strategija o ljudskim pravima za kosovo 2016 · pdf fileistraživanja, publikacija i...

STRATEGIJA O LJUDSKIM PRAVIMA ZA KOSOVO 2016-2022:Put napred

Septembar 2016

PriznanjaECMI Kosovo se zahvaljuje Kancelariji za dobro upravljanje/Kancelarija Premijera Kosova i Ministarstvu za evropske integracije koji su obezbedili neprocenjive informacije i podatke za ovaj izveštaj.

ECMI Kosovo (www.ecmikosovo.org)ECMI Kosovo je glavna nevladina organizacija angažovana na pitanjima manjinskih prava na Kosovu, sa opštim ciljem da razvije sveobuhvatne, predstavničke i osetljive institucije prema zajednicama koje podržavaju multietničko i stabilno Kosovo. ECMI Kosovo doprinosi razvoju, jačanju u implementaciji relevantnih zakonodavstava, podržava institucionalizaciju vladinih organa povezanih sa zajednicama, i jačanju kapaciteta civilne zajednice i vlade da se međusobno angažuju na konstruktivan i održiv način.

Ul.Zahir Pajaziti br.20, Stan. 5, Ul. Kralja Petra 183a10000 Priština, Kosovo, 38220 Severna Mitrovica, Kosovo,Tel. +381 (0) 38 224 473 Tel. +381 (0) 64 433 10 40

OdricanjeSadržaj ove publikacije ne predstavlja zvanično mišljenje Kancelarije evropske unije na Kosovu. Informacije i mišljenja izraženi u ovom izveštaju su isključiva odgovornost ECMI Kosovo.

Izveštaj je pripremljen kao deo projekta Jednaka prava za sve koalicije (ERAC), koji je četvorogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije i rukovođen KEU na Kosovu. Između ostalog, Koalicija podržava Kancelariju za dobro upravljanje/Kancelarija Premijera u organizaciji procesa istraživanja, publikacija i prezentacije politika u vezi šest osnovnih prava: pravo na jednakost pred zakonom; pravo na slobodu i bezbednost; pravo na slobodu izražavanja; pravo na obrazovanje; pravo na rad i profesiju; pravo na zdravstvo i socijalnu zaštitu.

Autorska prava© Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI) Kosovo, juli 2016.Sva prava rezervisana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan, sačuvan u sistemu za pronalaženje ili prenet u bilo kom obliku ili uz pomoć bilo kakvih sredstava, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili drugačije, bez prethodnog odobrenja ECMI Kosovo.

STRATEGIJA O LJUDSKIM PRAVIMA ZA KOSOVO 2016-2022:Put napred

Strategija o ljudskim pravima za Kosovo 2016-2022: Put napred 5

SADRŽAJ

Sadržaj........................................................................................................................................................5Lista akronima i skraćenica.....................................................................................................................61. UVOD......................................................................................................................................................72. METODOLOGIJA......................................................................................................................................93. LJUDSKA PRAVA NA KOSOVU:PREMA JEDNOSTAVNOSTI, USREDSREĐENOSTI I KOORDINACIJI..9

3.1 Ocenjivanje strategija...............................................................................................................................103.2 Instrument predpristupne pomoći kao sredstvo za promovisanje ljudskih prava.................11

4. PROCES IZRADE NACRTA..................................................................................................................135. ODREĐIVANJE STRATEGIJE: PRINCIPI, STRUKTURA, PRIORITETI I INTERVENCIJE..................15

5.1 Kišobran strategija i najnoviji nacrt strategije o ljudksim pravima...........................................155.2 Principi........................................................................................................................................................175.3 Struktura....................................................................................................................................................175.4 Prioriteti........................................................................................................................................................18

6. PREPORUKE O DALJIM AKTIVNOSTIMA..........................................................................................20RELEVANTNA LITERATURA....................................................................................................................21DODACI.....................................................................................................................................................23


LISTA AKRONIMA I SKRAĆENICA

SE Savet EvropeOCD Organizacije civilnog društvaECMI Kosovo Evropski centar za manjinska pitanja KosovoERAC Jednaka prava za sve koalicijeEU Evropska unijaMKGLJP Među-ministarska koordinaciona grupa o ljudskim pravimaIRL Interno raseljena licaIPA Instrument za predpristupnu pomoćLGBTI Lezbejke, homoseksualci, biseksualci, transrodne osobe i interseks osobeMEI Ministarstvo za evropske integracijeNVO Nevladine organizacijeKDU Kancelarija za dobro upravljanjeIOK Institucija Ombudsmanana KosovuKP Kancelarija PremijeraSAPLJP Strategija i akcioni plan za ljudska pravaDSP Dokumentacija o planiranim sektorimaTPOCD Tehnička pomoć Organizacijama civilnog društvaUR Uslovi radaUN Ujedinjene nacije


1. UVOD

Zakonski okvir Kosova o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je u velikoj meri na mestu. Svojim Ustavom i zakonima Kosovo je posvećeno poštovanju i promovisanju osnovnih prava i sloboda. Odredbe međunarodnih instrumenata o ljudskim pravima, a u vezi sa građanskim i političkim pravima sa direktno sprovode na Kosovu i zamenjuju nacionalno zakonodavstvo.

Kosovo je ustanovilo okvir za jačanje i primenu zakonske odredbe o ljudskim pravima i to kroz strategiju i akcioni plan o ljudskim pravima na Kosovu 2009-2011 (SAPLJP). Na osnovu standardizovane matrice formata izveštavanja, kancelarija za dobro upravaljanje (OGG) je pripremila tri uzastopna izveštaja o sprovođenju strategije i akcionog plana u periodu 2009-2011.1

Godišnji izveštaj za 2010 godinu SAPLJP-a baca svetlo na niz problema u vezi sa sprovođenjem strategije 2. Zbog nedostatka posvećenosti, kao i jasne podele dužnosti, iskustva, nedostatka ljudskih i finansijkih resursa, vlada i opštine se suočavaju s poteškoćama u primeni postojećeg zakonodavstva kao i u sprovođenju zakona3. U izveštaju se navode mnoge oblasti sa poteškoćama i izazovima prilikom sprovođenja SAPLJP-a 2009-2011. Među njima su i nedostatak informacija u instituciji kao i neefikasno nadgledanje i izveštavanje ili njihovo potpuno odsustvo. U mnogim opštinama i institucijama budžet za aktivnosti je uglavnom ad hoc, a ne deo planiranih budžetskih sredstava. Ovo može da objasni neke od nepostojećih inicijativa u izveštavanju i planiranju na lokalnom nivou. 4

Izveštaj navodi razne preporuke u vezi sa punom primenom SAPLJP-a 2009-2011. Među njima su i one da bi KDU trebalo da ojača kroz zapošljavanje više ljudi na polju nadgledanja, a za vladu Kosova da postavi jasnije i merljivije ciljeve kao i da poveća ulaganja u smislu ostvarivanja ciljeva. 5

Iako se izveštaj fokusira na veliki nedostatak u smislu primene, ipak navodi i neke uspehe. Među njima je i uspostavljanje službe za ljudska prava (HRU) u skoro svim ministarstvima i opštinama. Zadatak ovih službi je da osiguraju primenu zakona o ljudskim pravima kako na lokalnom tako i na nivou vlade6. Saradnja između institucije Ombudsmana i HRU je uspostavljena u smislu razmene informacija o razvoju. 7

Avgusta 2013. godine, KDU je pripremila prvi nacrt strategije i akcionog plana o ljudskim pravima (2013-2017).8 Prilikom početne procene ovog nacrta, savet Evrope (CoE) je ukazao na brojna pitanja uključujući i nedostatak jasnog procesa konsultacija i učešća u fazi nacrta.9 Štaviše, CoE je preporučio da “u slučaju razvojne politike o ljudskim pravima, ovi ciljevi bi trebalo da budu postignuti priznanjem činjenice da je Kosovo postalo preopterećeno raznim politikama, akcionim planovima i strategijama – bez obzira na značajne pojedinačne zasluge različitih ciljeva koje oni predstavljaju – i u budućnosti traži načine da smanji kako njihov broj tako i njihov obim. Svakako i pristup koji uključuje identifikovanje manje više ostvarljivih prioriteta za primenu će verovatno dovesti do uspešnijih rezultata dugoročno gledano.” 10

1 Savet evrope . Predlozi za jačanje vansudskih institucija o ljudskim pravima na Kosovu (2013), str.35.2 Zbog nemogućnosti uvida u godišnji izveštaj za 2009 i 2011 godinu, analiziran je samo izveštaj za 2010-tu3 Izveštaj o sprovođenju strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu (2009-2011), str. 114 Isto, str. 165 Isto, str. 166 Izveštaj o aktivnostima u oblasti ljudskih prava, jedanke šanse, prava manjina, prava deteta, prava osoba za invaliditetom, an-

tidiskriminacija i antikorupcija, jul-decembar 2009 (šestomesečni izveštaj), str. 87 Izveštaj o sprovođenju strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu (2009-2011), str. 12 8 KaNCeLarIJa Za DoBro UpravLJaNJe / KaNCeLarIJa preMIJera. ‘Nacrt strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na

Kosovu (2013-2017)’ (Avgust 2013). 9 Savet Evrope: Predlozi za reform, Str.16.10 Isto, str..45–47.

http://www.coe.int/t/dgi/hr-natimplement/Source/documentation/Reform_proposals_eng.pdf

http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Pjesa_Narrative_e_Draft-Strategjise_per_te_Drejtat_e_Njeriut_(2013-2017)_05_gusht_2013_EN.pdf


U skladu sa ovim preporukama, strategija i akcioni plan o ljudskim pravima na Kosovu (2016-2020/22)11 (u daljem tekstu se odnosi i na “Strategija”), koja je trenutno u fazi završnog nacrta, bi trebalo da ustanovi sveobuhvatan politički okvir za zaštitu i garantovanje ljudskih prava. To bi trebalo da služi kao “kišobran” za druge slične strategije, a u nameri da se izbegne fragmentacija ljudskih prava koja su neotuđiva i nedeljiva. Usvajanje “kišobran” strategije će spojiti sve postojeće strategije o ljudskim pravima u proces stvaranja samo jedne strategije o ljudskim pravima od strane kosovske vlade. Trenutno postoji velik broj podsektorskih strategija koje stvaraju konfuziju kod ministarstava kad je reč o njihovim odgovornostima čineći napredak težim za praćenje.

KDU pri kancelariji premijera (KP) ima vodeću kao i ulogu koordinatora u procesu nacrta i finalizacije strategije. KDU je imenovala tim odgovoran za izradu nacrta strategije i akcionog plana (videti aneks 1). Isto tako, formirana je i međuministarska koordinaciona grupa o ljudskim pravima (MKGLJP) sa zadatkom da koordinira, razmenjuje informacije i podatke, izveštava i nadgleda sprovođenje strategije i politika o ljudskim pravima (videti aneks 2).

Do danas su urađena dva nacrta strategije. Održano je nekoliko sastanaka kao i dve radionice da bi se razgovaralo o nacrtu strategije. Dug proces izrade nacrta utvrdio je nepostojanje saglasnosti o strukturi i ciljevima strategije i akcionog plana. Štaviše, nacrt je zadržao neke od nedostataka i mana SAPLJP-a (2009-2011).

Ovaj izveštaj je pokušaj formulisanja jasne preporuke o cilju i strukturi strategije, kao smernice za finalizaciju izrade nacrta. Po onome što sledi, ovaj izveštaj pruža činjenično stanje o značaju ljudskih prava na Kosovu, detaljnu računicu o procesu izrade nacrta, predlog o opštim principima upravljanja strategijom kao i neke preporuke u vezi sa budućim koracima u finalizaciji procesa izrade nacrta strategije.

11 O produžetku strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu još uvek nije odlučeno.


2. METODOLOGIJA

Ovaj izveštaj se zasniva na kancelarijskim istraživanjima koja su radile međunarodne organizacije o ključnim dostupnim izvorima, uključujući strategiju i akcioni plan o ljudskim pravima (2009-2011) i buduće nacrte strategije kao i smernice i komentare o strateškim okvirima ljudskih prava na Kosovu. Izveštaj se temelji na ranijim studijama koje su uradile organizacije civilnog društva (OCD) radeći sa ugroženim i marginalizovanim grupama o izazovima koji ostaju u njihovim oblastima interesovanja I načinima kako da se bave ovim izazovima. Kancelarijskom istraživanju su dodati i neformalni razgovori vođeni sa predstavnicima KDU, ministarstvom za evropske integracije (MEI) i ostalim lokalnim i međunarodnim zainteresovanim stranama. ECMI Kosovo je takođe sprovelo nezavisno istraživanje zajedno sa drugim nevladinim organizacijama na Kosovu o uspostavljanju efikasne saradnje između partnera jednakih prava za celu koaliciju (ERAC) ka daljem širenju kapaciteta i promovisanju kontinuiranog učenja.

3. LJUDSKA PRAVA NA KOSOVU: PREMA JEDNOSTAVNOSTI, USREDSREĐENOSTI I KOORDINACIJI

Imajući u vidu skorašnja dešavanja na Kosovu, važno je da Kosovo pristupi asocijaciji Evropske unije za nacionalnu stabilnost i napredak. Preko ovoga ka daljem pridruživanju EU, ljudska prava bi trebalo da nađu sebi mesto u samom središtu agende kosovske vlade. Sledeći opažanja predsednika Thaçija, “Proces evropskih integracija ostaje naš glavni cilj i prioritet vlade Kosova” 12 ova sekcija će predstaviti trenutno stanje zakonodavstva o ljudskim pravima koju prati analiza o tome koliko se sektorski pristup EU može iskoristiti kao instrument za dalji razvoj ljudskih prava na Kosovu.

Osnovna ljudska prava su solidno predstavljena u Ustavu Kosova. Promovisanje i primena osnovnih prava i sloboda i jednak tretman svih građana Kosova su regulisani kroz različita građanska i krivična zakonodavstva, uključujući paket zakona o ljudskim pravima (odnosno zakona o borbi protiv diskriminacije, Ombudsman i ravnopravnost polova), koji je stupio na snagu jula 2015. godine. Novi zakoni prepravljaju bivše nedostatke u zakonskom okviru koji reguliše vansudski okvir zaštite ljudskih prava i osiguravaju usklađenost sa evropskim standardima o ljudskim pravima kao i međunarodnim konvencijama. Oni su posebno korisni, jer se definišu nadležnosti i odnosi između različitih kompetentnih tela u promovisanju i zaštiti osnovnih prava i potvrđuju ulogu institucije Ombudsmana kao glavnog nadležnog organa u domenu osnovnih prava.Iako Kosovo nije potpisnik glavnih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima, Ustav Kosova navodi da su svi međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava direktno u primeni. Prema Ustavu Kosova;

Član 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata] ljudska prava i osnovne slobode su zagarantovani sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima kao i Ustavom i direktno se primenjuju na Kosovu u slučaju sukoba oni imaju prioritet nad odredbama zakona i ostalim akatima javnih institucija:

1. Opšta deklaracija o ljudskim pravima;2. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni Protokoli;3. Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima i njegovi Protokoli;4. Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina;

12 http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,104,1339, 08/09/16

http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,104,1339


5. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije;6. Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije protiv žena;7. Konvencija o pravima deteta;8. Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka

postupanja;

Osnovna prava i slobode su teme koji imaju velik uticaj i prepliću se u oblastima rada brojnih institucija.Shodno tome, širok spektar sudskih i vansudskih mehanizama je odgovoran za promovisanje i zaštitu ljudskih prava.Pravosudne strukture za ljudska prava bave se suđenjima kad je reč o kršenju ljudskih prava. Vansudske strukture za ljudska prava nalaze se na različitim nivoima vlasti i odgovorne su za istrage o kršenju ljudskih prava od strane javnih institucija, razvojnu politiku, izradu nacrta mera zakona, nadgledanje sprovođenja i vansudske mehanizme obeštećenja. Sudski i vansudski mehanizami za ljudska prava su neraskidivo povezani, tako što vansudske strukture za zaštitu ljudskih prava podižu svest o ljudskim pravima i načine na koje se sudskim putem mogu očuvati ova prava, identifikuju i bave se kršenjima ljudskih prava i ako je to relevantno prosleđuju slučaj pravosudnim strukturama zaduženim za pitanja ljudskih prava. Za pregled mehanizama ljudskih prava i strateških dokumenata na Kosovu, videti Aneks 3.

3.1 Ocenjivanje strategija

Međunarodni činioci nadgledaju i izveštavaju o zaštiti ljudskih prava na Kosovu i oni su kritikovali nedostatak usredsređenosti, koordinacije, merljivosti i konačno efikasnost postojećih mnogobrojnih strategija koje se odnose na ljudska prava, a koje su na snazi na Kosovu. Kao što je navedeno od strane Saveta Evrope, uticaj ovih strategija je ograničen, zbog nedostatka kapaciteta relevantnih institucija, zbunjenosti kao rezultata previše slojevitih struktura mehanizama o ljudskim pravima, kao i nedostatka dovoljno merljivog cilja i metodologije za sprovođenje.13

Na osnovu procene koju je sproveo Savet Evrope, efikasnost KDU i drugih relevantnih aktera u SAPLJP-u 2009-2011 se suočila sa velikim nedostacima koji se javljaju usled nedorečenosti akcionog plana. Ove strategije nisu uspele da pruže dostižne ciljeve u okviru realnog vremenskog okvira, dok opštim planom nisu efikasno podeljeni zadaci i odgovornosti između institucija. To je, zajedno sa nedostatkom koordinacije između institucija, nedostatkom stručnih kadrova, kao i sve širim mandatom, po kome je direktorKDU postavljen na poziciju nacionalnog koordinatora za ljudska prava, borbu protiv korupcije, kao i prava deteta i osoba s invaliditetom, izazvalo veliku zabunu u smislu institucionalne odgovornosti. Ovo je navelo KDU da traži pomoć sa strane pri izradi i sprovođenju novih strategija o ljudskim pravima. Vremenom, izveštaj Saveta Evrope navodi da je uloga KDU umanjena i svedena na koordinatora između zainteresovanih strana, koji služi pre svega kao sekretarijat različitih saveta (npr. Saveti za strategiji za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana i novi projekat EU za podršku vladi u saradnji sa civilnim društvom). Kao rezultat stalne potrebe za podrškom spolja, KDU nije uspela da efikasno prati sprovođenje politike nakon što ju je vlada usvojila. Ovi neuspeli pokušaji povećanja kapaciteta razvojne politike su umesto toga stvorili još veću zavisnost od podrške spolja. To je zbog nedostata politike o ljudskim pravima da KDU učini stručnim.Kao rezultat toga, KDU nije bila u stanju da efikasno oceni izveštaje drugih institucija aktivnih u SAPLJP – u za 2009-2011 godinu, što je dovelo do manjka informacija u godišnjim izveštajima i otežalo zainteresovanim stranama da budu upućene i da nadgledaju/drže institucije ogovornim za njihove zadatke.14

Preporučuje, međutim, da bi strategija morala da bude usko povezana sa obavezama o sprovođenju međunarodnih i regionalnih instrumenata o ljudskim pravima i da prihvati pravne tekovine i ispuni

13 Savet Evrope: Predlozi reformi, str. 14–20, 45–47. 14 Savet Evrope. Predlozi reforme o jačanju vansudskih institucija za ljudska prava na Kosovu (2013), str..19-20

http://www.coe.int/t/dgi/hr-natimplement/Source/documentation/Reform_proposals_eng.pdf


kriterijume za ljudska prava i jednake mogućnosti u pristupanju Evropskoj Uniji (EU). Pored toga, kao što je već pomenuto, utvrđeno je da strategiji nedostaje odgovarajuća analiza situacije, jasni ciljevi, merljivi pokazatelji, statistički pokazatelji, očekivani ciljevi i finansijska sredstva za njeno sprovođenje.15

U intervjuu, direktor KDU Habit Hajredini, reaguje na neke kritike upućene od strane Saveta Evrope. On tvrdi da se KDU sauočavala sa mnogobrojnim izazovima svojih mogućnosti tokom prve strategije zbog pravnog statusa KDU, dvosmislenosti strategije o ljudskim pravima, nedostatka sredstava i ljudskih resursa, kao i opšte zbunjenosti o tome kako da se efikasno sprovede ‘kišobran strategija “u praksi. Na osnovu lekcija naučenih iz izazova tokom SAPLJP 2009-2011, gosp.Hajredini tvrdi da je KDU dobila novu snagu da usmerava i koordiniše strategije za ljudska prava unutar vladinih ministarstava. Ovo, zajedno sa novim zakonom o borbi protiv diskriminacije, vidi u stvaranju mehanizma za efikasno sprovođenje i nadgledanje zakona koji se odnose na ljudska prava i antidiskriminaciju. Efikasna koordinacija između centralnih i lokalnih nivoa vlasti je ključ za organizovanje ovog mehanizma da efikasno sprovede i izvesti o strategiji o ljudskim pravima.KDUće zaposliti u svakoj opštini službenike zadužene za antidiskriminaciju koji će zauzvrat da izveštavaju o veštinama zaposlenih kada su u pitanju ljudska prava i pitanja antidiskriminacije. Na centralnom nivou, šest starijih službenika za dobro upravljanje i odnose sa nevladinim organizacijama i OCD će biti zaposleno, jedan službenik za jednake mogućnosti i pitanja invaliditeta, jedan za pitanja dečjih prava, jedan glavni koordinator za kancelarijska pitanja i opštu strategiju o ljudskim pravaima. Ovaj poslednji navedeni će imati zadatke da nadgleda sva ministarstva, da radi na promovisanju ljudskih prava i baviće se pitanjima anitdiskriminacije, pripremaće izveštaje i biće član raznih nacionalnih saveta.

3.2 Instrument pretpristupne pomoći kao sredstvo za promovisanje ljudskih prava

Savet Evrope je primetio da “posebne politike o ljudskim pravima daju veoma mali ili gotovo uopšte ne daju doprinos opštim političkim okvirima kao što su akcioni plan evropskog partnerstva, godišnji plan rada vlade i sektorske strategije. Povezanost između posebnih politika o ljudskim pravima i ispunjenje obaveza prema međunarodnim institucijama se takođe čini veoma slabom.”16

U poslednjih nekoliko godina, EU je potvrdila svoju posvećenost ljudskim pravima kroz svoje spoljne aktivnosti.Politika proširenja EU “ostaje usredređena na prvi osnovni princip.Osnovna prava su u srcu vrednosti Evropske unije i suštinski element u procesu pridruživanja.Osnovna prava su u velikoj meri sadržana u zakonodavstvu zemalja kandidata za proširenje, ali još treba da se uradi kako bi se osiguralo da se u potpunosti primenjuju u praksi”.I stoga “potreban je snažniji institucionalni okvir za zaštitu osnovnih prava, posebno da se promoviše rad Ombudsmana i podrži rad nevladinih organizacija (NVO) i boraca za ljudska prava.”17

U skladu sa preporukama Ombudsmana, Evropska Unija je tvrdila da je sveobuhvatna strategija o ljudskim pravima ključan i preko potreban instrument koji će se usredsrediti na usklađivanje različitih i suprotstavljenih političkih mera koje su preduzete u domenu ljudskih prava na Kosovu. Kao što je navedeno u izveštaju Evropske komisije o napretku za Kosovo 2015. godine, “strategija o ljudskim pravima treba da bude ažurirana."18 Izveštaj naglašava da, kada su u pitanju ljudska prava, postoji potreba za povećanjem političke i finansijske posvećenosti na svim nivoima u nameri da se prekine zavisnost vlade od donatora u ovom sektoru, što ometa vlasništvo i efikasne rezultate. Isto tako, indikativni dokument Evropske komisije o strategiji za Kosovo (2014-2020) ističe

15 Isto., str.19. 16 Isto, str. 18. 17 evropSKa KoMISIJa. Strategija za proširenje EU (10. novembar 2015), str..5.18 evropSKa KoMISIJa. Izveštaj za Kosovo* za 2015 godinu (10. novembar 2015), str. 20. Videti i Evropska komisija. Izveštaj o napretku

za Kosovo* za 2014 godinu (Oktobar 2014), str.16–17.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2015/20151110_strategy_paper_en.pdf

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2015/20151110_report_kosovo.pdf

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008-kosovo-progress-report_en.pdf

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008-kosovo-progress-report_en.pdf


da "strukture koje se bave zaštitom, promovisanjem i izveštavanjem o ljudskim pravima treba da budu usmerene, kako na centralni tako i na lokalni nivo."19

Potreba za formulisanjem sveobuhvatnog okvira za strateško planiranje u cilju poboljšanja sprovođenja postojećeg zakonskog okvira o ljudskim pravima sa sektorskim pristupom koji se primenjuje u pretpristupnim programima pomoći EU. Od 2014.godine, EU je preusmerila svoj pristup ka saradnji sa instrumentima pretpristupne pomoći (IPA) u nameri da pomogne reformama koje se zasnivaju na državnom sektoru radije nego na realizaciju pojedinačnih stalnih projekata. Umesto definisanja projekata za intervenciju kroz podršku EU odozgo, sektorski pristup “ima za cilj da proširi vlast i nacionalno vlasništvo nad političkim javnim sektorom i odlukama o raspodeli resursa unutar sektora”, odnosno “jasno definisanoj oblasti javne politike uputiti niz prilično ujednačenih izazova".20 Sektorski pristup promoviše nacionalno vlasništvo, sektorsku politiku i strukturne reforme, više ciljanu podršku, postavljanje prioriteta na osnovu procene potreba i izgradnju kapaciteta na nacionalnom nivou za stubove koji podržavaju sektorski pristup i to: a) razvojna politika i strateško planiranje odnosno mogućnost da se postave prioriteti na srednji i dugi rok u skladu sa ciljevima EU integracija a da bi se postigao razuman, održiv i opšti rast; b) osigurati da resorna ministarstva poseduju administrativne kapacitete da upravljaju i efikasno sprovedu politike i programe; c) unapređenje upravljanja javnim finansijama i nacionalnim sistemima finansiranja (uključujući i bližu vezu između aktivnosti i planiranja budžeta razvojem srednjoročnih budžetskih okvira); d) poboljšanje kapaciteta nadgledanja i ocenjivanja i jačanje fokusa na rezultate zasnovane na programiranju; e) jačanje kapaciteta za upravljanje donatorima. 21

EU je identifikovala je veliki broj sektora i potom pozvala vlade zemalja korisnica da dodatno definišu svaki od ovih sektora kroz državnu strategiju i akcione programe. Ovim procesom se od zemalja korisnica očekuje da preuzmu odgovornost za reforme sektora tako što će predstaviti konkretne korake u okviru dugoročnih strateških vizija u reformama usmerenim na ceo sektor. 2015 godine, Vlada Kosova je pozvana da pripremi dokumentaciju o planiranim sektorima (DPS) za ključne prioritetne oblasti i dalju saradnju sa EU. Formulisanje ovih (DPS-a) se sastoji iz faze za procenu sektora i završne faze planiranja. Procena uzima u obzir sledeće ključne kriterijume: - Nacionalne politike sektora/strategije;- institucionalno okruženje i kapacitet;- koordinacija između sektora i donatora;- srednjeročna budžetska perspektiva;- nadgledanje sprovođenja; - uravljanje javnim finansijama;- makro-ekonomski okvir.22

U skladu sa potvrđenim fokusom na ljudska prava EU u svojoj politici proširenja, jedna od oblasti visoko pozicionirana na evropskoj agenda za IPA su osnovna prava i vladavina prava. S obzirom na složenost sektora osnovnih prava i vladavinu prava, Vlada Kosova je razvila posebne SPD-e za ovaj sektor. Prema oceni EU, potreban je dalji rad na SPD o osnovnim pravima i vladavini prava.

Formulisanje SDP-a za osnovna prava i vladavinu prava bi trebalo da bude usmerena sa procesom izrade nacrta strategije i akcionog plana o ljudskim pravima. Sektorski pristup EU može tako da približi i omogući podsticaj domaćih inicijativa ka sveobuhvatnom planiranju trenutnog stanja reformi u sektoru kao i dalje strateško planiranje konkretnih aktivnosti za otklanjanje nedostataka uočenih prilikom ocenjivanja sektora.

19 Evropska komisija. Indikativna strateški dokument za Kosovo (2014-2020) (20. avgust 2014), str.24. 20 Evropska komisija. Instrumenti pretpristupne pomoći (IPA II) 2014–2020: Kratak pregled IPA programa , str. 36. 21 Isto, str. 36. 22 Isto.,str.37.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-csp-kosovo.pdf

http://abdigm.meb.gov.tr/projeler/ois/014.pdf


4. PROCES IZRADE NACRTA

Imajući u vidu ove preporuke i procene, Vlada Kosova je pokrenula prve pripreme za razvoj sveobuhvatne strategije i akcionog plana o ljudskim pravima u avgustu 2015 godine, i to odlukom od 14. avgusta 2015. godine o imenovanju tima odgovornog za izradu strategije i akcionog plana o ljudskim pravima 2016-2020 / 22 (videti Aneks 1). Prema odluci, grupa se sastoji od 28 članova koji predstavljaju relevantne kosovske institucije, civilno društvo, kao i međunarodne aktere. KDU pri KP vodi i koordiniše proces.

Prvi nacrt Strategije predstavljen je 25. septembra 2015. godine, a revizija je urađena 26. novembra 2015. Tokom procene ovih nacrta, postalo je očigledno da se prvo treba složiti oko određenih konceptualnih pitanja sa vladom/zainteresovanim stranama i da je potreban viši nivo implementacije mehanizma da bi se sve zainteresovane strane u sektoru okupile oko stola. Ombudsman je predložio da premijer bude zadužen za usvajanje strategije, nadgledanje sprovođenja stategije o osnovnim ljudskim pravima i o tome obavesti skupštinu. Pored toga, bilo je primećeno da su nacrti zadržali neke od nedostataka prve strategije o ljudskim pravima, naročito nisu sadržale odgovarajuću analizu stanja, jasne ciljeve, merljive pokazatelje, statističke pokazatelje, realne ciljeve i finansijska sredstva za realizaciju. Konačno, nacrti nisu uspeli da povežu strategiju o ljudskim pravima sa obavezama o sprovođenju međunarodnih i regionalnih instrumenata o ljudskim pravima i da budu pravne tvorevine EU i ispune kriterijume za pridruživanje EU koji se odnose na ljudska prava i jednake mogućnosti. Tokom ove faze, postalo je jasno da strategija za ljudska prava treba da deluju kao kišobran, poput svoda koji će okupiti sve podsektorske strategije.23 U julu 2016 godine urađen je još jedan nacrt strategije imajući u vidu sve ove ciljeve. Ukazano je na četiri glavna problema o kojima bi se moralo razgovarati kroz strateške principe koji usmeravaju detaljnije mere za odabran broj osnovnih prava. To su;

(1) Podela uloga i nadležnosti i koordinacija između organizacija koje se bave ljudskim pravima(2) Nedovoljno davanje prioriteta za obeštećenje u konkretnim slučajevima kršenja ljudskih prava(3) Svest javnosti o ljudskim pravima(4) Nadgledanje i identifikovanje stvarnih problema

Imajući u vidu preporuke Ombudsmana i međunarodne radne grupe za ljudska prava na Kosovu i nakon daljih konsultacija, premijer Kosova je na osnovu odluke br. 06/87 od 13. maja 2016. godine osnovao MKGLJP (videti Aneks 2). MKGLJP-om će predsedavati premijer lično i sastoji se od 18 ključnih aktera u sektoru ljudskih prava na Kosovu, odnosno ključnih resornih ministarstava, nadležnih državnih organa, Ombudsmana i civilnog društva (videti Aneks 4). Članstvo može dovesti u pitanje nezavisnot nezavisnih agencija kao i instituciju Ombudsmana na Kosovu (IOK). Ovo se može ublažiti preimenovanjem grupe kao međuagencijska grupa.Predloženo je da se uključe i drugi ključni akteri za zaštitu ljudskih prava, odnosno pravosudne službe, tužilaštvo, KAS i agencija za zaštitu podataka.

MKGLJP ima sledeće zadatke i odgovornosti:(1) Jačanje koordinacije svih ministarstava i kompetentnih vladinih institucija u oblasti ljudskih

prava;(2) Nadgledanje sprovođenja politika i strategija u oblasti ljudskih prava;(3) Izveštavanje kosovske skupštine o zaštiti i poštovanju ljudskih prava na Kosovu;(4) Razmena informacija i podataka kao i primena preporuka koje su sadržane u izveštajima UN-

a, saveta Evrope, EU i drugih međunarodnih organizacija;23 Posebno videti preporuke Ombudsmana na dan 16. decembar 2015 kao i komentare međunarodne radne grupe o ljudskim

pravima na Kosovu na nacrt dana 25. novembra 2015, datih na dan 23. januar 2016.


(5) Finansiranje i određivanje političkih prioriteta u vezi sa ljudskim pravima; i(6) Davanje predloga za jačanje zakonskog okvira u oblasti ljudskih prava i ostalih relevantnih

predloga za razvoj ljudskih prava na Kosovu.

MKGLJP će biti vrhovno političko telo nadležno da usvoji strategiju i biće u stanju da osigura raspodelu neophodnih resursa za sprovođenje odgovarajućih reformi. Ovaj mehanizam koordinacije će nadgledati i pratiti primenu relevantnog zakonodavstva o ljudskim pravima i strategiju, a premijer će godišnje izveštavati nadležne institucije, uključujući i skupštinu Kosova. Sekretarijat MKGLJP, KP/KDU je u obavezi – u saradnji sa ostalim institucijama i civilnim društvom – da pripremi nacrt projektnog zadatka i ukaže na obim rada MKGLJP-a o kome bi trebalo da se razgovara i koji treba da se odobri na prvom sastanku MKGLJP. Sastanci MKGLJP-a treba da se održavaju najmanje tri puta godišnje; međutim predsedavajući može da sazove sastanke češće u slučaju da on/ona to smatra neophodnim.

KDU deluje kao koordinacija za MKGLJP, sa odgovornostima uključujući izradu nacrta politike, osiguravajući efikasno funkcionisanje državnih mehanizama, pružajući savete vladi, imajući u vidu preporuke Ombudsmana, i nadgledajući sprovođenje strategije o zaštiti ljudskih prava kroz centralne i lokalne nivoe vlasti. KDU ima prethodno iskustvo sa strategijom vlade u smislu podrške u kojoj je blisko sarađivala sa organizacijama civilnog društva i Ombudsmanom prilikom organizovanja kampanje o podizanju svesti i stvaranju mehanizama za efikasno sprovođenje ovih politika. Potreba KDU za podrškom spolja u sprovođenju i promovisanju vladinih strategija je pokazala potencijalne izazove kapacitetima kancelarije.

Na osnovu izveštaja misije u vidu tehničke pomoći za organizacije civilnog društva (TPOCD), kancelarija na Kosovu, KDU je imala problema koji ometaju njenu sposobnost da postane efikasan stvaralac politika umesto što se u velikoj meri oslanja na podršku spolja. Prvo, nedostatak osoblja u okviru KDU i nedostatak adekvatnih obuka i veština da promovišu politiku ljudskih prava su osujetili kapacitet KDU u okviru strategije.Kao sekretarijat, MKGLJP nije uspela da jasno razgraniči nadležnosti između institucija, duplirajuće druge zadatke i stvarajući konfuziju među partnerima. U ovom izveštaju se takođe navodi navodi da vlada nije dovoljno uključena u finansiranje strategija KDU, preporučujući poseban budžet koji bi formirala vlada promovišući veće fokusiranje na politiku KDU stvaranja/implementacije procesa. Podrška spolja je pomogla u vođenju kancelarije u smislu koordinisanja sprovođenja ovih strategija, ali nije uspela da obuči osoblje KDU kako da razvije strategiju o ljudskim pravima, stvarajući još veću zavisnost od podrške spolja. Kao rezultat toga, KDU nije u stanju da unapredi svoje kapacitete u oblasti promovisanja ljudskih prava i izrade politika. 24

24 TPOCD, kancelarija na Kosovu. “Pomoć u implementaciji strategije kosovske Vlade o saradnji sa civilnim društvom 2013-2017: Izveštaj misije.” Str. 5-8.


5. ODREĐIVANJE STRATEGIJE: PRINCIPI, STRUKTURA, PRIORITETI I INTERVENCIJE

Sa postojećim institucionalnim okvirom za sveobuhvatno i uključivanje na visokom nivou u izradi strategije, zainteresovane strane treba da postave jasne konceptualne principe za strukturu i ciljeve strategije. Po uzoru na ove principe, nacrt strategije može biti urađen na brz i koordinisan način. U onome što sledi, ovaj dokument daje preporuke na konceptualnom nivou kako voditi proces izrade nacrta strategije. To će definisati osnovne principe nakon strategije kao i smernice za definisanje prioriteta i intervencije. Ali, prvo treba pažljivije pogledati koncept kišobran strategije kao i nacrt strategije o ljudskim pravima od jula 2016 godine.

5.1 Kišobran strategija i poslednji nacrt strategije o ljudskim

Kišobran strategija bi trebalo da odredi neke sveobuhvatne ciljeve koje okupljaju na jednom mestu sve podsektorske strategije - kako one u nastajanju tako i one koji su već urađene. Spisak strategija kako onih koje su usvojene ili su u procesu usvajanja može se naći na aneksu 3. U pismu Ombudsmana kancelariji premijera (KP) u vezi sa strategijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda, čiji je nacrt uradila kancelarija za dobro upravljanje (KDU), Ombudsman preporučuje Indikativni strateški papir za Kosovo “Vlada Kosova bi trebalo da uradi nacrt jedinstvenog strateškog dokumenta u oblasti ljudskih prava i sloboda, gde bi se obuhvatile sve strategije o ljudskim pravima.”25 Ako se ovo održi, onda će biti potrebno veliko preispitivanje administrativnih procedura koje regulišu izveštavanje o sprovođenju svake strategije. U stvari, veza izveštavanja će morati da bude između desetak strategija koje utiču na pitanje ljudskih prava na ovaj ili onaj način i sveobuhvatne strategije o ljudskim pravima.

Nacionalna strategija o zaštiti ljudskih prava u Gruziji za period 2014-2020 može da posluži kao inspiracija u izradi strategije o ljudskim pravima na Kosovu, jer nosi mnoge osobine kišobran strategije. Stvorena je uz aktivno učešće kako vladinih tako i nevladinih institucija.26. Cilj strategije je da razvije sistemski pristup u ostvarivanju ljudskih prava svih građana Gruzije i pravovremeno obavljanje zadataka od strane državnih organa u vezi sa ovim pravima.27. Oni su napravili četiri sveobuhvatna i obavezujuća principa kako bi se osigurala ljudska prava kao takva. Oni su28

(1) Neprikosnovenost ljudskog prava od strane države.(2) Odbrana protiv kršenja ljudskih prava od strane drugih.(3) Stvaranje sistema koji će omogućiti licima da ostvare svoja prava u praksi.(4) Adekvatno informisanje stanovništva o njihovim ljudskim pravima.

25 Preporuke Ombudsmana, 16. Decembar 201526 Nacionalna strategija o zaštiti ljudskih prava u Gruziji 2014-2020, str. 427 Nacionalna strategija o zaštiti ljudskih prava u Gruziji 2014-2020, str. 628 Nacionalna strategija o zaštiti ljudskih prava u Gruziji 2014-2020, str.9


Na osnovu preporuka različitih zainteresovanih strana u oblasti ljudskih prava, oni su dali 23 prioriteta sa ciljevima i zadacima predviđenim za period 2014-2020. Za svaki prioritet su takođe napravili akcioni plan koji pokriva svrhu, cilj, aktivnost/ meru, odgovorno telo, vremenski okvir i pokazatelj. Nadležni organi moraju da podnose godišnje izveštaje vladi. Kao takva, gruzijska strategija ima mnoge kvalitete koji nedostaju kosovskoj strategiji. Ona sadrži analizu situacije, jasne ciljeve, merljive pokazatelje, realne ciljeve i fiksna finansijska sredstva za ostvarenje istih29. U julu 2016 godine, nacrt strategije o ljudskim pravima pokušava da se kreće ka kišobran strategiji.Svoje početke ima u Ustavu Kosova, poglavlje II o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u kome su navedena sva prava i slobode građana.30 Nacrt strategije iz 2016. godine ukazuje na četiri primarna problema, kao što je navedeno u prethodnom delu.

Ova četiri problema treba rešavati u okviru sledećih strateških principa koji će obezbediti detaljnije mere radnje u podkategorijama što ovde nije definisano. Ti principi su;(1) Princip 1 – usklađivanje i usmeravanje uloga i kompetencija kao i koordinacija sa organizacijama

koja se bave pitanjima ljudskih prava(2) Princip 2 – jačanje ključnih institucija za ljudska prava pružajući obeštećenje u slučaju kršenja

ljudskih prava(3) Princip 3 – edukacija javnosti o standardima ljudskih prava, mehanizmima i politikama. (4) Princip 4 – identifikovanje i nadgledanje problema u vezi sa ljudskim pravima kao i primena

zakona kao osnove za donošenje političkih odluka 31

Nacrt iz jula 2016 godine je u stvari pokušaj da se uradi kišobran strategija i uzmu u obzir kritike prethodnih strategija. Isto tako uzete su u obzir ugrožene i marginalizovane grupe. Element koji je nedostajao u prethodnim verzijama strategije. On identifikuje ugrožene i marginalizovane grupe kao prioritetne ciljane grupe strategije. Ove grupe su deca, žene, osobe sa invaliditetom, manjinske zajednice32, pripadnici LGBT zajednice i povratnici i interno raseljena lica, a to je veoma pozitivno prihvaćeno od strane civilnog društva.

Jedna zaista velika kritika prethodne strategije je istaknuta u sopsvenoj proceni KDU-a i izveštaju SAPLJP za 2010. godinu kao i izveštaju Saveta Evrope o izazovima u upravljanju. KDU se suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa prikupljanjem infomacija o tome kako su različite strategije napredovale kao i nadgledanju celokupne oblasti o ljudskim pravima. Kao deo kišobran strategije treba jasno navesti koji organi će snositi koje zadatke i odgovornosti, kao i koliko često treba da izveštavaju o tim pitanjima. Da bi nova strategija uspela, potrebno je odrediti jasne smernice u prikupljanju informacija i izveštavanju. Ne i najmanje važno je pružiti premijeru dovoljno informacija da bi mogao da održi godišnji govor u skupštini.

Jedna oblast o kojoj poslednja verzija strategije za ljudska prava nije govorila jesu ciljevi u smislu pitanja prioriteta ljudskih prava. Dok se s jedne strane bavila pitanjima koja se tiču rukovođenja i efikasnog upravljanja institucijama za ljudska prava na Kosovu, s druge strane nije govorila o ciljevima koji se tiču suštinskih pitanja ljudskih prava. Trebalo bi da vlada Kosova, zajedno sa relevantnim institucijama i civilnim društvom formuliše ciljeve koji se bave suštinskim pitanjima ljudskih prava. Ovo bi trebalo da potekne od velikih problema u pogledu kršenja ljudskih prava na Kosovu tokom proteklih godina i treba da bude u okviru Poglavlja II Ustava Kosova.

29 Za više informacija videti nacionalnu strategiju o zaštiti ljudskih prava u Gruziji 2014-2020 i akcioni plan za zaštitu ljudskih prava u Gruziji 2014-2020

30 Ustav Kosova se može naći na http://www.kushtetutakosoves.info/repository/docs/Constitution.of.the.Republic.of.Kosovo.pdf

31 Strategija o ljudskim pravima – nacrt juli 201632 Nevećinske zajednice su u nacrtu strategije definisane kao Srbi, Bošnjaci, Goranci, Romi, Aškalije i Egipćani.


5.2 Principi

Konceptualno, nacrt Strategije ima za cilj da postavi sveobuhvatan politički okvir i služi kao kišobran za druge podsektorske strategije, u cilju smanjenja sadašnje fragmentacije ljudskih prava koja se odnose na proces reformi. Strategija bi trebalo da da prioritet domenima za intervencije u oblasti ljudskih prava, objašnjavajući veze između ovih intervencija. Prioriteti treba da budu pažljivo odabrani, zajedno sa kriterijumima za odabir prioriteta i uzimajući u obzir realnu primenu svih intervencija u vremenskom okviru strategije. Za svaki od ovih prioriteta, strategija bi trebalo da odredi ograničen broj specifičnih, merljivih, dostižnih, relevantnih i vremenski ograničenih (SMART) ciljeva i odgovarajućih pokazatelja. Ove prioritete onda treba preuzeti i dalje definisati u posebne podsektorske strategije i akcione planove. Kao takva, strategija o ljudskim pravima neće biti cilj sama po sebi, već dokument koji će kontrolisati sprovedene strateške reforme u pojedinim podsektorima kao i sredstvo za nadgledanje koje će omogućiti vladi, društvu i međunarodnoj zajednici da prati napredak u vezi sa zaštitom osnovnih prava na Kosovu uz ključne prioritete vlade.

Strategija bi trebalo da podrazumeva međunarodne standarde o ljudskim pravima i principe vladavine prava, koji su sastavni deo ustavnog i zakonskog okvira Kosova. Međunarodne obaveze koje je Kosovo preuzelo na svom putu ka članstvu u EU zahtevaju da strateške reforme garantuju svim stanovnicima Kosova pravo na ljudska prava. Strategija za ljudska prava treba da se eksplicitno odnosi na obavezu implementacije međunarodnih i regionalnih instrumenata o ljudskim pravima i da ispuni pravne tekovine EU i kriterijume o ljudskim pravima i jednakim slobodama za pridruživanje EU. Kao takva, ona može da primeni raspoložive mehanizme podrške EU za utvrđenu reformu nacionalne strategije.

5.3 Struktura

Struktura strategije bi trebalo da ispuni uslove postavljene u Administrativnom uputstvu o procedurama, kriterijumima i metodologiji za pripremu i odobrenje strateških dokumenata i planova za njihovu implementaciju.33

Rezime sumira prirodu jednog ili više problema, ključni cilj(ciljeve) kao i kratak pregled dogovorenog/preporučljivog toka akcija za rešavanje problema o kojima se govori kao i obrazloženje za prisup kojem se teži.

Uvod daje kratak pregled trenutnog stanja ljudskih prava na Kosovu, naglašavajući sva pitanja ljudskih prava koja treba rešiti, kao i kratak opis stanja ljudskih prava tokom vremena.

Metodologija predstavlja pregled ministarstava i institucija uključenih u izradu strategije i njihove uloge u procesu izrade, proces konsultacija i detalje o svim međunarodnim organizacijama, konsultantima ili nevladinim organizacijama koje su pomogle proces, kao i sve zainteresovane aktere koji su konsultovani tokom proces izrade strategije.

Glavni dokument pokriva sledeće tačke: - Analizira trenutno stanje i identifikuje oblasti gde je najviše neophodno intervenisati;- Postavlja sveobuhvatne ciljeve koje vlada teži da postigne tokom narednog perioda, saglasno

sa analizom trenutnog stanja; - Vrši odabir prioritetnih domena za intervenciju; - Defniše pristup za intervenciju; - Definiše SMART procedure za sprovođenje, nadgledanje i izveštavanje: - Vrši raspodelu budžetskih sredstava za potrebe sprovođenja, nadgledanja i izveštavanja. 33 ‘Administrativno uputstvo br. 02/2012, 23. mart 2012.

http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Draft_Udhezimi_Administrativ_Per_Strategjite_FINAL_2012__2_.pdf


Pozadina pruža sektoru procenu trenutne situacije o zaštiti ljudskih prava na Kosovu. Ona identifikuje konkretna pitanja kojima će se baviti strategija sa kvantitativnim podacima ukoliko ih ima. Osim toga, ovo poglavlje daje kratak opis stanja ljudskih prava tokom vremena, uporedni pregled sa regionom, faktore sa značajnim uticajem na problem, kao i osnovne uzroke koji ne mogu biti pod snažnim uticajem aktivnosti vlade, a koji su izvan okvira ovog strateškog dokumenta jer se o njima govorilo na nekom drugom mestu. Ovaj deo daje kratak pregled glavnih, postojećih i planiranih (finansiranih) aktivnosti vlade i zakonodavstva u cilju rešavanja problema o kojem je reč, uključujući i ključne aktivnosti međunarodne zajednice i civilnog društva. Trebalo bi da bude povezana sa dokumentima o proceni sektora dok je Kosovo na putu ka evropskim integracijama.

Cilj (ciljevi) definišu želje i svrhu strategije u cilju rešavanja kako identifikovanih problema tako i njihovih osnovnih uzroka. Ovaj deo takođe objašnjava zašto su obuhvaćeni upravo ovi ciljevi i zašto drugi važni ciljevi neće biti obuhvaćeni ovim strateškim dokumentom.

Usko povezani sa ciljevima, strateški prioriteti su odabrani sa ciljem da se govori o dugoročnim ciljevima što zahteva posebne zakonske, institucionalne i praktične promene, zasnovane takođe i na nacionalnim i međunarodnim preporukama, a koje su izneli ključni akteri za ljudska prava na Kosovu (videti dole za neiscrpnu listu istih). Prioritete bi trebalo pažljivo odabrati, uzimajući u obzir da strategija nije cilj sam po sebi, već implementacija dokumenta. Strategija ne treba da se trudi da napomene sve domene u kojima je potrebna intervencija, već da izabere realan i sa tim ograničen broj prioritetnih domena za intervenciju.

Pristup opisuje način koji strategija ima za cilj da se bavi identifikovanim pitanjima i dostigne navedene ciljeve. Ona predstavlja predložen/dogovoren pravac delovanja koji se smatra da je najefikasniji način za postizanje ciljeva, a u svetlu budžetskih ograničenja i razmatrane implementacije. U tom slučaju, pristup je zasnovan na ljudskim pravima i korelaciji sa sektorskim pristupom EU. Nakon što pruži detalje o predloženom pravcu delovanja, strategija identifikuje glavne alternative koje su razmatrane za ispunjenje ciljeva i jasno objašnjenje zašto je ovaj pravac delovanja bolji od alternative.

U okviru dela implementacija, nadgledanje i izveštavanje, strategija imenuje odgovornu instituciju (institucije) za svaku od predloženih aktivnosti, daje jasan opis rizika i opravdanja, i postavlja prekretnice i pokazatelje kako bi se omogućila brza implementacija i nadgledanje. Strategija definiše institucije odgovorne za sveobuhvatnu implementaciju, nadgledanje i izveštavanje o aktivnostima i predstavlja kako će vlada podržati i obezbediti podsticaje za uspešnu implementaciju aktivnosti.

Pod delom Resursi, podrazumeva se raspodela finansijskih/ljudskih resursa uz obuhvatanje i procenu isplativosti aktivnosti namenjenih rešavanju problema. Za svaku od predloženih aktivnosti, resursi pružaju takođe i procenu mogućih troškova, po godinama i odgovarajućem vremenskom roku. Raspodela raspoloživih finansijskih sredstava za realizaciju je suštinski deo strategije da bi ona mogla da bude implementirana.

I na kraju, akcioni plan, on precizira kada će akcioni plan početi da se ostvaruje ukazujući na agencije odgovorne za ostvarivanje, vremenski okvir za implementaciju, finansijske izvore kao i pokazatelje učinka.

5.4 Prioriteti

U cilju postizanja svojih dugoročnih ciljeva, strategija treba da predvidi određene zakonske, institucionalne i praktične promene kada je reč o tome da je svim stanovnicima Kosova zagarantovano da mogu da uživaju osnovna prava uključujući ugrožene i marginalizovane grupe.


Uopšteno govoreći, ključne mere treba da budu:

(1) Edukacija i podizanje svesti u javnosti o zaštiti ljudskih prava.(2) Administrativne mere imaju za cilj da obezbede zaštitu ljudskih prava (uključujući i mehnizme

obeštećenja);(3) Zakonske mere koje imaju za cilj da obezbede primenu ljudskih prava.

Strategija bi trebalo da obrati posebnu pažnju na jačanje promovisanja i zaštitu prava ugroženih grupa u skladu sa međunarodnim obavezama koje je preuzela vlada. Sledeće ugrožene grupe će se prrvenstveno smatrati ciljanim grupama za izradu strategije:

(1) deca;(2) žene;(3) starije osobe;(4) osobe sa invaliditetom;(5) pripadnici LGBTI populacije;(6) etničke manjine;(7) tražioci azila, lica koja su dobila azil i koja imaju status izbeglica; (8) interno raseljena lica; i(9) zatvorenici.

U skladu sa ovim sveobuhvatnim pitanjima na koja treba obratiti pažnju kad je reč o merama i ciljanim grupama, strategija treba da napravi izbor prioriteta osnovnih prava koja su zagarantovana Ustavom Kosova, a koja mogu se svrstati u građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava (videti Aneks 5). Izbor bi trebalo da dovede do ograničene i realne liste prioritetnih oblasti za intervenciju i povezivanja sa drugim podsektorskim strategijama koje ciljaju dati domen. To bi trebalo da se odnosi na sveobuhvatnu analizu pozadine.

Krajnji rezultat bi trebalo da bude da za svaki prioritet intervencije strategija predloži tri mere intervencije uz angažovanje sledećih struktura:

• Koji su izazovi? • Koji su osnovni uzroci? • Koja su rešenja? • Konkretne mere • uticaj na ljudska prava

Odgovori na svako od ovih pitanja bi trebalo da budu što je moguće merljivi, da bi se garantovalo efikasno sprovođenje i nadgledanje. Fokus bi trebalo da bude na ugrožene i marginalizovane grupe (videti Aneks 5 za pregled povelje o pravima).


6. PREPORUKE O DALJIM AKTIVNOSTIMA

Strategija bi trebalo da obuhvati međunarodne standarde o ljudskim pravima kao i principe vladavine prava, koje je Kosovo preuzelo u skladu sa svojim zakonodavstvom. Trebalo bi koristiti jedinstven i sveobuhvatan pristup promovisanju i zaštiti ljudskih prava obuhvatajući sve strategije na Kosovu koje se bave pitanjima ljudskih prava. Strategija bi trebalo da bude implementirana u skladu sa postojećim zakonima i međunarodnim obavezama koje je Kosovo preuzelo. Osim toga, ona treba da sadrži princip jednakosti i nediskriminacije. Da bi se uhvatio korak i pojednostavio proces izrade nacrta strategije o ljudskim pravima i na osnovu poslednjih dešanja, preporučuju se sledeće aktivnosti:

(1) Posle prvog sastanka međuagencijske grupe i posle rasprave po tom pitanju, sekretarijat bi trebalo da izradi UR-a navodeći pravila postupka i delokrug rada o kojima će se raspravljati i koji će MKGLJP eventualno usvojiti tokom svog drugog sastanka. Sekretarijatu se savetuje da se u vezi s nacrtom ToR konsultuje sa ključnim akterima. Vremenski okvir priložen ToR će obavestiti javnost o planiranim koracima za izradu nacrta strategije.

(2) Teoretski, MKGLJP treba da pojasni šta se podrazumeva pod konceptom "kišobran strategija" i šta bi trebalo kasnije de se desi sa svim postojećim podsektorskim strategijama, kako se ova dva nivoa nadgledaju i ko je za šta odgovoran u vezi sa dva nivoa.

(3) MKGLJP i tim za izradu nacrta bi trebalo da analiziraju i ažuriraju SPDs za ljudska prava i vladavinu prava a u cilju uspostavljanja zajednički ažuriranog planiranja aktuelnih reformi. Izrada nacrta strategije bi trebalo da uzme u obzir i najbolje prakse drugih zemalja (npr. nacionalna strategija o ljudskim pravima Gruzije ili Jermenije ili drugih relevantnih zemalja, primeri najboljih praksi Saveta Evrope, strateški okvir EU i njene smernice o ljudskim pravima i drugi relevantni izvori).

(4) Tokom izrade strategije trebalo bi nastaviti sa strukturnim konsultacijama između svih ključnih aktera a da bi se osiguralo da proces bude kompletan, participativan i transparentan. Trebalo bi održati javne rasprave na nacionalnom i opštinskom nivou.

(5) Nakon što MKGLJP usvoji nacrt strategije trebalo bi održati dodatne konsultacije o predstavljanju strategije javnosti, raditi na njenom daljem poboljšanju i završiti plan implementacije kao i sveobuhvatni okvir rezultata sa ograničenim brojem SMART ključnih pokazatelja. Konačnu strategiju bi trebalo da usvoji skupština. Troškove sprovođenja strategije bi trebalo pratiti u budžetu kao i u okviru srednjeročnog budžeta (MTBF).

(6) Predlaže se da se proceni kapacitet KDU kao sekretarijata složenog političkog procesa i da se investira u reformu i jačanju kancelarije.


RELEVANTNA LITERATURA

Administrativno uputstvo Br. 02/2012 o procedurama, kriterijumima i metodologiji za prirpremu i odobravanje dokumenata strategije i planova za njihovo sprovođenje, 23 mart 2012.

Nacionalna strategija Jermenije o zaštiti ljudskih prava, 29 oktobar 2012.

Pomoć u implementaciji strategije kosovske Vlade o saradnji sa civilnim društvom 2013-2017: Izveštaj misije, TPOCD Kosovo, mart 2015.

Smernice budžetske podrške: Programiranje, dizajn i upravljanje – savremeni pristup za podršku budžetu, Evropska komisija, septembar 2012.

Komentari MRGLJP-a o Nacrtu strategije o ljudskim pravima, pripremljenoj od strane Kancelarije za dobro upravljanje (KDU)- Kancelarija Premijera, Međunarodna radna grupa o ljudskim pravima (MRGLJP), 23 januar 2016.

Koncept nota i koncept papir Strategije o ljudskim pravima, ERAC/ECMI, 26 april 2016.

Ustav Kosova.

Odluka za imenovanje Odgovornog tima za “Izradu strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu 2016-2022”, Odluka br. 160/ 2015, Kancelarija generalnog sekretara/ Kancelarija Premijera, 14 avgust 2015.

Strategija za proširenje EU-a 2015, 10.11.2015, COM (2015) 611.

Ljudska prava i demokratija: strateški okvir EU-a i akcioni plan EU-a, 11855/12, Savet Eropske unije, 25 jun 2012.

http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,104,1339, 08/09/16

Indikativni strateški papir za Kosovo (2014-2020), Evropska Komisija, 20 August 2014.

Izveštaj o napretku Kosova 2014, Evropska Komisija.

Izveštaj o Kosovu 2015, Evropska Komisija.

Nacionalna strategija o zaštiti ljudskih prava u Gruziji 2014-2020, mart 2014.

Nacionalna strategija za zaštitu i promociju ljudskih prava u Slovačkoj 2014-2020.

Preporuke Ombudsmana Premijeru Kosova u vezi sa Strategijom o ljudskim pravima pripremljenoj od strane Kancelarije za dobro upravljanje/Kancelarija Premijera br. 1718/2015, 16 decembar 2015.

Odluka Premijera o osnovanju međuministarske koordinacione grupe o ljudskim pravima, Odluka br. 6/87, 13 maj 2016.

Brze smernica ka IPA programu (v.0.1), Instrument predpristupne pomoći (IPA II) 2014-2020, Evropska Komisija.

Predlozi o reformi za jačanje nesudskih institucija za ljudska prava na Kosovu, Savet Evrope, 2013.

Izveštaj o aktivnostima u oblasti ljudskih prava, jednakih mogućnosti, manjinskih prava, prava dece, prava ljudi sa invaliditetom, protiv diskriminacije i protiv korupcije, Period: juli-decembar 2009, Izveštaj br. 10, KP/KDU, januar 2010.

http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,104,1339


Izveštaj o sprovođenju Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu (2009-2011), Period: januar-decembar 2009, Izveštaj br. 1, KP/KDU, januar 2010.

Izveštaj o sprovođenju Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu (2009-2011), Period: januar – decembar 2010, izveštaj br. 2, KP/KDU, maj 2011.

Dokument o planiranim sektorima, Dalja podrška sudskoj reformi na Kosovu 2015, Evropska komisija.

Dokument o planiranim sektorima, Osnovna prava na Kosovu 2016-2017, Evropska komisija.

Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima na Kosovu 2009-2011, KP, decembar 2008.

Strategija i akcioni plan o ljudskim pravima na Kosovu (2013-2017) (Nacrt), KP, avgust 2013.

Podrška sektorskim programima, pokrivanje tri finansijska modaliteta: podrška sektorskom budžetu, finansiranje rezervnog fonda i procedure projekta ENACTING CLAUSE, Smernice br. 2, Evropska komisija, juli 2007.

Strategija za ljudska prava Švajcarske 2016 – 2019, Švajcarsko federalno odeljenje spoljnih poslova FDFA, Bern 2016.

EU objašnjenje: Pravosuđe, osnovna prava i jednakosti, Evropska unija , 2014.


DODACI

Dodatak1: Odluka generalnog sekretara kancelarije premijera za imenovanje odgovornog tima za izradu Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima na Kosovu 2016-2022

23

Dodaci

Dodatak1: Odluka generalnog sekretara kancelarije premijera za imenovanje odgovornog tima za izradu Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima u Republici Kosovo 2016-2022

Republika e Kosovës

Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada – Government

Zyra e Kryeministrit-Ured Premijera-Office of the Prime Minister Sekretari i Përgjithshëm-Generalni Sekretar-Secretary General

Datum: 14.08.2015 Ref: 160/2015

Generalni Sekretar Kancelarije Premijera Na osnovu člana 38 Zakona br. 03/L-189 o državnoj administraciji Republike Kosovo (Službeni glasnik Br. 82, 21 oktobar 2010), bazirajući se na član 16 (6 i 7) Odredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije Premijera i Ministarstvima (22.03.2011), kao i u skladu sa članom 29, stav 6 Odredbe broj 09/2011 Rada Vlade Republike Kosovo (Službeni glasnik br. 15/12 septembar 2011) i u skladu sa Uputstvom (br. 02/2012) za izradu strateških dokumenata, donosi:

O D L U K U

Za imenovanje odgovorne ekipe za izradu Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima u Republici Kosovo (2016-2020)

1. Ekipa za izradu Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima (2016-2020) ima sledeći sastav:

1.1. Habit Hajredini, ZQM/KPR; Predsedavajući 1.2. Sadete Demaj, ZQM/KPR; članica 1.3. Qemajl Marmullakaj, ZPS/KPR; član 1.4. Arben Krasniqi, SKQ/KPR; član 1.5. Besim Kajtazi, ZL/KPR; član 1.6. Shkëlzen Ibrahimi, ZAQ/KPR; član 1.7. Valon Gashi, DKP/MIF; član 1.8. Avni Sahiti, DPTK/MAPL; član


24

1.9. Naser Shamolli, DL/MAP; član 1.10. Baki Gimolli, DL/MP; član 1.11. Sanie Kiçmari, ĐQKSH/MSH; članica 1.12. Nezaqete Rukovci, ZBGJ/MKRS; članica 1.13. Merita Jonuzi, KDNJ/MONT; članica 1.14. Lirije Berisha, DÇP/MSP; članica 1.15. Shkodran Manaj, DL/MUP; član 1.16. Nuhi Osmani, DL/MK; član 1.17. Ajshe Ejupi, DL/MI; članica 1.18. Alban Çollaku, DL/MMPS; član 1.19. Leonora Selmani, ABGJ/KPR; članica 1.20. Sanela Sadiković, ZÇK/KPR; članica 1.21. Mevlide Shamolli, KASH/MF članica 1.22. Kefsere Baliu, ZBF/KPR članica 1.23. Bashkim Bellaqa, ASK/KPR član 1.24. Refkie Sylcevci, IKAP; članica 1.25. lAVDIM Krasniqi, IGJK član 1.26. Biljana Rexhiq, Sudija članica 1.27. Hysni Shala, NJDNJ/ Policija Kosova član 1.28. Slaviša Mladenović ZKGJ/KP član

2. Da se pozovu kao deo rada Radne Grupe i članovi ili predstavnici/ce iz: 2.1. Predstavnik/ca Institucije narodnog advokata 2.2. Predstavnik/ca Konsultativnog veća za zajendice 2.3. Predstavnik/ca Direktorata za istraživanje, biblioteke i arhivu/ Skupština Kosova 2.4. Predstavnik/ca Asocijacija opštna Kosova (AOK) 2.5. Predstavnik/ca Mreže grupe žena Kosova (MGŽK) 2.6. Predstavnik/ca CIVIKOS 2.7. Predstavnik/ca YIHR 2.8. Predstavnik/ca Foruma ograničenih sposobnosti Kosova 2.9. Predstavnik/ca Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture (KCRŽT)

3. U svojstvu stručnjaka i posmatrača

3.1 Predstavnik/ca Kancelarije EU-a na Kosovu; 3.2. Predstavnik/ca Kancelarije CoE na Kosovu; 3.3. Predstavnik/ca ambasada na Kosovu 3.4. Predstavnik/ca OEBS-ove misije na Kosovu; 3.5. Predstavnik/ca USAID/Kosovo 3.6. Predstavnik/ca ECMI Kosovo


25

3.7. Predstavnik/ca UN-WOMEN/ Kosovo 3.8. Predstavnik/ca UNICEF-a/ Kosovo 4. Tokom izrade Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima (2016-2020), Ekipa se mora

pridržavati pravilima i postupcima predviđenim Pravilnikom o radu Vlade i standarda na snazi za izradu Strateških dokumenata.

5. Prema potrebama rada ekipe i za realizaciju predviđenih obaveza ovom Odlukom, Predsedavajući ekipe može pozvati i predstavnike drugih domaćih i međunarodnih institucija koje nisu određene u Odluci.

6. Ekipa je odgovorna za prikupljanje, analizu i pružanje neophodnih informacija tokom sve do završetka procesa finalizacije izrade Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima (2016-2020).

7. Predsedavajući ekipe može pozvati u svojstvu stručnjaka i posmatrača predstavnike ambasada i diplomatiskih misija na Kosovu, predstavnike odgovarajućih agencija kao i predstavnike različitih domaćih i međunarodnih oraganizacija koje deluju na Kosovu. Posmatrači se mogu pozvati da učestvuju na određenim sastancima ekipe. Takođe, rad ekipe mogu podržati stručnjaci angažovanih od strane institucija ili domaćih i međunarodnih organizacija.

8. Sve institucije uključene u ovaj proces i službenici za saradnju su obavezni da obezbede tražene podatke od strane Predsedavajućeg ekipe.

9. Ekipa ima posebne nadležnosti i odgovornosti u izradi i finalizaciji Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima u Republici Kosovo (2016-2020) do neophodne mere o približavanju i harmonizaciji podudarnosti dokumenta zahtevima koji proizilaze iz Pravilnika o radu Vlade Kosova i A.U. (br. 02/2012) o postpucima, kriterijumima i metodologiji pripreme i usvajanja strateškog dokumenta i planova za njegovo sprovođenje.

10. Kancelarija za dobro upravljanje u okviru Kancelarije Premijera i drugih odgovornih institucija je nadležna za primenu ove odluke.

11. Odluka stupa na snagu dana potpisivanja. Fitim Krasniqi ___________________

Generalni Sekretar Kancelarije Premijera Odluka se šalje:

• Članovima ekipe; • Kancelariji Generalnog Sekretara KPR-a; • Arihivi kancelarije premijera


Dodatak 2: Odluka kosovskog Premijera o osnivanju MKGLJP

26

Dodatak2: Odluka kosovskog Premijera o osnivanju MKGLJP

Republika e Kosovës

Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government

Br. 06/87 Datum: 13.05.2016

Na osnovu člana 92 stav 4. i člana 93 stav (4) Ustava Republike Kosovo, na osnovu člana 4 Pravilnika br. 02/2011 o oblastima administrativnih odgovornosti Kancelarije Premijera i ministarstava, izmenjenog i dopunjenog Pravilnikom br. 07/2011, i člana 19 Pravilnika o radu Vlade Republike Kosova br. 09/2011, Vlada Republike Kosova je, na sednici održanoj 13. maja2016 godine, donela:

O D L U K U 1. Uspostavlja se međuministarska kordinaciona grupa za ljudska prava (u daljem tekstu međuministarska grupe). 2. Međuministarskom grupom predsedava premijer Republike Kosovo. 3. Međuministarska grupa u svom sastavu obuhvata: članove - ministre iz resornih ministarstava, ombudsmana i predstavnike civilnog društva. 4. Grupa ima sledeći sastav:

4.1 Premijer Republike Kosova, predsednik; 4.2 Ombudsman, član; 4.3 Predstavnik civilnog društva, član; 4.4 Ministar spoljnih poslova član; 4.5 Ministar za evropske integracije, član; 4.6 Ministar pravde, član; 4.7 Ministar rada i socijalnog staranja, član; 4.8 Ministar Ministarstva unutrašnjih poslova, član; 4.9 Ministar finansija, član; 4.10 Ministar za zajednice i povratak, član; . 4.11 Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije, član; 4.12 Ministar zdravlja, član;


27

4.13 Ministar Minisarstva za lokalnu samoupravu, član; 4.14 Ministar kulture, omladine i sporta, član; 4.15 Direktor kancelarije za dobro upravljanje, KP član; 4.16 Agencija za ravnopravnost polova, KP član; 4.17 Vladina komisija za nestala lica, KP člana; 4.18 Direktor Agencija za statistiku, član; 1.19 Glavni državni nadzornik Agencije za zaštitu ličnih podataka, član.

1. Međuministarska grupa ima sledeće obaveze i odgovornosti: 1.1. Jačanje koordinacije svih ministarstava i nadležnih organa Vladeu oblasti ljudskih

prava; 1.2. Praćenje realizacije politike i strategije za ljudska prava na Kosovu; 1.3. Izvještavanje pred Skupštinom o zaštiti i poštovanju ljudskih prava u Republici

Kosovo; 1.4. Razmena informacija i podataka i sprovođenje preporuka sadržanih u izveštaju

nadležnih saveta i drugih organa Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija;

5.5. Budžetiranje ljudska prava i utvrđivanje prioritetne politike za ljudska prava;

5.6. Davanje predloga za unapređivanje pravnog okvira u oblasti ljudskih prava i ostalih

važnih predloga za razvoj ljudskih prava na Kosovu.

6. Međuministarska grupa donosi Poslovnik o svom radu 7. Kancelarija premijera / Kancelarija za dobro upravljanje ima mandat da u saradnji sa

drugim institucijama i civilnim društvom izradi projektne zadatke za rad međuministarske grupe, koji će biti odobreni na prvom sastanku grupe.

8. Kancelarija za dobro upravljanje u okviru Kancelarije premijera će služiti kao sekretarijat ovog mehanizma.

9. Međuministarska grupa se sastaje najmanje tri puta godišnje. 10. Ako je potrebno, predsednik poziva relevantne institucije na sastanku Međuministraske

koordinacione grupe za ljudska prava 11. Kancelarija premijera i druge nadležne institucije su dužne da sprovedu ovu odluku. 12. Odluka stupa na snagu danom potpisivanja

Isa MUSTAFA ___________________

Premijer Republike Kosovo Dostavlja se:

• zamenicima Premijera • svim ministarstvima (ministrima ) • Generalnom sekretaru KPR-a • Arhivi Vlade


Dodatak 3: U vezi sa politikama/strategijama, Vlada Kosova je izradilo/usvojilo ili je u toku izrade serije strateških dokumenata u polju ljudskih prava sa fokusom na ugrožene i marginalizovane grupe:

STRATEŠKI DOKUMENT ODGOVORNA INSTITUCIJA

Nacionalni program za pružanje usluga na znakovnom jeziku i gluvim osobama na Kosovu2013–2016 Kancelarija Premijera

Akcioni plan o sprovođenju Rezolucije 1325 “Žene, mir i bezbednost” na Kosovu 2013–2016 Agencija za rodnu ravnopravnost

Strategija o poboljšanju kvaliteta i bezbednosti zdravstvenih usluga 2012–2016 Ministarstvo zdravstva

Strategija i Akcioni plan za sprečavanje i eliminaciju dečjeg rada na Kosovu 2011–2016 Ministarstvo rada i socijalne zaštite

Strategija i akcioni plan za zajednice i povratak 2014–2018

Ministarstvo za zajednice i povratak

Nacionalna strategija o pravima ljudi sa invaliditetom 2013–2023 Kancelarija Premijera

Nacrt strategije i akcioni plan o inkluziji Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu 2016–2020 Kancelarija Premijera

Nacionalna strategija za reintegraciju povratnika Ministarstvo za zajednice i povratak

Veliki broj strategija i akcionih planova je u fazi izrade:

STRATEŠKI DOKUMENT ODGOVORNE INSTITUCIJE

Nacrt strategije i akcionog plana za uključivanje zajed-nice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu 2016–2020 Kancelarija Premijera

Strateški plan za dečja prava 2016–2020 Kancelarija Premijera

Kosovski program o rodnoj ravnopravnosti 2016–2020 Kancelarija Premijera

Strategija za zaštitu i promociju jezičkih prava Kancelarija Premijera

Kosovski program i akcioni plan protiv nasilja u porodici Ministarstvo pravde

Nacionalna strategija o imovinskim pravima Ministarstvo pravde


Mehanizmi ljudskih prava na Kosovu:

SUDSKI MEHANIZMI LJUDSKIH PRAVA

Redovni sudovi Sude civilnim, krivičnim, administrativnim i malim predmetima.

Ustavni sud Štiti ustavnost svih odredbi i zakonodavnih akata na Kosovu.

NE-SUDSKI MEHANIZMI LJUDSKIH PRAVA

Ombudsperson Nezavisno telo sa glavnom odgovornošću da istražuje navodna kršenja ljudskih prava od strane javne uprave i privatnog sektora

Kancelarija za dobro upravljanje (KDU) u okviru Kancelarije Premijera

U okviru KP, KDU je odgovorna da koordiniše pitanja ljudskih prava u svim ministarstvima i opštinama. Kancelarija daje savete vladi, izrađuje politike i nadgleda preporuke Ombudsmana i sprovođenje strategije o ljudskim pravima.

Agencija za rodnu ravnopravnost (ARR)

U okviru KP, ARR je odgovorna za nadgledanje i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izradu povezanih politika.

Odbor za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestala lica i peticije

U okviru Skupštine Kosova, odbor je odgovoran za izdavanje nacrta zakona u vezi sa tri teme i nadgledanje njihovog sprovođenja. Odbor takođe može proslediti pojedinačne žalbe relevantnim telima.

Odbor za prava i interese zajednica i povratnika

U okviru Skupštine Kosova, Odbor je odgovoran za pregled nacrta zakona i formulisanje preporuka o zajednicama, povratku i repatrijaciji.

Kancelarija za pitanja zajednica (KPZ) u okviru Kancelarije premijera

U okviru KP, KPZ je odgovorna za davanje saveta o pitanjima zajednica.

Konsultativno veće za zajednice

U okviru Kancelarije Predsednika, KVZ je mehanizam za očuvanje regularnih odnosa između zajednica i Vlade Kosova.

Kancelarija poverenika za jezike

U okviru KP, KPJ je odgovorna za očuvanje, promociju i zaštitu jezika kao što je predviđeno Zakonom o upotrebi jezika.

Jedinice za ljudska prava unutar Ministarstava i Opština

U okviru Ministarstava i opština Jedinice za ljudska prava su odgovorne za izradu i sprovođenje politika i aktivnosti i nadgledanja pravilnog sprovođenja zakona da bi osigurala promociju i zaštitu ljudskih prava. Međutim, neki su delovali izvan svog mandata kao kontaktna osoba za javnost radi primanja i bavljenja žalbama o ljudskim pravima. Stupanjem na snagu paketa za ljudskih prava i usklađivanjem i harmonizacijom odgovornosti različitih nesudskih struktura za ljudska prava, sve odredbe povezane sa jedinicom za ljudska prava unutar ministarstava i opština su obesnažene, čekajući raspravu o njihovoj posebnoj ulozi i mandatu.


Opštinski odbor za bezbednost zajednica

U okviru opština, Opštinski odbor za bezbednost zajednica (OOBZ) služi kao platforma za komunikaciju sa predstavnicima opštinskih vlasti, Kosovskom policijom, međunarodnom zajed-nicom, i svim domaćim zajednicama, za adresiranje pitanja o bezbednosti zajednica.

Organizacije civilnog društva

Organizacija civilnog društva mora sarađivati sa svim relevant-nim institucijama radi pravilnog sprovođenja Strategije o ljud-skim pravima i preduzme aktivnosti o promociji i zaštiti ljudskih prava.

Pored toga, Kosovska Vlada je uvela niz tela za donošenje odluka i koordinaciju, odnosno određene odbore, radne grupe i druge ad-hoc mehanizme, gde KDU služi kao sekretarijat za mnoge od njih:

- Nacionalni savet za lica sa invaliditetom; - Međuministarski komitet za prava deteta; - Savetodavna i grupa za koordinaciju na nacionalnom nivou Kosova za prava LGBT; - Međuagencijski upravni odbor i Tehnička radna grupa za sprovođenje Akcionog plana Kosova za

integraciju Roma, Aškalija i Egipćana (2009–2015); - Savet za sprovođenje Strategije Vlade za saradnju sa civilnim društvom 2013–2017; - Savet za zaštitu i pravo deteta; - Komitet za sprečavanje i eliminisanje dečijeg rada; - Komitet za nadgledanje, izveštavanje i procenu Sprovođenja Akcionog plana za lica sa

invalididtetom; - Nacionalni Savet na čelu s predsednikom za žrtve seksualnog nasilja tokom Rata;- Među - institucionalni Sekretarijat i Tehnička grupa za nadgledanje sprovođenja Akcionog plana

za sprovođenje rezolucije 1325 Ujedinjenih Nacija (UN);- Grupa za pitanja zajednice; itd.


Dodatak 4: Organizaciona struktura MKGLJP

Organizacije civilnog društva

Ministarstvo spoljnih poslova

Ministarstvo pravde

Min. unutrašnjih

poslova

Min. za evropske

integracije

Min. za zajednice i povratak

Min. obrazovanja,

nauke

Ministarstvo lokalne

samouprave

KDU/KP (Sekretarijat)

Ministarstvo zdravlja

Min. kulture, omladine

Agencija za rodnu

ravnopravnost/KP

Vladina komisija

za nestala lica

Premijer Kosova


Aneks 5: Svi članovi su preuzeti iz Poglavlja 2 iz Ustava (Povelja o pravima). Članove 21-56 smo grupisali u dve oblasti.

Oblast I:Građanska i politička prava

(1) Poboljšanje zaštite na pravo na pravično i nepristrasno suđenje uz podršku putem kontinuirane reforme pravosuđa.

(2) Reformisanje Kancelarije državnog tužioca, sa ciljem da procedure za grivično gonjenje budu pravične, efikasne, transparentne i nezavisne.

(3) Poboljšanje standarda za sprečavanje, istraživanje i zaštitu ljudskih prava od strane agencija koje sprovode zakon, u skladu sa međunarodnim standardima.

(4) Poboljšanje kaznenog i sistema za uslovnu slobodu. (5) Poboljšanje efikasnih mera protiv mučenja ili lošeg postupanja ili kažnjavanja, uključujući i

sprovođenje transparentnih i nezavisnih istraga.(6) Uspostavljanje visokih standarda za zaštitu prava na privatnost. (7) Razvijanje efikasnog pravnog sistema za maloletnike, u skladu sa međunarodnim

standardima koji uzimaju u obzir najbolje interese dece, posebno za onu koja su u sukobu sa zakonom, žrtvama i svedocima, kao i za onu koja su uključena građanske i dministrativne postupke.

(8) Fokusiranje na prava dece tako što treba poboljšati postojeće mehanizme za zaštitu i pomoć, razvoj socijalnih službi, smanjivanje siromaštva kod dece i stope smrtnosti, i garantovanje da će im biti obezbeđeno obrazovanje visokog standard.

(9) Osigurati pravo na učešće u društvenom i političkom životu putem poboljšanja izborne sredine i unapređenja javnih usluga.

(10) Osigurati visok nivo zaštite za slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja.(11) Garantovanje prava na pristup javnim dokumentima i slobodu medija.(12) Garantovanje prava na slobodu razmišljanja, savesti, religije i verovanja.(13) Garantovanje jednakih prava i zaštitu prava zajednica / manjina i njihovih članova.(14) Promovisanje rodne ravnopravnosti, zaštite prava žena i sprečavanje porodičnog nasilja.(15) Osigurati jednaka prava za lica sa invaliditetom i primena principa ‘razumnog prilagođavanja’. (16) Osigurati prava izbeglica i azilanata.

Oblast II: Ekonomska, društvena i kulturološka prava

(1) Osigurati pristup, posebno ugroženim grupama, pravo na zdravstvenu negu. (2) Osiguratu pristup, posebno ugroženim grupama, pravo na obrazovanje. (3) Osigurati da je nacionalno zakonodavstvo za rad u skladu sa međunarodnim garancijama za

pravo na rad, uključujući i zabranu ropstva i prisilnog rada. (4) Osigurati pravo na slobodan izbor zaposlenja.(5) Osigurati i zaštiti pravo na imovinu. (6) Osigurati pravo na adekvatan standard življenja/stanovanja.(7) Osigurati pravo na družtvenu bezbednost.(8) Osigurati pravo migranata i onih kojima je potrebno sklonište.(9) Zaštita prava IRL-a. (10) Jačanje domaćih pravnih garancija na ljudska prava o životnoj sredini.

strategija o ljudskim pravima za kosovo 2016 · pdf fileistraživanja, publikacija i...

Documents