srpski

Specijalni dodatak lista Danas broj 203 godina VI petak, 6 . januar 2012 .

Praz

nik

u re

rni

Slat

ko, a

stra

sno

3

So~no pilePile}i bataci i karabataci – 1 kg; jaja – 3 kom; bra{no – 1 {olja;ulje; vegeta; beli sir – 250 g; kisela pavlaka – 200 g; parmezan – 100 g; per{unov list – 1 vezica

Evo na~ina da i piletina stigne na sve~anu trpezu; da zadovo-lji one {to piletinu ne smatraju niti za meso, kamoli za gozbenimaterijal; da prevari nevi~ne. Pre svega valja nabaviti batake i ka-rabatake (oko kilogram), pa onda odvojiti meso od kostiju. Me-so od bataka se ostavi ucelo, a od karabataka upolov~i. Zapra{i sevegetom ili kakvim sli~nim za~inom od povr}a, pa pohuje napariski na~in; prvo u jaja, onda u bra{no, opet u jaja. Pr i se sa-mo po jedanput sa svake strane, na jakoj vatri da porumeni, on-da na slaboj bar petnaestak minuta da pile ne ostane ivo.

Toliko o mesu. Tek sad sledi glavno.Sos: na blagoj vatri se proprì ka{ika bra{na {to se polako

naliva toplom vodom. Dok ne postane ni previ{e retko, ali nigusto. Kada je ovako pripremljen sos gotov, ubaci se ~etvrtkile rendanog belog sjeni~kog sira (ako nema, moè i feta),prome{a, proba, pa ako treba dosoli, onda ubaci jo{ ~a{a ki-sele pavlake i veza seckanog per{unovog lista. One {nicle sepotom pore|aju u vatrostalnu ~iniju, zaliju sosom, odozgozapra{e ribanim parmezanom, ako ne struganim starimka~kavaljem. Rerna se zagreje na 250 stepeni, pa pile zape~esamo desetak minuta, koliko da parmezan promeni boju.

Petao na tav~ePetao – 1 kom (oko 2 kg); korenasta zelen ({argarepa, zelen, pa{kanat) – 500 g; crni luk – 3 glavice; pirina~ – 1 {olja; biber; aleva paprika; ulje; so; vegeta

Ne samo u Francuskoj (Coq au vin) petao je specijalitetna trpezi. Nekada, dok je to bio ~asan poziv, doma}ini susinove u vojsku ispra}ali pe~enim petlom. Moè tako, alimoè i...

Pre svega petla valja tranìrati pa onda sve podeliti. Najedno mesto sitnice i trticu {to se uturi u zamrziva~ za nekukasniju ~orbu, a na drugo batak i karabatak, belo meso, ma-li bata~i}i i krilca. Od ovih komada pre svega se napravi su-pa (dakle voda se posoli, ubaci meso, o~i{}ena veza me{anezeleni i biber u zrnu), pa sve regularno skuva.

Onamo se tri glavice luka sitno iseckaju pa prodinstaju nazejtinu. Kada je luk po~eo da ùti, doda se {olja pirin~a, tri{olje one supe od petla, pa sve za~ini ka{i~icom aleve papri-ke, biberom mlevenim i u zrnu, ka{i~icom vegete.

Kada je pirina~ ukuvan (a na kutiji obi~no pi{e koliko va-lja da se kuva) uspe se na tav~e, preko pore|aju komadi pe-tla. Dalje }e sve uraditi rerna sama: pe~e se na 225 stepenisamo onoliko koliko treba da meso po~ne zanosno da ru-meni.

Valdorf kru{ke Kru{ke (2 kom) – oko 500 g; celer – 100 g; ementaler – 100 g; majonez – 100 g; prstohvat ljute mlevene paprike; dva cela oraha

Viljamovka je kru{ka ~udnovata. Od nje sepravi mo`da naj~uvenija rakija na svetu, so~naje pa se u slast jede i takva kakva je, ali uspe{noglumi i povr}e u predjelu {to sledi. Dve pove}ekru{ke se uzdu` preseku na pola, pa ko{tice ba-ce, a sredina pojede kao zanimacija uz kuvanje.S tom zanimacijom svakako ne treba preteriva-ti jer uz koù mora da ostane i meso. Bar santi-metar debelo.

Celer se izrenda na najkrupniju re{etku, pakroz iste rupe propusti onoliko ementalera ko-liko je bilo i celera. Sir se sjedini s majonezom ito je nadev. Njime se pune kru{ke {to se odozgoobazrivo zapra{e ljutom mlevenom paprikompa ukrase polutkama oraha.

Ovim predjelom, u hotelima »Valdorf Asto-rije« nekada je po~injao svaki sve~aniji obed, paotuda i ime i poreklo specijalitetu, {to vi{e nijesamo hotelska ve} i ku}na privilegija.

Namaz od celera

Celer – 500 g; majonez – 150 g; veza per{unovog lista, za~in od povr}a; tost hleb

Neretko se smatra da celer nije ni{ta drugodo za~in za supu. Pogre{no. Celer se moè po-hovati, od njega se spravljaju razna jela, ali i na-maz.

Pre svega treba pripremiti koren biljke veli~i-ne pesnice: olju{ti se, ise~e na ~etvrtine, a ona-mo, u dubljem loncu pripremi slana, vriju}avoda. U vodu se ubaci celer, za~ini ka{i~icomza~ina od povr}a (ima razna imena: od »vege-te« do »za~ina C«) ukuva se dobro, tako da selako moè izgnje~iti vilju{kom. Ocedi se, ohla-di, pa ume{a s ka{ikom majoneza i vezom per-{unovog lista.

Najlep{e je namazano na par~etu prepe~e-nog tost hleba.

2

Specijalni dodatak lista DanasmalikuvarŸsezampro.rs Za izdava~a: Du{an Mitrovi} Urednik: Mihajlo DajmakGrafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}

Pi{e: Mika Dajmak

Nova serija:Kuvanje za gurmaneMike DajmakaSvakog dana novi recept

Praznik u rerniSlatko, a strasno

M islim da toga nigde nema: Boì}, onda Nova godina, paponovo Boì}. Eto razloga za pravu prazni~nu trpezu. Uzvino, dakako, jer ortodoksni za vreme ~etrdesetodnevnog

posta – ne piju!A u osvitu civilizacije bilo je ovako:S velikom pratnjom menada i satira ide veseli bog Dionis po celom

svetu, iz zemlje u zemlju. On kora~a napred s vencem od vinove loze itirsom u rukama, ukra{en br{ljanom. Oko njega, u brzoj igri, kruè spesmom i povicima mlade menade; pijani od vina, ska~u nespretnisatiri. Oni iza povorke vode na magarcu starog Silena, mudrogDionisovog u~itelja. I on je pijan, jedva sedi na samaru, naslonjen name{inu punu vina. Venac od br{ljana nakrivio mu se na }elavoj glavi.Klate}i se, ja{e i dobro}udno se sme{i. Mladi satiri idu kraj magarca ibri`ljivo pridràvaju starca da ne padne. Uz zvuke frule, svirala itimpana bu~na povorka se veselo kre}e u brda, u senovitre {ume izelene livade. Dionis veselo kora~a po zemlji, pot~injavaju}i sve svojojvlasti. On u~i ljude da gaje vinovu lozu i p{enicu, od zrelih grozdovaprave vino, a od ita hleb.

Mnogo milenijuma kasnije, ceo svet prostirao se dokle je Dionisstigao: tamo gde je rasla i ra|ala vinova loza. Dionis se uzneo u nebo,seo me|u veliku dvanaestoricu, s desne strane oca Zevsa, a Heleni supo~eli da ga slave kao Boga vina i hleba. I kasnije, na razme|i vekova,dok je Isus hodio istom Dionisovom zemljom, hleb i vino postali suokosnica u~enja Boìjeg sina i njegovih apostola.

Jedno od Isusovih ~uda jeste kad je na svadbi u Kani Galilejskoj odvode pravio vino. Nikako obrnuto. Drugo, iz Jevan|elja po Mati,kazuje da je »sa pet hljebova i dvije ribe nahranio ljudi oko pethiljada, ne ra~unaju}i ene i djecu«.

Slavu slavimo uz hleb i vino. Pri~e{}ujemo se isto tako. Hleb i vinosu u liturgijska znamenja, ve}a i zna~ajnija od svih ostalih. Uredovima {to slede najmanje je hleba i vina.

Vazda smo bili raskala{ni, kako da vam kaèm.

4 5

Nadevena patkaPatka – 1 kom (oko 1,5 kg); kisela jabuka – 2 kom; crni luk – 3 glavice; mesnata slanina – 150 g; belo vino – 1 dl; majoran; so; biber; ulje; krompir (po elji) – 1 kg

Ponekada je najteè na}i dobru patku. Od kada su mladekoko{ke i }urke okupirale pijace, za patke se moramo snalazi-ti kako znamo i umemo. Ovo je, dakle, recept za one {to zna-ju i umeju.

Na malo ulja valja pre svega izdinstati luk, tako da posta-ne staklast, a ne porumeni. Dalje valja ubaciti sitno isecka-nu slaninu, opet prodinstati dok se iz slanine ne iscedi vi-{ak masti, pa dodati olju{tene i na kri{ke ise~ene komadekisele jabuke, za~initi majoranom i naliti ~a{om vina. Svese kr~ka na laganoj vatri desetak minuta, po potrebi dosolii zabiberi.

Dakle, to je nadev kojim se puni patka {to se ne`no poloìu vatrostalni sud sa poklopcem. Samo se jo{ prelije uljem, po-soli, nalije rakijskom ~a{icom vode (ko voli, postrance nare|akrupno se~ene komade krompira), poklopi, pa na srednjoj va-tri (225 stepeni) pe~e jedan sat.

Gurmanski rolat

June}a porebrica (pauflek) – 1 kg; ov~etina – 500 g; mesnata slanina – 250 g; ljuta papri~ica – 2 kom; ov~iji sir – 150 g; so; biber

Svi koji su oduvek eleli da znaju (a nisu se usudili da pita-ju) kako to mleveno meso samo u kafani (istini za volju, tihkafana je sve manje) ostaje so~no, za{to }evapi na tanjiru ska-~u kao da su ìvi a pljeskavica ima jedinstven i neponovljivukus kojem je te{ko otkriti poreklo, sada imaju priliku da sa-znaju.

Dakle, nije re~ o ro{tilju, niti o na~inu pe~enja. Moè se i uku}i napraviti pljeskavica neponovljivog ukusa, }evap {to }eskakati po tanjiru kao da je iv. Ali...

Kilogram june}e porebrice i jo{ pola kilograma ov~etine(tako|e {arenog dela, nikako krtina od buta) se ise~e na koc-kice kao za gula{. Meso se usoli, prome{a, pa pokrije mokromkrpom i ostavi da samuje na hladnom preko no}i. Ujutru sesve samelje na najsitniju re{etku, pa umesi s ~a{om slane vo-de i ka{i~icom-dve mlevenog bibera. Opet se ostavi da samu-je na hladnom makar do ve~eri.

Ovako se priprema meso od kojeg se prave }evapi, plje-skavice, ali i meso za rolat. Za ovaj, gurmanski, valja jo{umesiti i ~etvrt kile mesnate slanine i dve ljute papri~ice isec-kane na kockice. Umesto njih, kad sveèm vreme nije, suveotrovno ljute se potope u vrelu vodu da smek{aju, pa tako-|e iseckaju.

Ovo meso se razvije kao testo, po sredini nastruè jakog,ov~ijeg sjeni~kog sira, pa sve uvije kao vekna, a krajevi u{u-{kaju da fil ne izlazi.

Ova vekna se odasvud namaè zejtinom, pa dobro za-dihtuje u aluminijumsku foliju. Pe~e se oko jedan sat na250 stepeni. Obazrivo (zbog prstiju) skine se ona folija,pa rolat na kratko vrati u rernu da dobije koricu. Servi-ra se ise~eno na {nite, uz krompir i salatu od doma}egkiselog kupusa, sa ljutom tucanom paprikom.

Jagnje u vinu

Jagnje}i kotleti – 1 kg; crveno vino – 7 dl; crni i crveni luk – 500 g; {ampinjoni – 250 g; beli luk – 1 glavica; ruzmarin; lovor; zeleni biber; ulje; so

Jagnje u vinu je specijalitet {to je nastao i tamo gde sustvoreni petao u vinu, burgundski bif, {ta sve ne. Narav-no, uz jagnjetinu u vinu treba imati bocu – vina. Ali, presvega, oko kilogram i po jagnje}ih kotleti}a, onda ~etvrtkile crnog i isto toliko crvenog luka, glavicu belog, gran-~icu ruzmarina, lovora i zelenog bibera, ~etvrt kile {am-pinjona.

Jagnjetina se proprì na vrelom ulju, kol’ko da poru-meni, a meso dobije koricu. Onda se odvadi na stranu,pa u istoj masno}i proprì na rebarca ise~en luk: crni icrveni.

Kad je luk smek{ao, ali pazi se da ne porumeni ve}ostane staklast, u vatrostalnom sudu se ubaci jagnjetina,pa sve posoli i za~ini gran~icom ruzmarina, lovorovimlistom i ka{i~icom zelenog bibera u zrnu.

Sve se potom nalije fla{om suvog crvenog vina, pre-pusti rerni na umerenih 225 stepeni i kr~ka dok mesone smek{a, a vino gotovo potpuno ne uvri. Petnaestakminuta pre kraja ubaci se ~etvrt kile na listi}e iseckanih{ampinjona i izgnje~en beli luk.

Jagnje s kiselim mlekom

Jagnjetina – 2 kg; krompir – 2 kg; ov~ije kiselo mleko – 1 kg; so; biber; ulje

Najbolje je ako se jagnje pe~e ispod sa~a. Ako ne, uelekti~nom {poretu, u sudu koji dobro dihtuje, da se me-so vi{e kuva u pari no pe~e.

Ple}kice i buti}i se ostave u krupnim komadima, apripremi jo{ bar dve-tri kile krompira.

Dno |uve~a se naulji, pore|a krupno se~en o~i{}en iposoljen krompir, odozgo poklopi mesom, jo{ posoli,pobiberi, prelije uljem, nalije rakijskom ~a{icom vode,pa prepusti rerni tri i po sata na blagih 150 stepeni. Da{apu}e.

Pripremi se jo{ kilogram ov~jeg kiselog mleka, otklo-pi, nalije mlekom, ponovo blago poklopi i sve ostavi jo{oko pola sata da se zape~e.

6

Rolovana ple}kaSvinjska ple}ka – 1 kom (oko 2 kg); {ampinjoni – 150 g; suva slanina – 150 g; ka~kavalj – 150 g; kiseli krastav~i}i – 150 g; so; biber; ulje; senf; ruzmarin

Svinjska ple}ka moè da se pe~e, takva kakva je, klot i da jojni{ta ne fali. Ostane so~na, pa jo{ ako je u{u{kana u kakav pod-varak, dakako od doma}eg kupusa, sve ostalo bi bilo samo po-ga~a preko hleba.

[ta, me|utim, kada kupusa nema ili kad mu vreme nije?Ko ume s noèm, a pritom ne àli truda, sam skine meso s

kostiju, ali tako ve{to da ostane u jednom komadu. Meso se ra-{iri, pa se deblji delovi iznutra jo{ jednom razreù tako da i da-lje sve ostane u jednom komadu. On je prili~no veliki, pa se mo-è izdeliti na dva dela.

Ko sve to ne ume, kupi ple}ku, pa zamoli kasapina da to ura-di. U poslednje vreme moè se kupiti ve} pripremljena rolova-na ple}ka, ali ni{ta nije onako kao kad pravi gurman sam pri-prema nadev. Po sto pedeset grama {ampinjona, suve slanine,ka~kavalja i kiselih krastav~i}a se iseckaju {to sitnije, pa posolei pobibere po ukusu, al’ ne previ{e. To je fil.

Polovina one ra{irene ple}ke se postavi na sto, pa u sredinizaspe filom. E, sad je va`no napomenuti da se meso roluje po-preko, a ne uzdu`.

Kad je sve smotano, obmota se tankim kanapom, i ~vrstouveè kao vekna hleba. Jednostavnije je ako se koristi mreìcaza rolovanje. Sve se dobro posoli, namaè kakvim jakim sen-fom (diònskim najbolje), pa zaspe izmrvljenim ruzmarinom.

Pe~e se na vrlo malo zejtina, na temperaturi do 200 stepeni,u |uve~u dobro zaptivenim aluminijumskom folijom tri do ~e-tiri sata.

Rolovana ple}ka #2

Svinjska ple}ka – 1 kom (oko 2 kg); suva slanina – 150 g; belo pile}e meso – 200 g; suve {ljive – 150 g; bra{no; so; biber; ulje; ljuta papri~ica; krompir za prilog

Najjednostavnije je kupiti pripremjen rolat, ali... Na sto grama sitno iseckane suve slanine kratko se proprì

jedno celo, na kockice iseckano, belo pile}e meso, bez koùricei kostiju.

Sve se povadi i ostavi na stranu, a u onoj masti proprì jo{ ka{i-~ica bra{na. U to se doda ljuta paprika: dve sitno seckane sveè pa-pri~ice ili ka{i~ica tabasko sosa, {to se, sve me{aju}i i polako, nali-va vrelom vodom dok ne dobije gustinu. Ni retko, ni pregusto.

U ovaj sos se, sada, ubaci belo meso sa slaninom, pa jo{ se-dam, osam suvih {ljiva, prethodno o~i{}enih od ko{~ica i sitnoise~enih. Po potrebi se dosoli i obavezno pobiberi.

Ovim se nadeva ra{irena ple}ka, {to se uroluje, uveè, poso-li i naulji, pe~e na 200 stepeni oko dva sata, a, onda, samo jo{malo zape~e na ja~oj vatri, pa razveè, ise~e na {nite i posluì uz,tako|e, u rerni pe~en krompir.

7

Gurmanski vremeplov Napisala: Marie Louise

Sto lakih jela za vegetarijance Francusko-srpska knjiàra A. M. Popovi}a, Beograd, oko 1930.

95. Omleti s majonezomRazbiti dva jajeta, metnuti malo soli i bi-

bera, dobro umutiti. Rastopiti buter u tiga-nju; kad je dobro vreo, sipati jaja i kad sedobro zapeku s jedne strane, okrenuti ihna drugu. Spremiti toliko ovakvih omletakoliko ima osoba.

Izvaditi ko{~ice iz maslinaka i sitno ihiseckati; metnuti ih da se zagreju sa malomilerama; filovati svaki omlet i zamotati ga.

Umakati, zatim, svako par~e u razmu}enojaje, zatim u prezlu, opet u jaje i prezlu.

Metnuti u {erpu buter ili zejtin, kad sedobro zagreje prìti omlete. Sitno iseckatiper{un, napraviti majonez; dodati mu per-{una kad je gotov. Sipati majonez u sredi-nu ~inije, okolo pore|ati omlete i sluìti.

96. @ito s tre{njamaIzvaditi ko{~ice iz tre{anja. Odvojeno,

uzeti {olju ìta, metnuti na vatru sa 4 {oljehladne vode i kuvati dok ito ne po~ne daprska. Pome{ati ga sa tre{njama, metnutiu sud dobro podmazan buterom, dovolj-

no posuti {e}erom i metnuti u rernu daporumeni.

97. Tikva s patlidànimaOlju{titi par~e tikve. Olju{titi patlidàn i

izvaditi semenke (ukoliko je mogu}e). Ise-}i tikvu i patlidàn na par~ad, metnuti urernu ili na vatru sa malo vode, 2 sitno ise-~ene glavice crna luka, soli i biberom; ku-vati. Pasirati. Zagrejati buter i sipati ga pre-

ko pirea. Mera: jednaka koli~ina patlidà-na i tikava. Moè se upotrebiti i konzervi-rani paradajz-sos koji se samo sipa prekotikava.

98. Vegetarijanska papazjanijaMetnuti u {erpu 1 kg ise~enih patlidà-

na, ~e{anj bela luka, list lorbera i malo per-{una. Isprìti na buteru 6 {argarepa, 1/4 kgpe~uraka, nekoliko sitno ise~enih glavicacrna luka. Metnuti u jedan zemljani lonac1/4 kg pasulja, preko njega {argarepu i pe-~urke, proce|en paradajz, soli i bibera i ma-lo zeleni. Poklopiti, ostaviti 4 sata u rerni, na

tihoj vatri. Dodati 1/2 kg krompira i oko 20zrelih maslinaka iz kojih su izva|ene ko{~i-ce. Kuvati jo{ 1/4 sata i sluìti toplo.

99. Pire od povr}aPropustiti kroz sito poparenog spana-

}a (ili skuvan gra{ak, {argarepu itd.). Pro-pustiti kroz sito skuvan krompir. Na krajuvatre, pome{ati 2/3 povr}a i 1/3 krompira,posoliti i pobiberiti. Na 250 gr povr}a i

krompira dodati 2 umanceta i 65 gr bute-ra, zatim sneg od 2 belanceta. Sve ovo si-pati u podmazan sud i ~uvati 15 minuta napari u rerni.

100. Kremovi od projinog bra{naSkuvati 1/2 l mleka sa 250 gr {e}era, {ip-

kom vanile i pola ka{i~ice kakao. Kad do-bro po~ne da vri, dodati jednu i po ka{ikuprojinog bra{na, razmu}enog u malohladnog mleka. Kuvati 8-10 minuta, me{a-ju}i, i sipati u {olju ili male lon~i}e za kre-move. Ostaviti da se stegne i pred sluènjeizvaditi. Kraj

13Prikupljeno iz prakti~nih kuvara svih evropskih kujni

8

Durmitorski rolatTele}i pauflek – 2 kg; beli me{ani sir – 250g; kajmak – 100g;jaje – 1 kom; ulje; so; maj~ina du{ica

Durmitor je planina, naj~uvenija u svijet. Tara je rijeka{to se pije. Sve to zajedno je ono {to svet misli da treba ~u-vati. Zato nacionalni park ~uva Unesko ~ak. Ali, ne ~uva te-lad, sir, skorup, ~ak ni maj~inu du{icu {to dìklja po vrleti ukristalno bistrom vazduhu. A to {to ne ~uvaju je taman ono{to je potrebno za ovo nenadma{no pe~enje.

Trbu{ina, koju majstori ~esto nazivaju i pauflek, najjefti-nije je meso {to se moè na}i u kasapnici. Ima onih koji neznaju {ta bi s njom, pa je seku na komade i guraju u rernu skrompirom. A moè i rasko{nije.

Nekoliko kri{ki durmitorskog me{anog sira, onog od ov-~ijeg i kravljeg mleka, pome{a se s dve ka{ike skorupa (to jekajmak od ov~ijeg mleka, iz me{ine), jednim jajetom i izmr-vljenim strukom sveè ili su{ene maj~ine du{ice.

Dakle, tele}a trbu{ina se razastre, pa ako je povelika, ise-~e se na dva dela. Jedan deo je za docnije, drugi za sada: nasredinu se nabaci onaj mle~ni nadev, onda uroluje i uveètankim kanapom, ~vrsto taman da fil ne iscuri.

Sve se posoli, zamasti pa ponovo natapka maj~inom du-{icom.

Pe~e se na umerenoj vatri dva-tri sata, u sudu koji dobrodihtuje na 200 stepeni.

I Crnogorci i ostali ovaj rolat jedu bez kanapa.

Pa{ticada

Gove|i but – 1,5 kg; beli luk - 1glavica; crni luk (sitnije glavice) – 500g; suva slanina – 150g; belo vino – 7dl; vinsko sir}e – 7dl; slatko crveno vino – 1dl; suve {ljive – 100g; maslinovo ulje; karanfili}; biber; mu{katni ora{~i}; paradajz pire; so

Ko god da je uìvao u ovom gurmalnluku iz (sada{njeg)inostranstva nije imao pojma kakva muka sve ~eka doma-}ina/cu. Elem, meso u komadu se potopi u sir}e, pa tri dana,svakodnevno, mazi, pazi, okre}e i ne`no nad njime bdije.Pro|e i to, pa ga jo{ samo valja dobro oprati pod teku}omvodom i dobro osu{iti.

Tek tada nastupa kreativni deo: buti} se na{pikuje re`nje-vima slanine, listi}ima belog luka, biberom i karanfili}em.

Ovako pripremljena pe~enica se samo posoli i pobiberi. Nadobro zagrejanom maslinovom ulju, u velikom tiganju pro-proprì se sa svih strana, pa izvadi i ostavi da sa~eka nastavak.Nastavak je: isto se proprì olju{teni crni luk u glavicama.

Vreme je za rernu: u ve}i i dublji sud ubace se meso i luk,sve zalije masno}om, pa u rerni uklju~enoj na 200 stepenipe~e oko dva sata. Pusti}e dosta vode, pa mu ne treba ni{taraditi. Nastavak sledi kad vi{ak te~nosti ispari: nalije se vi-nom da ono dopre do polovine pe~enice, ubace {ljive, mesoodozgo premaè ka{ikom paradajz-pirea, dodaju za~ini (navr’ noà mu{katnog ora{~i}a, tri cveti}a karanfili}a, slatkocrveno vino a u postojbini pro{ek) pa sve na laganoj vatridinstucka jo{ oko jedan sat. Po potrebi se povremeno jo{ na-liva belim vinom.

Jede se u slast koja nadma{uje trud. I tamo, i ovamo.

Rozbif

Rozbif – 2 kg; senf; ulje; so; lovor; ruzmarin; krompir za prilog

Ova pe~enica valja topla. Uz krompir, kako prili~i. Ali, va-lja i hladna. Uz vino, umesto kola~i}a, {to tako|e prili~i.

Pretpostavljamo da je june}a rozbratna ve} o~i{}ena odkostiju, ilica i masno}a, da je proboravila na ledu nekolikodana kol’ko treba da meso sazri, da je onda lagano odle|ena,pa se moè pripremati.

Treba, pre svega, imati veliki, najbolje ovalni, tiganj. Od ve-li~ine tiganja zavisi i veli~ina mesa, {to se priprema u jednomkomadu. Dakle, komad, veliki kao tiganj, premaè se jakimdiònskim senfom, pa na vrelom ulju proprì sa svih strana.Samo da dobije koricu, a da u sredini ostane ìvo. Posoli se,pa poloì na re{etku u vatrostalnoj posudi (da vi{ak masno}eima gde da kaplje, a da meso ne pliva u masti dok se pe~e). Sastrane se ubaci nekoliko listova lovora i gran~ica ruzmarina,pa poklopi, odnosno zatvori aluminijumskom folijom i uba-ci u rernu, zagrejanu na najvi{e 200 stepeni.

Vreme pe~enja zavisi od koli~ine: na svakih pola kile me-sa valja potro{iti dvadeset minuta.

Ako je re~ o glavnom jelu iznosi se na sto takvo kakvo je,uz krompir i tur{iju nego {ta, ako je pak rozbif dezert ohla-di se pa ise~e popreko na tanke {nite. U oba slu~aja ako je usredini crvenkasto, pe~eno je taman kako treba, a sluì se saistim onim, o{trim diònskim senfom.

Crveno vino iz (ne samo) okoline Diòna se podrazumeva.

Kuvanje za po~etnike Mike DajmakaSto jedno jelo (+ gurmanski bonus) za sve uzraste, sva~iji dèp, sva godi{nja doba, sve ukuse...Poru~ite odmah: 150 din (+ PTT) telefon: 065/26 25 035; E-mail: [email protected]

srpski

Documents