stilovi i forme u arhitekturi 1

STILOVI I FORME U ARHITEKTURI

FORMA lat, italijanski, panski, poljski, ruski, srpski, franc.-forme, eng. I nemaki - form

FORMA = oblik, kroj, lik, izgled, spoljanja strana, kalup, uzor, obrazac, model, nain.

FORMA ostvarena kompoziciona zamisao, bitni element arh. izraza uslovljen sadrajem.


Forma = izgled u kojem se stvari ukazuju oima i svesti

Forma = sva sredstva umetnikog izraavanja

Forma je mnogoznana i razliito se tumai.

Razlog za takvu sloenost:Lat. re forma obuhvatila je i

zamenila dva grka termina:

MORFE i EIDOS 1. Oznaava vidljivi oblik2. Oznaava pojmovne oblike


U istoriji estetike najmanje 5razliitih znaenja rei FORMA1. Forma je isto to i rasporeddelova2. Forma je ono to je ulimadato neposredno3. Forma je granica ili konturapredmeta4. Forma znai isto to ipojmovna sutina predmeta(entelechia)(Aristotel)5. Znaenje forme je ulogaintelekta u saznavanjupredmeta (Kant)


Antiki sinonimi za formu: symetria, taxisGrka velika estetska teorija zasnivala se na tome da lepo poivana sistemu i proporciji delova = na formiVitruvije navodi etiri od est vrlina arhitekture: ordinatio,dispositio, eurithmia, symetria.Sve etiri poivaju na pravom sistemu delova i u tom znaenjuforma je sistem i proporcija delova.Estetika srednjeg veka ima dva vida:1. Saglasno starograkoj tradiciji lepota i umetnost poivaju naformi(Sveti Avgustin pie:*to je vie u stvarima umerenosti, oblika ireda, tim su one vee dobro*). Trinom modus (umeren), species(oblik) i ordo (red) formula srednjovekovne estetike, tri sinonimaza ono to mi danas nazivamo formom.


Forma kao raspored delova usrednjem veku *figura* (lat.fingere = oblikovatiFormosus (pridev) = skladneforme, lepFormositas (imenica) = lepo,skladnost, pravilnostDeformus (pridev) = ruan,amorfan2. Dualistika koncepcijalepoga, ona poiva na formi, aline samo na njoj


Renesansa se vraa klasinojTeoriji: lepo poiva na sistemu iproporciji delova, odnosnoiskljuivo na formi.Alberti: Lepo je saglasnost iuzajamna usklaenost delova.Sazvuje delova koje odluujeo lepom naziva *concerto*,*consenso*, *concordantia*,*corrispondenza*, *concinnitas*Koriste se i *ordine*, *numero*,*grandezza* i *forma*.Paladio: vrednost arh. = *formebelle e regolate*


U XIX veku pojam forme kaorasporeda delova kratkopotisnut.U XX veku forma dobija drugetermine: Le Korbizje pie 1921.o invarijantama, a pod timpodrazumeva uzajamni odnoselemenata.Formalizam estetski je vanasamo forma.


2. Pojam forme u znaenju izgleda stvari izdvojili su sofistiu oblasti umetnosti rei: zvuk rei spada u formu, smisaorei u sadrinu. Pojam forme i sadrine dugo su smatrani jednakoneophodnim iniocima, koji se meusobno nadopunjavaju. U XIX iXX veku forma i sadrina su poele da se takmie: ta je vanijeforma ili sadrina?Radikalni pobornici piu ista formaTridesetih godina XX veka manifesti formalizma, suprematizma,unizma, purizma, neoplasticizma, konstruktivizma, formizma.Le Korbizje: *U pravom umetnikom delu najvanija je forma.*Nevana je sadrina, nevana je ideja, forma izraava sama sebe.


Umereniji formalisti svesni su da je sadrina neophodnakomponenta umetnikog dela. Kandinski: *Forma bez sadrinenije ruka, ve prazna rukavica napunjena vazduhom. Umetnikstrasno voli formu, jer je to mono sredstvo u slubi sadrine*.Dve vrste formi:1. Prikazivake (reproduktivne,predmetne, figurativne) 2. Apstraktne To su forme kojima odgovara neka sadrina i one kojima neodgovara nikakva sadrina.Jo Platon je suprotstavljao *lepo ivih bia* i *lepo prave i kruga*.


Forma je granica predmeta *Forma je geometrijska figurastvorena od kontura predmeta,ili forma je skup konturapredmeta*.Danas se najee pod formomto podrazumeva.


U teoriji umetnosti forma je odXV do XVIII stolea tretiranakao crte bez boje.Crte i boja su se takmiili: dobar crta, a proseankolorista vredniji je od onogkoji osea dobro boju, a loecrta.


Forma je kroz celu istoriju graditeljstva imalapovlaeno mesto u estetici, ali su tumaenja u raznimperiodima bila razliita.U antici posebno cenjena forma u smislu rasporedadelovaU renesansi je na ceni forma crteU XX veku naglasak je na formi izgledu stvari


STIL (gr. = stub, lat.Stilus = zailjena pisaljka) ?style, manire, maniera, mode,Stil..U naoj starijoj literaturi slog.DEFINIE SE KAO SKUPKARAKTERISTIKA UMETNIKOGDELA PO KOJEM SE ONORAZLIKUJE OD DRUGIHUMETNIKIH OSTVARENJA ISTEVRSTE NASTALIH NA UEM ILIIREM PODRUJU I UODREENIM ISTORIJSKIM,KULTURNIM, EKONOMSKIMUSLOVIMA.


MOE ZNAITI I POSEBANNAIN KOJIM POJEDINIUMETNIK IZRAAVA SVOJUVLASTITU VIZIJU SVETA,SVOJE MISLI I EMOCIJE


STIL U IREM SMISLUPREDSTAVLJA UMETNIKUEPOHU ILI RAZDOBLJE


STIL MOE ZNAITI I PRAVAC

STIL MOE ZNAITI KOLU


POJMOM STIL OBELEAVA SEOPTI KARAKTER UMETNOSTIPOJEDINIH ZEMALJA

STILOVI I FORME U ARHITEKTURIPOKRAJINA ILI GRADOVA


POJEDINE NARODNOSTIMOGU IMATI SVOJ STIL, ANARODNA UMETNOST IMASVOJE OPTE ODLIKE STILA.OPTE ODLIKE STILADELIMINO MOE IMATIDEJA UMETNOST KAO IUMETNOST PRIMITIVNIHNARODA.


U STILU SE RAZLIKUJU FAZE USPONA, ZRELOSTI I DEKADENCIJE


POSTOJE I STILSKE FAZE UPOSTUPNOM RAZVOJUPOJEDINIH AUTORA


U NIZANJU ZNAENJA STILA MOGU JO POSTOJATI STILOVIGENERACIJA, STILOVI SAKRALNE I PROFANE UMETNOSTI I DR.U IEM SMISLU STILOM BI TREBALO NAZIVATI SAMOAUTONOMNE UMETNIKE CELINE VELIKIH EPOHA UUMETNOSTI.POJAM STILA SE PRIMENJUJE VEOMA SLOBODNO ZATO JERJO NIJE FORMIRANA POTPUNA, SVESTRANA I OPTEPRIHVAENA DEFINICIJA.


IZRAAJNI OBLICI KOJIMA OVEK PREDOAVA VIDLJIVUSTVARNOST KAO I SVOJ OSEAJNI I MISAONI SVETNEPREKIDNO SE MENJAJU KROZ VREME. TE PROMENE, UIREM SMISLU REI, STILOVI, UVEK SE ORGANSKI,KONTINUALNO, RAZVIJAJU, UKOLIKO NJIHOV PUT NIJE VANNJIH PREKINUT NEKIM UTICAJNIM FAKTOROM.PROUAVANJEM EVOLUCIJE STILOVA I NJIHOVIH OBLIKA, ODPRAISTORIJSKIH KULTURA DO DANAS, UOENE SU ODREENEZAKONITOSTI I DOLO SE DO VANIH SAZNANJA O ODNOSIMAIZMEU UMETNIKOG DELA KAO IZRAZA LJUDSKE SVESTI,VREMENA I DRUTVA U KOJEM SU NASTALA; O ODNOSUSTVARAOCA I DELA I O RAZLIITIM UTICAJIMA KOJI SU SEODRAZILI UDUHU I OBLIKU DELA.


IZ NAVEDENOG SE MOE IZVESTI ZAKLJUAK DA SE STILSKIOBLICI RAZVIJAJU I IVE PREMA SVOJIM VLASTITIMPRAVILIMA, SKORO POTPUNO IDENTINO U UMETNOSTICELOG SVETA SVIH VREMENA.1. POLAZEI OD POETNE FAZE, DOSTIU KLASINU FAZU,

PRELAZE U MANIR I ZAVRAVAJU U BAROKNOJPRENATRPANOSTI I VULGARIZACIJI.

2. UZ SKORO SVAKI NOVONASTALI STIL JAVLJA SE, S JEDNE STRANE PRODUBLJIVANJE I RAZVOJ TOG NOVOG IZRAZA, A S DRUGE STRANE REAKCIJE, OTPOR I NIPODATAVANJE.

3. PORED NEPREKIDNOG SMENJIVANJA STILSKIH OBLIKA, SVAKI STIL SADRI I ODREENE NEPROMENJIVE, FORMALNE, ESTETSKE I TEHNIKE KVALITETE PO KOJIMA SE ODVAJA OD OSTALIH STILOVA I PO KOJIMA SE KVALIFIKUJE KAO AUTONOMNA CELINA.


ARHITEKTURA JE AMBIVALENTNA DISCIPLINA I SADRIUMETNIKI I INENJERSKI DEO. STIL JE UMETNIKI DEO, AFORMA JE DVOJNA, ISKAZUJE SE KROZ UMETNIKI I KROZINENJERSKI ASPEKT. UMETNOST SE ISKAZUJE KROZ NIZ OBLASTI KAO TO SUMUZIKA, SLIKARSTVO, KNJIEVNOST (POEZIJA, PROZA), ALISAMO JE ARHITEKTURA UMETNOST KOJA NAS NEPREKIDNOOKRUUJE I KOJA NAM JE UVEK PRED OIMA.KOLIKO VREMENA SE RAZMILJA O TOJ ARHITEKTURI KOJAOKRUUJE? MODA NI SAT U MESECU ILI GODINI, A IPAKSVAKI POKUAJ DA SE GRAEVINA UINI LEPOM,PRIVLANOM, GLEDLJIVOM JESTE UMETNIKI DODIR KOJIMNAS ARHITEKTURA DOTIE, IAKO ESTO TO NE OSEAMO.


UKOLIKO TOGA IPAK POSTANEMO SVESNI, MI OBOGAUJEMOSVOJ DUH I SVOJ IVOT. TAJ STALNI, SVAKODNEVNI KONTAKTSA ARHITEKTUROM AK NAS INI SLEPIM DA POIMIMOLEPOTU ARHITEKTURE. POTO JE ARHITEKTURA SA NAMASVAKI DAN I ZATO TO IVIMO U KUI, ZABORAVLJAMO DA TONIJE SAMO ZAKLON OD NEPOGODA, DRUGIH LJUDI,HLADNOE, VRELINE, VE BI MOGLI DA POKUAMO DASISTEMATIZUJEMO SVE RADOSTI I ZADOVOLJSTVA KOJE NAMARHITEKTURA PRUA.

STILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURIPOKRAJINA ILI GRADOVASTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURIU STILU SE RAZLIKUJU FAZE USPONA, ZRELOSTI I DEKADENCIJESTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURISTILOVI I FORME U ARHITEKTURI

stilovi i forme u arhitekturi 1

Documents