Stanje upravljanja otpadom u EU i primeri dobre prakse

Mast. Ekol. Srđan Breka, TEHPRO 24. novembar 2016.

Aranđelovac

3

Zahvalnice

• Italijansko iskustvo

• Marco Allocco, Riccardo Civera

• Torino

• Nemačko iskustvo

• Günter Sager

• Wolfsburg

4

Komunalni otpad u EU

• Količina generisanog otpada opada za oko 2.5% nagodišnjem nivou

• 250 miliona tona se proizvede

• 170 miliona tona generiše 5 članica: Italija, Španija,VB, Nemačka i Francuska

• Količina komunalnog otpada u najbližoj je korelacijisa ,,potrošačkom korpom“ ali i sa drugimparametrima.

5

Distribucija zbrinjavanja otpada u EU 2012. (podaci su poređani porastućim procentima otpada odloženog na deponije)

34% deponije,24% spaljivanje,27% reciklaža,15% kompostiranje.

Statistika zbrinjavanja i kontekst

6

CILJEV

I

2020: 50% reciklaže

2025: odlaganje manje od 25% ukupne količinekomunalnog otpada iz prethodne godine na deponije izabrana odlaganja reciklabilnog i biorazgradivog otpadana deponije.

2030: 70% recikliranog komunalnog otpada

Ciljevi Italije

Odlaganje na deponije

2030: tendencija da se postepeno zabrani odlaganje nadeponije

Ambalaža

2020: 60% reciklaže

Plastika: 60%Drvo: 80% Metali, staklo, papir i karton: 90%.

2025: 70% reciklaže

2030: 80%reciklaže

7

Procenti odvojeno prikupljenog komunalnog otpada po regijama,

2013. godinaPopulacija

Ukupno

proizveden

a količina

komunalno

g otpada

[t]

Količina

odvojeno

prikupljen

og otpada

[t]

Količina

preosta

log

otpada

[t]

Količina

tretirano

g otpada

[t]

Količina

otpada

odložen

og na

deponij

e

[t]

Količina

spaljenog

otpada

[t]

2002 2.215.769 1.130.626 247.339 876.417 0 876.417 0

2003 2.173.019 1.133.099 284.720 823.939 22.785 812.018 0

2004 2.237.757 1.171.076 364.412 777.095 37.600 731.732 0

2005 2.242.342 1.170.754 423.479 734.293 55.346 678.947 0

2006 2.248.777 1.199.143 491.981 691.361 30.065 661.296 0

2007 2.266.724 1.183.626 548.344 620.194 38.958 581.236 0

2008 2.278.588 1.161.027 569.291 575.153 12.057 563.096 0

2009 2.298.483 1.131.010 552.058 552.630 572 552.058 0

2010 2.303.244 1.130.270 560.477 551.559 819 550.740 0

2011 2.244.257 1.104.394 550.301 532.401 39.018 493.383 0

2012 2.255.616 1.054.016 523.929 502.840 56.759 446.081 0

2013 2.298.817 1.026.425 508.833 501.547 11.484 371.398 109.589

2014* 2.298.817 1.030.246 516.833 496.838 10.061 116.332 358.305

Podaci za Torino 2002-2014

Odvojeno prikupljanje

8

21,9%

25,2%

31,2%

36,3%

41,2%

46,4%

49,2%

50,0%

49,7% 50,1%

50,3%

50,1%

50,9%

24,6%26,1%

32,0% 35,3%36,9%

39,3%

40,7%

41,5%42,4% 43,0%

42,2%

41,9%42,2%

20,0%

25,3%

31,9%

37,7%

45,7%

53,6%

57,4%

57,0%

56,8%

55,7%

56,5%

56,4%

57,5%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

55%

60%

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

Provincia

Torino

9

• Sistem prikupljanja otpada iz domaćinstava

• Sistem prikupljanja otpada sa trotoara i ulica

• Sistem prikupljana otpada iz okoline

• Eko centri

Organizacija prikupljanja otpada

Via Arbe-Torino

10

Sudbina otpada i opcije?

Mešani otpad Spaljuje se u insineratorimaOdlaže se na deponije

Organski otpad Postrojenje za mehanički biološki tretman otpadaPostrojenja za kompostiranjeKompostiranje u domaćinstvima

Plastika Platforme za prikupljanje CONAIPostrojenja za ponovno iskorišćenje

Papir i karton Platforme za prikupljanje CONAIPostrojenja za ponovno iskorišćenje

Staklo Platforme za prikupljanje CONAIPostrojenja za ponovno iskorišćenje

Metal Postrojenja za ponovno iskorišćenje

Otpad posle čišćenja ulica Postrojenja za ponovno iskorišćenje

Drvo Postrojenja za ponovno iskorišćenje

Električni i elektronski otpad Postrojenja za ponovno iskorišćenje

11

2008 (t)

2009(t)

2010(t)

2011(t)

2012(t)

2013(t)

2014* (t)

Var. % 2014-2013

Odlaganje na deponije 563.096 552.058 550.740 492.238 446.081 371.398 116.332 -68,68%

Spaljivanje - - - - - 109.589 358.305 226,95%

Tretman 12.057 572 819 39.018 56.759 11.484 10.061 -12,39%

Ponovno iskorišćenje - - - 3.400 9.371 9.077 12.140 33,74%

UKUPNO PREOSTALOG OTPADA 575.153 552.630 551.559 534.656 512.211 501.547 496.838 -0,94%

2013 2014*

Odlaganje na deponije 74,1% 23,4%

Spaljivanje 21,9% 72,1%

Tretman 2,3% 2,0%

Ponovno iskorišćenje 1,8% 2,4%

UKUPNO 100% 100%

Upravljanje preostalim otpadom

12

Upravljanje TRM spa, preduzeće je 80% privatno vlasništvo (Gruppo IREN – F2i Ambiente) i 20% javno (opštine)

Investicije 347 Mil. evra (od kojih je 260 Mil. evra utrošeno za izgradnju) za finansiranje postrojenja

Kapacitet 421.000 t/godišnje neopasnog otpada i rašće do 480.000-500.000 t/godišnje optimizacijom

PCI (donja toplotna moć) postrojenja

11 MJ/kg

Izgled 3 duple linije od 22,5 t/h (MCR, Maksimalni Kontinualni Unos)

Tehnologija Peć sa pokretnim rešetkama sa vazdušnim hlađenjem

Linija za prečišćavanje izduvnih gasova

Elekstrostatički filter, Suvi reaktor za uklanjanje kiselih gasova i mikro-zagađivača, vrećasti filter, katalitička denitrifikacija (DeNOx)

Proizvodnja energije 65 MWel – u režimu za proizvodnju samo električne energije; 41 MWel i 106 MWt – u kogeneracionom režimu

350.000 MWh/godišnje električne 170.000 MWh/godišnje toplotne energije

13

Tarife po frakcijama

Troškovi

Mešoviti otpad (odlaganje) U insineratorima 112 €/ton.Na deponijama100-112 €/ton.

Ostaci hrane (tretman) 80-90 €/ton

Zeleni otpad iz bašta (tretman) 20-40 €/ton

Otpad posle čišćenja ulica 70-90 €/ton

Prihodi

Plastika 240 – 250 €/ton

Papir i karton 40 – 45 €/ton

Staklo 30 – 35 €/ton

Čelik 90 – 100 €/ton

Aluminijum 350 – 370 €/ton

Drvo 3-5 €/ton

Iskustvo iz Nemačke

Komunalni otpad

Opasne materije

Industrijski otpadOtpad iz domaćinstava

Aerozagađenje

„divlje“ deponije

Zagađenje podzemnih

voda

Degradacija

zemljšta

Posebne deponije

Sagorevanje

Reciklaža

14

… a reakcija je bila …

Uticaji na životnu sredinu

Degradacija prirode

Aerozagađenje

Zagađenje podzemnih voda

Problemi sa zdravljem i higijenom

§§ Novi zakonski propisi!

Društvena reagovanja

Lokalni protesti

Osnivanje NVO

Osnivanje partije zelenih

„zaštita životne sredine“ je„politički korektna“

15

Novi način upravljanja otpadom

20 %Insinerator sa specijalnim filter-sistemom

100 %

Promena materijala Izmena proizvodnog procesa

Kutije za transport Baterije

Plastika Papir Metal

Staklene boce

Staklo Papir Organski materijali

1. Prevencija otpada

2. Ponovna upotreba

3. Reciklaža

4. Iskorišćenje

(termalno)

16

Nadležnost i odgovornost!

Prikupljanje

Skladištenje, sortiranje

Odlaganje na deponije

Reciklaža

Spaljivanje

Administracija gradaWolfsburga

Model grada Wolfsburga

KompanijeGrađani Wolfsburga

Sortiranje otpada je

obavezno !

17

Sistem za uzorkovanje opasnih materija

Nema troškova!

Značajni rezultati!

Privatna

domaćinstva

Spaljivanje posebnih vrsta otpada

Mesto za skladištenje

Servisne usluge

Male količine

Sistem uzorkovanja !!

18

„Waste road mapa“ Wolfsburga

Nema više odlaganja na deponije, već se otpad spaljuje u insineratorima !

Zakon u „EU“ i „Nemačkoj“

„Divlje“ deponije

Nov način (novi propisi)

Uređenje deponija

Proizvodnja komposta/ izbegavanje opasnih materija

1970 1983 1990 20051960

19

Troškovi

Osnovno pravilo: Ista naknada za sve !

12 € mesečno!

20

Ključno po kolegama iz Nemačke

1. Treba informisati građane neprekidno.

2. Sami građani treba da prenose dalje ova saznanja .

3. Tek kada su svi zajedno na istoj strani imamo opipljive rezultate.

21

• Ne postoji jedinstven recept za uspeh i kratkoročna i laka rešenja,studentima mora da se da širok spektar znanja (i ne samo u toku studija),uključujući i znanja iz ekonomije, projekt menadžmenta, upravljanjakvalitetom, psihologije, IKT-a, zaštite uopšte...

• Nemoguće je da ova oblast zaživi u očekivanom obimu bez jasnog isistemskog nastupa države, uključujući i obrazovanje kao komponentu saodloženim dejstvom ali i finansiranje (Zeleni fond).

• Uvek treba raditi na širenju znanja, ne samo formalnim obrazovanjem.Potrebna je šira javnost da bi se ostvarila ,,kritična masa“ i postavljanječitave problematike na pravo mesto u društvu.

• Neophodno je rekonstrukcija javnih komunalnih preduzeća i formiranjekvalitetnog i jasnog informacionog sistema životne sredine. Planiranje nabilo kom nivou bez kvalitetnih informacija je beskorisno.

• Treba kontinuirano upravljati na svim nivoima, posebno je važnouspostaviti struku jer ZŠS prečesto javlja kao dopunska aktivnost ikvalifikacija (pozitivan primer lica za bezbednost i zdravlje na radu).

Zaključna razmatranja

22

23

Hvala na pažnji