starcevic dr vladan, bez straha o strahu, panici i fobiji

8/10/2019 Starcevic Dr Vladan, Bez Straha o Strahu, Panici i Fobiji

1/132

www.balkandownload.org

1

Recenzenti: Prof. dr Svetomir Bojanin, Prof. dr Mirko Pejovi


2/132


2

Dr Vladan Starevi

BEZ STRAHA

O STRAHU,PANICII FOBIJI

Zavet Beograd, 2001.


3/132


3

Pred!v!r

Knjigu pod naslovom "Bez straha o strahu, panici i fobiji" napisao je na eminentnistrunjak u oblasti psihijatrije i psihoterapije doc. dr Vladan tarevi!. jegovi radovi ostrahu, stanjima panike i fobijama se mogu sresti u vode!im svetskim asopisima, anjegovo ime kao urednika i koautora nalazimo i u nekim aktuelnim knjigama, uz imenanajpoznatijih svetskih autoriteta u ovoj oblasti.

ve to ini dr tarevi!a vode!im naunim radnikom u domenu straha i fobija u

naoj zemlji i me#u najistaknutijim svetskim strunjacima i psihoterapeutima koji usvom radu koriste najsavremenije koncepte i metode leenja.$voga puta se dr tarevi! obra!a naoj najiroj italakoj publici sa %eljom da

deluje preventivno. & knjizi koja je pred nama, on svakom pojedincu koji do%ivljavabezrazlo%an strah i paniku ili pati od fobinih stanja vrlo jasno i konkretno pokazujekako da se s tim oblicima straha bori. $va knjiga tako#e mo%e da koristi i lanovima

porodica ovih osoba, kako bi ih oni najpre bolje razumeli, a potom bili u stanju i da im napravi nain pomognu.

vakako, knjiga mo%e da poslu%i kao prirunik i lekarima. psiholozima, socijalnim

radnicima, pedijatrima, posebno onima koji rade u koli. kao i razrednim stareinama inastavnicima uopte, koji se sre!u sa paraliu!om tremom uenika, kolskim fobijama istrahom od ispita.

Knjiga je veoma informativna za svakoga koga zanima fenomen straha u ovekovom%ivotu.

'r tarevi! je u naoj sredini uspeo da na sasvim specifian nain objedini kljunesavremene koncepte u psihoterapiji sa osnovnim principima leenja lekovima. $n je, ustvari, sproveo znaajnu savremenu sintezu teorijske misli i tehnika psihoterapije sasutinom i smislom terapije lekovima.

& meri u kojoj je leenje lekovima liio mita o apsolutnom isceliteljskom uinkutakvog oblika leenja, svode!i ga na samo jedan od inilaca u terapijskom postupku, drtarevi! je istovremeno demistifikovao i samu psihoterapiju, ostavljaju!i po strani njenhermetiki svet pukih pretpostavki. $n ne prikazuje pacijenta kao pasivnog ispovednikakoji oekuje maginu re izleenja, ve! ga predstavlja kao aktivnog uesnika uterapijskom procesu i u primeni samih tehnika leenja. &pravo to pacijenta inisaodgovornim i za sam ishod leenja.


4/132


4

$vako koncipiran psihoterapijski postupak postaje dostupan nauno(istra%ivakojobradi i proveri, pre svega u cilju utvr#ivanja primenjivosti i efikasnosti psihoterapije.)o je put da se psihoterapija oslobodi balasta kritika koje joj se esto upu!uju zbog

proizvoljnosti i nekonzistentnosti u teoriji i praksi.

& ovoj knjizi dr tarevi! s velikim ume!em uvodi svoga itaoca u najozbiljnijeteme, formuliu!i ih sasvim jednostavno i razumljivo. a taj nain, on pribli%ava iveoma slo%ene naune i strune postavke najirem krugu italaca. Knjiga je pisana unajboljem maniru savremene svetske literature koja se bavi prevencijom mentalnih

poreme!aja.*animljivo je da je dr tarevi! me#u prvima u nas koji ukazuje na hipokriziju

odnosa pojedinih strunjaka prema javnosti, ovoga puta tako to izbegavaju da na pravinain nazovu neku pojavu ili odre#eni oblik ovekovog postojanja. &mesto da ovekakoji trpi i tra%i pomo! nazovu pacijentom, izmiljaju termin kao to je u ovom sluaju

klijent, to dr tarevi! s pravom odbija. Kako dr tarevi! sjajno zapa%a, uz terminekoji lepe zvue ili su pomodni, ovek se samo utvr#uje u otu#enju od sebe sama ido%ivljava jo ve!i stid.

'r tarevi! poinje izlaganje opisivanjem klinikih pojava straha, panike i fobija, azatim prikazuje oblike samopomo!i i pomo!i od strane drugih. & svemu tome on neispoljava nerealni optimizam, ve! zahvaljuju!i svojoj uspenoj terapijskoj praksi ivelikom iskustvu, pru%a sasvim uverljivu i dobro utemeljenu nadu da se ovi poreme!ajimogu izleiti ili da se tokom njihovog adekvatnog leenja bar mo%e posti!i bitno

poboljanje.

& kontekstu svega to je navedeno, mislim da za leenje u medicini uopte, aposebno u psihijatriji, va%i stav dr tarevi!a koji je iznet u ovoj knjizi. )aj stav glasi+"eenje se zavrava kada se postignu realno izvodljivi ciljevi leenja".

-rof. dr vetomir Bojanin,neuropsihijatar


5/132


5

Uv!d

Kome je namenjena ova knjiga

Ono to se obino trai od !is"a ovakvi# knjiga, jeste da kae kome je knjiganamenjena. $oja je %"i&jna gr'!a% ita&a"a( )mam ve&iki ot!or !rema ovakvomodre*ivanj', jer mis&im da je ' !rin"i!', svaka knjiga namenjena svima. $njig'vidite ' knjiari i&i vam o njoj neko neto kae, ako vas +ainteres'je tema i&i

nas&ov, !otraite je i !reg&edate, event'a&no je i k'!ite. $njige koje s'namenjene samo nekim &j'dima vetaki i# odvajaj' od &j'di +a koje navodno teiste knjige nis' !redvi*ene. Zato #o' da nag&asim da je ova knjiga namenjenasvima, kao i svaka dr'ga knjiga dak&e, +ainteresovanim itao"ima.

Sasvim je dr'ga stvar kome bi ovakva knjiga mog&a da b'de +anim&jiva. )&i,ko bi se od&'io da je k'!i. Pret!ostav&jam da bi s ob+irom na sadraj i tem',knjiga mog&a da interes'je &j'de koji se !reterano !&ae, a ne +naj' otk'd imto&iki stra#, niti kako da ga se os&obode. Ovakva vrsta knjiga je !o!'&arna i kodita&a"a koji se stide i&i im je ne!rijatno da +bog nekog !rob&ema +atrae str'n'

!omo. akvi vie vo&e da '+ !omo knjiga -i dr'gi# sredstava !omogn' sebi,naravno ako se ' knji+i %!re!o+naj'%. /aj+ad, ima i ita&a"a koji s' sebe ve%identifikova&i% kao %!a"ijente% i koji se &ee od !reteranog stra#a, fobije i&i!anike njima ovakva knjiga moe da b'de +anim&jiva +ato to e&e vie dasa+naj' o svom !rob&em' i da na'e kako da sebi jo bo&je !omogn'.

a &i sam s!omen'o sve one koje bi ovakva knjiga +anima&a( ta je sa&anovima !orodi"a ' kojima ima osoba iji i# !reterani stra# '+nemirava, nera+'mej' i#, e&e&i bi da im !omogn', a ne +naj' kako( $njiga e da+ainteres'je i !onekog str'njaka i+ ra+&oga koji se kre' od +natie&je da vide

%ta to itaj' !a"ijenti% do e&je da svojim k&ijentima !r'e vie. /isam nitarekao o onima koji s' %samo% rado+na&i i&i imaj' ra+ne dr'ge motive da sa+naj'ta se na&a+i i+me*' kori"a knjige. akako, ima !'no i takvi#, i ini mi se da s'oni ne!ravedno +a!ostav&jeni kada se !ie o %"i&jevima% ovakvi# knjiga i kada seone %!osve'j'% samo &j'dima sa odre*enim !rob&emima.

ak&e, nije to&iko vano da &i se ita&a" !re!o+nao me*' onima koje bi ovaknjiga verovatnomoglada interes'je. 3ko ste se od&'i&i da je !roitate, nadam


6/132


6

se da e vam biti +anim&jiva i informativna, i da e vam !omoi ako vam je!omo !otrebna. $njige ove vrste esto nis' dovo&jne da !r'e sv' !omo4 'tom s&'aj', nadam se da ete !os&e itanja +nati kome da se obratite +a str'n'!omo i ta da od nje oek'jete. /i ' kom s&'aj' ne e&im da s'geriem da

jedna knjiga, bi&o koja knjiga, moe da +ameni sve %nijanse% ' &eenj' 5 kada je&eenje !otrebno.Ova knjiga se moe itati %!o red'% i&i ita&a" moe da i+abere de&ove koji

njega naroito interes'j'. Ovo je tako*e knjiga koja e nekima da !os&'i +ajednokratn' '!otreb', dok e joj se dr'gi %vraati% i kada nestan' ra+&o+i +bogkoji# s' knjig' !rvobitno '+e&i ' r'ke. /aravno, mog' da se !ojave i novira+&o+i da ita&a" %obnovi gradivo% -' de&ovima, !re nego ' "e&ini, kada seovakva knjiga koristi !o!'t &eksikona i&i renika.

$onano, bi' veoma +adovo&jan ako 's!em da itao"ima !rib&iim stvari

koje se esto mistifik'j' i&i ine ne!otrebno kom!&ikovanim. 6er'jem da s'!r'anje informa"ija i !renoenje +nanja !rvi korak ' ra+'mevanj' !rob&ema iisto tako !rvi korak ' njegovom reavanj'. Prob&em koji je !red nama +ove sestra#. Pato&oki stra#, a naroito njegovi ob&ik koji se o+naavaj' kao !anika iagorafobija. /e !retend'j'i na %!osedovanje% a!so&'tne istine o stra#', !ani"i ifobiji, niti na !ot!'no !o+navanje ovi# !ojava, naj!re ' !ok'ati da !okaemkako je !ato&oki stra# i!ak vie ra+'m&jiv nego to nam se to obino ini. 3ko 'tome 's!em, dr'gi +adatak e mi biti &aki #o' da !okaem kako se sastra#om moe iveti, kao to se !rotiv njega moe i boriti. /adam se da eknjiga moi da !os&'i kao %vodi% i +a &ake !ri#vatanje stra#a i +a njegovo&ake &eenje. )+bor 5 ivot sa stra#om, borba !rotiv njega i&i i jedno i dr'go 5+avisi od itao"a7

Kako je nastala knjiga

Svako de&o, !a i svaka knjiga, ima svoj' istorij'. Bav&jenje takvom istorijomesto de&'je !reten"io+no, !a ' se ja samo osvrn'ti na istorij' ove knjige i++a#va&nosti koj' oseam !rema &j'dima koji s' me !odstak&i da je na!iem, kaoi i+ +a#va&nosti !rema svima koji s' mi da&i korisne s'gestije !oto s' knjig'!roita&i ' njenom %!ret#odnom ob&ik'%.

3 %!ret#odni ob&ik% se +vanino +vao Prir'nik, a ne+vanino -me*'!a"ijentima %skri!ta%. $oristio sam ga godinama ' rad' s &j'dima koji s' rtveso!stvenog stra#a, a naroito ' &eenj' !a"ijenata s na!adima !anike iagorafobijom.

%Skri!ta% s' bi&a !o!'&arna, !omog&a s' mnogim !a"ijentima, a&i ne svima.


7/132


7

Ona s' bi&a do!'na &eenj' ' nevnoj bo&ni"i )nstit'ta +a menta&no +drav&je 'Beograd' i bi&a s' !ri&ago*ena s!e"ifinostima &eenja ' toj 'stanovi. Mnogi!a"ijenti5itao"i s' mi rek&i da bi ovakva %skri!ta% treba&o da b'd' dost'!na toirem kr'g' 8j'di 5 a ne samo onima koji trae str'n' !omo.

Mada mi je na taj nain odavno s'gerisano da bi bi&o korisno da se %skri!ta%!retvore ' knjig', !ro&o je dosta vremena dok se to nije dogodi&o. /ajveira+&og +a to se na&a+i ' mom ot!or' !rema %&akoj% &iterat'ri to !retend'je daima k&j'eve !omo' koji# se reavaj' svi !rob&emi. 9e&eo sam da knjiga neb'de +birka jednostavni# %re"e!ata% +a reavanje !rob&ema stra#a, a&i sam seistovremeno tr'dio da to ne b'de jo jedno tivo koje je +anim&jivo samostr'nja"ima. $om!romis i+me*' !o!'&arnog i 'skostr'nog, i+me*' %jakog% i%o+bi&jnog%, nije &ako na!raviti, a verovao sam i danas ver'jem da bi jednaknjiga koja bi bi&a namenjena %svima% mora&a da sadri ovakve kom!romise.

/aravno, ne ' "i&j' %bo&je !rodaje%, ve da bi bi&a !rist'!anija, +anim&jivija ikorisnija to irem kr'g' &j'di.

ako sam +atvorio kr'g, otvoren kada s' mi korisni"i %skri!ti% s'gerisa&i dabi to, 'neko&iko i+menjeno i veem broj' &j'di !ri&ago*eno tivo, na&o itao"eme*' mnogima koji %imaj' !rob&em%, a&i ne +naj' ta s njim da rade, !a i me*'onima koji samo nas&''j' da %imaj' !rob&em%. /a kraj' sam "i&j !ostavio joambi"io+nije 5 da knjiga b'de +anim&jiva svima, i onima koji %imaj'%, i onimakoji %nemaj'% !rob&em -a e&e da se to bo&je '!o+naj' s njim.

)erminologija

8j'di !onekad mistifik'j' !osao kojim se bave. Omi&jen nain mistifika"ije je!reko str'ni# i+ra+a, ije !ravo +naenje ne +naj' ni mnogi str'nja"i. r'ginain mistifikovanja stvari je nji#ovo !rika+ivanje kom!&ikovanijim nego toone jes', esto '+ !omo ne!otrebno d'gi# reeni"a i nejasni# je+iki#konstrak"ija. : ovoj knji+i sam !ok'ao s'!rotno 5 da demistifik'jem ono oem' !iem, ver'j'i da ' i na taj nain da itao"' !rib&iim nekekom!&ikovane kon"e!te i ideje. /aravno, bi&o je nemog'e da se !ojedinistr'ni termini ne koriste, a&i sam se ' knji+i !otr'dio da svaki takav terminobjasnim. /a!okon, od nji# ne treba ni beati, !ogotovo to s' mnogi %'&i% 'svakodnevni je+ik4 samo je vano da tano +namo na ta mis&imo kada tetermine koristimo.

anas je !omodno da se i+ govora i !isani# %materija&a% isk&j'e !ojedinerei +ato to bi one nekog mog&e da 'vrede i&i +ato to nekome ne %+v'e &e!o%.ako, ' nekim kr'govima je !oe&jno govoriti %k&ijent%, a ne %!a"ijent%, a '


8/132


8

knjigama ovog ti!a se esto i+begava re %&eenje%, ak i onda kada se deta&jnoo!is'je kako i+g&eda &eenje. Smatram da s' ovo forma&ne, a ne s'tinske stvari.i da one samo odravaj' %ig sramote%, tako to s'geri' da %nije ' red'% biti!a"ijent -a&i je !ri#vat&jivo biti k&ijent i&i da je, re"imo, %samo!omo% re koja

treba da +ameni %&eenje%. o to se rei !o!'t %!a"ijent% i&i %&eenje% ve+'j' +amedi"inski kontekst, samo !o sebi ne vre*a osob' koja je %!osta&a% !a"ijent takoto je +atrai&a str'n' !omo, odnosno &eenje.

)mam ra+'mevanja +a %!reoset&jivost% !ojedini# &j'di na neke od ovi# rei,a&i one e i!ak biti koriene ' ovoj knji+i kad god je to !otrebno. 6er'jem dastvari i !ojave treba na+vati !ravim imenom, be+ ob+ira na mog'nost+&onamernog t'maenja. 3ko to ne bismo 'ini&i, je+ik bi nam ne samoosiromaio, nego bi se !retvorio ' +birk' !oe&jni# i do+vo&jeni# fra+a, koje nebi nita s'tinski !romeni&e, a kom'nika"ij' bi sve&e na strogo kontro&isan'

ra+men' rei koje s' ot'*ene od svog !ravog +naenja.


9/132


9

Pog&av&je 1.

Prir!da "tra#a

N!r$alan "tra#

Stra# je jedno od teme&jni# oseanja koje odre*'je &inost. Svi +namo ta+nai doiveti stra#. Bojimo se da ne na!ravimo grek', stra#'jemo od smrti,stre!imo od ka+ne, bojimo se neki# ivotinja i !&aimo !rirodni# katastrofa iratova : svakom !eriod' ivota s' odre*eni ob&i"i stra#a 'esta&iji i +a taj

!eriod esto i ti!ini. /a !rimer, de"a se esto boje mraka4 ado&es"enti brin' +asvoj i+g&ed i da &i e biti !ri#vaeni ' %dr'tv'%4 odras&i esto stre!e +bog !os&a ida &i e svojoj !orodi"i moi da obe+bede %eg+isten"ij'%4 stariji &j'di vie stra#'j'od bo&esti i da ne b'd' %na teret'% m&adima. /eki stra#ovi imaj' %'niver+a&niji%karakter i !rate nas tokom itavog ivota, re"imo stra# od 'miranja.

Be+ stra#a, ivot bi bio siromaan, a nae !onaanje bi sasvim dr'gaijei+g&eda&o. Stra# esto odre*'je nain na koji !osmatramo svet oko sebe, 'tie nao!tenje i+me*' &j'di i ob&ik'je na' &inost. :meren nivo stra#a moe ak dab'de i koristan da bismo se skon"entrisa&i, !oka+ati svoja +nanja i vetine i

!ostig&i to bo&ji re+'&tat ' odre*enim sit'a"ijama, na !rimer !ri&ikom !o&aganjais!ita i&i na javnom nast'!'. /a osnovnom, bio&okom nivo', stra# nasmotivie da !red'+memo korake da se odbranimo od neke o!asnosti i !omaenam da !reivimo. O tom nivo' e ovde biti vie rei.

Zamis&ite da se na&a+ite na '&i"i i da odjednom 'g&edate besnog !sa kakoj'ri !rema vama. 6i s#vatate da se na&a+ite ' o!asnosti i '!ravo vam tosa+nanje ' tren'tk' i+a+iva stra#. 6i se br+o od&''jete +a jedn' od dvemog'e reak"ije i&i ete !obei -ako imate gde da se sk&onite, i&i ete se '!'stiti' borb' sa !som -ako imate ime da se odbranite, i&i ako ver'jete da 'mete da

i+a*ete na kraj s besnim !som. Pret!ostavimo da ste od&'iti da !obegnete.;otovo istovremeno se ' vaem organi+m' doga*aj' brojne !romene koje vam!oma' da t' od&'k' s!rovedete. o se doga*a !osredstvom a'tonomnognervnog sistema i &'enjem adrena&ina. 3ktiviranje a'tonomnog nervnogsistema dovodi do s&edei# !romena, koje vam omog'avaj' da reag'jete br+o,i+begnete !ovred' i !obegnete od i+vora o!asnosti

5 iete bre, to vaim miiima do!rema vie kiseonika.


10/132


10

5 Sr"e vam tako*e k'"a bre i krvni !ritisak vam !oraste da bi se bre!reneo kiseonik i dr'ge s'!stan"e koje s' !otrebne miiima.

5 6ea ko&iina krvi se do!rema miiima, naroito ve&ikim miiima nog'.$rv ' organi+m' se tako %!reras!ode&i% da je manje krvi ' onim de&ovima te&a

kojima tren'tno nije !otrebna4 na !rimer, krv se !rivremeno %!ov'e% s &i"a,kada se kae da ste %!reb&ede&i od stra#a%.5 Miii vam !ostan' na!eti tako da mog' da br+o reag'j'.5 Br+ina +gr'avanja krvi se !oveava, !a i ' s&'aj' da se fi+iki !ovredite,

'gr'ak bi se br+o stvorio i g'bitak krvi bi bio minima&an.5 Znojenje se !ojaava da bi se ras#&adi&o te&o i tako s!reava %!regrejavanje%

kada +a!one inten+ivna miina aktivnost. $rvni s'dovi se ire, naroito 'koi, da bi se ras#&adi&a krv.

5 6arenje !restaje.


11/132


11

6er'jem da vam se ' !ojedinim sit'a"ijama dogodi&o da vam sr"e +a&'!a, daostanete be+ da#a i&i da se i+nenada !re+nojite na !rimer, dok g&edate neki%na!et fi&m% i&i !oto ste %+a d&ak'% i+beg&i da vas 'dari neko vo+i&o dok steneo!re+no !re&a+i&i '&i"'. : svim tim sit'a"ijama vi obino +nate +ato je do&o

do takve te&esne reak"ije i sim!tomi +a vas nis' nikakva misterija.6ano je da se !odsetimo da se s&ine te&esne reak"ije vi*aj' i ' dr'gimstanjima, koja nis' ' ve+i sa stra#om i gde a'tonomni nervni sistem o!et igrag&avn' '&og' to s' fi+ika aktivnost -na !rimer. bav&jenje s!ortom i seks'a&noi svako dr'go %!rijatno% '+b'*enje. Poto je i tada jasno ta je i+a+va&oodgovaraj'e te&esne reak"ije, one ne +b'nj'j' i skoro nikad se ne doiv&javaj'ne!rijatno.

Naini i"%!l&avan&a "tra#a

$ao to smo vide&i, stra# se ne is!o&java samo na s'bjektivnom !&an',odnosno kro+ doiv&jaj %bojim se%, nego esto ima i dr'ge kom!onente -tabe&a1.

)abela /. aini ispoljavanja straha

5 S'bjektivno doiv&javanje -stre!nja, iekivanje da se neto &oe dogodi,stra# od neeg konkretnog i&i odre*enog i&i od neeg nejasnog i neodre*enog,verovanje da o!asnost sta&no vreba, doiv&jaj da e osoba da 'mre, !o&'di i&ii+g'bi kontro&' nad sobom, itd.

5 $arakteristina !onaanja -beanje, i+begavanje, sk&anjanje na %sig'rnamesta%, o!re+no kretanje, esto osvrtanje, oba+rivost, '+nemirenost, itd.

5 e&esni sim!tomi -&'!anje sr"a, nedostatak va+d'#a, +nojenje, dr#tanjer'k' i&i dr'gi# de&ova te&a, nesvesti"a, na!etost miia, %tre!erenje% 'stomak', itd.

e kom!onente mog' biti ' veoj i&i manjoj meri !ris'tne, a kod neki# &j'di!ojedine kom!onente sasvim i+ostaj'.

Zato je vano +nati na koje naine stra# moe da se is!o&ji( 8oginiodgovor g&asi 5 da bi se stra# !re!o+nao7 Ponekad se &j'di stide da otvorenoka' da od neega stre!e, a&i i# nji#ovo !onaanje i&i te&esni sim!tomi %i+daj'%.o naroito vai +a m'kar"e. /ije nikakva sramota bojati se, a&i svi +namo da


12/132


12

ima oni# koji tako ne mis&e. akve osobe s' obino vas!itavane da ne !oka+'j'svoja oseanja, !ogotovo oseanja koja bi dr'gi mog&i da !rot'mae kaonji#ov' %s&abost%. 3 i+me*' stra#a i s&abosti se vr&o &ako stav&ja +nak jednakosti.6ano je da ra+'memo da je tim &j'dima veoma teko da %!ri+naj'% da se boje i

kod nji# moemo tek !osrednim !'tem, obino na osnov' nji#ovog !onaanjai&i neki# te&esni# sim!toma, da !ret!ostavimo da je stra# g&avni !rob&em. /o, toostaje samo !ret!ostavka dok i# ne !itamo direktno ta doiv&javaj' i dok namoni ne !otvrde da je to +aista stra# 5 be+ ob+ira na ob&ik is!o&javanja.

Pat!l!'(i "tra#

Sve do sada smo se bavi&i stra#om kao norma&nom, !a ' nekim sit'a"ijama ikorisnom !ojavom. =ovek koji doiv&java norma&an stra# sebi ot!ri&ike govoris&edee %)ma smis&a to se sada bojim, sit'a"ija je objektivno ne!rijatna%, %Znam+ato se bojim%, %) dr'gi bi se !&ai&i da s' na mom mest'% i&i %Ovo oseanje jene!rijatno, a&i ne bojim se samog stra#a%. $akav je doiv&jaj nekog ko ima!ato&oki stra#( /a tabe&i 2. i+neti s' esti ob&i"i is!o&javanja !ato&okog stra#a.

)abela 0. eki od oblika ispoljavanja patolokog straha

5 %/e +nam +ato se bojim.%5 %o&iko se !&aim da ne mog' da se smirim.%5 %o&iko se bojim da nita nisam ' stanj' da radim.%5 %/i o em' ne mog' da ra+mi&jam osim kako da i+begnem da mi se

dogodi ono najgore.%5 %Sta&no sam na!eta, kao da ' da !'knem.%5 %ta e mi se dogoditi ako se !onovo tako jako '!&aim(%

)+ tabe&e 2. se jasno vidi !o em' se !ato&oki stra# ra+&ik'je od norma&nog.: !itanj' s' ra+'mevanje '+roka stra#a, ste!en i+raenosti stra#a.!reok'!iranost stra#om, doiv&jaj da je stra# na neki nain %ov&adao% osobom,trajanje stra#a i njegove !os&edi"e i naj+ad, stra# od samog stra#a -tabe&a >.

)abela 1. Kriterijumi za razlikovanje normalnog od patolokog straha/orma&an Stra# Pato&oki stra#


13/132


13

:+rok stra#a ?asan, ra+'m&jiv /ejasan, neodre*en?aina stra#a 6ariraj'a a&i !rimerena

oko&nostima:vek !renag&aena

rajanje stra#a Obino krae, '

+avisnosti od oko&nosti

Obino d'e -skoro sta&no

!ris'tan stra# i&i sana!adima !anike i+me*'koji# !ostoji jak stra# odnaredni# na!ada

Preok'!iranoststra#om

/e+natna )+ra+ita

oiv&jaj da stra#'!rav&ja !onaanjem

/e !ostoji /ag&aen

Pos&edi"e stra#a Be+ vei# !os&edi"a Onemog'en

svakodnevni ivotStra# od stra#a /e !ostoji Obino i+raen, !onekad i

veoma nag&aen

Ponekad je teko biti sig'ran da &i je stra# norma&an i&i !ato&oki i grani"ei+me*' nji#, kao i ' mnogim dr'gim stvarima ' ivot', nis' tako otre. )!ak,ve&ika veina 8j'di je ' stanj' da !re!o+na da &i im stra# !redstav&ja !rob&em,odnosno, da &i je on !ato&oke !rirode. Ovde bi bi&o +anim&jivo vratiti se na

norma&ni stra# kao %!rav' '+b'n'% i videti kako se !ato&oki stra# 'k&a!a 'ra+'mevanje stra#a kao %sistema '+b'ne%.

Pat!l!'(i "tra# (a! )la*na +-+na)

Stra# !ostaje nenorma&na !ojava kada je a'tomatski te&esni sistem +abeanje i&i borb' s'vie oset&jiv. $ao a&arm na a'tomobi&' koji je !reoset&jiv, !a

!one da !iti onda kada ne treba, reak"ija na o!asnost -' smis&' beanja i&iborbe e se !ojaviti ' !ogreno vreme ako je %te&esni sistem '+b'ne%!reoset&jiv. o moe da +nai da ste sk&oni da doivite stra# tamo gde ga dr'gi&j'di obino nemaj' i gde ne !reti stvarna o!asnost. /a !rimer, osobaistovremeno oseti stra# ' a'tob's', !one da joj se vrti ' g&avi, ini joj se kao dae !asti i odjednom je ob&ije +noj. :mesto da takav doiv&jaj tretira samo kaone!rijatnost koja se verovatno nee !onoviti i koja nee imati nikakve !os&edi"e,


14/132


14

ona reag'je kao da e neto strano da se desi %ta ako !adnem( /ee +nati taje sa mnom, moda mi niko nee !omoi, 'mokri' se, &j'di e mis&iti da sambo&esna i&i &'da. Bo&je da dok sam !ri svesti, si*em na !rvoj stani"i i odem k'i.%: +avisnosti od toga ko&ik' je ne!rijatnost doive&a i ' kojoj meri ver'je da se

takve +astra'j'e stvari mog' dogoditi, ona moe da od&'i da nikada vie ne'*e ' a'tob's, a ako se i!ak %'s'di% da to 'ini, verovatno e i+&a+iti i+a'tob'sa im se !ojave !rvi te&esni sim!tomi stra#a.

Ovo je !rimer na!ada !anike -deta&jnije o!isan ' !og&av&j' 2 kao %&ane'+b'ne%, jer je %te&esni sistem '+b'ne% aktiviran ' !ogreno vreme !raves!o&janje o!asnosti nije bi&o tamo gde se dogodio na!ad !anike. Mog'nost dase %neto strano% dogodi +a vreme vonje a'tob'som je i!ak ma&a. Me*'tim,osoba se !onaa&akaoda joj +aista !reti neka o!asnost i +ato je kasnije ra+vi&a%stra# od stra#a%, odnosno stra# od te&esni# sim!toma, kao i stra# od vonje

a'tob'som. Moda je !rvi !'t bi&a i i+nena*ena svojom reak"ijom, !a se !ita&a+ato je tako reagova&a -%Zbog ega '+b'na ako nema o!asnosti(%, a&i je kasnijea'tomatski '+ima&a %+dravo +a gotovo% da !ostoji o!asnost im bi se !ojavi&isim!tomi stra#a, tj. +na"i '+b'ne. r'gim reima, nije dovodi&a ' !itanje!ostojanje stvarne o!asnosti, be+ ob+ira na be+a+&enost oko&nosti -kretanje'&i"om, stajanje ' red', vonja &iftom ' kojima s' se sim!tomi !ojav&jiva&i./eki &j'di ' takvim sit'a"ijama re+on'j' i ovako %Mora da !ostoji netoo!asno im mi se te&o tako '+nemiri7%

3ko osoba tada ne moe da odma# i+begne %o!asnost% beanjem i&i da%o!asnost% 'k&oni borbom -to se esto doga*a ' tok' na!ada !anike, te&esnisim!tomi se obino odravaj', !a to osob' jo vie 'verava da o!asnost i!ak%negde% !ostoji. Pos&edi"a toga je jo vei stra#, odnosno doiv&jaj 'groenosti,sa jo vie i+raenim sim!tomima. ako se +atvara %+aarani kr'g% -s&ika 1.

Zanim&jivo je da !ostojanje me#ani+ma %&ane '+b'ne% ne 'tie name#ani+am %!rave '+b'ne%, kao da s' ' !itanj' dva sasvim odvojena i'+ajamno ne+avisna sistema. Zbog toga osobe s na!adima !anike obino imaj'od&ino o'vane me#ani+mekoji im se 'k&j''j' ' sit'a"ijama kada !reti !ravao!asnost. : tim sit'a"ijama se takve osobe skoro !o !ravi&' !onaaj' !ribrano ira"iona&no 5 da&eko od toga da i+g'be kontro&' -ega se inae najvie !&ae7tavie, nije retkost da se ' sit'a"ijama kada im je ivot +aista 'groen,%!aniari% !onaaj' tre+venije od osoba koje +a sebe mis&e da nis' !&a&jive i das' sta&oene i&i #rabre.

lika /. "*aarani krug" u panici i strahu kao "la%noj uzbuni"


15/132


15

e&esni sim!tomi

%Postoji o!asnost

%/e mog' da 'k&onim o!asnost%%/e mog' da !obegnem od o!asnosti

Panika

o samo !oka+'je da se ono ega se najvie !&ae osobe s na!adima !anikena&a+i %'n'tra% 5 ' nji#ovom te&' i ' nji#ovim %g&avama% -odnosno nain'ra+mi&janja. Sa o!asno' koja do&a+i s!o&ja i koja je jasno odre*ena, mnogo&ake i+&a+e na kraj, a !onekad je ignori' i&i negiraj'. Moda je naj!&astinijai&'stra"ija +a to i+java jednog !a"ijenta da se nije bojao to se na&a+i ' objektivnoo!asnoj sit'a"iji dok je ' vreme bombardovanja ?'gos&avije 1@@@. godine nastrateki vanom mest' vo+io a'tomobi& !od va+d'nom '+b'nom. /jega jetada brin'&o samo to da m' se %neto ne dogodi sa sr"em% i da ne doivi na!ad!anike7

O-li.i %at!l!'(! "tra#a

Aa+no&ikost is!o&javanja norma&nog stra#a jo se vie odnosi na !ato&okistra#. Ovde je nemog'e nabrojati ega se sve &j'di !&ae na !ato&oki nain,kako i +bog ega. /a tabe&i . se na&a+e ob&i"i !ato&okog stra#a +bog koji# &j'dinajee trae str'n' !omo, '+ dijagno+e koje se na te ob&ike stra#a odnose.

: ovoj knji+i e najvie !anje biti !osveeno na!adima !anike, !aninom!oremeaj' i agorafobiji, mada e +bog estog !re!&itanja sim!toma iodgovaraj'i# !oremeaja biti neto rei i o dr'gim fobijama i #i!o#ondriji.

)abela 2. $blici patolokog strahaD!$inantn! i"%!l&avan&e

%at!l!'(! "tra#aDi&an!a


16/132


16

S!ontani -neoekivani na!adi!anike.

Panini !oremeaj

Sta&na stre!nja, !reterana briga,%s&obodno5&ebdei stra#%, na!etost.

;enera&i+ovano stanje stra#a

/eosnovan i !reteran stra# odkonkretni# sit'a"ija i&i objekata, najee!raen i+begavanjem ti# sit'a"ija i&iobjekata.

Cobije

Stra# -fobija od veeg broja ra+&iiti#sit'a"ija +bog iekivanja na!ada !anike' tim sit'a"ijama.

3gorafobija

Stra# -fobija od govora !reddr'gima, javnog nast'!a iDi&i od

kontakata sa dr'gim &j'dima i ra+ni#so"ija&ni# sit'a"ija.

So"ija&na fobija

)+o&ovan stra# -fobija od !ojedini#sit'a"ija i&i objekata -n!r. odre*eni#ivotinja, visine, +atvorenog !rostora.injek"ija itd.

S!e"ifina fobija

Stra# od +aga*enosti i&i !r&javtine,+bog ega se !red'+imaj' ne'obiajene i!reterane mere !redostronosti -n!r.!reterano esto !ranje r'k'.

O!sesivno5kom!'&+ivni!oremeaj

Stra# od od&aska na mesto na kojemse dogodio tra'matski doga*aj,i+begavanje bi&o ega to !odsea natra'matski doga*aj. sta&na na!etost itd.

Post5tra'matski -stresni!oremeaj

/eosnovan i !reteran stra# od!ostojanja te&esne bo&esti koj' &ekari jonis' otkri&i.


17/132


17

Pog&av&je 2.

Na%adi %ani(e, %anini %!re$ea&

i a!ra/!-i&a

Odavno je !o+nato da neki &j'di ' ra+nim sit'a"ijama i na ra+nim mestimadoiv&javaj' snaan stra#. aj stra# se oko&ini !o !ravi&' ini !reteranim ibe+ra+&onim, to me*'tim, ne 'tie da se stra# smanji i&i ie+ne. Poremeaj

ija je g&avna karakteristika ovakav stra#, na+van jeagorafobija' dr'goj !o&ovini1@. veka. B'kva&no !revedeno, agorafobija +nai %stra# od !ija"e i trgova%, a&i seovaj i+ra+ koristi ' irem smis&' 5 da bi o+naio stra# od javni# mesta, otvoreni#!rostora, samosta&nog kretanja i !'tovanja, stajanja ' red', !revo+ni# sredstavai&i g've ' ma&im, +atvorenim !rostorima, itd. Osobe sa agorafobijom skoro svaova mesta i sit'a"ije ' manjoj i&i veoj meri i+begavaj', a neke i ne i+&a+e i+k'e, jer se jedino t' oseaj' be+bedno. $ada nek'd od', to obino ine '!ratnji nekoga ' koga imaj' !overenja.

: dr'gim ob&i"ima fobije, stra# se odnosi na o!asnost koja !oten"ija&no !retiod odre*eni# mesta i&i objekata, be+ ob+ira da &i se nama ta o!asnost inirea&nom. /a !rimer, osoba koja se boji visine stra#'je da bi mog&a da !adne, a 'osnovi fobije od vode se obino na&a+i stra# od dav&jenja. ta je to ' biosko!', 'g'vi i&i na '&i"ama to !&ai osobe sa agorafobijom( ) +ato se one !o !ravi&'boje ne samo jedne, nego neko&iko takvi# sit'a"ija( $ada i# to !itate, neke erei da ne +naj', a&i veina e ka+ati da se boje da im se %neto% na tim mestimane dogodi. ta bi mog&o da im se dogodi( Po+&i&o bi im, +avrte&o bi im se ' g&avii i+g'bi&i bi svest, moda bi im bi&o to&iko &oe da bi i+nenada 'mr&i. /eki

ver'j' da bi 'radi&i %nek' g&'!ost% i&i !o&'de&i.o to bi mog&o da se osobama sa agorafobijom %dogodi% i ega se onenajvie !&ae, jes' na!adi !anike. /o, nije bi&o nekoga da im to kae, +ar ne( 3 ida im je neko to rekao, ne bi im samo to ni !omog&o. : svakom s&'aj', +ara+&ik' od dr'gi# ob&ika fobija, osnovni stra# ' agorafobiji je ' stvari strah odnapada panike,be+ ob+ira na kojim mestima i&i ' kojim sit'a"ijama bi do na!adamog&o da do*e. Zato se ta mesta i sit'a"ije i+begavaj'. o +nai da je +a!re!o+navanje i ra+'mevanje agorafobije vanije +ato se sit'a"ije i+begavaj', a


18/132


18

ne koje s' to sit'a"ije. $asnije emo videti +ato se na!adi !anike iek'j' 'ti!inom %kom!&et'% sit'a"ija i +ato se, kao !os&edi"a toga, osobe saagorafobijom boje ti# sit'a"ija.

$ako i+g&eda na!ad !anike( o je i+nenadni oseaj veoma jakog stra#a i&i

i+ra+ite ne!rijatnosti i ne&agodnosti, koji se ti!ino o!is'je kao doiv&jaj da e seneto %strano% dogoditi osoba e da 'mre, i+g'bi kontro&' nad sobom, sr'iese i&i e da !o&'di. /a!adi obino ne traj' d'go -retko d'e od !o&a sata, a&iveoma br+o 5 najvie +a neko&iko min'ta 5 dosti' vr#'na". Me*'tim, osobikoja ima na!ad !anike esto se ini kao da on traje itav' venost. /eki i!over'j' da e na!ad samo da %traje i traje% i da m' nema kraja, !a im je tekoda +amis&e da bi nekako mogao da se +a'stavi. Ovo je !osebno +astra'j'idoiv&jaj i nije 'do to se kao is#od na!ada tada iek'je smrt +bogis"r!&jivanja tako jakom i d'gotrajnom !anikom.

Za vreme na!ada se !ojav&j'j' s&edei sim!tomi

5 /edostatak va+d'#a i&i oteano disanje5 %8'!anje sr"a% i&i 'br+an rad sr"a iDi&i %!reskakanje sr"a% -ne!ravi&an srani

ritam5 6rtog&avi"a, omag&i"a i&i nesvesti"a5 /oge %kao od g'me%5 rnjenje, mar"i i&i g'bitak oset&jivosti na dodir ' !rstima, r'kama i&i

nogama5 Ste+anje, %!ritisak% i&i bo&ovi ' gr'dima5 oiv&jaj g'enja5 Pre+nojavanje5 Podr#tavanje "e&og te&a i&i !reteno r'k'5 6r'i i&i #&adni ta&asi !o te&'5 S'va 'sta5 oiv&jaj kao da je oteano g'tanje5 M'ka i&i %tre!erenje% ' stomak', oseaj kao da ete imati !ro&iv5 /a!etost ' miiima5 Poremeen, najee +am'en vid5 oiv&jaj kao da stvari oko vas nis' stvarne i&i da ste se vi i+meni&i5 Potreba da !obegnete5 Potreba da odma# odete ' EF, jer vam se ini da ete da se 'mokrite5 Oseaj da s' vam mis&i %b&okirane% i&i da ne moete da mis&ite i govorite

norma&no


19/132


19

5 Stra# da ete %momenta&no% 'mreti, !asti, i+g'biti kontro&' nad sobom,!o&'deti i&i se !onaati sasvim nenorma&no

5 :+nemirenost

6eina &j'di doiv&java samo neke od ovi# sim!toma +a vreme na!ada!anike. Obino s' to sim!tomi koji se odnose na rad sr"a, disanje i&i!oremeen' ravnote'. /ain is!o&javanja na!ada !anike moe da se ra+&ik'jekod jedne iste osobe, tako da !ri ra+&iitim na!adima i ' ra+&iitim sit'a"ijama,ona doiv&java sasvim ra+&iite sim!tome.

$ada doive na!ad !anike, &j'di obino imaj' doiv&jaj kao da s' se na&i 'nekoj vrsti k&o!ke i da im !reti ve&ika o!asnost, !a esto reag'j' na jedan odova dva naina

5 Pok'aj' da od' i&i da !obegn' s mesta na kojem se dogodio na!ad ' nadida e tako na!ad da !restane. Mnogi i !over'j' da na!ade mog' da%kontro&i'% beanjem. =esto se doga*a da !obegn' k'i i oseaj' se bo&je imtamo stign'.

o kasnije stvara 'tisak da se jedina %!rava sig'rnost% na&a+i kod k'e.5 rae !omo od nekoga da bi se %obe+bedi&i% ako im se dogodi jo neto

gore 5 akozaista!adn', doive srani na!ad i&i !o&'de. 8ogino je da se takva!omo trai od &ekara, a&i !oto &ekara obino nema ' b&i+ini i&i do &ekara nije&ako stii, ti &j'di se kasnije %obe+be*'j'% tako to trae od svoji# 'k'ana dab'd' sta&no s njima i&i da i# !rate kada nek'd i+&a+e.

Pos&e na!ada !anike ti!ian je oseaj 'mora, is"r!&jenosti, +b'njenosti i&i!ra+nine. Postoji i+vesno o&akanje, a&i ono !o !ravi&' ne moe da 'b&ainegativni efekat !ret#odno doiv&jenog stra#a, odnosno !anike. akvo stanjemoe da !otraje satima.

Od %rv! na%ada %ani(e d! %anin!%!re$ea&a

$ada nam se i+nenada dogodi neto novo i&i neobino, a '+ to i ne!rijatno 5a takav je !rvi na!ad !anike 5 obino !ok'avamo da ra+'memo o em' je re.Zato mi se to doga*a( Me*'tim, vie od @0G &j'di s !aninim !oremeajem ne


20/132


20

'me sebi da objasni +ato je do na!ada do&o.Prvi na!ad !anike moe da se dogodi bio gde, a&i se ot!ri&ike kod jedne

treine &j'di !ojav&j'je na nekom javnom mest', a jo kod jedne etvrtine dokvo+e a'tomobi& i&i se na&a+e ' !revo+nom sredstv'. Prvi na!ad je doga*aj koji

se retko +aborav&ja, !a ne i+nena*'je kasnija tenden"ija i+begavanja '!ravooni# mesta na kojima se dogodio taj na!ad./a!adi !anike se retko deavaj' %ba i+ ista mira%, kako mnoge osobe ka'.

eta&jnija ana&i+a skoro 'vek !okae da se i !rvi na!ad !anike dogodio 'vreme kada se osoba na&a+i&a %!od stresom%, kada je bi&a fi+iki is"r!&jena i&ibo&esna, ' sta&nim sva*ama na !os&' i&i ' !orodi"i i&i kada je oseti&a da je%'morna od svega% i da vie ne moe da i+dri na!ore i&i !ritiske. /is' retki!rvi na!adi !anike neko&iko dana i&i nede&ja !os&e !oro*aja, ' sk&o!' !ro"esat'govanja !os&e smrti vo&jene osobe, !os&e odvajanja od vo&jene osobe i+ nekog

dr'gog ra+&oga, !os&e ra+voda i&i ' stanj' mam'r&'ka +bog 'nosa !reteraneko&iine a&ko#o&a. roge kao to s' kokain i&i mari#'ana tako*e mog' da%!rovo"iraj'% na!ad !anike, a isto se moe dogoditi i !ri odvikavanj' oda&ko#o&a i&i droga. /a!ad !anike je retka !ojava kada se neko osea +aistasig'rno, o!'teno i +adovo&jno i kada nije i+&oen nekom stres'.

Prvi na!ad !anike je ne!rijatan, esto i +astra'j'i, najvie +ato to jeneoekivan i !redstav&ja %&an' '+b'n'%. Osim toga, br+ina kojom se !ojav&j'j'sim!tomi, nji#ov broj i jaina, tako*e do!rinose da se neko oseti !re!&aen, !a ibes!omoan. Aeak"ija i !onaanje obino +avise od toga kako se !rot'maesim!tomi koje osoba doivi +a vreme na!ada, kao i od oko&nosti ' kojima jedo&o do na!ada. Aetko ko e biti i+nena*en 'br+anim radom sr"a i 'br+anim,!a i oteanim disanjem ako nema dobr' kondi"ij', a '!'stio se ' %rekrea"ij'%koja ne odgovara njegovoj fi+ikoj !ri!rem&jenosti. 3&i, ako sasvim i+nenada,be+ jasnog !ovoda, sr"e !one da vam &'!a, ostanete be+ va+d'#a i !one davas %stee% ' gr'dima, ra+'m&jivo je da ete se '!&aiti 5 i +a to traiti nekoobjanjenje. Moe da vam se 'ini kao da e sr"e da vas %i+da% i da ete 'mreti.3ko !omis&ite i !over'jete da je ' !itanj' srani 'dar, verovatno ete !o+vati#itn' !omo i&i ete sami otii ' najb&i' bo&ni"'.

Mnoge osobe %!ro*'% taj !'t. oive na!ad !anike i od' kod &ekara. Pos&eobav&jenog !reg&eda, koji esto 'k&j''je i e&ektrokardiografij' -H$;, &ekarvam kae da je sa sr"em sve ' red' i da ste +dravi. Ponekad vam &ekar sao!ti ida je %to% od %stresa% i&i %na nervnoj ba+i%. 6as e takav na&a+ i&i takvo objanjenje'miriti, ak i ako vam &ekar kae da s' ' !itanj' %iv"i% bo&je da s' %iv"i% negoda vam je bo&esno sr"e7 3ko niste !o !rirodi naroito boja&jivi, itavom tom%s&'aj'% neete !ridavati !anj'. Moda ete +aboraviti da ste tako neto


21/132


21

'o!te i doive&i.Prob&em se obino !ojavi kada se !ojavi jo jedan i&i vie neoekivani# i

neobjanjivi# na!ada !anike. Poto !onovite "eo !ost'!ak i !reg&edate se,'ete iste rei vi ste te&esno +dravi, s vama je sve ' red'. Moda e vam tada

neko !red&oiti da odete kod !si#ijatra, a&i diskretno, jer %+na se +ato se ide kod!si#ijatra%. ada ste sasvim +b'njeni, jer ne +nate kome da ver'jete svom sr"',koje vam 'ka+'je da neto nije ' red', i&i &ekarima koji !onav&jaj' da ste +dravi.3 i +ato biste +bog sr"a i&i kod !si#ijatra( /ije &ogino. =ak i ako !ri#vatite davam je sr"e +dravo, to obino ne 'tie tako da +a vreme na!ada !anike!restanete da b'deteube#enida e sr"e da vam %otkae%. Osim toga, &ekari vamsamo ka' da je %sve ' red'% i da ne treba da brinete, a&i vam obino ne objasne%ta nije ' red'% i +ato imate te&esne sim!tome. Moda ni oni sami ne +naj', akako da im onda ver'jete( )+ostajanje objanjenja +a ono to vam se doga*a

samo !ojaava va stra# i s'mnj' da vam i!ak !reti neka o!asnost./eki &j'di tada !restan' da ver'j' &ekarima i !odvrgavaj' se na svoj' r'k'

ra+nim !reg&edima i is!itivanjima, !ret!ostav&jaj'i da &ekari tek treba da%otkrij'% nji#ov' bo&est i&i da jednostavno ne +naj' ta rade. S'mnja da %netonije ' red'% moe da krene i dr'gim !rav"em %Svi mi ka' da sam +drav, a ja ida&je imam sim!tome koji s' stvarni, koje ne i+mi&jam i na koje ne mog' da'tiem, !a mis&im da sam bo&estan. Moda je to +nak da stvarno &'dim i da bii!ak treba&o da odem kod !si#ijatra%.

$raj !rob&ema ne nast'!a ni onda kada se !ri#vati %!si#o&oko% t'maenje ikada osoba !ri#vati da je ' !itanj' stra#, odnosno na!ad !anike. ada seobino !ojavi stra# od b'd'i# na!ada !anike i&i %stra# od stra#a%, '+ redovno

precenjivanje mog'nosti da se na!ad !onovo !ojavi. i!ina reak"ija ot!ri&ikei+g&eda ovako %ta ako mi se !onovi na!ad( a &i e to i tada biti samo stra# i&imi se moe dogoditi neto jo gore( Moda sam do sada imao sre', !a se+avrava&o be+ tei# !os&edi"a, a&i kako e biti s&edei !'t(% 3ko se na!ad nedogodi onda kada se oek'je, to se obino !ri!is'je %srenom sti"aj' oko&nosti%,a ne !ogrenoj !ro"eni, !a se iekivanje da se na!ad !onovi ne smanj'je.

$ao to emo videti, neke osobe !ostan' !ot!'no !reok'!irane %stra#omod stra#a% i !on' da i+begavaj' sit'a"ije +a koje ver'j' da bi im mog&e%i+a+vati% na!ad !anike. ;&avni "i&j ' ivot' !ostane da se mog'nost !anikesvede na minim'm, !a se !'no vremena i energije 'troi ' beskrajnim im'nim ra+mi&janjima ta 'raditi ' s&'aj' da se na!ad !anike i!ak !ojavi ikako i+bei svak' sit'a"ij' ' kojoj bi mog&o doi do na!ada. o jo vieiskom!&ik'je nji#ovo stanje. %Stra# od stra#a% je esto vei !rob&em od na!ada!anike, jer osoba ne!rekidno ivi ' stra#' od b'd'nosti, sasvim !reok'!irana


22/132


22

na!adima 5 ak i onda kada s' na!adi ie+&i. Zbog toga je %stra# od stra#a% tee&eiti nego same na!ade.

/a!adi !anike s' inae mnogo ea !ojava no to se mis&i. Ot!ri&ike jednaod deset osoba je tokom ivota doive&a na!ad !anike, a da verovatno nije ni

+na&a ta je to. /eki !oda"i 'ka+'j' da moda svaka etvrta osoba tokom ivotaima bar jedan na!ad !anike. 3ko je na!ad i+o&ovan, &ako se +aborav&ja. Pa ikada neko doivi vie na!ada, a ne !rida im vei +naaj i&i na'i da nekako%ivi% s njima ak i kada nastav&jaj' da se !ojav&j'j' %i+ ista mira%, obino nevidi ' tome !rob&em i ne trai !omo. Me*'tim, ima &j'di koji %'te i tr!e%'mesto da se nekome obrate +a !omo, iako imaj' este na!ade i jak %stra# odstra#a%.

Prob&em !ostaje o+bi&jan kod jednog broja &j'di -25>G o!teg stanovnitvakoji imaj' 'esta&e i&i teke na!ade !anike i koji !ri&ikom na!ada imaj'

nesav&adiv doiv&jaj da e im se %neto strano% dogoditi 5 najee da e sesr'iti, 'g'iti, da e sr"e !restati da im radi, da e da se %&ogiraj'% i&i da ei+g'biti kontro&' nad sobom. Skoro !o !ravi&', to ima +a !os&edi"' !o+ivanje#itne !omoi, od&a+ak ' #itn' s&'b' bo&ni"e i&i traenje od &ekara da b'd'!reg&edani, esto i vie !'ta. /ije nikakvo 'do to se takve osobe %o!sedn'%!anikom i to sta&no ive ' iekivanj' narednog na!ada.

o iekivanje na!ada, stra# od !os&edi"a na!ada i stra# od sami#sim!toma -dak&e, %stra# od stra#a% je !red's&ov +a ra+voj !aninog!oremeaja. 9ivot ovi# osoba se +bog toga to&iko i+meni da obav&janje'obiajeni# aktivnosti i is!'njavanje svakodnevni# obave+a nis' mog'i. :takvim sit'a"ijama se moe govoriti o !ostojanj' !oremeaja i o!ravdano je!ostaviti dijagno+' !aninog !oremeaja 5 naravno, !oto se !ret#odno isk&j'ite&esna bo&est kao '+rok na!ada !anike -s&ika 2.

Ovde je vano nag&asiti da je +a dijagno+' !aninog !oremeaja neo!#odno!ostojanje neoekivani# -%s!ontani#% na!ada !anike, bar ' !oetk' -mada seoni !ojav&j'j' i ' kasnijim fa+ama !oremeaja. : da&jem tok' !aninog!oremeaja, osoba esto %na'i% ' kojim sit'a"ijama je vea verovatnoa da se!ojave na!adi, !a se, ako do nji# tada do*e, takvi na!adi +ov' %sit'a"ionim%.%Sit'a"ioni% na!adi ' !rin"i!' !redstav&jaj' manji !rob&em, jer s' !redvidivi iosoba ver'je da moe da i# s!rei tako to e i+begavati odgovaraj'e sit'a"ije.3ko neko ima na!ade !anike samo ' odre*enim sit'a"ijama, nije re o!aninom !oremeaj', ve s' ' +avisnosti od sit'a"ije, ' !itanj' dr'gi!oremeaji. /a !rimer, neko ko redovno doiv&java jak stra# i na!ade !anikesamo kada se na*e ' &ift' i&i dr'gim sk'enim i +atvorenim !rostorima imas!e"ifin' fobij' -k&a'strofobij', a osoba kod koje se na!adi !anike !ojav&j'j'


23/132


23

samo onda kada treba da govori !red dr'gima -i ' s&inim sit'a"ijama, imais!o&javanja ti!ina +a so"ija&n' fobij'.

lika 0. 'ijagnostikovanje paninog poreme!aja

/eoekivani na!adi !anike

%Stra# od stra#a%/e!ostojanje te&esne bo&esti koja bimog&a da objasni na!ade !anike

Onemog'enonorma&nof'nk"ionisanje

Panini !oremeaj

a &i vas je +a'di&o to +a dijagno+' !aninog !oremeaja mora naj!re dase isk&j'i !ostojanje te&esne bo&esti i&i stanja kao '+roka na!ada !anike( Skorosvaki %!si#iki% !oremeaj, !a i !oremeaj koji se od&ik'je !ato&okim stra#om,moe biti i+a+van nekim te&esnim obo&jenjem, +bog ega je vano !roveriti da &iono !ostoji. 3ko !ostoji i ako je ono '+rok na!ada !anike, !rioritet se daje&eenj' tog obo&jenja. /jegovim &eenjem obino nestaj' i sim!tomi stra#a ina!adi !anike. /aravno, mog'e je da neko ' isto vreme ima i !anini!oremeaj i te&esno obo&jenje, !a i takvo obo&jenja koje i+a+iva na!ade !anike i&io&akava nji#ov' !ojav'. ada je, na !rimer, teko biti sig'ran da &i jevrtog&avi"a !os&edi"a na!ada !anike i&i !oremeaja ' f'nk"ionisanj' "entra +aravnote'. )&i i jednog i dr'gog. : takvim sit'a"ijama va&ja &eiti oba!oremeaja, '+ obave+n' kons'&ta"ij' s vaim &ekarom, jer se %standardni%!ost'!"i ' &eenj' !aninog !oremeaja tada ne mog' !rimeniti. /a tabe&i I.navedeni s' najei %te&esni% -i&i %organski% '+ro"i na!ada !anike.

)abela 3. aje!a telesna oboljenja ili stanja koja mogu da dovedu do simptoma straha inapada panike

5 Bo&est titaste &e+de5 3ritmije sr"a5 Pro&a!s mitra&ne va&v'&e -s!e"ifina anoma&ija jednog sranog +a&iska5 /eki ob&i"i e!i&e!sije5 Bo&esti !&'a i disajni# !'teva koje se is!o&javaj' oteanim disanjem5 Obo&jenje "entra +a ravnote'


24/132


24

5


25/132


25

na!ade. o je !'t koji vodi ' agorafobij' i sree se kod veine osoba -' oko dvetreine s !aninim !oremeajem. $od oko jedne treine osoba koje imaj'agorafobij', i+begavanje se !ojav&j'je ve nede&j' dana !os&e !rvog na!ada!anike. : osnovi i+begavanja mog' da se nad' s&edei ra+&o+i

5 ovo*enje ' ve+' na!ada !anike sa odre*enom sit'a"ijom. 5 Mesto gde sei+nenada, %kao grom i+ vedra neba%, dogodio !rvi na!ad, esto !oinje da sei+begava, to je sasvim ra+'m&jivo. 3ko je do na!ada do&o ' a'tob's',i+begavanje vonje a'tob'som je veoma esta !ojava. Ovo je !rimer agorafobijekao na'enog stra#a. Seanje na na!ad !anike se a'tomatski !ovee sa mestomna kojem je do&o do na!ada, !a osoba moe da !ogreno !over'je da je ba tomesto i+a+va&o na!ad.

5 /e!redvidivost b'd'i# na!ada !anike. 5 Poto ne moe da !redvidi da &i

e se, gde i kada !onovo dogoditi na!ad, osoba moe da %+ak&j'i% da jenajbe+bednije i+begavati gotovo sve sit'a"ije ' kojima bi mog&o da do*e dona!ada.

5 Stra# od !ret!os&av&jeni# !os&edi"a na!ada !anike. 5 Osoba koja se boji dabi tokom na!ada mog&a da 'mre %od sr"a%, i+begava da se nade da&eko odbo&ni"e i +a nj' nikakvo !'tovanje ne do&a+i ' ob+ir. 3ko je stra# od g'bitkasvesti i !ada dominantan, '+ oseanje sramote, jer bi oko&ina !rot'mai&aevent'a&ni g'bitak svesti kao da je osoba !ijana i&i da ima e!i&e!sij',i+begavanje moe da b'de jo drastinije i da dovede do !ot!'nog odbijanja dase i+a*e i+ k'e.

5 oiv&jaj i&i verovanje da se osoba nee snai i&i da nee moi da kontro&ie!anik' i da se i+bori s njom. 5 /a !rimer, osoba moe da !ot!'no od'stane odkorienja !revo+ni# sredstava, jer mis&i da nee moi da %i+dri% vonj',odnosno sim!tome koji bi se tom !ri&ikom !ojavi&i.

5 )ekivanje na!ada !anike na odre*enim mestima. 5 a &i e doi doi+begavanja i !ojave agorafobije tako*e +avisi od toga da &i, ' kojoj meri i 'kojim sit'a"ijama osoba oek'je da joj se !ojavi na!ad !anike. Za ra+vojagorafobije dovo&jno je da osoba vrsto !over'je da joj odre*ena sit'a"ija moe%!rovo"irati% na!ad !anike, be+ ob+ira da &i e se na!ad t' i dogoditi. %Profi&%sit'a"ija koje se i+begavaj' moe direktno da +avisi od toga gde osoba ver'je dae joj se dogoditi na!ad.

$ad se jednom %'sta&i%, i+begavanje odre*eni# sit'a"ija se odravaverovanjem da je ba ono omog'i&o osobi da i+begne %ono najgore% 5 na!ad!anike. a se %strategija% ' borbi !rotiv !anike moe ' !rvi ma# 'initi dobrom.Me*'tim, kako se i+begavanje odnosi na sve vei broj sit'a"ija -+bog odre*eni#


26/132


26

karakteristika ti# sit'a"ija, koje i# ine %o!asnim%. to osobi sve vie !ostajejasno da i+begavanje nije reenje i da je ono sve vie s!'tava i ograniava. )stotako, osoba vr&o br+o otkriva da ni i+begavanje nije %garan"ija% da se nee!onav&jati na!adi !anike, jer se na!adi mog' !ojav&jivati i ' sasvim

%be+a+&enim% sit'a"ijama, kada se to najmanje oek'je. : tom smis&',agorafobija !redstav&ja dobrovo&jni g'bitak s&obode i ' konanom is#od',!ristanak na ivot ' %+atvor'% koji je osoba sama sebi nametn'&a. aj %+atvor%!ostaje njena k'a, i+ koje nik'd sama ne i+&a+i, a tako*e se boji i da sama ' njojostane.

/ekada je vai&o %!ravi&o% da nema agorafobije be+ i+begavanja. Mada jei+begavanje 'bed&jivo najei ob&ik !onaanja ' agorafobiji, neke osobe saagorafobijom se tr'de da ne i+begavaj' %!rob&ematine% sit'a"ije, a&i ' njimaostaj' samo '+ ve&iki na!or i tada esto trae da '+ nji# b'de neko ' koga imaj'

!overenje.Stanje osoba sa agorafobijom moe da b'de jako !romen&jivo, !a jednog

dana mog' da se kre' !o grad', a ve s&edeeg se oseaj' nes!osobnim dasame i+a*' na '&i"'. Aa+&o+i +a takve os"i&a"ije nis' dovo&jno jasni. Moe se!ret!ostaviti da je to bar jednim de&om ' ve+i sa ras!o&oenjem svi mi imamo%dobre% i %&oe% dane, samo to nam ras!o&oenje ne 'tie ' to&ikoj meri na!onaanje.

3gorafobija se da&eko ee vi*a kod ena nego kod m'kara"a na svake >i&i ene sa agorafobijom do&a+i !o jedan m'kara". Postoje ra+ne !ret!ostavke,!a i teorije koje !ok'avaj' da objasne ov' dis!ro!or"ij' ' +ast'!&jenostiagorafobije me*' !o&ovima. ?edno od mog'i# objanjenja se odnosi na ra+&ike' !og&ed' oekivanja koja ima dr'tvo ' odnos' na m'kar"e i ene dok je +aene vie %!ri#vat&jivo% da direktno i+raavaj' svoj stra#, !a i da i+begavaj'ne!rijatne sit'a"ije, od m'kara"a se oek'j' %borbeniji% stav, !rikrivanje stra#ai nei+begavanje. M'kar"i koji teko %'dovo&javaj'% takvim dr'tvenimoekivanjima mog' da !otrae%!omo%' a&ko#o&'. Zato nije retkost da se koda&ko#o&iara otkrije !ostojanje !ato&okog stra#a kao !rimarnog !rob&ema.

)abela 5. ituacije i mesta koja osobe sa agorafobijom esto izbegavaju5 ;'va5 Otvoreni !rostori -'&i"e, trgovi5 Mostovi5 Prevo+na sredstva -a'tob's, vo+, a'tomobi&, avion, brod5 6onja ' 's&ovima kada je g'va ' saobraaj' iDi&i se vo+i&o esto

+a'stav&ja i+ dr'gi# ra+&oga


27/132


27

5 rni "entri, !ija"e, ve&ike robne k'e i !rodavni"e5 Pokretne ste!eni"e5 Biosko!i, !o+orita, ve&ike dvorane5 Aestorani

5 Zatvoreni i&i sk'eni !rostori -&ift, !odr'm, t'ne&, !od+emna e&e+ni"a5 Otvoreni i&i +atvoreni stadioni, s!ortske dvorane5 Samosta&no kretanje van k'e5 P'tovanje van mesta boravka5 :da&javanje od k'e i&i mesta gde bi !omo s!oro stig&a5 Mesta na kojima nema !o+nati# &j'di5 :!rav&janje vo+i&om5 Stajanje ' red'5 Sedenje ' +'barskoj sto&i"i, kod fri+era i&i na +adnjem sedit' a'tomobi&a

5 'iranjeDk'!anje -naroito kada s' vrata od k'!ati&a +ak&j'ana5 Ostati sam kod k'e

/a tabe&i J. s' navedena mesta i sit'a"ije koje se najee i+begavaj' 'agorafobiji. ?o jednom va&ja nag&asiti da se ova mesta i sit'a"ije i+begavaj'+bog stra#a od na!ada !anike, a ne +bog mesta i sit'a"ija kao takvi#. Poto jestra# od !anike nji#ova g&avna %!reok'!a"ija%, osobe sa agorafobijom se najvieboje sit'a"ija ' kojima bi bi&o %o!asnoK i&i veoma ne!rijatno doiveti na!ad!anike. o s' s&edee sit'a"ije

5 Sit'a"ije ' kojima ne bi bi&o nikoga ko bi +nao kako da im !omogne i&i #teoda !omogne -'&i"a, ne!o+nata mesta

5 Sit'a"ije ' kojima se oseaj' kao da i+ nji# ne bi mog&i da !obegn' -&ift,!od+emna e&e+ni"a i&i bi beanje bi&o vr&o ne!rijatno -!o+orite, !okretneste!eni"e

5 Sit'a"ije ' kojima se na&a+e s'vie da&eko od svoje k'e i&i nekog dr'gogmesta gde se oseaj' sig'rno -!'tovanja

Osobe sa agorafobijom se najee !&ae !ada i&i g'bitka svesti, teke bo&estisr"a -infarkta, &'di&a, 'mokravanja i&i g'bitka kontro&e nad sobom. Ovistra#ovi s' 'vek ve+ani +a odre*ena mesta i&i sit'a"ije, tako da, re"imo, osobaver'je da e se sig'rno onesvestiti -tj. doiveti na!ad !anike im i+a*e na'&i"'. $onkretni stra#ovi ' najveoj meri odre*'j' %!rofi&% sit'a"ija koje sei+begavaj'. 3ko se neko naroito !&ai da nee imati dovo&jno va+d'#a i danee moi da !obegne, verovatno e i+begavati &iftove i !od+emn' e&e+ni"'. :


28/132


28

s&'aj' domina"ije stra#a od g'bitka kontro&e i mog'nosti da se +bog g'bitkakontro&e !onaa %i+be+'m&jeno% i&i da ak skoi s mosta, osoba e i+begavati da!eke !re&a+i !reko mostova.

Stra# ' agorafobiji moe da b'de kom!&eksne !rirode. /a !rimer, osoba

koja se sama na*e ' a'tob's' javnog gradskog !revo+a ' vreme najvee g'vei najg'eg saobraaja, stre!i +bog vie stvari istovremeno sama je, niko joj nee!omoi, +bog g've ne moe da se !robije do vrata, a i vrata se nee 'skorootvoriti, jer je saobraaj 's!oren7 ?o ako se a'tob's na&a+i ' t'ne&' i&i na most'i&i d'go eka da se '!a&i +e&eno svet&o da bi kren'o, %stra# od stra#a% !ostajesve jai i na!ad !anike se moe 'initi nei+benim. Zbog neodo&jive !otrebe da!obegne i+ a'tob'sa, ta osoba e jako e&eti da nekako do*e do vo+aa i ako 'tome 's!e, moda bi ga +amo&i&a da stane, otvori joj vrata i !'sti je da i+a*e,makar to bi&o nasred mosta7

Mada se to re&ativno retko doga*a, agorafobija ne mora da b'de ' ve+i sana!adima !anike i moe da se !ojavi sasvim ne+avisno od nji#. Ponaanje kojese ti!ino sree ' sk&o!' agorafobije moe da b'de i !os&edi"a de!resije. : svimtim s&'ajevima &eenje agorafobije ima odre*ene s!e"ifinosti i nije ve+ano +a&eenje na!ada !anike.

0. 6ipohondrija

%


29/132


29

e!resija esto !rati !anini !oremeaj !oda"i 'ka+'j' da >0G do L0G svi#osoba s !aninim !oremeajem tokom ivota ima bar jedn' e!i+od' de!resije.e!resija se obino !ojav&j'je kod &j'di koji tokom d'eg !erioda imaj' na!ade

!anike i&i agorafobij'. /eki od nji# s' !ok'ava&i da se &ee, a&i be+ 's!e#a.3ko im je i ivotna sit'a"ija kom!&ikovana i na&a+e se !od sta&nim stresom,mog' da ' jednom tren'tk' %!o!'ste%, kao da %dign' r'ke od sebe% i !redaj'se. r'gim reima, demora&i' se. $od osoba s !aninim !oremeajem iagorafobijom, de!resija najee i jeste !os&edi"a d'gotrajnog is"r!&jivanja idemora&i+a"ije. i!ino ra+mi&janje takvi# osoba i+g&eda ovako %r'dim se dainim sve to treba da mi b'de bo&je, a&i ne !omae. osta mi je ovog stanja./emam vie snage da se borim. /ema nade da e mi ikad biti bo&je%. : oajanj'koje tada nekoga ob'+me, %'te#a% moe da se trai ' a&ko#o&',

nekontro&isanom '+imanj' #rane i&i &ekova, !a i ' drogama.$ako i+g&eda de!resija( Aas!o&oenje de!resivne osobe je obino nede&jama

i mese"ima -ne samo neko&iko sati i&i dan5dva7 t'no, !otiteno i&i %!ra+no%./ita joj se ne radi, a stvari koje s' joj ranije !riinjava&e +adovo&jstvo, sada jeostav&jaj' ravnod'nom. /e+ainteresovana, moe sate i dane da !rovede+ami&jena, %ods'tna% i&i neim !reok'!irana, g&edaj'i ' jedn' tak'. Ona nije' stanj' da se obrad'je, ini joj se da %nema i+&a+a% niti b'd'nosti i sta&nora+mi&ja !esimistino i&i %"rno%. =esto se osea 'morno i be+ ikakve energije.Motiva"ija joj je %na n'&i%. 3!etit joj je najee os&ab&jen, mada se !onekaddoga*a da de!resivne osobe 'nose !reterane ko&iine #rane. S&ino je i sas!avanjem dok veina de!resivni# !ati od nesani"e, ima i oni# koji s!avaj'!reterano i ne 'staje im se i+ kreveta, jer im se sve, !a i 'stajanje i ob&aenje, inikao da je !reve&iki na!or. e!resivne osobe se !ov&ae ' sebe, esto nis' 'stanj' da rade niti da obav&jaj' najjednostavnije !os&ove !o k'i, negativnomis&e o sebi, oseaj' se be+vredno i bes!omono, sk&one s' da sebe !reteranoo!t''j', !a neke m'i i neosnovano oseanje krivi"e. /aj+ad, mnogede!resivne osobe !'no ra+mi&jaj' o smrti, !a i o samo'bistv'.

$ao to !ostoje ra+&iiti ob&i"i is!o&javanja stra#a, tako se i de!resija sree 'ras!on' od sasvim b&age do veoma o+bi&jne, koja +a#teva bo&niko &eenje. Odob&ika de!resije +avisi i nain njenog &eenja. /eki &j'di mog' sami da se%i'!aj'% i+ &aki# ob&ika de!resije, na !rimer tako to e otk&oniti njene '+rokei ra+reiti !rob&eme koji s' najvie 'ti"a&i da se ona !ojavi. o je &ako rei, a&i '!raksi teko !ostii, tako da je veini i!ak !otrebna str'na !omo. Svak'de!resij' treba s#vatiti o+bi&jno ako ste sebe !re!o+na&i ' nekim od navedeni#naina is!o&javanja de!resije i de!resija nikako ne %!ro&a+i%, m'dro je da se


30/132


30

obratite svom &ekar' i&i !si#ijatr' +a savet i !omo.Postojanje de!resije direktno ometa &eenje !aninog !oremeaja i

agorafobije tako to s&abi vo&j' i motiva"ij', osob' ini ne+ainteresovanom +a&eenje i ne omog'ava joj da !rik'!i dovo&jno snage da bi se i+bori&a sa svojim

osnovnim !rob&emom.3ko je de!resija samo !os&edi"a !aninog !oremeaja, obino se njenais!o&javanja g'be !os&e 's!enog &eenja !aninog !oremeaja. $od neki#osoba, de!resija %ostaje% i !os&e ie+avanja !anike 5 i ' tim s&'ajevima jenaroito vano da se &eenj' de!resije !osveti odgovaraj'a !anja.

2. -osledice paninog poreme!aja na razne aspektesvakodnevnog funkcionisanja i %ivota

r'gi !odnas&ov bi ovde mogao da g&asi %Zato !anini !oremeaj s#vatitio+bi&jno(% 3 najjednostavniji odgovor bi bio 5 +bog toga to gotovo da nemasfere ivota na koj' !anini !oremeaj ne de&'je negativno, naroito ako je!ris'tna i agorafobija.

Osobe koje imaj' ovaj !rob&em sebe doiv&javaj' gore nego ' vreme kadanis' ima&i na!ade !anike. Sebe obino vide kao s&abe i&i nes!osobne, jo vie imse !odriva samo!o'+danje i jo vie s' nesig'rne 5 i +bog svega toga s' viesk&one da is!o&javaj' +avisnost od dr'gi#, naroito od svoji# brani# !artnera,osta&i# &anova !orodi"e i&i 'k'ana.

=esti s' nes!ora+'mi ' brak' i !orodi"i i +a to !ostoje brojni ra+&o+i. Otome je deta&jnije i+&oeno ' !og&av&j' >. i!ian doiv&jaj osoba sa !anikom jeda i# nji#ovi najb&ii %ne ra+'mej'% i da i# %niko ne s#vata o+bi&jno%. Osobe sea&e da se od nji# ' !orodi"i oek'je da %!rob&em% ree kao i svaki dr'gi 5 to!re7 Branom !artner' i&i !orodi"i je teko da s#vate da stanje osobe moe da semenja ' to&ikoj meri da je jedan dan ' stanj' da f'nk"ionie skoro norma&no, ada ve s&edeeg dana ne moe nik'd sama da %mrdne%. /ije neobino to seoko&ina tada +a!ita da &i osoba moda !reter'je ' svom !onaanj' i +a#tevima,a &ako je +amis&iti kakve s' !os&edi"e takvi# ra+mi&janja na nji#ov odnos.

$ad je re o branim i !orodinim !rob&emima, va&ja nag&asiti da oni mog'da b'd' !os&edi"a !aninog !oremeaja i agorafobije, kao to mog' da!ret#ode !aninom !oremeaj' i da igraj' naroito van' '&og' ' !ojaviagorafobije.

) dr'tveni ivot osobe s !aninim !oremeajem tr!i i+ vie ra+&oga. Mnogi!on' da g'be str!&jenje s njom, jer je esto !reok'!irana svojim !rob&emima 'toj meri da samo o njima !ria, kao da nita dr'go ne !ostoji. $om'nika"ija


31/132


31

!ostaje sve vie %jednosmerna% i od sagovornika se sta&no trai !odrka,ra+'mevanje, !onekad i ra+'veravanje da %nita nije o!asno%. Zbog stida, stra#aod !anike !red dr'gima i&i nesig'rnosti, moe biti nag&aena i sk&onost ka!ov&aenj' i +a!ostav&janj' so"ija&ni# kontakata koji s' do tada redovno

odravani.Aadna s!osobnost je tako*e 'manjena, naroito kada !ostoji i agorafobijatada osoba ima tekoe da sama od&a+i na !osao, a na !os&' moe doiv&javatina!ade !anike i&i iveti ' sta&nom stra#' da e joj se na!ad dogoditi na radnommest' i da e imati neodo&jiv' !otreb' da !obegne k'i. Ona esto stre!i danee moi da odri !otrebn' kon"entra"ij' i&i da !osao i+ dr'gi# ra+&oga neeobav&jati kako treba, !a se boji da e da i+g'bi !osao, a da dr'gi nee moi dana*e.

$ada je !ris'tan tei ob&ik agorafobije, nag&aena je +avisnost od dr'gi# !ri

obav&janj' najosnovniji# aktivnosti. )+&a+ak na '&i"', k'!ovina ' !rodavni"i i&ivonja a'tob'som !ostaj' !rob&emi koje osoba ne moe sama da rei i onda seskoro !o !ravi&' +bog toga osea jo gore. /aravno, nemog'nost samosta&nogf'nk"ionisanja ' itavom ni+' bana&ni#, svakodnevni# sit'a"ija ima da&je!os&edi"e, to osob' ini %!si#ikim inva&idom%.

/aj+ad, osobe sa !anikom i agorafobijom se oseaj' 'sam&jeno i i+o&ovano inemaj' s kim da !ode&e svoje brige i !rob&eme. a i+o&a"ija ima +a !os&edi"' da!over'j' da samo one imaj' takve !rob&eme 5 i +ato im !o !ravi&' b'de &akekada 'j' da nis' jedine na ovom svet'%.

Za't! na"ta&+ %anini %!re$ea& ia!ra/!-i&a0

Mi i danas ne +namo tano +ato i kako nastaj' !anini !oremeaj iagorafobija. O tome !ostoje ra+ne teorije, a&i nijedna nije sasvim doka+ana i!ri#vaena. Sve dok o ovim ob&i"ima !ato&okog stra#a ne b'demo +na&i vie,moramo da se +adovo&jimo !ret!ostavkom da na !ojav' na!ada !anike iagorafobije ' veoj i&i manjoj meri 'ti' ra+ni inio"i i oko&nosti i da se nji#oviefekti verovatno !re!&i'.

/a dananjem nivo' sa+nanja o !aninom !oremeaj', moe se rei da seon !ojav&j'je kao re+'&tat odre*eni# sk&onosti i oko&nosti -s&ika >. o +nai da jei +a !rvi na!ad !anike !otrebno i jedno i dr'go be+ odgovaraj'e sk&onosti


32/132


32

odre*eni doga*aji nee imati %snag'% da i+a+ov' na!ad, kao to ni sk&onost,sama +a sebe, nije dovo&jna ako se na nj' ne nadove' oko&nosti koje eomog'iti da se !ojavi na!ad !anike. %$ombina"ije% s!e"ifini# sk&onosti ioko&nosti s' ra+&iite kod ra+&iiti# osoba s !aninim !oremeajem, to oteava

bo&je ra+'mevanje i !ro'avanje njegovi# '+roka.

lika 1. hematski prikaz nastanka paninog poreme!aja

S$8O/OS O$O8/OS) N P3/)=/) POAHMH3?

/. klonost za panini poreme!aj

Svako od nas ima neke sk&onosti. /eke od nji# s' veoma !oe&jne, na !rimer

ta&enat +a m'+ik' i&i "rtanje. r'gi# sk&onosti bismo se najradije os&obodi&i, aneki# se moda i stidimo. $ada se kae %sk&onost%, obino se mis&i da je to neto'ro*eno i&i nas&edno. Me*'tim, sk&onost ne ini samo ono s im smo ro*eni,nego i svojstva koja smo stek&i tokom ivota, naroito ' detinjstv', kao iodre*ena isk'stva i osobine !orodinog okr'enja -tabe&a L.

)abela 7. klonost za pojavu paninog poreme!aja

Ur!1ena "(l!n!"t

1. /as&edni inio"i2. em!erament

Steena "(l!n!"t

1. ?ak stra# od odvajanja ' detinjstv'2. 8oa !orodina atmosfera>. /edovo&jna !odrka od strane rodite&ja. 3&ko#o&i+am i&i narkomanija kod

rodite&jaI. eka, #ronina bo&est ' !orodi"iJ. Bo&esti !&'a i&i disajni# !'teva i

tra'matska isk'stva oteanog disanja i&ig'enja

L. Odre*ena svojstva &inosti. 6erovanje da je stra# o!asan

asle#e. 5 $ada je re o !aninom !oremeaj', doka+ano je da !ostojii+vesna nas&edna sk&onost. 3&i samo i+vesna7 o !raktino +nai da e deteosobe s !aninim !oremeajem imati neto ve' %ans'% da se kod njega !ojavi


33/132


33

isti !oremeaj ' odnos' na dete osobe be+ !aninog !oremeaja. $o&iko jeve&ika ta %ansa% nije !re"i+no i+mereno4 me*'tim. %nas&edna o!tereenost%!aninim !oremeajem !ostaje +naajna tek ako se %'dr'i% sa dr'giminio"ima koji mog' da doved' do !aninog !oremeaja. to je vie ti# ini&a"a

istovremeno !ris'tno, to je vea verovatnoa da se !ojavi !oremeaj.)emperament. 5 Osobe odre*enog tem!eramenta mog' tako*e da b'd'sk&one !aninom !oremeaj'. em!erament je sk'! 'ro*eni# svojstava &inostii !aninom !oremeaj' s' sk&one osobe sa s&edeim karakteristikama

5 )ntrovertnost5 Stra# od novog i ne!o+natog5 Preterani o!re+5 S!'tanost ' !onaanj'5 /esna&aenje ' odnosima s dr'gima

5 enden"ija !reterane brige5 8ako od'stajanje i !ov&aenje ako se br+o ne do*e do reenja

8ak strah od odvajanja u detinjstvu. 5 6e' sk&onost +a !anini !oremeaj!oka+'j' i de"a sa !reteranim stra#om od odvajanja. Ovaj stra# se ' detinjstv'is!o&java na ra+ne naine od ne&agodnosti i b&ai# %!rotesta% deteta kada seodvaja od majke, !reko stra#a od samoe, noni# mora !ri&ikom odvajanja i!otrebe +a sta&nim !ris'stvom rodite&ja, do !ot!'nog odbijanja deteta da ide 'obdanite i&i ko&'. Mada stra# od odvajanja moe da b'de %da&eki !ret#odnik%!aninog !oremeaja i naroito agorafobije, on isto tako !ret#odi ra+nimdr'gim !oremeajima, !a ve+a i+me*' stra#a od odvajanja, !aninog!oremeaja i agorafobije nije s!e"ifina.

oa porodina atmosfera i nedovoljna podrka od strane roditelja. 5 Osobe sa!aninim !oremeajem esto o!is'j' svoje rodite&je kao %#&adne% ine+ainteresovane i&i !reterano brine, sk&one kontro&i i&i !re+atitniki%nastrojene%. /aravno, naknadni o!is rodite&ja ne mora da odgovara !ravomstanj', a&i je i+vesno da de"a takvi# rodite&ja odrastaj' sa dominantnimdoiv&jajem da nji#ovim rodite&jima nije sta&o do nji#, da se na rodite&je ne mog'os&oniti, da rodite&ji nemaj' !overenja ' nji# i&i da i# %g'e% svojom !reteranombrigom i kontro&om. %)s#od% je dete koje je nesig'rno ' sebe, sa vrio ma&osamo!o'+danja i sa doiv&jajem da nije ' stanj' da rei ni najjednostavnije!rob&eme. Me*'tim, ne treba +a sve %okriv&javati% rodite&je teko je naknadnorekonstr'isati da &i je nesig'rnost deteta !os&edi"a !re+atitnikog !onaanjarodite&ja i&i je dete !o svojoj !rirodi, odnosno tem!erament', bi&o nesig'rno, !a

je +ato oekiva&o ve' !anj' od rodite&ja i na kraj' bi&o ra+oarano to takv'!anj' nije dobi&o.


34/132


34

4lkoholizam ili narkomanija kod roditelja. 5 3&ko#o&i+am i&i narkomanija kodrodite&ja mog' na ra+ne naine da 'ti' da se formira sk&onost ka !aninom!oremeaj'. ?edan od nji# je genetske !rirode, jer se naroito me*'a&ko#o&iarima na&a+i nema&i broj osoba koje bo&'j' od !aninog !oremeaja, a&i

je to %!rekriveno% dominantnim is!o&javanjima a&ko#o&i+ma. S dr'ge strane,a&ko#o&i+am i narkomanija kod rodite&ja esto 'ti' da %k&ima% ' !orodi"i b'de&oa, to do!rinosi da se kod nji#ove de"e !ojavi sk&onost ka !aninom!oremeaj'.

)eka, hronina bolest u porodici.5 Zbog !ostojanja neke teke, #ronine bo&esti' !orodi"i, dete ve vrio rano %na'i% da oek'je o!asnost %i+n'tra% -tj. i+ te&a,odrasta s ne!overenjem ' te&o, oseajem da s' bo&esti i smrt ne!redvidivi idoiv&jajem da je kontro&a nad te&om -i kontro&a 'o!te nemog'a. Sve to gakasnije ini sk&onim da sim!tome t'mai kao +nak neke te&esne %katastrofe%, to

o&akava !ojav' na!ada !anike.Bolesti plu!a ili disajnih puteva i traumatska iskustva ote%anog disanja ili guenja.5

Osobe s !aninim !oremeajem s' esto kao de"a bo&ova&e od bron#itisa, astmei&i '!a&e !&'a, i&i s' ima&i tra'matsko isk'stvo g'enja i&i dav&jenja. )sk'stvaoteanog disanja i stra# od g'enja kod mnogi# ostaj' %trajno 're+ani% i ineovakve osobe !osebno %oset&jivim% na svaki nagovetaj da nee imati dovo&jnova+d'#a -na !rimer, ' ma&im, +atvorenim !rostorima, i&i na !romene nivoakiseonika i&i 'g&jendioksida ' va+d'#', odnosno krvi. akva %!reoset&jivost%moe da !redstav&ja trajn' sk&onost +a !ojav' na!ada !anike.

$dre#ena svojstva linosti.5 a &i se !anini !oremeaj i agorafobija !reteno!ojav&j'j' kod osoba sa odre*enim svojstvima &inosti( Odgovor je i %da% i %ne%./is' sve osobe s na!adima !anike na&ik jedna na dr'g', a&i one imaj' i nekeosobine koje s' vie svojstvene njima. /a !rimer, veina nji# je sk&ona da!revie brine o sebi i&i o dr'gima, a naroito s' sk&one da stre!e +a svoje+drav&je. Osim toga, takve osobe se bre '!&ae, &ake ra+oaraj' i&i od'stan'kada se neto &oe i&i neoekivano dogodi, i&i kada se stvari ne odvijaj' 'e&jenom !rav"'. One esto ver'j' da se %stvari% oko nji#, !a i nji#ovi ivoti,najveim de&om odvijaj' ne!redvidivo i mimo nji#ove kontro&e, +bog ega seesto oseaj' nemono da reavaj' !rob&eme i&i 'ti' na svoj' %s'dbin'%. a bito nekako %nadomesti&e%, mog' da b'd' sk&one !erfek"ioni+m' i&i s' veomare+ervisane ' %!oka+ivanj'% svoji# oseanja. One radije !ribegavaj'i+begavanj' i&i od&aganj' reavanja !rob&ema nego s'oavanj' sa ne!rijatnimstvarima. =esto sebe stav&jaj' ' !o&oaj +avisnosti od dr'gi#, naroito kadatreba doneti nek' kr'!n' od&'k'. /aj+ad, osobe s !aninim !oremeajem s'esto na!ete i nervo+ne i !reterano oset&jive i &ako ranjive ' odnosima s dr'gim


35/132


35

&j'dima.Verovanje da je strah opasan. 5 /eki &j'di odrastaj' sa 'verenjem da je stra#

o!asan i&i sam !o sebi 5 i&i jo ee, +ato to stra# ima o!asne !os&edi"e. Ova!redstava o stra#' se %na'i%, !onekad jo ' detinjstv', a is!o&java se verovatno

najeim !itanjem koje osobe sa !anikom !ostav&jaj' svojim tera!e'tima %a&i ' 'mreti od stra#a( Zar to&iko na!ada !anike ne dovede do te&esnogoteenja 5 i na kraj' do smrti(%

0. $kolnosti koje pogoduju pojavi paninog poreme!aja

6e sam nag&asio da se !rvi na!ad !anike !ojav&j'je obino ' !eriod'!oveanog %stresa%. Poto je %stres% re koja se iroko koristi, e&eo bi# ovde daistaknem ta je to to !redstav&ja naroiti stres +a !ojav' na!ada !anike,

odnosno koje %vrste% stresa naroito !ogod'j' !ojavi !aninog !oremeaja. /atabe&i . s' navedeni ti %ob&i"i% stresa, tj. doga*aji i +bivanja koja esto !ret#ode!ojavi na!ada !anike, !a se !ret!ostav&ja da '+ sk&onost, imaj' '&og' 'i+a+ivanj' ovog !oremeaja.

Ove se oko&nosti i doga*aji mog' %gr'!isati% na s&edei nain/. 'oga#aji koji "reaktiviraju" ve! postoje!u sklonost za panini poreme!aj. /a

!rimer, odvajanje -stvarno i&i simbo&ino, ono koje se ve dogodi&o i&i tek trebada se dogodi ima naroito negativan efekat kod oni# osoba koje s' ' detinjstv'is!o&java&e !reterani stra# od odvajanja. )sto tako, teka bo&est i&i smrt '

najb&ioj oko&ini i !rob&emi sa +drav&jem 'o!te, !redstav&jaj' %okida% +ana!ad !anike kod oni# koji s' jo ranije !osta&i !reok'!irani +drav&jem ibo&e', ne!over&jivi s' !rema te&' i&i s' naroito oset&jivi ' odnos' na +bivanja' te&', odnosno sim!tome.

)abela 9. $kolnosti : doga#aji koji esto prethode poetku paninog poreme!aja5 S'kobi i sva*e ' brak' i&i !orodi"i5 Aa+vod5 Smrt i&i teka bo&est b&iske osobe5 Odvajanje od b&iske osobe +bog !rese&jenja, od&aska na d'i !'t itd.5 Materija&ni !rob&emi5 /a!eta sit'a"ija na !os&'5 ekoe ' odnosima s &j'dima5 e&esna bo&est i&i +dravstveni !rob&emi 'o!te5


36/132


36

5 )s"r!&jenost +bog !os&a i&i i+ nekog dr'gog ra+&oga5 :+imanje a&ko#o&ni# !ia i&i droga -mari#'ana, kokain, amfetamin4

odvikavanje od a&ko#o&a i&i droga5 Preterano korienje kafe &i dr'gi# !ia sa kofeinom

5 /edovo&jno s!avanje5 /i+ak nivo eera ' krvi -na !rimer, +bog dranja dijete i&i ve&ikog ra+makai+me*' obroka

0. 'oga#aji koji bi se mogli okarakterisati kao "opti stres", ali se nadovezuju nasklonost za pojavu napada panike zbog toga to se nisu razvili adekvatni mehanizmireagovanja na stres, ukljuuju!i i nedostatak samopouzdanja i nesigurnost. Primeritakvi# oko&nosti s' !rob&emi ' brak', !orodi"i i&i na !os&', konf&ikti sa &j'dima'o!te, is"r!&jenost -na !rimer, +bog !reteranog angaovanja na !os&' i&i s&abog

s!avanja i materija&ne tekoe. Moe se !ret!ostaviti da ' svim tim sit'a"ijama,stres 'tie i tako da &ake %'k&j'i% i inae !reoset&jiv te&esni sistem +a beanje i&iborb', odnosno %sistem '+b'ne%.

1. *bivanja koja biolokim mehanizmima provociraju napad panike kod osoba saodgovaraju!om sklono!u. /ajbo&ji !rimeri s' #i!erventi&a"ija -!revie br+odisanje i stanje !os&e !oro*aja.


37/132


37

%okriv&j'j'% !si#o&oke me#ani+me. $ako je to s&'aj i sa mnogim dr'gim!ojavama ' ivot' gde s' stavovi jako !o&ari+ovani, ni jedni, ni dr'gi nis'sasvim ' !rav' i istina se verovatno na&a+i %negde i+me*'%. ak&e, svako je%donek&e% ' !rav', a nama e +a ra+'mevanje na!ada !anike koristiti da

!ok'amo da !oveemo do!rinose i jedni# i dr'gi#, ne tvrdei, !oto to ni ne+namo, da je do!rinos jedni# vei. :osta&om, ne!o+navanje svi# deta&ja 'me#ani+m' nastanka na!ada !anike nije onemog'i&o da se ' &eenje !aninog!oremeaja 'ved' 's!ene te#nike koje s' re+'&tat ra+ni# teorija. ako se i naovom !rimer' !oka+a&o da ' &eenj' moemo biti 's!eniji nego 'ra+'mevanj' 5 odnosno '!rkos tome to odre*ene !ojave ne ra+'memodovo&jno.

Prema bio&okim istraivaima, na!ad !anike nije mog' ako m' ne!ret#ode odre*ene !romene ' f'nk"ionisanj' mo+ga, naroito !romene '

kojima 'estv'j' %ne'ro!renosni"i%.Me*'tim, tana !riroda ti# !romena nije 'tvr*ena, kao to nije jasno koji s'

sve %ne'ro!renosni"i% angaovani !ri&ikom na!ada !anike. )!ak, jedan odg&avni# arg'menata bio&oki# istraivaa je ' tome to na!ade !anike mog' das!ree &ekovi koji de&'j' tako to 'ti' na !ojedine %ne'ro!renosnike% naodre*enim mestima ' mo+g'.

Bio&oke teorije esto !ridaj' +naaj !oremeajima disanja koji se sre' +avreme na!ada !anike. ?edan od nji# je i #i!erventi&a"ija, koja o+naava disanjekoje je i&i !revie br+o i&i !revie !&itko i 'esta&o. o dovodi do na!ada !anike-mada ne 'vek, a #i!erventi&a"ija moe da b'de i !os&edi"a i&i samo nainis!o&javanja na!ada !anike, a ne n'no i '+rok na!ada. Pos&edi"e#i!erventi&a"ije s' s&ine sim!tomima koji se vi*aj' +a vreme na!ada !anike,

jer do&a+i do vrtog&avi"e, omag&i"e, trnjenja !o r'kama i nogama, %&'!anja% i'br+anog rada sr"a, s&abosti ' nogama, ste+anja i bo&ovima ' !rede&' gr'di idoiv&jaja jakog stra#a. Ovi sim!tomi nastaj' +bog smanjene ko&iine 'g&jen5dioksida ' krvi i o &eenj' #i!erventi&a"ije bie rei ' !osebnom !og&av&j'-!og&av&je L.

Postoji jo jedna +anim&jiva teorija koja dovodi ' ve+' disanje, stra# odg'enja i na!ade !anike. Prema toj teoriji, na!adi !anike nastaj' kao !os&edi"a!reoset&jivosti 'ro*enog me#ani+ma koji nas %o!ominje% da !reti o!asnost od'g'enja. $ada se ovaj %a&arm 'g'enja% 'k&j'i, obino se !ojav&j'je#i!erventi&a"ija 5 i to se doga*a naroito ' sit'a"ijama +a koje se !ret!ostav&jada ' njima nee biti dovo&jno kiseonika i da bi se +ato osoba mog&a 'g'i&i.i!ian !rimer takve sit'a"ije je ma&i +atvoren !rostor kao to je &ift. Znai, dona!ada !anike do&a+i i&i +ato to se ovaj %a&arm 'g'enja% 'k&j'i s'vie rano i


38/132


38

&ako, i&i +ataji me#ani+am da se on +a'stavi kada osoba s!o+na da ne !retistvarna o!asnost da se 'g'i. : !ri&og ovoj teoriji navode se s&edea +a!aanja

5 Stra# od 'g'enja je jedan od najei# stra#ova kod &j'di 'o!te.5 oiv&jaj g'enja je est sim!tom tokom na!ada !anike, a&i nije sim!tom

norma&nog stra#a.5 Panini !oremeaj je 'bed&jivo najei ob&ik is!o&javanja !ato&okog stra#akod obo&e&i# od !&'ni# bo&esti.

Me*' !si#o&o+ima je naj!o!'&arnija teorija !rema kojoj je !ogrenot'maenje te&esni# sim!toma !red's&ov +a !ojav' na!ada !anike. Prema tojteoriji, !ojava te&esni# sim!toma sama !o sebi ne dovodi do na!ada !anike akose sim!tomi ' tren'tk' nji#ovog nastanka !ogreno ne !rot'mae kao +nak daosobi ' tom tren'tk' !reti neka o!asnost. Za ra+&ik' od neki# bio&oki#istraivaa koji re"imo tvrde da je #i!erventi&a"ija dovo&jna da i+a+ove na!ad

!anike, stav ove gr'!e istraivaa je da #i!erventi&a"ija moe to da 'ini samoako se njeni sim!tomi !rot'mae kao +nak %te&esne katastrofe%. i!ini !rimeris' t'maenje %ovo je infarkt% kod osobe kojoj je i+nenada sr"a !oe&o da %&'!a%i&i k'"a jako br+o, %'g'i' se% kod osobe koja je osta&a be+ va+d'#a, i&i %sr'i'se% ' s&'aj' vrtog&avi"e i&i nesvesti"e. Me*'tim, bi&o koji sim!tom moe dab'de !ogreno !rot'maen, naroito ako je nastao nag&o tako, mnoge osobekoje +a vreme na!ada !anike imaj' doiv&jaj %nestvarnog% i&i kao da s' se%odvoji&e% od svog te&a, to redovno t'mae kao +nak g'bitka kontro&e i&i &'di&a.

Ae je. ' stvari, o +aaranom kr'g' koji sta&no !ojaava stra# i na kraj'i+a+iva na!ad !anike -s&ika . Zaarani kr'g ot!oinje sim!tomom koji se!ogreno !rot'mai tako da kod osobe i+a+ove jak stra# i&i !ojaa ve !ostojeistra#, dovodei do novi# te&esni# sim!toma. i sim!tomi se o!et !ogrenot'mae kao +nak da je osoba vita&no 'groena, to da&je !ojaava stra# i +atvara

jo jedan +aarani kr'g. /eko&iko takvi# kr'gova je dovo&jno da i+a+ove na!ad!anike.

lika 2. *aarani krug u nastanku napada panike

e&esni sim!tomi

Pogrenot'maenje Stra#


39/132


39

Zato do&a+i do !ogrenog t'maenja sim!toma( Sk&onost da se te&esnisim!tomi !ogreno t'mae kao +nak %nado&a+ee katastrofe% moe da b'de!os&edi"a ne!rijatni# i tra'matski# isk'stava. /a !rimer, ako je nekome b&iski&an !orodi"e i+nenada 'mro %na r'kama%, on se moe 'na!red !reterano

!&aiti sim!toma kao to s' ste+anje ' gr'dima i nedostatak va+d'#a. ;otovoda je &ogino da ' s&'aj' da doivi ove sim!tome, takva osoba nji# a'tomatski!ri!ie fata&noj bo&esti sr"a. : dr'gim s&'ajevima, nije neo!#odan %ne!osrednikontakt% sa tekom bo&e' i&i smr' dovo&jno je da je osoba %'&a% kako je nekare&ativno m&ada osoba i+nenada 'mr&a i&i obo&e&a od nei+&eive bo&esti, i&i da je '!orodi"i neko 'mro od takve bo&esti.

Pogreno t'maenje sim!toma sree se i kod oni# osoba koje s' same ima&eo+bi&jne +dravstvene !rob&eme, a naroito bo&esti disajni# !'teva. 3ko se nekog'io +bog astme i&i tekog ob&ika bron#itisa, to isk'stvo !amti "e&og ivota i

ono stvara !osebn' oset&jivost na nedostatak va+d'#a, koji se odma# t'maikao da !redstoji g'enje. Zato ne 'di to se !anini !oremeaj, kao to sam verekao, sree re&ativno esto kod &j'di koji bo&'j' od astme.

Mada !ogreno t'maenje sim!toma nije dovo&jno da objasni sve na!ade!anike, na ovoj teoriji se teme&ji kognitivna tera!ija koja se !oka+a&a korisnom '&eenj' !aninog !oremeaja. S'tina ove tera!ije je ' !romeni naina na koji set'mae te&esni sim!tomi, a&i i ' !romeni obra+a"a ra+mi&janja o stra#' 'o!te.e#nike kognitivne tera!ije e biti deta&jnije !rika+ane ' !og&av&j' .

Postoji jo jedna +anim&jiva teorija !rema kojoj se !anini !oremeaj!ojav&j'je kao !os&edi"a ve !ostojeeg, 'na!red i+gra*enog verovanja da s'stra#, te&esni sim!tomi i&i na!adi !anike o!asni, odnosno da imaj' o!asne!os&edi"e. e !os&edi"e mog' biti na te&esnom !&an' -fata&na bo&est, smrt.!si#o&okom -g'bitak kontro&e iDi&i so"ija&nom -stid. Pret!ostavka je dana!adi !anike nastaj' direktno kao !os&edi"a verovanja da sami sim!tomidovode, re"imo, do infarkta, g'bitka svesti i&i &'di&a. Mog'e je da se ovaverovanja bar kod neki# osoba mog' ra+'meti !reko !rve teorije, odnosno das' ta verovanja ' ve+i sa sk&ono' da se te&esni sim!tomi t'mae !ogreno,kao +nak da e doi do neke %katastrofe%.

2a(! "e !dr*ava %anini %!re$ea&0

$ada se jednom !ojavi !anini !oremeaj, ta !omae da se on da&je odri,


40/132


40

!a i %'vrsti%, a da njegova is!o&javanja moda b'd' jo tea( ome mog'do!rineti isti oni inio"i koji s' o&aka&i da do*e do !rvog i&i kasniji# na!ada!anike -na !rimer, #i!erventi&a"ija, kao i inio"i koji ' stvari !redstav&jaj'!os&edi"' mnogobrojni# na!ada !anike, !a i agorafobije -na !rimer, g'bitak

samo!o'+danja. Ovi inio"i de&'j' ma#om tako to sniavaj' %!rag% na kojemnastaje na!ad !anike. ?ednostavno reeno, osobi ne treba %!'no% da bi se!onovo !ojavi&a !anika dovo&jna je manja %ko&iina% stresa, nova sit'a"ija na!os&' ' kojoj se osoba nije najbo&je sna&a, neko&iko ne!ros!avani# noi i&ivir'sna infek"ija. =inio"i koji do!rinose odravanj' !aninog !oremeajanavedeni s' na tabe&i @.

?o jedna !ojava je od !osebnog +naaja kad je re o inio"ima ' odravanj'!aninog !oremeaja. o je s!e"ifino 'smeravanje !anje na te&o i te&esnesim!tome. Osobe koje s' doive&e vie na!ada !anike esto obraaj' ve'

!anj' svem' to se doga*a ' nji#ovom te&', sta&no %os&'k'j'% te&o i!roveravaj' vita&ne f'nk"ije -ti!ian !rimer je esto merenje !'&sa koje se vi*akod takvi# osoba. akvo 'smeravanje !anje na te&esna +bivanja moe imatineko&iko !os&edi"a, a sve one, '+ !ogreno t'maenje sim!toma, !oveavaj'verovatno' da se !ojavi na!ad !anike

-1 Sim!tomi se doiv&javaj' teim i&i jaim nego to stvarno jes'.-2 Sim!tomi mog' da traj' d'e.-> Sim!tomi se &ake !rimete, odnosno sni+i se %!rag% na kojem se oni

registr'j', !a se odma# %a&je signa&% da neto nije ' red'. /a !rimer, osoba&ake %oseti% da je sr"e !oe&o da k'"a bre, ak i kada objektivno nije do&o do+naajnije !romene sranog ritma.

- Poveava se !reoset&jivost na sim!tome.

)abela ;.


41/132


41

5 9ivot !od sta&nom %!resijom%5 Prob&emi ' brak'. !orodi"i iDi&i na !os&'5 So"ija&na i+o&a"ija5 Za!ostav&janje odmora i o!'tanja

C3 Bi!l!'(i ini!.i5


42/132


42

Pog&av&je >.

Sa$!%!$! i leen&e

Da li i$ate %r!-le$0 Devet !"n!vni# %itan&a

3ko niste sig'rni da imate !anini !oremeaj iDi&i agorafobij', evo neko&iko!itanja koja treba da !ostavite sebi da biste to ra+jasni&i.

43 a &i vam se esto !onav&ja da i+nenada doivite jak stra# koji br+o

dostie vr#'na" i traje 10 i&i vie min'ta(53a &i je ovaj stra# bar !onekad sasvim neoekivan(63a &i ste +bog ovi# e!i+oda stra#a naroito +abrin'ti i&i '+nemireni(73a &i se +bog ti# e!i+oda stra#a jako !&aite +a svoje +drav&je(83 a &i +bog ovog stra#a esto i+begavate odre*ena mesta, sit'a"ije,

aktivnosti i&i ak i neke &j'de(93 a &i vam je !osta&o teko da radite +bog stra#a i&i ste +bog toga

+a!ostavi&i neke svoje aktivnosti(:3 a &i ste +abrin'ti kako vae b&ie i da&je okr'enje reag'je +bog vaeg

stra#a i da &i se +bog toga stidite i&i vam je jako ne!rijatno(;3a &i mis&ite da va stra# ' ve&ikoj meri %nervira% va' oko&in' i&i smetadr'gima da ive norma&no(


43/132


43

+a'stave !anik', i veoma teko se mire sa injeni"om da je tako netonemog'e. r'gi oek'j' da se %!rob&em% br+o rei i da se nikad vie ne!onovi, !a se jako ra+oaraj' kada 'j' da se to obino ne doga*a. rei bie&e&i da se !ot!'no os&obode svakog stra#a, +aborav&jaj'i da je stra# '

mnogim sit'a"ijama ra+'m&jiva, oekivana i norma&na !ojava, a da im 'dr'gim, stra# s!aava ivot7Poto se na!adi !anike i %stra# od stra#a% teko !odnose, naroito ako s'

'es

starcevic dr vladan, bez straha o strahu, panici i fobiji

Documents