Sto na rasklapanje

Sto na rasklapanje UVOD................................................................................................................................................................................................ 1 KONSTUKCIJA................................................................................................................................................................................... 1 GEOMETRIJA..................................................................................................................................................................................... 3 RADIONICA....................................................................................................................................................................................... 4

Izrada elemenata fiksiranog nosača............................................................................................................................................ 5 Izrada pokretnih elemenata....................................................................................................................................................... 11 Izrada gornje ploče stola .......................................................................................................................................................... 17 Finalizacija ............................................................................................................................................................................... 21

ZAPAŽANJA ZA KRAJ....................................................................................................................................................................... 26

Uvod Ko je putovao vozom nije mogao a da ne primeti mali sto ispod prozora u kupeu. Nije to običan sto, nego sto koji se po potrebi rasklapa, a kada nije u upotrebi on zauzima zanemarljivo malo prostora. Upravo taj sto mi je poslužio kao inspiracija za ovaj projekat. Doduše, tekst objavljem u američkom časopisu ShopNotes broj 77, str. 18, me je definitivno naterao da ideje pretvorim i u realizaciju.

[1] Izgled rasklopljenog stola.

Konstukcija Kao i uvek kada treba nešto novo da napravim, ja to sebi obavezno predstavim i kroz SketchUp model. On mi pomaže da steknem tačan uvid u budući izgled gotovog proizvoda ali je to takođe i sjajna alatka prilikom planiranja i najsitnijeg detalja koji bi verovatno promakao mojoj pažnji da ne koristim ovaj sjajan grafički alat.

Strana 1. od 27

Sto na rasklapanje

[2] SketchUp model rasklopljenog stola.

Konstrukcija našeg stola se sastoji od fiksiranog i pokretnog dela. Fiksirani deo se tiplovima i vijcima pričvršćuje za zid. Sastoji se od po dva horizontalna i vertikalna držača, među sobom čvrsto spojena. Pokretni deo je nešto složeniji. Napravljen je od ravne ploče koja je preko dva gornja i dva kosa nosača naslonjena na vertikalne držače pokretnim vezama. Regulisanjem položaja pokretnih delova može se podesiti visina i nagib ravne ploče.

Strana 2. od 27

Sto na rasklapanje

[3] Osnovni delovi konstrukcije. Detaljno su prikazani (od gore prema dole):

a) „T“ slot za mašinski vijak na vertikalnom nosaču, b) falcovi za spoj „preklapanjem“ fiksiranih nosača i c) rupe u bloku kroz koje prolaze tela mašinskih

vijaka M6 za pritezanje i fiksiranje njegovog položaja i položaja gornje ravne ploče stola.

Geometrija Da biste dimenzije pojedinih delova koje ću vam predložiti lakše prilagodili svojim potrebama, daću vam i neke osnovne matematičke smernice. Nemojte se odmah uplašiti, potrebno je elementarno poznavanje trigonometrije i njenih osnovnih funkcija. Kritične dimenzije su dužine oslonaca koje treba da budu prilagođene dubini stola. Širina stola nije za proračun kritična, ali ipak treba da znate šta hoćete ☺ pre nego što se upustite u bilo kakav rad. Poći ću od pretpostavke da je dubina stola (njegova ravna ploča) 60cm, a njegova širina 80cm. Dužina nosača koji nosi gornju ploču može da bude 50cm i to je glavna dimenzija za naš proračun. Ovi nosači, zajedno sa zidom, grade prav ugao kada je sto rasklopljen. Sve ukazuje na to da je dužina kosog nosača određena dužinom dijagonale kvadrata čije su stranice 50cm, a to je 50cm*√2 ≈ 72cm (zaokruženo na meru koja je prvi veći ceo broj, „od viška glava ne boli“ ). Imamo dužine pokretnih nosača koji nose sto. Ostalo je još samo da izračunamo potrebnu dužinu vertikalnih fiksiranih držača na zidu. Njihova minimaln dužina treba da bude jednaka dužini kosog nosača. Sve preko toga je „čist ćar“. Naravno, mi se bavimo ozbiljnom strukom i ništa ne prepuštamo slučaju. Gornja ploča našeg stola može da zauzme i nagnuti položaj! Ovo je zgodno kada nam sto treba da posluži za još nešto drugo, a ne samo da se na njega stavi popodnevna kafica ili kockice za jamb u skučenoj lođi. On može da bude i crtaći sto, ali i sto na kome će biti instalisana neka stacionarna stolarska alatka. Bez obzira na buduću funkciju, poći ću od pretpostavke da je maksimalni nagib gornje ploče 30⁰ (kada je sto rasklopljen za kafu, nagib je 0⁰). Na red dolazi trigonometrija. Sinus ugla od 30⁰ je uvek ½. Zašto baš sinus? Pa zato što nosač gornje ploče predstavlja hipotenuzu pravouglog trougla u kome je naspramna kateta „dodatak“ za koji treba produžiti vertikalni fiksirani držač da bi mogao da

Strana 3. od 27

Sto na rasklapanje

zadovolji uslov da se gornja površina stola može postaviti pod uglom od 30⁰. Gotov dokaz. Dakle, dužina dodatka = 50cm * ½ = 25cm. Iz ovoga sledi da je minimalna dužina vertikalnih fiksiranih držača 75cm. Mi ćemo na ovu dužinu dodati još 10cm zbog blokova koji stežu držače u fiksirani položaj, po 5cm sa svake strane. Krajnja mera vertikalnih fiksiranih držača je 85cm!   

Dužina od 85cm nije krajnja ukoliko vezu između vertikalnih i horizontalnih fiksiranih nosača pravite „falcovanim preklapanjem“. Tada nju treba povećati za dve širine horizontalnih fiksiranih nosača, što u našem slučaju znači za još 12cm! Ja sam u ponuđenom rešenju zaokružio ovaj broj na komotnih 1m. Takođe, ukoliko nemate u planu da vam gornja površina stola bude nagnuta, krajnju dužinu vertikalnih nosača možete smanjiti za „dodatak“ od 25cm. Dužinu horizontalnih fiksiranih nosača odredite prema sopstvenom prostoru. Ja sam se opredelio za 50cm.

„Dodatak“ od 25cm ima još jedno značenje. To je interval visina u kome horizontalna ploča može da zauzme svoj položaj. Ukoloko je gornja“kota“ horizontalne ravne ploče, kada su blokovi maksimalno podignuti, npr. 75cm, to znači da se ona može u horizontalnom rasklopljenom položaju spustiti do visine od 50cm. Mislite o tome kada budete fiksirali držače na zid!  

Ima još jedna dimenzija o kojoj treba voditi računa: debljina ravne ploče ne može da bude baš proizvoljna. Nju određuje debljina blokova i položaj poprečnih rupa na njima kroz koje prolaze vijci kojima su blokovi spojeni sa horizontalnim nosačima na kojima leži ravna ploča. Kada je sto sklopljen, pokretni nosači su preklopljeni i odmaknuti od gornje površine vertikalnih držača za debljinu bloka umanjenu za zbir rastojanja do centra poprečne rupe i polovinu širine pokretnih nosača. U sličaju da je debljina bloka 4cm i širina pokretnih nosača 4cm, to znači da je položaj centra poprečne rupe, za debljinu gornje ravne ploče od 18mm, određen da bude na rastojanju od 12mm od gornje površine bloka. Ako radite sa tvrdim drvetom i imate preciznu stubnu bušilicu to je moguće izvesti. Ako radite, kao ja, sa čamovinom i nemate baš najprecizniju stubnu bušilicu, debljina bloka će morati da bude veća. Koliko? Povećane debljine blokova za 10mm bi trebalo da kompenzuje sve moguće probleme ☺.

Dimenzije koje sam predložio treba da posluže samo kao polazna osnova. Vi ćete se odlučiti za one koje najviše odgovaraju vašem prostoru i potrebama. Gornja ploča nije obavezno pravougaonog oblika. Ona može biti kvadrat, ali i krug ili elipsa. Naša konstrukcija se oslanja na dva držača. Razmislite i o rešenju sa jednim držačem i jednim širokim nosačem gornje ploče. Mogućnosti su razne, pa izvolite. Vi ste na potezu!

Radionica Svi planovi su završeni, nabavljen je materijal i jedino što još ostaje je da zasučemo rukave i prionemo na posao. Sto koji sam ja napravio je za lođu i jedina namena mu je da se na njemu posluži kafa ili odlože novine. Njegova gornja površina je široka 72cm i duboka 45cm. To znači da nosač gornje ploče treba da bude 35cm. Minimalna dužina kosog nosača je 40 * √2 ≈ 50cm. Ovaj sto se neće „naginjati“ pa ta okolnost nema uticaja na krajnje dimenzije. Dakle, minimalna dužina vertikalnih fiksiranih nosača je 50 cm + 10cm (za blokove)+12cm (za preklapanje sa horizontalnim nosačima) = 72cm. Horizontalni  fiksirani nosači su određeni širinom stola od 60cm: 60cm + 12cm (za preklapanje sa vertikalnim nosačima) = 72cm. Divota! Svi horizontalni i vertikalni fiksirani nosači su, u mom slučaju, jednake dužine od 72cm. Ja sam nabavio malo više letvi (5x2cm, nije bilo 6x2cm, -za fiksirane nosače i 4x2cm - za nosače gornje ploče), ali za ovaj projekat njihova cena je oko 10 evra. Gornju ploču stola sam predvideo da napravim od starog otpadnog komada čamove daske debljine 18mm (uklapa se u moju kalkulaciju za debljinu ploče). Da sam je kupovao, cena bi bila oko 5 evra. To znači da ukupna

Strana 4. od 27

Sto na rasklapanje

cena materijala, ne računajući finiš, ne prelazi 20 evra. Divan vikend-projekat koji svaki hobista može sebi da priušti.

Izrada elemenata fiksiranog nosača Početak k’o početak, prvo sam izrezao sve letve na meru. Dobro, ne baš sve; one koje ću koristiti za pravljenje blokova za fiksiranje sam ostavio „nedorezane“ jer ih prvo, zbog lakšeg pristupa, treba obraditi glodalicom. Daska od koje ću napraviti gornju ploču još nije došla na red, pa je nisam ni krojio u ovoj fazi posla. Ko zna kakve sve još ideje mogu da padnu na pamet, ali i izmene u toku izrade, pa ne treba žuriti.

[4] Izrezane letve na potrebnu meru. Za ovaj posao sam koristio svoje staro pomagalo

za poprečni rez (o novome sam pisao, ali mi je za ovaj posao ovo staro bilo zgodnije). Naredni korak je bio pravljenje falcova za preklapanje elemenata fiksiranih nosača (onih koji idu na zid) Prvo mi je u planu bilo da to učinim rendeom jer ono dozvoljava odgovarajuću dubinu falca, ali sam brzo odustao jer se redi o poprečnim rezovima i dolazilo je do velikog krzanja meterijala. Sledeća ideja koja mi je pala na pamet bila je glodalica montirana na sto. I tu sam brzo odustao jer je manipulacija dugačkim letvama prilično nezgodna kada se (opet) radi o poprečnim rezovima. Naravno, tu sve mogućnosti nisu iscrpljene. Odustao sam o svih tih „fensi“ rešenja i vratio se na proverenu metodu: poređao daske na sto, lepo ih pritegao, fiksirao graničnik i posao odradio glodalicom i ravnim glodalom od 10mm, onako „iz ruke“. Brzo i kvalitetno. E, da mi je tada bilo ovo pomagalo... (Poslednja neiskorišćena alternativa bila je ručno rezanje ravnom testerom ali to je ipak posao za „malo veće“ entuzijaste od mene.)

Strana 5. od 27

Sto na rasklapanje

[5] Za pravljenje falcova fiksiranih nosača koristio sam glodalicu sa ravnim

glodalom 10mm. Letve sam poravnao i pričvrstio za radni sto, a glodalicu sam vodio uz graničnik koji sam takođe stagao za

radni sto. Postupak se pokazao kao brz i vrlo precizan. Širina letvi nosača je 5cm, a dubina falca 1cm. Namerno sam pustio „višak“ dužine od po 5mm sa svake strane kako bih na kraju sve ivice lepo poravnao kopirnim glodalom (slika [7]). Pored toga što sam na ovaj način dobio poravnate daske, ravnanjem sam „počistio“ i sve iskrzane ivice. To što sam smanjio dužinu letvi za 1cm u mom slučaju nije značilo ama baš ništa.

Primenjena metoda ravnanja ivica kopirnim glodalom je odlična pa, ako vam je svaki milimetar važan, prilikom početnog krojenja uzmite i ovu činjenicu u obzir. Pogotovu ako radite sa makanim četinarima kojima je krzanje ivica kao „dobar dan“!

Postupak svođenja falcova na meru je otpočeo postavljanjem i pritezanjem „konstrukcije“ za radni sto (slika [6]). Otpadno parče nosača mi je poslužilo kao graničnik i idealna mera za „šišanje“ viška kopirnim glodalom (slika [7]).

Strana 6. od 27

Sto na rasklapanje

[6] Idealna mera za širinu falca je bio otpadni komad letve koju sam

koristio za izradu fiksiranih nosača (na slici desno).

[7] Skidanje svih „viškova“ sam uradio kopirnim glodalom, što i vama savetujem

ukoliko radite sa mekanim vtstama četinarskog drveta (smreka, jela...).

Strana 7. od 27

Sto na rasklapanje

[8] Poravnate ivice nosača. Svi krajevi falcova su dovedeni „na meru“. Vrlo je teško voditi glodalicu po poprečnom rezu jelovine, a da pri tome ne dođe do laganog paljenja materijala. Ništa strašno, sve se

to lepo sredi finom brusnom hartijom u fazi finalizacije. Završena je izrada falcova. Sledeći korak bio je pravljenje „T“ kanala/nuta na vertikalnim fiksiranim nosačima. Za ovaj posao idealan alat bila je glodalica montirana u sto. Kanal sam napravio tako da u njega može da se smesti glava mašinskog vijka M6 (širina 10mm). Sasvim dovoljno jer na stolu neće biti ništa teže od kafe i novina ☺. Proces izrade je tekao u koracima. Glodanje sam započeo običnim ravnim glodalom, u dva prolaza do dubine od 10mm, a tek sam na kraju iskoristio namensko „T-nut“ glodalo za finalni izgled kanala. (Koga jednom zmija ujede, taj se i guštera plaši!)

[9] Kanal zapokretne vijke M6 sam pravio u dva koraka. U prvom koraku sam

ravnim glodalom (u dva prolaza!) napravio kanal do (skoro) željene dubine.

Strana 8. od 27

Sto na rasklapanje

[10] U drugom koraku sam upotrebio „T-nut“ glodalo (manja slika). Sa kojim sam, takođe u dva prolaza, došao do finalnog profila kanala za mašinski vijak M6.

(Slika je napravljena nakon prvog prolaza tako da, u trenutku slikanja, „T“ kanal još nije imao svoj finalni izgled.)

Izrada fiksiranih nosača ovim još nije bila gotova. Kada se četiri letve sklope u ram, fali prostor kroz koji će prolaziti glava mašinskih vijaka jer je konstrukcija montažno/demontažna, a treba ostaviti i mogućnost da se ugrađeni vijci lako mogu menjati (korozija, lom...).

[11] Na krajevima oba kanala, sa zadenje strane elemenata, sam izbušio

Forstnerovom burgijom 15mm rupe do „T“ kanala kako bi glave mašinskih vijaka mogle neometano da dođu na svoje mesto.

Strana 9. od 27

Sto na rasklapanje

Da bih dodatno obezbedio konstrukciju rama na opterećenja „na smicanje“ u svaki od uglova sam ubacio po dva drvena tipla 8mm. Kada konstrukcija zauzme svoje mesto na zidu, neće postojati ama baš nikakva šansa da se veze razdvoje!

[12] U svaki ugao sam dodao još po dva drvena tipla kako bih

ojačao konstrukciju za opterećenja „na smicanje“. Definitivna finalizacija fiksiranih nosača je usledila mojim najomiljenijim alatom – glodalicom, i to u dva koraka. Prvo sam je montirao u sto, ubacio veliko flush trim kopirno glodalo (radi k’o helikopter ☺) i finalno poravnao sve ivice rama i letve koje će mi poslužiti u sledećem koraku – pravljenju blokova za stezanje. (O tehnici ravnanja ivica glodalicom smo opširnije pisali u ovom tekstu.)

[13] „Postavka“ za ravnanje glodalom. Nivoi ulaznog i izlaznog firunga se razlikuju

za debljinu lenjira. Lager glodala je poravnat sa lenjirom (mala slika) i njegova debljina određuje količinu materijala koji će biti „ošišan“ u

jednom prolazu. Radna veličina noževa od preko 45mm mi je obezbedila lagodno ravnanje bez upotrebe dihta (koga nemam ☺).

Strana 10. od 27

Sto na rasklapanje

Zatim sam stavio profilno glodalo i doterao sve ivice na ramu i blokovima za pritezanje.

[14] „Obaranje“ ivica profilnim kružnim glodalom. Na slici je interesantno i

fabričko rešenje za featherboard­e (pritiskivači) koje je daleko od idealnog, ali lepo radi posao „na brzinu“.

Time je definitivno završena izrada elemenata fiksiranog nosača i mogao sam da pređem na pravljenju pokretnih delova. Oblikovanje letve za potisne blokove sam završio u ovoj fazi jer mi je to baš bilo zgodno.

Izrada pokretnih elemenata U pokretne elemente spadaju: gornja ploča stola, nosači gornje ploče i potisni blokovi. Potisne blokove sam napravio slepljivanjem letvi 4x2cm (kasnije se ispostavilo da ova debljina nije bila dovoljna, što me nije ni malo iznenadilo, pa sam morao da unesem korekciju!). Kako mi je glodalica već bila podešena za finalizaciju rama, nju sam iskoristio i za obradu ivica kod potisnih blokova. U sledećoj fazi sam skrojio potisne blokove na dužinu od po 10cm. Mislio sam se da li da rasklapam „skalameriju“ i upotrebim silu električnog cirkulara za obična 4 reza i odlučio da je ipak zgodnije malo upotrebiti i ručni neelektrični alat, na radost komšija ☺. Fiksirao sam ručnu ger-vožicu za radni sto, pritegao stop-blok i rezanje je moglo da počne.

Strana 11. od 27

Sto na rasklapanje

[15] Postavka za ručno rezanje potisnih blokova. Rezanje sam obavio

ravnom testerom za lajsne (zaboravio sam i nju da slikam ). ... i da se uspešno (da li?) završi!

[16] Potisni blokovi „postrojeni“ za smotru.

Odlagao sam, odlagao i na kraju je došlo na red ono čega sam se najviše pribojavao: bušenje rupa za „zglobove“ koji treba da povežu pokretne delove sa kontrukcijom nepokretnog rama. Kada se sve završilo, video sam da je strepnja bila osnovana  . Ovo se odnosi na potrebnu debljinu blokova koju sam ipak morao da korigujem.

Strana 12. od 27

Sto na rasklapanje

[17] Prvo sam probušio rupe za tauzer matice koje sam ugradio u ručke.

[18] Nakon toga sam probušio rupe kroz blokove, čeono i bočno.

Strana 13. od 27

Sto na rasklapanje

[19] Na kraju su došli na red i pokretni nosači. Bušio sam ih u parovima

kako bi kasnije poklapanje teklo bez problema. Kako zglobovi nigde nisu četvrtasti tako ni u ovom stolu to nije mogao da bude slučaj. Sledeća operacija je bila zaokruživanje ivica pokretnih nosača kako bi okretanje zglobova moglo da se odvija bez prepreka. Uglove sam prvo grubo uobličio ubodnom testerom, zatim sam ručno brusnom hartijom „fazonirao“ oblik i na kraju rotacionom brusnom lepezom doterao na finu meru.

[20] Fino doterivanje oblih ivica klizača brusnom lepezom.

Usledila je kontrolna montaža čitave konstrukcije i izbor odgovarajućih vijaka, matica, podloški... Kada je sve bilo sklopljeno premerio sam i prostor koji je ostao za gornju ravnu ploču. Na jednom kraju je on bio 13mm, a na drugom 12mm. Malo za predviđenu debljinu ploče od 18mm. Dakle, debljina blokova je

Strana 14. od 27

Sto na rasklapanje

trebalo da se poveća za minimum 6mm, a ja sam se odlučio da to bude 9mm. Tu odluku nisam doneo sam; u njoj mi je svesrdno pomogao kolega Siniša (u društvu poznatiji kao singer) koji mi je napravio daščicu baš te dimenzije i koja je kasnije poslužila kao 3. sloj mojih blokova! Da budem jasan, Siniša je napravio dasku tačnih dimenzija koje sam mu tražio, a nije tako „ispalo“ ☺. Debljina je malo veća od potrebne ali ko zna, možda mi nekad padne na pamet da menjam gornju ploču stola.

[21] Sklopljena konstrukcija spremna za 1. kontrolu. Najbitnija mera u ovom trenutku je bila da odredim tačnu širinu prostora za gornju ravnu ploču

(gornja manja slika). Takođe sam u ovoj fazi napravio i umetak/odstojnik za fiksiranje dužeg kraka nosača. Za to sam iskoristio otpadno parče

letve i krunsku testeru 25mm (donja manja slika).

Strana 15. od 27

Sto na rasklapanje

[22] Debljina blokova je morala da se poveća kako bi se napravio prostor za predviđenu gornja ploča. Nakon kontrolnog merenja sam uvedeo da je

ta debljina, za koju je potrebno bilo izvršiti korekciju, 6mm. Ja sam ugradio dodatnu pločicu debljine 9mm (gornji „sloj“ na slici), na sve pokretne blokove.

U fazi kontrole sam primetio da ne bi bilo loše pokretne nosače dodatno povezati, levu i desnu stranu, u cilju povećanja krutosti konstrukcije ali i kasnijeg lakšeg sklapanja i rasklapanja stola. To sam učinio drvenom šipkom prečnika 20mm. Time je sklapanje noseće konstrukcije, pokretnog i nepokretnog dela, definitivno bilo završeno.

Strana 16. od 27

Sto na rasklapanje

[23] Izgled gotove noseće konstrukcije stola. Pokretne klizače sam dodatno povezao drvenom šipkom u cilju povećanja krutosti konstrukcije ali i

radi kasnijeg lakšeg manipulisanja u toku korišćenja.

Izrada gornje ploče stola Gornja ploča stola bi trebalo da zadaje najmanje glavolomki oko izrade ali u praksi nije baš bilo tako. Ona nije pravilnog četvorougaonog oblika pa sam prvo trebao da izradim šablone za obradu krivina. Oko krajnjih dimenzija stola nisam mnogo „filozofirao“ nego sam pitao svoju lepšu polovinu, što i vama preporučujem. (Širina stola se smanjila na 61cm jer „baš lepo izgleda kad je do polovine vertikalnih fiksiranih nosača“.) Sve u cilju miroljubive koegzistencije ☺. Na osnovu zadatih dimenzija i nekih predefinisanih mera došao sam do krajnjeg rešenja. Ploča stola ima samo dve vrste krivina. Svaku od njih sam definisao i uradio na parčetu MDF-a koje će mi kasnije poslužiti kao šablon za vođenje glodalice i kopirnog glodala. Jednu krivinu sam „skinuo“ sa stare kupljene police, a drugu sam morao da pravim „od nule“: prvo sam je nacrtao, zatim odrezao višak ubodnom testerom i na kraju fino doterao brusnom hartijom i brusnom lepezom.

Strana 17. od 27

Sto na rasklapanje

[24] Šablon za prvu krivinu sam napravio kao kopiju ugla sa jedne stare police

koju sam pronašao u podrumu. Pre nego što sam šablon obradio kopirnim flush trim glodalom, višak sam grubo odrezao ručnom testerom

(manja slika). Na slici se vidi i start pin koji olakšava početak glodanja tako što se obradak prvo osloni na njega, a tek zatim na glodalo.

[25] Izgled gotovog šablona koji ću koristiti za pravljenje gornje ploče stola. Šablon

za drugu krivinu sam napravio tako što sam je nacrtao, izrezao ubodnom testerom i fino doterao brusnom hartijom i brusnom lepezom.

Napravljeni šabloni su mi poslužili u sledećem koraku: pravljenje krivina na gornjoj ploči. Glavnu rolu je (ponovo) odigrala glodalica montirana u sto i kopirno flush­trim glodalo. Prilikom fiksiranja šablona za gornju ploču koristio sam dvostrano lepljivu traku. Ništa lakše i brže. Sve u svemu, ceo posao pravljenja krivina je bio gotov za manje od pet minuta.  

Vrlo je važan smer guranja obratka kada ga „poravnavate“ pomoću šablona i kopirnih glodala! Kada gledate odozgo, smer guranja obratka oko kopirnog glodala je u smeru okretanja kazaljki sata. U protivnom, izlažete se velikoj opasnosti od povređivanja.

Strana 18. od 27

Sto na rasklapanje

[26] Korišćenje šablona za pravljenje krivina na ploči stola. Za to mi je poslužila glodalica i kopirno glodalo (manja slika). Prilikom guranja obratka preko noževa glodala vrlo je važno da to činite u pravom smeru! Kada gledate odozgo, smer guranja oko glodala je u smeru okretanja kazaljki sata.

Malo po malo i gornja ploča je gotova! Usledila je kontrolna montaža i divljenje novom čedu ☺. Ko je ikada nešto napravio razume taj osećaj. Sve što je ostalo od posla je finalizacija zaštitnim premazima i lakom. Tako blizu, al’ tako dalekoooo.

Strana 19. od 27

Sto na rasklapanje

[27] Montiran rasklopljen sto.

[28] Izgled gornje ploče. Sve ivice sam „otupio“ brusnom hartijom #220.

Strana 20. od 27

Sto na rasklapanje

[29] Sklopljena konstrukcija. Ploča nije fiksirana za nosače pa je na slici u

nešto nižoj poziciji nego što će biti u krajnjoj verziji.

Finalizacija Kada sam rekao da se radi o divnom vikend projektu nisam mislio da se u to vreme računa i finalizacija. Ona, po pravilu, zahteva višednevni proces kome treba pristupiti sa najvećom pažnjom. Zaštitni i ukrasni premazi su uvek kruna svakog stolarskog posla. Vi ćete se opredeliti za svoju „dobitnu kombinaciju“, a ja sam se odlučio da sve površine prvo premažem, u dva sloja, smešom 1-1-1 uljani razređivač, kuvani laneni firnajz (proizvođač „Nevena“ Leskovac) i žuti lazurni premaz (Belton, BN 94, „Belinka“). Prvi put sam radio sa ovom kombinacijom, ali mislim da će sve biti u najboljem redu. Smešu sam nanosio pamučnom grudvicom i utisci za vreme nanošenja i konstantnost filma su za svaku preporuku. Uljani razređivač je tu da bi ubrzao proces sušenja firnajza, a i „čist“ firnajz više nije u modi ☺. Period sušenja između ova dva sloja je bio 24 sata, temperatura 20-30°C. Vreme sušenja je moglo biti i manje, ali sam ja to vreme uskladio sa svojim dnevnim aktivnostima.

Strana 21. od 27

Sto na rasklapanje

[30] Izgled površine nakon prvog sloja zaštite. (Jedna polovina daske-podmetača

je ostala nenamazana, kao uzorak za poređenje.)

[31] Izgled površine nakon drugog sloja zaštite. (Jedna polovina daske-podmetača

je ostala nenamazana, druga je sa jednim slojem kao uzorak za poređenje.) Upotrebljeni firnajz je pokazao svoju namenu – godovi drveta su se

maksimalno pokazali i doprineli atraktivnosti finalnog izgleda.

Nakon završene preparacije i zaštite i dvodnevnog čekanja da se uljani nanosi potpuno osuše, sto sam finalizovao jednokomponentnim Belinkinim parket lakom na vodenoj bazi. Prvo sam površinu prebrusio brusnom hartijom finoće #120 i zatim osnovu (temeljni namaz) premazao u dva sloja, bez među-brušenja. Finalni premaz sam naneo u tri sloja, sa među-brušenjem hartijom finoće #180-220, a pre završnog sloja sam upotrebio brusnu hartiju finoće #400. Vreme čekanja između osnovnih premaza je bilo par sati, a završnih 12 sati. Time je cela priča bila završena ☺.

Strana 22. od 27

Sto na rasklapanje

[32] Namontiran sto u lođi. Konstrukcija je pričvršćena za zid sa četiri tipla. Okrugla drvena šipka NIJE lepljena za konstrukciju. Ona je

tu da bi pomeranje stola učinila ravnomernim.

Strana 23. od 27

Sto na rasklapanje

[33] Sklopljen sto na zidu.

Strana 24. od 27

Sto na rasklapanje

[34] Isto to, samo iz drugog ugla.

Strana 25. od 27

Sto na rasklapanje

[35] Detalji konstrukcije sklopljenog stola.

Zapažanja za kraj Sto koji sam napravio je jedno vrlo funkcionalno rešenje. Mekano četinarsko drvo je pokazalo sve svoje vrline i mane. Lako se obrađuje, ali se isto tako i lako oštećuje. Kao što ste primetili, bilo je puno operacija u fazi izrade, a svaka od njih je povlačila za sobom i gomilu premeštanja delova konstrukcije sa kraja na kraj. Jednostavno, nije bilo šanse da se ne dese neka mala oštećenja koja sam vešto kamuflirao u fazi finalizacije. Te nesavršenosti idu na dušu i vodenom laku i načinu na koji sam ga nanosio – četkom. Ako planirate da ovaj sto zauzme neko udarno mesto u vašem enterijeru, razmislite ozbiljno o nanošenju laka pištoljem za farbanje jer samo na raj način možete ravnomerno da pristupite svakom uglu konstrukcije, a njih je mnogo. Sledeća stvar koja je u vezi sa mekanim drvetom je eksploatacija. Ukoliko planirate da ovakav sto izložite većim opterećenjima, a ne da bude samo mesto za odlaganje kafe i novina, obavezno izaberite rešenje sa nekim tvrđim drvetom od lišćara (jasen, javor, hrast, bukva, orah...). Takođe, ukoliko će vaš

Strana 26. od 27

Sto na rasklapanje

sto biti namontiran u nekoj radionici, preporučujem da vijke koji drže konstrukciju zamenite M8 varijantama. Ovako, sa M6, sve to izgleda vrlo nežno i krhko. Kada saberem i oduzmem sve utiske mogu samo da i vama iskreno poželim jednu ovakvu zabavu!

[36] Vredelo je truda!

Autor: Slobodan Siridžanski (metabo) Tekst preuzet sa www.stolarskaradionica.com© Copyright 2010 by Slobodan Siridžanski.

Strana 27. od 27