ЗАБАВА

Видеман. Приповетке за децу. Од Ђ. Глибоњског. Св. 72, 73, 74.Јакшић Милутин. Деоба Брлвћа. Приповетка. Св. 16.Мамузић Стеван. Неједнака браћа. Причоветка. Св. 61. и 62.

Оцеви и деца. Приповетка. Св. 76. и 77.Марковић Радослав. На клизаву иуту. Приповетка. Св. 41. и 42.Матавуљ Симо. С мора и с цланине. Приповетке. Св. 97.Обрадовић Доситије. Басне. Удисио Тихомир Остојић. Св. 43. и 44.Прерадовић Дамјан. Оче, твој сам! Приповетка. Св. 69.Семјанов, Четири приповетке, прев. Ник. Н и к о л а ј е в и ћ . О. 100.

Два брата прев. Н. Никодајевић. Св. 117.Сремац Стеван Из књига Сгароставних. I Велики жупан Часлав

II. Владимир Дукљанин. III. Војислав ТравуљанинСв. 104, 105, 111, 112.

Толстој гроФ Лав Николајевић. Приповетке. Св. 30, 31, 32.

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

Косово, народне песме о боју на Косову 1389. Приредио Тих.Остојић. Св 96.

Краљевић Марко у народним песмама. Сцремио Тих. Остојић.Св. 106 110.

Народне приповетке. Скунио Владимир Красић. Св. 65. и 71.Српске народне иословице. Приредио Св. Савковић. Св. 39, 47, 67.Сргг. нар. прииоветке из Бавата, Скупио Св М. Бајић. Св. 115.

СРБИ И СРПСКИ КРАЈЕВИ

Матавуљ Сиио. Вока и Бокељи. Св. 8.ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА

Јакшић Милутин. Светн апостол Павле. Св. 94.Миловановић Михајло. Свста три Јорарха Св. 91.Вучковић Јован. Свети Сава а р х и е и и с к о п српски и просветптељ

Св. 102.

ИСТОРИЈА

Нешковић Мит^. Из давне прошлости. С'в 63 и 75.Оберкнсжевић Филип. Цицерон и Јулије Ц^зар. Св. 66.

ЗНАМЕНИТИ ЉУДИБирјуков П. М. Грчки мудрнц Диогеи. С руског Ник. Никила-

јевић Св. 113.Вучетић др. Илија. Перо Коњевић. Св. 1.

Предговор.

Пета свеска Сремчевих приповедака Изкњига староставних доноси приповетке из добаНемањића и кнеза Лазара. Прва приповеткаове свеске, Расшко, као да је уопште и прваприповетка Сремчева. У оставини песниковојнашао се рукопис те приповетке са натписомСвети Сава, а под њом »С. С. Пирот 11. јан.1882.« Она је штампана у том свом првобит-ном облику у 40., 41. и 42. бр. Бранкова ЈКолаза 1907. годину са овом напоменом: »Ово јепрва ириповетка Стевана Сремца у првој ре-дакцији. Касније је прерађена и под натписом:Растко. Из књига сшаросшавних штампана уБосанској Вили за 1890. годину. Одступањаод историјских чињеница изведена су намерно,

јер је Сремцу у овим приповеткама била главнасврха развијање патријотског чуства, а не ис-траживање и утврђивање исторнјских истина.«Овде се прештампава, како је изишла у Бо-санској Били. Исправљене су неке штампарскепогрешке и недоследности (у овој а и премадругим приповеткама), и допуњено из рукописасамо рно, гато је можебити нехотице илн штам-парском грешком изостало; знатнија је измена,што је изостављено, да је Стеван првенац Не-

Из књига староставних V. 1

.6

мањин, а ту је измену тим пре смео приређи-вач учинити, што је и сам Сремац у припо-ветки што се заједно са овом штампа, у КраљуДратутцну, од тога одступио, а и у другој Но-'следњи бадњи дан, која ће у наредној свесциизићи. За краљевски венац је остављено каошто је у обема редакцијама, да га је светиСава добио за брата Стевана од грчкога цараТеодора Ласкара. Сремац је дабогме знао и задруго тврђење, да је краљевски венац добијенод римскога напе, Хонорија II., али је патриот-ском чуству његову оно више годило. Другаје приповетка, легенда по народном предању,Ираведникова молишва, штампана у дубровачком8г(!и за 1902. годину бр. 16., оданде готовобез икаквих измена узета, а тако исто и трећаг

Праљ Драгутин (Календар ВиђгоушК) за годину1901. година V, Дубровник 1900), и четврта,Смрт Кнеза Лазара (Календар Просвјета за1905. годину, уредио Светозар Ћоровић, Срем-ски Карловци, 1904.). Да ли су ове последњетри приповетке још где год штампане, и да лиим је песник мењао облик, приређивач није мо-гао сазнати.

Пошто је пок. Оремац врло често једну иисту ствар више пута прерађивао и штампаоу разним местима, то је веома тешко изнаћисве његове прииоветке и све редакције њего-вих приповедака. Иако је Сремац у поеледњедоба прегао, да побележи све, где је што штам-пао, и остав.т>ао и одтптампане исеке својих

ствари, то ипак нити у списку нити у оста-вини његовој није било све на броју, што јеизрадио. Из тих је разлога приређивач и заприповетке из најстарије историје српске (ожупанима из породице Вишеслављевића) истомкасније, када су већ у овим Нњигама за народ(121. свеска) изишле биле, сазнао, да их је пи-сац и по треЛи иут прерадио у листу СрпскиНарод, које је веома краткб' време (од Фебруарадо августа 1905. године) изилазио у Београду,прво БОД уредништвом Л. Зрнића, а после Ж.0. Дачића (В. бр. 2., о., 4., 5. и 6.) У тојредакцији има доста одступања, али пошто имаи доста штампарских погрешака, то ће се кас-није приређивачи увек морати обзирати и наово издање.

Као што је претходној свесци додат пре-глед породице Вишеслављевића, тако се овдедодаје у истом смеру преглед породице Нема-њића, узет тако1)е из Историје српскога народаод Љ. КовачевУЈ&а и Љ. ЈовановиЉа.

Ово је претпоследња свеска Сремчевих исто-ријских приповедака. У последњу ће (шесту)ући још цриповетке из историје српскога на-рода после Косова, и то: Заборављени ОбилиЛи,Последњи Ћадњи дан и Стјеиан ТомашевиБ, итиме ће цела збирка приповедака Из књита сша-росшавних бити завршена.

Београд, крајем 1907.Милан ШевиЂ.

ИЗ КЊИГА СТАРОСТАВНИХ

САДРЖИНА.

СТРАНА

Предговор о д Милана Шевића . . . . 1

Из књига сшаросшавних од Стевана Сремца

I Растко . . . . ,. . . 11II Праведникова молитва . . . " , . ' • . 34

III Краљ Драгутин . . . . 43IV Смрт цара Лазара . . . . . 67

Породица Немањића (преглед) . 77

Растко.

Просто да си. Немаљићу Саво!Проста душа твојих родитеља!Проста душа, а честито тједо.Што носили, свијетло вам Оило!Што родили, све вам свето било!

Срп. народ. пјесма.•

Глава прва.

Иа двору великога жупана, у столномеграду Раси, растао је диван љиљан; то нијебио љиљан, већ је то био Растко, најмлађисин, мјезимац Немањин и Анин.

А кад одрасте дијете и дорасте до коњаи до'бојна копља, стари жупан Немања одредиму један крај иростране земље своје и дадему у државу. Даде му слуге и слушкиње, дадему блага доста, оружја свијетла, чилих коња,сивих соколова и хитрих загара и рече му:»Ето ти, сине, дијела земље моје и блага мојега.Иди у земљу коју ти дадох у државу. Великаје земља моја; доста мјеста у њој и за менеи за тебе и за браћу твоју. Иди и весели сеса дворанима и друговима твојим; проводитамо мдаде дане твоје, како младости приличи.А нестане л' ти блага, ето ти ризница мојих пу-них; напунио сам пх благом грчким кад оно

1ЈОробих грчку земљу. Ето ти блага, колико тидуша иште, троши га! Ето ти оружја але-манског, — паши га! Ето ти соколова и загара.гони њима тице иод облаке и звјерад по чар-ним горама, по тамним шумама земље моје.Поведи са собом дјеваче и гусларе, иа нека теуз гусле веселе пјевајући ти слатке нјесме,пјесне од древних времена. Ето ти свега, Растко,сине мој!»

Тако рече стари жупан, и Растко га по-слуша. М дође дан растанка, и кад на истокуобасја сунце врхове Борја планине, отворишесе на граду тешк"а растова врата, а са кулезајеча рог стражарев.

И на капију излажаху лијепим редоммладе делије све љепши од љепшега, а међуњима најљепши млади Растко, на бијелом хату,вас у злату а на рамену му соко тица поно-сита. За њима игаета стари жупан н подружјему Ана и шаљу благослов сину свом. И отидеРастко у земљу коју му отац поклони; а по-1>01ле за љим велможе, свећеници и младе ле-венте да пазе чедо великог жупана, да гаиаметном ријечју ноуче а пјесмом развеселе;да му у лову, у весељу и јуначким играмабуду драги другови.

Глава друга.Бацајте те сјајне стеге с детенцета тога.Нек иу расте дух просто у зраку вечнога бога.

Никанор.Ал им не би суђено да му за дуго буду

милп гости, јер Расткова душа поче жудити

за нечим другим. Све им ређи друг биваше уу лову, у весељу, у јуначким играма.

Гони дивљач по тамним шумама зем.веочеве; али му срце пара лелек јадне кошутеза устрељеним јеленчетом. »Сирото јеленче!»уздахнуо би Растко. Окану се лова; неће мудуша лова.

Замећу се игре јуначке како но бјешеобичај у стара славна времена. Бацају каменас рамена, скачу скока јуначкога, бацају тананестријеле и стријељају сурога орла ЈЈОД облацима,џилитају се лаким копљима и утркују на по-мамним коњима, вилама и ластавицама, каомуња брзим. Најмлађи син старога жупананадбадује и надскакује све, гони стријелу доклему око запази, и устрељује тицу под облацима,избија мачеве момчадији и истура их из седлашимширова. Први је на мегдану ; али заман,кад и то не прија Растку.

Забринути дворани траже друге забавемладоме велможи. Спремају весеља и гозбе.На столовима сваке ђаконије, свакојаке див-л>ачи, а из златних пехара баца искре рујновино из винограда старога жупана. Гусларизатежу танке струне на гуслама и харФамасвојим, па уз њих попијевају старе пјесме обоговима и о јунацима, пјесме од старих вре-мена. Попијевају пјесме о силноме Перуну којимуњом пржи и громом тресе, о страшној Мо-рани, која живот коси, о лијепој Лади, онесташноме Љељу, о цвијећу ивањском, о зори,

14

о мирису ружином, о коси дјевојачкој. По-пијевају пјесме витешке о Чаславу, о несрет-номе краљу Владимиру, о јуначком Војиславуи о другим старим јунацима. Али узалуд!Невесели пјевачи тужно потурују гусле ихарфе на страну, јер дивне пјесме, пјесме одстарих времена не веселе наду старога Немање,не веселе младога Растка. Друго жели душањегова.

»Гдје су мисли младога Растка? Штатражи душа његова? Лов ловисмо с њиме,најљепшу дивљач из чарних гора нагонисмо муна отровну стријелу његову; заметасмо толикопута јуначке игре, цјевасмо му пјесме од старавремена, - - али га не могосмо разгалити. Младижупаџовић не хаје за све то. Шта да чинимосад?« Тако говораху забринути дворани његови.

Али је Растко другамо тежио. Душа му однеког времена жељаше једино да се Богу моли.

У тишини ноћној, кад се плаво небо на-кити ситним кандиоцима небеским, кад умукнусвирке и пјесме пастирске, и славуји зачну у-милеу пјесму своју, када се по каменитомдвору запале мирисава уља у свјетилницимасребрним; - - тада би Растко отворио књигеписане брижљивом руком инока, па би читаожитија светих отаца и пустиника, који жи-вљаху у она стара времена, и једина му жељабјеше да и он буде такав, да буде бар као једанод најмањих између њих. Дан и ноћ би слушаоприче старих људи, који су прошли Свету Гору,

15

поклоншш се гробу Господњу у Јерусалиму ицјеливали свету земљу у Витлејему. Тада биму душа била пуна милина.

Глава треЋа.

Забринути дворани јавише староме жупануда им син вене, да их се клони. И забринутиродитељи рекоше: »Шта је ово нагаему мје-зимцу? ТТТто га лов не весели; што му јуначкеигре не годе, што му пјесма не прија срцу?!Хоће ли крв Немањина, најмлађи изданак лозеНемањине, тако да сконча посред славе, гос-подства и богатства Немањина?!»

Поеавјетоваше се родитељи и послашестарога двородржицу свога са људима да тражедруга Растку, а на поласку рече им Немања:»Бољари моји, вјерне слуге моје! Прођите унакрст цијелу државу моју, обиђите градове укојима живи племе моје, распитајте за најљепшећери највиђенијих бољара, слугу мојих, па из-међу најљепших изаберите најљепшу и прсте-нујте прстеном и дарујте дарима које вам да-дох, и испросите је за сина мога, мога Растка,да би ми дијете било весело, као и браћашто су му.»

И кренуше се просиоци са богатим даро-вима, натовареним на четрнаест масака. Апослије неког времена вратише се просиоци ивесела лица изађоше пред старога Немању ирекоше му: »Вољан буди, стари господару, набесједи. Нека се радује госнодство ти и нека

16

хвали Госнода. Јер скоро ће изабрана ушетатиу старославни град Расу, који ће одјекиватиод свирке, сватовских пјесама и звеке свијетлаоружја. Изабрасмо младоме жупану подружје,теби снаху а Кира-Ани драгу одмјену. Нај-љепша дјева у земљи господства ти биће другмладоме жупану. Не тражи, господару, да тије описујем, јер немам ријечи. Знаш господараграда Звездана; његову ћер испросисмо, и акосе сјећаш како у нашим младим данима пје-ваше гуслар Војан о вили у горици, — зна-ћеш каква ти је снаха!»

И настаде весеље у двору Немањину ипо свој земљи његовој. Сва земља запјевапјесме вјереницима, само Расткову срцу небјеше драго; једини он погнуо главу, па му-ком мучи.

И већ се поче све спремати за дан вјен-чани, за весеље у дому Немањину, када Расткодође смјерно пред оца и рече му: »Не тако,бабо мој добри! Не мор'те коње, не мол'тесвате! Твој син, добри оче, неће тога. Другије иут он себи изабрао.»

Стари Немања сабра своје чело, па мукоммучи. а мати му сузе лије. Настаде туга удвору старог жупана. Нико не зна лијека бољциРастковој.

Глава четврта.

Не прође много, а на двор Немањин ца-доше Светогорци, убоги иноци, просећи ми-

17

лостињу за манастир. Дочека их Немања царски.Нахрани их и напоји и обећа им богату пи-санију.

А међу иноцима нађе се и један Русг

старац бијеле браде и блага лица.И за столом богате гозбе, после свирке и

пјевања причаше старац о Витлејему, о Јеру-салиму, о местима које је пропутовала ногањегова. Причаше им о тихом животу којим сеживи у Атону.

И сви га слушаху радо.Стари Немања и његови бољари радо

слушаху те приче о тихом животу Светогораца;мило им бјеше слушати то послије бурних данакоје проживјеше. Али најрадије и најпажљивијеслушаше млади Растко. Слушаше их нетре-нимице.

Гостоваше Светогорци и нагостоваше се.Кренуше се иноци из камена двора Немањина,обдарени богато даровима од Немање и вел-можа његових. Силно благо, златом *окованајеванђеља и драгим камењем окићени крстовибјеху иоклон Немањин и бољара му. И одошемонаси благосиљајући их.

И не прође много цо одласку побожнихгостију, а на двору Немањину ужурбале сеслуге њихове. Изводе се помамни хатови шподрума доњих, соколари износе иа рукамаобучене у панцир сиве соколе, а псари изводехитре загаре. Глас ловачких рогова разлијежесе по каменитим сводовима двора Немањина,

Из књига староставних V. 2

18

јер се син старога господара, Растко, у ловопрема.

А Немањино се чело разведри, јер му јемило, што му је сина оставила сјета, па хоћеда се весели. И заповједи слугама својим даиду уз младога господара.

Али се радост старога жупана наскоропреокрену у жалост. Јер се вратише слуге,које посла Немања са сином својим, блиједалица, невесела и плашљива погледа, падоше накољена пред старога жупана и овако рекоше:

»Прости, господару, слугама твојим! Згри-јешили смо јако и не смијемо очију својих ктеби подићи. Ти нас посла да смо ти сину упомоћи, а ми се ето без њега вратисмо. Синати у лову нестаде. Тражисмо га, али га ненађосмо. Гора је одјекивала од наших гласова.Звасмо га, али нам се не одазва. Мјесто ње-гова гласа чу се одјек нашег тужног призи-вања. 0 господару, стрепимо да га није дивљазвијер растргла!»

Паде облак на блиједо чело старога жу-пана и замисли се јадо. И тада се опоменушедворани друговања Расткова са старим инокоми рекоше: »Господару, послушај глас слугутвојих. Да није млади жупан одбјегао са ониминоцима?» И цовјероваше сви томе.

Тада скупи Немања слуге своје и речеим: »Слуге моје, дјецо моја! Оседлајте коњеи идите у друго царство, што је до нашега,и распитујте једнако, али се немојте заустав-

19

љати све дотле, докле не дођете до мора,докле ее дођете до Атона; јер ми срце каже,да ће ми дијете моје негдје тамо бити.»

И још им даде књигу да је предаду ипархусолунском, а у књизи овако бјеше написано:»Велики жуиан Немања пише ипарху солунекоми шаље му братски цоздрав. - - Сина ми нес-таде, мога најмлађег сина. Тражих га по про-страној земљи својој и не нађох га. Ако јетамо у вашој земљи, у Грчкој земљи, - - вра-тите сина оцу, који раздире ризе своје и гушисе у сузама као Јаков з$ ЈОСИФОМ.« — Ипосла их у Грчку земљу.

Глава пета.

II урадише слуге како им бјеше заповје-ђено. Стигоше у Приморје, у Солун, и пре-дадоше књигу од господара ипарху солуескому.Али не нађоше ту онога кога тражише, јерипарх се кунијаше да га не видје нити чу зањега. Тада се слуге креиуше у Свету Гору,како им каза Немања.

На западу залажаше сунце за гору ма-слинову, и пошљедни гласи јасних звона бру-јаху усред тишине једнога манастира позива-јући вјерне на молитву. И похиташе свистановници самостана тога, а међу њима иједан мали брат њихов. Иђаше срцем пуниммилине, да слуша и пјева пјесме у славу Божју;пјесме које му је душа одавна жељела.

И још не престаде брујати пошљедно

•

20

вечерње звоно, а гле! У двориште самостанападоше људи мрка погледа, а ирах им попаобјеше по свити, по оружју свијетлом и по доб-рим коњима. Падоше пред обитељ и одјахашеуморне коње.

И изиђоше пред њих смјерне слуге Божје,а најстарији у манастиру поклони се и поздравиих, и запита их ко су.

»Прах вам по свити и оружју казује да стеиз далеких страна. Одакле сте, добри људи?Света обитељ ова радује се што вам може датиодморка тијелу и утјехе души, ако вам треба!»

А вођа Србаља му одговори: »Оче, добровелиш да смо из далеких страна. ЈБуди смоТривали, са сјевера дођосмо, а слуге смо ме-гало-жупана Немање. Знате га; јер није једанпут појио бојна коња на бистроме Вардару иназобио га на оризиштима вагаим; а писанијењегове Светој Гори богатије су него и цареве.»

А старјешина му рече: »Па добро стенам дошли амо, дому Господњем. А које васдобро донесе амо?«

»Никакво добро, свети оче! Ми чусмо даје ту међу вама син господара нашега, и дођо-смо да га вратимо оцу његову. Ако је туг

вратите дијете оцу! Не хтједосте ли лијепо,кунем вам се оштрицем мача мојега, нећеимати ко сјутра јутрењу молитву Богу отпо-јати. Јер нам овако рече стари господар наш:»Не враћајте ми се двору без дјетета!» - Ами се бојимо гњева господарева!»

21

А старјешина не имаде куд него приклониглаву па рече војводи: »Онај кога ви тражитету је међу нама. Узмите га. Нека буде вољагосподара вашега, великога жупана Немање!»

И јавише Растку да га траже слуге оцањегова, и рекоше му оне ријечи које изречевојвода. Задрхта млади жупан али се нрибраи рече: »Добро нека буде како ми отац хоће;али вас молимо да одслужимо бденије заједнојер нам се треба растајати.» А кад запалишекандила и иоче бденије, кад се диже пјесма стамјаном заједно у небеске висине, дођоше игониоци Расткови, посједаше у столове, дапазе на њега. Али уморени од дуга пута зас-паше у столовима.

И док је бденије трајало искраде се Растко,попе се на кулу манастирску и ту га пострижеигуман и рече му: »До данас си се звао Расткои био си син мегало-жупана, а од данас синаш брат, другога рода немаш до нас, - - инека ти је Сава име." Тада збаци са себе Сава<жупоцјене златне свите, а баци на се црнуиночку ризу.

А у то доба сврши се бденије и пробу-дише се иза сна слуге Немањине и потражишеРастка, али га не нађоше. И плануше гњевомпреварени гониоци, повадише зелене мачеве павикнуше на иноке, нека им се одмах вратиоеај кога они траже. И наста велики страхмеђу монасима, јер се бојаху покоља.

Тада се појави Сава међу њима и.рече им:

»Спустите у корице мачеве ваше, не проље-вајте невину крв, јер је моје дјело што је овоовако било. Врати натраг твоје младе данестари војводо, слуго оца мојега; њих ћегаприје вратити него што ћеш инока Саву каоРастка оцу довести. Узмите ову књигу и од-несите је оцу моме, нека из ње разумије штасе збило. Понеси овај прамен косе, војводо,,мајци мојој, нека се сјећа сина свог, а овајзлатни пас и свијетло оружје браћи мојој, некага пашу, јер је за њих. У њиховим рукама ћеоно бити свијетло и страшно вразима нашим^вразима српске зем.ве. А ја ћу бити војникГосподов, а јеванђеље ће и крст да буду штити мач мој !«

И вратише се слуге Немањине с порукама.Јавише оцу и дадоше му књигу од сина његоваи наста велика жалост у каменитом дворуНемањином, у столном граду Раси, а по племенусрпском запјеваше се уз гусле тужне пјесмео младоме иноку Сави.

И дође вријеме за којим толико жуђашемлада душа Расткова. И јутром и вечеромиђаше Сава у храм Божји.

Али Сава жељаше много више иа речестарјешини манастира: »Пусти ме, свети оче,у самоћу планинску, да ми се душа што вишетворцу приближи. Хоћу да поживим онако,као што живљаше стари пустиници у пусти-њама тиваидским, јер ћу само тако послужитиваљано Богу.» Али му старјешина не даде да

уради то, јер га штеђаше оца његова ради ирече му: »Остани, оче и брате Саво, међунама, штеди себе, јер ће настати дани кадаћеш требати земљи, која нам те даде.»

А родитељи његови утолише мало по малотугу, утјешише се и рекоше: »Божји су путевинепознати смртноме оку. Можда је то доброшто се овако догодило!» И слаху много благасину своме, а овај га раздијели сиромашнимаи немоћнима. А Сава се непрестано учаше изкњига јелинских, јер му падаху на памет ри-јечи игуманове, и спремаше се за велико дјелоу домовини својој.

Глава шеста.

Стари Немања, велики жупан Српске земљеброји већ осамдесет треће л>ето свога живота.Снага му малаксала; десница ослабила, не можевише да влада мачем, а порфирни плашт отежаослабим плећима негда силнога Немање. Доса-диле му бриге државне.

На Благовијест тридесет седмог љета својевладавине сазва сабор у столни град Расу,сазва свештенство мало и велико, властелумалу и велику; старе бојне другове своје, живесвједоке славе његове и јуначких мука његових.

Наслањајући се на своја два сина, Стеванаи Вукана, као стари храст међу изданцимасвојим, уђе Немања у камениту дворану, гдјега грспоштина српска чекаше, посади се уалатне столове и овако проговори:

24

»Свети оци и мили друзи! Много је љетаиролећело преко наших глава; много цвјетнихпролећа и студених зима. Двадесет је и вишегодина како је снијег пао на главу моју каона главу старога Љуботена. Издаде ме мишица,ноге издадоше. Ово мало снаге остаде ми дастигнем до гроба, коме ево спјешим. Позна-досмо се у добру и злу, и никада вас милидрузи не бих оставио да је до моје воље.

»Али ја већ оеамдесет треће љето бројим.Мучио сам се, али не жалим, јер сам радиоза славу Божју и добро мога растуреног пле-мена. Али господо свијетла! Ја сам владао, пасам морао погријешити. Моју душу притискујетешки терет: и кунем вам се прахом Завиде,оца мога, да би ми лакше било понијети наплећима Дурмитор него терет тај. Блиједе<уенке несретних богумила и поклоника Перу-еових, те жртве вјере наше свете, узнемирујуме у часовима ноћним, а силна прољевена крвњихова, често ми се привиђа цако запљускујепостоље престола мога. Као владар неби тре-бало да их жалим, али као човјек морам даосјећам. Осјећам терет гријехова мојих, и ври-јеме је да се и за душу постарам. Праштајтеоци и другови, - - ми се морамо растати. Етовам сина мога, мога Стевана, нека вам онбуде велики жупан, а ја идем да у тишини само-стана чекам час кад ћу бити позван Господу!»

И призвав к себи синове своје, Стеванаи Вукана, рече им: »Синови моји, крила моја!

На вама остављам земљу и народ мој. Теби,сине мој, Стеване, остављам терет бриге др-жавне; жезао правде у миру, мач освете урату. Од данас си ти велики жупан. Пазибрата, а он нека ти послушан буде. Будитесложни па ћете јаки бити и страшни вразиманашим. Нећу вам много зборити али ћу вамспоменути Светоплука и синове његове; неквам је вазда пред очима судба старе ВеликеМоравије. Била негда Моравија силна и стра-шна, а данас је нема! И Светоплук је приједва стољећа остављао владу, као ја данас, исавјетовао синове своје, као ја вас. На самрт-ном часу даде донијети сноп прућа и нружига синовима да преломе сноп. Али ни једнемишице не могаху учинити то. Тада им речемудру ријеч: да буду сложни па ће бити јакикао тај сноп. Али ако се раздијеле пропагаће;поломиће их врази као растурено пруће изснопа што је поломила слаба мишица старогаСветоплука. 0, дјецо моја, не идите трагомсинова његових; јер ће нам земља дочекатисудбу старије сестре наше, Велике Моравије.Била негда Моравија док је било слуге, ине могаху јој ништа ни Угри ни Алемани, пагдје је сада! Нема је на лпцу земље. Гдје сенегда орила умилна еловенска ријеч сада сечују туђи? немили звуци. Мјесто веселих ивитешких пјесама чују се само пјесме туге.У Вишеграду није више Словенин господар.Сјајно оружје паше туђич, и то Угрин, а

26

слободна дјеца вегда силне Моравије посташеотроцима, па плуже прлу земљу за туђина, занезвана господара им. 0, земљо моја, билабоље судбине! До вас је, дјецо, да боље буде! -

И наста велика жалост у столној Раси.Јер Немања се ирашта са свијетом и одлазиу задужбину Студеницу, гдје је и гроб себиза живота свога озидао.

А Сави стиже глас у Атон да му јеотац постао монах, и написа књигу оцу свом,позва га да потруди старост своју, да дође књему да проживе заједно.

И разумједе Немања књигу, чу глас синасвојега па се стаде праштати са милима идрагима. А с њим нођоше и многи од старихдругова његових, јер им тешко бјеше растатисе « господарем својим говорећи: »У бојнојстрахоти бјесмо вазда с тобом, за столовимапуним пехара медовине бјесмо ти пјеви-друзи,допусти, о господару, да ти и овдје будемосапутници и другови и да останемо до суђеначаса уза те.» И би мило староме Немањи, исузе миља потекоше му низ мраморно лице.Тако се многи кренуше са благом многим излатним стварима за цркве.

А Сава их радосно дочека, и поживјешетамо онако како живе и остали иноци, живећисами сиромашкп а господски обдарујући си-ромахе.

И путујући једном по Светој Гори наи-ђоше на једне развалине.

27

Некада се ту разлијегао умилни глаб звонаи побожних инока, а тамјан се дизаше у вис,,јер то бјеше манастир па га морске харамијепоробише, попалише и порушише да му неоста камен на камену. И зажељеше оба даопет иропоје у славу Божју. Затражише идобише помоћ од Стевана и подигоше храм иаразвалина. Поклонише га Стевану и држависрпској. Нека одселе Х и л е н д а р буде српски,манастир, станиште Србима, који буду радинауке и ради утјехе души потражили Атон.

И дође суђени дан староме Немањи. По-зва га велики судија свијета к себи у осам-десет шестом љету живота његова. Заплакашесе сви монаси тада, јер доживјеше мпога добраод њега.

А на смртном часу рече Немања синусвојему: »Господ ме мој позива к себи, мене,недостојног слугу његовог. Мој је пошљедњичас дошао. Јер неће Други пијевци запјеватии зору навијестити, а моја ће душа већ пу-товати небеским висинама, Богу на истину.

»Али послушај, мили сине, моју пошљедњувољу. Не остављај ми тијела овдје у туђојземљи; носи га тамо гдје леже кости отацат

ђедова и прађедова мојих, и сахрани их у домукоји сам Богу на славу а мени вјечну кућуподигао. Носи га у бјело-камену Студееицу.Јер тамо ће ми земља тијелу лакша бити.

»И још ме послушај сине у овоме, штоћу ти рећи. Великл је земља брата твојега,.

и у њој живи крјепак и диван народ, народ«рпски, -— али слоге у земљи још нема. Дјецаједне матере неће да су браћа ; крвник је једандругоме. Једнима се рађа сунце од истока, адруги се надају да ће их обасјати од запада.Каква узалудна нада, сине мој, код ове браћенаше. Једни се клањају старим, тлухим и ни-

јемим боговима, а други су јеретици. Па ће<?е искрвити племе наше и пропашће дјело моје.Ради, сине мој, да буду сви једне вјере, вјереправославне, јер ће се само тако сваки син пле-мена нашег звати Србином.

»Па чуј још и пошљедњу ријеч моју, синемој. Поучавај браћу, Стевана и Вукана, будиим анђео хранилац. Јер је Вукан плаховитећуди и воли власт; па се бојим хоће радитио глави брату својему Стевану. Дићи ће братана брата, оца на сина, те ће се искрвити изатрти племе наше, а туђин ће се радоватијаду нашему, - - па ће сви труди моји пропаоти,нестаће их као даха погиљедњег мога, каотрошнога тијела мог.»

Тако рече Немања сину свом и испустидух свој.

Глава седма.

Не прође много времена, и испуни се слутњаи зебња Немањина.

Испакости се Вукан на свога брата и•п.озва иновјерце Угре на своју домовину и<?вога брата; јер хтједе да буде он велики жупан.

29

И проплака српска земља, јер се обагрикрвљу дјеце своје. На престо сједе отмичар,услужна слуга иновјернога краља. А народ сесрпски растури, јер настадоше тешки даниза српско племе. Подивља питома земља српска.ЕБиве обрастоше травом, јер се не оре, нитисе сеје нити жње. Не рађа земља ни вина нипшенице. А дивље звјериње изиђе из својихмрачних станова на Божји дан и нападошена људе. Звона умукоше, веселе пјесмепрестадоше. А Стеван се склони у један диосвоје државе. И тако је трајало неколико љета.А тада дође Вукан к себи јер га гризаше са-вјест, а на сну му се јављаше стари Немања икораше га страшним ријечима.

Једне ноћи трже се Вукан иза сна и гле!Чу неки шум и видје гдје се завјеса од ша-тора расцијепи а у шатор ушета стари Немања.Никада га тако страшна не видје Вукан. Уђеи наслоњен на мач који му дарова стари Бар-бароса, прозбори тужним гласом, гласом одкога се заледи сва крв у жилама Вукановим:»Недостојни сине! Твоја недјела не даду мида мирно почивам под каменитим сводовимавјечне куће моје. 0 Вукане! Зар ни три љетада ме не преживи дјело моје, а ја сам га завјекове спремао ! Зар је из дома Завидина малопрољевене крви иротекло хладном Ситницомдок сам доконао дјело моје, а ти га ево већквариш. Незахвални сине! Врати брату крунуа мир сјени оца твога у гробу!» Тако рече

30 31

«сјен Немањина и нестаде је из свилена шатора,а на пољу се чуше први гласи вјесника зориних.

И видје Вукан да је он цигли виновниксвију биједа које наиђоше на племе његово.И посрами се у душп својој, покаје се и по-врати власт брату своме и браћа се измирише.

А за бољу вјеру и спомен измирења њи-хова послаше књигу брату своме Сави и по-звагае га да дође да благослови мир њихов.А у књизи овако бјеше • написано руком;

»Подигни тијело светог и преиодобног оцапашег и учипи ми брамску љубае и уираво ми-лосш т&а се и сам иотруди, ше донеси овамоњегове свеше мошши, да се доиосом ове великесвешиње и швојим доласком огиачаство пашеосвеши и просвијети.»

»Јер се звмља наша оскврни нашим бе~законијама, и огрезну нам отачасшво у крвисинова својих и на неиријашељски начин прољеве-иој,, ше њадосмо и шстадосмо 'илијен ту^инацаи иеиријатвљи се наши иреко мјере осилише.»

И учини Сава онако како га отац закле,а браћа замолише. Дође у земљу српску, којудавно оставио бјеше, и сахрани тијело оцасвога у камениту гробницу. Поучи браћу својуи од тада слагаху се браћа као со и хлеб.

* **И у то вријеме дође дан да се збуде оно

што му рече старјепшна манастира онога.

Јер се тада бијаше бој за Свету земљу.Дигоше се народи од западних страна да освојесвета мјеста од невјерних Сарацена. Али седосади крстоносцима трпјети гдад и жеђ, про-падати по врелим пустињама и војевати сапоганицима. 3 ^боравпше завјет свој и заслијеп-љени љепотама Констактинова града отеше гаод Грка. II владаше у њему педесет љета.Тада загрози вјери православној на двије стране.

И видје Сава погибију земље својепапохитау Никеју, гдје се тада склонила бјеше царевина игоспопгтина грчка, па рече цару Тодору Лас-кару, патријарху Кир-Манојлу и свој господигрчкој: »Господо грчка! Настадопге тепши данипо нашу вјеру, вјеру иравославну! Латини одЦариграда и Латини од Рима зинули на племемоје. Господо грчка, биће јада; хоће се народполатинити.

»Ако. сте ради да српске земл^е не потегнуРиму, а ви дајте да српска црква буде неза-висеа, да буде своја, јер ће се тек тако моћиодбранити од Латина.»

И послушаше га господа грчка, а патри-јарх му рече: »Нека вам буде оно што тра-жите. Буди ми ти, оче Саво, архиепископ,ирви архиепископ српски.»

И још им ово рече Сава: »Господо грчка!Ако сте ради да се одбранимо, а ви ми дајтеи краљевске ^ знаке, да вјенчам брата свогаСтевана краљевским вијенцем. Јер не дадостели ви то, даће га Латини драге воље!»

И послушаше га Грци, и цар му дадеплашт, скиптар и вијенац краљевски, да вјевчабрата свога Стевана.

Тада се врати Сава у Србију и вјенчабрата те се онај вазове »Прво-вјевчани. Идонесе са собом многе грчке књиге те их пре-веде са учевицима својим. — Подијели земљуна епископије и ностави епискоие и рече имда се старају о вјери иравославвој.

Сазида с братом многе цркве од тесанакамена и многе манастире. А уз манастиредиже болнице за немоћне и школе за дјецусрпску. И процвјета земља наша, јер имађашедоброга пастира. И пропутова по цијеломеплемену и поучи га у вјери и љубави ка до-мовини, те нестаде неслоге међу браћом. Штобјеше друге вјере обрати у праву вјеру, вјеруправославну. Јер му слатке ријечи тецијахуиз уста као мед.

А варод његов заиамти свога доброга па-стира и забиљежи га у својим књигама паметар-вицама, у причама и пјесмама народним.

А кад се дигоше врази на Србију одеСава наоружан ријечју међу њих и рече имноказавши им сложан народ, да им пеће остатини гласника, да прича свијету погибију њихову,ако уђу у земљу Немањину. Тако повратишенепријатељи војске своје.

Тада рече Сава: »Одужих се земљи укојој угледах дан, и оцу који ми живот даде;

докончах дјело његово. Гле! Силно је сада

племе моје, стралшо непријатељима, а у вјерије крјепко. Вријемс је да послужим Господу.*И крене^се у свјета мјеста. Поклони се гробуСиаситељеву, походи Витлејем и Масливовугору. Тако је два пут био поклоник. И кадсе други пут враћао из свјетих мјеста задеси гасмрт у земљи Бугарској, у граду Трнову, и ту бисахрањен. А поелије га пренијеше у Милешево.

Прохујале су од то доба многе године истољећа, и тијело Савино мирно лежаше усребрном кивоту у дркви Милешевци.

Али крвгшцима народним мучно би штосе народ при.т>убио цркви и вјери, и намислшнеда униште сваки спомен о минулој слави ивеличини, и бацише тијело Савино на ломачу,јер мислшие, да ће са пепелом Савиним, којиразнесе вјетар по српским земљама, нестати исномена о њему; да ће и од тијела и од спо-мена и дјела Савиних бити само црах и пепео.Али се преварише. Из пепела Савина поничецвијеће којим ће се дичити и најдаља покољењанаша. Јер прах Савина тијела разнесе вјетар алитворевине Савине и спомен о њему оетаде живоу памети и срцу свакога ко се Србином зове.

»Просто да си, Немањићу Саво!Проста дупта твојих родитеља!Проста дунга а честито тјело!Што носили, свијетло вам било!Што родили, све вам свето било!»Из књига староставних V. 3

Праведникова молитва*.

Л е г е н д а.

I.

Вјенчавши краљевскијем вијенцем братасвога СтеФана у светој и доцније вазваној седмо-вратој Жичи крену се Свети Сава пространомсрпском државом да поучи народ: да га утврдиу вјери у Бога и у л/убави према брату иближњем свом.

А цотреба бјеше велика,јер трагови и спо-мени од тешкијех дана и од страшне међусобневојне коју заврже син Немањин а слуга туђи-нов, Вукан, трајаху јоште једнако. И потребнабјеше народу Светитељева назочност и благањегова ријеч. Ријеч та падаше и олшвљавашекао благи летњи дажд што нада и оживл,ава;и еарод га примаше онако жељно као жедназемљица што прима и упија благословљене кишнекапл>ице.

Слушаше га народ српски и памћаше ри-јечи његове, урезиваше их на скрижалама срцасвога и предаваше их пас пасу до данашњегадана. И данас још ? након седам вијекова, остадеу народу спомен: многе приче о иутовању ње-

По народном предању написано.

говом и о благом науку који Св. Сава сијашепо народу. И сјеме то донесе плодове који хра-њаху народ наш у тешкијем данима искушењ&,која у потоња времена наступипте.

Једна таква приповијетка - коју столе-ћима чуваше, незаписану али запамћену, народу памети својој - овдје је занисана и изне-сена.

Обишао Свети Сава загорске епископијесрпске, ца се спустио бјеше у Приморје, да сепомоли Богу у епископији Захумској*и еписко-пији Зетској. Да се поклони Свешој Богородициу Стону, и Светом Арханђелу Михајлу на Пре-влаци у Боци Которској.

Дочека га стонски епископ што столовашеу манастиру Свете Богородице стонске. Иугости га обилно како царски ваља и требује.А Свети Сава га богато награди за дочек:обилно га исплати и одврати му за дар уздар-јем : богатим науком ријечи од свете вјере.

— Лијепо збориш, свети архипастиру наш,рече му стонски епископ, — и ријеч ти

капл,е са усана слатка и мирисна као мед че-лин, као мед лгшовац из уљаника Немањина уДабшору. Али је још много кукоља међу чи-стом шеницом, много иновјерника међу правомвјером. Тама незнабожја још покрива земљуЗахумску, и горе и приморје њено. Мрак јенритиснуо све, и тешко се разбија. Наша је

36

свјетлост слаба да озари )у мраку рођене иживеће у мраку, и глас наш слаб да продре узаглухнуле уши њихове. За то пођи, Пресвети;пођи и разгони густу тмину под којом јошстењу и чаме многи од племена и језика нашега.Пронеси свјетлост кроз таму; отвори вм очи?

да виде крст праве вјере, и уши, да чују ри-јечи праве вјере. Крени свете стопе своје поземљи мрака, студени и стрампутица многобо-жачкијех !

Послуша га Светитељ и крену се примор-јем самтрећи. Са њим пођоше два вајмилијаученика његова, иноци Арсенијв и Доментијан.

Путоваше тако поучавајући народ; упу-ћене благосиљаше, неупућене упућиваше, а по-колебане утврђиваше.

Народ га раширенијех руку дочекиваше ас благословом испраћаше; и босиље ницашеиспод стопа путем, куд Светитељ зем.т>ом про-лазаше.

II.

И на путу но Приморју кад дођоше доједног мјеста чуше ин далека неке узвике. По-гледаше на ту страну и видјеше човјека једногагдје прескаче један ров, и кад год би ирееко-чио, узвикнуо би.

Приступише му ближе и Оветитељ и пратњаму и гледаху га и слушаху. А старац једнакоскакаше преко рова вас обливен знојем. Једнакоскакаше преко рова и викаше; »Ово Богу!« и

враћаше се скоком натраг и викаше опет : »Овомеии /<< И једнако тако, колико би год путапрескочио ров викнуо би: »Ово Богу!« »Овомени!« . . .

Насмија се Светите.Ђ (а од емијеха његовасе руже расцвјеташе) кад видје ово и чу, паће заггитати старца:

Шта то чиниш, старче?-г- Ето, молим се Богу. . . .

Па како се то молиш ?!Ето тако, као нгто видиш. . . .

— Па откад се молиш?- Одавно! - рече старац и обриса зној

<?а чела, па застаде мало.— А кад ћеш сврпшти ту твоју молитву?

— напита.га Светител> смијешећи се благо.- Кад се уморан срушим у ров, онда је

молитва завршена . . . . - - одговори старац.- А јеси ли Кришћанин? — заиита га

Св. Сава.- Јесам као и дјед што ми је био! —

одговори старац.— Па што се онда не молиш друкчије ?

— запита га Светитељ.— Бог види, па и ово разумије! - рече

старац.Што се не молиш ријечима, молитвама?Не умијем, -— одговори старац. - - Ко-

лико умијем, толико да*јем.— А што не научиш? - - напита га Ар-

сеније инок а ученик Савин.

оо00

— Младост ми прође без науке. Пустишеме као младо дрво у пустој планини да накриворастем, па ко ће ме сад стара исправити?!...Младо се дрво савија, незпани човјече, - - речестарац -- а старо се слама, али се не савија!...

— П1то се ријечима не молиш? - речеинок Доментијан. Молитве научи и у мо-литвама се, као Кршпћанин, исповиједи и из-број гријехе своје.

- Ја их немам, - - рече старац. - Мраванисам нагазио, ни прах с крила лептиру отре-сао нијесам. Ни дрво зелено никад посјекаонијесам, јер знам да га то боли, па је гријехчинити то. Кад је дрво боно, пушта сок, то сусузе његове. Риба кад је кољу не пушта гласа:Бог јој није дао гласа ни кад живот губи!Риба ћути кад се кол.е, па и дрво ћути кад селоми и сијече. Ја га не ломим и не сијечем,жао ми га је, јер и оно има душу!.... Бог мудушу дао...

- А знаш ли, старче, гдје је Бог? - - за-цита га Доментијан.

— Знам, — рече старац, - - тамо горе.Нисам га видио, али му.слуге виђам и знам.

— А које су му слуге ? - - запита га Ар-сеније.

— Па ето оно јарко сунце. Сунце му јеслуга. Њему се молим јутром на уранку и ве-чером на заранку...

Натуштинге се ученици Арсеније и Домен-тијан и скочише на старца да га покарају ради

1

тијех ријечи, али их Свети Сава заустави ирече;— Добра је вјера овога човјека. Не ди-

рајте га! Нема ријечи, али дјела његова и т^јерањегова, - - то је вјера правога Кришћанина.

То рече Светитељ, па се окрете старцукоји се одмараше од силна умора од молитве,а крупне капље зноја падаху с њега и ната-цаху земл>у.

- Је си ли вољан, старче, да те научимлакшој молитви?

- Јесам, незнани путниче! - одговорирадосно старац.

Тада га Свети Сава поче учити МолитвиГосподњој. Очита му неколико пута *0че наш«,а старац за њим ријеч по ријеч изговараше.

Дуго се мучаше Св. Сава да научи старца.Прискочише му у помоћ и ученици Арсенијеи Доментијан, али старац научи само почетака средину и крај не могаше никако да запамти,докле на пошл>етку и почетак не заборави.

Тада рече старац Св. Сави:- 0, света душо! Стар сам; мозак ми се,

ето видиш, узблутио у тик-вини. Не могу тивише памтити. Знаш ли какву краћу молитву,да је научим? Научи ме краћу, најкраћу микажи, да би се њом помолио и гријеси миопроштени били, и ја умро као ирави Криш-ћанин!...

— Научићу те! рече му Светител>.- А тн ко си, незнани добар човјече? —

запита га старац. Кажп ми име твоје, да

40

знам бар име онога који ме примаче Богу инебесима!

Ово је Сава, архиепископ све српскеземље и земље поморске! - - рече Доментијан.

— Син Немањин ! — кликну старац и обра-дова се јако.

Тада га Светитељ научи да каже: »Ва имеоца и сина и светога духа, амии!«

Мучио се Светител., па опет и говорио иучио, а старац за н,им. Кад се Светитељ умори,поче Арсеније, а кад се и овај умори, прихватиДоментијан. И он се умори учећи, а старац ненаучи ријечи тијех.

Знаш ли, Немањићу Саво. што јошкраће? Ето видиш, стар сам, иа ни тијех циглонеколико ријечи не могу да научим и запамтим,а мање кх је, мним, него прстију на рукамамојијем!.. . — рече старац боно.

Насмијеши се Св. Сава и стаде га учитикако да ее прекрсти. Помогоше му и ученици,и сва тројица научише напокон јаднога старца.

Благослови Св. Сава старца, и опростишесе с њим и кренуше. Старлц им благодари ииспрати их до мора, до 1>емије, крстећи се јед-нако и шаиућући да не :;аборави.

Сједе Светител> у ђемију и навеае се насиње дебело море пут Зетскијех страна храмуСв. Арханђела Михаила на Превлаци у Боци, астарац стајаше на обали и гледаше их кад секревуше, крстећи се једнако....

>

III.А Свети Сава с]е1>аше у ђемији која пло-

вљаше морем, и гледаше како се губи мало помало обала. И полако му се склапаху очи, доклега умор не савлада, и он не заспа тихијем сном,а ђемија пловл.аше мирном пучином.

У једаред се трже Светитељ, јер чу викус мора и још већу вику чу с ђемије од упла-шенијех мрнара и путника на њој. Нешто севаљало морем од обале и примицало све ближеђемији и викало. Прену се иза сна, протре очии видје чудо невиђено, невјероватно очима!Видје и Св. Сава, видјеше и сви на ^емији.како човјечја нека пршшка хита ђемији; корачапреко мора као преко равна поља, маше ру-кама пут ^емије и виче, а вјетар доноси гласе:»Стани! Чуј ме, Немањићу Саво!«

На :$аповијед Савину свише мрнари јед-рила, увукоше весла и зауставише ђемију. За-чуђени сташе и чекаху га. А он трчаше поуз-дано по таласима и када стиже ђемији, познашеученици онога старда што га мало прије учахумолитвама.

— Шта је? -- запита га зачу!>ено Свети-тељ. - Кога тражиш?

Тебе, Немањићу Свети ! - - рече старац.Како дође амо, чудни човјече?! - - за-

пита га Сава у чуду.Ногама, морем! Као дријева штд плове,

тако и ја, ето, пе потонух, јер тмеби светител.ухитам ! рече старац.

42

— А што ћу ти ја? - запита га СаваНемањић.

Невоља ме гони! Згријеших јако ! . . .За^оравих, грешник, науку твоју!

Па како се не утопи? - - чуђаше сеСв. Сава.

- Теби сам ишао, зато ме је, грјешннка,вода и носила и није ме н р о г у т а л а ! . . . Забо-равих којом руком треба да се крстим, лијевомили десном! И то заборавих, а толи ријечи онеда не заборавим! Заборавих, Свети, и науку,и молитву, и крштење...

- 0 праведниче божји! -- рече Светитељ идиже зачуђене очи небу. Зар ја да шебе учим!?

Научи ме ! Научи ме, Светител>у, дагрјешан не умрем! . . . Кажи ми молитву јошједном! - рече старац и паде ко.т>енима наталасе.

0 рајска душо! Адамско кољено! —кликну Св. Сава. - Велики грјешници нека чатеи велике и дуге молитве, а ти, праведниче,моли се Богу као и досле што си . Твоје сумолитве угодније Богу пего наше. Моли сеБогу за себе, за мене и за сва четири васе-ленска штријарха !... Моли се као и до сад.Због шакијех пушта Бог благословл,ену кпшиду;због такијех и нас грјешне грије оно јарко сунцеБожје!...

27. Апр. ,1902.

Дубровник.

»

Краљ Драгутин.

I.Дуго се лила крв, и српска и угарска за

дана Уроша српског и Беле угарсдог на међисрпске и угарске земље, гго житом богатој Мачвии виновом лозицом благословеном Сријему, радиМачве, и ратна срећа, као невјерва драгана,обдариваше чарима својим час Србље час Угре.И када се оцрнише породице, и побијелишегробл>а од силна мраморја погинуле и срнскеи угарске властеле, и не бјеше дома у комесе не чу плач ради крвопролитна рата, изми-рише се дугогодишњи непријатељи. Силни чешкикрал, Отокар оконча тада рат с угарским кра-љем, и у Бечу се састадоше благословена мираради. Прославише мир гозбама, ловом и јунач-ким играма. 1/1 на славље то позва Отокар исвијетлога краља Србљима и Поморју, СтеванаУроша Драгослава Храп&вог, и синове му краље-виће, Драгутина и Милутина.

А на светковине, пир и гозбе, лов и ју-начке игре дођоше силпе левенте из суседнихземал.а, из Пољске и Литве, из Њемачке иУгарске и са других страна. Заметаху јуначкеигре и на њима иаде свијету у очи млад витезпод визиром. који се огледаше са многим ле-

вентама и витезима из Босне поносне, из Пољ-<ж.е витешке, из Литве равне која јога служашепоганском Перуну; огледаше се с витезимаи добијаше их на мејдану. На шљему му би-

• јаше сури орао раширених крила, на раменусокб тица сива, а на штиту, који му младиштитоноша ношаше, писаше : »Ником преда се!»

И када се свршише јуначке игре, и плаво-косе неве дијелише даре левентама, нико недоби толико дарова, као витез са сурим орломна шљему; доби силне челенке, свиони пас издалеке Персије и бритку сабл>у димискију. Икада се поклони и захвали свијетлим владарима.племен-итим госцама и витешкој свој господи,диже визир са јуначкога лица, и сину лице каојарко сунце, и показа се свијету млади краље-вић Драгутин. Мило било староме оцу, крал,уУрошу, и похвали се краљевима Бели и Ото-кару са милпм сином својим.

А Отокар, краљ јуначких Чеха, рече овако:„У тебе" је, краљу и брате крви и језика

нашег, јуначан син, Драгутин твој : а у тебе,стари сусједе и нови пријатељу мој, кажу иговоре л^уди, дивна унука, илеменита Кателипа,а измеђ вас пружа се лијепа земља и бановинаМачва: ни твоја, крал>у брате, а ни твојакрал>у и сусједе; родна, као древни Мисиршто бјеше родан. Што вас је досле раста»л>ало.нека вас споји одсада; и што крвни рат ибритки мач не могаше да пресуди дојако, -нека пресуди крвна веза дјеце ваше лијепе

45

одјако! Краљу и сусједе мој, иштем унукутвоју, племениту Кателину, што сија ту међулепотицама као Даница међу звијездама;иштем је за Драгутина, сина крал>а и братамога, свијетлога Уроша; — за Драгутина, предчијом .1>епотом и витештвом трне сјај левенатакао што трне сјај мјесечев, кад се јарко сунцеиза горе помоли. И нека мир одселе царујена међама ваших држава и на међама свихнаших држава, и нека он буде на страх не-вјерним, псогдавим Татарима који нас несложнеприје двадесет л>ета онако ојадише.»

Мило било Угрину Бели и рече:»Радо ти слушам ријечи, а још радије

чиним по вол>и: теби по вол>и а себи по дав-нашној скривеној жељи својој! И ја, и синмој ИпЈтван, отац младе Кателине, радо дајемодјевојку за илеменита краљевића; а јер јекраљевска крв, нека и мираз који му носи, будекра.Бевски; у мираз нек му донесе плоднубановину Мачву. Ни моја, ии твоја, "краљу,него дјеце наше нека буде!»

»А ја му дајем - - рече Урош — земљуБраиичевску, што је кваси плави Дунај : и вјерујми, краљу Угрине, да Браничево није мањежитом родно, него бановина Мачва.

А стари крал> Бела рече раздрагано:»И још јој дајем у- мираз, кад у такав

дом и пријатеље иде, и виновом лозом и сочнимгроздом богати Сријем, нека би му света лозаНемањића са породом обилна била, као Сријем

46 47

гроздом и шеницом што је. Нека влада Мачвом.Сријемом и Браничевом, на радост нашу, наславу своју, на понос народа свога, и некаразмакне међе ка западу сунца!»

»И на јужне стране, и преко међа, којећу му ја оставити, нека размакне међе!»рече крал> Урош. »И нсће много временапроћи, и сјегаће у златне столове прађедасвога, Светога Симеуна Немање!»

»Живи, живи још дуго и много, о свијетлиоче мој !» рече млади Драгутин »синтвој жели ти Метусалемове године.*

»Ослабиитеми плећа за царску багреницу,бедра за бојни мач, а преситих се бригамадржавним!» рече крал> Урош. - - Скоро ћупоћи стопама својега оца Првовјенчанога иђеда свога Немање; а Сопоћани Рашки наизвору биће ми кратковремеео жилиште, грјеш-ном иноку и вјечна кућа тл^еном тијелу м о м ! »

»Отури таке мисли и не говори таке ри-јечи!» — рече му краљ Отокар.

»Што рекох и учинићу. А што рекох,рекох за то да ме чују сва господа свијетла.Учинићу, јер царска се не пориче, има ријечу странама нашим!» * рече краљ Урош.

Тада дозваше краљевски родител>и предасе дјецу своју, Кателину и Драгутина, и ка-заше им вол>у своју; рекоше им да су вјерени.Поруменише дјеца и оборише очи своје, а угрудима им заигра срце од мшгане; али не

•

прословише ни ријечи. Тада рече Отокар некададу обиљежје, даре и прстење.

Поклонише се дјеца краљевска пред Ото-каром и родитељима и пољубише им руке, азатим скиде прстен с руке своје млади Дра-гутин и метну га на ирст вјеренице своје, амлада Кателина се поклони, пољуби у рукувјереника свога и закити му бојни пглем иорла на шљему бијелим крином, знамењем кућеНемањића.

II.А када прођоше хучни дани свадбеног

весаЂа вратише се младенци из Угарске удржаву своју. II живл^аше Драгутин с подруж-јем својим сретно у земљи својој, у стономмјесту свом Дебрцу, на Сави, води хладној.

И када хтједе Урош да учини како речеи како се зарече Отокару и Бели, не даде музбор властеле српске, ни свети архиепископ сасвештенством, а опираше се томе и матиДрагутинова, племенита краљица Јелена. Кра-љица му рече да је Драгутин јот лудо дијете;збор властеле рече, да се предао чарима лијепеУгарке и трати мекушно дане крај ње, каконе приличи Немањићу и јунаку, а архиепископсриске земље рече краљу, да тазбина свијетлогакраљевића снује против свете наше вјере, амлади краљеВић даје богате писаније латинскимцрквама.

Тада крал> Урош не учини како рече иобрече, већ остаде и да.ве у златним столовима

светога Симеуна Немање. И пролазише дании недјеље, мјесеци и годпшта, и од цареке ријечине би ништа. Урош краљеваше у Раси, а Дра-гутин у Дебрцу.

А једнога дана завита свијетла Кателпнавојна свога:

»Крал>евска крв, војно мој, мора иматиеана. Што је наше дијете, наш син Владислав?»

»Краљевић!» - одговори Драгутин.»А шта си ти онда?! -- запита Кателина.»Ја сам краљ, Кателино !» одговори

Драгутин — »крал, Мачви, Сријему и земљиБраничевској, а син мој Бладислав је краљевић!»

»Не, господару м о ј ! » рече Кателина»ти си крал,евић; не ни краљевић: »ти си

само властелин пронијар, худи пронијар крунеугарске и круне српске у земљама које спо-мену. Краљ још нијеси, нити је наше дијетекраљевић!»

»Али ћу бити!»»Кад? - Кад ћеш бити?!»Када, Кателино ?! »Када Богу буде у-

годно. То је у Божјој руци!»»И у твојој, краљевићу Драгутине!»»Урош је још крепак, свјеже памети, коју

народ његов благосиља, и крепке деснице, којесе боје околни народи.»

»А твоји дани пролазе глухо и гњило.Као мач што рђа и тупи се у чами у мрачнојризници а не свијетли се и оштри на бојномпољу, тако и ти рђаш и ^чамиш у Дебрцу на

49

Сави, води хладној ! Нити те народи виде набојном пољу нити у данима мира! Ко те знаг

и ко ти чује имена по свијету бијелом?!»Чуће га, чуће, Кателино! Доћ' ће и тај дан!

Или зар ја нијесам син љегов, син краља Уроша?»И Милутин му је син.»»Син млађи.»»Син млађи па и дражи; али и умјешнији

од тебе, Драгутине!»»Али ја сам првородни син, краљевић

сриској земљи!»»Ах, таптта нада! - Зар није негда тако

и Вукан, ђед твој, био првијенац прађедутвоме Немањи?!»

»Био је, Ј^ателино, и дочекао би. Али онпође кривим путем. И право би, што га снађе>и добро учинл прађед наш Немања, што гарину од себе, м узе Стевана за пријемникасвога. Вукан удари странпутицом, издаде вјеруи државу, и то га стаде сјајне круне и злат-нога пријестола краљевског.»

»И тебе биједе истим, о господару мојг

што узе мене Угарку! Зато те броје у слугеРиму. И као што испред Вукана ставише мла-ђег брата му Стевана, тако ће и мимо тебепромакнути и испред тебе се ставити млађибрат твој Милутин, а тебе ће прећи вријеме,скриће те заборав, као гроб што скрива не-крштено дијете!»

Тако говораше Кателина свакога дана, икао што капка по капка тврди камен издубе,

Из књига староставних V. 4

тако и ријечи њене капаху свакога дана саусана њених на срце Драгутиново, и прокапашеженске сузе тврдо мушко срце, и усели сенемир у дотле ведру душу краљевићеву свејаче и јаче, кад стигоше гласи да ће Милутинда се ожени Византинком царске крви.

Тада се диже Драгутин оцу своме у стбномјесто Расу и гостоваше тамо неколико дана;а једнога дана рече овако оцу:

»Нијесам дошао, драги оче, да се гостими пирујем, да пијем рујно вино с тобом убјелокаменим дворима твојим, нити да ловимзвјерад по тмастим шумама и љесима твојим.Свега тога доста у земљи мојој, коју добиход тазбине моје! Вина ми даје благословенаФрушка гора, шеницу богата Мачва и Брани-чево, а дивљач Обедска мочар у Сријему рав-ном. Свега имам, оче, само славна имена јошнемам. Тога ми жели душа моја, и ти ми тообећа, оче, негда прехсвијетлим лицем краљевамногих; обећа некад али не свјерова, оче!«

»Авесаломе, Авесаломе! - - рече му прије-корно стари краљ - - »што нестрпљиво бројишстаре дане оца свога и, рекао бих, жељно из-гледаш смрт његову!»

»Не, оче мој, и не дао Бог! Ради тазбине — «»Чекај !« — рече му отац. - - »Тешки <у

дани у којима живи племе наше. Не бојим сесе за десницу и јуначко срце твоје и не сум-њам да би га смјело повео у бој; али се бојимза плаху главу и младу памет твоју, невичну

51

још у овом лукавом и опаком свијету. А штоспомену тазбину своју, вјеруј, сине мој,да ти баш та тазбина не да да сједнеш у давнообећани ти и за тебе јединог чувани пријестб!«

»Не разумијем те, оче драги!«»Сабор српске земље, сине, замјера ти

што се удаљи толико од нас, и вели, да си узжену и сам постао Латинин. Сјети се Вукана,ђеда својега; и њега тако његова Латинка од-веде у туђе јато и не би му више станка у€воме јату. Пропаде му спомен, као да и небјеше од свете лозе Немањине! Не спомињуга цароставници побожних инока, нити му си-једи гуслар, уз глас благих струна, слави имеи дјела пјесмама нашим; само му удовице и^ирочад за дуго проклињаху пме послије страш-них ратова, који минуше над земљом нашом ипокосише цвијет младих јунака, оцева и сиеова,браће и вјереника. И остаде проклето име»Вукан« отада. И преподобни се узнемири ужилишту свом, у бијелом Вилиндару, у данестрашнога рата, и јави се на сду побожномигуману и прокле крв своју и рече: да се никовише из те лозе не зове тим именом!«

»Вукан је охола чела и неправедно тражиото од брата; а ја, савијена кољева и склопље-еих руку, ево, тражим то покорно и по правуБожјем и по обећању ти властитом, од тебе,родптеља свога!« рече Драгутин и паде накољена пред оцем својим. »Оче, дај ми барједан дио државе своје, да не носим погрдно

име »домазет« угарски, да не купим трошке,,које падају са трпезе тазбине моје!«

Али се не умилостиви срце старога краљанего овако рече:

»Не троши ријечи, нит' свијај поносна ко-љена своја; ријеч дадох свештенству и властелиг

подружју свом, племенитој Јелени, и остаћеријеч та тврда и стална као Шара планпнаона тамо све дотле, докле бољи и утјешнијигласи не стигну о теби из земље твоје. Тадатек и учинићу што обећах!«

»Што дакле да радим, свијетли оче мој ?!«•»Разгони облаке, које си с тазбином зго-

милао над светом црквом нашом; разведринебо над њом и душу нашу, па ћу те скоримпрепојасати на краљевство. А дотле не просипљиријечи и молбе, кад српска земља и свето дјелоНемањино траже дјела од тебе!«

III.

Тада остави Драгутин државу очеву и одеу земљу своју с гњевом на старога оца и сасумњом на млађега брата.

Прође још неколико љета, и када му сти-гоше гласи да је збор српске земље вољан дана пријесто огласи брата му Милутина, јер јеу ВОЈБИ и светој цркви и родитељима, - - дижеДрагутин силу Србаља из Мачве и Сријема иБраничева, земље своје, и још већу силу Угараи Кумана и Татара доби из тазбине своје, и

нападе и диже бунтован и крвав мач на не-спремна оца свога и родну земљу своју.

Би крвав бој на Гацку и надвали бунтовнасила, а подлеже војска старога краља. И погонисин старога оца, и овај склони сиједу главуу гостољубни град Дубровник. Ту живљашеизгнаник биједни, гоњен и ту злобом сина свогаједнако. Јер Драгутин слаше честе књиге ихитре теклиће (улаке) господи дубровачкој, иу књигама спомињаше негдашњу вражду њи-хову са старим краљем да би их озлоједио набјегунца несрећног, и обећаваше им све што имкраљ Владислав даде миром прије тридесет иосам љета; обећа в^лике олакшице трговцимањиховим ако му издаду оца бјегунца.

Али честита господа и властела дубрбвачкаие хтједоше учинити то, јер га дочекаше сољуи хљебом. Дадоше му властелински двор уГружу, и десет перпера свакога дана, и млинда му и дању и ноћу меље брашно за хљеб

лдвора, и записаше га међу грађане и властелуграда славнога. И задржаше га све дотле, доклесе земља Захумска не покаја и не усавјетовасавјетима господе дубровачке, и не отпаде одбунтовника сина и не паде на кољена предстарога краља Уроша. Посла људе по бјегунцакраља и закле се да ће се прије сва у пустошпреобратити и у крв утонути, него што ћенздати миропомазану главу.

Тада се стари краљ врати у Хумску земљуж живљаше тамо у тузи великој са нехарности

сина свога и проклињаше га страшном клетвомда му ниједно дјело не имало конца и не носиодуго, Бог дао, братском крвљу попрсканубагреницу и потамњелу од уздаха ојађенихудовица и сирочади сјајну круну Немањића*

IV.

И љета господњег тисућу двјеста седам-десет цЈестога сједе Драгутин на отети пријестби метну на главу сјајну круну и огрте себагреницом и црепојаса пасом краљевским.Али сјајна круна стезаше му тамно чело каотрнов вијенац, а пас златни краљевски учиниму се као змија костоломка која се обавилаоко њега па му ломи снагу јуначку, а багре-ница краљевска би му тешка раменима каовисоко Сухо Рудиште да ношаше на плећимасвојим. Душа забоље сина за неправде којуучини оцу своме, и ради клетава, које стизахуиз земље Хумске на њ.

А стари Урош остави послије некога*времена сјајни двор и свијетло оружје и речеХумској земл,и, нека приклони главу краљу но-воме, а он врже на се расу иночку, узе обраванђелски и иазва се Симеун. И рече монахСимеун:

»Срећан ли си оче оца мога, блажениМироточиви! Ти мирно склопи очи, промијениземно небесним царством и не дочека, нити тизагрчи старе дане твоје нехарност твојега синакао мени мојега!«

»0, Господе на небесима«, - - мол>аше сестари краљ а сада нови инок Симеун, — »дајми дотле само да ми душа не остави гјрешнотијело моје, затвори је само дотле у тијелумом, као грјешног роба у мрачну тамницу,докле молитве моје не претегну пред пријестоломтвојим клетве моје које, грјешан и безуман,бацих у бунилу на крв своју и кост и тијелосвоје ради круне и багренице која не вриједини једнога уздаха!«

А стари игуман самостана Сопоћанарече му:

»0, нови мвоготрпљиви и праведни Јове!Ни удружене молитве твоје и свију предакатвојих, Симеуна, Симона и Јована, неће за-гладити гријех према заповиједи коју Господруком својом светом исписа на скрижалама идаде је на Синају Мојсеју!»

Али се Урош једнако кајаше ради баче-них клетава и мољаше се Богу дан и ноћг

докле не замијени земно жилиште небесним.Умре као и ђед му Немања, и сахранише гау задужбини и прибјежишту му Сопоћанима,Рашки на извору.

V.

А када стиже глас у стбно мјесто Расуо смрти старога краља још већа туга паде надушу краља Драгутина, и немир се још већиусели у срце његово. И ништа га не могашеразведрити. Тада се закле иеповједнику своме

да ће добрим дјелима измолити опроштаја затешки гријех, и објави свој земљи књигамацарским: да управљају мудро и суде право,да гоне нештедимице лихвара у граду и татау гори и гусара на мору. Посла благо силноманастирима, да се разда кљасту п слијепу, ида се поје и моли дан и ноћ за покој душе<угарога краља. Ноћу мишљаше само о томкоме сутра да олакша биједу и терет у животу.Дарежљива рука његова осјећаше се и прекомеђа државе његове, и Атон и Синај и СветаЗемља украси се и задиви даровима његовим.

Али му не поможе све то, што му риз-нице празније, а бр.ој добрих дјела све обил-нији бјеше, јер га ироклество очево го-њаше, и биједа за биједом стизаше га као громза громом што бије проклето мјесто. И негдаза дана Урошевих свијетло и страшно оружјесрпско потамње и посрами се пред непријате-љима, и међа српске земље помаче се послијенесретна рата доли до Липљана града на Ко-сову. И куд се год, на коју год страну окретеДрагутин не срете и не виђе ведра ни прија-тељског ока, јер га све омрзну. Властела гаомрзну због несретних ратова, свештенствоземље српске ради жене Угарке, мати гато јеу црно зави и удовицом учини, а брат муМилутин не бјеше пријатељ пријеетолу, штопотамни сјај круне Урошеве и што му народи земља иостаде подсмијех туђину. И осјећашекраљ пријекорне иогледе родбине и двора,

свештенства и властеле. У храму светом и напријестолу златном, и при гозбама богатим иу шумама тмастим и хладовинастим којим лу-таше, да у лову зафорави јаде своје, свудмрачно и студено бјеше око њега, божјака подбагреницом и слабог бједника са жезлом у руци.Дању га мучише пријекорни погледи и прије-корне ријечи, и немаше мира дању, а ноћу гатрзаше из кратка санка шапат душе му очајне,који му пребациваше грозно дјело несина.

И једне ноћи усни Драгутин старога оцасвога. И виђе га - у сну - - како лута пржи-ном мора слана, сам гологлав. Сиједим власимаиграју му се бурни вјетри, а крв му лопти изсрца, лопти и тече по царском златотканомодијелу. И шири немоћне руке своје стариотац и моли туђина да га узме на ђемију, јерсе свој дигао на њ и иште живот његов. Ичупа објема рукама сиједе власи своје, чупапрамен сиједих власи и баца у бијесне таласеи проклиње несина: да би му се дугаа ваздаволновала црним и тешким мислима као пучинамирна таласима бијесним! Тако проклињашеотац. а он као да иолети да пане на кољенапреда њ и да га моли за опроштај, а сиједиотац завани гласом: »Даље, несине Драгутине,не каљај дјетиње руке крвљу очевом, - - пошљикрвника по главу моју да што прије дочекамсмрт своју. Или не, ево ћу те ја сам умирити!»И када то рече скочи у бјесне вале, и из рикевалова чу се још једном страшна клетва очева,

58

иа га неста под таласима; само крст од час-нога дрвета с врата краљева пливаше и трепе-раше и казиваше неколико тренутака још мјестогђе утони несретни отац, а клетва одјекнустрашно, и хриди морске и стијене прибријежнеи небо мрачво и облачно, громогласно понав-љаху и поновише још седам пута, сваки путсве страшније и громогласније, страшеу клетву :»Да је проклет Драгутин у свима данпма сво-

јим и кољено његово докле га тра је !« И про-будише клетве те Драгутина који дрхташе саву зноју и страху, и за дуго му будну бру-јаху у ушима страшне ријечи.

VI.

Сјетан устаде зором краљ Драгутин и до-зва одмах оца Тихона и каза му сан. А инокТихон рече му, да је то послање с неба и датреба да чини већу покору него што је досада чинио, а за тим га тјешаше благим рије-чима и науком хришћанском и читаше му дугоЖитија угодника божјих. Али сјету краљевуне могаху разагнати ни утјешне ријечи монахаТихона, ни њежне ријечи вијерне Кателине, нивесели гласи синчпћа му Владислава.

Тада рече и заповједи краљ двородржициХраноју да хоће у лов у планину. Скупишесе левенте младе, и псари и соколари, затрјештарог и одјекну по граду Раси кад се диже крал>с дворанима у лов у планину.

Довљаше краљ са дворашша, који се чудомне могаху начудити, што је то краљу овихдана, те не улови ништа, када сваки ловацпонесе свој дио лова; краљ влједпом не одапестријеле своје и тулац му пун [стријела стојиједнако, »Лутају негђе мислп краљеве, не раз-гаљује се разговором, душа му је све болнија!»рекоше међу собом дворани. И када трећегадана залелека рањена кошута, а око ње ве-јака млад њена, проли сузе сјетни краљ и рече:

»Доста је лова, дома се враћајмо! При-тискује ми душу ова тишина и тмина шуме,неће ми душа више лова!«

И тада се вратише дома. А када стигошеблизу града, Јелеча, паде сутон на мрке имаховином покривене зидине стародавнога града,и ноћ се полако стаде спуштати; чуше из да-љине и из мрака дворани и крал> тужан јауки ријечи ове:

»Чуј, небо, неоглуши се, земљо! Коликоје од земље до неба, толико је далеко милостБожја од мене биједнога!«

Засташе краљ и пратња му и ослушки-ваху тнта ће из мрака чути.

»Тежи ми је гријех мој него Голија пла-нина да ми је на нлећима!» - чу се глас којидолазаше све ближе. »Ни роса небеска, нидажд из облака не помаже ми ништа, све јемадо! Дајте, сручите сиње море, да оперемкрваве руке, крваве од родитељске крви!«

60

»Ко је то, што му јади одјекују шумомовом!?» запита краљ штитоношу свога Милешу,и .овај му доведе преда њ једоога гонца, себраЧепрњу, из тога краја, и овај му рече:

»Свијетла круно, то је несретни себарБестуд, којега народ зове и »Оцокоља», јердиже руку на оца својега и узе живот ономекоји му живот даде. а Бог му тада узе и по-мрачи умље; и звијер се клони и бјежи одњега, и емрт не може да нађе и ако је тражии рад јој је. Једнако тражи росу са лишћа,моли за дажд, пере руке и гребе их, и мислида је крв родитеља му која се никако не скидаи тражи сиње море да би спрао врело крвикоје извире једнако.»

На ријечи те себрове смути се још горедуша краљева, и срце му бијаше силно у лом-ним грудима, а из мрака испаде на пут предкраља несретни Бестуд као саблас нека, дугекосе и браде, оветшала одијела а крвавих руку,и сузама спираше крв која му облила бјешеруке.

»Велможо!» викну Бестуд, — »узмимач, скрати ми дане да се тако скрате имуке моје!»

»То је свијетли краљ, Бестуде!» • речему себар Чепрња, - »господар земље, краљДрагутин!»

А Бестуд се трже на то пме па се на-смија грохотом:

61

»Ха, ха, Краљ! Краљу мију руке дворанињегови, свештенство и властела његова, а јадниБестуд мора сам да мије руке своје!»

»Водите га одавде!» викну краљ својима„А кад га ови околише, оте се Бестуд и падеиред Драгутина и рече:

»Не дирајте ме и не дотичите ме се, јерруке су моје крваве. Дај ми краљу твоју рукуг

она је као и моја. Ајд'мо заједно на сињеморе, — на сиње море, краљу, да мијемокрваве руке наше!» То рече и полети краљу.

Трже се вјеран коњиц, Фркну ноздрама изатеже гривом па се диже упропнице поплашенод сабласти ове. А несретни краљ малакса кадачу оне страшне ријечи. и пусти руке и падес коња. Паде и набоде се на ловачки нож којиму вишаше о иасу, и разби се о стијење, низкоје падаше у провалу. А несретнога Бестуданестаде у мраку; само из даљине, из тмине,чуо се махнити смијех његов и страшне ријечи,којима се смнјаше земљи и народу, којим крва-вих руку и крвљу обојене багренице краљкраљује.

VII.А када полетјеше дворани нађоше краља

несвијесна, сва у крви од ножа и од оштрогастијења. Дигоше га несвијесна и однијеше уоближње веселе дворе његове у Дежеви.

А када се трећега тек дана, послије ви-дара, његе и лијекова, поврати свијест краљурече дворанима својим:

»Мене мину моја госпоштина. Ко је каоГоспод! »Злоба његова обрати се на његовуглаву, и злочинство његово паде на тјеме ње-гово!» пјеваше негда нсалмопјевац цар, и намени се грјешном обистпнише ријечи његове.Изаберите еајхитријега кољица и пошљитехитра теклића по брата мп краљевског Милу-тина. Брату да кажем што ме тишти.»

А када стиже Милутин до Дежеве старијехдворова и виђе болна брата свога заплака се;заплакаше се обојица, и рече брат Драгутинбрату Милутину :

»Крал>евски вијенац притискује ми слабочело и буни ми памет, багреница ме мучи ижеже тијело моје као негда поганскога Хераклахаљина Кентаурова, жезао правде и иравље-нија пече ми руку као усијано жељезо кривцапри мазији. »Ишчиље у жнлости живот мој игодине моје у уздисању... Од множине не-пријатеља својих постадох подсмијех сусједимасвојим и страшило знанцима својим; који мевиде на улици, бјеже од мене!» Ето тако ми,драги брате, прођоше дани, мјесеци и годиштаод крвавог и неправедвог оног боја на Гацку,када уложих на родитеља свога. И ово штоме снађе, прст је Божји! За то те дозвах дами учиниш братску помоћ.»

»Говори, драги брате!» рече му Милутин.»Узми бриге државне на твоја чила, мла-

ђана плећа и владај и управљај мудро земљомнашом српском у миру, и буди јој војвода у

данима рата; на срећу народа, на страх вра-зима; нека »блиједе туђини и дршћу у градо-вима својим!»

А затим му даде многе даре, свите царскезлатоткане. коња свога и свијетло оружје своје.И рече још ово Драгутин:

»И када син мој Владислав, лудо дијетеод девет љета, дорасте до коња и до копља бојнаи до круне и до пријестола сјајна, како учи-них ја теби даеас, учинп и ти њему. Буди мудесна рука у евему и свакуда!»

Тако се одрече Драгутин пријестола, ибраћа се расташе. Милутин оде у сјајнојпратњи у стбни град Расу, а ббни Драгутину Дебрц на Сави.

И владаху отад браћа, свак у земљама€војим: Драгутин на сјеверу, а Милутин најугу српске земље. Бјеше лијепа дружба ислога међу браћом; брат помагаше брату. ИБог благослови рад њихов, оружје и побједењихове. »Туђини блиједе и дршћу у градо-вима својим.»

VIII.

Владаше Драгутин од оне несреће подЈелечем земљама својим тридесет и шест љета,и народ га називаше сријемским краљем. Бјептедобар владар народу своме. Дариваше богатеписаније манастирима у Фрушкој гори, и дворњегов у Дебрцу бјеше уточиште правде иправице и ризница милостиње обилне. Јер

64 65

царски обдариваше Драгутин свакога, ко биму пао на двор: побожне поклонике далекаГроба Господњег, смијерне иноке који дола-жаху из Свете Земље, са жаркога и каменитогСинаја, из далеке Сирије и Атона светога, ипрошаху милостињу за свете маеастире, којеим безбожни Сарацени плијенише и рушише.Све царски обдариваше а сам живљаше биједно.Јер скиде једнога дана са себе златоткане цар-ске свите а узе на се божјачко одијело, опасасе костретом, посу главу пепелом и рече по-дружју свом, Кателини:

»До данас си мп била вјерна жена, и јатеби муж; од данас буди ми сестра, и ј а т е б ибрат. Душа ми тражи покоја и покоре!»

Зачуди се племенита Кателина ријечимакраљевим, и сузе јој пролише образе, и слу-шаше га муком мучећи. А краљ настави даље:

»На погледу сјајног двора мога, ено тамоу брдашцу оном, стоји пуста шпиља, кажу да 'је била стан инока и испосника неког на чијемолитве и метаније и покоре провре света во-дица пред пећином његовом! Ту изабрах и јасеби гроб, гроб за живота свога. Ту ћу дапробдим остале дане своје. Мрзак ми је таштисјај двора, гозбе и властела и разговори празвжњихови.»

Слушаше га племенита Кателина и бри-саше сузе своје. А крал, настави:

»Као свиленка што осјећа вријеме и спремасе да се учаури, тако и ја осјећам д а ј е дошло

Ч

вријеме да се повучем од очију људи у самоћу,у тихи покој и размишљање нобожно, жељночекајући смрт. И као што свиленка хита испрема се да се завије у гроб свој, у свиленучахуру, да остави свијету сјајан спомен одсебе, - - тако жељно и радо и ја хитам, дамолитвом и покором загладим гријехе и лијепспомен оставим!»

IX.

Остави Драгутин сјајне дворе, подружјеи родбину своју у плачу и тузи и повуче сеу самоћу. Оде глас на далеко по хришћанскимземљама о животу Драгутиновом. Јер силан ибогат живљаше убого и мучно у стаништусвом.

Ископа себи гроб у земљи дубоко и посуга камењем оштрим и трњем, и ту се мољашедан и ноћ, и не доиушташе сна трепавицама,ни одмора тијелу и души својој.

И једне ноћи уморише га.силне молитве,и он заспа иа мученичкој постељи својој. А усну му се јави отац и рече му да му слиједи,њему и претцима његовим из дома Немањића,Симеуну, Симону и Јовану. Прену се иза снакрал> мученик и посла џо свога исповједника,побожног инока Јова, и рече му:

»Пријатељу дома мојега, оче Јове! Отадмој зове ме к себи. Рад сам да умрем као имоји стари, јесам ли достојан, да ти се братому Христу назовем, оче Јове?!»

Из књига староставних V. • 5

»Милост је господња велика, већа од сва-кога гријеха, гријеха покајеог!» рече Јов.

»Ти даде и мајци мојој, блаженој Јелени,монашки чин, дај имени!» мољаше га Драгутин.

Послуша га инок Јов. и иозва, у имекраљево, сабор свештеника и епископа, игуманеи црнорисце побожне. Постригоше га, обукошеу иночку расу, болна.

А стари крал>, а сада најмлађи брат Теок-тист, рече:

»»Ишчиље у жалости живот мој, и годинемоје у уздисању* до сада. Гле, нов живот мисе јавља сада, јер чујем гласе небеске: »Узмитеиго моје на се, јер је благо, и јарам, јер јелак!»» — рече и посрну на мученичкп одари испусти дух свој.

29. X. 1899.

Београд

Смрт цара Лазара.

И преби се сабља бритка.И златна се круна смрви,И сврши се страшна биткаИ потону све у крви.

Љ. II, НенадовкН.

I.

У шатору Мурат-кана владаше суморнатишина. Пред шатором лале и везири клсче,окренути према исгоку, и тихо моле Алаха заживот и здравље Мураш-кана и за покој душеЈакуба и Џема, синова Муратових, који поги-боше данас у боју и леже сада на носилимапред шатором. А у шатору само се чујашеједнолико читање Корана, прекидано понекадсамртничким јечањем и уздасима тешким. Мурат-кан лежаше умотан у сало и утробу распоре-ног дромедара, чпја га топлота гријаше и за-државаше му душу, која се још лелујала итреперила на блиједом лицу и у скоро угасломоку као иошљедња искра, што трепери надугашеним иепелом.

Уздисаше и јечаше Мурат-кан и слушашеријечи од утјехе из Корана који прелиставашеи овдје ондје, стих по стих, читашеклечећи крај њега.

Чита Молах:— »Ако невјерни зарате противу вас? онн

ће на брзо почети бјежати а неће наћи низаштигника ни помопи.»

»Реци; Слава Богу! Скоро ће вам ондати обиљежје своје силе, и ви га нећете моћиоспорити. Твој Господ није непажљив на оношто ви радите.»

Доста, Молах! ирошапта умирућимгласрм Мурат-кан. Реците ми: Шта је на пољуна бојишту? Не чујем више звон штитова,зуку стријела и звеку мачева, ни рнање, ускликеи јауке бојне. . . Одмиче ли се бојна вревадоиста од мене или се душа моја спрема већда остави земљу ову? . . .

Тада се иоклони Молах, потури Корани рече:

— Ево ти улака с бојна поља, свијетликане, шехиту за живота још, - и показа наулака који сјаха с коња и приђе и поклонисе кану и свима.

- Невјерник изгуби, правовјерни добинге.Син твој Илдерим посла ме да ти јавим . . .Алах му даде невјернике у руке његове.

Што не чујем бојну вреву, борче, заправу вјеру? Запита га Мурат-кан.

— С тога се и радуј ! Јер што си је пређебоље и разговијетније слушао, све је горе билоза тебе и за твоје вјерне, а што је сада даљаи неразговијетнија бојна врева, свеје боље затебе и за твоје вјерне.

- До подне њима невјерницима помагашеАлах да би по подне осјетили теже руку ње-гову и несрећу своју кад нама вјернима станепомагати, рече Молах.

А гласник настави:Невјерници су под копитима хата твога.

Многи падоше и њихови и наши. Силни сетвоји у данашњој борби напојише мученичкимшербетом, и борбом за Ислам постадоше ше-хитима; они што остатие или гоне бјежећег илилеже у крви и ранама, а крваве ране сјајуим се као скупоцјени рубин! Крв невјерничкатече потоком, главе им падају под палошемправовјерних, и поље се шарени од силнихпустих калпака као цвјетна башта шаренихлала, а магла од силне проливене крви невјер-ничке диже се као кад над жртвеником правевјере.

Радуј се, кане, рече Молах. На тебисе испунише ријечи Књиге: „Ти ћеш видјетисве народе на кољеиима.»

Бог их даде у наше руке. Од царадо роба све је данас роб твој. Ово што тирекох сад чујепг само, а још мало иа ћеш ивидјети. Заврши гласник и оде брзо.

— Доста живјех! прошапта умирући Му-рат-кан. Јакубе, Џеме, дјецо моја, ево ме завама, рече и издахну.

Тада га узеше и метуше на носила досинова његових Јакуба и Џема.

Молах днже руке небу и рече:

70

Књига наша вели да је за правовјер-нога најљешне ако му се »од двије лијепесудбине, иобједе и мучеништва - - једна догоди.»0, сретни рахметли Мурате, теби се догодишеобе ове лијепе судбине; једнога дана постадети и мученик и тбједишељ.

II.

Не прође много времена, а улети другигласник и рече:

- Сјенко пророкова на земљи, радуј се!Радуј се, јер ево ти главе свих невјерникагдје га, свега у ранама и крви, и ланцима воде.

И доведоше тада до шатора Муратовасиједога Лазара, свега у крви и у ранама. Аса њим доведоше и многе оковане војводе,бане и жупане.

— 0 невјерни, рече им Молах, ви стежељели побједу, а побједа се окренула про-тиву вас.

— Гријех свети Гослод и на деветом ко-љену, тосподо моја, тешаше Лазар своје. Нагаистари силно огријешише душе своје; ради цар-ства земаљског изгубише они царство небескоа ми земаљско. Оузе сиједога Дечанског уЗвечану и нејакога Уропта у Неродимљу про-капале су подножје пријестола Божјега. Стиженас и спустила се на нас дигнута десницагњева његова. Вукаишн на Марици, Еалша наСаург^, и ми данас на Косову, покора смоза велике гријехове те.

71

- Лу:-ш Чрноменеки, тужни лузи Чрно-менски заборави ће се крај данашњег косов-ског јада нашег! рече тужно војвода топличкии заплака се јунак, а сузе од очију натопишему крваве ране по јуначким грудима.

Тако је записано у књизи Судбине, го-снодо ! рече честити цар Лазар. За бијеле цркве,за свете манастире, за милу земљу српску по-ложићемо данас главе наше, господо ришћанска!За царство земаљско добићемо небеско царство,алр! за невјерство Милошево нема нам накнадени на овом ни на оном свијету! . . .

Оиет стиже један гласник, поклони се предСарпџе-ХЈашом и рече му

Радуј се, а радујте се и ви сви право-вјерни, јер је ухваћен онај који смједе дигнутируку на сјенку нророкову на земљи!

И одмах за тим доведоше и МилошаОбилића у ланцима, свега у крви и ранама,обасут сријелама као горски јелен.

Запрепасти се честити цар Лазар; не вјеро-ваше својим очима ни остала господа српскакад га ввдјеше.

Ти овдје Милошу?! У крви и ранама,?У ланцима! Заиита га мачуђено војвода Топ-лички Крајпмир.

Кпко дође ти овдје? . . . Рад чега уланцима? ;;.-шита га од Коњица Ивко.

Тада им рече Оариџе панга:— Алах вам узеде умље, о невјерници,

па не знадосте шта имадосте.

Рече Р1 приЈ>е и диже плашт са мртваМурата, и показа им блиједу главу Муратовуи крвав мач Милошев.

— Ево, рече им Молах и показа на Милоша,ова рука невјерничка, овим ево мачем скратииобједоносне дане и угаси живот кану нашем,и јоште прије боја напоји га мученичкимшербетом.

Видов-дан је, тасте господине! Нерекох ли јучер, да ће Видов-дан кааати : које вјера, ко ли је невјера! . . .

Тада диже рањаве руке к небу сиједичестити цар Лазар и.овако рече:

»Велики Боже! Сад ирими душу мојук себи, кад си ми дао да ирије моје смртивидим гдје пеиријашељ умире од руке могвјерпог војника»!

III.

И нећеш дуго чекати, Лазаре! речему Бајазит који стиже шатору са лалама ивезирима. Оче, ето ти твојих крвника.

Господару поздрави га Молах, за тебесу ријеч Књиге која вели: »Ти ћеш их видјетидоведене пред мјесто мучења, оборевијех очијуи обасуте срамотом; они ће ногледати исиодочију.»

— Да, оче мој ! рече Бајазит. Реци садати. Заповиједај: каквом смрћу да нх уморим.каквим мукама да им душу вадим? . . .

Тада му Молах рече:

— Он је већ уведен, свијетли царе, у редоних које је свемогући Алах за мученике,пророке, вјерне и беспорочне установио. Ње-гова тици подобна душа лети сада по рајскимружама засађеним пољима. Нека се благодатБожја на њега излије!

А Сариџе-паша диже плашт са тијелаМуратова и показа му блиједу главу и укоченеочи покојникове.

Тада Бајазит паде над мртвог оца и за-плака се, и плакаше дуго и горко. А кад сеисплака, диже се са очева мртва тијела и мркопогледаше Лазара, те му кроз врата шаторарече:

ВИДИНЈ ли, Лазаре, како сунце тоне,чујеш ли како гракћу врани гаврани. Твојесунце залази то, на твоју главу то гракћуврани гаврани, твоје очи јуначке да пију, оЛазаре! . . . Видиш ли оца и браћу моју, двамила брата, мртва на мртвачким носилима! . . .Како смједе супрот стати рахметли оцу мом?Говори, робе царски ?

А Лазар му одговори;»ВеЛе је чудоу како смједе швој отац

па краљевство Сриско ударити! Да сам шознао што сада очима гледам» — рече и показа,на Милоша и Мурата мртва — »сада би тиморао лежати на четвршим носилима.» Тадаби теби залазило сунце среће и над твојом бисе главом јатили врани гаврани да ти пију не-сите очи!

74

И рече Милошу: >Нека је благословенодјело твоје, Милошу, и ти од мене.» И споментвој нека живи и траје док је сунца и мјесеца;док је челе и цвијета; док се Шар-планинависи у небо и одијева бијелом снежном одором,чистом као душа твоја, сине Милошу! . . .заврши честити цар-Лазар и пољуби Милошау крваво чело, а Милош пјелива малзксале икрваве руке Лазареве. Ај, да сам :шао.Бајазите, што сада знам! . . . »Али зар ГосиодБог није тако хтио због иаших великих ире-грешења/ . . . Нека будe данас воља Божја»!. . .

— Нека буде воља Алахова који ми васданас даде! рече Бајазит и заповједи крвницимада их све посијеку иред птатором, прво ЈЕазара,најпотоњег Милоша.

IV.

Дођогае крвници с цалошима и уврсташесе. И очекиваху док се честити цар Лазар игоспода рашка помолише Вогу.

А када свршише молитву, изађе измеђузаробљене господе рашке један, Крајимир,војвода топлички, поклони се Лазару, узе благо-слов, цјелива му свету десницу, па онда речеБајазиту;

- Свијетли царе, крвниче наш! Још малопа ћеш се наслађавати гледајућ како нам вранигаврани пију очи јуначке. Учини ми сретнидобитниче, једну милост.

Говори, витеже, да ти учиним.

75

А витешки Крајимир му рече овако:— »Заклео сам се данас Гостду Богу,

тдје буде данас глава кнеза Лазара, ту дабуде и моја/»

— Шта иштеш дакле?- Да прихватим главу његову. Светим

миром помазана глава иомазаника Божијег несмије иасти на земљу коју себар гази, крвцарска света не смије залити земљу коју пло-чама коњским задиру и разносе људи ваши.

— Нека ти је испуњено, рече Бајазит.Тада узе вјерни војвода Крајимир златну

здјелу са стоца Муратова, клече и подметну је.Џелат махну, палош сијевну, а глава цара

мученика паде у златну здјелу, коју вјерниКрајимир клечећи држаше.

За тим падоше и остале главе. Паде главаКрајимира од Топлице, и од Хомоља Живка,и од Коњица Ивка. Падоше главе и осталечестите господе војвода, бана и жупана.

Остаде само Милош.А када дође ред на њега, прекрсти се,

цјелива главу Лазареву и осталих мученика,затим приђе стратишту и рече:

— Гракћу гаврани, сунце тоне, ноћ нада;мру цареви, умире царство наше!

Севну крвников мач и паде глава Мило-шева. . . .

Примједба. Оно, што је штампано курзивом, то је вјерноцитирано из дјела Михаила КонсшаншииовиНа, Србина из Осшр-вице, >ИсторИЈа ИЛИ Љ6ТОПИСИ турСКИ* сиисани око 1490. годгте

11исац.