка до де љу јесе по ла зни ку па до бран ске обу ке по -сле из ве де ног пр вог па до бран скогско ка. Па до бран ски знак до де љу јесе па до бран цу по до би ја њу зва ња„вој ни па до бра нац“. Ма ли ин струк -тор ски знак с еви ден ти ра ним се риј -ским бро јем до де љу је се про фе си о -нал ном вој ном па до бран цу по до би -

ну та кри ла ор ла са отво ре ним па до -бра ном, а у до њем де лу вен ца на ла -зе се два укр ште на ма ча уве за на тра -ка ма ко је сим бо ли зу ју др жав ну за -ста ву. Знак је ре ље фан и из ра ђен одсре бра фи но ће 900/1000. Ве нац јепа ти ни ран, а па до бран, кри ла ор ла има че ви су мат по зла ће ни и по ли ра нина гopњим иви ца ма. По зла ће ни де -ло ви су од зла та фи но ће 999,9/1000,де бљи не је дан ми крон. По ле ђи назна ка је глат ка и бла го по ви је на дужуз ду жне осе, с ути сну тим се риј скимбро јем и две коп че. Ма ли па до бран -ски знак ин струк то ра је исти али двапу та ма њих ди мен зи ја.

Злат ни знак па до бран ског ин -струк то ра до де љу је се вој ном па до -бран цу – ин струк то ру па до бран ствапр ве кла се за пет на ест го ди на па до -бран ске слу жбе. До де љу је га на чел -ник Ге не рал шта ба Вој ске или ли цеко је он овла сти, на пред лог прет по -ста вље ног ста ре ши не у чи јој је ди ни -ци се на ла зи вој ни па до бра нац. Злат -ни па до бран ски знак ин струк то ра јепо об ли ку исти као па до бран ски знакин струк то ра, али је цео из ра ђен одосам на е сто ка рат ног зла та, те жи не22 гра ма (+/- 2 гра ма). Ма ли злат нипа до бран ски знак ин струк то ра истије као ма ли па до бран ски знак ин -струк то ра, али је из ра ђен од че тр на -е сто ка рат ног зла та.

Спе ци јал на бри га даНа ред бом ми ни стра од бра не

Ре пу бли ке Ср би је 29. сеп тем бра2006. фор ми ра на је Спе ци јал на бри -га да. На ста ла је пре фор ми ра њем иоб је ди ња ва њем 63. па до бран ске

бри га де, 72. спе ци јал не бри га де, де -ло ва 82. по мор ског цен тра и Про тив -те ро ри стич ког од ре да „Ко бре“. Ула -ском у са став спе ци јал не бри га де 63.па до бран ска бри га да ме ња ор га ни -за циј ско-фор ма циј ску струк ту ру ина ста вља да функ ци о ни ше као па до -бран ски ба та љон, не ме ња ју ћи ло ка -ци ју у Ни шу.

Пре ма вој ним про пи си ма од 4.но вем бра 2009, при пад ни ци 63. па -до бран ског ба та љо на до би ја ју но виам блем за ру кав. Ам блем 63. па до -бран ског ба та љо на чи ни све тло пла -ви штит на ко јем се на ла зи бе ла па -до бран ска ку по ла с де вет ко но па ца.На ку по ли је цр ве ним бро јем ис пи са -на арап ска број ка 63, из над шти тана ла зи се све тло пла ва по лу кру жнопо ста вље на лен та с нат пи сом бе лимћи ри лич ним сло ви ма „Спе ци јал набри га да“.

Па до бран ци су се пр ви пут нана шим про сто ри ма по ја ви ли пре се -дам де сет го ди на у Вој сци Кра ље ви -не Ју го сла ви је. При пад ни ци да на -шњег 63. па до бран ског ба та љо на нераз ли ку ју се од ко ле га, пр вих по ла -зни ка Па до бран ске шко ле у Пан че ву1939. го ди не. Њи хо ва са мо и ни ци ја -тив ност, са мо стал ност и са мо свестдо ла зе до из ра жа ја и у по тре би запо себ ним озна чи ва њем и соп стве -ним сим бо ли ма. Ти сим бо ли је су зна -ча јан аспе кат уоб ли ча ва ња и пре но -ше ња ду ха је ди ни це – оног што сена зи ва еsprit de corps – и ду ха за јед -ни це без ко јег је по сто ја ње и де ло -ва ње спе ци јал них и елит них је ди ни -ца не мо гу ће. ƒ

Ср ђан ДИ МИ ТРИ ЈЕ ВИЋ

7

Амблем 63. падобранског батаљона у саставуСпецијалне бригаде Војске Србије

Ви дов дан ско оку пља ње ве те ра на

Од 1. до 3. ју ла, на „Пло ча ма“на до мак Ни ша, одр жа но јетра ди ци о нал но, 11. ви дов дан -

ско оку пља ње ве те ра на 63. па до -бран ске бри га де. Уз 200 не ка да шњихи са да шњих при пад ни ка на ше нај е -лит ни је спе ци јал не је ди ни це из Вр -шца, Чач ка, Бе о гра да, Кру шев ца, Но -вог Са да, Су бо ти це, Ни ша, Ле сков ца,дру же њу су при су ство ва ли мно го -број ни го сти, сим па ти зе ри Удру же -ња ве те ра на 63. па до бран ске.

По ред нај ста ри јих ве те ра на ибив ших ко ман да на та 63. па до бран -ске бри га де Ра до ми ра Мр да ко ви ћаи Мит ка Бо го е ва, го сти ма ни фе ста -ци је би ли су и ко ман дант Спе ци јал -не бри га де бри гад ни ге не рал Или јаТо до ров, ко ман дант 63. па до бран -ског ба та љо на пу ков ник Не над Бу ла -то вић, ко ман дант ни шког од ре дажан дар ме ри је Се над Ко штић, вла -ди ка ли пљан ски Јо ван, пред сед никни шке оп шти не Пан те леј Сла ви шаДи нић, те ди рек тор Крав ма га Гло -бал за Ср би ју Јо ван Ма ној ло вић.

Том при ли ком, пред сед никУдру же ња ве те ра на Са ша Га цик до -де лио је пла ке те и за хвал ни це по је -дин ци ма, фир ма ма и ор га ни за ци ја мако је су у 2011. го ди ни по мо гле радУдру же ња. То ком ма ни фе ста ци јеодр жан је и тра ди ци о нал ни ве те ран -ски ви ше бој на ко ме је уче ство ва ло13 еки па. Так ми че ње се од ви ја ло уди сци пли на ма – га ђа ње из ва зду шнепу шке, ба ца ње бом бе у ме ту, пре ла -же ње од ре ђе не ру те у што кра ћемвре ме ну, из вла че ње не ис прав ног во -зи ла с не при сту пач ног те ре на, спа -са ва ње ра ње ни ка и га ђа ње но жем исе ки ром у ме ту. Пр во ме сто осво ји -ла је еки па Крав ма га из Бе о гра да.

По сле ли тур ги је у Цр кви Све тогИли је у Ни шкој Ба њи, одр жан је ипо мен свим по ги ну лим и умр лимпри пад ни ци ма 63. па до бран ске бри -га де, а ве те ра ни су об и шли па до -бран ску спо мен-со бу на ни шкомаеро дро му по ло жи ли ве нац на спо -ме ник па лим дру го ви ма. У окви рума ни фе ста ци је ор га ни зо ван је и че -тво ро днев ни камп за пе де сет чла но -ва Асо ци ја ци је крав ма га из Бе о гра -да – „Камп са ве те ра ни ма 63. па до -бран ске бри га де“, на ко ме су го стиима ли обу ку у ори јен ти рин гу, ис хра -ни у при ро ди и лет њем ал пи ни зму. ƒ

Ј. Ћ.

Је ди на че та у Вој сци Ср би је на ме -ње на за тра га ње и спа са ва њепи ло та и при пад ни ка Вој ске ураз ли чи ти си ту а ци ја ма и на не -при сту пач ним те ре ни ма на ла зи

се у са ста ву 63. па до бран ског ба та -љо на Спе ци јал не бри га де, на ни -шком вој ном аеро дро му.

За да ци тра га ња и спа са ва ња из -во де се, по не кад, у мир но доп скимусло ви ма и при ли ком пру жа ња по мо -ћи ци вил ним вла сти ма у слу ча ју еле -мен тар них не по го да. Али, при пад ни -ци че те пре вас ход но из вр ша ва ју за -дат ке бор бе ног тра га ња и спа са ва -ња, што под ра зу ме ва, на при мер,спа са ва ње обо ре ног пи ло та на не -

при ја тељ ској те ри то ри ји или по вре -ђе ног при пад ни ка вој ске у про тив -нич ком окру же њу.

Је ди ни ца у Ни шу пот пу но је про -фе си о на ли зо ва на, а њен ста ре шин -

Ко сме – тај мо же Ко сме – тај мо же

8

једи

нице Па до бран ска че та слу жбе тра га ња и спа са ва ња

Ста ре ши не ни шке па до бран ске че те, од лич ним ре зул та ти ма то ком обу ке, спорт ским ус пе си ма и ква ли тет ном са рад њом са при пад ни ци ма оста лих ар ми ја,успе ва ју да из да на у дан по ди жу опе ра тив не спо соб но сти и укуп ну бор бе ну вред ност је ди ни це. На тај на чин вер но сле де де ви зу Спе ци јал не бри га де и 63. па до бран ског ба та љо на – „Ко сме тај мо же, ко не зна за страх, тај иде на пред“.

Ме ђу нај бо љи маКо ман дир ти ма у па до бран ској че ти слу жбе тра га ња и спа са ва ња пот -

по руч ник Да ни ло Ну шић шко ло вао се пет го ди на на Ака де ми ји Коп не невој ске ору жа них сна га Ита ли је у Мо де ни и То ри ну. Ме ђу стра ним сту ден -ти ма био је пр ви у ран гу, а у кон ку рен ци ји свих ка де та на шао се ме ђу де -сет нај бо љих. На Ака де ми ји је до бро вољ но за вр шио па до бран ску обу ку,та ко да му је по до ла ску у зе мљу пр ва же ља би ла да ра ди у па до бран скојје ди ни ци, што се и до го ди ло. Од не дав но је при пад ник па до бран ске че тетра га ња и спа са ва ња. Мла ди пот по руч ник, ина че, од лич но го во ри ита ли -јан ски, ен гле ски и фран цу ски је зик.

PAD BRANAC

ски са став ре дов но по сти же од лич -не ре зул та те и у обу ци и на спорт -ским над ме та њи ма. Про шле го ди непа до бран ска че та слу жбе тра га ња испа са ва ња, ко јом ко ман ду је ма јорГо ран Сто ја но вић, про гла ше на је занај бо љу у Спе ци јал ној бри га ди Вој -ске Ср би је, док је њен при пад никста ри ји вод ник Иван Ми тић иза бранза нај бо љег под о фи ци ра у Бри га ди.

Две хи ља де ско ко ваЧи ње ни ца да се за да ци тра га ња

и спа са ва ња из во де у ду би ни те ри -то ри је про тив ни ка од ре ђу је и на чинна ко ји ће се об у ча ва ти при пад ни ције ди ни це, као и нео п ход не ве шти неи спо соб но сти ко ји ма мо ра ју овла да -ти ка ко би пре жи ве ли и из вр ши лиза да так и у нај те жим и екс трем ноло шим вре мен ским и про стор нимусло ви ма.

„Обу ка у че ти слич на је обу цисвих спе ци јал них је ди ни ца, али збогспе ци фич но сти за да та ка по себ ну па -жњу при да је мо са др жа ји ма по треб -ним за успе шно тра га ње и спа са ва -ње, по пут спа са ва ња по вре ђе них упла ни ни ле ти и зи ми, за тим упа да уза по сед ну ти обје кат и ева ку а ци је,

1. januar 2012 .

бор бе у ур ба ним усло ви ма, из вла че -ња ти мо ва из окру же ња или спа са ва -ња на во ди. У че ти има мо ле ка ра име ди цин ске тех ни ча ре и во ди мо ра -чу на да сва ки при пад ник за вр ши иса ни тет ски курс“, на гла ша ва ко ман -дир че те ма јор Го ран Сто ја но вић.

Ра ди из вр ша ва ња сло же них ите шких за да та ка, ни шки па до бран цимо ра ју да овла да ју број ним зна њи ма,спо соб но сти ма и ве шти на ма ка ко биби ли у ста њу да до ђу до по вре ђе нихљу ди при ме ном вер ти кал ног па до -бран ског ма не вра, ве ра њем, ро ње -њем или пре тра гом те ре на. За то сусви при пад ни ци че те па до бран ци иима ју за вр ше ну основ ну и ви шу па -до бран ску обу ку. Они го ди шње из -ве ду ви ше од две хи ља де па до бран -ских ско ко ва, де се ти не так тич кихве жби и сто ти не так тич ких уве жба -ва ња. Њи хо во оспо со бља ва ње об у -хва та ве рач ку обу ку, пре жи вља ва њеле ти и зи ми, обу ку у ски ја њу и са вла -да ва њу во де них пре пре ка. Део при -пад ни ка је ди ни це за вр шио је и курсза ла ке брод ске ро ни о це у Кум бо ру.

Чла но ви ти мо ва слу жбе за тра -га ње и спа са ва ње тран спор ту ју сехе ли коп те ри ма, опре мље ни су нај са -вре ме ни јим на о ру жа њем, ко је по -сто ји у Вој сци Ср би је, мо дер ним ко -му ни ка циј ским уре ђа ји ма и сред -стви ма за днев но и ноћ но осма тра -ње. То ком из вр ша ва ња за да та ка ко -ри сте и спе ци јал но об у че не псе –тра га че, по што у свом са ста ву има јутим во ди ча слу жбе них па са са пси матра га чи ма. Не мач ки ов ча ри су не за -мен љи ви за тра га ње по ми ри су, бел -

гиј ски ов ча ри за про -на ла же ње и спа са ва -ње љу ди у ла ви на ма иру ше ви на ма, док супси ла бра до ри дра го -це ни при ли ком про на -ла же ња мин ско-екс -пло зив них сред ста ва.

Ва зду шни ту нел Је ди ни ца ин тен -

зив но са ра ђу је са ти -мо ви ма На ци о нал негар де Оха јо, спе ци јал -ном је ди ни цом ору жа -них сна га Грч ке „Ета“и са 9. ре ги мен томбри га де „Фол го ре“ изИта ли је. Јед ном го ди -шње тим па до бран скече те из во ди обу ку уИта ли ји, а њи хо виспе ци јал ци у Ср би јире а ли зу ју обу ку са ни -шким па до бран ци ма.

Тим па до бран скече те слу жбе тра га њаи спа са ва ња, пред во -ђен по руч ни ком Мла -де ном Ста мен ко ви -ћем, из во дио је наСар ди ни ји, од 21. до29. сеп тем бра, обу ку– „Ра то ва ње у те рен -ским усло ви ма“. Нај -за сту пље ни ји сег ментобу ке у ме сту Ка ла го -но не био је ве ра ње,по што су те ре ни на

Сар ди ни ји из у зет но по год ни за радве рач ких гру па. За пра во, вој ни и ци -вил ни ве ра чи из це ле Евро пе до ла зена Сар ди ни ју упра во због то га.

Па до бран ски тим че те, ко јомко ман ду је ма јор Го ран Сто ја но вић,бо ра вио је ове го ди не у Цен тру заобу ку па до бра на ца у Ал кан та ри ји,код Мур си је. Са при пад ни ци ма ору -жа них сна га Шпа ни је ре а ли зо ва ли суза јед нич ке па до бран ске ско ко ве уднев ним и ноћ ним усло ви ма. Томпри ли ком, срп ски па до бран ци об у -ча ва ли су се и у ва зду шном ту не лу, уко ме се си му ли ра ју усло ви па до -бран ског ско ка на сло бод но деј ствои сло бо дан пад.

9

Ви ше при пад ни ка па до бран скече те за вр ши ло је раз ли чи та струч науса вр ша ва ња у ино стран ству. Тре -нут но се на обу ци у САД, већ осамме се ци, на ла зи по руч ник Иван Јан ко -вић, ко ји по ха ђа курс за спе ци јал неи ва зду шно-де сант не је ди ни це. Пр -ви под о фи цир у че ти ста ри ји вод никпр ве кла се Об рад Ба кра чић био је уба зи Гра фен вер, у Не мач кој, и за вр -шио курс за обу ку, ева лу а ци ју и сер -ти фи ка ци ју за зва ње спе ци ја ли степе ша ди је у па до бран ским и пе ша диј -ским је ди ни ца ма.

Ста ри ји вод ник Вла ди мир Ђу кићпро вео је де вет на ест да на у Ма ке до -ни ји, где је у Ско пљу и Де мир Ка пи јипо ха ђао из у зет но за ни мљив курстра га ња и спа са ва ња у пла нин скимпре де ли ма. Курс су из ве ли швај цар -ски ин струк то ри.

„Сте као сам но ва зна ња и имаопри ли ку да ви дим нај са вре ме ни јуопре му и са гле дам про це ду ре при ли -ком спа са ва ња по вре ђе них у нај не -при сту пач ни јим пла нин ским пре де -ли ма“, ка же ста ри ји вод ник Ђу кић,ко ји је био и члан че тво ро чла ног ти -ма 63. па до бран ског ба та љо на на

1. januar 2012 .

PAD BRANAC

Слу жба ва зду хо пло ва цаПа до бран ска че та слу жбе

тра га ња и спа са ва ња за за дат кеко ри сти хе ли коп те ре Ми-8 и Ми-17 из са ста ва 98. ва зду хо плов -не бри га де, ко јом ко ман ду је пу -ков ник Де јан Јок си мо вић. На ни -шком вој ном аеро дро му је и 119.ме шо ви та хе ли коп тер ска еска дри -ла ко ја већ го ди на ма успе шно оба -вља по сло ве тра га ња и спа са ва ња,га ше ња по жа ра и дру гих ре ак ци јана ван ред не си ту а ци је, ак ци ден теи еле мен тар не не по го де.

Пре ма ре чи ма ко ман дан та119. еска дри ле пот пу ков ни ка Си -ни ше Ста ме но ва, до на ци јом Дан -ске опре мље не су про сто ри је слу -жбе тра га ња и спа са ва ња на ни -шком аеро дро му, у вред но сти од65.000 евра.

„По са де су об у че не и оспо со -бље не за тра га ње и спа са ва ње,спрем не да пру же по моћ би ло комугро же ном у нај кра ћем ро ку. Пла -ни ра но је да се на ни шком аеро -дро му осну је Цен тар за обу ку ка -дро ва за по тре бе слу жбе тра га њаи спа са ва ња, ко ји би у бу дућ но стипре ра стао у ре ги о нал ни цен тар.”

так ми че њу у вој нич ком ви ше бо ју„Не бе ски вој ник“ у Бам бер гу, у Не -мач кој. У кон ку рен ци ји 32 еки пе, тим63. ба та љо на из бо рио се за де ве тупо зи ци ју.

Мно ги при пад ни ци па до бран скече те слу жбе тра га ња и спа са ва ња суак тив ни спор ти сти и оства ру ју за па -же не ре зул та те у спорт ском па до -бран ству, па до бран ском ви ше бо ју,вој нич ком ви ше бо ју, атле ти ци, пен -та тло ну, џу доу и шу тинг-ре ли ју. Го -то во да не ма при пад ни ка је ди ни цеко ји ни је ак ти ван у не ком спор ту.

По руч ник Мла ден Ста мен ко вићје, на при мер, дво стру ки пр вак Вој -ске Ср би је у вој нич ком ви ше бо ју,члан по бед нич ке еки пе на па до бран -ском ви ше бо ју, а ове го ди не и нај бо -љи стре лац на па до бран ском ви ше -бо ју. Је дан од нај бо љих спор ти ста уче ти твр ди да је спорт за ње га зна -ча јан ра ди уна пре ђе ња фи зич ке кон -ди ци је и што бо љег из вр ша ва ња за -да та ка.

Ко ман дир че те ма јор Сто ја но -вић је од 2002. го ди не члан па до -

бран ске еки пе Вој ске Ср би је „Не бе -ске ви дре”, с ко јом је осво јио ве ли киброј ме да ља и при зна ња. Еки па јечлан CISM-е, а уче ство ва ла је на так -

ми че њи ма, пр вен стви ма и вој нимолим пи ја да ма у Ин ди ји, Пољ ској,Сло вач кој, Швај цар ској и Бра зи лу. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

11

Мо тор не сан кеУ са ста ву па до бран ске че та

слу жбе тра га ња и спа са ва ња су имо тор не сан ке, та ко да при пад -ни ци је ди ни це обез бе ђу ју обу куу ски ја њу свих са ста ва Ми ни -стар ства од бра не и Вој ске Ср би -је. Ру ко ва о ци мо тор них сан киоспо со бље ни су за пру жа ње пр -ве по мо ћи по вре ђе ни ма и затран спорт до нај бли же ме ди цин -ске уста но ве.

Док оба сја ни зра ци ма ју тар -њег сун ца, у ко ло ни „де -фен де ра“, „пу хо ва“ и „пин -цга у е ра“ Спе ци јал не бри га -де пу ту је мо кроз Бач ку, на

ме сто одр жа ва ња пр ве ди сци пли не14. отво ре ног ме ђу на род ног ви ше -бо ја је ди ни ца спе ци јал не на ме не, до -ма ћи ни из Пан че ва, тра ди ци о нал ниор га ни за то ри ове пре сти жне тр кеиз др жљи во сти, сво је вр сног па до -бран ског ви ше бо ја, са оп шта ва ју даје до са да на так ми че ње нај ве ћи бројуче сни ка до шао из ино стран ства –11 пе то чла них еки па нај спрем ни јихспе ци ја ла ца.

Иза 12 на зи ва раз ли чи тих ди -сци пли на кри ју се, за пра во, ки ло ме -три ко је тре ба са вла да ти зе мља нимпу те ви ма, њи ва ма, брд ским ста за ма,уз по моћ бу со ле и то по граф ске кар -те. По све је ја сно да ни је реч са мо оспорт ском до га ђа ју. Уз спе ци јал це, ими но ви на ри и фо то ре пор те ри, за по -чи ње мо аван ту ру ко ја се „бо ду је“.

Де сантАтар се ла Ша трињ ци. Два са та

пре не го што ће сун це до сти ћи зе нити на ја ви ти не у о би ча је но врео дан заово до ба го ди не. Док се у хла ду вој -ног ша то ра скла ња мо од сун ца, так -ми ча ри су на аеро дро му у Ба тај ни ции, ве ро ват но, је дан дру гом већ про -ве ра ва ју за тег ну тост ве за на де сант -ним па до бра ни ма. Ка да убр зо ис ко -че из тран спорт ног ави о на Ан-26, с800 ме та ра – над ме та ње по чи ње.

Јед на за дру гом, еки пе спе -ци ја ла ца упра вља ју па до бра ни ма, па -жљи во по сма тра ју ћи пра вац ве тра наин ди ка то ру. По сле успе шног до ско -ка па ку ју па до бра не и тр че до ша то -ра с нат пи сом „циљ“ ко ји је на дру -гом кра ју про сто ра за де сант.

Вој ни ци се од мах пре свла че уодев ну ком би на ци ју по же љи ко ја об -у хва та са мо јед но – фор ма циј скууни фор му. Она ће за ма ње од трими ну та би ти на то пље на зно јем, је ди -ним те ре том ко ји је до зво љен семран ца. А у ран цу су чу ту ри ца с во -

Ви ше бој во љеВи ше бој во љеобук

а Пр вен ство је ди ни ца спе ци јал не на ме не

PAD BRANAC

Два да на с нај бо љим спор ти сти ма спе ци јал них сна га Ср би је, Бу гар ске, Грч ке, Ки пра и Ру си је на сва кој тач ки,на сва ком ки ло ме тру, кроз вре ли ну вој во ђан ске „сте пе” и бо га зе фру шко гор ске „пра шу ме”, ви ше су од иза зо ва исва ки да шњег вој нич ког ис ку ства. На том нај на пор ни јемтак ми че њу Вој ске Ср би је и уни фор ме и бе рет ке од зно јапо ста ну те шке...

1. januar 2012 .

дом, „ка ла шњи ков“ и за штит на ма -ска – ала ти ко је ће упо тре бља ва ти нане кој од два на ест та ча ка ко је фор ми -ра ју ру ту у ду жи ни од 50 ки ло ме та -ра.

Тач ке ће про на ла зи ти уз по моћГло бал ног по зи ци о ног си сте ма, ко јиовај пут не ра ди на ба те ри је већ по -мо ћу бу со ле и то по граф ске кар те.За да ту ру ту мар ша так ми ча ри са зна -ју тек ка да пре у зму ма пе. Хро но графта да и по чи ње да ме ри вре ме за сва -ку еки пу не за ви сно.

Про по зи ци је су, на из глед, јед -но став не – тр ка се мо ра за вр ши ти ушто кра ћем вре ме ну. Ета пе су по ве -за не ло ка ци ја ма на ко ји ма их че ка појед на од вој нич ких ди сци пли на – са -вла да ва ње во де не пре пре ке, га ђа њено жем, бом бом, из пи што ља и ауто -ма та, за тим, пре нос ра ње ни ка, пре -ла зак кон та ми ни ра ног зе мљи шта,пре трес те ре на, пу за ње низ и ве ра -ње уз уже...

Пр ви данПр ва тач ка – са вла да ва ње во де -

не пре пре ке. Ми смо већ на обли -жњем ве штач ком је зе ру, пре свихеки па. Так ми ча ре че ка ју гу ме ни чам -ци и ве сла ње у ду жи ни од 800 ме та -ра. Из да љи не се још ја сно не ра за -зна ју гла со ви... Из гле да да Ру си до -ла зе. Во ђа им је нер во зан јер ни је би -ло пред ви ђе но да се так ми чи – је данод чла но ва њи хо ве пр ве по ста ве сло -мио је но гу на ју че ра шњем ве жбов -ном ско ку. Не ко ли ко тре ну та ка ка -сни је од бу ке „га зе ла“ ни шта се нечу је, па не зна мо ко ли ко су мо ти ви -са ни или већ умор ни так ми ча ри.При сти жу и оста ле еки пе... Су ди је

пом но пра те по што ва ње пра ви ланад ме та ња.

Ру си су већ у чам цу, на вла че по -ја се ве за спа са ва ње и ве сла ју низ је -зе ро. Је дан од њих пре у зи ма уло гуски пе ра и ве сла чи ма ба ца во ду у ли -це по сле сва ког за ве сла ја.

И јед на од еки па 63. па до бран -ског ба та љо на Вој ске Ср би је из би јаиза кри ви не. На шу спе ци јал ну бри -га ду пред ста вља ју још че ти ри еки пе– дру га и тре ћа из „ше зде сет и тре -ћег“, бра ни о ци про шло го ди шње ти -ту ле по бед ни ка, еки па ба та љо на запро тив те ро ри стич ка деј ства и еки паиз ви ђач ко-ди вер зант ског ба та љо на.Так ми че се и ве те ра ни не ка да шње63. па до бран ске бри га де као и еки пако манд ног ба та љо на Спе ци јал небри га де. У кон ку рен ци ји стра на ца,

13

Опре ма Основ но тран спорт но сред ство па до бра на ца то ком раз ли чи тих опе -

ра ци ја био је хе ли коп тер „пу ма“. Па до бран ски ско ко ви из во ди ли су се изави о на „да ко та“ Д3, C130 или C160. За ско ко ве на сло бод но ан га жу је сеAermacchi AM-3 Bosbok ла ки ави он, „пу ма“ и „су пер фре лон“ хе ли коп тер.Ко ри шће ни су па до бра ни Saviac MK1. Основ на обу ка у сло бод ном па дуре а ли зо ва на је па до бра ном Saviac MK2 – упра вљи ва вер зи ја МК1, ко ји мо -же би ти спа ко ван та ко да се отва ра на гурт ну или са пи лот-па до бран че -том за ско ко ве на сло бод но. Је ди ни на пред ни ји па до бран ко ји се то комобу ке ко ри стио је сте Para Commander, с окру глом ку по лом ви со ких пер -фор ман си. По сле обу ке за сло бод ни пад, вој ни ци упо тре бља ва ју па до бран„кри ло“ – XL Clouds.

PAD BRANAC

по ред Ру са, и Бу га ри сло ве за фа -во ри те. Док по сма тра мо из ра зели ца так ми ча ра ко ји при сти жусхва та мо да су ов де, за и ста, свипо бед ни ци.

Спе ци јал ци као да су „за у зе ли“че сму крај пу та, ко ја је на до мак им -про ви зо ва ног по ли го на за дру гу ди -сци пли ну – ба ца ње бом бе. Про ла -зни ци ко ји су до шли да се осве же

пу шта ју их пре ко ре да. Мо жда збогпу ша ка ко је ви ре из бор бе них ран че -ва или за то што иш чи та ва ју по тре бес њи хо вих ли ца. Ну де им пра зне пла -стич не фла ше да по не су во ду. Про -по зи ци је до зво ља ва ју да пи ју, али ни -шта ви ше од то га.

УспонТе рен је све бр до ви ти ји. На пр -

вом смо уз ви ше њу, на об рон ци маФру шке го ре. У до ли ни се на зи ре је -зе ро на ко ме смо би ли пре сат вре -ме на. И ми од ме ра ва мо раз да љи ну...и по сма тра мо так ми ча ре ко ји при -сти жу. Осе ћа мо њи хов зној, по ку ша -ва мо да про ту ма чи мо раз ли чи те гри -ма се на њи хо вим ли ци ма... услед на -по ра...

Сле ди „конз“ – са вла да ва ње кон -та ми ни ра ног зе мљи шта. По треб но јешто пре ста ви ти за штит ну ма ску, аон да, уз кон тро лу су ди је, ис тр ча тиод ре ђе ну де о ни цу. Ма ска ско ро ва -ку ум ски дих ту је на зно јем оро ше номли цу. То су ди је про ве ра ва ју гру бимпо кре та њем ци лин дра ле во-де сно.

Во ђе ти мо ва по сле гле да ња укар ту ру ком по ка зу ју прав це у ко ји -

ма ће се на да ље кре та ти спе ци јал ци.Они су за ду же ни за на ви га ци ју и уза ви сно сти од те ре на од лу чу ју ка коће се и где кре та ти чла но ви њи хо вихеки па ка ко би спре чи ли не по тре бангу би так енер ги је. Док ски да ју за -штит не ма ске и јед ни дру ги ма па ку јуу ран че ве, сви хо да ју на пред...

У не ком од плод них фру шко гор -ских ви но гра да на ре ду је но ше њера ње ни ка. По треб но је по ди ћи но си -ла из над ра ме на или пре не ти чла наеки пе ру ка ма у спу ште ном по ло жа ју.Ки пра ни нео бич но по ди жу ра ње ни -ке... дру га чи је од оста лих так ми ча ра.

Још са вла да ва ње пре пре ка ко -ноп цем, га ђа ње, и пр ви дан би ће зана ма. Док је сун це над рав ни цом уза ла ску, у шу ми је већ мрак. Са мо јејед на еки па ус пе ла да из пи што ља га -ђа по днев ном све тлу. Оста ли ма ме -те осве тља ва ју фа ро ви „де фен де ра“.Вој ни ци су на ва тре ној ли ни ји. По слене ко ли ко се кун ди ти ши не, пуц ње виод јек ну ше шу мом. Пре ци зност себо ду је до да ва њем или од у зи ма њемми ну та на укуп но за вр шно вре места зе. Ре зул тат не ће од мах са зна ти.

Спе ци јал ци су до бро на вик ну тида се кре ћу по мра ку. По сле га ђа њапе ша че до уз ви ше ња где су по ди глиша то ре за спа ва ње. По след њи иза -зов пр вог да на – на ви га ци ја шу мом,но ћу. На зи ру се са мо све тла Но во гаСа да у ко ме за по чи ње ноћ ни жи вот.Жи во је и у ша то ри ма. Са би ра ју сеути сци, на па мет се ра чу на успе -шност у ди сци пли на ма ко је се бо ду -

ју, пре свла че се ча -ра пе и пре ви ја ју жу -ље ви...

Дан дру гиС пр вим зра ци -

ма сун ца, што пе ри -ца од бро ја ва вре меза све еки пе. Из гу -бље но тре ба штопре на док на ди ти.По но во смо у шу ми.Ба ца ње но же ва.Про сто ром од је ку јуудар ци не са ви тљи -вог ме та ла о др ве неме те у об ли ку чо ве -ка. Упот пу њу ју их ус -кли ци и по ви ци илипсов ке, у за ви сно стиод ре зул та та.

По сле ве ра њауз ко но пац, стре ли -ште за ауто мат ску

пу шку 7,62 ми ли ме тра по след ње јеме сто так ми че ња. При сти жу еки -пе... Спе ци јал ци бр зо ски да ју бор бе -не ран че ве и за ле жу на за ми шље нува тре ну ли ни ју. Је ди нач ном паљ бом,с пет ме та ка, на сто је да по го де цен -тар ме те ко ја је уда ље на 100 ме та ра.До вољ но озби љан иза зов и за од -мор не....

Ру си су по но во сти гли пре оста -лих. Во ђа је на сме јан и гла сно бо дриса бор це. Ре пе ти ра ју „ка ла шњи ко ве“и ни ша не. Све сни су да сва ки лошхи тац до но си еки пи ка зне не бо до ве.На кон ду же па у зе, је дан за дру гим,ла га но по вла че оро зе.

На ци љу смо ско ро већ сат. До -ла зе так ми ча ри. Пра те их апла у зико ле га ко ји су са мо пра ти ли над ме -та ње. Ис пи ја ју ћи во ду ко ја им је пре -о ста ла, раз го ва ра ју о сва ком ки ло ме -тру ко ји су пре ва ли ли, гре шка ма уна ви га ци ји и, на рав но, кал ку ли шушта су ура ди ли дру ги. Пи та ју се ко -ли ко је ко ја еки па осво ји ла бо до ва...

Пе хар, на сре ћу, оста је у Ни шу.Ку ћи га вра ћа пр ва еки па 63. па до -бран ског ба та љо на. Пан чев ци су за -до вољ ни дру гим ме стом за ко је су сеиз бо ри ли при пад ни ци ба та љо на запро тив те ро ри стич ка деј ства. Дру гаеки па „ше зде сет и тре ћег“ је тре ће -пла си ра на. За нај бо љу ино стра нуеки пу про гла ше на је Бу гар ска, а нај -бо љи стрел ци би ли су по руч ник Мла -ден Ста мен ко вић и вод ник Ни ко лајМа нов. Ти ту лу „фер пле ја“ по не ла јееки па ве те ра на 63. па до бран ске.

Био је то још је дан ви ше бој сна -ге, во ље и из др жљи во сти. ƒ

Пе тар ВОЈ НО ВИЋСни мио Иван ИВА НОВ

15

Од не дав но, ка пе тан Го ранСтој ков је вој ни пен зи о -нер. Основ ну и сред њушко лу за вр шио је у Бо си -ле гра ду, Шко лу ре зер -

вних офи ци ра у Би ле ћи, а Ви шу вој -ну шко лу у Са ра је ву. Дав не 1992. го -ди не ко ман до вао је ме ха ни зо ва нимво дом у Ба ња лу ци. У то вре ме се ипри ја вио за се лек тив ну обу ку у 63.па до бран ској бри га ди, по сле ко је јеокон чао основ ну и ви шу па до бран -ску обу ку, те сте као зва ње – па до -бра нац.

„Ка да се да нас освр нем иза се -бе“, при ча ка пе тан Стој ков, „чи ни мисе да се у про фе си о нал ној вој ној ка -ри је ри се ћам са мо па до бран ске обу -ке и ско ко ва.“

Ве ћи на па до бра на ца у ша ли ка -же да су им пр вих се дам ско ко ва„ноћ ни“, јер, ско ро по пра ви лу, с њихне пам те де та ље. Ипак, ка пе танСтој ков при се ћа се пр вог па до бран -ског ско ка. „У ави о ну је би ла бу ка...Од јед ном сам за чуо ко ман ду – за ка -чи се. Ко ле ге из мо је ко ло не су по у -ста ја ле. На ста ло је ко ме ша ње. Свисмо ска ка ли пр ви пут... Вра та од ави -о на су већ би ла отво ре на. Гле дао саму не по зна то пла вет ни ло као у ам бис.Страх је, на тре ну так, об у зео сва киде лић мо га те ла. Не ко је вик нуо –иде мо. Ви ше ни о че му ни сам раз ми -шљао... По ву као сам ру чи цу... Ка дасам до та као тло био сам си гу ран дасам са вла дао страх.“

Ка пе тан Стој ков је го ди на мапро фе си о нал но оба вљао за дат ке упа до бран ској бри га ди и па до бран -ском ба та љо ну на ду жно сти ма ко -ман ди ра во да и че те, као и ре фе рен -та за па до бран ску обу ку. За вр шио јекур се ве за ин струк то ра па до бран -ства, ин струк то ра лет њег и зим ског

1. januar 2012 .16

Увек па до бра нацУвек па до бра нац

портре

т Ка пе тан Го ран Стој ков

Без об зи ра на пен зи о ни са ње, оста ће увек па до бра нац Вој ске Ср би је. На ста ви ће да ска че у спорт ским клу бо ви ма, а спре ман је да, у слу ча ју по тре бе и по по зи ву, бу де у слу жби па до бран ског ба та љо на.

PAD BRANAC

ал пи ни зма на Жа бља ку, за тим за из -во ђа ча обу ке у ски ја њу и гор ској слу -жби спа са ва ња, те курс са мо стал неис хра не у при ро ди. Овла дао је свимве шти на ма спе ци ја ла ца. Па до бран -ска обу ка му је, ме ђу тим, увек би ланај ва жни ја.

„Оспо со био сам нај ма ње сто ти -њак па до бра на ца. По но сан сам ка дави дим да они да нас успе шно ска чу.До бар па до бра нац мо ра да бу де пси -хо фи зич ки спре ман, да тач но знашта у ком тре нут ку тре ба да ура ди,од ула ска у ави он па до при зе мље ња.Страх мо ра оста ви ти по стра ни, араз ми шља ти гла вом, не ср цем. Сва -ка ко ман да ин струк то ра је за па до -бран ца све ти ња, јер се у па до бран -ству гре шке не пра шта ју“, твр ди ка -пе тан Стој ков.

О по зи ву па до бран ца, ка ко ка же,не мо же ни са да ка да је пен зи о нер дапри ча у про шлом вре ме ну. „По редљу ба ви за мо ју су пру гу Са њу, ћер кеГо ра ну и Ива ну, па до бран ство је би лои оста ће још јед на ве ли ка љу бав.“ ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

По ход на па до бран ски ре -корд по чео је ме сец да нара ни је на ини ци ја ти вумла дих па до бран ки изаеро-клу бо ва ши ром Ср -

би је, оку пље них под за ста вом Удру -же ња же на ле та ча Ср би је, уз ор га -ни за ци о ну, тех нич ку и ло ги стич купо моћ Ми ни стар ства од бра не и Ва -зду хо плов ства и про тив ва зду хо плов -не од бра не Вој ске Ср би је.

Је ли ца Кра је че ска, Је ле на Ми хај -ло вић, Ти ја на Ра дић, Ана Ву чић, Ма -ри ја на Мом чи ло вић, Ми ле на Мир ко -вић, Све тла на Си мић и Рад ми ла Ђу -рић по ста ви ле су 27. ав гу ста но видр жав ни ре корд, у дру гом по ку ша ју,ско ком из нај но ви је ле те ли це на шегва зду хо плов ства – хе ли коп те ра Ми-17, уз иде ал не вре мен ске усло ве ипо др шку ис ку сних ин струк то ра ипри ја те ља.

Хе ли коп тер Вој ске Ср би је по пеоје па до бран ке на ви си ну од 4.000 ме -та ра за ре корд них се дам ми ну та, аоне су по том оства ри ле ду го пла ни ра -

ну на ме ру. По сле иска ка ња, ус пе ле суда се чвр сто ухва те у ле ту и одр жефор ма ци ју ду же од пет се кун ди, штоје би ло до вољ но да су ди ја на ли цу ме -ста, пре гле дом сним ка, и зва нич нопо твр ди но ви др жав ни ре корд.

Мла де па до бран ке ни су кри леоду ше вље ње и ус кли ци ра до сти мо -гли су се чу ти од мах по отва ра њу ра -зно бој них ку по ла њи хо вих па до бра -на. Ду ге при пре ме и ди сци пли напри ли ком ис пу ња ва ња ин струк ци јаста ри јих ко ле га и ко ле ги ни ца то гада на су се ис пла ти ли.

– Био је за и ста фе но ме на лан осе -ћај, ко нач но смо оства ри ле оно штосмо се би за цр та ле пре не ко ли ко ме -се ци. Хе ли коп тер је за трен био го ре,ис по што ва ле смо про це ду ру ко је смото ли ко уве жба ва ле, и ус пе ле – ка женај мла ђа па до бран ка, два де се то го ди -шња Ма ја Мом чи ло вић.

Нај и ску сни је па до бран ке Све -тла на Си мић и Рад ми ла Ђу рић, та ко -ђе, ни су кри ле оду ше вље ње.

– Вре мен ски усло ви су би ли иде -ал ни и мо је ко ле ге са аеро дро ма уБа тај ни ци би ли су ви ше не го до бридо ма ћи ни – ис ти че Рад ми ла Ђу рић.

Да цео до га ђај бу де до бро ор га -ни зо ван, за слу ге има 204. ва зду хо -плов на бри га да, ко јом ко ман ду је пу -ков ник Пре драг Бан дић.

– У име Вој ске Ср би је че сти тамде вој ка ма ко је су ус пе ле да по ме рејош јед ну гра ни цу и да се, упр коссло же ном иза зо ву, без бед но и успе -шно упи шу ме ђу пи о ни ре до ма ћегва зду хо плов ства. Ба тај ни ца је домза љу бље ни ка не ба и де вој ке су ов деби ле ме ђу при ја те љи ма, ле тач ким итех нич ким осо бљем ко је је има ло до -дат ну мо ти ва ци ју да ис пу ни овај за -да так – ре као је пу ков ник Бан дић.

Ко ле ги ни це из ци вил ства бо дри -ле су и пот по руч ни це пи лот ки њеАња Кр не та, Сан дра Ра до ва но вић иАна Та дић, ко је су том при ли ком пот -пи са ле при ступ ни це Удру же њу же нале та ча Ср би је. ƒ

П. ВО ЈИ НО ВИЋСнимио И. САЛИНГЕР

1. januar 2012 .18

PAD BRANACОбо рен жен ски па до бран ски ре корд

Се дам спорт ских па до бран ки, за јед но са при пад ни цом 63. па до бран ског ба та љо на Спе ци јал не бри га де Рад ми лом Ђу рић, упи са ло се кра јем ав гу ста у књи гу ре кор да до ма ћег ва зду хо плов ства – обо ри ле су др жав ни па до бран ски ре корд у осмо чла ној фор ма ци ји, ско ком с 4.000 ме та ра из над аеро дро ма у Ба тај ни ци

У осмо чла ној фор ма ци јиУ осмо чла ној фор ма ци ји

Ви ше од пет на ест го ди на изра -ел ске од брам бе не сна ге ни суиз ве ле вој ну ве жбу на ко јој је

де сан ти ра на це ла па до бран скабри га да. У све тлу мо гу ћег кон -флик та с тре нут но не ста бил номСи ри јом или Хе збо ла хом у Ли ба ну,изра ел ски Ге не рал штаб пла ни рада учи ни баш то. Сма тра се да бима сов ни па до бран ски де сант мо -гао би ти од ве ли ке ва жно сти у по -тен ци јал ном су ко бу у ко ме биизра ел ске од брам бе не сна ге де ло -ва ле да ле ко од сво је те ри то ри је.

19

вести

Бри гад ни скок изра ел ских па до бра на цаБри гад ни скок изра ел ских па до бра на ца

Но ви свет скиНо ви свет скиwing su it wing su it ре кордре корд

На не бу из над Јо ло Ка ун ти ја уКа ли фор ни ји, ја пан ски па до -бра нац Ши ни ћи Ито по ста вио

је 28. ма ја но ви свет ски ре корд у ле -те њу wing su i ta, по себ ног па до бран -ског ком би не зо на ко ји ме ња аеро -ди на ми ку те ла па до бран ца и омо гу -ћа ва дуг хо ри зон тал ни лет у сло бод -ном па ду ко ји та да и вре мен ски ду -же тра је. При ли ком та квог ско кавер ти кал на бр зи на па до бран ца семно го стру ко сма њу је, док му сезбог из ме ње не аеро ди на ми ке хо ри -зон тал на дра стич но по ве ћа ва.

Шин, ка ко га па до бран ци зо ву,одво јио се од ави о на PAC-750XL нави си ни од 9.754 ме та ра. Оства риоје пре лет од 23,1 ки ло ме та ра уз хо -ри зон тал ну бр зи ну од 363 ки ло ме -та ра на час. Од од во ја до отва ра њапа до бра на про шле су 322 се кун де.

Иако та ко ма сов ни де сант већду го ни је из ве ден, вој ни ци и ста ре -ши не па до бран ске бри га де и оста -лих је ди ни ца ре дов но за вр ша ва јууоби ча је ну основ ну и ви шу па до -бран ску обу ку и из во де па до бран скеско ко ве то ком го ди не. За вре ме дру -гог ли бан ског ра та 2006. го ди не раз -ма тра на је иде ја да се по је ди ни бор -бе ни са ста ви уба це у ду би ну те ри -то ри је Ли ба на па до бран ским де сан -том, али се од то га од у ста ло и та дасу де сан ти ра ни хе ли коп те ром.

На кри ти ке да је па до бран скиде сант за ста рео и да га тре ба по -сма тра ти као део вој не исто ри је,изра ел ски Ге не рал штаб од го ва рада све ве ли ке ар ми је све та, каошто су бри тан ска или аме рич ка,та ко ђе из во де па до бран ске де -сан те, и ма сов не и оне ма њег оби -ма. У Ге не рал шта бу сма тра ју да јепа до бран ски де сант јед на од мо -гућ но сти ко ју сва ка озбиљ на вој -ска тре ба да уве жба ва. ƒ

Због ве ли ке ви си не на ко јој је ва -здух вр ло раз ре ђен, Ито је ко ри -стио ки се о нич ку опре му. Због ве -ли ке хлад но ће, за вре ме ле те њапот пу но је из гу био осе ћај у ру ка ма,али је ипак ус пео да отво ри па до -бран и без бед но се при зе мљи.

Ре корд у пре ђе ној дис тан ци ипо стиг ну тој бр зи ни зва нич но је по -твр ди ла ко ми си ја Ги ни со ве књи гере кор да. Ина че, Итоу ни је пр випут да по сти же ре корд – 2009. го -ди не био је члан ше зде се то смо чла -не фор ма ци је wing su it пи ло та ко јаје по ста ви ла на ци о нал ни ре кордСАД у тој ка те го ри ји. Има ви ше од1.500 ско ко ва и ко ри сти ком би не -зон Bla de 2 фин ског про из во ђа чаBird man. Inc. Свој пр ви скок те вр -сте из вео је 2007. го ди не. ƒ

Б. НАЂ

Исто ри ја је ди ни це по чи њејош то ком Дру гог свет -ског ра та. По сле очи глед -них успе ха бри тан ских па -до бран ских гру па, над ле -

жни су од лу чи ва ли да ли да фор ми -

ра ју па до бран ски вод. У ав гу сту1943. го ди не гру па до бро во ља цаода бра на је за та кав са став та да -шњег ју жно а фрич ког рат ног ва зду -хо плов ства. Пре не го што је за по че -

ла обу ку, пла ни ра ла да од ра ди тре -на жни скок, гру па је рас фор ми ра на.

То ком 1960. го ди не, та да шња Ју -жно а фрич ка вој ска ис ка за ла је по -тре бу за ва зду шно де сант ном пе ша -диј ском је ди ни цом. Ода бра но је 15до бро во ља ца из пе ша ди је, ко ји супо сла ти на обу ку за па до бран це у ен -гле ско ва зду хо плов ство у ба зу уАбинг до ну, у Ју жној Ен гле ској.

За вр ши ли су па до бран ску обу ку,ве ћи на као па до бран ски ин струк то -ри, не ки су оспо со бље ни и за па ке репа до бра на, а је дан као пи лот за пре -воз па до бра на ца. Ка да су се вра ти лиу Ју жну Афри ку они су би ли је згроин струк то ра но во фор ми ра ног пр вогПа до бран ског ба та љо на, ко ји зва -нич но функ ци о ни ше од 1. апри ла1961. го ди не. Пр ви ко ман дант је ди -ни це био је Виљем Лов. Ба за је ди ни -це сме ште на је у Bloemfontein, Tem-pe, OFS Command Headquarters, од -но сно се ди ште Ко ман де опе ра тив -них сна га.

Без бед но сни за да циГра нич ни рат у ју го за пад ној

Афри ци, у то вре ме, још ни је био упу ном је ку, та ко да је ју жно а фрич капо ли ци ја мо гла да ре ши све без бед -но сне за дат ке ко ји су би ли по ста -вља ни пред њу, од но сно да од бра ните ри то ри ју ко ју је обез бе ђи ва ла. Свре ме ном, рат се рас плам сао, и та даје Ју жно а фрич ка вој ска до би ла за да -так да по мог не по ли ци ји у ре ша ва њупро бле ма. Пр ви па до бран ски ба та -

20

PAD BRANAC

Елит ни ју ри шни циЕлит ни ју ри шни цисвет Ју жно а фрич ки па до бран ци

Пр ви па до бран ски ба та љон је ди ни је ре гу лар ни па до бран ски ба та љон у Ју жно а фрич ким на ци о нал ним од брам бе ним сна га ма. Тре нут но слу жи под 44. па до бран ским пу ком, за јед но с тре ћим ре зер вним па до бран ским ба та љо ном. Пред ста вља део стра те гиј ских ре зер ви ју жно а фрич ких од брам бе них сна га и у сва ком тре нут ку спре ман је да се рас по ре ди ши ром подса хар ске Афри ке.

1. januar 2012 .

љон, јед на од нај бо љих је ди ни ца та -да шње вој ске, по слат је у ак ци ју.

При пад ни ци је ди ни це има ли су1966. го ди не ва тре но кр ште ње –уче ство ва ли су у су ко бу са при пад -ни ци ма SWAPO-а – Ју го за пад наафрич ка на род на ор га ни за ци ја. Сведо 1989. го ди не па до бран ски ба та -љон ан га жо ван је у по гра нич ном ра -ту, а уче ство вао је у свим глав нимопе ра ци ја ма про тив не при ја тељ скихсна га.

Убр зо је од лу че но да се део ба -та љо на раз ме сти на гра ни цу. Сле де -ће 23 го ди не је ди ни ца је има ла стал -но ме сто у Он да га ва ба зи рат ног ва -зду хо плов ства. Па до бран ци су уче -ство ва ли у опе ра ци ја ма у Ју го за пад -ној Афри ци (На ми би ја), Ан го ли, Зам -би ји, Мо зам би ку и Ро де зи ји (Зим -баб ве). При пад ни ке са ста ва ко ји суима ли зва ње па до бра на ца оста ле ко -ле ге Ју жно а фрич ке вој ске про зва лису „pa ra bats“, та ко да је сви ма ко јислу же у па до бран ској пе ша ди ји у Ју -жно а фрич кој вој сци остао и да настај на ди мак.

Пр ви па до бран ски ба та љонимао је Ко ман ду, ко манд не че те иосам па до бран ско-пе ша диј ских че -та. Од 1979. го ди не фор ми ран је ииз ви ђач ки вод. У ба та љо ну су би лиса мо до бро вољ ци из ре дов не вој ске.Сви при пад ни ци је ди ни це про шли сураз ли чи те пси хо фи зич ке те сто ве,од но сно се лек ци ју пре по чет ка па до -бран ске обу ке.

Се лек ци ју је,обич но, за вр ша ва -ло око 40 од стопри ја вље них кан -ди да та, ко ји су,по том, упу ћи ва нина па до бран скуобу ку. На да ље суима ли спе ци јал нупе ша диј ску обу ку,ко ја се са сто ја лаод ру ко ва ња свиморуж јем ко је је по -се до вао вод иупра вља ња раз ли -чи тим бор бе нимво зи ли ма. Та ко ђе,учи ли су о кон вен -ци о нал ном ра то -ва њу и про тив по бу ње нич кој бор би.

Ба та љон је био елит на ју ри шнаи мо бил на је ди ни ца, по себ но ка да јеби ло нео п ход но деј ство ва ти у штокра ћем ро ку. Ис ку ства су сти ца ли одро де зиј ске ла ке пе ша ди је, ко ја судо ра ђи ва ли и до во ди ли до са вр шен -ства. Углав ном су се уба ци ва ли хе ли -коп те ри ма или па до бра ни ма и би ливр ло ефек тив ни.

Та ко ђе, из во ди ли су про тив по -бу ње нич ке опе ра ци је, че сто су уче -ство ва ли у опе ра ци ја ма за јед но са32. ба та љо ном – та ко зва ним Ба фа лоба та љо ном, а по не кад и као мо то ри -зо ва не тру пе с је ди ни ца ма као штосу 101. ба та љон и 61. ме ха ни зо ва набри га да. Упо тре бља ва ни су и као ва -зду шно де сант не сна ге ко је су би ле

уба ци ва не па до бра ни ма ду бо ко изане при ја тељ ских ли ни ја.

Но ва уло га ба та љо наПо сле 1989. го ди не уло га Ба та -

љо на је про ме ње на – усме ре ни су набор бу у ур ба ним усло ви ма, као и мо -бил на пе ша ди ја, ко ја се ан га жу је ууну тра шњим опе ра ци ја ма. Ме ђу тим,при пад ни ци је ди ни це су се и да љеоб у ча ва ли за про тив по бу ње нич коде ло ва ње и кла сич но ра то ва ње.

Уз па до бран це, је ди ни ца је тра -жи ла до бро вољ це за из ви ђа че. Иони су нај пре за вр ша ва ли па до бран -ску обу ку ска ка ња на сло бод но, за -тим, спу шта ње низ ко но пац, обу ку

на ма њим бор бе ним чам ци ма, пре -жи вља ва ње, пра ће ње, као и так ти кума њих гру па, на во ђе ње авио-уда раса зе мље, курс за бол ни ча ре и за ве -зи сте, те ре а ли зо ва ли про тив по бу -ње нич ку обу ку, осло ба ђа ње та ла ца,по ста вља ње екс пло зи ва и обу ку у ру -ко ва њу оруж јем.

Из ви ђа чи су ан га жо ва ни и каопо себ на гру па, од но сно као из ви ђач -

ка је ди ни ца уну тар 44. па до бран скебри га де. Уче ство ва ли су у тај нимопе ра ци ја ма из ван гра ни ца сво је зе -мље, чак 500 ки ло ме та ра иза не при -ја тељ ских ли ни ја. Нај че шће су уба -ци ва ни хе ли коп те ри ма или па до бра -ни ма. Де ло ва ли су и као ве за из ме ђуЈу жно а фрич ких од брам бе них сна га и

На ци о нал не уни је за то тал ну не за ви -сност Ан го ле (UNIТА).

Тек на кон ре дов ног вој ног ро капа до бран ци из пр вог па до бран скогба та љо на пре ба ци ва ни су у 44. па до -бран ску бри га ду као ре зер ви сти, ма -да се тај мо дел про ме нио по сле1989. го ди не.

У то ку 1988. го ди не, глав но ко -ман ду ју ћи Ју жно а фрич ке вој ске из -дао је на ре ђе ње 44. па до бран скојбри га ди да бу де у пу ној бор бе ној го -то во сти за хит но пре ба ци ва ње, тојест укљу чи ва ње у бор бу. Би ла је топо сле ди ца про мен љи ве и не си гур неси ту а ци је у Ан го ли. Не ко ли ко че таре дов них вој ни ка из па до бран скогба та љо на ста вље но је под опе ра тив -ну ко ман ду 44. бри га де. Ком би но ва -на гру па на зва на је 14. па до бран скаба та љон ска гру па – 1 озна ча ва пр випа до бран ски ба та љон, а 4 да је реч о44. па до бран ској бри га ди.

Па до бран ска ба та љон ска гру папо ста ла је од 1 ја ну а ра 1989. стал наје ди ни ца 44. па до бран ске бри га де.Об је ди ни ла је ре дов не вој ни ке с па -до бран ским зва њем за опе ра тив ноупо тре бу у дру гој го ди ни њи хо вогвој ног ро ка. Ра ци о на ли за ци јом ју -жно а фрич ких од брам бе них сна га скра ја 1989. го ди не, рас фор ми ра ни су

1. januar 2012 .22

PAD BRANAC

23

14. па до бран ска ба та љон ска гру па иче твр ти па до бран ски ба та љон.

Ба та љон је уче ство вао у сми ри -ва њу уну тра шњих не ми ра ко ји сутра ја ли од 1990. до исто риј ских из -бо ра ко ји су одр жа ни у апри лу 1994.го ди не. Кра јем 1991, пр ви па до бран -ски ба та љон до би ја ста тус ба та љон -ске гру пе, укљу чу ју ћи ар ти ље риј ске,про тив а ви он ске и ин жи њер ске еле -мен те у сво је ре до ве. Они су у са -ста ву је ди ни це оста ли све до 1997.го ди не.

За да так пр вог па до бран скогба та љо на био је да обез бе ди ва зду -шно де сант не је ди ни це за бор бу уса ста ву ју жно а фрич ких од брам бе -них сна га, да обез бе ди па до бран -ску обу ку за све че ти ри слу жбеору жа них сна га, над гле да си гур -ност па до бра на и одр жа ва па до -бран ску опре му.

Па до бран ска бри га даПа до бран ска бри га да, ко ја оку -

пља све па до бран це ко ји су за вр ши -ли ре дов ни вој ни рок и оне ко ји сујош на за дат ку у ре зер ви, осно ва наје 20. апри ла 1978. го ди не. Пр ви ко -ман дант био је бри га дир M. J. duPlessis. Но ва је ди ни ца на зва на је 44.па до бран ска бри га да. Сме ште на јена фар ми Haakdoringfontein код Mur-rayhill бли зу Wallmansthal, 35 ки ло -ме та ра се вер но од Пре то ри је.

У по чет ку је бри га да има ла дру -ги и тре ћи па до бран ски ба та љон, ака сни је јој је до дат и че твр ти ба та -љон. Одо бре но је фор ми ра ње и те -рен ско-ин жи њер ског од ре да и од -ре да ве зе 44. па до бран ске бри га деод 1. ја ну а ра 1979. го ди не.

Дру ги и тре ћи па до бран ски ба -та љон зва нич но су под ко ман дом 44.бри га де од 4. ја ну а ра 1979, ка да јеје ди ни ца и по ста ла са мо стал на. Ка -сни је јој је до да та и ар ти ље ри ја, од -но сно ми но ба ца чи 120 мм, про тив -ва зду шни од ред, тех нич ка слу жба и

одр жа ва ње, те про тив тен ков ски од -ред. У де цем бру 1982. го ди не одо -бре но је ак ти ви ра ње и из ви ђач кече те, а по том и тран спорт не че те.

Ка да су се опе ра ци је на гра ни -ци сми ри ле, по сле 1989. го ди не,Бри га да је пре у сме ре на да оба вљабез бед но сне опе ра ци је уну тар Ју -жне Афри ке, раз два ја за ра ће нестра не то ком на сил них про те ста сведо де мо крат ских из бо ра 1994. го ди -не. Од 1998. го ди не 44. па до бран скабри га да по ста ла је ре фор ми са ни 44.па до бран ски пук, ко ји се са сто јао одпр вог па до бран ског ба та љо на ре гу -лар них вој ни ка и два ба та љо на ре -зер ви ста – дру гог и тре ће. Пук јеимао и из ви ђач ки вод.

Па до бран ски пук је глав на па -до бран ска је ди ни ца Ју жно а фрич -ке вој ске. Ор га ни за ци о но је за о -кру жен 2000. го ди не пре у ре ђе -њем 44. па до бран ске бри га де, ана ла зи се у вој ној ба зи Tempe,бли зу Bloemfonteinа.

Пр ви па до бран ски ба та љон је -ди ни је ре гу лар ни па до бран ски ба та -љон у Ју жно а фрич ким на ци о нал нимод брам бе ним сна га ма. Тре нут но слу -жи под 44. па до бран ским пу ком, за -јед но с тре ћим ре зер вним па до бран -ским ба та љо ном. Пред ста вља деостра те гиј ских ре зер ви ју жно а фрич -ких од брам бе них сна га и у сва комтре нут ку спре ман је да се рас по ре диши ром са хар ске Афри ке. ƒ

Бран ко ПА У НО ВИЋ

1. januar 2012 .

PAD BRANAC

Ка над ски со ко ло ви – Cana-dian Skyhawks – не дав но суза вр ши ли ју би лар ну че тр -де се ту ска кач ку се зо ну. Тајпа до бран ско-де мон стра -

тив ни тим осно ван је 1971. го ди не.Ба зи ра у Трен то ну у Он та ри ју. Има20 чла но ва, од то га је 14 стал них чла -но ва ска ка ча. Че ти ри су чла на ави он -ских по са да и два при пад ни ка зе маљ -ског осо бља.

Члан ти ма мо же по ста ти при -пад ник би ло ког ро да ору жа них сна -га ако има за вр шен па до бран скикурс за ско ко ве на сло бод но, па до -бра ном ти па „кри ло“, ако има ви шеод 50 ско ко ва или ако има па до бран -ску А до зво лу у ци вил ству. По редових чла но ва, тим ан га жу је ка мер ма -не и ин струк то ре па до бран ства изци вил ства. Тре нут но их је пе то ро.

Ко ман дир Па до бран ско-де мон -стра тив ног ти ма је ка пе тан МаркШе пард, ко ји има ви ше од 350 ско -ко ва. Тим, пре ма ње го вим ре чи ма,има уло гу ам ба са до ра до бре во љека над ских ору жа них сна га у зе мљи иу све ту.

Док тра је ска кач ка се зо на „со -ко ло ви“ оби ла зе Ка на ду, САД, Евро -пу, Ја пан и Аустра ли ју и уче ству ју нава зду хо плов ним при ред ба ма и раз -ли чи тим све ча но сти ма. Чла но ви ти -ма су у сво јој исто ри ји из ве ли ви шеод 5.000 де мон стра ци ја пред ви шеод 75 ми ли о на гле да ла ца.

За штит ни знак ти ма, по ко јем јепо знат у це лом све ту, је су ве о маатрак тив ни фор ма циј ски ско ко виотво ре ним ку по ла ма PD Light ning,ко је су у бо ја ма ка над ске за ста ве.Та кав скок из у зет но је зах те ван, тех -нич ки те жак и опа сан.

Чла но ви ти ма из во де и ско ко веса за ста вом или ско ко ве са дим нимка ни сте ри ма. Осим то га, ска чу и подва тан дем ско ка на сва кој при ред -би на ко јој при су ству ју ва жни ји по је -дин ци, а за при пад ни ке ме ди ја ор га -ни зу је се по је дан лет ави о ном ка -над ских „со ко ло ва“.

Да би се при пре ми ли за ју би лар -ну се зо ну, чла но ви Па до бран ско-де -мон стра тив ног ти ма ско чи ли су око5.000 ско ко ва. Углав ном ска чу из ави -о на ти па CC-115 Buf fa lo. Ми ни мал нави си на ско ка је 750 ме та ра, док је нај -ви ша око 4.000 ме та ра. ƒ

Б. НАЂ

пово

ди Па до бран ски де мон стра тив ни тим

Ка над ски Ка над ски „со ко ло ви„со ко ло ви””Док тра је ска кач ка се зо на „со ко ло ви“ оби ла зе Ка на ду, САД, Евро пу, Ја пан и Аустра ли ју и уче ству ју на ва зду хо плов ним при ред ба ма и раз ли чи тим све ча но сти ма. Чла но ви ти ма, ко ји су не дав но за вр ши ли ју би лар ну че тр де се ту ска кач ку се зо ну, до са да су из ве ли ви ше од 5.000 де мон стра ци ја пред ви ше од 75 ми ли о на гле да ла ца.

Ин фор ма ци је ко је су се по ја -ви ле у од ре ђе ном бро ју ин -тер нет пу бли ка ци ја о на -вод ној ре ор га ни за ци ји 76.гар диј ске ва зду шно де сант -

не ди ви зи је не од го ва ра ју исти ни – ре као је ко ман дант ВДВ Ру си је ге не -рал-пот пу ков ник Вла ди мир Ша ма нов.

Ту ин фор ма ци ју пре нео је, у ге -не ра ло во име, зва нич ни пред став никза штам пу ру ског ми ни стар ства од -бра не, за ду жен за ва зду шно де сант несна ге, пу ков ник Ку че рен ко. Ис та каоје и да у пла но ви ма о са ста ву Коп не невој ске, Мор на ри це и ВДВ ко је је одо -брио пред сед ник Ру си је не ма ре чи осма ње њу са да шњег бро ја вој ни ка иофи ци ра па до бран ских је ди ни ца.

Ге не рал-пот пу ков ник Ша ма новис та као је да „де сант њи ки“ тре нут ноиз вр ша ва ју уоби ча је не за дат ке у петцен та ра, од ко јих је нај ва жни ји у Ом -ску, и у не ко ли ко ма њих за себ них ба -за. Та ко рас по ре ђе не је ди ни це и у бу -дућ но сти ће на ста ви ти да пред ста -вља ју глав не так тич ке је ди ни це и би -

ће план ски раз ви ја не упо ре до с раз во -јем но ве опре ме и ору жа них си сте ма.

Од по ме ну тих но вих си сте ма ко -ји се раз ви ја ју ис кљу чи во за по тре беде сант них је ди ни ца ис ти че се „ан -дро ме да“ – ауто мат ски мо бил но/ста -ци о нар ни кон трол ни си стем. Фи нал -на, тре ћа, проб на фа за, ко ја је по ка -рак те ру ис кљу чи во так тич ка, спро -ве де на је успе шно на Ме две ђим је -зе ри ма, крај Мо скве.

У то ку три не де ље „ан дро ме да“је опи то ва на у те рен ским усло ви ма уса мо стал ном па до бран ском пу ку. Са -ра ђи ва ли су екс пер ти и па до бран ци.Сва опре ма је ис про ба на и ра ди ло сена от кла ња њу ма њих про бле ма ко јису се по ја вљи ва ли у то ку упо тре бе.Си стем је све вре ме ис про ба ван у је -ди ни ца ма Ју жне вој не обла сти. Пре -ма ми шље њу струч ња ка до бро се по -ка зао и спре ман је за ма сов ну про из -вод њу. Се риј ска ис по ру ка тре ба лоби да поч не 2013. го ди не.

Ка да је реч о одр жа ва њу по сто -је ће опре ме де сант них је ди ни ца, но -

ви на је да су пре шли на си стем одр -жа ва ња од стране трећег лица, ванси сте ма одбране. То и је сте планМи ни стар ства од бра не на осно ву ко -га би све је ди ни це ру ских ору жа нихсна га тре ба ло да пре ђу на тај мо дел.На при ме ру па до бра на ца ста ци о ни -ра них у Ту ли по ка за ло се да су и за -ми сао и ре а ли за ци ја би ли успе шни.

За де сет ме се ци у 2011. спе ци -ја ли сти уго вор них фир ми из ве ли сура до ве на одр жа ва њу 326 „ка маз“во зи ла, 328 те рен ских во зи ла и 156оклоп них во зи ла. Углав ном на ли цуме ста, у вој ној ба зи, или, ако је речо ком пли ко ва ни јим ра до ви ма, у по -го ни ма фир ме.

Ко ман да ди ви зи је ви со ко је оце -ни ла ква ли тет из ве де них ра до ва.Упо шља ва ње тре ћих ли ца на том по -љу, омо гу ћи ће да осо бље је ди ни цако је је их је до сад оба вља ло бу де ан -га жо ва но, пре све га, на из во ђе њубор бе не и спе ци ја ли стич ке обу ке. ƒ

Б. НАЂ

25

„Де сант њи ки“ тре нут но из вр ша ва ју уоби ча је не за дат ке у пет цен та ра, од ко јих јенај ва жни ји у Ом ску, и у не ко ли ко ма њих, за себ них ба за. Та ко рас по ре ђе не је ди ни це и у бу дућ но сти ће на ста ви ти да пред ста вља ју глав не так тич ке је ди ни це и би ће план ски раз ви ја не упо ре до с раз во јем но ве опре ме и ору жа них си сте ма.

У У бор бе ном рас по ре дубор бе ном рас по ре ду76. гар диј ска ва зду шно де сант на ди ви зи ја ру ске вој ске

Ре ка Дње пар би ла је озбиљ напре пре ка, па је со вјет ска ко -ман да схва ти ла да пре ко њемо ра ју пре ба ци ти део сна га,да је по треб но на дру гој оба -

ли ство ри ти мо сто бран за ка сни јена пре до ва ње глав ни не, док се не -мач ка од бра на још не учвр сти на це -лој ду жи ни дру ге оба ле. Со вје ти супре до ла ска је ди ни ца не мач ке Гру пеар ми ја Југ ус пе ли да пре ба це са мопе ша ди ју, док су ар ти ље ри ја и оклопоста ли на дру гој оба ли. Мо сто бранје био ма ле ду би не јер је со вјет ска

26

PAD BRANAC

Дње пар ска опе ра ци јаДње пар ска опе ра ци ја

фељ

тон ВДВ у рат ној 1943. (4)

У сеп тем бру 1943. го ди не, Со вје ти су из ве ли ва зду шно де сант ну опе ра ци ју као од го вор на по след њу ве ли ку не мач ку офан зи ву на Ис точ ном фрон ту, за по че ту у ју лу код Кур ска. По чет ком ме се ца је ди ни це со вјет ског Цен трал ног фрон та про би ле су не мач ке од брам бе непо ло жа је се вер но од Су ми ја и про шле ду бо ко, све до Чер ни го ва, у не мач ку по за ди ну. Нем ци ни су има ли дру гог из бо ра, не го да се по ву ку до ре ке Дње пра.

пе ша ди ја мо ра ла да оста не у до ме тупо др шке сво је ар ти ље ри је. Уско росу мо сто бра ни по ста ли из ло же ните шким не мач ким на па ди ма из ва -зду ха и са зе мље. Је ди ни на чин да имсе до ту ри по моћ и да се бра ни о ципо ја ча ју био је па до бран ски де сант.

План де сан таОд гар диј ских ва зду шно де сант -

них бри га да фор ми ран је при вре ме -ни ва зду шно де сант ни кор пус ко ји јебро јао око 10.000 љу ди, под ко ман -

дом ге не рал-ма јо ра Ива на За те ва ки -на. За по др шку им је од ре ђе на дру гаВа зду шна ар ми ја, ко ја је ина че пру -жа ла ва зду шну по др шку Во ро ње -шком фрон ту. Ко ман дант тог фрон -та ге не рал Ва ту тин из дао је на ре ђе -ња кор пу су да обез бе ди по др шку ипо ја ча је ди ни це већ ан га жо ва не намо сто бра ни ма на ју жној оба ли Дње -пра на про сто ру Ве ли ког Бу кри на;за тим да обез бе ди мо сто бра не ипро ши ри их до вољ но да у њих бу дурас по ре ђе не до дат не сна ге пред по -че так сле де ће офан зи ве. Кор пус је

1. januar 2012 .

тре ба ло да за у зме Ли по ви Рог, Ма -ке до ње и Стје пан це, а исто вре ме нода спре чи да не мач ки про тив на падстиг не до ју жне оба ле Дње пра напро сто ру од Ка не ва до Тра ко ми ро ва.Зо на од го вор но сти кор пу са тре ба лоје да бу де ве ли чи не из ме ђу 15 и 20ки ло ме та ра у ши ри ну и 30 ки ло ме та -ра у ду би ну.

Де сант је тре ба ло да се из ве дедве но ћи за ре дом. Кор пу су је до де -ље но 50 ПС-84 тран спорт них ави о -на, 150 бом бар де ра ИЛ-4 и Б-25 и 45је дри ли ца. Би ло је то не до вољ но заје дан лет у то ку но ћи и зна чи ло је даће у обе но ћи од ре ђе не за де сант би -ти ви ше по ле та ња. Аеро дро ми са ко -јих је де сант тре ба ло да по ле ти би лису Смо ро ди но и Бо го ду хо во крај Ле -бе ди на, уда ље ни од ме ста при зе мље -ња из ме ђу 180 и 230 ки ло ме та ра. Је -дри ли це с ла ком ар ти ље ри јом тре ба -ло је да се при зе мљу ју из ме ђу на ле тапа до бра на ца. Пре де сан та чи та вуобласт обез бе ђи ва ли би ва зду шнина па ди со вјет ске ави ја ци је. По при -зе мље њу и при ку пља њу, па до бран цису има ли за да так да очи сте и обез -бе де зо ну до ско ка, а по том да оства -ре ве зу с пар ти зан ским је ди ни ца ма утој обла сти.

У но ћи из ме ђу 24. и 25. сеп -тембрa, Тре ћа и Пе та па до бран скабри га да тре ба ло је да бу ду пр ве де -сан ти ра не – Тре ћа ју го и сточ но од

Ржи шче ва у обла сти ме ста Ту ли це,Бе ре зња ге, Ла зур ци ја и По тап си ја,ка ко би ус по ста ви ла од брам бе ну ли -ни ју од Ки по ви јег Ро га, Ма ке до ни јаи Си ни јав ке до Ко за ров ке. Ту ли ни јутре ба ло је да обез бе ђу ју до при сти -за ња је ди ни ца 40. ар ми је. Пе та бри -га да би ла би де сан ти ра на за пад но одКа не ва, у обла сти ма Ко ва ли ја, Ко -

стај не ца и Тро -сти не ца, где јетре ба ло да др жили ни ју од Гор ков -шчи не ка Сте пан -ци до Сут ни ки ја,оче ку ју ћи при сти -за ње со вјет скихкоп не них сна га изправ ца Бу ча ка,Се ли шча и Ка не -ва, бло ки ра ју ћиби ло ка кав по ку -шај на пре до ва њаНе ма ца са ју гаили ју го за па да.

Пре ла закре кеКра јем сеп -

тем бра глав ни насо вјет ских сна гапре шла је ре ку.Не при ја тељ скеје ди ни це код Бу -кри на, на ју жнојоба ли, би ле су ма -

ло број не – из ви ђа чи 19. оклоп не ди -ви зи је и 150 ка де та и офи ци ра шко -ле про тив ва зду шне од бра не. Не мач -ка 19. оклоп на ди ви зи ја на ла зи ла се65 ки ло ме та ра се вер ни је и пре ла зи -ла је ре ку код Ки је ва. Оклоп ни кор -пус по слат је у ту област, а ње го вече о не је ди ни це при сти гле су 23. сеп -тем бра. Су тра дан је цео кор пус пре -шао ре ку и уни штио мост код Ка не -ва за со бом. Де се та мо то ри зо ва на и19. оклоп на ди ви зи ја кре ну ле су најуг и то баш у зо ну ко ја је би ла пла -ни ра на за при зе мље ње со вјет скогде сан та.

Је ди ни це и ави о ни при ку пља лису се 24. сеп тем бра на аеро дро ми ма.Од 65 тран спорт них ави о на до де ље -них Пе тој па до бран ској бри га ди по -ја ви ло се 48, јер је ло ше вре ме спре -чи ло до ла зак оста лих. Пред ве че јеТре ћа па до бран ска бри га да за по че -ла по ле та ња, а Пе та не ко ли ко са тика сни је, због про бле ма у до пу ни го -ри вом ави о на ко ји су се вра ти ли саде сан ти ра ња Тре ће бри га де.

Сто га су ави о ни по ле та ли по је -ди нач но, ка ко се ко ји до пу ња вао го -ри вом, јер је вла да ла ве ли ка гу жва нааеро дро му. За тим је не ста ло и го ри -ва, па је де сант Пе те бри га де пре ки -нут у ра ним ју тар њим са ти ма 25.сеп тем бра. До тог тре нут ка ве ћи наса ста ва Тре ће бри га де већ је би ладе сан ти ра на, сем 2.000 при пад ни како ји су оста ли да че ка ју као и бри -гад ни ла ки про тив тен ков ски то по ви

27

од 45 ми ли ме та ра. До тре нут ка пре -ки да де сан та Пе те бри га де из ве де -но је 298 по ле та ња, спу ште но је4.575 па до бра на ца и 660 ма лих кон -теjне ра ма те ри ја ла и му ни ци је.

Ло ше вре ме спре чи ло је да сезо не до ско ка и при зе мље ња обе ле -же уна пред ва тром или па не ли ма иза то је до шло до рас ту ра де сан та, ане ки од ави о на ни су ни из ба ци ли па -до бран це, већ су се с њи ма вра ти лина зад. Због ло шег вре ме на из о ста лису и пла ни ра ни ва зду шни на па ди.Па до бран ци су по сле при зе мље њаоста ли ра штр ка ни на ши ро ком под -руч ју пу ном Не ма ца. Ка да су се пр -ви при зе мљи ли око Ду ба ри-Гу ше ва,на па ла ух је глав ни на 19. оклоп неди ви зи је.

Пр ве но ћи по сле де сан та ве ли -ки број па до бра на ца је уби јен илиза ро бљен – 209 је за ро бље но, а 692су уби је на од 1.500 спу ште них напро стор из ме ђу Ду ба ра и Ро са ве.Код Гу ше ва, че та 73. пан цер-гре на -дир ског пу ка уни шти ла је че ту од150 па до бра на ца, али је у тој бор бипре тр пе ла те шке гу бит ке. Бор бе суна ста вље не и иду ћег да на, а пре жи -ве ли при пад ни ци Тре ће па до бран скеоку пи ли су се у при вре ме не, ма ле је -ди ни це и та ко се бо ри ли.

Исто вре ме но, са ста ви Пе те па -до бран ске ко ји су ус пе ли да из вр шеде сант по ку ша ли су да се оку пе ипре гру пи шу, али је то би ло не мо гу ћејер је при ли ком ско ка из гу бље на ско -ро сва ра дио-опре ма. Са мо пет ра -дио-ста ни ца би ло је ис прав но. Уз то,Пе та бри га да се при зе мљи ла не по -сред но уз Пе ту СС ди ви зи ју Ви кинг,ко ја је до 26. сеп тем бра по би ла свепа до бран це у обла сти око Пе ка ри ја.

Бор бе на деј стваСо вје ти су по сле де сан та по ку -

ша ли да се пре гру пи шу. Од 4.575 па -до бра на ца ко је су ус пе ли да ско че,2.300 ус пе ло је да се оку пи и пре гру -пи ше на про сто ру Ржи шче ва и Чер -ка си ја. Оста ли пре жи ве ли при дру -жи ли су се пар ти за ни ма на ко је суна и шли. По је дин ци ко ји су гре шкомба че ни у ре ку или на ње ну се вер нуоба лу, при дру жи ли су се Во ро њеж -ком фрон ту.

У шу ми крај Ка не ва и Чер ка си јаоку пи ла се гру па од 600 па до бра на -ца, код Чер ну ши ја још 200, а че ти ригру пе, ко је су бро ја ле око 300 па до -бра на ца, при ку пи ле су се крај Ја бло -но ва. Гру пе су, иако сла бо снаб де ве -не му ни ци јом и опре мом, на па да леНем це. Јед на гру па од 150 љу ди на -

па ла је не мач ки штаб у По то ку, а за -тим ју жно од тог се ла у за се ду ухва -ти ла не мач ки кон вој.

При пад ни ци Тре ће и Пе те бри -га де деј ство ва ли су по чет ком ок то -бра на се ве ру и на ју гу. Се вер но одРжи шче ва до Ка не ва те рен је до бробра њен, па та ко и не по во љан за њих.Деј ство ва ли су у ма лим гру па ма, ко -ри сте ћи так ти ку бр зог на па да и бр -зог по вла че ња. На ју гу је те рен биошу мо вит и сла бо бра њен. По Нем ци -ма су ту деј ство ва ле ве ће гру пе. Петгру па у том про сто ру бро ја ло је око1.200 па до бра на ца. Јед ну од њих во -дио је за ме ник ко ман ди ра дру гог ба -та љо на Тре ће па до бран ске бри га дема јор Блув штајн. По што је имао ра -дио-ве зу при мио је на ре ђе ње да на -пад не не мач ки ба та љон у гра ди ћуБо вањ, на се вер ној иви ци Ка нев скешу ме. На пад је био успе шан и па до -бран ци су за ро би ли ве ли ку ко ли чи нуоруж ја, му ни ци је, за ли ха и до ку ме на -та. По том су се по ву кли на ју го за пад.

Дру гом гру пом ко ман до вао јема јор Фо фа нов, на чел ник Шта баТре ће па до бран ске бри га де. По чет -ком ок то бра, гру па је на па ла ве ли киброј не мач ких по ло жа ја око Ту лит саи Шан дре, све вре ме при ку пља ју ћима ле гру пе лу та ју ћих па до бра на ца.Три не де ље ка сни је по ве за ли су се са

1. januar 2012 .28

PAD BRANAC

ве ли ком гру пом пот пу ков ни ка Си -дор чу ка у Та ган чкој шу ми. Гру па пот -пу ков ни ка Си дор чу ка има ла је 1.000па до бра на ца и би ла је ор га ни зо ва накао бри га да с три ба та љо на и пра те -ћим еле мен ти ма – из ви ђач ки вод,вод ве зе, про ти во клоп ни и ин жи ње -риј ски вод.

По што је ус по ста вио ве зу саШта бом 40. ар ми је, пот пу ков никСи дор чук ор га ни зо вао је до тур му -ни ци је и за ли ха из ва зду ха. Кра јемок то бра ње го ви бор ци на па ли супру гу из ме ђу Та ган че и Кор шу на иуни шти ли цео воз. То исто ве че на -па ли су и се ло Бу да Во ро бјев ска ина те ра ли у бек ство Штаб и при -штап ске је ди ни це не мач ког 157. пе -ша диј ског ба та љо на.

Не при ја тељ ски од го ворНем ци су на бор бе на деј ства

сна жно од го во ри ли. Не ко ли ко пу тасу на па ли Си дор чу ко ву ба зу, узро ко -ва ли људ ске гу бит ке и по ме ра њебри га де у Чер ка ску шу му. Ме ђу тиму том по кре ту, Си дор чук је на и шаона још из гу бље них па до бра на ца иње го ва је ди ни ца је по сле то га бро ја -ла 1.700 љу ди, што му је омо гу ћи лода фор ми ра и че твр ти ба та љон.

Кра јем ок то бра, ка да је ус по ста -ви ла но ву ба зу у Чер ка ској шу ми,Пе та бри га да из ве ла је се ри ју успе -шних на па да на Нем це. Снаб де ва лаје ин фор ма ци ја ма и Штаб Дру гогукра јин ског фрон та мар ша ла Ива наКо ње ва. Пот пу ков ник Си дор чук је11. но вем бра до био на ре ђе ње даомо гу ћи сна га ма Укра јин ског фрон тада пре ђу ре ку. Бри га да је тре ба ло даза у зме се ла Ло зо вок, Се кир ну и Сви -до вок на ме сту где је пла ни ран пре -ла зак је ди ни ца 52. ар ми је.

Не мач ке сна ге ко је су бра ни летај про стор са сто ја ле су се од пе -ша диј ског ба та љо на и ин жи ње ри је,ко је су др жа ле Ло зо вок, две пе ша -диј ске че те у обли жњем се лу Ели за -ве тов ки и пе ша диј ског ба та љо на спет тен ко ва у Сви до во ку. У ра но ју -тро 13. но вем бра па до бран ци су по -че ли на пад. Ма јор Блув штајн је спри пад ни ци ма дру гог па до бран скогба та љо ном имао нај те жи за да так –да на пад не Сви до вок у ко ме је би лопет тен ко ва и ба та љон пе ша ди је.Че твр та и пе та че та ње го вог ба та -љо на ус пелe cy да уђy у цен тар Сви -до во ка нео па женe. По че ла је же -сто ка бор ба.

И ше ста че та на и шла је на јакот пор на бр ду ко је је тре ба ло да за у -зме, као и че твр ти па до бран ски ба -

та љон ко ји је на пре до вао на ле вомкри лу Блув штај но вог па до бран скогба та љо на. Кре ну ли су у Сви до вок саза па да да оби ђу и од се ку не мач каупо ри шта у цен тру. Исто вре ме но,уве де на је ре зер ва дру гог ба та љо нас ис то ка. По што су из гу би ли три одпет тен ко ва, Нем ци су се по ву кли насе ве ро и сток, али су се бр зо вра ти ли,с ју га и ис то ка, и то ба та љо ном по -др жа ним са се дам тен ко ва.

Ка ко би из бе гли оп ко ља ва ње,па до бран ци дру гог и че твр тог ба та -љо на су се по ву кли из Сви до во ка ушу му ју го и сточ но од гра да. Иакоград ни је за у зет, иду ће но ћи са ста ви254. стре љач ке ди ви зи је успе шно супре шли Дње пар. Сре ди ном но вем -бра ди ви зи ја је, пра ће на остат комсо вјет ске 52. ар ми је, очи сти ла гра -до ве уз ре ку и по ве за ла се са Пе томгар диј ском па до бран ском бри га дом.

Па до бран ци су уче ство ва ли убор ба ма и на ред на три да на, по слече га су по сла ти у по за ди ну на од мор.У не пре кид ној бор би про ве ли су дваме се ца. По сле опе ра ци је, у ко јој суСо вје ти пре тр пе ли ве ли ке гу бит ке,Вр хов на ко ман да од лу чи ла је да па -до бран це ви ше не упо тре бља ва у ма -сов ним де сан ти ма. ƒ

Бо јан НАЂ

29

1. januar 2012 .30

PAD BRANACсп

орт

Ре пре зен та ци ју Ре пу бли кеСр би је, пред во ђе ну се лек -то ром Не на дом Ку зма но ви -ћем, пред ста вља ли су се ни -о ри Ра до слав Ко раћ, Алек -

сан дар Цвет ко вић, Сло бо дан Тер -зић, Љу би ша На у мо вић, Све тла наНа у мо вић, Сло бо дан Мар ко вић и ју -ни ор Сте ван Ми ле тић. На ши ре пре -зен та тив ци осво ји ли су де ве то ме -сто у екип ном пла сма ну у ско ку нациљ и сед мо ме сто у ге не рал номпла сма ну.

У кон ку рен ци ји се ни ор ки, уско ко ви ма на циљ нај бо ља је би лаФран цу ски ња Фе ран Де бо ра, доксу дру го и тре ће ме сто осво ји леСло вен ке – Ире на Ав бељ и Mа јаШа јо вић. У фи гу ра тив ним ско ко ви -ма на по бед нич ком по сто љу би лесу са мо Ру ски ње. Пр ва је би ла Љу -бов Еши ке је ва, дру га Ле пе зи на Ол -га и тре ћа Све тла на Кле ни на. У ге -не рал ном пла сма ну код се ни ор кинај бо ље су би ле – Љу бов Еши ке је -ва, Ол га Ле пе зи на и Ма ја Ша јо вић.Екип не по бед ни це у ско ко ви ма нациљ су Ру ски ње, за тим Бе ло ру ски -ње, па По ља ки ње.

У кон ку рен ци ји ју ни о ра у ди сци -пли ни ско ко ви на циљ, пр ви је биоИли ја Позд ња ков из Бе ло ру си је,дру ги Ми хаeл Гро се гер из Аустри је,а тре ћи Мак сим Рубтцов из Ру си је.У ди сци пли ни фи гу ра нај бо љи је биоБе ло рус Ан тон Би стров, дру ги Не -мац Ра фа ел Ла у тен ба хер, а тре ћиМак сим Рубтцов. У ге не рал ном пла -сма ну пр ви је био Рубтцов, дру ги Ла -у тен ба хер и тре ћи Би стров.

Код ју ни ор ки у ди сци пли ни ско -ко ва на циљ пр ва је би ла Та и сја Кри -во шче ко ва из Ру си је, дру га ње на зе -мља ки ња Га ли на Ор лен ко, а тре ћаВик то ри ја Сал да та ва из Бе ло ру си је.У фи гу ра ма је нај бо ља ју ни ор ка би лата ко ђе Та и сја Кри во шче ко ва, дру га јеби ла Вик то ри ја Сал да та ва, а тре ћаКри стци на Хло пи на, Бе ло ру ски ња. Уге не рал ном пла сма ну код ју ни ор кије нај бо ља би ла Кри во шче ко ва, дру -га Сал да та ва и тре ћа Ор лен ко. ƒ

Б. НАЂ

Европ ско па до бран ско пр вен ство у Ки кин ди

Фи гу ра тив ни и Фи гу ра тив ни и ско ко ви на циљско ко ви на циљ

У Ки кин ди је од 20. до 27. ав гу ста одр жа но ше сто Европ ско па до бран ско пр вен ство у фи гу ра тив ним и ско ко ви ма на циљ за се ни о ре и тре ће Европ скопа до бран ско пр вен ство у истим ди сци пли на ма за ју ни о ре. Уче ство ва ли су ре пре зен та ци је и спорт ски па до бран ци и па до бран ке из 17 зе ма ља.

У по је ди нач ној се ни ор ској кон -ку рен ци ји Ра до слав Ко раћ за у зео је45. по зи ци ју у ско ку циљ и 37. ме стоу фи гу ра ма (у ге не рал ном пла сма ну39. пла сман) Алек сан дар Цвет ко вићбио је 51. у ско ку на циљ, а 40. у фи -гу ра ма (у ге не рал ном пла сма ну осво -јио је 42. по зи ци ју), Сло бо дан Тер -зић 52. у ско ку на циљ, 34. у фи гу ра -ма и 40. у ге не рал ном пла сма ну, докје Сло бо дан Мар ко вић 53. у ско ку нациљ, 35. у фи гу ра тив ним ско ко ви ма,а 41. у ге не рал ном пла сма ну. Љу би -ша На у мо вић пла си рао се на 48. по -зи ци ју у ско ку на циљ, 36. у фи гу ра -ма и 38. у ге не рал ном пла сма ну.

Ме ђу се ни ор ка ма, Све тла на Си -мић оства ри ла је 24. ме сто у ско ку нациљ и у фи гу ра ма, што јој је до не ло25. ме сто у ге не рал ном пла сма ну,док је ју ни ор Сте ван Ми ле тић за у зеоје 16. ме сто у ско ку на циљ, а 15. уфи гу ра ма. У ге не рал ном пла сма ну тоје би ло до вољ но за 15. ме сто.

У по је ди нач ном пла сма ну ме ђусе ни о ри ма у ско ко ви ма на циљ нај -бо љи је био Јир жи Гец нук из Че шке,дру ги је био То мас Жа не ро из Фран -цу ске, а тре ћи Фи лип Ва лоа та ко ђеФран цуз. У ди сци пли ни фи гу ра тив -них ско ко ва од се ни о ра зла то је узео

Фи лип Ва лоа,сре бро Јир жиГец нук, а брон зуРус Ди ми триМак си мов.

У ге не рал -ном пла сма нунај бо љи ре зул -тат по сти гао јеГец нук, за тимВа лоа, па Мак -си мов. Нај бо љиу ско ко ви ма нациљ, у екип нојму шкој кон ку -рен ци ји, би ли суЧе си, па Фран -цу зи и на кра јуИта ли ја ни.

31

НеНебеске видре беске видре у врхуу врху

Од 4. до 7. ав гу ста у Ки -кин ди су одр жа ни 57. др -жав но пр вен ство у ско -ко ви ма на циљ и фи гу ра -тив ним ско ко ви ма и

Отво ре но пр вен ство Ср би је. Уче -ство ва ло је се дам еки па и три де се -так так ми ча ра из Ср би је и Ре пу бли -ке Срп ске.

У ди сци пли ни ско ко ва на циљобо рен је до са да шњи др жав ни ре -корд, јер је Ра до слав Ко раћ, члан Па -до бран ског клу ба „Гри фон“ МУП-аСр би је, у де сет ско ко ва имао са моде сет сан ти ме та ра.

У ди сци пли ни ско ко ви на циљпр ви је био Ра до слав Ко раћ из „Гри -фо на“, дру ги Си ни ша Ми ћић из „Не -бе ских ви дри“ Вој ске Ср би је (у отво -ре ној кон ку рен ци ји то ме сто за у зеоје Иван Ла јић из Авио-клу ба „При је -дор“), док је тре ћа би ла Рад ми ла Ђу -рић, та ко ђе из „Не бе ских ви дри“.

Пр во ме сто у ди сци пли ни фи гу -ра тив них ско ко ва при па ло је Сло бо -да ну Тер зи ћу из „Гри фо на“, дру гоЉу би ши На у мо ви ћу из „На ших кри -ла“ (Па ра ћин) и тре ће ме сто Сло бо -да ну Мар ко ви ћу из Клу ба „Гри фон“.

„Не бе ске ви дре“ осво ји ле су пр -во ме сто у екип ној кон ку рен ци ји, у

ис тој ди сци пли ни, дру ги су би ли па -до бран ци из па ра ћин ских „На шихкри ла“, а тре ћи „Гри фон „(у отво ре -ној кон ку рен ци ји тре ћи су би ли па -до бран ци из При је до ра).

По је ди нач но, у ге не рал ном пла -сма ну, пр во ме сто при па ло је Љу би -ши На у мо ви ћу из „На ших Кри ла“,дру го Ра до сла ву Ко ра ћу из „Гри фо -на“, а тре ће ње го вом клуп ском ко ле -ги Сло бо да ну Тер зи ћу. Екип но, пр вису би ли па до бран ци „Гри фо на“, дру -ги из Па до бран ског клу ба „На шакри ла“, а на тре ћу по зи ци ју пла си ра -ли су се па до бран ци из Ја го ди не. ƒ

Б. НАЂ

Др жав но пр вен ство у кла си ци

МО НО ГРА ФИ ЈА 63. ПА ДО БРАН СКЕ БРИ ГА ДЕКњи га по све ће на ства ра њу и раз во јучу ве не 63. па до бран ске бри га де из у зет на је по мно го че му: са др жа ју,илу стра ци ја ма и при влач ном из гле ду.Вој ни ци са две за кле тве, ка ко зо вупри пад ни ке те елит не је ди ни це, веч нису при мер вој нич ке ча сти, по жр тво ва ња и вр хун ске об у че но сти,а на да све осе ћа ња ода но сти отаџби нии уни фор ми ко ју по но сно но се. Цр ве на бе рет ка с па до бран ским зна ком њи хо во је пр во уоч љи во обе леж је.

Текст је по све ћен бри га ди, љу ди ма ко ји су је ства ра ли, бра ни ли њенуглед, ра то ва ли за сло бо ду свог на ро да, ча сно ги ну ли и од ла зи ли у ле ген ду.

О њи ма мо же те чи та ти, њих мо же теви де ти на број ним фо то гра фи ја ма ко јебо га то илу стру ју књи гу ви ше го ди шњегно ви на ра ли ста „Вој ска", по том офи ци ра 63. па до бран ске бри га деВла ди це Крстића.

Књи га је оби ма 184 стра не, фор ма та22x25 цм, твр дог по ве за, с пу ним ко ло ром и ква ли тет ним па пи ром.

НАРУЏБЕНИЦАMЦ „ОДБРАНА",

Браће Југовића 19,11000 Београд Тел. 011/3241– 009,

телефакс 011/3241– 363 Жиро-рачун: 840 – 312849 – 56

Овим наручујем примерака књиге о 63 падобранској бригади

„ВОЈНИЦИ СА ДВЕ ЗАКЛЕТВЕ”са попустом 50 % – по сајамској цени

од 756,00 динара,

Књиге се шаљу POSTEXPRESS-oмна терет купца. Наруџбеницу и

доказ о уплати послати на наведену адресу MЦ „Одбрана”.

Купац ________________________________________________________________

(име, очево име и презиме)Улица и број_______________________

Телефон ___________________________

Место и број поште________________

Датум _____________________________

Потпис наручиоца_____________________________________________________