3

Srpkinja

isidora Bjelica

– Peto izdanje –

4 5

Copyright © 2006 isidora BjelicaCopyright © 2009 ovog izdanja, LaGUna Srpkinja

6 7

Upo znao sam je u ku ći mo der nog apo sto la srp skog na ro da, uče no ga Vu ka Ste fa no vi ća Ka ra dži ća. Mi li­ca Sto ja di no vić bi la je pri ja te lji ca nje go voj ge ni jal noj kće ri Mi ni, pa po zva na od ove da do đe u Beč, 1851, iz Vrd ni ka, gde je do ta da ži ve la u se o skoj usa mlje no sti kod svo jih ro di te lja.

Nje na fi gu ra je bi la uoč lji va: sred nje vi si ne, sa pla­stično iz ra zi tim ja snim ob li ci ma, sa ble dim, kao u bo go­ro di ce, li cem, sa če lom nat kri lje nim mr kom ko som. Ve li ke cr ne oči gle da hu s mir no ćom ko ja kao da ne be še sa ovog sve ta, a sko ro me lan ho li čan joj iz raz bio bi kat kad ubla žen osmej kom nje nih le po sa sta vlje nih usa na. Cr te bi joj oži ve le sa mo kad bi go vo ri la o svom za vi ča ju, o le po ti Fru ške go re i kad bi opi si va la okol ne šu me i ze le na br da šca. Oči bi joj ja sni je za sve tli le kad bi do ču la za na de i že lje ko je su buk ta le u gru di ma lju di i ko je su če znu le za ve dri jom bu duć no šću. A kad bi da la iz ra za svo jim sop stve nim ose ća nji ma, kad bi go vo ri la o slav noj pro šlo sti svo ga na ro da i o tra gič noj pro šlo sti nje go ve ca re vi ne na Ko so vu po lju, glas bi joj zvu čao ne ka ko sve ča no­ele gič no. Po mi slio bi čo vek da

isidora Bjelica8 Srpkinja 9

raz lo ga da se njo me po no si, pro pu sti la do sad da uči ni. Pa i srp ska isto ri ja knji žev no sti, ko ja je već i u dru gom iz da nju iza šla, ne spo mi nje nje no ime.

Mi li ca se ro di la 1830. go di ne u Bu kov cu, se lu u Sre­mu. Kad joj uva že ni otac Va si li je Sto ja di no vić bio iza­bran za pra vo slav nog sve šte ni ka u Vrd ni ku, u rum skom okru gu austrij ske voj vo di ne Sr bi je, do đe i ona kao de te tu. Sa ma ona, če tvr ta od pe to ro de ce, tri bra ta i dve se stre, bi la je de te tom vr lo ozbilj na i uvek van igre svo jih vr šnja ki nja. Ra do je sa ma lu ta la kroz vi no gra de, po lja i šu me. U de tinj ski ne ja snim sno vi ma za mi šlja la je da je vi tez, uobra ža va ju ći da je je dan štap ja ha ći konj a dru gi sa blja. Kao de te od šest go di na ode na du že go sto va nje svo joj ba bi u Ba nov ce. Tu joj je bi la naj mi li ja za ba va se de ti na oba la ma šum no ga Du na va i po sma tra ti ta la­se. Kad pro đe la đa, ose ti la bi ka ko bi ra do s njom oti šla u da lji nu. Još bi joj mi li je bi lo da do bi je kri la, da pre le ti pre ko bre go va, da do đe do mo ra i da se u nje mu sa be lim la bu do vi ma ku pa.

Otac je vo leo da pri ča svo joj de ci o slav noj pro šlo sti i o pro pa sti car stva Sr bi je. Mi li ca mu je bi la naj pa žlji­vi ji slu ša lac. I ta ko se još vr lo rano pro bu di u njoj set na lju bav pre ma otadž bi ni. Pad Sr bi je pod ca rem La za­rom i pe sme ko je nje ga ope va ju to li ko su je di ra le da bi za pla ka la. Jed nom kad ju je ba ba vo di la, do đe ona u ma na stir Ra va ni cu, bli zu Vrd ni ka, u ko me po či va te lo kne za La za ra, u ko me se sva ke go di ne, 15. ju na po sta rom kalendaru, sleg ne hi lja da ma lju di, ono ga da na kad je on 1389. go di ne pao na po lju Ko so vu. Pre di­ka o ni cu ma na stir sku ukra ša va jed na ogrom na fre ska ko ja pred sta vlja bit ku na Ko so vu. Dru gi zid po ka zu je

ču je od jek omir ski le pih ju nač kih pe sa ma nje nog za vi­ča ja, ko je sle pi pe va či i da nas pe va ju uz gu sle (na rod ni in stru me nat s jed nom ži com). I ka da bi ta ko uz bu đe na go vo ri la i kad bi joj se pri dru ži la njoj po du hu srod na pri ja te lji ca Mi na Ka ra džić, ko ja je u ne mač ku knji žev­nost uno si la fan ta stič no div ne, pa ipak vr lo ne žne srp ske pri če, iz gle da le su ove dve div ne de voj ke kao be le, cr no­o ke vi le, pro roč kim da rom ob da re ne rat ni ce, vi da ri ce, sa ve zni ce ju na ka, sku plja či ce obla ka, kad igra ju ko lo u ze le nim klan ci ma pri sja ju me se ca.

Mi li ca Sto ja di no vić je bi la pr va že na ko ja je pe va la na srp skom je zi ku, ali ko ja se ni je usu đi va la, zbog du bo­ko pod re đe nog po lo ža ja že ne u nje noj otadž bi ni, pot­pi sa ti se kao tvo rac tih pe sa ma. Zbog to ga se na pr vim, u ča so pi si ma štam pa nim pe sma ma i pot pi si va la sa mo po čet nim pi sme ni ma svog ime na „M. St.“, ali je is pod njih sta vlja la „Srb ki nja“, oda ju ći ti me svo je po re klo. To je pri vu klo ra do zna lost, a još vi še pa žnju, jer su pe sme ope va le uz vi še na na ci o nal na ose ća nja.

U to do ba do đe pe sni ki nja u Beč. Ja sam baš ta da uz pri po moć knji žev nog apo sto la srp skog, Vu ka Ste fa no vi­ća Ka ra dži ća i nje go ve ćer ke Mi ne, po čeo da pre no sim u ne mač ki ri tam ne ke srp ske ju nač ke, lju bav ne, tu žba lič ke i pro sjač ke pe sme. To mi je ubr zo pri ba vi lo po ve re nje i pri ja telj sku sa rad nju pe sni ki nje. Pri vu čen nje nom oso­bi tom po ja vom, a poma lo i uve se lja van nje nom, ta da još ne ve štom sin tak som i iz go vo rom ne mač kog je zi ka, za mo lih je jed nog da na da mi is pri ča svo ju bi o gra fi ju. Ona na to ra do pri sta de i ta ko sad mo gu da uči nim ma li po men svo joj po koj noj pri ja te lji ci, ko ja je na ta ko tra gi čan na čin za vr ši la, što je nje na otadž bi na, ko ja ima

isidora Bjelica10 Srpkinja 11

pa s de te tom od već stro go. Na dva me se ca po sle to ga, na u či la je Mi li ca, pro sto slu ša ju ći, sve što su nje ne sta­ri je dru ga ri ce uči le. Uči telj je go vo rio, ko li ka je šte ta što de voj če ni je mu ška rac pa da je pu ste da uči da lje. Škol ski od mor pro ve de ona opet u ro di telj skoj ku ći, gde je, obo lev ši te ško, i zi mu pro ve la.

Pod opi sa nim okol no sti ma, ko je su vi dlji vo uti ca le na ozbilj nu pri ro du i bo ga tu ma štu de ti nju, ra sla je Mi li ca kao mla do dr vo Fru ške go re, ot hra nje na ro som ne ba i sve žim da hom ze mlje, dok je, u nje noj dva na e stoj go di­ni, ne od ve de otac u ne da le ki Pe tro va ra din, da na u či ne mač ki je zik. U pan si o na tu ne ke go spo đe Ka ta ri ne Klu­šak na no si li su do sta bo la mla doj, pa tri ot ski odu še vlje noj i po e zi ji na klo nje noj de voj ci. „Ti si vr lo da ro vi ta“, go vo­ri li su joj, „šte ta što si od rac ke (pra vo slav ne) po ro di ce.“ Još opo ri je i te že su joj pa le re či ko je joj je re kla jed na Ne mi ca, kad je Mi li ca ža lo sno pri ča la o pro pa lom srp­skom car stvu: „Zar su i Ci ga ni ima li svo ga ca ra?“ Ta da od go vo ri mla da de voj ka sa ple me ni tim bo lom i sa pu no po uz da nja: „Zar ni je do sta što je moj na rod iz gu bio svo ju sa mo stal nost? Dvo struk je bol što je iz gu bio i po što va nje sve ta. Ja se po no sim svo jom na rod no šću!“

Do go di se ne što neo bič no: da ro vi ta uče ni ca po sta de uči telj ka upra vi te lji ci za vo da. Nje na opi si va nja, pri­ča nja, nje na du ho vi tost i njen bol, ta ko su ja ko uti ca li na duh i ma štu mno go sta ri je go spo đe Klu šak, ko ja po ro đe nju be še Srp ki nja, da joj je sve to pri ja nja lo za sr ce. I ta ko su, od ta da, se de le uči telj ka i uče ni ca do po la no ći, či ta le srp ske pe sme i isto ri ju i za no si le se sno vi­ma o bu duć no sti srp skog na ro da, pa i pla ka le, kad bi po mi sli le na iz gu blje nu si lu, sjaj i ve li či nu. Pa i toj sa da

u pri rod noj ve li či ni sli ku ca ra La za ra i nje go ve že ne kao udo ve u ka lu đer skom ode lu. S mu kom su uspe va li da Mi li cu odvo je od sli ke; to su pr ve sli ke ko je je ona vi de la. I ne pre sta no je sa su za ma u oči ma mo li la da je opet sli ci od ve du.

Kao sve šte nič ka kći, Mi li ca je bi la po bo žno vas pi ta­na, pa ipak, i po red sve ne žno sti, ne raz ma že na. Nje na maj ka Je li sa ve ta pri ka zu je se kao ose tlji va, ra zum na že na, či ji su ve dar ra zum i ot men duh bu di li sve mo ral­ne sna ge u de te ta. I ona je či ta la de ci, „kad su do bra“, srp ske na rod ne pe sme, basne i pri če. Br zo je po slu ša­nju zna la Mi li ca napa met sve pe sme ko je ope va ju ca ra La za ra. I pri ja te lji su se to me ve o ma ču di li i udi vlje no su slu ša li de te, kad bi ga na te ra li da de kla mu je. Ali ja sno je go vo ri la sa mo do onog me sta gde Sr bi po či nju boj sa Tur ci ma. Kraj pe sme ko ji ope va bit ku i boj ju na ka iz go va ra la bi, ma da je ni ko na to ni je na go va rao, sve tu žni je i tu žni je, dok na po slet ku, za pla kav ši se, ne bi mo gla da lje da go vo ri.

Du bo k, ve li k bol za de si po ro di cu. Mla đi brat Mi li čin, igra ju ći se na du nav skoj oba li, pa de u vo du i uda vi se. Kad jed no de te po sle ne ko li ko ne de lja po zva Mi li cu da se igra ju, re če ona: „Ka ko mo gu da se igram i da bu dem ve se la, kad mi otac i maj ka pla ču.“

Od ma te re su de ca na u či la da pe va ju uobi ča je ne deč je cr kve ne pe sme. Ka da stro gi otac ni je hteo da ven­ča ne ke mla den ce, jer ni su zna li ka ti hi zam i pro pi sne mo li tve, sa ža li se še sto go di šnja Mi li ca na oža lo šće ne mla den ce i za mo li oca da sve to po ka že mla den ci ma, što je sa uspe hom i uči ni la. U to do ba od ve de de da Mi li cu u obli žnju ško lu u Ba nov ce i re če uči te lju da ne po stu­

isidora Bjelica12 Srpkinja 13

Usko ro se po ja vi bor ba za slo bo du, slav no ga pro le ća go di ne 1848. To pro hu ja i kroz usa mlje ni Vrd nik i okol­na me sta. Mla dež se, do du še, ne oru ža še oruž jem, jer to za bra nji va hu, ali su u po vor ka ma išli u Vu ko var, idu ći za br zo im pro vi zo va nom cr ve no­pla vo­be lom na rod­nom za sta vom. Na ša pe sni ki nja u na rod noj no šnji išla je pred po vor kom. Ona be še u be loj suk nji, ko ja je oko stru ka bi la pri čvr šće na ja sno pla vim po ja som. Gor nju ha lji nu je ukra ša va la cr ve na, so mot ska, pel com okru že­na ja ka, gla vu cr ve na ma ra ma sa pla vim svi le nim roj­ta ma. Jed no du šna, mi ro lju bi va po vor ka hte la je sa mo po ka za ti sa ple me ni ci ma svo je sim pa ti je. Ta da na va li hu sar ska stra ža i na te ra de ti nja ste pa tri o te na po vra­tak. Na Đur đev dan po no vi se nji hov po hod, ovo ga pu ta pe va ju ći pe sme ko je im je is pe va la le pa za stav ki nja ko ja je opet išla na pred: „Na rod noj tro boj ci“ i „Sla ven skoj li pi“. Ove pe sme usko ro po sta do še po pu lar ne, gla sno pe va ne i re ci to va ne, a štam pa ne tek go di ne 1849. u džep noj knji ži ci „Go de njak“ (?!). Dru ge pe sme „Ele gi ja na voj vo di nu smrt“,* „Sr bin na boj nom po lju“,** „Ba nu Šu pljik cu“*** i još dru ge, pro že te naj va tre ni jim na ci o nal­nim ose ća nji ma, is pe va ne u naj ple me ni ti jem odu še vlje­nju za slo bo du, iza šle su iz nje no ga pe ra.

Me ni sa mom be še pri jat no da po znam ovu že nu pu nu če žnja za mo der ne ne mač ke pe sni ke, iz me đu ko jih ju je naj vi še pri vla čio sen ti men tal ni, me lan ho lič ni duh Ni ko le Le naua. Slu čaj no sam bio u mo guć no sti da je lič no upo­

* Pe sme, 39.** Sr bin na bo i štu, Pe sme, 31.*** Vo i vo di Ste fa nu na dan do la ska, 37. Воиводи Стефану на боиномь поли. 38.

pro bu đe noj i po ose ća nji ma is toj du ši ne po ve ri Mi li ca da je svo jim ose ća nji ma i mi sli ma taj no po če la da da je rit mi čan ob lik. Srp ska re vo lu ci ja, ko ja je baš ta da iz bi la, bol no sa u če šće pre ma Kne zu Mi ha i lu i po je zi ku srod noj joj Sr bi ji, iz ma mi še joj pr ve gla se po e zi je nje nog gip kog du ha, pu nog ma šte i ose ća nja.

Neo bič no se br zo upo zna la s ne mač kim je zi kom i osta lim na u ka ma i po sle jed no go di šnjeg ba vlje nja vra ti se opet u ro di telj sku ku ću. Na uobi ča je ni na čin či ta še otac opet jed nom svo joj de ci pe sme o ju na ci ma pro šlog do ba. Ta da re če tri na e sto go di šnja Mi li ca: „Sad tre ba da ču je te i mo je pe sme.“ Iz ne se jed nu sve sku i po če či ta ti. Slu ša o ci su pa žlji vo slu ša li i ni su hte li da ve ru ju da je ona pi sac, ma da im je po ka zi va la svoj, nji ma svi ma do bro po zna ti ru ko pis. On da ona otr ča u obli žnju so bu i do ne se br zo im pro vi zo va nu pe smu, ko ja se od no si la na sum nju nje nih ro di te lja, ka ko im je či ta la sa mo ono što je slu ša la i što pri pa da ne kom dru gom pe sni ku.

Pr va pe sma ko ju je Mi li ca ob ja vi la iza šla je 1845. go di ne u Pe šti, u srp skom ča so pi su „Na rod ni list“ („Serb­ski na rod ni list“) a njoj je sle do va la dru ga 1847. go di ne „Mla di Sr bin i ge ni ro da“. Iz tog su vre me na još i dru ge pe sme: „Ve čer nja mo li tva – uoči no vog le ta 1848“. U nji ma je da la iz ra za svo me bo lu što Ma đa ri zah te va ju od Sr ba da nji ho va de ca uče me sto srp skog ma đar ski. Pe sma se za vr ša va sti ho vi ma: „Sve je mir no, i ne bo i ze mlja. Ja sam sa ma. Daj Bo že, da zve zda slo bo de si ne i Bo šnja ci ma.“ Cen zu ra iz bri sa po sled nje stro fe i ta ko izo sta de štam pa nje ove pe sme, ko ja je tre ba lo da se po ja vi o no voj 1848. go di ni.

isidora Bjelica14 Srpkinja 15

mo jim uši ma da me do sr ca za bo li, kad se uve rim da je to ba sna i da isto ri ja o to me ću ti. Ovaj greh no se na se bi na ši pe sni ci i isto ri ča ri iz pro šlih vre­me na. Opro sti te što bol no ras tr za na ose ća nji ma uvre đe nog na rod nog po no sa pi šem kao da bih hte la va šim pe sni ci ma i isto ri ča ri ma da po ša ljem na onaj svet ne ki pro test. Ne, ne tre ba ih go ni ti, ja i ta ko ne bih do bi la za do vo lje nja. Ja se s ra do snim sr cem obra ćam Va ma da Vam još jed nom sr dač­no do vik nem: do bro do šli na po lje srp ske po e zi je! Sa ovim pri mi te, po što va ni srp ski pri ja te lju, to plu za hval nost za po sla te mi Gu ede, ko je sam sa dvo­stru kom ra do šću pri mi la, jer su po sve će ne mo joj pri ja te lji ci Vil hel mi ni Ka ra džić.“

Drugi put mi je pisala:

„Vi že li te da ču je te ka ko ži vim? Je sam li vred na? Ra dim li na po e zi ji i ka ko mi ide? Ži vim sa ma, ali ka ko je ži vot pro men ljiv, ka ko se i bol i ra dost bes pre kid no go ne, ja se znam pre ma sud bi ni po vi­ja ti i bez gun đa nja mo gu da pod no sim da ne pri­jat nost, ako mo ra da do đe, i do đe, te ta ko moj mir ni kad ni je po re me ćen. Osku di cu obra zo va­nog dru štva, ko je u mom se lu muč no mo že bi ti ve li ko, za me nju jem knji ga ma i imam vre me na da mi slim o pro či ta no me, o ra znim sud bi na ma i do ga đa ji ma svet skim i za do volj na sam što me ne uz ne mi ru ju u mo jim raz mi šlja nji ma. Ve če­rom, kad je le po, lu tam kroz ro man ti čan pre­deo; gle dam s ka kve uz vi ši ce u ma glo vi tu da lji nu, na vi so ke Sr bi ji ne bre go ve, i ta da, kad mi sr ce,

znam s pe sni kom Jo ha nom Ga bri je lom Saj dlom, ko ji njoj u čast is pe va pe smu sa sle de ćom po sve tom:

„Ko će o to me da pre su đu je da li su tvo je pe sme stra­šnom bo jom obo ji li srp ski obi ča ji, pre da nja, va zduh i sve tlost, dok ne mač ko sr ce da je sa mo bla že mo ti ve? To je po e zi ja! Pa za to, kao dve re ke ko je uti ču u jed no mo re, mo gu se i ne mač ki i srp ski u pe smi spo ji ti.“

Po u ča vao sam je ne mač koj rit mi ci, ko ja ne osta de bez uti ca ja na ob lik nje nih pe sa ma. Ni je pre sta ja la da za pit ku je, da se ču di sve mu umet nič kom obi lju, da uči sve da lje i da lje i da sa na iv nom ra do zna lo šću po sma­tra po ja ve svet skog gra da, ali ipak da ih uvek do vo di u ve zu sa pri li ka ma svo je otadž bi ne. Nje na oso be na pri­ro da vi di se bo lje ne go u mom opi su u nje nim pi smi ma upu će nim me ni ko ja ov de ne iz me nje na ob ja vlju jem, jer su u isto vre me pri me ri sti la ka ko se srp ska pe sni ki nja pri vi kla ne mač kom je zi ku.

Ja sam joj po slao moj, ra ni je po me nu ti pre vod srp­skih pe sa ma „Gu sle“, i 10. sep tem bra 1851. do bih iz Vrd ni ka sle de će pi smo:

„La ska vo je za srp sku na ci ju – to za klju ču jem po sop stve nom ose ća nju – što je pri vu kla pa žnju ne mač kih pe sni ka na srp sku na rod nu po e zi ju, i što su je ovi pre ve li na ne mač ki je zik. Do bro nam do šli, vi po što va ni ne mač ki pe sni ci, u ru še vi ne ne ka da ta ko moć nog, div no bli sta vog srp skog car­stva, vi, či ji su pret hod ni ci ću te ći pre la zi li pre ko sva ke po ja ve u da ni ma sja ja kao i pre ko nje go ve pro pa sti. Ta ko je isto ri ja Sr ba za Evro pu po sta­la ba sna, što sam če sto u svom de tinj stvu, ži ve ći me đu Nem ci ma, mo ra la ču ti. To još ta ko zvo ni u

isidora Bjelica16 Srpkinja 17

ko ji su sreć ni na ro di dav no do sti gli, jer mi je na rod sto le ći ma bio op ko ljen ta mom ne sre će, ko ja još pri ti sku je po ne ki le pi deo srp skog na ro da usred Evro pe. Baš mi sad iz la zi pred oči tu žan pri zor. Mno ge su se srp ske po ro di ce ise li le iz Bo sne, jer ih ne sre ća go ni otu da. Ovi se ne sreć ni put ni ci na sta­ni še na jed noj rav ni ci, ov de u oko li ni, da se od mo­re, ka ko bi mo gli na sta vi ti ža lo sni put i po tra ži ti no vu otadž bi nu, dok su svo ju osta vi li stran ci ma. Ovaj me je do ga đaj veoma po tre sao.“

Ona je, ka ko mi je nje na pri ja te lji ca doc ni je pri ča la, no si la hle ba i su do ve pu ne vi na i po kla nja la im, po red sop stve ne osku di ce, ru blje i ode lo.

Na kra ju gor nje ga pi sma sa op šta va še mi da lje da je ce le zi me i pro le ća bo lo va la od po taj ne gro zni ce, ko ja je iz gle da la smr to no sna. Ni je sme la či ta ti i pi sa ti, a ni je ni mo gla. Za le ka ra ko ji ju je le čio da lji na je bi la ve li ka jer je se deo u No vom Sa du, i ta ko je bo le snu pre ne se ma ti ta mo. Ona se ose ća za hval nom što se dok tor Se ku lić ta ko „očin ski“ za u zi mao za nju i na sta vlja:

„Ne znam da li će mi pe sme ugle da ti sve ta. Ja sam ih za svoj na rod pi sa la, a po zna to je da sam si ro ta, te ne ći bi ti mo ja kri vi ca ako osta nu ne po zna te i bu du jed nom iz gu blje ne. Ja sam svo je uči ni la.“

Zatim 11. ja nu a ra 1852. go di ne pi še mi ona kao od go vor na jed nu po sla tu knji gu:

„Vaš po zdrav za Bo žić, kao po zdrav od uda lje nog pri ja te lja, pri jat no me je iz ne na dio, jer mi je ulio

uspome na ma pre pu no za drh će, ka da se u mo joj du ši uz dig ne uz vi še na mi sao, od mah je na pi šem. Ja sam po če la jed nu ep sku pe smu. Pred met je od vred no sti, mi sao ve li ka, a da li je za i sta ve li ka, oce ni će struč nja ci. Ja mar lji vo učim ta li jan ski, da bih mo gla slav ne pe snike či ta ti, bez ika kve na de da je dan put vi dim Italiju, san svi ju pe sni ka i umet ni ka. Do bro će te uči ni ti ako se po sta ra te za ne mač ke knji ge za du ge zim ske ve če ri, či me će te mi pri či ni ti ne is ka za no ve li ku ra dost. Mo ja zbir­ka pe sa ma je po o dav no kod g. Ka ra dži ća i za vi si je di no od nje ga da se ep ska knji žev nost njo me obo ga ti. Baš sam do zna la iz jed ne sve ske „Bu dil­ni ka“, ko ji se po ja vio u Sr bi ji, da je je dan ma li broj tih pe sa ma iza šao sko ro u No vom Sa du, u Me da ko vi će voj štam pa ri ji. Ne ću da ka žem da se ne će ni kad is pu ni ti že lja da se opet vi di mo i da do đem u Beč. Po ho di la sam Beč i pe sni ka Fran kla, sad imam pra va da zah te vam da on po se ti me ne i moj za vi čaj. Pu no pri ja telj skih po zdra va od mo jih ro di te lja ko ji Vas, po mom pri ča nju, ne is ka za no ce ne i, ako ne po zna tog, vo le zbog Gu sa la.Srp ki njaMi li ca Sto ja di no vić“

Pi smom od 9. ju na 1852. če sti ta la mi je po vra tak iz pro gon stva, ko je me je sna šlo zbog mog uče šća u po kre tu za slo bo du od 1848. go di ne. Ta da je pri ja te lji ca pi sa la:

„Se ća te li se mo je otadž bi ne i mog na ro da? On za slu žu je da bu de u stra nom sve tu uz dig nut, mada ni je do sti gao onaj vr hu nac obra zo va nja

isidora Bjelica18 Srpkinja 19

sta no gle da ju ći na već ogo le le bre go ve. Ta mo se ne na la zi ni ru ga nje, ni mr žnja, ni za vist. Ta mo se sum nja ne obla či u če lič ne oklo pe, drh te ći pred boj­nim po ljem. Ne ma ta mo oho lo sti, ne zna se ta mo ni za ka kvog ti ra ni na. Ne ma ni ka kvog iz gle da da ću do ći u Beč; a Ši ler ve li: ’Na ivi ci gro ba još se ga je na de.’ Sko ro sam ću te ći pre šla pre ko Va šeg pri ja­telj skog pi ta nja da li sam ve se la, jer ima uzro ka da se ve ru je da ni sam; me đu tim, ja sam vr lo ve se la, a ka ko da ne bu dem pod kro vom svo jih ro di te lja, a i za to: zar ni je pri ja snoj sun če voj sve tlo sti ve se la vo da, dok po njoj plo vi mno ga bo ga to na to va re na la đa? A sad, za vr ša vam mo je bi o graf sko pi smo. Do vi đe nja!

Srp ki nja Mi li ca Sto ja di no vić“

Još jed nom do đe u Beč u ma ju 1854. Kao i pre, na đe ona i sa da pri ja telj ski pri jem u po ro di ci uva že nog Vu ka Ste fa no vi ća Ka ra dži ća, kao i u mo joj sop stve noj.

Pri ka za na od Vu ka Ste fa no vi ća Ka ra dži ća sve tloj kne gi nji srp skoj, že ni Mi ha i la Obre no vi ća, ko ja je ove­ko ve če na od ge ni jal nog sli ka ra Fri dri ha Amer lin ga, u ide al noj le po ti i du ho vi toj ljup ko sti, be še Mi li ca kod nje na vr lo lju ba zan na čin pri mlje na. Ona za do bi vr lo br zo svo jom krot kom i ori gi nal nom pri ro dom kne gi nji nu na klo nost. Po zva na po no vo u po se tu, do bi na ra stan ku od kne gi nje zla tan žen ski ča sov nik.

Ne ki mlad, le po vas pi tan čo vek, ko ji je upo znao Mi li cu i za gle dao se s lju ba vlju u nju, za tra ži nje nu ru ku. Ona se pro ti vi la, jer Srp ki nja ne gu be ći svo ju na rod nost, ne mo že ni kad pri pa sti Nem cu. Za lud joj je oda ni prijatelj Ka ra džić uka zi vao na se be kao pri mer, ka ko je on sam

hra bro sti na pu tu ko jim ja stra šlji vo idem, a to je, moj pri ja te lju pe sni če, ta ko le po, ta ko pri ja telj ski od Vas što se ka di kad oba zre te na me ne, da se ne bih za pu sti la. Po što su mo ja pi sma Va ma ne ka vr sta bi o gra fi je, to ću Vas oba ve sti ti o sve mu što se do go­di lo. U ok to bru sam pra vi la iz let sa svo jom maj­kom do Be o gra da k svo jim ro đa ci ma. Bo ra vlje nje u mo joj pra voj otadž bi ni be še mi vr lo pri jat no, ali mno go što šta ne od go va ra še mo joj ra do sti što je za me ne, na ro či to za moj pa tri o ti zam, ra ni je mno go sreć ni je iz gle da lo. Upo zna la sam se s jed nim sle pim pe sni kom, či je se pe sme od no se na po sled nje ugar­ske ra to ve, ali po pe snič kom po le tu i ve li či ni ni iz da le ka ni su kao pe sme na rod nih pe sni ka. Sa ma je mi sao če sto za ple te na; pe sme su mu če sto iz da va ne i pro da va ne su u 3.000–4.000 pri me ra ka. U njima se ogle da ju ple me ni ta ose ća nja Sr ba. Sa jed nim pe sni kom, pi scem vr lo omi lje nog de la Sla ven ska Vi la, upo zna la sam se na čud no vat na čin. Ja sam či ta la nje go ve pe sme, kad uđo še dva go spo di na. Iako je je dan od njih bio po zna nik na še ku će, ipak mi be še ne pri jat no što me uz ne mi ra va ju. ’Šta či ta­te, go spo đi ce Mi li ce?’ upi ta me. ’Pe sme Lju bo mi ra Ne na do vi ća,’ od go vo rih. On uz vik nu i za plje ska ru ka ma: ’On je baš tu!’ Pe snik je do znao da sam tu, baš kad sam tre ba la da ot pu tu jem, po hi tao je k me ni da se upo zna mo, do neo mi je ru ko pis ve li­kog srp skog pe sni ka cr no gor skog vla di ke i je dan list s Ver gi li je vog gro ba, ko ji je on sam ot ki nuo na Po si li pu. Sad Vas pi tam, ka ko Vam se či ni jed no ta kvo po znan stvo? Ot ka ko sam do šla iz Be o gra da, ne pre kid no sam u svo joj bla že noj sa mo ći, ne pre­

isidora Bjelica20 Srpkinja 21

Ti mu da ješ pu no uva že nje I iz no siš ga u ši ro ki svet. Isto kao ju tar nja ru men no vom da nu Pri bli žu ješ Ti se bi nas i na še pe sme, Na še gu sle pre da ješ svom ne mač kom na ro du; Sve tu, na svom ma ter njem je zi ku Pro da ješ ih u le pim re či ma. Što je Klio do sad o na ma pre ću ta la. Jer su na ši pe sni ci pred met svo jih mi sli Sku pi li sa mo na po lju otadž bin skih de la, Na Ko so vu, ve li ko me gro blju, Gde je jed no, pu no sla ve, car stvo po gre be no. Ne ka ti je hva la na to me. Ti ple me ni ti ne mač ki pe va ču!Mla di na ra štaj na šeg du hov nog raz vit ka Ra du je se tvo joj po ja vi pa po lju na še po e zi je. Jer će se pre ko te be vi nu ti U onaj svet ko ji je sun cem Pro sve te odav no oba sjan.Ali i na ša vi la, ko ja se od ma ra me đu pret ci ma. Iskre no se te bi ob ra do va la, I ša lje ti od br šlja na ve nac. Iz div nih, ze le nih lu go va srp skih I zvu kom gu sa la pro pra ća re či:„Kad bu deš me đu svo jim dru go vi ma. Tre ba da zna ju, da si Ti bio me đu na maI da i mi ple te mo ven ceIsto t ako t uđ in ima kao i n ašim S rb ima,S amo ako je uvek d ost ojan ve nca Ta ko kao što si ga, Ti sla vlje ni če, za slu žio.

Još to ga da na ra stan ka, po slah joj ja svo ju fo to gra fi­ju, ko ju je že le la, što pro pra tih sa ne ko li ko sti ho va. Ona

uzeo beč ku Ne mi cu za že nu, pa ni ko u to ne sum nja da je on, i du šom i te lom, ostao pra vi Sr bin. Uza lud. Na jed no pi smo svo ga, u sva kom po gle du ča snog čo ve ka, na pi sa ona, pre ki da ju ći sva ki od nos, na srp skom je zi ku, ko ji ovaj ne raz u me va še: „Ja ne mo gu, ja ne smem da Vas vo lim.“

Kad se po sle vi še ne delj nog ba vlje nja spre ma la da ot pu tu je i kad sam do šao da uzmem opro štaj od nje, is pra ti me ona kroz hod nik do ste pe ni ca i, pru ža ju ći mi ru ku, re če: „Uči ni ću Vam je dan po klon ka kvim se ni sam ru ski car ne mo že od me ne po hva li ti.“ Usko ro mi iz Vrd­ni ka po sla jed nu me ni po sve će nu pe smu, ko ja je za dar i pri ro du pe sni ki nju vr lo ka rak te ri stič na, te je ne mo gu či ta o cu us kra ti ti, iako mi skrom nost to na re đu je. Uz to je pe sma i dra go ce na, do sad ne po zna ta re li kvi ja pe sni ki nje. Mi na Ka ra džić je pre ve la stih po stih ova ko:

PE SNIČ KI VE NAC

Lu dvi gu Augu stu Fran klu od Srp ki nje Mi li ce

Na bli sta voj la đi pe snič ke sla ve.Sa je dri lom le pe čo več no sti,Do đe ti, iz stra nog, sla vom oven ča nog sve ta,Bro de ći amo ka srp skom na ro du,Ko ga je ku ša la opo rost sud beA i ne pra vič nost srp ske isto ri je.Na ma si se pri bli žio, Ti pra vi si ne Mu za,Či ja je du ša pri jem či va sa mo za onoŠto je le po, uz vi še no i ple me ni to.Po zdra vlja ju ći to, kao ne što po pra i zvo ru Te bi srod no;No ras pi tu ju ći, je li to tu đeg po re kla,

isidora Bjelica22 Srpkinja 23

„Moj uz vi še ni pri ja te lju!Sa dr ži na Va šeg pi sma ve o ma me je iz ne na di la,

kao i taj Vaš ve li ki put u ze mlju ju tra, ot ku da se sun ce ra đa sve tu, a Sr bi ma još otud po mra če no ide. Cilj Va šeg pu ta su pre de li po ko ji ma je išao ve li­ki uči telj i spa si lac lju di ko ji je go vo rio: ’Ka kvom ste me rom me ri li, ta kvom će vam se od me ra va­ti.’ Do ne si te otu da, mo lim Vas, mom po bo žnom du hu ka kvu uspo me nu. Ne ka Vas Bog zdra vog i za do volj nog vra ti. Vi di te, ko bi mi slio da mi je ono bi lo po sled nje ve dro pro le će, ka da sam Vas, po dru gi put, u Be ču po se ti la. Idu će je već oze le­ni lo grob mo je ne žne i da ro vi te ma te re, či je cve­ti će za li vam ja bol nim su za ma. Na tom je gro bu uga še na jed na zve zda mog ži vo ta. Ipak na pra gu na šeg du gog ra stan ka ne ću da tu gu jem i, ma da su naj bo lje stra ne mo ga sr ca stal no ga nu te tu gom, ipak na sme ja no Vam pru žam ru ku i na ra stan ku Vam ka žem: zdra vo da ste. Vi će te sta ja ti ta mo ku da če zne po bo žna du ša, bi će te u Grč koj, Sr bi ji srod noj ze mlji. O kad bih mo gla i ja s Va ma! Hva la Vam na knji zi Li ba non. Ra du jem se kad je či tam, što mi sli te na me ne je zde ći na Li ba no nu.

Mi li ca Sto ja di no vić“

Vra tiv ši se sa svo ga pu ta po Is to ku, do bi je od pri ja­te lji ce ovo pi smo:

„Mo je su pe sme baš sad iz i šle iz štam pe. One su po sve će ne kne žev skoj kće ri Sr bi je, ko ja im je bi la do bro tvor ka; a evo ka ko jo to bi lo: Kne zu umre

od go vo ri na ma lu po šilj ku, još od mah iz Be ča, sle de ćim re do vi ma:

„Moj mno gouva že ni pri ja te lju pe sni če!Kći bre go va na la zi se u za bu ni na ko ji na čin i

ka kvim re či ma da Vam po ka že is kre nu za hval­nost, a da to za vi so koobra zo va nog čo ve ka ne bi iz gle da lo ma lo i ne ra zu mlji vo. Sr bin pro žet ose ća njem za hval no sti ka že pro sto: ’Hva la ti, pri ja te lju.’ Ja Vam ka žem ne što slič no i uve ra­vam Vas, da zvuk ovih re či sla že se sa mo jim unu tra šnjim sta njem. Za ma lo da na bi ću u svo­joj do movi ni, za či me ose ćam vr lo to plu če žnju. Ka ko je le po, ka ko ča rob no na vi so kim bre go­vi ma mo je Fru ške go re. Ja raz u mem ovu le po­tu, i ako mi če sto ljud ske re či osta ju čud no va to ne ra zu mlji ve. Još pri pa dam svo jim bre go vi ma. Ja že lim da i Vi jed nom, i to što sko ri je, bu de te ov de. Da nas sam ima la ne za bo ra vi mo pri ja tan dan; po go di te za što? Na ša pri ja te lji ca Mi na me je cr ta la, i me ni je bi lo čud no va to oko sr ca, gle da­ju ći na lep po sao du ho vi te de voj ke, ko ja pri pa da mo me na ro du. Ostaj te zdra vo! Mi sli te i ubu du će pri ja telj ski na uda lje nu

Beč, 6. ma ja 1854.Srp ki njuMi li cu Sto ja di no vić“

23. no vem bra 1855, pre no što sam se kre nuo na put po Ma loj Azi ji, Grč koj, Pa le sti ni i Afri ci, do bih od pri­ja te lji ce sle de će re do ve:

isidora Bjelica24 Srpkinja 25

šu ma do pr la vest o pa kle nom de lu. Ra di ste zna ti ka ko se ose ćam? O vr lo ža lo sno! Po mom du hu, ja sam jed na pti ca, za lu ta la u gaj, gde me đu hi lja da­ma dru gih pti ca drh ti usa mlje na. Sr ce je is ku si lo mno go gor či ne: i to ne sa mo što se oda zo ve sva kom bo ljem ose ća nju u sve tu no i za to što je baš is ku si lo sko ro sva ku ne sre ću. Sud ba mi se smr ću ma te re sa svim iz me ni la. Ni ra ni je ni sam ima la mno go ve se lih ča so va, a sad ni mi nu ta, jer mi je s maj kom umr lo – sve, je dnom reč ju sve. Ali Bog mi je uzeo mi lu maj ku, pa ne smem rop ta ti već pod no si ti svoj bol mir no. Zbo gom! Zbo gom! Mi sli te na svo ju uda­lje nu i usa mlje nu pri ja te lji cu. Pi ši te mi što pre.

Mi li ca Sto ja di no vić“

Sko ro dve i po go di ne doc ni je, 2. ma ja 1800, pi sa la mi je:

„Dva da na pred naš Bo žić ot pu to va la sam za No vi Sad da do ve dem k na šoj ku ći svo ga bra ta, ta mo­šnjeg pro fe so ra, i nje go vu že nu, ka ko bi sad vi deo no ve čla no ve po ro di ce. Pri po vrat ku za te koh Va šu sa dr ži nom da nu knji gu i Va še pi smo. Još u put­nič kom sam ode lu či ta la pi smo svog pri ja te lja, u ko me sam na šla to plog sa u če šća na onu ža lo snu vest. Ah, od ra stan ka u Be ču smrt je oža lo sti la da ne ži vo ta Va ma, me ni i Mi ni. Pa i sad mi ona pre ti, jer mi se sad otad, ka pljom uda ren, ba vi u Ru mi kod svog naj sta ri jeg srod ni ka, a ja sam kod ku će iz me đu sla be na de i ogrom nog stra ha da ne iz gu bim i ovu pot po ru, mi log oca. Si ro ta Mi na! Ne dav no mi je pi sa la jed no pi smo, pu no tu ge.

jed na kći, jed na an đel ska du ša u čo več joj ode ći, s ko jom sam se vr lo do bro po zna va la a i zna la sam joj sve po slo ve, pa me je nje na smrt ve o ma oža lo­sti la i ja na pi sah jed nu ža lo poj ku za tom umr lom do bro tom, što je maj ku i se stre to li ko dir nu lo da na pred log mog uva že nog pri ja te lja Ma ti ća pri mi­še ove vi so ke Srp ki nje na se be bri gu oko pe sa ma ko je su bi le i kod omi lje nog pe sni ka Ne na do vi ća na raz gle da nju. A sad zbo gom. Bog ne ka je s va ma na Va šim da le kim, ne si gur nim pu te vi ma. Mno go Vas po zdra vlja Srp ki nja i pri ja te lji ca

Mi li ca Sto ja di no vić“

U pi smu od 8. ja nu a ra 1857. s to plim se sa u če šćem ras pi ti va la o sta nju mo je smrt no obo le le že ne Er ne sti ne. U pi smu od 18. ma ja 1858. za hva lji va la mi je na jed nom kr stu na pra vlje nom od par če ta mo za i ka ko ji je ot pao sa ku be ta crkve svete So fi je, dža mi je u Ca ri gra du. Taj mi je krst na gro bu Hri sto vom u Je ru sa li mu po sve tio pa tri jarh i po tvr dio ga pe ča tom Teg ga lan ta.

„Po gled na ove ka mič ke is pu nio me je ne is ka za nim bo lom, jer, ah! oni su ne kad si ja li u cr kvi mo je ve re! A sad? Ne od je ku ju vi še zvo na sa vi so ke cr ve ne zvo na re. Cr kva sveta So fi ja ne po sto ji vi še! To me vr lo pod se ća na sud bi nu mo ga na ro da. Po što ste Vi či ni li da me po što va na kon gre gra ci ja De hi ta­ri sta za mo li da is pe vam jed nu pe smu za al bum u sla vu sreć nog spa se nja Nje go vog ve li čan stva na šeg Mo nar ha, te Vas le po mo lim da im ka ko sa op šti te pri lo že nu pe smu. Ja sam je spe va la i pre no što ste me Vi oba ve za li, još ono ga da na kad je do na ših

isidora Bjelica26 Srpkinja 27

Opet na stu pi ma li pre kid u na šoj pre pi sci; po sle to ga do đe mi pi smo da ti ra no 20. de cem bra 1862, či ju sa dr­ži nu u ce li ni sa op šta vam:

„Pi ta te me, po što va ni pri ja te lju, da li još po zna jem Vaš ru ko pis; moj pak ru ko pis Vi ne će te po zna ti, jer ga pi še ru ka ko ja sad vr lo ma lo ra di pe rom, duh ko me su ne pre kid ni te ški uda ri sud bi ne pot pu no ugu ši li sva ki po let; pri mi te da kle pi smo od ru ke jed ne pri ja te lji ce, ko ja, moj dra gi pri ja te lju, u svo joj do mo vi ni če sto pri ja telj ski na Vas mi sli i ko ja se vr lo ob ra do va la kad ste joj po sla li sa svo jim pi smom i pu to pis Egi pat, ko me je pri do da ta i Va ša sli ka.

Sva ki du hov ni rad spre ča va ju mi mo ji do ma­ći po slo vi, a još vi še ža lo sna bo lest mog oca. On je če sto po vi še ne de lja bo le stan, a to sla bi i mo je sr ce i mo ju du šu. U ta kvim pri li ka ma mo je se pe ro su ši a po knji ga ma pa da pra ši na. Na ša pri ja te lji ca Mi na pi sa la mi je o smr ti Va še ga Ego na, či je su oči li či le mo ji ma. Ja uzi mam pu no ude la u Va šem bo lu. Ta kav je ovaj ze malj ski ži vot; če sto sa su za ma ra do sti po zdra vlja mo iz la zak sun ca, da sa su za ma bo la gle da mo za njim kad za la zi. U pr vim je se njim da ni ma bi la sam vr lo bo le sna, i sa mo sam ne kim bož jim ču dom spa se na smr ti. U No vom Sa du sam bi la go to va da se kre nem la đom svo jim pri ja te lji ma u Beč. Va ma sam hte la u pi smu da ja vim za tu svo­ju na me ru pa od mah za njim da do đem i da Vas iz ne na dim. Ali kao što se sve mo je na de ne is pu ne, ta ko bi i sa ovom. Te no ći pred po la zak la đe po di­že se ve li ki, hla dan ve tar ko ji kao da ob ja vlji va še bli zak sneg, te me to upla ši zlog po vrat ka, kad bi

Mo ra da je to uža san bol bi ti smr ću ra sta vljen od iza bra ni ka svog sr ca i to po sle ta ko krat kog sna sre će! S le pom ma te rin skom lju ba vlju pi še mi ona o svom ma lom si nu Jan ku. Ra du jem se, pri­ja te lju, što i Vi uži va te istu tu le pu ra dost ži vo ta. Ja za mi šljam to mi lo ma lo an đel če ko je, ka ko mi Vi pi še te, ima oči slič ne mo jim. Sr da čan po lju bac nje go vim oči ma. Ali, ne ka ne pro li ju to li ke su ze kao mo je! Sa mo jom ma te rom je ne sta lo i one pre­gra de iz me đu me ne i onih me ni ne srod nih lju di sa ko ji ma sad po nu ždi kao do ma ći ca mo ram da do la zim u do dir. Pri sa mom nji ho vom da hu sla bi mo je ose ća nje na klo nje no sa mo uz vi še nim stva ri­ma, i duh mi tu ži i – to ne, postepeno tone! Te ško je, vr lo te ško, ži ve ti me đu se bi ne jed na kim. Dok mi je maj ka ži ve la, pro la zi la sam ja po red njih, sa mo po zdra vlja ju ći ih i išla na bre go ve, u cvet ne do li ne, na žu bo re će iz vo re, gde me je kat kad oče ki va la vi la s pe smom, ili gde je mo ja još vr lo mla da div­na se stra, le pa kao ru žin pu po ljak, bra la cve će te smo pra vi li ven ce, a sad – sad je sve pro šlo! Ne ma vi še ve na ca i mo jih pe sa ma! Ne jed na, no mno ge le de ne ru ke iz mog na ro da pri ti sku ju ći gu še moj duh. Sad u No vom Sa du po či nje da iz la zi nov be le­tri sti čan list no ven ka.* Cilj iz da va ča Emi la Ča kre je ste lep, ali ne po sti žan. Mo ja Vam se stra vr lo za hva lju je na to me što ste pi ta li za nju i že li da vi di pri ja te lja svo je se stre kod nas, pa će Vam sple ti lep ve nac od cve ća, kao za hval nost što ste pre vo di li srp ske pe sme ko je ona je din stve no pe va.

M il ica“

* Slo ven ka.

isidora Bjelica28 Srpkinja 29

gu ći la štam pa nje. Ova ple me ni ta že na osta vi la je vr lo le pe uspo me ne a Sr bi ja, ko ju je ona ta ko krat ko vre me na zi va la svo jom otadž bi nom. Mno­ge obra zo va ne i do bre du še že le da se ona opet vra ti. Sa da, dra gi pri ja te lju, za vr ša vam pi smo s mol bom da mi što pre pi še te i po šalje te što god za či ta nja, jer mi ov de ne do sta je knji ga. Pri ja telj ski Vas po zdra vlja i osta je Vam uvek pri ja te lji ca

Mi li ca Sto ja di no vić“

Onoga ko čita pesme M il ice St oj ad in ović o b uz eće neka nežna čarobnost koju pesnik inja puna fa nt az ije kroz njih pro tk iva. On ču je žu bor sve žih iz vo ra, pe smu šum ske hu ke. Či ni mu se kao da to ta jan stve no pe va be la vi la kad do đe oba vi je na du gom cr nom ko som da se ku pa u oba sja nom je ze ru u šu mi. Sem ovog pri rod nog unu tar njeg ži vo ta, ima jed no još ja če ose ća nje ko je pro­ži ma pe sme: se tno odu še vlje nje za do mo vi nu, za srp ski na rod, tu ga za pro pa lim car stvom i na da na sjaj ni ju, sve tlim ra dom is pu nje nu bu duć nost.

Po ku šao sam da od re či do re či pre ve dem i ov de iz ne­sem jed nu od nje nih pe sa ma ko ja pe va pr ve uzro ke nje noj po e zi ji.

Pe sma.Ka ko ti to bez mu ke ra diš?„Vi la me je na u či la da pe vam:Jer kad pe sma ozgo sa svom sna gomOd jek ne u du ši,On da to li či na žu bor po to ka.Na ru ži ča stu ju tar nju sve tlost.Na glas u ze le noj šu mi;

vo žnja la đom pre sta la i, ja sa su znim oči ma gle dah ka ko la đa od la zi i vra tih se ku ći.

Ša ljem Vam svo je dve sko ro ob ja vlje ne knji ge za ko ji ma će usko ro do ći i mo ja sli ka.

Srp ki nja Mi li ca Sto ja di no vić“

Ovog pu ta pro đe tri go di ne, dok do bih od svo je dra ge pri ja te lji ce pi smo, po sled nje ko je mi je pi sa la, iz Vrd ni ka od 9. de cem bra 1805.

„Od na še pri ja te lji ce Mi ne do zna li ste za smrt mog oca i sa iskre nim sa u če šćem ste mi pi sa li o mom gu bit ku, ali Vam ja u ve li kom bo lu ostah du žna za hval no sti, pa Vas mo lim da mi opro sti te i da mo je ću ta nje ob ja sni te te škim okol no sti ma. Bol me je sa svim slo mio a uz to imam da se bo rim sa pri li ka ma ko je mo gu da bu du te ške i du hu jed nog čo ve ka, uto li ko pre ne žnoj de vo jač koj du ši. Di že se ma sa ne pri ja te lja da na me ni, si ro če tu, osve ti uvre de ko je im je na neo moj brat, ured nik jed­nog li sta. (On je iz no sio sa mo isti nu.) Po što kao sve šte nič ka kći imam po sla sa na šim naj vi šim du hov ni ci ma, ali – pre ko to ga ćut ke pre la zim, jer će uvek bi ti lja ga, ka ko se sa pr vom srp skom pe sni­ki njom po stu pa lo, kad je osta la si ro če bez oca i maj ke. Sad sa ma ži vim u očin skoj ku ći. Ret ko me vi đa ovaj svet u ko me sam ose ti la to li ko bo la. Mo ja se dru ga ri ca po e zi ja, uz di že iz nad ove do li­ne sve ta, u ko joj uz vi še na du ša ima če sto gor ka is ku stva. Tre ća sve ska mog dnev ni ka će usko ro iza ći. Kne gi nja Ju li ja Obre no vić pret pla ti la se na 200 pri me ra ka, za si ro tu de cu, te je ta ko omo­

isidora Bjelica30 Srpkinja 31

Čud no va to je kad jed na pe sni ki nja pu na ose ća nja ni u jed noj svo joj pe smi ne go vo ri o lju ba vi. Da li lju­bav ni je do dir nu la nje no sr ce upo re do sa ot ku ca ji ma za do mo vi nu? Ja ne znam, a o to me ne zna da mi ka že ni šta ni nje na naj pri sni ja pri ja te lji ca Mi na. Mi li ca Sto­ja di no vić bi la je vr lo le pa i če sto su je pro si li. Kad su je pred sta vi li po sled njem kne zu i vla di ci cr no gor skom Nje go šu, ko ji se ta ko isto is ta kao kao pe snik, re če joj on, iz ne na đen nje nom div nom po ja vom: „I ja sam pe snik kao i Ti, i da ni sam du hov nik, ti bi bi la cr no gor ska kne gi nja.“ Ka da ju je, ka ko smo mi to ne gde či ta li, ne ki ugle dan Ne mac za pro sio, re če ona da ne mo že pri pa da ti „tu đi nu“. Či ni lo joj se da joj ni ko ni je ra van, pa bio to i ka kav srp ski ju nak, čak i knez nje ne ze mlje. Nje na je pri ja te lji ca o njoj go vo ri la: „Ona je kao ne ka le pa nim fa iz sve ta baj ki ko ja bu di lju bav, ali je sa ma ne ose ća.“ Pa i je dan mla di Sr bin se za lju bi u nju. Kad mu ona ne od go vo ri na lju bav, ode on u fru ško gor ski ma na stir da se po ka lu đe ri. Sa mo za jed no za mo li on obo ža va nu de voj ku, a to je da do đe kad on bu de pri mio du hov nič­ki po ziv, da je još jed nom vi di. Ona do đe, i kad je on vi de, pa de one sve snut po red ol ta ra usred sve ča nog či na. Mo ra li su da pre ki nu sve ča nost.

Ka ko se po na šao srp ski na rod pre ma svo joj je di­noj pe sni ki nji? Mi smo vi de li nje ne žal be u na ve de nim pi smi ma. Ona je išla usa mlje na, ne ra zu me va na, ako su je uop šte i ču li, po ze mlji svo je ta ko žar ko lju blje ne otadž bi ne. To je do la zi lo i zbog sa mog vre me na, kad se knji žev no sti obra ća lo vr lo ma lo pa žnje, na ro či to još, kad se že na usu di da ra di na njoj. Kad je jed nog da na pa tri jarh Ra ja čić po se tio nje nu ku ću i kad mu je maj ka,

Pre ma le će sre ću pe sma maI ost se ra sta ju bar pe smu.Što ogo va ra ve se lost mog pe va nja. Ka da pe sma ne ka ko be sve sno Iz le ti iz uz bur ka nih gru di?I kao što plo do vi ot pa da ju od gra neKad je po du hva ti ne vi dlji vi ve tar.Ta ko se i pe sma iz vi je iz ži vo taKo ji mi je vi la da ro va la.“*

* Mi li ca Sto ja di no vić je ovu pesmu štam pa la u svom dnev ni ku U Fru škoj go ri, knji ga ii str. 79. Da bi se tač nost ovog pre vo da mo gla bo lje vi de ti iz no si mo ce lu pe smu i ra di bo ljeg raz u me va nja, ne ko li­ko pret hod nih re da ka.

„Me ne čuv stvo pe va ti uči, gde stvo ru pe sme mno go vre me na ne tre ba, a lju di odav no po tvr đu ju da ja ni šta dru go ne ra dim ne go pi šem i bri šem dok jed nu pe smu ne na pi šem? ako to mi sle, on da mo ra bi ti da ima i ta ki spi sa te li, koi du go si ro tu gla vu lu pa ju, dok ih ne što na pa pi ru ne na lu pa ju.ali ko ga vi la pe va ti na u či,Taj se s svo jom gla vom za du go ne mu či,jer mu pe sme sla ze sa ne ba vi so ka,Slu ša ih uz žu bor iz vo ra du bo ka.pe sme mu pro bu di ru me na zo ri ca,pe sme mu raz vi je ze le na go ri ca,pe sme mu do ne se ze le no pro le će,Osta vi mu pe sme i ka da od le će.Taj u grud ma na đe pe smu za ko so vom. Ob le će ga vi la bu duć no sti zo rom.pa što ta ko lju di pa ko sno da vi ču?kom je pe sma da ta, tom pe sme svud ni ču.ko kad tre sneš voć ku, a plod do le gru ne,Ta ko pe sme onom, kom da vi la stru ne.“

pa da od mah u oči da pre vod pe sme ni je in den ti čan sa ori gi na lom. iz gle­da da su pre vo di lac i nje go va po ma ga či ca na mer no išli za tim da pe smu ulep ša ju. Ta ko je po svoj pri li ci Frankl ra dio i sa nje nim pi smi ma.

isidora Bjelica32 Srpkinja 33

„ne ka da cr na ko sa, pre vre me na ose de la, vi si la je raš­ču pa na oko nje ne gla ve“. Da bi za bo ra vi la be du, ona je i pi la ja ka vi na, ko ja je pre u ro di telj skim vi no gra di ma ta ko ve se lo ce di la za dru ge. Sad je ni su ni ka ko ili sa mo iz sa ža lje nja pri ma li ro đa ci, ko ji ma je ona ne ka da bi la uvek do brodo šao gost. Ona osta usa mlje na i ima la je sve ga dve dru ga ri ce: tu gu, ko ja pro ždi re sr ce, i si ro ma­štvo. Kad Mi na Ka ra džić do đe u to do ba u Be o grad i sa pu no sa u če šća za pi ta za svo ju pri ja te lji cu, po zva še Mi li cu u jed no dru štvo ko je se sa sta de u po čast ple me­ni tog go sta iz Be ča. Mi li ca do đe u čud no va tom cr nom, kao plašt na či nje nom ode lu, ble da, mr ša va, je dva da je čo vek po zna, i kad je oslo vi nje na pri ja te lji ca, ko ju je Mi li ca po red svo je se stre naj vi še na sve tu vo le la, po gle­da je ova uko če no, kao da je ni kad u svom ži vo tu ni je vi de la, i ne od go vo ri joj ni šta. Ona be še po lu de la. Kad se pri ja te lji ca spre mi da ode iz dru štva, pri stu pi joj jad ni­ca i, pru ža ju ći ru ku, re če joj bez boj nim gla som: „Ude li mi što god!“ Jed nog da na iđa še ona kroz uli ce u svom cr nom pla štu, s ras ple te nom ko som i za pa lje nom sve­ćom u ru ci i do vi ki va še lju di ma ka ko mo gu da bu du ta ko rav no du šni. „Na pred, na pred!“, uz vi ki va še ona, „osve ti te sra mo tu Ko so va po lja i uz dig ni te opet ca re vi­nu!“ Ta ko se ogle da la nje na sa nja lač ka lju bav pre ma otadž bi ni i u nje nom lu di lu, dok smrt ne za bo de svo je or lov ske kan dže u nje no sr ce.

Mi li ca Sto ja di no vić je umr la 1870. [1878] go di ne u svo joj 40. [48] go di ni i sa hra nje na je na be o grad skom gro blju. Da li je po dig nut spo me nik na nje nom gro bu? Ka ko me ni iz gle da, ne tre ba ga obe le ži ti sa mo dr ve nim kr stom.

po no se ći se svo jom kćer ju, pred sta vi la nju kao pe sni ki­nju, za pi ta cr kve ni po gla var: „A znaš li ti da ku vaš i da kra ve mu zeš?“ A po sle nje nog tra gič no za vr še nog ži vo ta ne zna đa še ina če vr lo go vor lji vo no vi nar stvo o nje noj smr ti ni šta, i uza lud će te tra ži ti nje no ime u dru gom iz da nju štam pa ne No va ko vi će ve „Isto ri je srp ske knji­žev no sti“. I ta ko je slu čaj nim su sre tom i doc ni jim du gim pri ja telj stvom jed nom Nem cu pa lo u deo da is pri ča Sr bi ma šta su ima li i šta su iz gu bi li. I ta ko ne va ži, bar u ovom slu ča ju, jed na srp ska po slo vi ca ko ja gla si: „Bo lje je da te Tur čin ma čem go ni ne go Ne mac pe rom.“

Mi li ca Sto ja di no vić je vo le la pre ko sva ke me re svo­ju se stru. Ne ču ve no je po srp skom obi ča ju, da se mla­đa ćer ka uda pre sta ri je; pa ipak je Mi li ca spre mi la svad bu mla đoj se stri. Kao što se vi di, njoj lju bav ni je istom me rom vra ća na. Mi li ca iz gu bi ro di telj sku ku ću, vi no gra de, dok na po slet ku, mu če na sva ko ja kom ne za­hval no šću, ne osta vi u naj ve ćem bo lu svoj za vi čaj. Ode svo joj rod bi ni u Be o grad da u si ro ti nji da lje ži vi. I to u to li koj si ro ti nji, da mi je jed nog da na pi sa la:

„Moj dra gi pri ja te lju!Ako ho će te da Vam pi šem, po ša lji te mi on da

har ti je i ku ver te sa mar kom, jer ja ne mam ni pa re, da bi ih mo gla ku pi ti. Pa za to ni pe sme vi še ne pi šem. Kad me ob u zmu mi sli one se – iz gu be u mo jim mi sli ma.“

Ja joj po slah što je tra ži la, ali ne do bih vi še od nje nijed nog pi sma.

Mi li ca Sto ja di no vić, vi la pe sni ki nja, uto nu u se tu. Ona, ne ka da ta ko gi zda va, za pu sti svo je ode lo, nje na,

isidora Bjelica34 35

Me ni je pa lo u deo da joj uči nim ma li knji žev ni spo­men u Vurc ba ho vom „Austrij skom bi o graf skom leksiko­nu“ i da sa mo ski ci ram sli ku nje nog ži vo ta i nje nih pat­nji. Je dan ma snom bo jom ra đe ni por tret ove mu če ni ce po e zi je ima nje na mno go po mi nja na pri ja te lji ca. Je dva i da li či na nju, na nje nu le po tu i na me lan ho lič no ta man iz raz nje nih du ho vi tih oči ju.

Ovaj opis, ko ji sam ja na pi sao od mah po sle tra gič ne smr ti pe sni ki nje i ko ji sam ču vao kao jed nu epi zo du u mo jim uspo me na ma, pr vi put ov de ob ja vlju jem. Uče ni slav pet i sku pljač na rod nih pe sa ma dr Fri drih Kra us, kad sam mu iz ja vio svo je ču đe nje što je srp ska knji žev­nost sa svim za bo ra vi la na svo ju pe sni ki nju, re če mi da se na po slet ku je dan pi sac nje se tio, tek sad tri de ce ni je po sle nje ne smr ti, i po sve tio joj u no vo sad skom ča so pi­su „No vo do ba“ je dan ne kro log, pun po što va nja pre ma pe sni ki nji. Že leo je da se pri re di pot pu no iz da nje nje nih pe sa ma, pa bi se on da mo gla, iz po da ta ka iz ne se nih ov de i u po me nu tom ne kro lo gu, sa sta vi ti nje na bi o gra­fi ja, ko ju bi mo gli do pu ni ti pre ma svo jim uspo me na ma još ži vi nje ni sa vre me ni ci.

Lu dvig August Frankl

I

36 37

je le na je pro či ta la tekst po pe ti put a on da je spu sti­la pra šnja vu, po žu te lu har ti ju… Gle da la je u da lji nu, u Be o grad u iz ma gli ci što se pra vi la od is pa ra va nja be to na ko ji se to pio pod jul skim sun cem. iz ne na da je za zvo nio te le fon…

– Da – re kla je ti ho – je si li ti, Mi le na?– ja sam – re kao je žen ski glas sa dru ge stra ne. –

Go to vo je…– ka ko mi sliš „go to vo“, po sta vi li su je…– Da, po sta vi li… pr vo što će ura diti je da dâ te bi

ot kaz, on da sle di još pet osta lih…– Uh… – re kla je je le na i tad pr vi put pri me ti ka ko

joj je pro zor star a ok no tru lo…– ja sam joj pre ko za jed nič ke po zna ni ce re kla da to

što vi ima te po li tič ki raz li či te sta vo ve ni je raz log da ti da je ot kaz, da ži viš sa ma sa tro je de ce, da ih iz dr ža vaš, da ti je muž umro…

– Ona je sve to zna la… – re kla je je le na re zig ni ra no.– Zna la je, a zna i da je tvo ja po ro di ca jed na od naj­

sta ri jih be o grad skih po ro di ca, da su vam ko mu ni sti sve za ple ni li, da ne maš ni svoj stan…

isidora Bjelica38 Srpkinja 39

ži ve la nje na pra ba ka, ba ka, ma ma, grad u ko me za nju ni je bi lo me sta… Grad ko ji joj je od u zeo na sled stvo, onu pre le pu art­de ko ku ću u cen tru gra da gde su da nas kan ce la ri je pro mi nent nog advo ka ta, ko ji je do bar sa sva kom vla šću…

Uze Fran klov tekst i gur nu ga u fi o ku…On da sta de pred ogle da lo i za gle da se du bo ko…Ono

što je vi de la sko ro da ni je ni pre po zna la… U ogle da lu je bio lik že ne oko 45 go di na, že ne ko ja ni je odva ja la no vac za sku pe kre me i bo toks. ko sa joj je bi la cr ven ka sta, ima la je si gur no bar pet ki lo gra ma vi ška i bo re sme ja li­ce manj ka… U su sed noj so bi spa va li su Ta nja, Ma ri ja i Mar ko… Ta nja je ima la trinaest, Mar ko pet, iz me đu njih je bi la Ma ri ja ko ja je ima la de vet go di na…

ni je hte la da ih bu di, da im ka že da je opet osta la bez po sla.

…Dok je ra no uju tro ko ra ča la po kal dr mi ka svo joj re dak ci ji, raz mi šlja la je ka ko ni ka da ni je ima la ni naj­manju po mi sao da će njen ži vot iz gle da ti ta ko… ne, ni u naj cr njim slut nja ma i tam nim pre kog ni ci ja ma…

ka da je stu di ra la, ve ro va la je da će do ći vre me u ko jem će sve do ći na svo je me sto… Sve. Vred no je uči­la, ra di la pet pu ta vi še od dru gih jer je zna la da ni či ja sve ća ni je go re la do zo re. Otac joj je ra no umro, maj ka je oti šla za njim… ka da se uda la za pre dra ga La za re vi­ća, pro fe so ra i pre vo di o ca, obo je su kao sta ri Be o gra­đa ni ve ro va li da će jed nom sve do ći na svo je me sto. Da će ne ga tiv ci ko ji su na ko nji ma uja ha li u nji ho ve ku će, po kra li sli ke i na me štaj i skra ti li ži vot njihovim

– reč ju, baš je bri ga…– Ta ko je… Baš je bri ga…Ću ta le su du go. je le na je dr ža la slu ša li cu a on da je

hte la da ne što ka že i ni je us pe la… – pa, on da da ne do no sim ovaj Fran klov tekst koji

sam hte la da pu stim u na stav ci ma…– Mi slim da to ne će bi ti po treb no, ona je re kla da

si no vi ne pre tr pa la tim pa tri ot skim đu bre tom, mi slim da spre ma te mat o ce lu li tu i šmin ka nju…

– i ne tre ba joj tekst o Mi li ci Sto ja di no vić Srp ki nji u Lini…

– na ro či to jer si ga ti do ne la. ni ga zde na še li cen ce ni su sreć ne šta si pu šta la…

– ni ko ni je sre ćan…– Da, na ko le gi ju mu su re kli da već me se ci ma pu štaš

ne ke ne bu lo zne pri če o na šim po zna tim že na ma ko je je sredina mal tre ti ra la, a od te be se oče ki va lo da se ba viš…

– pra zi lu kom i čor ba ma… O bo že…– Mo lim te, ne ner vi raj se, si gur na sam da će se

ne što de si ti…– Da, da si gur no će se de si ti, uju tru će me do če ka ti

bo ga ti na sled nik na uglu uli ce, za pro si će me i ži ve će mo sreć no sa mo je tro je de ce do smr ti…

– je le na…– ne ma ve ze, ša lim se, na ći ću na či na da ne što za ra­

dim..– Lju bim te, ne moj da ka žeš da sam ti ovo pre ne la.

Znaš da ako iz gu bim ovaj po sao…– Znam, znam, ne bri ni…Spu sti la je slu ša li cu i po no vo se zagle da la u za ma­

glje ni grad ko ji se to pio pod vre li nom. Gde je ne kad

isidora Bjelica40 Srpkinja 41

Sko ro da ni su do bi li ni šta. ne ko li ko sli ka ski nu tih sa zi do va i ne ko li ko kni ga iz va đe nih iz sta rih po li ca.

Tet ka joj je da la je dan me da ljon, a pre dra go va maj­ka pr sten sa ru bi nom… po sle su me nja li iz najm lje­ne sta no ve i do če ki va li de cu… Sva ko ve če pre drag je tra žio da še ta ju po red sta re ku će ko ja je pri pa da la nje go vom de di i stal no je ma štao šta će da ura de kad mu je vra te.

Šta će bi ti na pr vom, šta na dru gom, šta na tre ćem spra tu. jed nu noć ih je uhap si la po li ci ja jer su ušli u zgra du i pri ja vi li su ih sta na ri. Uza lud je pre drag vi kao da je to nje go va de do vi na. pro ve li su noć u po li cij skoj sta ni ci… To ve če ni je ni shva ta la ka ko je sve to bi lo ro man tič no…

– Uđi te – čula je oštri glas no ve ured ni ce. Ši rok, za no san osmeh po klo ni la je kla u su ko ji je iz la zio, to je bio je dan od ga zda, mla di ne mac ko ji je vo dio pre ko de set ma ga zi na i ko ji je či nje ni cu da ži vi u Be o gra du sma trao naj stra šni jom kar mič kom ka znom…

nag nu la se i ne što mu šap nu la na uvo. On je pra­snuo u smeh i iza šao.

je le na je po sma tra la is pod tre pa vi ca. Bi la je sva ob u­če na u cr no­be lo, mr ša va, oštra… na ru ci su joj si ja­la dva ogrom na ka me na. ko ža joj je bi la ne go va na a po gled strog i bez mi lo sti, što ju je či ni lo neo do lji vom i moć nom… Bi la je no va ured ni ca tek je dan dan a već se sro di la sa tim plo ža jem kao da je na njemu de ce ni ju. išlo joj je ne ka ko pri rod no da na re đu je i do vi ku je…

– Se di te… – re kla je i po ka za la na ma lu cr ve nu sto­li cu – na dam se da ste upo zna ti sa tim da sam ja no va glav na ured ni ca…

ro ditelji ma bi ti za u vek sklo nje ni… Sko ro de ce ni ju še ta li su uli ca ma, uda ra li u šer pe čvr sto uve re ni da će pad jed nog re ži ma do ne ti kraj nji ho vih mu ka…

Vi ka li su „ban do cr ve na“, išli na sva ki bo ž ji mi ting po ki ši i ve tru da bi na kra ju do če ka li da se kao po bed ni ci na svim me sti ma po ja ve de ca cr ve nih re vo lu ci o na ra…

U tom raz mi šlja nju ni je ni pri me ti la da je sti gla pred vra ta svo je kan ce la ri je ma ga zi na Li na.

Gle da li su je čud no, is pod oka, kao što se gle da ju gu bit ni ci i oni sprem ni za od strel.

Be ža li su od nje, skla nja li se. jed na de be la, pre na­min ka na že na iz ra ču no vod stva re če joj:

– no va glav na ured ni ca že li da te vi di…– Da, da…– re kla je od sut no i još je dan put po gle da­

la u svo ju so bi cu u ko joj je ra di la već pet go di na.pre šla je tač no dva de set tri ko ra ka do kan ce la ri je

no vo po sta vlje ne ured ni ce. iz nu tra se čuo ki kot.Za ku ca la je i za ko ra či la. Unu tra je do če ka strog,

ta man po gled no ve ured ni ce ko ja je mi ri sa la na pra din par fem i lak za ko su…

– Sa če kaj te me is pred, mo ram da za vr šim sa go spo­di nom…

pri tvo ri la je vra ta i če ka la… Zna la je da je to njen po sled nji dan na ovom po slu i po la ko se opra šta la sa tri fi ku sa, če ti ri pla ka ta…

ne zna ko li ko je sta ja la u hod ni ku a ni je joj ni bi lo va žno. Se ća la se svog ven ča nja sa pre dra gom.

Bi lo je to za vre me in fla ci je. ni su ima li nov ca da idu u re sto ra ne a vi no se pa ko va lo u ka ni stere, pa su im ukra li sve be lo vi no jer su mi sli li da je ben zin…

Tu se oku pi la nje go va i nje na fa mi li ja. Sve pro fe so ri, dok to ri, le ka ri, ma gi stri. ni ko ni je imao ni za ’le ba.

isidora Bjelica42 Srpkinja 43

– po gle daj te uosta lom ana li ze na ših gru pa za is tra­ži va nje… po gle daj te šta su ona po ka za le – ce lu lit, ku va nje, ne ga, di je te… To ho će da či ta ju na še či ta telj­ke a ne tra bu nja nje o ne koj na ci o na li stič koj pe sni ki­nji iz naf a li na vr lo di sku ta bil ne li te rar ne vred no sti… Go spo de bo že…

– Do bro – re kla je – okre nu ću se ce lu li tu i pra zi lu ku, di je ta ma i ne zi ko že…

– ne će te se vi okre nu ti ni če mu, jer vi to ne mo že­te… Mi smo u tran zi ci ji, ove no vi ne ži vi od či ta la ca i mi se bi ne mo že mo da do zvo li mo da zbog vas gu bi mo či ta o ce…

– Mo gu, mo gu da pi šem o ce lu li tu ve o ma na dah­nu to, sa mo mi daj te šan su…

– Dra ga mo ja, ja ne mam ni ka kvog raz lo ga da tr pim vaš sar ka zam, ni ka kav, upo zna li su me sa va šom te škom si tu a ci jom i či nje ni com da vam je muž umro od ra ka…

– Šlo ga…– Do bro, šta već – re kla je i po gle da la na svoj sku pi

kar ti je sat – ali mi ni smo so ci jal na usta no va, ni ti sam ja Maj ka Te re za. Mak si mal no što mo gu da ura dim je da vam sre dim da do bi je te šest pla ta a mo gla sam da sre dim da ne do bi je te nijed nu…

– Hva la vam, to je stvar no velikodušno od vas – re kla je je le na i gle da la če žnji vo u vra ta u na di da će se ovaj raz go vor naj zad za vr ši ti…

– Do bro, idi te sa da, ako se nađe ne ki pro stor za vas, oba ve sti će mo vas…

je le na je ti ho iz go vo ri la „do vi đe nja“ i iza šla. On da se se ti la da je za bo ra vi la Fran klov tekst i po no vo se,

– Da, da upo zna ta sam, če sti tam vam… a šta je sa…ni je sa če ka la da iz go vo ri nje no ime, to bi joj po re­

me ti lo pri ti sak, ne, pre se kla je i pre pr vog slo ga…– Da la je ot kaz… ta ko smo to iz ve li… šta ste to

do ne li?– Tekst augu sta Fran kla o Mi li ci Sto ja di no vić Srp­

ki nji, mi sli la sam, mi smo ne mač ka li cen ca pa bi bi lo za ni mlji vo da vi di mo ka ko je dan ne mac raz mi šlja o na šoj ve li koj knji žev ni ci…

Uze la je po žu te li tekst u ru ke i po če la ner vo zno da ga pre vr će… je le na je za be zek nu to gle da la nje ne jar kocr ve ne duge nok te. ko li ko je tu ulo že no bri ge i ener gi je…

no va ured ni ca je tre snu la be sno stra ni ce o sto. je le­na je po gle da za pa nje no…

– Eto, o to me ja že lim da pri čam sa va ma, pa šta vi mi sli te da smo mi knji žev no pa tri ot ski gla snik?! Ovo je mo de ran ma ga zin za mo der nu že nu ili vam to ni je ja sno?

– pa, ja sno mi je za to sam i mi sli la da bi bi lo do bro da po ka že mo ka ko je na še eman ci po va ne i avan gard­ne da me društvo mal tre ti ra lo i pu štalo da umru od gla di… Svi su je sla vi li a ona je po lu de la i tu ma ra la na o ko lo glad na i bed na jer je bi la to li ko is pred svog vre me na…

– po šte di te me, mo lim vas, va ših is tor ij skih lek ci ja, svih tih va ših ve li ko srp skih glu po sti… Ovo je evrop ski ča so pis za evrop sku že nu…

– Ma ga zin…Ured ni ca se pra vi la da ne ču je nje nu is prav ku…

na sta vi la je isto ta ko uz vi še no u svom evrop skom za no su…

isidora Bjelica44 45

brzo zakucavši, vra ti la… Tekst je već bio u kan ti za đu bre a no va ured ni ca je, sva u ki ko tu, do go va ra la svo ju po ja vu na kok te lu jed ne ul trauspe šne mar ke­tin ške agen ci je.

je le na se sa gnu i iz va di iz kor pe tekst ko ji se već bio po me šao sa ko rom od po mo ran dže, omo tom od lint čo ko la de i la kom za nok te…

Ured ni ca je ni je po sma tra la, da de joj znak ru kom da što pre iza đe, da joj ne sme ta u raz go vo ru…

je le na uze uflekane stra ni ce i iza đe… Bi la je bez po sla…

II