strategija razvoja - webrzs.stat.gov.rswebrzs.stat.gov.rs/website/userfiles/file/o...

REPUBLIKA SRBIJA

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

STRATEGIJA RAZVOJA

ZVANIČNE STATISTIKE REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU OD 2009. DO 2012. GODINE

Beograd, januar 2009.

2

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05,

71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi

STRATEGIJU razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu od 2009. do 2012. godine

1. Uvodni deo Republika Srbija se nalazi u procesu intenzivnih aktivnosti na planu

harmonizacije sa standardima i praksom Evropske unije.

Praćenje i merenje rezultata ovih aktivnosti, naročito u ekonomskoj sferi, predstavlja, u velikoj meri, obavezu zvanične statistike. S obzirom na to da ova obaveza ima trajni karakter i da će izuzetan značaj imati i u periodu koji će uslediti nakon pristupanja EU, neophodno je da se ulože napori na jačanju i razvoju sistema zvanične statistike.

Prepoznavši potrebe i značaj statistike Republike Srbije, Evropska unija je već uložila značajna sredstva u prilagođavanje našeg statističkog sistema svom statističkom sistemu, kao i promenama koje nastaju u procesu tranzicije.

Pored toga, poslovi zvanične statistike imaju neposredne veze sa procesom pristupanja EU, i to sa kriterijumom sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU (deo koji se odnosi na statistiku) praćenjem pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo i budućim pregovorima za zaključivanje Sporazuma o pristupanju EU. Takođe, obaveze zvanične statistike Republike Srbije nisu posledica samo procesa pridruživanja EU, već i odnosa s drugim međunarodnim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, OECD i dr.

Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji, kao i da obezbedi pouzdan osnov za donošenje odluka na raznim nivoima, od državne uprave i drugih institucija preko privrednih subjekata, sve do zainteresovanih građana.

Sistem zvanične statistike Republike Srbije čine: Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: Zavod), koji realizuje preko 80% statističkih aktivnosti, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda – za teritoriju grada Beograda i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, kao što su: Ministarstvo rada i socijalne politike, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i dr.

U skladu sa tim, Zavod je odgovoran za pripremu zakonskog osnova i institucionalnog programskog okvira kojima se stvaraju uslovi za: dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora; razvoj zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, klasifikacija, nomenklatura i statističke prakse sa međunarodnim standardima; povećanje uporedivosti naše zvanične statistike sa statistikama drugih zemalja i statistikama na nivou međunarodnih organizacija i promovisanje uloge i značaja zvanične statistike u društvu. Ovo se odnosi, pre svega, na zakon o zvaničnoj statistici, strategiju razvoja zvanične statistike, višegodišnji program i godišnje planove

3

statističkih istraživanja, kao i na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Zavodu.

Ovaj dokument sadrži i pregled očekivanih rezultata razvoja zvanične statistike u periodu od 2009. do 2012. godine. Tako je u njemu, pored osnovnih strateških pravaca razvoja, dat i konkretan program promena, s planom realizacije u narednom periodu, za koju je nadležan Zavod kao nosilac razvoja zvanične statistike Republike Srbije.

2. Misija zvanične statistike Osnovna misija zvanične statistike odnosi se na prikupljanje, obradu, analizu i

objavljivanje statističkih podataka i informacija, uz neophodno korišćenje metodoloških i organizacionih znanja, statističkih standarda i moderne tehnologije i tehnike. Objavljeni statistički podaci i informacije moraju biti kvalitetni, pravovremeni, nepristrasni, pristupačni i jednostavni za korišćenje.

Zvanična statistika, pored ostalog, polazi od principa koji su definisani u dokumentu Ekonomsko-socijalnog saveta UN Fundamentalni principi zvaničnih statistika, kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. S tim u vezi, potrebno je primeniti osnovne principe kao što su: da zvanična statistika predstavlja glavni izvor informacija potrebnih za sagledavanje stanja i donošenje odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, zdravstvene zaštite stanovništva, za zaštitu radne i životne sredine i za praćenje demografskih i drugih društvenih kretanja; da su statistički organi obavezni da, poštujući principe statističke nauke i struke, kao i profesionalne etike, definišu metode i procedure za prikupljanje, obradu, čuvanje i objavljivanje zvaničnih statističkih podataka; da su statistički organi obavezni da, u cilju obezbeđivanja korektne interpretacije objavljenih podataka, prezentuju izvore podataka, kao i metode i procedure primenjene u prikupljanju i obradi podataka; da su pojedinačni podaci striktno zaštićeni zakonom, te da se mogu koristiti isključivo u statističke svrhe, bez obzira na to da li se odnose na fizička ili na pravna lica i da se obezbedi koordinacija aktivnosti svih odgovornih proizvođača zvanične statistike u okviru Republike Srbije.

3. Strateški ciljevi Osnovni strateški ciljevi definišu prioritete, odnosno glavne pravce delovanja i

ciljeve koje tim delovanjem zvanična statistika treba da postigne.

3.1. Razvoj i promene statističkog sistema u skladu s promenama u realnom okruženju

Osnovni zadatak statistike odnosi se na davanje objektivne slike realnog okruženja u državi. Ostvarenje tog cilja podrazumeva da statistika ima razvijen sistem za praćenje i merenje stanja i promena u vremenu, kao i adekvatan način informisanja javnosti o stanju i kretanju privrednog i društvenog života u državi.

Suština sistema za praćenje i merenje jeste statistička metodologija, na osnovu koje se, korišćenjem administrativnih izvora, sprovode statistička istraživanja i dolazi do podataka i informacija koji su osnova za donošenje odluka ili za sprovođenje daljih analiza. Da bi se uspešno pratile promene u društvu, neophodno je povremeno prilagođavanje metodologija, što je posebno izraženo u periodu tranzicije, kada se, kao što je to slučaj kod nas, u relativno kratkom vremenu značajno menja ekonomski, zakonodavni i politički sistem.

Shodno tome, najznačajnije promene moraju se sprovesti prvo u oblasti nacionalnih računa i ekonomskih statistika, a potom u društvenim statistikama.

4

Takođe, neophodno je vršiti stalno unapređivanje kvaliteta i ažurnosti podataka, primenom modernih tehnologija, daljom standardizacijom i unapređenjem procesa organizacije prikupljanja, obrade i diseminacije podataka.

3.2. Razvoj međunarodne saradnje Nastaviće se sa razvojem međunarodne saradnje ispunjavanjem obaveza prema

organizacijama kao što su UN i njene razne agencije, MMF, Svetska banka, OECD, EVROSTAT i dr.

Prvenstveno će se raditi na harmonizovanju standarda, klasifikacija i metodologija, kao i na preuzimanju dobre statističke prakse drugih zemalja, odnosno preuzimanju međunarodnih rešenja, u prvom redu rešenja Evropske unije, radi dobijanja međunarodno uporedivih pokazatelja.

Na ovaj način lakše će se ispuniti zahtevi koje pred statistiku postavlja proces stabilizacije naše zemlje i njenog pridruživanja EU, što predstavlja značajan doprinos približavanju naše države toj zajednici država.

3.3. Unapređenje sistema zvanične statistike kroz saradnju i podršku drugim institucijama zaduženim za sprovođenje pojedinih delova statističkog programa

Zavod je nosilac sistema zvanične statistike u Republici Srbiji, dok su za pojedine oblasti zadužene druge institucije, kao što su: Ministarstvo rada i socijalne politike, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja (u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije), Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i dr. (u daljem tekstu: odgovorni proizvođači zvanične statistike).

Zavod objedinjuje dobijene podatke i informacije o svim oblastima i na taj način stvara kompletnu sliku privrednog i društvenog života države (kroz niz pokazatelja i indikatora, uz njihovu statističku analizu baziranu na standardnim metodima i postupcima).

Zvanična statistika Republike Srbije treba da predstavlja uređen sistem, u kome se, na osnovu zakona o zvaničnoj statistici, dugoročne strategije razvoja, višegodišnjih i godišnjih programa i planova statističkih istraživanja, kao i drugih propisa po pojedinim oblastima, definišu uloga i konkretne obaveze svih organa, organizacija i institucija koji su odgovorni proizvođači zvanične statistike u državi. Putem direktne saradnje sa odgovornim proizvođačima zvanične statistike, Zavod će uticati na koherentnost, celovitost i primenu standardnih klasifikacija i definicija u formiranju statističkih pokazatelja. Ovakva vrsta uticaja od ključnog je značaja za statistički sistem, jer je samo primenom istih statističkih standarda u celom statističkom sistemu moguće dobiti celovitu i koherentnu sliku o društvenom i ekonomskom stanju u zemlji.

3.4. Jačanje poverenja u zvaničnu statistiku Vrednovanje statističke produkcije na pravi način traži da Zavod i ovlašćeni

organi stalno rade na sticanju poverenja i razvijaju dobre odnose sa glavnim korisnicima i davaocima podataka, kao i sa predstavnicima svih medija.

Neophodno je obezbediti razvoj i primenu upravljanja kvalitetom i uvođenje standardnog izveštaja o kvalitetu statističkih podataka. Ispunjavanje standarda EU podrazumeva i to da se uz podatke obezbede i informacije o kvalitetu, posebno o greškama, kako uzoračkim, tako i neuzoračkim.

5

Kvalitetni, pravovremeni i nepristrasni podaci i informacije ne mogu imati pravi efekat bez odgovarajuće prezentacije i distribucije.

Zvanična statistika će striktno sprovoditi zaštitu individualnih podataka i voditi dijalog sa davaocima podataka u cilju jačanja njihovog poverenja, bez čega nema daljeg razvoja statistike.

Uvođenjem istraživanja koja korisnicima omogućavaju da iskažu svoje mišljenje o uslugama koje im statistika pruža unaprediće se odnos s korisnicima i dobiće se informacije korisne za unapređenje diseminacije podataka.

3.5. Unapređenje organizacije rada na terenu Radi što efikasnijeg i kvalitetnijeg prikupljanja podataka, kao osnovnog sadržaja

rada u područnim odeljenjima Zavoda, potrebno je definisati postupke i procedure rada, oformiti baze anketara, kao i baze statističkih istraživanja koja se sprovode na terenu, sa svim potrebnim podacima, neophodnim za efikasnu realizaciju navedenih istraživanja. Potrebno je unaprediti i načine kontrole i merenja slabih tačaka radi unapređivanja rada.

4. Strateške oblasti delovanja Strateški ciljevi određuju osnovne pravce razvoja koji se realizuju u različitim

strateškim oblastima, od kojih je najznačajnija proizvodnja statističkih podataka, a potom slede diseminacija podataka i informacija, korišćenje informacione tehnologije, organizacija i zaposleni, finansije i materijalni resursi, međunarodna saradnja i delovanje na regionalnom i lokalnom nivou.

4.1. Proizvodnja statističkih podataka Proizvodnja statističkih podataka sastoji se od prikupljanja, obrade i analize

podataka i vrši se na osnovu statističke metodologije i uz korišćenje statističkih standarda (definicije, klasifikacije, nomenklature, identifikacije i dr.).

Kad je reč o oblastima, razlikujemo nacionalne račune, poslovne i društvene statistike. Glavna opredeljenja su sledeća:

– u oblasti nacionalnih računa i makroekonomskih bilansa implementiraće se kompletan sistem nacionalnih računa (SNA 93/ESA 95), kao i odgovarajući sistem praćenja cena;

– u oblasti ekonomskih statistika povećaće se broj finansijskih pokazatelja na račun količinskih pokazatelja, uz razvoj statističkog poslovnog registra, kao okvira za izbor jedinica posmatranja – poslovnih subjekata;

– u oblasti društvenih statistika biće unapređena statistika radne snage, posebno u delu koji se odnosi na zaposlene i zarade.

Takođe, statistici predstoji razvoj regionalnih statistika, odnosno obezbeđivanje podataka za manje teritorije (okruge i opštine), kao i statistike održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Neophodna je, pored razvoja metodologije i usvajanja novih standarda, šira primena metoda uzorka za ekonomske statistike i kontinuirano i redovno prikupljanje, obrada i objavljivanje statističkih podataka u skladu sa propisima.

Posebna pažnja biće posvećena razvoju odnosa sa davaocima podataka, direktnim i selektivnim kontaktima na terenu, i većem uvažavanju njihovih potreba.

6

4.2. Diseminacija podataka i informacija Usvojiće se korisnički orijentisana diseminaciona politika, koja će u prvi plan

staviti značajne korisnike podataka: državnu upravu, naučne institucije, visokoškolske ustanove i sve oblike javnih medija.

Prioritet predstavlja razvoj veb-sajta i elektronske komunikacije, kao i modernizacija stručne biblioteke.

Kao podrška efikasnom informisanju formiraće se diseminacione baze podataka.

Takođe, područna odeljenja treba da postanu informacioni centri za okruge i opštine koje pokrivaju i u tom cilju treba da aktiviraju sve vrste lokalnih sredstava informisanja i javnih medija.

4.3. Korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije Statistički sistem je veliki informacioni sistem čija je tehničko-tehnološka

osnova informaciono-komunikaciona tehnologija (ICT). S obzirom na to da je razvoj moderne statistike vezan za razvoj ICT, biće usvojena politika razvoja ICT, u kojoj će posebna pažnja biti posvećena razvoju baza podataka kao osnove za racionalno održavanje statističke produkcije i brzo i jednostavno zadovoljavanje zahteva korisnika.

Potrebno je uvoditi modernu tehnologiju za pripremanje i unos podataka, kao što su razni računarski podržani sistemi za unos (CATI, CADI, CAPI). Takođe, treba uvesti korišćenje GPS uređaja u odgovarajuća istraživanja.

Visoki troškovi korišćenja ICT traže stalno analiziranje kako bi se izabrala najracionalnija rešenja budućeg koncepta razvoja ICT.

4.4. Organizacija, zaposleni i razvoj područnih odeljenja Zavoda Dobra organizacija rada je jedan od ključnih elemenata racionalnog i efikasnog

poslovanja. Ona se definiše pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji mora da prati dinamične promene u organizaciji i radu.

Zaposleni moraju imati dobre uslove za rad, a to podrazumeva tehničku opremljenost i mogućnost stalnog stručnog usavršavanja. Uvedeno je stalno praćenje i ocenjivanje rada zaposlenih sa ciljem podsticanja na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.

U procesu razvoja zvanične statistike važnu ulogu imaju i područna odeljenja Zavoda. Naime, najveći broj statističkih istraživanja sprovodi se na terenu preko područnih odeljenja, tako da ona imaju veliki značaj u statističkom sistemu. Direktan kontakt sa izveštajnim jedinicama i izvorom podataka je velika prednost u dobijanju što kvalitetnijih i pravovremenih podataka. Poboljšanje postojećih i uvođenje novih načina prikupljanja podataka (telefon, veb i dr.), kao i bolja organizacija rada na terenu doprineće i poboljšanju kvaliteta čitavog statističkog sistema. Preduslov za to je i poboljšanje tehničke opremljenosti područnih odeljenja, kao i mogućnost stalnog stručnog usavršavanja.

4.5. Međunarodna saradnja Veoma je važno da Zavod i ovlašćeni organi razvijaju međunarodnu saradnju i

da aktivno učestvuju u njoj. Zavod, kao nosilac zvanične statistike, aktivno će učestvovati u radu radnih grupa i u drugim aktivnostima pri Evrostatu, u okviru harmonizacije sa međunarodnim standardima i praksom.

7

Koristiće se planirani programi međunarodne pomoći Republici Srbiji definisani Nacionalnim planom za integraciju u Evropsku uniju (NPI) i Instrumentima za pretpristupnu pomoć Evropske unije u okviru IPA projekta.

Ovi programi obezbediće znatno brže usvajanje novih metodoloških rešenja i standarda, što će omogućiti aktivno učešće u razvoju statističkog sistema EU i uporedivost statističkih podataka naše zemlje sa statističkim podacima zemalja članica EU i zemalja kandidata za prijem u EU.

5. Sadašnje stanje i prioriteti razvoja 5.1. Ciljevi razvoja Značajan razvoj zvanične statistike u pravcu harmonizacije i stabilizacije sa

standardima i praksom EU počeo je 2002. godine i zasnivao se na Master planu razvoja srpske statistike iz 2002. godine i Strategiji razvoja zvanične statistike iz 2006. godine. Veći deo ciljeva iz navedenih dokumenata realizovan je, tako da se pristupilo definisanju novih, konkretnih ciljeva i aktivnosti.

Realizacija promena bila je omogućena i uvođenjem novog sistema organizacije i planiranja rada, primenom projektne organizacije i timskog rada, kao i uvođenjem kontrole kvaliteta rada, odnosno podataka.

Ciljevi razvoja u narednom periodu su sledeći:

– da se ubrza tempo i održi smer razvoja zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, standarda i dobre statističke prakse sa zemljama EU;

– da se proširi osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih pokazatelja;

– da se poveća uporedivost podataka zvanične statistike Republike Srbije sa statističkim podacima drugih evropskih zemalja.

Predloženi pregled očekivanih rezultata zvanične statistike u periodu od 2009. do 2012. godine sadrži planirane razvojne aktivnosti po statističkim oblastima sa definisanim periodima u kojima se one sprovode.

5.2. Opšti koncept promena i planirane promene prikazane po statističkim oblastima

5.2.1. Opšti koncept promena Osnovni cilj promena jeste harmonizacija sa sistemom zvanične statistike EU i

preuzimanje utvrđenih standarda i dobre prakse. Način ostvarivanja cilja je kompleksan, pa će i promene koje treba izvršiti biti raznovrsne i složene.

5.2.1.1. Statistički pokazatelji Statistički pokazatelji su ciljni proizvod statistike i osnov za upoređivanje sa

statistikama drugih zemalja. Polazna osnova za definisanje statističkih pokazatelja je Izveštaj o stepenu

usaglašenosti naše statistike sa evropskim standardima (SMIS), program Evrostata (COMPENDIUM) i Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, kako bi se do kraja planiranog perioda izvršila harmonizacija našeg statističkog sistema sa standardima i zahtevima Evropske unije.

Kod postojećih statističkih pokazatelja primeniće se nova metodološka rešenja, a kod novih preuzeće se standardna evropska rešenja, uz obezbeđivanje mehanizma za

8

njihovo formiranje, i to bilo uvođenjem novih istraživanja, bilo korišćenjem postojećih istraživanja i raznih administrativnih izvora.

5.2.1.2. Statistička istraživanja Statistička istraživanja su najčešće korišćeni izvor za dobijanje statističkih

pokazatelja. Potrebno je izvršiti racionalizaciju postojeće strukture i načina sprovođenja statističkih istraživanja spajanjem dva ili više istraživanja u jedno ili, kada je reč o prikupljanju podataka, prelaskom s punog obuhvata na sistem uzoraka, uz korišćenje uspešne prakse zemalja EU.

Očekuje se porast broja istraživanja sa većim korišćenjem metoda uzorka, odnosno manjim brojem izveštajnih jedinica i jedinica posmatranja. S obzirom na očekivani porast odbijanja davanja podataka, neophodno je intenzivirati direktni kontakt sa izveštajnim jedinicama, kao i unaprediti metod intervjuisanja, odnosno pojačati instruktažu anketara. Takođe, neophodno je pojačati koordinaciju između statističara, uzorkaša, informatičara i stručnjaka zaduženih za prikupljanje podataka.

Postepeno bi trebalo unos podataka s osnovnim kontrolama prebaciti u područna odeljenja, čime bi se „čišćenje“ podataka maksimalno približilo mestu njihovog nastanka. Ovo se naročito odnosi na istraživanja u kojima se koriste klasični upitnici ili se podaci direktno unose u računar. Takođe, statistički poslovni registar, kao okvir za izbor jedinica posmatranja, trebalo bi da predstavlja osnovu za sprovođenje statističkih istraživanja na terenu. Pored raznih administrativnih izvora, veoma je važno da se izveštajne jedinice prate na terenu i uočavaju promene kod njih prilikom realizacije statističkih istraživanja.

Neophodno je veće oslanjanje zvanične statistike na postojeće administrativne izvore podataka, radi rasterećenja davalaca podataka i povećanja kvaliteta podataka. Zavod, kao najznačajniji odgovorni proizvođač zvanične statistike, realizuje najveći broj statističkih indikatora navedenih u pregledu datom uz strategiju, s tim da će u obračunu indikatora sve više koristiti administrativne izvore podataka kojima raspolaže Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada i socijalne politike, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za privredne registre i dr. Korišćenje administrativnih izvora podataka posebno je značajno za obračune indikatora u oblasti nacionalnih računa, strukturnih ekonomskih statistika, statistike zaposlenosti i zarada, statističkog poslovnog registra i dr. Vrsta i način dostavljanja i korišćenja podataka biće definisani posebnim protokolima o saradnji između davalaca i korisnika podataka u sistemu zvanične statistike.

Ostala unapređenja statističkih istraživanja vezana su za modernizaciju primenjenih informatičko-tehnoloških rešenja u prikupljanju i obradi podataka.

Sva statistička istraživanja navedena su u godišnjem planu statističkih istraživanja koji Vlada Republike Srbije usvaja svake godine u formi posebne uredbe.

5.2.1.3. Standardi U ovom dokumentu pojam standarda podrazumeva: standardne definicije

(pojmovi, klasifikacije i nomenklature) i standardne procedure za obračun statističkih pokazatelja. Korišćenjem standardnih definicija i klasifikacija, kao i postupaka za dobijanje složenijih statističkih pokazatelja, stvara se osnova za potpunu uporedivost podataka nacionalne statistike s podacima zemalja EU i za njihovu relevantnost i

9

validnost sa stanovišta pravnih propisa i metodoloških pravila i preporuka EU. Ovo je od velikog značaja u procesu realizacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Sledeći praksu zemalja EU, zvanična statistika će posvetiti veliku pažnju terminološkom usaglašavanju i metodološkom ujednačavanju definicija i pojmova. Obezbediće se obostrano korišćenje i međusobno upoređivanje statističkih pokazatelja naše zvanične statistike i statistika zemalja EU.

U našem statističkom i informacionom sistemu u primeni je Klasifikacija delatnosti, tj. nacionalna verzija izvedena iz međunarodne klasifikacije (NACE Rev.1), koja je razvijena na petomesnom nivou.

Pokrenut je projekat revizije Klasifikacije delatnosti i uvođenje nove klasifikacije delatnosti usklađene sa međunarodnom klasifikacijom (NACE Rev.2). Urađene su tabele korespondencije između ovih klasifikacija; nakon konsultacija sa najznačajnijim korisnicima doneta je odluka da se nova Klasifikacija delatnosti ne razvija na petomesnom nivou; sprovedena su terminološka usklađivanja na bazi međunarodnih preporuka i preveden je tekst opisa delatnosti. Predstoji, po donošenju odgovarajućeg zakona, njena primena u praksi. S obzirom na značajne institucionalne promene u okruženju, za statistički sistem od vitalnog je značaja da i ostale javne matične evidencije u Republici Srbiji koje služe kao izvor podataka za statistička istraživanja, u najkraćem roku, ugrade novu Klasifikaciju delatnosti u svoje baze podataka.

Prilagođavanje međunarodnim standardima podrazumeva i dalju harmonizaciju u oblasti klasifikacije proizvoda. Nomenklaturu industrijskih proizvoda treba uskladiti sa novom Klasifikacijom proizvoda po delatnostima EU (SRA 2008). Osim toga, u statistici industrije u godišnjoj periodici se vrši ažuriranje na bazi Evrostatove PRODKOM liste.

Klasifikacija vrsta građevina urađena je na osnovu odgovarajuće Klasifikacije građevina Evropske unije, odnosno preuzeti su struktura i sadržaj svih nivoa te klasifikacije, ali su neki najniži nivoi (klase) dodatno raščlanjeni zbog potreba naših statističkih istraživanja i lakšeg usaglašavanja sa dotadašnjom Nomenklaturom građevinskih objekata i radova. S obzirom na to da je u toku usvajanje nove verzije Centralne klasifikacije proizvoda UN (CPC Ver. 2) i da je Klasifikacija vrsta građevina povezana s klasifikacijom SRS, biće neophodno uskladiti sadašnju klasifikaciju građevinarstva sa izmenjenim međunarodnim standardom u ovoj oblasti.

Klasifikacija lične potrošnje prema nameni (COICOP) koristi se za prikazivanje podataka o ličnoj potrošnji.

Nacionalni računi koriste Klasifikaciju institucionalnih sektora. Sve klasifikacije koje se koriste u nacionalnim računima usaglašene su sa Evropskim sistemom računa (ESA 95).

Međunarodna organizacija rada izradila je novu verziju klasifikacije zanimanja ISCO-2008. U toku je izrada nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja koji će u potpunosti biti harmonizovan sa standardom ISCO-2008 i koji treba da se usvoji do popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.

Postoji i niz drugih međunarodnih statističkih klasifikacija, pre svega iz tzv. Međunarodne familije ekonomskih i socijalnih klasifikacija, koje je neophodno ili usvojiti ili već usvojene ažurirati u skladu sa izmenama referentnih standarda. Budući da je u toku revizija Sistema nacionalnih računa (SNA-ESA), očekuju se izmene u

10

domenu funkcionalnih klasifikacija i klasifikacija transakcija, što takođe podrazumeva njihovu implementaciju u zvaničnu statistiku.

Na osnovu smernica prethodne Strategije i Master plana, uz maksimalno respektovanje postojeće administrativne podele teritorije Republike Srbije i na bazi principa, kriterijuma i definicija Evrostata, urađen je predlog regionalizacije Republike Srbije prema Nomenklaturi prostornih jedinica (NUTS), koja je u upotrebi u EU. Ostaje da nadležni organi usvoje predloženi standard, u tom ili u izmenjenom obliku.

5.2.1.4. Statistički registri Statistički registri, kao deo šireg sistema registara koji svaka država treba da ima

u osnovi svog funkcionisanja, predstavljaju empirijski okvir i instrument za postavljanje i realizaciju različitih statističkih istraživanja.

Statistički poslovni registar nalazi se u osnovi svih statističkih istraživanja koja se bave poslovnim subjektima. Evropska unija je donela zakonsku regulativu kojom se definišu osnove i način formiranja statističkog poslovnog registra i ona je u celini primenjena kod nas.

Statistički poslovni registar postavljen je u nas krajem 2005. godine. Masovno se ažurira redovnim preuzimanjem podataka iz niza administrativnih izvora: Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Narodna banka Srbije – Centar za bonitet, Ministarstvo finansija – Uprava carina, Ministarstvo finansija – Uprava za trezor i dr. Planira se uključivanje novih administrativnih izvora u cilju podizanja kvaliteta baze podataka.

Razvijen je sistem ažuriranja jedinica registra preko područnih odeljenja koja su u okviru različitih istraživanja uključena u proces prikupljanja podataka od izveštajnih jedinica, tako što je uvedeno posebno softversko rešenje da se na osnovu proverenih podataka na terenu ažuriraju jedinice registra.

U narednom periodu planira se: uvođenje poljoprivrednih gazdinstava u registar; formiranje početnog stanja lokalnih jedinica na bazi raspoloživih podataka iz administrativnih izvora i uz angažovanje područnih odeljenja; uvođenje posebnog godišnjeg istraživanja isključivo za potrebe održavanja registra; uključivanje dodatnih administrativnih izvora u cilju podizanja kvaliteta jedinica i obeležja registra – iz sistema Ministarstva finansija – Poreska uprava, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i dr.; prevođenje jedinica registra sa Klasifikacije delatnosti na novu klasifikaciju delatnosti; uvođenje u registar klasifikacije institucionalnih sektora prema Sistemu nacionalnih računa; uvođenje nove statističke jedinice – grupa privrednih društava; obezbeđivanje uslova za primenu koordinisanog uzorka i dr.

5.2.1.5. Statistička obuka Potrebno je intenzivirati obuku i usavršavanje kadrova, ne samo iz oblasti

informatike, već i iz oblasti statističke analize, vremenskih serija, metoda statističkih imputacija i drugih metoda od značaja za statistiku. Planiranu obuku trebalo bi sprovesti i interno, kao i u okviru saradnje sa drugim institucijama i u okviru međunarodne saradnje. Takođe, trebalo bi nastaviti sa korišćenjem pomoći u znanju putem seminara, obuke, letnjih škola, kao i pomoći u dizajnu uzorka specifičnih istraživanja (anketa o radnoj snazi, strukovne poslovne statistike i dr.).

11

5.2.2. Demografsko-socijalne statistike Demografija i popis. – Zvanična statistika treba da sprovede popis stanovništva,

domaćinstava i stanova 2011. godine, u skladu sa međunarodnim preporukama, s tim da se prethodno planira probni popis 2009. godine. Popisom će se obezbediti sledeći statistički indikatori: broj i teritorijalna distribucija ukupnog stanovništva i stanovništva po grupacijama u okviru određenih starosnih granica, prema demografskim, migracionim, etničkim, obrazovnim, ekonomskim obeležjima, kao i podaci o licima sa invaliditetom; broj i teritorijalna distribucija domaćinstava prema tipu, veličini, osnovnim demografskim i ekonomskim karakteristikama članova domaćinstva, izvorima prihoda, posedovanju poljoprivrednog gazdinstva, kao i podaci o tipu porodice, broju dece u porodici i osnovni demografski i ekonomski podaci za majku-ženu, odnosno oca-muža. Takođe, popisom se dobijaju i osnovni podaci o stambenim jedinicama. Najniži teritorijalni nivo iskazivanja ovih podataka je nivo naselja.

Vitalna statistika. – U okviru vitalne statistike obezbediće se apsolutni i relativni pokazatelji za rođene, umrle, zaključene i razvedene brakove, prema demografskim, etničkim, obrazovnim i ekonomskim obeležjima. Takođe, radiće se izračunavanje opštih stopa za sve vitalne događaje i specifičnih stopa fertiliteta, mortaliteta, skraćenih aproksimativnih tablica mortaliteta, tablica fertiliteta, procena ukupnog stanovništva prema starosti i polu i dr., kao i srednjoročne projekcije stanovništva 2002-2032. godine po petogodišnjim starosnim grupama i polu, na bazi podataka iz poslednjeg popisa stanovništva. Pratiće se unutrašnje migracije, gde se obezbeđuju podaci o broju i teritorijalnoj distribuciji migranata prema demografskim, etničkim i ekonomskim obeležjima, s tim da u narednom periodu predstoji uvođenje istraživanja o spoljnim migracijama.

Tržište rada. – Pod tržištem rada podrazumevaju se svi statistički podaci vezani za zapošljavanje, kao i podaci vezani za zaposlene i nezaposlene, uključujući, kao najznačajnije, podatke o zaradama i drugim vrstama primanja. Ova oblast uređena je Zakonom o evidencijama u oblasti rada („Službeni list SRJ“, broj 46/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/2005), kao i drugim propisima kojima se uređuje oblast rada i zapošljavanja. U skladu sa navedenim propisima vode se evidencije iz ove oblasti, što omogućava Ministarstvu rada i socijalne politike, kao i Zavodu, da veliki broj indikatora dobijaju na osnovu ovih evidencija, kao i putem punog obuhvata od pravnih lica i drugih organizacionih oblika. Jedan broj podataka, za koje su izvor domaćinstva ili fizička lica, moraju se prikupljati putem reprezentativnih uzoraka. Ovi uzorci treba da budu sa redovnom tromesečnom dinamikom i dovoljno veliki da obezbede podatke do nivoa okruga.

Za potrebe praćenja statistike zaposlenosti i nezaposlenosti potrebno je obezbediti nove statističke pokazatelje o broju zaposlenih po vrsti radnog odnosa (npr. radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, radni odnos sa punim ili nepunim radnim vremenom i sl.) i po vrsti radnog mesta, o prestancima radnog odnosa, radnim sporovima, broju angažovanih u radu van radnog odnosa, povredama na radu i profesionalnim bolestima, kao i o slobodnim radnim mestima. Deo ovih podataka obezbediće se kroz redovna istraživanja, gde su izveštajne jedinice pravna lica i drugi organizacioni oblici, kroz postojeću anketu o radnoj snazi – ARS (koja treba sa polugodišnje da pređe na kvartalnu periodiku, pri čemu treba povećati uzorak da bi se dobili relevantni podaci na nivou okruga) i iz evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje. S obzirom na integrisanje fondova penzijsko-invalidskog osiguranja, podatke o zaposlenosti potrebno je obezbediti iz matične evidencije osiguranika penzijsko-invalidskog osiguranja, odnosno centralnog registra obveznika doprinosa za

12

socijalno osiguranje nakon njegovog ustrojavanja, kao najpouzdanije baze podataka o zaposlenima.

Zarade i troškovi rada. – Proširiće se postojeći skup pokazatelja radi što boljeg uvida u strukturu i obim celokupnih isplata za rad, kao i strukturu radnog vremena, odnosno njegovog korišćenja. Ovde se misli na isplate po osnovu vrste radnog vremena u smislu zakona kojim se uređuje rad, isplate naknada koje nisu zarade, kao i na obim odsustvovanja sa rada. Takođe je planirano da se podaci o zaradama, porezima i doprinosima prate i iz administrativnih izvora, kao što su evidencije Ministarstva finansija – Poreska uprava. Nastaviće se sa objavljivanjem podataka o broju zaposlenih i prosečnih zarada na nivou okruga i opština, imajući u vidu zakonske obaveze određenih isplata, a vezanih za ove statističke podatke. U tom cilju unaprediće se obim i način prikupljanja podataka od pravnih lica i drugih organizacionih oblika, a u okviru postojećeg mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama. Planirano je sprovođenje istraživanja o troškovima rada prema standardima EU, u četvorogodišnjoj dinamici, kojim bi se obezbedili podaci o visini i strukturi direktnih troškova rada po zaposlenom i po izvršenim časovima rada.

Statistika obrazovanja. – Pratiće se svi nivoi redovnog-formalnog obrazovanja, od obaveznog pripremnog predškolskog programa do visokog, a obuhvata se i naučno zvanje doktora nauka. Planirana je izmena metodoloških rešenja u oblasti predškolskog i visokog obrazovanja (prilagođavanje Bolonjskoj deklaraciji), uvođenje indikatora o osipanju dece iz sistema školovanja, kao i praćenje zakonskih rešenja o neformalnom obrazovanju koje je u planu Ministarstva prosvete.

Statistika zdravlja stanovništva. – Obezbediće se podaci o organizaciji i radu zdravstvene službe, resursima zdravstvenog sistema, oboljevanju, ponašanju u vezi sa zdravljem stanovništva i stanju životne sredine.

Statistika nauke i tehnologije. – Obezbediće se osnovni indikatori o organizacijama koje se bave naučnoistraživačkom delatnošću, s tim da predstoji sprovođenje istraživanja o inovacionoj delatnosti.

Statistika kulture. – Obezbediće se podaci o umetničkom stvaralaštvu i institucijama u oblasti kulture i javnog informisanja, ali bez finansijskih pokazatelja.

Statistika sporta. – Radiće se na koncipiranju metodologije za uvođenje istraživanja u oblasti statistike sporta, u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, koja bi trebalo da obezbede indikatore o sportskim dostignućima, institucijama i udruženjima u oblasti sporta, kao i objektima za održavanje sportskih manifestacija.

Statistika socijalne zaštite. – Obezbediće se podaci o korisnicima dodatka na decu, korisnicima, oblicima, merama i uslugama socijalne zaštite.

Statistika kriminaliteta. – Obezbediće se indikatori o maloletnim i punoletnim učiniocima krivičnih dela, odgovornim i pravnim licima učiniocima privrednih prestupa i podaci o privrednim sporovima. U narednom periodu predstoji uvođenje viktimološkog istraživanja.

Statistika standarda stanovništva. – Anketa o potrošnji domaćinstava usaglašena je sa međunarodnim standardima i preporukama Evrostata. Anketa se sprovodi na uzorku od oko 4800 domaćinstava i obezbeđuje osnovne indikatore o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava, kao i o životnom standardu, a rezultati se objavljuju kvartalno i godišnje. Sprovedena je i posebna anketa o životnom standardu kao višetematsko istraživanje životnog standarda domaćinstva koje se zasniva na

13

međunarodno standardizovanoj praksi u dizajniranju i sprovođenju socijalnih istraživanja ovog profila. Osnovni cilj istraživanja jeste obezbeđivanje pouzdanih i ažurnih podataka o nivou životnog standarda u zemlji i, u tom kontekstu, o stepenu siromaštva stanovništva, a naročito pojedinih socijalno ugroženih kategorija, kao što su: interno raseljena i izbegla lica, stare osobe, osobe sa invaliditetom, deca i dr. Takođe, jedan od ključnih ciljeva ove ankete bio je da se izmeri životni standard interno raseljenih lica u Republici Srbiji kako na individualnom nivou, tako i na nivou domaćinstva. Sadržinski koncept upitnika omogućio je prikupljanje informacija o: strukturi porodice i porodičnim odnosima, migracionim kretanjima, stambenim uslovima, učešću u socijalnim programima, zdravlju i korišćenju zdravstvenih usluga, potrošnji, obrazovanju, ponašanju na tržištu rada i o posedovanju zemljišta. Zavod vodi DevInfo bazu podataka koja se koristi za praćenje realizacije Milenijumskih ciljeva razvoja, Strategije za smanjenje siromaštva, Nacionalnog plana akcije za decu u Republici Srbiji i Nacionalne strategije za mlade. Osim vrednosti samih indikatora, baza sadrži i informacije o vremenskom periodu, geografskim oblastima, jedinicama mere, subpopulacijama i izvorima podataka. Vrše se i obračuni indikatora siromaštva koji se odnose na merenja nejednakosti, uključujući potrošačku korpu; izračunavanje linije siromaštva; indeksa siromaštva; decilnu analizu i dr. Takođe, predstoji uvođenje istraživanja o uslovima, prihodima i kvalitetu života stanovništva po metodologiji Evropske unije.

Podaci rodne statistike, odnosno podaci razvrstani po polu, obavezan su element ove strategije u svim oblastima demografsko-socijalne strategije. Rodno senzitivna statistika treba da obezbedi podatke za kontinuirano izveštavanje u okviru Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, kao i dostavljanje statističkih podataka po polu, uzrastu i etničkom poreklu kada je to moguće u svim područjima koje ova konvencija pokriva.

5.2.3. Nacionalni računi i cene U ovoj oblasti obezbediće se osnovni makroekonomski agregati kao što su: bruto

domaći proizvod, obračunat proizvodnom i rashodnom metodom u stalnim i tekućim cenama, bruto (neto) dodata vrednost, bruto (neto) poslovni višak, bruto (neto) nacionalni dohodak, bruto štednja, izdaci za finalnu potrošnju, izdaci za ličnu potrošnju, izdaci za ličnu potrošnju sektora domaćinstava, izdaci za ličnu potrošnju sektora države, izdaci za kolektivnu potrošnju, bruto investicije u osnovne fondove, promene u zalihama, saldo izvoza i uvoza roba i usluga.

U oblasti nacionalnih računa i u prethodnom periodu postignuti su značajni rezultati.

Tako su godišnji makroekonomski podaci raspoloživi od 1997. godine. Bruto domaći proizvod obračunat je proizvodnom metodom za nivo sektora i oblasti Klasifikacije delatnosti. Izrađen je i skup računa za državu kao celinu i sve institucionalne sektore (nefinansijski, finansijski, domaćinstva, država i neprofitne organizacije koje pružaju usluge domaćinstvima). Obračun bruto domaćeg proizvoda proizvodnom metodom raspoloživ je i u stalnim cenama 2002. godine. Obračuni su izvedeni prema Klasifikaciji delatnosti, za nivo sektora i oblasti.

Uporedo sa obračunima za 2004. godinu, izvršena je i revizija svih do tada publikovanih podataka u oblasti nacionalnih računa. Dve najznačajnije promene izvršene su u sektoru države i u sektoru domaćinstva. Autput, bruto dodata vrednost i finalna potrošnja države obračunati su po rashodnom metodu umesto po ranije korišćenom metodu naplaćenih poreskih prihoda, pri čemu su uključeni i izdaci za

14

odbranu. Lična potrošnja domaćinstava obračunata je na direktan način. Vrednost imputirane rente obračunata je primenom troškovne metode.

Početkom 2008. godine, završena je druga faza regionalnog projekta zemalja Zapadnog Balkana o neobuhvaćenoj ekonomiji. Kao rezultat rada na ovom projektu raspolaže se podacima o neobuhvaćenom delu bruto domaćeg proizvoda za 2003, 2004. i 2005. godinu, obračunatom po proizvodnom i rashodnom metodu i usklađenom sa tabelarnim pristupom Evrostata. Obračun neobuhvaćenog dela bruto domaćeg proizvoda obuhvata i podatke o ilegalnim aktivnostima (prostitucija i droga).

Rezultati kvartalnog obračuna bruto domaćeg proizvoda, u stalnim cenama 2002. godine, raspoloživi su od prvog kvartala 1999. godine. Obračun je izveden po proizvodnom metodu, za nivo oblasti i sektora Klasifikacije delatnosti.

Metodološki okvir za izradu osnovnih makroekonomskih agregata i nacionalnih računa čine Sistem nacionalnih računa 1993 (SNA93), Evropski sistem računa 1995 (ESA95), metodologije i preporuke Evrostata za obračune kvartalnih nacionalnih računa i stalnih cena i metodologija Međunarodnog monetarnog fonda za kvartalne obračune, kao i druge metodologije i preporuke međunarodnih organizacija koje su usaglašene sa Evropskim sistemom računa 1995.

U oblasti statistike cena sistem maloprodajnih cena koji je obuhvatao Indeks cena na malo i Indeks troškova života, proširen je Indeksom potrošačkih cena (CPI). Metodologija obračuna ovog indeksa zasnovana je, u velikoj meri, na preporukama za obračun harmonizovanog indeksa potrošačkih cena Evropske unije.

U narednom periodu, pored obezbeđivanja prethodno navedenih podataka i obračuna, radiće se na: reviziji godišnjih podataka bruto domaćeg proizvoda; uvođenju sektora inostranstva u sistem računa; obračunu bruto domaćeg proizvoda na regionalnom nivou; kvartalnom obračunu bruto domaćeg proizvoda po rashodnom metodu u tekućim cenama; paritetima kupovne moći; izradi finansijskih računa; proširivanju liste proizvoda i obračunu harmonizovanog indeksa cena u skladu sa regulativom Evropske unije; tabelama nabavke-korišćenja i input-autputa koje prikazuju međusobnu povezanost delatnosti celokupne ekonomije i dr.

5.2.4. Poslovne statistike Harmonizacija statističkog sistema sa standardima i preporukama EU prioritetno

zahteva promene u ekonomskim statistikama. Prema iskustvu zemalja članica, 95% metodologija za ovu oblast direktno je određeno EU regulativama, direktivama i preporukama. Izrada Nacionalnih računa sa implementacijom ESA 95 zahteva poboljšanje izvora podataka, odnosno redefinisanje i proširenje niza indikatora koji pripadaju poslovnim statistikama, naročito strukturnim poslovnim statistikama.

U okviru strukturnih poslovnih statistika predviđeno je proširenje skupa indikatora za sve sektore Klasifikacije delatnosti, s tim da se, uglavnom, radi o višegodišnjim pokazateljima. Takođe je značajno povećanje broja indikatora za oblast usluga koja ima poseban značaj za razvoj ekonomije i rešavanje problema nezaposlenosti.

Planira se puna harmonizacija i kratkoročnih indikatora (34) sa regulativom EU, što će zahtevati promene kod postojećih i uvođenje novih, posebno u oblasti usluga. Indikatori koji postoje na nacionalnom nivou i nisu obuhvaćeni ESS biće revidirani u obimu i periodici. Značajan posao u oblasti kratkoročnih indikatora vezan je za uvođenje nove klasifikacije delatnosti, drugih ekonomskih klasifikacija kao i nove

15

bazne godine 2005, što će zahtevati izmenu ponderacionih sistema i obračun serija unazad, od 2000. godine.

Praćenje industrijske proizvodnje po proizvodima na godišnjem nivou, u sledećem periodu obuhvata uvođenje nove klasifikacije proizvoda (Prodkom), kao i proširenje obuhvata.

U oblasti statistike energetike planiran je završetak aktivnosti na uvođenju energetskih bilansa, ukupno i po energentima u skladu sa bilansnom šemom EU do 2011. godine. Takođe je planirano i uvođenje mesečnih i kvartalnih indikatora do 2012. godine.

U oblasti saobraćaja planirano je proširenje obuhvata prevoza robe u unutrašnjem drumskom saobraćaju (saobraćaj za sopstvene potrebe), uvođenje seta indikatora vezanih za mobilnost putnika kao i usklađivanje metodologija sa EU metodologijama u drugim vrstama saobraćaja.

Za statistiku informacionog društva planira se uvođenje novih indikatora u skladu sa planovima u ESS.

U oblasti statistike turizma planirano je usaglašavanje indikatora o kapacitetima i turističkoj tražnji sa standardima EU.

Statistika spoljne trgovine robom sadrži detaljne podatke razvrstane po zemljama partnerima, po robama prema Kombinovanoj nomenklaturi carinske tarife i Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, po vrstama transporta, po preferencijalnim stopama u slučaju uvoza robe i po privrednim društvima i njihovim trgovinskim karakteristikama. Sprovode se i kompleksni statistički obračuni uvozno-izvoznih indeksa jediničnih vrednosti, fizičkog obima i odnosa razmene.

U narednom periodu treba da se realizuju sledeće aktivnosti: uvođenje nove klasifikacije delatnosti u SBS i najvažnije STS, kao i nove bazne godine (2005) u STS; obračun SBS godišnjih i višegodišnjih indikatora za privredna društva, kao i prioritetnih indikatora za poslovne usluge; izrada nacionalne Prodkom liste i njena primena u godišnjem istraživanju industrije; izrada godišnjih energetskih bilansa nafte i derivata nafte, gasa i geotermalne energije; potpuna harmonizacija prevoza robe u drumskom i vazdušnom saobraćaju sa regulativom EU; godišnje usaglašavanje sa promenama u Kombinovanoj nomenklaturi; uvođenje četvrte revizije SMTK; uvođenje novog indikatora trgovina po karakteristikama privrednih društava; uvođenje novog indikatora FOB/FOB trgovinski bilans zbog usklađivanja statistike robne trgovine sa statistikom platnog bilansa i statistikom nacionalnih računa i dr.

Takođe, realizovaće se i sledeće aktivnosti: SBS-uvođenje indikatora za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji, podela prometa po kategorijama CPA klasifikacije (za distributivne trgovine), kao i indikatora za jedinice vrste delatnosti (za delatnosti industrije i građevinarstva); STS-obračun vremenskih serija usklađenih sa novom klasifikacijom delatnosti i novim ponderima za 2005. godinu; STS-uvođenje indikatora novih narudžbina u industriji i troškova u građevinarstvu; izrada godišnjih energetskih bilansa solarne energije, energije vetra i biogoriva, kao i ukupnog energetskog bilansa; mesečno i kvartalno prikazivanje podataka o proizvodnji, uvozu i izvozu energije i energenata; popis smeštajnih kapaciteta u turizmu; uvođenje nove revizije Nomenklature spoljne trgovine NSST Rev. 4; uvođenje indikatora po trgovinskim karakteristikama privrednih društava i CPA klasifikaciji; pravljenje odgovarajuće infrastrukture za uvođenje opšteg sistema privrednih društava trgovine u skladu sa UN preporukama, koji bi zamenio specijalni sistem trgovine koji se sada koristi i dr.

16

5.2.5. Monetarna statistika i statistika platnog bilansa Narodna banka Srbije je nadležna za prikupljanje, obradu i analizu podataka

monetarne statistike i izradu platnog bilansa u Republici Srbiji. Monetarna statistika obuhvata bilanse Narodne banke Srbije i ostalih depozitnih institucija i konsolidovani bilans ukupnog bankarskog sektora. Pored toga, prate se i pojedini finansijski indikatori (kamatne stope banaka na depozite i plasmane, kamatne stope na hartije od vrednosti i na državne obveznice). U narednom periodu treba da se uspostavi institucionalna podela nadležnosti između odgovornih proizvođača zvanične statistike u oblasti finansijske statistike u pogledu prikupljanja, obrade i distribucije statističkih podataka. Takođe, odgovorni proizvođači zvanične statistike treba da razviju sistem praćenja direktnih stranih investicija, kao i statističko praćenje tekućeg i kapitalnog priliva deviznih sredstava.

5.2.6. Poljoprivreda i šumarstvo U oblasti statistike poljoprivrede vrši se prikupljanje i obrada podataka o

površinama zemljišta, prema načinu korišćenja, zasejanim površinama i vrstama useva, kao i površinama ostalih zasada, ugara i neobrađenih oranica. Podaci o poljoprivrednoj strukturi uglavnom su raspoloživi iz popisa stanovništva, stanova i domaćinstava 2002. godine. Započete su pripreme za sprovođenje popisa poljoprivrede 2011. godine, kojim će se obezbediti podaci o poljoprivrednom zemljištu prema načinu korišćenja, voćnjacima i vinogradima, tipologiji poljoprivrednih gazdinstava, kao i o poljoprivrednim mašinama i radnoj snazi na poljoprivrednim gazdinstvima. Radi se i na izradi ekonomskih računa u poljoprivredi, kao i na prilagođavanju metodologije izračunavanja indeksa cena poljoprivrednih inputa i autputa.

Redovnim godišnjim istraživanjima biljne proizvodnje prikupljaju se podaci o zasejanim površinama u jesenjoj i prolećnoj setvi, požnjevenim površinama i prinosima povrća, voća i grožđa. Podaci za profitne institucionalne jedinice prikupljaju se godišnjim izveštajima iz knjigovodstvenih i drugih evidencija u potpunom obuhvatu, dok podaci za privatna poljoprivredna gazdinstva predstavljaju procene zasnovane na podacima katastra. Podaci o proizvodnji grožđa sakupljaju se tri puta godišnje, a podaci o proizvodnji voća pet puta u toku godine (procene i konačni podaci) po opštinama i vrstama voća. Takođe, izrađuju se i bilansi vina i hrane.

Podaci o broju stoke – po vrstama i broju živine, kao i podaci o stočnoj proizvodnji dobijaju se sprovođenjem godišnje ankete o broju stoke za privatna gazdinstva i redovnim godišnjim istraživanjima o stočarstvu za privredna društva i zadruge. Na osnovu dobijenih podataka u ovom istraživanju, kao i na osnovu podataka o klanju stoke u klanicama, vrši se obračun prirasta stoke u živoj masi i proizvodnja mesa na godišnjem nivou. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu, sprovodi se probno istraživanje o mesečnom klanju stoke i živine u klanicama.

Istraživanje o površinama pod šumama sprovodi se na svake tri godine, dok se istraživanja o podizanju, gajenju i iskorišćavanju šuma, štetama u šumama i istraživanje o putevima, sredstvima za transport i mehanizaciji sprovode jednom godišnje. Istraživanje o proizvodnji i prodaji šumskih sortimenata radi se u mesečnoj periodici, dok se istraživanje o lovstvu sprovodi svake druge godine.

U narednom periodu, u ovoj oblasti, radiće se na: probnoj izradi računa poljoprivrede; harmonizaciji metodologije za obračune indeksa cena poljoprivrednih proizvoda sa standardima Evropske unije; pripremama i sprovođenju popisa

17

poljoprivrede 2011. godine; harmonizaciji statistike mleka kroz uvođenje mesečnog istraživanja o količinama i kvalitetu kravljeg mleka i dobijenih mlečnih proizvoda; harmonizaciji dela statistike živinarstva koja se odnosi na strukturu (kapacitet inkubatora), prema vrsti i nameni živine na godišnjem nivou i dr., kao i na harmonizaciji godišnjih istraživanja šumarstva.

5.2.7. Statistika koja obuhvata više područja Statistika održivog razvoja treba da se razvije u narednom periodu u saradnji sa

drugim odgovornim proizvođačima zvanične statistike. Radi se o indikatorima održivog razvoja koji se odnose na: ekonomski razvoj; siromaštvo i društveno isključivanje-izolovanost (društvena margina); starenje društva; zdravlje stanovništva; zaštitu vazduha; proizvodnju i potrošnju energije i upravljanje otpadom; korišćenje zemljišta; zaštitu voda; biodiverzitet, odnosno eko-sistemi i zaštićene oblasti; saobraćaj i dr.

U oblasti statistike životne sredine obezbeđuju se podaci od značaja za prikazivanje stanja životne sredine u oblasti voda, otpada i zagađenja vazduha. U oblasti voda, u godišnjoj periodici, prikupljaju se podaci o zahvatanju i načinu korišćenja podzemnih, izvorskih i površinskih voda, vrsti prečišćavanja i ispuštanju otpadnih voda prema mestu nastanka i ispuštanja. Podaci se odnose na količine voda koje se koriste iz sopstvenog vodozahvata (industrija i poljoprivreda – navodnjavanje) i iz javnih vodovoda (domaćinstva, privredna društva i ustanove), kao i na količine ispuštenih otpadnih voda (iz industrije i kanalizacionih sistema). Tehnički podaci o sistemima za navodnjavanje i podaci o nastalim štetama od uticaja voda prikupljaju se u trogodišnjoj periodici. Sprovedeno je i pilot istraživanje o komunalnom otpadu. U oblasti zagađenja vazduha, podaci o potrošnji fosilnih goriva prikupljaju se u više godišnjih istraživanja i pripremaju prema Konvenciji o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim daljinama (CLRTAP) za izračunavanje emisija SO2 i NOx za koje je zadužen Republički hidrometeorološki zavod. U narednom periodu prikupljaće se podaci o izvorima i količinama svih vrsta otpada, izvorima i količinama emitovanih zagađujućih materija u vodu i vazduh, potrošnji opasnih hemikalija u industriji i troškovima za zaštitu životne sredine. Pored ovih, kao posebni registri vodiće se registiri POPS hemikalija, registar gasova staklene bašte, registri izvora teških metala – olova, kadmijuma i žive u skladu sa nacionalnim i međunarodnim potrebama. Za prikupljanje ovih podataka, kao primarni odgovorni zvanični proizvođač podataka, nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – Agencija za zaštitu životne sredine.

U oblasti statistike zdravlja stanovništva obezbeđuju se podaci koji se odnose na zdravstvene ustanove – broj, vrsta i organizacija, vrsta i broj pruženih zdravstvenih usluga, kadar, oprema, utvrđena oboljenja, stanja i povrede, stanje životne sredine (vazduh, voda, zemljište), zdravstvenu ispravnost namirnica i predmeta opšte upotrebe, zdravstvenu ispravnost vode za piće i ponašanje u vezi sa zdravljem (pušenje, upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, ishrana i dr.).

Zvaničnoj statistici predstoji razvoj regionalnih statistika koji je u zavisnosti od uvođenja Standardne nomenklature prostornih jedinica za statistiku i njenog usklađivanja sa nomenklaturom NUTS. U tom smislu, u narednom periodu, planira se obezbeđivanje indikatora na regionalnom nivou i to: regionalni računi; regionalna statistika tržišta rada (prosečne zarade i broj zaposlenih po opštinama); regionalna statistika poljoprivrede (korišćenje zemljišta, struktura poljoprivrednih gazdinstava, računi i cene u poljoprivredi, proizvodnja useva, stočarska proizvodnja, agroindustrijska proizvodnja i dr.); regionalna poslovna statistika (indikatori za lokalne jedinice – broj

18

lokalnih jedinica, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih); statistika energetike (strukturni pokazatelji o proizvodnji i potrošnji energenata); statistika saobraćaja (gustina puteva, broj registrovanih automobila i dr.); statistika regionalne životne sredine (količine zahvaćenih, korišćenih i ispuštenih voda; korišćenje svežih voda i prečišćavanje otpadnih voda; stvaranje, obrada i odlaganje komunalnog i opasnog otpada i dr.); statistika nauke i tehnologije (podaci o pravnim licima koja se bave istraživanjem i razvojem); statistika turizma na regionalnom nivou (podaci o smeštajnim kapacitetima i o dolascima i noćenjima domaćih i stranih turista po vrstama turističkih mesta i turističkim mestima); statistika zdravstva (regionalno praćenje podataka o organizaciji i radu zdravstvene službe, resursima zdravstvenog sistema, oboljevanju i ponašanju u vezi sa zdravljem stanovništva i stanju životne sredine i dr.); statistika obrazovanja (podaci o dečjim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama, nastavnom osoblju, finansiranju obrazovanja i dr.) i regionalna demografija i statistika migracija (podaci o živorođenim, umrlim i migracijama stanovništva na nivou opština i naselja).

Registar prostornih jedinica treba da obezbedi sledeće indikatore: položaj, područje, granice i podaci o matičnim brojevima i nazivima upravnih okruga, jedinicama lokalne samouprave, naseljenih mesta, mesnih zajednica, katastarskih opština, statističkih i popisnih krugova, ulica i trgova, zgrada s pripadajućim kućnim brojevima – podaci u nadležnosti katastarske opštine; grafički podaci o prostornim jedinicama do nivoa statističkog kruga u digitalnom obliku i alfanumerički podaci o prostornim jedinicama do nivoa kućnog broja.

5.3. Prateće aktivnosti U prateće aktivnosti svrstavaju se sve one koje direktno ili indirektno potpomažu

rad na formiranju i istraživanju statističkih pokazatelja kao osnovnog cilja statističkih aktivnosti. Kvalitetan razvoj statistike nije moguć bez razvoja pratećih aktivnosti, pa im se mora pružiti odgovarajuća pažnja, pogotovo što one ne podležu, u većoj meri, ujednačavanju sa pravilima EU. Shodno tome, predstavnici EU, odnosno Evrostata, nedovoljno ih uključuju u svoje programe stručne pomoći.

5.3.1. Diseminacija podataka Diseminaciona politika orijentisana je na korisnički pristup. Razvoj diseminacije

podataka, koji se sastoji od publikovanja podataka, razvoja odnosa s javnošću, marketinga, razvoja veb-sajta i drugih oblika stavljanja podataka na raspolaganje korisnicima, neophodan je u funkcionisanju moderne statistike.

U narednom periodu, potrebno je razviti diseminacione baze podataka, publikovanje sve više prebacivati na elektronsko, i to dvojezično (srpski i engleski jezik), i stalno proširivati sadržaj i dostupnost sadržaja sa veb-sajta. Korisnik mora imati potpunu informaciju o izvorima podataka i informacijama koje se nude, kao i o načinima njihovog korišćenja.

Kontinuirano treba da se povećava broj korisnika. Publikacije se objavljuju u štampanoj i elektronskoj formi i redovno postavljaju na veb-sajt, u pdf formatu.

U narednom periodu treba sprovesti sledeće aktivnosti: dalji razvoj veb-sajta u smislu obogaćivanja sadržaja, sa posebnim akcentom na diseminacione baze podataka i metapodatke; uvođenje novih funkcija i mogućnosti pretraživanja sajta; stvaranje arhive (po mogućstvu baza) objavljenih publikacija u pdf i Excel formatu koja će biti dostupna i preko veb-sajta; izrada priručnika sa publicističkim i grafičkim standardima i procedurama za pripremu štampe (u papirnoj i elektronskoj formi) i za objavljivanje

19

podataka na veb-sajtu; bolji dizajn veb-sajta i veće mogućnosti za grafičko prikazivanje podataka po teritoriji i dr.

5.3.2. Informaciono-komunikaciona tehnologija Korišćenje računarske opreme i tehnologije ima dugu tradiciju u statističkom

sistemu. Moderna statistika je nezamisliva bez široke upotrebe računarske opreme.

Osnovni pravac razvoja treba da bude u skladu s konceptom E-Government-a, s tim da se posebna pažnja poklanja razvoju baza podataka i odgovarajućih metabaza, kao i njihovom osavremenjivanju, radi omogućavanja jednostavnog i sveobuhvatnog pristupa korisnika podacima. Takođe, potrebno je razviti savremena aplikativna rešenja za automatizovan način kontrole i korigovanja podataka (data editing) kod istraživanja baziranih na uzorku i obezbeđivanje vrhunskog softvera za analize podataka, koji će omogućiti brži i kvalitetniji rad na statističkoj analizi podataka.

Obrada podataka u Zavodu obavlja se na dve računarske platforme (IBM Mainframe i PC platformi). U okviru projekta međunarodne pomoći treba da se uradi studija izvodljivosti o eventualnoj promeni platforme, što će se odraziti i na strategiju daljeg razvoja informaciono-komunikacione tehnologije. Kod razvoja softvera na personalnim računarima trenutno ne postoje do kraja definisani i usvojeni standardi i pravila, što otežava održavanje aplikacija i korišćenje i razmenu podataka između različitih istraživanja. Potrebno je nastaviti rad na generisanju programskih rešenja i projektne dokumentacije, kako bi se omogućio brz, jednoobrazan i efikasan pristup korisnika izrađenim programskim rešenjima i kvalitetna administracija baza podataka. U toku je izrada standarda i programa koji bi koordinisali i upravljali elektronskom obradom podataka smeštenih na PC platformi (SQL Server) i na IBM Mainframe-u (DB2). U narednom periodu predstoje i aktivnosti na: izradi generatora softverskih rešenja za statistička istraživanja (forme, kriterijumi kontrole, softver za administraciju i dr.); definisanje standardnih postupaka preuzimanja podataka iz određenih administrativnih izvora; razmatranje i definisanje unapređenja u više pravaca kao što su elektronski upitnici i internet tehnologija, razmatranje isplativosti uvođenja OCR opreme za unos podataka sa upitnika i decentralizacija unosa podataka na područna odeljenja; uspostavljanje standarda u razmeni podataka u skladu sa preporučenim standardima Međunarodne inicijative za razvoj i primenu efikasnijih načina za razmenu statističkih podataka i metapodataka (SDMX inicijativa) i dr.

Takođe, veliki značaj za dalji razvoj zvanične statistike ima i realizacija projekta translacije adrese u adresni kod u Republici Srbiji, gde će se baze podataka adresnog koda upotpuniti podacima zvanične statistike.

5.3.3. Saradnja sa davaocima podataka Uprkos tome što predstavljaju osnovni izvor podataka neophodnih za

funkcionisanje zvaničnog statističkog sistema, kod davaoca podataka sve više se javljaju određeni problemi koji se manifestuju kroz odbijanje davanja podataka; kašnjenje u davanju podataka i davanje nekvalitetnih, odnosno netačnih podataka.

Nepoverenje u zvaničnu statistiku i njenu zaštitu tajnosti individualnih podataka, trošenje mnogo vremena na popunjavanje upitnika i dostavljanje podataka najviše utiču na narušavanje discipline davalaca podataka. Inače, ovo su opštepoznati problemi i u zvaničnim statistikama drugih zemalja, mada postoji niz mehanizama za unapređenje saradnje s davaocima podataka. Jedan od njih jeste pojednostavljivanje upitnika i načina davanja podataka, kao i smanjivanje traženog broja podataka, a drugi se sastoji u zadovoljenju potreba davalaca podataka za nekim određenim statističkim podacima.

20

Neophodni su: uspostavljanje dobrih odnosa s davaocima podataka, sticanje njihovog poverenja osmišljenim nastupom u javnosti i striktno čuvanje individualnih podataka. Potrebno je, takođe, obilaziti davaoce podataka i pružati im mogućnost da izraze svoje mišljenje i stavove, kao i predloge za racionalizaciju faze prikupljanja podataka, uz razvoj telefonski i kompjuterski podržanih popunjavanja i slanja upitnika. Aktivno uključivanje predstavnika davalaca podataka u fazi definisanja upitnika i obavezno sprovođenje probnog (pilot) istraživanja smanjilo bi otpor i nepoverenje izveštajnih jedinica prema zvaničnoj statistici.

5.3.4. Analitičko-razvojni rad Proces stabilizacije i pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji pred zvaničnu

statistiku postavlja zadatke prilagođavanja standardima koji važe u okviru evropskog statističkog sistema, i to ne samo u pogledu prihvatanja definicija, klasifikacija i nomenklatura, već i u ostalim metodološkim normama, kao što su standardizacija postupaka, ujednačavanje nivoa obrade podataka namenjenih razmeni, praćenje i merenje kvaliteta, modeli izveštavanja i ostale norme. Sve će to, podižući pouzdanost, relevantnost, tačnost i ostale dimenzije kvaliteta statističke proizvodnje, obezbediti i multilateralnu uporedivost podataka.

Analiza vremenskih serija predstavlja važan element u procesu priprema materijala za donošenje odluka u okviru ekonomske, socijalne i populacione politike. Rad na vremenskim serijama uključuje njihovo redovno prevođenje na revidirane klasifikacije delatnosti, kao i usklađivanje s teritorijalnim promenama na raznim nivoima.

Desezonizacija vremenskih serija je važan deo prilagođavanja podataka promenama u vremenu.

Analiza makroekonomskih podataka je nova aktivnost u razvoju, koja treba da upotpuni podatke i informacije koji se pripremaju radi donošenja važnih odluka, posebno u organima državne uprave.

Neophodan je razvoj input-autput tabela kao nezaobilaznog instrumenta u analizi ekonomskih kretanja i osnove za makroekonomska planiranja. Pored toga, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, radiće se na razvoju satelitskih računa, posebno u oblasti turizma i zdravstva.

Obezbeđenje neophodne softverske podrške (prvenstveno SAS paketa za PC), naročito kada je reč o poslovima uzorka – počev od dizajniranja i izbora, do obrade i analize rezultata, značilo bi veoma mnogo za dinamičan budući razvoj analitičkog rada. Nabavka programskog paketa kojim bi se omogućio kvalitetan analitički rad jedan je od prioritetnih koraka u razvojnom radu. Unapređenje onlajn dobijanja podataka treba da doprinese većem kvalitetu statističke proizvodnje, odnosno podizanju brzine dobijanja podataka, njihovoj relevantnosti i tačnosti i dr.

Planirani sistematski razvoj analitičkog rada, uz podizanje kvaliteta podataka, poboljšaće opštu sliku i ugled u javnosti zvanične statistike.

5.3.5. Međunarodna saradnja Međunarodna saradnja je osnov za uvođenje, primenu i razvoj međunarodnih

standarda, jer se sistem zvanične statistike, pored ostalog, menja i kao rezultat globalizacije i novonastalih međunarodnih zahteva.

21

U međunarodnoj statističkoj saradnji učestvuju svi odgovorni proizvođači zvanične statistike. Ovo se posebno odnosi na obuhvat novih standarda kako bi se obezbedila međunarodna uporedivost i unapredila globalna statistika. U tu svrhu, posebna pažnja posvetiće se statističkoj saradnji sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama, Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i dr. U okviru bilateralne međunarodne saradnje odgovorni proizvođači zvanične statistike sarađivaće sa nacionalnim statističkim institucijama drugih zemalja kao i sa zemljama iz regiona.

Kako je Nacionalnim planom za integraciju u EU (NPI) predviđeno ubrzano usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, to je potpuno približavanje Evropskom statističkom sistemu (ESS) prioritet u narednom periodu. Stvaranje institucionalnog okruženja, definisanje statističkih procesa i statističkog autputa, u prvom redu treba da se odrazi na efikasnost, kvalitet, pouzdanost i upravljanje sistemom zvanične statistike.

Statistički sistem će raditi na potpunom poštovanju i primeni Osnovnih principa zvanične statistike, koje su donele Ujedinjene nacije, i Kodeksa statističke prakse i drugih pravnih tekovina EU.

U okviru prihvatanja međunarodnih standarda, radiće se na ubrzanom prihvatanju Sistema diseminacije opštih podataka (GDDS) MMF-a, kao i, odmah potom, prihvatanju Standarda za diseminaciju posebnih podataka (SDDS).

Iskustva iz međunarodne saradnje treba da omoguće zvaničnoj statistici da na bolji način udovolji potrebama korisnika u zemlji (kako državnoj upravi, tako i privatnom sektoru) i međunarodnoj zajednici.

6. Uslovi za realizaciju strategije Proteklih godina, u skladu sa Master planom iz 2002. godine i Strategijom

razvoja zvanične statistike Republike Srbije iz 2006. godine, pokrenut je niz promena radi harmonizacije osnovnih pokazatelja, pre svega, u oblasti nacionalnih računa i ekonomskih statistika. Promene se, za sada, sprovode efikasno, s tim da u narednom periodu treba sprovesti potpunu harmonizaciju nacionalnih računa i ekonomskih statistika, kao i da se izvrši harmonizacija u oblasti cena, zarada i zaposlenosti. Pored toga, predviđene su razvojne aktivnosti u statistici poljoprivrede, statistici zaštite životne sredine, statistici održivog razvoja, regionalnim statistikama i dr., a posebno su važne pripreme za dve statističke akcije od kapitalnog značaja: popis poljoprivrede i popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Razvoj zvanične statistike u narednom periodu zahteva obezbeđenje potrebnih sredstava i kadrova, kao preduslova za proizvodnju kvalitetnih, ažurnih i sveobuhvatnih podataka i pokazatelja.

Vlada i nadležni organi državne uprave stvoriće odgovarajući institucionalni okvir za promene u statistici i adekvatno merenje socioekonomskih pojava. To podrazumeva da zakonodavnom aktivnošću i aktivnom politikom treba izvršiti promene u skladu sa regulativom i praksom u Evropskoj uniji, kako bi i zvanična statistika Srbije mogla da se harmonizuje sa statističkim sistemom EU.

Takođe, neophodno je pružanje javne podrške statistici u odnosu na davaoce podataka, kako propagandom, tako i kroz zakonodavno uređivanje sudske zaštite. Ovo jeste nepopularan čin, ali se primenjuje i u svim zemljama EU.

U pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju EU pojavljivaće se sve više zahteva za različitim statističkim pokazateljima, tako da zvanična statistika mora biti spremna da

22

realizuje sve te zahteve, jer je ona, u očima međunarodnih organizacija i javnosti, jedina kompetentna i merodavna da daje objektivne statističke informacije o društveno-ekonomskim kretanjima u Republici Srbiji. Međutim, da bi zvanična statistika ispunila ovu ulogu, nužno je da raspolaže i primenjuje savremene metodologije i prikladne mehanizme za primenu istih, a koje priznaju i prihvataju Evrostat, MMF, OECD i druge relevantne međunarodne organizacije i institucije.

Navedene aktivnosti i zadaci su obimni, s tim da realizacija istih mora da se izvrši daleko bržim tempom nego što je to bio slučaj sa zemljama u okruženju, jer se u startu kasni nekoliko godina u odnosu na njih.

Potrebno je obezbediti pogodan ambijent za planirane promene, što znači ulaganje u materijalne i kadrovske resurse i preduzimanje zakonodavnih aktivnosti u cilju stvaranja odgovarajućih zakonskih okvira.

7. Završni deo Ova strategija sadrži Pregled očekivanih rezultata zvanične statistike u periodu

od 2009. do 2012. godine, Prilog 1 (Osnovni principi zvanične statistike), Prilog 2 (Kodeks prakse Evropske statistike) i Prilog 3 (Pregled skraćenica u tekstu), koji su odštampani uz nju i čine njen sastavni deo.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

05 Broj: 050-213/2009 U Beogradu, 22. januara 2009. godine

V L A D A

Tačnost prepisa overava GENERALNI SEKRETAR

Tamara Stojčević

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE

Ivica Dačić, s.r.

4100309.013.doc/1

P R E G L E D OČEKIVANIH REZULTATA ZVANIČNE STATISTIKE U PERIODU OD 2009.

DO 2012. GODINE

1. Stanovništvo

DEMOGRAFIJA I DRUŠTVENE STATISTIKE

STATISTIČKE OBLASTI

ODGOVORNI PROIZVOĐAČ

STATISTIČKI PROIZVODI I PLANIRANE AKTIVNOSTI

1) Demografija i popis stanovništva, domaćinstava i stanova

Republički zavod za statistiku Broj i teritorijalna distribucija stanovništva prema demografskim,

migracionim, etničkim, obrazovnim i ekonomskim obeležjima, kao i podaci o licima sa invaliditetom. Broj i teritorijalna distribucija domaćinstava prema tipu, veličini, osnovnim demografskim i ekonomskim karakteristikama članova domaćinstva, izvorima prihoda i posedovanju poljoprivrednog gazdinstva, kao i podaci o tipu porodice, broju dece u porodici i osnovni demografski i ekonomski podaci za majku-ženu, odnosno oca-muža. Popisom će se dobiti i osnovni podaci o stambenim jedinicama.

Statistički indikatori:

Najniži teritorijalni nivo iskazivanja ovih podataka je nivo naselja. Periodika indikatora: desetogodišnja.

Priprema i sprovođenje probnog popisa 2009. godine; usvajanje zakonske regulative za sprovođenje popisa; priprema svih popisnih instrumenata i sprovođenje popisa 2011. godine; obrada i publikovanje rezultata popisa i uspostavljanje baze statistike naselja iz popisne baze.

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

2) Demografija i vitalna statistika (statistika rođenih i umrlih, statistika zaključenih i razvedenih brakova i procene stanovništva)

Republički zavod za statistiku

Apsolutni i relativni pokazetelji za rođene, umrle, zaključene i razvedene brakove, prema demografskim, etničkim, obrazovnim i ekonomskim obeležjima. Za umrla lica prikupljaju se i podaci o uzroku smrti, kao i podaci o majci umrlog odojčeta.


Izračunavanje opštih stopa za sve vitalne događaje, kao i specifičnih stopa fertiliteta, mortaliteta, nupcijaliteta i divorcijaliteta, skraćenih aproksimativnih tablica mortaliteta i tablica fertiliteta. Procena ukupnog stanovništva prema starosti i polu. Najniži teritorijalni nivo iskazivanja podataka za rođene i umrle je nivo naselja, a za zaključene i razvedene brakove, kao i za procenjen broj stanovnika do nivoa opština. Periodika indikatora: godišnja.

Usklađivanje rokova objavljivanja podataka sa zahtevima međunarodnih statističkih institucija, uvođenje novih indikatora (izgubljene godine života i sl.), formiranje baza sa metapodacima i izrada procena stanovništva prema bračnom stanju i starosti.


3) Projekcije stanovništva Republički zavod za statistiku

Izrada srednjoročnih projekcija stanovništva po petogodišnjim starosnim grupama i polu, a na bazi podataka iz poslednjeg popisa stanovništva.


2

Projekcije se rade na nivou centralne Srbije i autonomnih pokrajina, u pet varijanti: niska, srednja, visoka, varijanta konstantnog fertiliteta i konstantnog mortaliteta i varijanta bez migracija. Periodika indikatora: desetogodišnja, između dva popisa stanovništva, domaćinstava i stanova.

4) Migracije i azili

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Projekcije urbanog i ruralnog stanovništva po starosti i polu i projekcije radne snage, odnosno aktivnog stanovništva Srbije.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Ministarstvo unutrašnjih poslova

Statistički indikatori: Unutrašnje migracije: broj i teritorijalna distribucija migranata prema demografskim, etničkim i ekonomskim obeležjima. Najniži teritorijalni nivo iskazivanja podataka je nivo naselja. Periodika indikatora: godišnja.

2. Tržište rada

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Spoljne migracije: uspostavljanje statistike spoljnih migracija od 2012. godine, kao redovnog godišnjeg statističkog istraživanja koje će se zasnivati na rezultatima popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, kao i na osnovu baza podataka dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova.

1) Zaposlenost i nezaposlenost – Anketa o radnoj snazi


Statistički indikatori: Ukupno stanovništvo; stanovništvo radnog uzrasta prema aktivnosti i polu, demografskim i obrazovnim karakteristikama, subjektivnom radnom statusu, aktivnostima u vezi sa školovanjem ili obukom i dr.; za zaposlena lica: karakteristike glavnog i dodatnog posla, položaj u zaposlenju, sati rada, radno vreme, delatnost, zanimanje, mesto rada, godine rada, oblik svojine, vrsta rada i dr.; za nezaposlene: prethodno radno iskustvo, dužina, način i vrsta posla koji se traži i dr.; za neaktivno stanovništvo: prethodno radno iskustvo, status; stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti. Podaci se iskazuju prema: Klasifikaciji delatnosti, Klasifikaciji zanimanja – ISCO 88; Klasifikaciji profesionalnog statusa – ICSE 93 i Klasifikaciji nivoa obrazovanja – ISCED 97. Podaci se publikuju na nivou Republike Srbije, centralne Srbije, AP Vojvodine i grada Beograda, kao i po okruzima. Periodika indikatora: godišnja i kvartalna.

2) Zaposleni prema administrativnim izvorima – mesečno i polugodošnje istraživanje

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Prelazak na kvartalnu dinamiku 2009. godine i ad hok moduli 2010. godine.


Statistički indikatori: Broj zaposlenih ukupno i prema delatnostima – mesečno. Broj zaposlenih ukupno, prema polu, delatnostima i opštinama, visini prosečne zarade i stepenu stručne spreme – polugodišnje. Podaci se iskazuju prema Klasifikaciji delatnosti. Periodika indikatora

3) Nezaposleni prema administrativnim izvorima

: mesečna i polugodišnja.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Nacionalna služba

Statistički indikatori: Podaci o nezaposlenim licima prema starosti, polu, stručnoj spremi, opštini stanovanja i dužini čekanja na zaposlenje.

3

za zapošljavanje Periodika indikatora

4) Zarade i troškovi rada: a) Istraživanje o troškovima rada

: mesečna.


Statistički indikatori: Visina i struktura direktnih troškova rada koji obuhvataju osnovnu zaradu, ostali lični rashodi i naknade, troškovi doprinosa na zarade koji padaju na teret poslodavca, troškovi premija osiguranja, naknade troškova zaposlenima, troškovi za bezbednost i zdravlje na radu, troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i subvencije. Indeks troškova rada. Periodika indikatora:

b) Zarade – mesečno i polugodišnje istraživanje

kvartalna.


Statistički indikatori: Prosečne zarade i prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom, delatnostima i opštinama – -mesečno. Prosečne zarade po zaposlenom prema stepenu stručne spreme i polu – polugodišnje. Podaci se iskazuju prema Klasifikaciji delatnosti. Periodika indikatora: mesečna i polugodišnja.

v) Struktura zarada

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Proširivanje istraživanja na časove rada i računanje prosečne zarade po času rada.


Statistički indikatori: Zarade prema polu, godinama starosti, zanimanju, radnom stažu, završenoj školi, vrsti radnog odnosa i radnog vremena i broj plaćenih časova rada. Periodika indikatora: četvorogodišnja.

3. Obrazovanje

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planirani početak rada 2012. godina.

1) Statistika obrazovanja Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Podaci o dečjim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama, poslediplomskim studijama, stopa učešća određenih starosnih grupa u odgovarajućim nivoima obrazovanja, distribucija učenika i studenata po nivoima obrazovanja, učešću i upisu po nivoima obrazovanja, učešću u tercijarnom obrazovanju, upisu učenika po polu, diplomiranim u tercijarnom obrazovanju, nastavnom osoblju – po polu, stepenu obrazovanja, dužini radnog vremena, odnosu broja učenika po nastavniku i prosečnoj veličini odeljenja, učenju stranih jezika i upisu učenika na regionalnom nivou. Periodika indikatora:

godišnja.

Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija

Statistički indikatori: Izračunavanje i preuzimanje ukupnih troškova za obrazovanje u tekućim cenama, troškova za obrazovanje kao procenta u BDP i troškova obrazovanja u državnim i privatnim školama.

4) Kultura

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Period u kome se aktivnosti sprovode je do 2012. godine.

1) Statistika kulture Republički zavod za statistiku, Ministarstvo kulture i Narodna

Podaci o umetničkom stvaralaštvu – bioskopi, pozorišta, radio i Statistički indikatori:

4

biblioteka Srbije

TV stanice, profesionalne filharmonije i simfonijski orkestri, biblioteke, izdavačka delatnost, muzeji, arhivi i ažuriranje registra spomenika kulture. Periodika indikatora: dvogodišnja i trogodišnja.

5. Zdravlje

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Prilagođavanje postojećih istraživanja modulima i standardima EU do 2012. godine.

1) Statistika zdravstva

Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Podaci o umrlim osobama i uzrocima smrti MKB-10. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izračunavanje standardizovanih stopa mortaliteta. Statistički indikatori: Zdravstvene ustanove – broj, vrsta i organizacija, vrsta i broj pruženih zdravstvenih usluga, kadar, oprema, utvrđena oboljenja, stanja i povrede, stanje životne sredine (vazduh, voda, zemljište), zdravstvena ispravnost namirnica i predmeta opšte upotrebe, zdravstvena ispravnost vode za piće, ponašanje u vezi sa zdravljem (pušenje, upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, ishrana i dr.).

2) Zdravlje i zdravstvena zaštita zaposlenih

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Uvođenje novih indikatora u skladu sa aktuelnim zahtevima i obavezama prema međunarodnim institucijama (SZO, Evrostat i dr.). Izrada baze Nacionalnih zdravstvenih indikatora.

Ministarstvo rada i socijalne politike, Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za zdravstveno osiguranje

6. Raspodela prihoda i uslovi života

Statistički indikatori: Uspostavljanje državne strategije o zdravlju i sigurnosti na radu. Potrebno je obezbediti podatke koji se odnose na nesreće (povrede) na radu, kao i na nesreće koje se dešavaju pri odlasku ili povratku sa posla.

1) Ankete o potrošnji domaćinstava


Statistički indikatori: Prihodi i rashodi domaćinstava u Republici Srbiji i za definisane stratume. Periodika indikatora: kvartalna.

2) Statistika uslova života i prihoda stanovništva (EU-SILC)

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Sprovođenje ankete.


Statistički indikatori: Socijalni i ekonomski indikatori kvaliteta i uslova života stanovništva, prema metodologiji EU. Periodika indikatora: godišnja.

7. Socijalna zaštita

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada baze podataka.

1) Statistika socijalne zaštite – centralni sistem

Republički zavod za statistiku i Ministarstvo rada i socijalne politike

Podaci o vrstama domova, obuhvat učenika i studenata, troškovi boravka i zaposleni. Korisnici dodatka na decu. Korisnici i oblici


5

socijalne zaštite prema kategorijama, oblicima, merama i uslugama socijalne zaštite. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika socijalne zaštite

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Prilagođavanje metodologije novim zakonskim normama i uredbama do 2010. godine.


Statistički indikatori: Podaci o ustanovama za zbrinjavanje dece lišene roditeljskog staranja, ustanovama za vaspitno zapuštenu decu, za decu ometenu u mentalnom i fizičkom razvoju, ustanovama za profesionalnu rehabilitaciju, prihvatilištima za odrasle, domovima za stare, domovima za odrasla invalidna lica i lica sa čulnim oštećenjima, zavodima za lica ometena u mentalnom razvoju i duševno obolela lica, domovima za odrasla lica ometena u razvoju, domovima za duševno obolela lica i centrima za socijalni rad. Periodika indikatora: dvogodišnja.

8. Ostale društvene statistike

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Prilagođavanje metodologije novim zakonskim normama i uredbama do 2010. godine.

1) Statistika polova Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Podaci iz demografske, zdravstvene, socioekonomske i obrazovne statistike, statistike kriminaliteta i dr., po polu. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika korišćenja vremena

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planirana je izrada publikacije za 2009. godinu.


Statistički indikatori: Podaci o korišćenju vremena po polu, aktivnosti i drugim karakteristikama članova domaćinstva. Periodika indikatora: višegodišnja.

3) Statistika kriminaliteta: a) Punoletni učinioci krivičnih dela b) Maloletni učinioci krivičnih dela v) Privredni prestup g) Privredni spor

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planirana je izrada publikacije za 2011. godinu.


Statistički indikatori: Podaci o prijavljenim punoletnim učiniocima krivičnih dela prema krivičnom delu, polu, starosti, vrsti odluke i pritvoru. Podaci o optuženim i osuđenim punoletnim učiniocima krivičnih dela prema krivičnim delima, polu, starosti, radnom statusu, izrečenim sankcijama, trajanju postupka i oštećenima. Podaci o prijavljenim maloletnim učiniocima krivičnih dela prema krivičnom delu, polu, starosti, vrsti odluke i pritvoru. Podaci o optuženim i osuđenim maloltnim učiniocima krivičnih dela prema krivičnim delima, polu, starosti, radnom statusu, izrečenim sankcijama, trajanju postupka i oštećenima. Podaci o prijavljenim, optuženim i osuđenim pravnim i odgovornim licima učiniocima privrednih prestupa. Podaci o vrsti spora, vrednosti spora, rešenju spora i delatnosti stranaka. Periodika indikatora

4) Statistika izbora:

: godišnja.

Republički zavod za Statistički indikatori:

6

Izbori za odbornike jedinica lokalnih samouprava (opština i gradova)

statistiku

Podaci o rezultatima izbora. Podaci o odbornicima jedinica lokalne samouprave, prema polu, starosti, zanimanju, stranačkoj opredeljenosti i dr. Periodika indikatora

9. Statistika sporta

: Četvorogodišnja ili po raspisivanju izbora.

1) Statistika sporta Republički zavod za statistiku i Ministarstvo omladine i sporta

EKONOMSKE STATISTIKE A. MAKROEKONOMSKA STATISTIKA

1. Godišnji ekonomski računi

Planirane aktivnosti :

Priprema metodologije za uvođenje istraživanja koje bi trebalo da obezbedi indikatore o sportskim dostignućima, institucijama i udruženjima u oblasti sporta, kao i objektima za održavanje sportskih manifestacija, do 2012. godine.

1) Evropski sistem računa (ESA)


Statistički indikatori: Sistem povezanih i konzistentnih računa, od računa roba i usluga, preko računa proizvodnje i računa dohotka do računa kapitala, za Republiku Srbiju i sve definisane institucionalne sektore (nefinansijski i finansijski sektor, domaćinstva, država i neprofitne organizacije koje pružaju usluge domaćinstvima) i račun izvoza i uvoza roba i usluga. Periodika indikatora: godišnja.

2) Nacionalni računi: agregati

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada računa.


Statistički indikatori: Osnovni makroekonomski agregati: bruto domaći proizvod obračunat proizvodnom i rashodnom metodom u stalnim i tekućim cenama; bruto (neto) dodata vrednost; bruto (neto) poslovni višak; bruto (neto) nacionalni dohodak; bruto štednja; neto pozajmice-neto zaduženja; izdaci za finalnu potrošnju; izdaci za ličnu potrošnju; izdaci za ličnu potrošnju sektora domaćinstava i NPID; izdaci za ličnu potrošnju sektora države; izdaci za kolektivnu potrošnju; bruto investicije u osnovne fondove; promene u zalihama i saldo izvoza i uvoza roba i usluga. Periodika indikatora: godišnja.

3) Računi institucionalnih sektora

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Obračuni agregata.


Statistički indikatori: Sistem povezanih i konzistentnih makroekonomskih računa koji obuhvata račun proizvodnje, račune dohotka i račun kapitala za sledeće sektore: nefinansijski sektor, finansijski sektor, državu kao sektor, domaćinstava kao sektor i neprofitne institucije koje pružaju usluge domaćinstvima. Za sektor inostranstva račun izvoza i uvoza roba i usluga. Periodika indikatora: godišnja.

7

4) Tabele u vezi sa nabavkom-korišćenjem i inputom-autputom



Statistički indikatori: Tabele nabavke-korišćenja i input-autputa koje prikazuju međusobnu povezanost delatnosti celokupne ekonomije. Periodika indikatora: višegodišnja.

5) Bilans stanja (uključujući osnovne fondove)

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada baze podatka i rad na tabelama.


Statistički indikatori: Bilansi stanja finansijskih i nefinansijskih fondova, za Republiku Srbiju i definisane institucionalne sektore (nefinansijski i finanasijski sektor, domaćinstva, država i neprofitne organizacije koje pružaju usluge domaćinstvima). Periodika indikatora: godišnja.

2. Kvartalni računi

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada bilansa stanja.

1) Kvartalni nacionalni računi


Statistički indikatori: Makroekonomski indikatori i računi. Kvartalni obračun bruto domaćeg proizvoda po proizvodnoj i rashodnoj metodi, u tekućim i stalnim cenama. Periodika indikatora: kvartalna.

2) Sektorski kvartalni računi

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Obračuni indikatora i izrada računa.


Statistički indikatori: Makroekonomski idikatori i računi za sektore. Kvartalni bruto domaći proizvod za definisane sektore klasifikacije delatnosti. Periodika indikatora: kvartalna.

3. Finansijski računi

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Obračuni makroekonomskih indikatora i izrada računa.

1) Finansijski računi Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije

Statistički indikatori: Finansijski računi za Republiku Srbiju i definisane institucionalne sektore (nefinansijski i finansijski sektor, domaćinstva, država i neprofitne organizacije koje pružaju usluge domaćinstvima). Periodika indikatora: kvartalna i godišnja.

2) Računi ostalih promena fondova


Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije

Statistički indikatori: Računi ostalih promena finansijskih i nefinansijskih fondova. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada računa.

8

4. Cene

1) Usklađeni indeks potrošačkih cena


Statistički indikatori: Indeks potrošačkih cena za Republiku Srbiju po COICOP klasifikaciji – tekući mesec u odnosu na prosek bazne godine, u odnosu na prethodni mesec, u odnosu na isti mesec prethodne godine i u odnosu na decembar prethodne godine. Obračun bazne inflacije, s tim da će se, radi kontinuiteta vremenskih serija, nastaviti sa obračunom inflacije u okviru cena u trgovini na malo. Periodika indikatora: mesečna.

2) Pariteti kupovne moći

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Proširivanje obuhvata proizvoda i usluga, posebno u oblasti telekomunikacija i novih tehnologija i usklađivanje metodologije prema preporukama Evrostata.


Statistički indikatori: Pariteti kupovne moći za obračun bruto domaćeg proizvoda i indeksi nivoa cena. Periodika indikatora: godišnja.

3) Ostali indikatori cena a) Indeksi cena na malo b) Indeksi troškova života v) Indeksi cena ugostiteljskih usluga g) Prosečne cene poljoprivrednih proizvoda

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Prikupljanje podataka o cenama i obračun indikatora potrebnih za paritete kupovne moći prema planu i metodologiji koje propisuje Evrostat.


Statistički indikatori: Indeksi cena na malo industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i usluga. Periodika indikatora: petnaestodnevna i mesečna.

EKONOMSKE STATISTIKE B. POSLOVNA STATISTIKA

1. Statistika poslovanja privrednih društava

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indeks potrošačkih cena treba da zameni najveći deo ovih indikatora.

1) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Opšti deo

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija –Poreska uprava i Agencija za privredne registre

Statistički indikatori: Finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti u delatnostima saobraćaja i skladištenja, ugostiteljstva, informisanja i komunikacija, delatnosti u vezi s nekretninama, stručne, naučne i tehničke, kao i administrativne i druge pomoćne delatnosti i popravke kompjutera i predmeta za domaćinstvo, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, dodata vrednost, bruto poslovni višak, nabavke dobara i usluga, plaćanja za agencijske radnike, troškovi personala, zarade, troškovi socijalnog osiguranja, ukupne investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica. Podaci se publikuju na nivou Republike Srbije, centralne Srbije, autonomnih pokrajina i grada Beograda, po oblastima Klasifikacije delatnosti i po veličini privrednih društava. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj

9

lokalnih jedinica, zarade i broj zaposlenih lica (2011).

2) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Industrija

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija –Poreska uprava i Agencija za privredne registre

Statistički indikatori: Finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti sektora V, G i D Klasifikacije delatnosti, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, bruto marža, dodata vrednost, bruto poslovni višak, nabavke dobara i usluga, zalihe, troškovi personala, zarade, troškovi socijalnog osiguranja, operativni i finansijski lizing, investicije u materijalna dobra – ukupno i po nameni, broj zaposlenih lica, časovi rada, promet iz osnovne delatnosti privrednih društava i nabavke energenata. Podaci se publikuju na nivou Republike Srbije, centralne Srbije, autonomnih pokrajina i grada Beograda, po oblastima Klasifikacije delatnosti i po veličini privrednih društava. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

3) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Distributivna trgovina

Višegodišnji indikatori – izdaci za zaštitu životne sredine, plaćanja podugovaračima i podela prometa po delatnostima (2009); godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj lokalnih jedinica, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica (2011); godišnji indikatori za JVD – broj JVD, promet, vrednost proizvodnje, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica (2011).

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija – Poreska uprava i Agencija za privredne registre

Statistički indikatori: Finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti sektora E Klasifikacije delatnosti, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, bruto marža, dodata vrednost, bruto poslovni višak, nabavke dobara i usluga, zalihe, troškovi personala, zarade, troškovi socijalnog osiguranja, investicije u materijlana dobra – ukupno i po nameni i broj zaposlenih lica. Podaci se publikuju na nivou Republike Srbije, centralne Srbije, autonomnih pokrajina i grada Beograda, po oblastima Klasifikacije delatnosti i po veličini privrednih društava. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

4) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Građevinarstvo

Godišnji indikatori – promet, dodata vrednost i broj zaposlenih lica, po klasama ostvarenog prometa privrednih društava (2009); višegodišnji indikatori – broj prodavnica i podela prometa po delatnostima (2009), promet po kategorijama CPA (2011); godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj lokalnih jedinica, zarade i broj zaposlenih lica (2011); višegodišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – promet i prodajni prostor (2011).


Statistički indikatori: Finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti sektora Đ Klasifikacije delatnosti, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, bruto marža, dodata vrednost, bruto poslovni višak, nabavke dobara i usluga, zalihe, troškovi personala, zarade, troškovi socijalnog osiguranja, operativni i finansijski lizing, investicije u materijalna dobra – ukupno i po nameni, broj zaposlenih lica, časovi rada, promet iz osnovne delatnosti i nabavke energenata.

10

Podaci se publikuju na nivou Republike Srbije, centralne Srbije, autonomnih pokrajina i grada Beograda, po oblastima KD i po veličini privrednih društava. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

5) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Osiguranje

Višegodišnji indikatori – plaćanja podugovaračima, prihodi od podugovoračkog odnosa i podela prometa po delatnostima (2009); godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj lokalnih jedinica, zarade i broj zaposlenih lica (2011); godišnji indikatori za JVD – promet, vrednost proizvodnje, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica (2011).


Statistički indikatori: Godišnji finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti delatnosti osiguranja, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj jedinica, vrednost proizvodnje, dodata vrednost, nabavke dobara i usluga, troškovi personala, investicije, broj zaposlenih lica i detaljna struktura prihoda i rashoda. Periodika indikatora: godišnja.

6) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Finansijske institucije

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori po kategorijama CPA i geografskoj podeli zemalja (2011).


Statistički indikatori: Godišnji finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti delatnosti finansijskih institucija (osim Narodne banke Srbije), a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj institucija – ukupno i po pravnoj formi, sedištu, vrsti finansijske institucije i ukupnom bilansu stanja; vrednost proizvodnje, dodata vrednost, nabavke dobara i usluga, troškovi personala, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica; isplaćene i naplaćene kamate i provizije i ostali prihodi i rashodi i bilans stanja – ukupno i po pravnoj formi, sedištu institucija i geografskoj podeli zemalja. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

7) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Penzijski fondovi

Godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj lokalnih jedinica, zarade i broj zaposlenih lica (2011).



8) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Poslovne usluge

Godišnji finansijski i drugi pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti delatnosti penzijskih fondova, a u skladu sa Regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava – ukupno i po vrednosti investicija i broju članova; promet – ukupno i po geografskoj podeli zemalja; penzijski doprinosi i ostali prihodi; vrednost proizvodnje, dodata vrednost, rashodi, nabavke dobara i usluga, troškovi personala, porezi, investicije, broj zaposlenih lica, broj članova i bruto poslovni višak i zarade (2011).

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija – Poreska uprava i Agencija za privredne

Statistički indikatori: U skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, dodata vrednost, nabavke dobara i usluga, zalihe, troškovi personala, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Godišnji i

11

registre višegodišnji pokazatelji rezultata poslovanja, strukture i konkurentnosti delatnosti poslovnih usluga u informacionoj tehnologiji, reklamiranju i istraživanju tržišta, agencijama za zapošljavanje, pravnim i računovodstvenim, kao i menadžersko-konsultantskim poslovima, arhitektonskim i inženjerskim poslovima i poslovima tehničkog ispitivanja i analiza, a u skladu sa Regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: promet po vrsti proizvoda (kategorije CPA) i sedištu klijenta (2012).

9) Strukturne poslovne statistike (SBS) – Poslovna demografija

Republički zavod za statistiku i Agencija za privredne registre

Statistički indikatori: Broj osnovanih jedinica, broj ugašenih jedinica i stopa preživljavanja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

10) Kratkoročna poslovna statistika (STS) – Industrija

Godišnji pokazatelji o poslovnoj demografiji privrednih društava iz sektora V-J Klasifikacije delatnosti, a u skladu sa regulativom EU o strukturnim poslovnim statistikama: indikatori se prikazuju po pravnoj formi i klasama zaposlenih (2012).


Statistički indikatori: Skup kratkoročnih pokazatelja industrije u skladu s Uredbom EU o kratkoročnim pokazateljima industrije (za sektore Klasifikacije delatnosti C, D i E): indeks industrijske proizvodnje pokazatelji na nivou oblasti Klasifikacije delatnosti i MIG i originalne i desezonirane serije. Cene proizvođača industrijskih proizvoda (domaće tržište). Izvozne i uvozne cene obračunate kao jedinične cene na bazi podataka iz carinskog dokumenta. Broj zaposlenih i bruto zarade za sektor C, D i E (nominalne i realne) obračunate na nivou oblasti delatnosti po principu isplata u mesecu. Periodika indikatora: mesečna.

11) Kratkoročna poslovna statistika (STS) – Građevinarstvo

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Za obračun indeksa industrijske proizvodnje planira se uvođenje nove nomenklature industrijskih proizvoda (Prodkom) usklađene sa Klasifikacijom delatnosti i novi ponderacioni sistem baziran na 2005. godini (2010). Uvođenje novih indikatora – promet i nove nabavke (ukupno, domaće i inostrane) u industriji uvedene su na kvartalnom nivou, a na mesečnom će se uvesti od 2009. godine. Planira se uvođenje sveobuhvatne serije indeksa cena proizvođača idustrijskih proizvoda (ukupno, domaće tržište, izvoz i uvoz) od 2009. godine. Planira se uvođenje i indikatora o časovima rada, kao i obračun zarada po principu isplata za mesec, počev od 2012. godine.


Statistički indikatori: Indeks građevinske proizvodnje za zgrade i ostale građevine u stalnim i tekućim cenama, kvartalno. Indeks vrednosti novih nabavki, kvartalno. Građevinske dozvole za zgrade i stanove (površina i zapremina zgrada prema nameni, broj i površina stanova), mesečno. Broj zaposlenih i bruto zarade u građevinarstvu (nominalne i realne) obračunate na nivou oblasti delatnosti po principu isplata u mesecu, mesečno. Periodika indikatora: mesečna i kvartalna.

Planira se rad na uvođenju novih indikatora: indeks troškova građenja za Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

12

stambene zgrade (ukupni troškovi, troškovi rada i materijala) u periodu 2009 – 2011. godine. Planira se uvođenje indikatora o časovima rada kao i obračun zarada po principu isplata za mesec, od 2012. godine.

12) Kratkoročna poslovna statistika (STS) – Usluge


Statistički indikatori: Kratkoročni pokazatelji distributivne trgovine u skladu s Uredbom EU o kratkoročnim pokazateljima za sektor E Klasifikacije delatnosti. Mesečni indeks prometa u trgovini na malo bez PDV-a u tekućim i stalnim cenama. Tromesečni promet u trgovini na malo sa i bez PDV-a u stalnim i tekućim cenama i promet po grupi proizvoda. Broj zaposlenih u trgovini na malo, mesečno. Promet u trgovini na veliko u tekućim cenama, kvartalno. Kratkoročni pokazatelji ugostiteljstva u skladu s Uredbom EU o kratkoročnim pokazateljima za sektor Ž Klasifikacije delatnosti. Tromesečni promet bez PDV-a i broj zaposlenih; promet u tekućim cenama i zaposleni na nivou odseka Klasifikacije delatnosti. Skup tromesečnih pokazatelja, broj zaposlenih i promet u sektoru Saobraćaj, skladištenje i veze. Broj zaposlenih za oblast 72 i 74 KD, mesečno. Periodika indikatora: mesečna i kvartalna.

13) Kratkoročna poslovna statistika (STS) – Ostali indikatori na nacionalnom nivou

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planira se uvođenje serija o prometu u trgovini na malo, desezonirane i prilagođene broju radnih dana. Uvođenje novog deflatora od 2009. godine kao i proširenje obuhvata. Desezonirane serije o prometu u ostalim oblastima usluga planirane su do 2012. godine. Planira se uvođenje indeksa cena proizvođača usluga do 2012. godine.


Statistički indikatori: Izdate upotrebne dozvole za građevinske objekte (mesečno). Građevinski radovi u inostranstvu (kvartalno). Cene stanova novogradnje (polugodišnje). Promet na zelenim pijacama (mesečno). Otkup poljoprivrednih proizvoda (mesečno). Broj novoregistrovanih vozila (kvartalno). Malogranični promet putničkih vozila (mesečno). Cevovodni transport (kvartalno). Periodika indikatora: mesečna, kvartalna i polugodišnja.

14) Industrijska proizvodnja po proizvodima (PRODKOM)

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Broj novoregistrovanih vozila (mesečno) od 2011. godine.


Statistički indikatori: Naturalni i vrednosni podaci na nivou proizvoda: ostvarena proizvodnja, maksimalno moguća proizvodnja, količine proizvoda utrošene za dalju proizvodnju, zalihe na kraju godine, prodate količine i vrednost prodaje. Nivo diseminacije podataka: Republika Srbija, centralna Srbija i autonomne pokrajine.

Izrada nomenklature industrijskih proizvoda i usluga – PRODKOM lista (2009). Ažuriranje baza podataka i


13

metapodataka (2009-2012).

15) Statistika industrije za nacionalni nivo


Statistički indikatori: Broj zaposlenih i časovi efektivnog rada, broj zaposlenih prema smenama na dan najveće proizvodnje, utrošak energije i goriva u energetske i tehnološke svrhe, utrošak sirovina u prehrambenoj industriji i utrošak hemikalija u industriji. Periodika indikatora: godišnja.

16) Statistika gvožđa i čelika

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Usklađivanje sa standardima EU.


Statistički indikatori: Statistika gvožđa i čelika na nivou proizvoda, prema Nomenklaturi industrijskih proizvoda. Periodika indikatora: godišnja.

17) Statistika građevinarstva za nacionalni nivo

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Statistika gvožđa i čelika na nivou proizvoda iz PRODKOM liste. Uvođenje indikatora 2009. godine.


Statistički indikatori: Potrošnja građevinskog i pogonskog materijala prema vrsti materijala. Vrednost građevinskih radova prema klasifikaciji vrsta građevine i prema vrsti radova. Građevinski radovi u inostranstvu. Broj i površina završenih stanova po vrsti stana i prema vrsti radova. Broj i površina porušenih stanova po vrsti stana. Periodika indikatora: godišnja.

2. Energija

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Usklađivanje sa promenama u standardima EU (2009-2012).

1) Strukturna statistika energije

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Ministarstvo finansija – Uprava carina

Statistički indikatori: Godišnji energetski bilansi za: električnu energiju, toplotnu energiju i čvrsta goriva. Nivo diseminacije: Republika Srbija. Periodika indikatora: godišnja.

2) Cene energetskih proizvoda

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada godišnjih energetskih bilansa za naftu, derivate nafte i prirodni gas (2008-2009) i godišnjih energetskih bilansa za obnovljive izvore energije (2009-2010). Ukupni energetski bilans (2010). Uvođenje mesečnih i kvartalnih indikatora o proizvodnji, zalihama, uvozu, izvozu i utrošku po grupama korisnika za električnu energiju, čvrsta goriva, derivate nafte i prirodni gas (2011-2012).


Statistički indikatori: Cene električne energije i gasa za nekoliko reprezentativnih grupa. Periodika indikatora: polugodišnja.

Cene električne energije i gasa za nekoliko reprezentativnih grupa krajnjih korisnika (privredna društva) formiranih na bazi


14

prosečne godišnje potrošnje. Uvođenje indikatora do 2012. godine.

3. Saobraćaj

1) Mobilnost putnika Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Podaci o mobilnosti stanovništva prema vrsti korišćenja putničkog prevoznog sredstva, prema vrsti putovanja (dnevna, vikend, turistička, poslovna), učestalosti putovanja, prosečnoj udaljenosti i sezoni putovanja. Periodika prikupljanja: trogodišnja.

2) Drumski saobraćaj robe

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planirano uvođenje od 2012. godine.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija – Uprava carina

Statistički indikatori: Prevezeni putnici, prevezena roba (p/km, t/km), pređeni kilometri prevoznih sredstava – ukupno i sa teretom, potrošnja goriva i zaposleni u javnom prevozu. Ulaz, izlaz i tranzit teretnih drumskih vozila po zemljama utovara i istovara robe i zemlji registracije prevoznog sredstva. Periodika indikatora: kvartalna. Godišnji indikatori o prevezenim putnicima i robi u javnom, unutrašnjem i međunarodnom prevozu, vrsti robe prema međunarodnim klasifikacijima (NST/R), načinu pakovanja, vrsti opasne robe (RID), prevoznim kapacitetima, rastojanjima prevoženja, potrošnji goriva, prihodima, deviznim prihodima i rashodima i zaposlenima. Periodika indikatora: godišnja.

3) Železnički saobraćaj

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planira se uvođenje indikatora o prevozu za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju od 2009. godine. Uvođenje nomenklature NST-2000 po njenom usvajanju kao međunarodnog standarda.


Statistički indikatori: Tone robe, tonski kilometri i putnici, putnički kilometri, prema vrsti prevoza (unutrašnji, izvoz, uvoz, tranzit) i zaposleni. Periodika indikatora: kvartalna. Prevezena roba i tonski kilometri, po vrsti prevoza, vrsti robe prema klasifikaciji NSTR, zemljama utovara i istovara, vrste opasne robe, broj tovarenih intermodalnih jedinica prema vrsti prevoza i vrsti prevozne jedinice, prevezene intermodalne prevozne jedinice prema broju i TEU (za kontejnere i izmenične sanduke), broj praznih intermodalnih prevoznih jedinica prema vrsti prevoza i vrsti prevozne jedinice. Prevezeni putnici i putnički kilometri prema vrsti prevoza, zemljama ukrcaja i iskrcaja putnika i rastojanjima prevoženja. Prevozna sredstva po vrstama, godinama gradnje, dužini pruga i koloseka, elektrificirane pruge, zaposleni, prihodi, promet putnika i tereta po železničkim stanicama. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planira se uvođenje nomenklature NST-2000 po njenom usvajanju kao međunarodnog standarda. Prevoz intermodalnih jedinica i prevoz kontejnera od 2009. godine.

15

4) Saobraćaj na unutrašnjim plovnim putevima


Statistički indikatori: Težina robe u tonama i tonski kilometri prema vrstama prevoza i vrstama plovnih objekata, kvartalno. Godišnji pokazatelji prema nacrtu Uredbe EU iz 2002. godine: infrastruktura, prevozna sredstva, težina robe u tonama, tonski kilometri, vrsta robe prema NSTR-u, zemlja utovara i istovara, vrsta opasne robe, zastava plovnih objekata, državno poreklo robe i prevoz robe u kontejnerima (puni i prazni kontejneri). Periodika indikatora: kvartalna i godišnja.

5) Vazdušni saobraćaj

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Usklađivanje sa promenama u metodologiji EU.


Statistički indikatori: Prevezeni putnici, prevezeni teret i pošta, pređeni kilometri, potrošnja goriva, za aerodrome polazišta-odredišta, sledeći-prethodni aerodrom, faze leta i raspoloživa putnička sedišta po avio prevoznicima. Periodika indikatora: kvartalna. Godišnji indikatori: putnici prevezeni na komercijalnom letu, putnici u izravnom tranzitu, prevezeni teret i pošta, ukupna komercijalna kretanja aviona, ukupna kretanja aviona, prihodi i devizno poslovanje. Periodika indikatora: godišnja

6) Intermodalni teretni saobraćaj

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Usklađivanje sa promenama u metodologiji EU.


Statistički indikatori: Prevoz kontejnera po veličini kontejnera, praznih i punih, prevoz robe u kontejneru po vidu saobraćaja, domaćih i stranih, prevoz integralnih jedinica transporta po vrsti, prevezena roba u njima, po vidu saobraćaja i prevoz izmenjivih tovarnih sanduka. Periodika indikatora: godišnja.

7) Bezbednost saobraćaja i registrovana vozila

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Planirano usklađivanje sa EU standardima u 2009. godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Statistički indikatori: Saobraćajne nezgode i nastradala lica; prvi put i nova registrovana drumska motorna i priključna vozila po vrsti vozila, godini proizvodnje i markama. Periodika indikatora: kvartalna. Saobraćajne nezgode i nastradala lica prema vrsti, posledicama, uzroku, okolnostima i učesnicima (vozila, vozači, pešaci i putnici). Registrovana drumska motorna i priključna vozila po zemljama, godinama proizvodnje, nosivosti, snazi, zapremini, markama, vrsti pogonskog goriva i opštinama registracije vozila. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Usklađivanje sa promenama u metodologiji EU.

16

4. Informaciono društvo

1) Statistika informacionog društva


Statistički indikatori: Indikatori o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima (pojedinci) u skladu sa regulativom EU iz ove oblasti. Indikatori o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u privrednim društvima u skladu sa regulativom EU iz ove oblasti. Indikatori o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u finansijskim institucijama (banke i osiguravajuća društva) u skladu sa regulativom EU iz ove oblasti. Periodika indikatora: godišnja.

2) Poštanske i komunikacione usluge

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Praćenje promena u regulativama EU iz ove oblasti i njihova primena u istraživanjima.


Statistički indikatori: Poštanske usluge: poštanske pošiljke, pismonosne pošiljke, uputnice i paketi (domaće, međunarodne, primljene i otpremljene) i zaposleni. Periodika indikatora: kvartalna. Broj poštanskih jedinica, poštanski saobraćaj (domaći, međunarodni), prevozna sredstva za prevoz poštanskih pošiljki (domaće, međunarodne, primljene i otpremljene), prihodi, zaposleni po glavnim zanimanjima i promet po opštinama. Periodika indikatora: godišnja. Statistički indikatori: Telekomunikacione usluge: indikatori o operaterima i telekomunikacijskoj mreži, broj internetskih servisa, zaposleni, finansijski promet po modalitetima, fizički obim telekomunikacijskog prometa po modalitetima i indikatori o infrastrukturi. Periodika indikatora:

5. Turizam

kvartalna i godišnja.

1) Statistika turizma – kapaciteti

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Agencija za privredne registre, Registar turizma

Statistički indikatori: Podaci o smeštajnim kapacitetima (broj soba i ležaja) po vrstama mesta, vrstama objekata, po turističkim mestima i podaci o smeštajnim kapacitetima u objektima individualne svojine. Podaci se obezbeđuju na godišnjem nivou (stanje 31.8). Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika turizma – turistička tražnja

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Detaljniji podaci (višegodišnji) o smeštajnim kapacitetima po vrstama mesta, vrstama objekata, po turističkim mestima, po okruzima, po opštinama, po gradovima i podaci o smeštajnim kapacitetima u objektima individualne svojine. Popis smeštajnih kapaciteta 2011. godine.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Agencija za privredne registre, Registar turizma

Statistički indikatori: Skup podataka o turističkom prometu (broj dolazaka i noćenja) po vrstama mesta, po vrstama objekata za smeštaj i prosečna dužina boravka. Periodika indikatora:Karakteristike putovanja domaćeg stanovništva: vrsta odmora

mesečna i godišnja.

17

(putovanja), vrsta prevoza, razlozi i motivi putovanja, dužina boravka, organizacija prevoza i vrsta smeštaja. Periodika indikatora: višegodišnja. Podaci o organizovanim putovanjima domaćih turista (broj i noćenja) u inostranstvo po destinacijama; vrsta prevoza; prosečna dužina boravka i podaci o turističkim agencijama. Periodika indikatora: polugodišnja.

6. Poslovni registri

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Karakteristike putovanja domaćeg stanovništva: vrsta odmora (putovanja), vrsta prevoza, razlozi i motivi putovanja, dužina boravka, organizacija prevoza i vrsta smeštaja – podaci će se obezbeđivati na kvartalnom nivou iz ankete o potrošnji domaćinstva od 2011. godine. Praćenje promena u regulativama EU i STO iz ove oblasti i njihova primena u istraživanjima.

1) Poslovni registri Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i drugi.

Statistički indikatori: Ažuran skup statističkih i pravnih jedinica prema uredbama EU. Periodika indikatora: godišnja.

V. MONETARNA I FINANSIJSKA STATISTIKA I STATISTIKA TRGOVINE I BILANSA

1. Novac, finansije, trgovina u sektoru usluga i bilansi plaćanja

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Uvođenje novih jedinica: lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (LKAU), jedinica prema vrsti delatnosti (KAU) i grupa privrednih društava. Istraživanje strukture složenih privrednih društava. Statističko istraživanje odabranog skupa jedinica za potrebe ažuriranja statističkog poslovnog registra. Izrada aplikacija za vođenje statističkog poslovnog registra.

1) Vladine finansije 2) Statistika javnog deficita i duga 3) Monetarni i finansijski pokazatelji 4) Kvartalni bilansi plaćanja 5) Bilansi plaćanja društvenih institucija 6) Direktne investicije i statistika trgovine stranih podružnica 7) Međunarodna trgovina i usluge kao i geografska analiza 8) Trgovina uslugama i bilansi plaćanja 9) Statistika stranih podružnica

Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija

Ukupan spoljni dug javnog i privatnog sektora u Republici Srbiji prati Narodna banka Srbije u skladu sa preporukama MMF-a sadržanim u uputstvu „Statistika spoljnog duga“ (External Debt Statistics), pri čemu se javni dug sa aspekta budžetskog sistema

Statistički indikatori: Narodna banka Srbije je nadležna za prikupljanje, obradu i analizu podataka monetarne statistike u Republici Srbiji. Monetarna statistika obuhvata bilanse Narodne banke Srbije i ostalih depozitnih institucija i konsolidovani bilans ukupnog bankarskog sektora. Pojedini finansijski indikatori – kamatne stope banaka na depozite i plasmane, kamatne stope na hartije od vrednosti i na državne obveznice. Sastavljanje bilansa i izveštaja vrši se na osnovu podataka dobijenih od banaka i drugih finansijskih organizacija, sopstvenih baza podataka i automatizovanih informacionih sistema. Takođe, platni bilans izrađuje Narodna banka Srbije u skladu sa Priručnikom o platnom bilansu MMF-a (Balance of Payments Manual, fifth edition), koji je u velikoj meri usklađen sa zahtevima EU. Radi se projekcija platnog bilansa Republike Srbije, koja predstavlja analitičku podlogu za utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.

18

prati i u Ministarstvu finansija.

2. Trgovina robom

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U narednom periodu očekuje se da će MMF nastaviti sa pružanjem tehničke pomoći u oblasti monetarne i finansijske statistike, kao i u oblasti statistike platnog bilansa i praćenja spoljnog duga. Tokom perioda planirana je tehnička pomoć Evropske centralne banke (ECB) u cilju procene potreba Narodne banke Srbije i ocene njenog poslovanja u odnosu na standarde Evropskog sistema centralnih banaka u oblasti statistike.

1) Trgovina robom – metodologija


2) Trgovina robom: kvalitet, registri i novi indikatori

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izmene i dopune metodologije u cilju usklađivanja sa eventualnim izmenama i dopunama u preporukama Statističkog ureda UN i usklađivanje sa izmenama i dopunama u metodologiji Statističke agencije EU, kao i usklađivanje sa promenama i propisima u zakonodavstvu Republike Srbije koje regulišu oblast trgovine robom sa inostranstvom. Aktivnosti se odnose na ceo period 2009 –2012. godine.


Statistički indikatori: Izvoz i uvoz po veličini i karakteristikama privrednih društava i CIF/FOB trgovinski bilans. U okviru prvog opšteg indikatora prati se pet posebnih indikatora: trgovina po sektorima i oblastima Klasifikacije delatnosti, po veličini privrednih društava, po koncentraciji trgovine, po zemljama partnerima ili zonama i po broju zemalja partnera. Formiraju se i podaci za bazu agregiranih podataka Statističke agencije EU o trgovini robom po karakteristikama privrednih društava i prema propisima EU. U okviru drugog opšteg indikatora prati se vrednost uvezene robe, razvrstane, po osnovnim pokazateljima na FOB paritetu, kao što su zemlje porekla, zemlje uvoza, carinske tarife, vrste transporta i dr., a sa ciljem da se izvrši prilagođavanje za potrebe platnog bilansa i nacionalnih računa. Periodika indikatora: mesečna i godišnja.

3) Trgovina robom: analize i diseminacija

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Oba indikatora uvode se u statistički sistem. Usklađivanje metodologije robne trgovine sa metodologijom bilansa plaćanja i preporukama iz SNA1993. Dostavljanje agregiranih podataka po karakteristikama privrednih društava Statističkoj agenciji EU u godišnjoj dinamici i korišćenje ažurnog stanja poslovnog registra za obradu podataka.


Statistički indikatori: Jedinične vrednosti izvoza i uvoza i fizički obim izvoza i uvoza, odnosi razmene i sezonska prilagođavanja. Periodika indikatora: mesečna i kvartalna. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

Korišćenje medija za prezentaciju podataka i poboljšanje sadržaja

Formiranje uzorka od proizvoda carinske tarife, obračun jediničnih vrednosti po proizvodima koji su zadovoljili kriterijume cenovne kontrole i obračun indeksa jediničnih vrednosti i fizičkog obima po Paasche formuli. Izračunavanje odnosa razmene po sektorima SMTK, Klasifikaciji delatnosti, ekonomskoj nameni, stepenu obrade proizvoda i dr. Formiranje vremenskih serija za sezonska prilagođavanja.

19

unutar njih. Aktivnosti se sprovode u periodu 2009-2012. godine. Dostavljanje podataka međunarodnim organizacijama prema zadatim kriterijumima.

4) Prikupljanje i proizvodnja za statistiku trgovine robom – COMEXT baza podataka


Statistički indikatori: Podaci o izvozu i uvozu robe: vrednost (franko državna granica) izvezene-uvezene robe u dinarima, SAD dolarima, evrima i odgovarajućoj valuti; količina u kilogramima i odgovarajućoj jedinici mere; zemlja namene-porekla; vrsta izvezene-uvezene robe prema nomenklaturi carinske tarife, nomenklaturi statistike spoljne trgovine, klasifikaciji delatnosti, stepenu obrade, ekonomskoj nameni, stopi carine, poreza i akcizama i dr. Baza podataka Statističke agencije EU o izvozu i uvozu obuhvata sledeću grupu indikatora po proizvodima: kombinovane carinske tarife, po zemljama namene-porekla, statističkim procedurama, listama preferencijala, vidu transporta i zemlji registracije prevoznog sredstva. Periodika indikatora: mesečna.

5) Tarifna statistika

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Saradnja sa administrativnim izvorom podataka u cilju blagovremenih izmena i dopuna u proizvodnji podataka u skladu sa izmenama u metodologiji statistike spoljne trgovine i zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju. Planira se aktivna saradnja sa Statističkom agencijom EU kako bi se blagovremeno sprovodile neophodne izmene i dopune u bazi COMEXT.


6) Analize i pregovori u vezi sa trgovinom i međunarodnom saradnjom

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Ažuriranje svih promena u Harmonizovanom sistemu šifarskih oznaka koje se povremeno sprovode kada dođe do veće tehnološke promene u svetu ili kad dođe do promene trgovinske politike. Godišnje ažuriranje promena u Kombinovanom sistemu carinske tarife u cilju harmonizacije sa EU, kao i ažuriranje svih promena u stopama carine, akcize, poreza na dodatu vrednost, preferncijalnih olakšica i dr., a u cilju proizvodnje podataka za STO i integrisanu bazu podataka. Aktivnost se sprovodi u periodu 2009-2012. godine.


Statistički indikatori: Uvoz po proizvodima i zemljama porekla, prosečnim carinskim stopama, primenjenim carinskim stopama, vrstama dažbina, količini u jedinici mere i vrednosti uvezene robe, primenjene necarinske mere, kvote i dr. Ograničenja, kao i promene u carinskoj tarifi u toku kalendarske godine po zemljama na koje se odnose i koje su ispregovarane u okviru sistema STO za potrebe STO i ITC, specijalizovane agencije UN UNCTAD. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Priprema podataka za međunarodne organizacije UN, FAO, UNCTAD, MMF, OECD i specijalizovane agencije koje pokrivaju određene strateške sirovine. Priprema i analiza podataka za bilateralne i multilateralne pregovore sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Učestvovanje u tzv. mirror statistics analizama u okviru međuvladinih komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju u cilju otklanjanja razlika u podacima koji služe kao osnov za praćenje međusobne razmene. Planiraju se analize i bilateralno sa pojedinim zemljama ukoliko za to postoji interes, kao i za potrebe praćenja CEFTA sporazuma. Aktivnosti se sprovode u periodu 2009-2012. godine.

20

POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I RIBOLOV

1. Korišćenje zemljišta i prirodnog okruženja

1) Korišćenje zemljišta i daljinsko snimanje


Statistički indikatori: Prikupljanje statističkih podataka o površinama zemljišta, prema načinu korišćenja, zasejanim površinama i vrstama useva (oko 60), kao i površinama ostalih zasada, ugara i neobrađenih oranica vrši se redovnim statističkim istraživanjima: – podaci za privredna društva i zadruge prikupljaju se godišnjim izveštajima iz knjigovodstvenih i drugih evidencija i – podaci za privatna poljoprivredna gazdinstva predstavljaju procene zasnovane na podacima sveobuhvatnog katastra. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

2. Poljoprivredne strukture

Potpuna harmonizacija indikatora nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.

1) Struktura poljoprivrednih gazdinstava: a) Evrostatova baza podataka


Statistički indikatori: Baza podataka Evrostata za istraživanja strukture poljoprivrednih gazdinstava (oko 400 obeležja u 13 različitih odeljaka). Periodika indikatora: Prati istraživanje o strukturi farmi. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

b) Standardna bruto marža

Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Struktura poljoprivrednih gazdinstava – poljoprivredno zemljište prema načinu korišćenja, voćnjaci i vinogradi, tipologija poljoprivrednih gazdinstava i izračunavanje standardne bruto marže. Periodika indikatora: Sveobuhvatno istraživanje na svakih deset godina, a u međuvremenu, svake druge godine istraživanje na bazi uzorka. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

v) Rezultati istraživanja o strukturi farmi

Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Struktura poljoprivrednih gazdinstava: poljoprivredno zemljište prema načinu korišćenja, voćnjaci i vinogradi i tipologija poljoprivrednih gazdinstava. Periodika indikatora: Sveobuhvatno istraživanje na svakih deset godina, a u međuvremenu, svake druge godine istraživanje na bazi uzorka. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje posle popisa poljoprivrede.

21

3. Poljoprivredna monetarna statistika

1. Računi i cene u poljoprivredi:


Statistički indikatori: Vrednosni pokazatelji o prihodima i međufaznoj potrošnji u poljoprivredi. Periodika indikatora: godišnja.

– Indeks dohotka poljoprivrede

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Početak rada na harmonizaciji planiran je u 2009. godini.


Statistički indikatori: Indeks dohotka poljoprivrede. Periodika indikatora: godišnja.

– Ekonomski računi za šumarstvo



Statistički indikatori: Vrednosni pokazatelji o prihodima i međufaznoj potrošnji u šumarstvu. Periodika indikatora: godišnja.

– Ekonomski računi za poljoprivredu

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje i ne planira se početak rada na njihovom uvođenju u periodu 2009-2012. godine.


Statistički indikatori: Statistika jedinične vrednosti poljoprivrednih proizvoda. Periodika indikatora: godišnja.

– Dohodak privatnog sektora poljoprivrede



Statistički indikatori: Pokazatelji o sveukupnim prihodima poljoprivrednih domaćinstava, kako bi se pratili nivo i struktura prihoda poljoprivrednih domaćinstava i vršila upoređivanja sa prihodnom situacijom drugih društveno-profesionalnih grupa. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode

– Indeksi poljoprivrede

): Delimično harmonizovani indikatori. Početak rada na njihovoj daljoj harmonizaciji planiran je u 2009. godini.


Statistički indikatori: Indeksi fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode)

– Apsolutne poljoprivredne cene

: Delimično harmonizovani indikatori. Početak rada na njihovoj daljoj harmonizaciji planiran je u 2009. godini.


Statistički indikatori: Podaci o apsolutnim cenama za glavne poljoprivredne proizvode i sredstva za proizvodnju. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U toku je rad na harmonizaciji. Za sada postoje jedinične cene, koje se i publikuju. Završetak rada na harmonizaciji planiran je za 2009. godinu.

22

– Statistika poljoprivrednih cena


Statistički indikatori: Indeksi cena. Periodika indikatora: kvartalna. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode

4. Proizvodnja useva

): U toku je rad na harmonizaciji. Završetak rada na harmonizaciji planiran je za 2009. godinu.

Statistika biljne proizvodnje: – Ratarstvo – rane procene


Statistički indikatori: Prognoza prinosa glavnih useva na osnovu trenutnih statistika i informacija (trendovi, hidrometeorološki podaci, primena agrotehničkih mera i dr.). Periodika indikatora

– Statistika voća i povrća

: mesečna.


Statistički indikatori: Podaci o požnjevenim površinama i prinosima povrća, kao i podaci o broju rodnih stabala i prinosima voća. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se provode)

– Statistika proizvodnje žitarica i ostalih useva

: Indikatori postoje. Harmonizacija po uvođenju istraživanja na bazi uzorka za prikupljanje podataka o biljnoj proizvodnji korišćenjem statističkih metoda za ocenjivanje i projekciju, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Podaci o požnjevenim površinama i prinosima žitarica. Podaci o požnjevenim površinama i prinosima ostalih useva (industrijsko i krmno bilje). Periodika indikatora: godišnja.

Statistika biljne proizvodnje: – Bilans žitarica – Bilans ratarskih kultura – Bilansi voća i povrća – Bilans uljanih pogača – Bilans uljarica, ulja i masti – Bilans krompira – Bilans šećera – Bilans vina

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizacija po uvođenju istraživanja na bazi uzorka za prikupljanje podataka o biljnoj proizvodnji korišćenjem statističkih metoda za ocenjivanje i projekciju, posle popisa poljoprivrede.

Republički zavod za statistiku u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Statistički indikatori: Izrada godišnjih bilansa žita, gde su obuhvaćeni podaci o proizvodnji, uvozu, izvozu, domaćoj potrošnji, potrošnji za ishranu ljudi i zalihama na početku i kraju godine. Periodika indikatora:

– Istraživanje o plantažnim voćnjacima

godišnja.


Statistički indikatori: Površina i prinosi plantažnih voćnjaka. Periodika indikatora: sveobuhvatno istraživanje svake pete godine, a u međuvremenu godišnje procene.

Indikatori na godišnjem nivou postoje. Planira se uvođenje Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

23

sveobuhvatnog istraživanja svake pete godine, posle popisa poljoprivrede.

5. Stočarska proizvodnja

1) Stoka i meso – razvoj: – Bruto domaća proizvodnja goveda


Statistički indikatori: Broj zaklanih goveda iz domaće proizvodnje, po vrstama. Periodika indikatora: polugodišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode

– Bruto domaća proizvodnja svinja

): Indikator postoji na godišnjem nivou, u toku je rad na harmonizaciji čiji je završetak planiran u 2010. godini.


Statistički indikatori: Broj zaklanih svinja iz domaće proizvodnje. Periodika indikatora: kvartalna.

– Bruto domaća proizvodnja ovaca i koza

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikator postoji na godišnjem nivou, u toku je rad na harmonizaciji čiji je završetak planiran u 2010. godini.


Statistički indikatori: Broj zaklanih ovaca i koza iz domaće proizvodnje. Periodika indikatora: godišnja.

– Statistika živinarstva – aktivnost inkubatora

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikator postoji za ovce. Početak rada na uvođenju indikatora za koze planiran je u 2011. godini.


Statistički indikatori: Inkubacija jaja i proizvodnja pilića. Periodika indikatora: mesečna.

– Statistika živinarstva –inkubatori struktura

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje. Početak rada na uvođenju indikatora planiran je u 2012. godini.


Statistički indikatori: Struktura (kapacitet) inkubatora i broj nasađenih jaja prema nameni živine (nosilje, meso). Periodika indikatora: godišnja.

– Goveda po regionima

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizacija je u toku, završetak rada na harmonizaciji planiran je za 2010. godinu.


Statistički indikatori: Broj goveda po regionima. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode

– Broj goveda prema veličina stada

): Indikatori postoje, izvršena harmonizacija.


Statistički indikatori: Distribucija broja goveda i broja gazdinstava prema veličini stada. Periodika indikatora: dvogodišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.

24

– Broj goveda


Statistički indikatori: Broj goveda, po kategorijama, kao rezultat statističkog istraživanja na uzorku. Periodika indikatora: polugodišnja.

– Svinje po regionima

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori postoje sa stanjem na dan 1.12. (godišnje istraživanje), po preporučenim kategorijama. Nastavak harmonizacije planira se nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Broj svinja po regionima. Periodika indikatora: godišnja.

– Broj svinja prema veličini stada

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori postoje i izvršena je harmonizacija.


Statistički indikatori: Distribucija broja svinja i broja gazdinstava prema veličini stada. Periodika indikatora: dvogodišnja.

– Broj svinja

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Broj svinja, po kategorijama, kao rezultat statističkog istraživanja na bazi uzorka. Periodika indikatora: polugodišnja.

– Ovce i koze – po veličini stada

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori postoje sa stanjem na dan 1.12. (godišnje istraživanje), po preporučenim kategorijama. Nastavak harmonizacije planira se nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Distribucija broja ovaca i koza, i broja gazdinstava prema veličini stada. Periodika indikatora: dvogodišnja.

– Broj ovaca i koza

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori ne postoje i planira se njihovo uvođenje nakon uvođenja istraživanja o strukturi farmi, posle popisa poljoprivrede.


Statistički indikatori: Broj ovaca i koza, po kategorijama, kao rezultat statističkog istraživanja na bazi uzorka. Periodika indikatora: godišnja.

– Ovce i koze – po regionima

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori postoje i izvršena je harmonizacija.


Statistički indikatori: Broj ovaca i koza po regionima. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Indikatori postoje i izvršena je harmonizacija.

25

– Klanje stoke Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Broj, bruto i neto težina zaklane stoke, po vrstama i kategorijama. Periodika indikatora: mesečna.

– Bilans jaja

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U toku je pilot istraživanje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu. Ukoliko rezulati pilot istraživanja budu pozitivni, harmonizacija se planira u 2009. godini.


Statistički indikatori: Izrada godišnjeg bilansa jaja, gde su obuhvaćeni podaci o proizvodnji, uvozu, izvozu, domaćoj potrošnji, potrošnji za ljudsku ishranu i zalihama na početku i kraju godine. Periodika indikatora

– Bilans mesa

: godišnja.


Statistički indikatori: Izrada godišnjeg bilansa mesa, gde su obuhvaćeni podaci o proizvodnji, uvozu, izvozu, domaćoj potrošnji, potrošnji za ljudsku ishranu i zalihama na početku i kraju godine. Periodika indikatora:

– Statistika živinarstva – trgovina pilićima

godišnja


Statistički indikatori: Izvoz i uvoz pilića prema poreklu i nameni. Periodika indikatora: mesečna. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

2) Tov stoke i živine u privrednim društvima, zadrugama i u tovilištima individualnih proizvođača (po osnovu ugovora o kooperaciji)

Početak rada na harmonizaciji planiran je u 2010. godini.


Statistički indikatori: Podaci o isporučenom broju tovljene stoke i živine za klanje, kao i podataka o broju i prometu vlastitih svinja. Periodika indikatora

3) Klanje stoke u klanicama

: kvartalna.


Statistički indikatori: Podaci o broju i težini (bruto i neto) zaklane stoke i živine, količini sirovih masnoća i jestivih organa. Periodika indikatora

4) Veterinarske organizacije i zaposleni

: kvartalna.


Statistički indikatori: Podaci o broju veterinarskih organizacija (specijalističkih instituta, ambulanti, stanica i centara za veštačko osemenjavanje) i zaposlenih (veterinara, tehničara i bolničara). Periodika indikatora

6. Agroindustrijska statistika

: godišnja.

1) Agroindustrijska statistika


Statistički indikatori: Statistika hrane. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika proizvodnje mleka – Struktura po mlekarama

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Ažuriranje baza podataka i metapodataka (2009-2012).

Republički zavod za statistiku u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i

Statistički indikatoriAktivnost mlekara – količina mleka prikupljena direktno sa farmi ili preko otkupnih stanica i utrošeno mleko kao sirovina u proizvodnji mlečnih proizvoda i količina proizvedenih mlečnih

:

26

vodoprivrede proizvoda – po grupama (sveži proizvodi, mlečni napici, proizvodi u prahu, maslac i sir). Periodika indikatora: trogodišnja.

– Sadržaj proteina



Statistički indikatori: Sadržaj proteina u mleku i mlečnim proizvodima. Periodika indikatora: godišnja.

– Statistika mleka po regionima



Statistički indikatori: Proizvodnja kravljeg mleka po regionima. Periodika indikatora: godišnja.

– Bilans mleka



Statistički indikatori: Izrada godišnjeg bilansa mleka. Periodika indikatora: godišnja.

– Stočna proizvodnja – snabdevanje mlekom



Statistički indikatori: Prikupljeno kravlje mleko i dobijeni mlečni proizvodi. Periodika indikatora: mesečna.

– Stočna proizvodnja – statistika mleka (mlekare)



Statistički indikatori: Proizvodnja i prerada mleka u mlekarama. Periodika indikatora: godišnja.

– Stočna proizvodnja – statistika mleka (privatna gazdinstva)



Statistički indikatori: Proizvodnja i prerada mleka u privatnim gazdinstvima. Periodika indikatora: godišnja.

7. Ostala statistika poljoprivrede


1) Statistika životne sredine – poljoprivreda – razvoj i proizvodnja


Statistički indikatori: Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Potrošene količine vode u poljoprivredi i ribarstvu. Potrošene količine biocida. Nutrienti u vodi, zemljištu i vazduhu (iz pesticida, hemikalija i đubriva). Potrošene količine pesticida. Potrošene količine mineralnih i organskih đubriva. Potrošene količine kreča u poljoprivredi i ribarstvu.

27

Periodika indikatora: godišnja.

8. Statistika šumarstva

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizacija sa nacionalnom i regulativom EU planirana je u periodu 2009-2012. godine.

1) Statistika šumarstva Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Podizanje, gajenje i iskorišćavanje šuma, plantaže i intezivni zasadi, građevinski objekti, saobraćajnice i mehanizacija i štete u šumama. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika lovstva

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Revizija postojećih metodologija u periodu 2009-2010. godine.


Statistički indikatori: Planirani i izvršeni odstrel i planirano i stvarno brojno stanje. Periodika indikatora: trogodišnja.

9. Statistika ribarstva

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Revizija postojećih metodologija u periodu 2009-2010. godine.

1) Statistika ribarstva – Statistika ulova ribe


Statistički indikatori: Ulov ribe (privredni i sportski ribolov) po vrstama ribe, u rekama, jezerima i kanalima, broj sportskih i privrednih ribara, sredstva i oprema za ulov ribe. Periodika indikatora: godišnja.

– Statistika akvakulture

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U toku je rad na harmonizaciji čiji završetak je planiran u 2010. godini.


Statistički indikatori: Gajenje ribe i mlađi u ribnjacima, prema vrsti ribnjaka, kapacitet ribnjaka i broj zaposlenih. Periodika indikatora: godišnja.

– Godišnje istraživanje o ribarstvu



Statistički indikatori: Proizvodnja ribe, prerada ribe i izrada godišnjeg bilansa ribe. Periodika indikatora: godišnja.

STATISTIKA KOJA OBUHVATA VIŠE PODRUČJA

1. Održivi razvoj


1) Statistika održivog razvoja

Republički zavod za statistiku Dugoročno obrazovanje; ukupna stopa zaposlenosti; rast ukupne


28

– Ekonomski razvoj zaposlenosti; ukupna stopa zaposlenosti po polu i nivou najvišeg završenog obrazovanja; ukupna stopa zaposlenosti po polu, starosti i nivou najvišeg završenog obrazovanja; stopa nezaposlenosti prema regionalnom preseku i produktivnost po radnom času. Periodika indikatora: godišnja.

– Siromaštvo i društveno isključivanje – izolovanost (društvena margina)

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U periodu 2009-2012. godine planira se uvođenje novih istraživanja kojima bi se prikupljali podaci o troškovima rada i zaradama po času.


Statistički indikatori: Ukupna stopa dugoročne nezaposlenosti; jaz između zarada po polovima; ukupna stopa veoma duge nezaposlenosti; lica do 59 godina starosti koja žive u domaćinstvima bez zaposlenih, po starosnim grupama; prevremeno napuštanje školovanja i lica sa niskim stepenom obrazovanja prema starosnim grupama. Periodika indikatora

– Starenje društva

: godišnja.


Statistički indikatori: Tekući i projektovani koeficijent starog izdržavanog stanovništva; projektovani teoretski koeficijent obnavljanja; očekivano trajanje života starih od 65 godina po polu; stopa ukupnog fertiliteta, neto unutrašnja migracija po starosnim grupama, ukupna stopa zaposlenosti prema starosnim grupama i prosečne godine u kojima se napušta tržište rada. Periodika indikatora

– Zdravlje stanovništva

: godišnja.

Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Očekivano trajanje života sa dobrim zdravljem na rođenju po polu; procenat gojaznih ljudi; očekivano trajanje života sa dobrim zdravljem sa 65 godina po polu; stopa kancera, po polu i tipu; stopa samoubistava, po polu i starosnim grupama; procenat pušača, po polu i starosnim grupama; rad sa visokim nivoom poslovnog stresa; teške povrede na poslu; otpornost na antibiotike i smrti izazvane infekcijama hranom; stopa salmoneloza (trovanja salmonelom); ukupno SI; dioksini i PCB-i (polihlorisani bifenoli) u hrani; teški metali u ribi i ljuskarima; pesticidi koji se nalaze u hrani; indeks zakonitog trošenja hemijskih supstanci, prema vrsti otrovnosti; indeks proizvodnje hemijskih supstanci, prema vrsti otrovnosti; izloženost stanovništva zagađenju vazduha ozonom SI; učešće stanovništva koje živi u domaćinstvima koja pate od buke i zagađenja i novčana šteta od zagađenja vazduha; izdaci za zdravstvo i dr. Periodika indikatora

– Zaštita vazduha

: godišnja i petogodišnja.

Agencija za zaštitu životne sredine, Republički zavod za statistiku i Republički hidrometeorološki zavod

Statistički indikatori: Emisije CO2; emisije GHG; potrošnja materijala koji uništavaju ozonski omotač i kvalitet vazduha urbanih područja. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode)

– Proizvodnja i potrošnja materijala:

: Do 2010. godine uspostaviće se statistička istraživanja Vazd1a, Vazd1b i harmonizovati Vazd1. Takođe, predviđaju se aktivnosti na pripremi baze podataka za hemikalije i POPs, prema konvencijama CLRTAP, UNFCCC i Kjoto protokolu uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Republički zavod za statistiku Ukupna proizvodnja električne energije po gorivima koja se


29

a) Korišćenje energije koriste u elektranama, udeo proizvodnje električne energije iz postrojenja koja simultano generišu toplotnu i električnu energiju u ukupnoj proizvodnji električne energije. Udeo biogoriva u ukupnoj potrošnji goriva u transportu. Udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, udeo glavnih energetskih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ukupna potrošnja energije u zemlji, energetska intenzivnost u ekonomiji, energetska intenzivnost u industriji i finalna potrošnja energije po sektorima. Periodika indikatora: godišnja.

b) Upravljanje otpadom

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Izrada energetskog bilansa za naftu i derivate nafte (2009). Izrada energetskog bilansa za obnovljive izvore energije i ukupnog energetskog bilansa (2009-2010). Izračunavanje energetske intenzivnosti u ekonomiji i energetske intenzivnosti u industriji (2010. godine ili kad bude urađen BDP u stalnim cenama).

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Agencija za zaštitu životne sredine i Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Stvaranje opasnog otpada i obrada i odlaganje otpada. Periodika indikatora: godišnja.

– Upravljanje prirodnim resursima: a) Zemljište

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Sprovodi se istraživanje o industrijskom otpadu, a u 2009. godini sprovešće se istraživanje o medicinskom otpadu i opasnim hemikalijama.

Republički zavod za statistiku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Agencija za zaštitu životne sredine

Statistički indikatori: Korišćenje zemljišta, promena namene zemljišta, degradacija i desertifikacija; obradivo zemljište pod stalnim kulturama; korišćenje đubriva; korišćenje pesticida; poljoprivredne površine sa primenom agroekoloških mera; udeo zemljišta pod šumom i procenat šuma izložen defolaciji. Periodika indikatora: godišnja.

b) Zaštita voda

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizacija redovnih statističkih istraživanja iz poljoprivrede u periodu 2009-2012. godine.

Republički zavod za statistiku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede-Direkcija za vode i Republički hidrometeorološki zavod

Statistički indikatori: Udeo korišćenja voda u odnosu na ukupne vodne resurse; intenzitet korišćenja voda prema ekonomskim delatnostima; kvalitet voda (BOD i prisutnost fekalnih koliformi u vodi) i prečišćavanje voda. Periodika indikatora: godišnja.

v) Biodiverzitet

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizacija istraživanja sa standardima EU (2009-2012).

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Republički zavod za zaštitu prirode

Statistički indikatori: Eko-sistemi i zaštićene oblasti. Periodika indikatora:

g) Saobraćaj

godišnja.

Republički zavod za statistiku, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Agencija za zaštitu životne sredine i drugi organi koji

Statistički indikatori: Energetska intenzivnost saobraćaja; potrošnja energije za transport u odnosu na količinu tereta ili broj prevezenih putnika i pređeno rastojanje. Jedinica mere: MJ/t/km za teret i MJ/putniku/km za putnike.

30

poseduju podatke za potrebe emisija u vazduh iz saobraćaja

Periodika indikatora: godišnja.

2. Statistika životne sredine i indikatori

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): U 2009. godini se planira sprovođenje istraživanja o drumskom prevozu za sopstvene potrebe.

1) Primena glavnih pokazatelja u domenu životne sredine

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Agencija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku

Statistički indikatori: Korišćenje svežih voda, prečišćavanje otpadnih voda, bilans štetnih materija u vodi (P, N, K); stvaranje, obrada i odlaganje komunalnog otpada; stvaranje, obrada i odlaganje opasnog otpada i računi za zaštitu životne sredine. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika otpada i reciklaže

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Sprovešće se revizija istraživanja o vodama u cilju usklađivanja sa nacionalnim i standardima i zahtevima EU. Sprovodi se istraživanje o industrijskom otpadu, a u 2009. godini sprovešće se istraživanje o medicinskom otpadu i opasnim hemikalijama. Do 2010. godine je planirano kompletiranje baze podataka o otpadu u skladu sa nacionalnim i standardima i zahtevima EU. Do kraja 2010. godine planira se kompletiranje baze podataka za račune za zaštitu životne sredine.


Statistički indikatori: Odlaganje otpada – ukupne obrađene količine otpada; stvaranje otpada po industrijskim aktivnostima; ukupne količine obnovljenih i recikliranih materijala iz rashodovanih vozila; ambalažni otpad; ukupne količine spaljenog otpada – insineracija; otpad od električnih i elektronskih uređaja saniranih, recikliranih i obrađenih za ponovnu upotrebu i izvoz otpada od električnih i elektronskih uređaja. Periodika indikatora: godišnja.

3) Statistika voda, zagađenja vazduha i klimatskih promena (Kjoto protokol)

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Sprovodi se istraživanje o industrijskom otpadu, a u 2009. godini sprovešće se istraživanje o medicinskom otpadu i opasnim hemikalijama. Do kraja 2010. godine planira se kompletiranje baze podataka o stvaranju, sortiranju, obnavljanju, recikliranju i odlaganju opasnog i neopasnog otpada.


Statistički indikatori: Količine zahvaćenih, korišćenih i ispuštenih voda; količine otpadnog kanalizacionog mulja; nutrienti u rekama; BOD i COD indikatori; emisije CO2, ; emisije gasova sa efektom „staklene bašte“- GHG; emisije gasova prema CLRTAP/UNFCCC i dioksini i furani. Periodika indikatora: godišnja.

Do kraja 2010. godine planira se kompletiranje baze podataka o zagađivanju vazduha prema konvencijama CLRTAP, UNFCCC i Kjoto protokolu uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Sprovedena je revizija istraživanja o vodama (Vod1, Vod-2v, Vod-2k, Vod-3 i Vod-4) u cilju usklađivanja sa nacionalnim i EU standardima i zahtevima.

31

promeni klime.

4) Računi životne sredine i statistika troškova za zaštitu životne sredine


Statistički indikatori: Ukupni računi, takse i troškovi za zaštitu životne sredine; ukupni računi, takse i troškovi za zaštitu prirodnih resursa i ukupni računi, takse i troškovi za zaštitu vazduha. Periodika indikatora: godišnja.

3. Regionalna statistika

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Do kraja 2010. godine planira se kompletiranje baze podataka o računima za zaštitu životne sredine.

1) Nomenklatura teritorijalnih jedinica (NUTS)


Statistički indikatori: Jedinice registra prostornih jedinica po NUTS-u. Istraživanje je u fazi razvoja, a odnosi se na harmonizaciju sa EU NUTS standardom. Nomenklatura treba da prođe proceduru razmatranja i usvajanja od strane Vlade. Periodika indikatora: tekuća. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

2) Regionalni računi

Po donošenju odluke Vlade sledi realizacija definisanih NUTS nivoa od 1-3 i saradnja sa Evrostatom oko predloženih šifara.


Statistički indikatori: Makroekonomski idikatori. Periodika indikatora: godišnja.

3) Regionalni indikatori i regionalna statistika

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Obračuni indikatora.

– Regionalna statistika tržišta rada


Statistički indikatori: Prosečne zarade po opštinama. Broj zaposlenih po opštinama. Periodika indikatora

– Regionalna statistika poljoprivrede

: mesečna i polugodišnja.


– Regionalna poslovna statistika

Statistički indikatori: Opis statističkih indikatora, periodika indikatora i planirane aktivnosti definisani su u oblasti Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov, u okviru odgovarajućih tema, odnosno modula.


Statistički indikatori: Regionalni indikatori po sektorima, koji se obračunavaju na sledećim nivoima: nivo Republike Srbije, centralne Srbije, autonomnih pokrajina, grad Beograda, okruga i opština. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

– Statistika energetike

Godišnji indikatori za lokalne jedinice prema NUTS klasifikaciji – broj lokalnih jedinica, zarade, investicije u materijalna dobra i broj zaposlenih lica (2011).


Statistički indikatori: Strukturni pokazatelji o proizvodnji i potrošnji energenata. Periodika indikatora: godišnja. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

32

Uvođenje indikatora u skladu sa regionalnim statistikama energetike EU (posle 2012. godine).

– Statistika saobraćaja Republički zavod za statistiku

Statistički indikatori: Gustina puteva i broj registrovanih automobila (ukupno). Periodika prikupljanja: godišnja. Statistički indikatori: Prvi put registrovana i nova registrovana vozila i promet putnika i robe na aerodromima. Periodika prikupljanja

– Statistika regionalne životne sredine

: tromesečna.


Statistički indikatori: Količine zahvaćenih, korišćenih i ispuštenih voda; korišćenje svežih voda i prečišćavanje otpadnih voda; stvaranje, obrada i odlaganje komunalnog otpada; stvaranje, obrada i odlaganje opasnog otpada i računi za zaštitu životne sredine. Periodika indikatora: godišnja.

– Statistika naučnoistraživačke delatnosti i statistika registrovanja patenata

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizovanje istraživanja izvršiće se do kraja 2010. godine prema nacionalnim i međunarodnim zahtevima, kao i usklađivanje prema NUTS klasifikaciji.

Republički zavod za statistiku i Zavod za intelektualnu svojinu

Statistički indikatori: Podaci o pravnim licima koja se bave istraživanjem i razvojem: institucije, zaposleni, naučna oblast, prihodi, rashodi, investicije i naučni radovi. Periodika indikatora: godišnja.

– Statistika turizma na regionalnom nivou

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Preuzimanje podataka o registrovanim patentima od Zavoda za intelektualnu svojinu do 2010. godine.


Statistički indikatori: Podaci o smeštajnim kapacitetima (broj objekata, broj soba i ležaja) po vrstama turističkih mesta i turističkim mestima i podaci o dolascima i noćenjima domaćih i stranih turista po vrstama turističkih mesta i turističkim mestima. Periodika indikatora: godišnja.

– Zdravstvo

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Harmonizovanje indikatora u periodu od 2009. do 2012. godine prema međunarodnim preporukama i usklađivanje prema NUTS klasifikaciji

Republički zavod za statistiku i Institut za javno zdravlje Srbije

Statistički indikatori: Podaci o umrlim osobama i uzrocima smrti MKB-10 i podaci o organizaciji i radu zdravstvene službe, resursima zdravstvenog sistema, oboljevanju i ponašanju u vezi sa zdravljem stanovništva i stanju životne sredine i dr., na nivou opština i okruga.

– Obrazovanje

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Regionalno praćenje zdravstvenih indikatora prema usvojenim preporukama.


Statistički indikatori: Podaci o dečjim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama (upis i završavanje škola), nastavnom osoblju i dr. Periodika indikatora: godišnja.

Podaci o finansiranju obrazovanja, dodatne varijable potrebne za Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

33

popunjavanje UNESKO, OECD i EVROSTAT-ovih upitnika o obrazovanju – do 2010. godine.

– Sport Republički zavod za statistiku i Ministarstvo omladine i sporta

– Regionalna demografija i statistika migracija

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Priprema metodologije za sprovođenje statističkog istraživanja koje će obuhvatiti sportske objekte, do 2012. godine.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor podataka: Ministarstvo unutrašnjih poslova

4. Nauka i tehnologija

Statistički indikatori: Podaci o živorođenim, umrlim i migracijama stanovništva na nivou opština i naselja.

1) Statistika naučnoistraživačke delatnosti

Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija

Statistički indikatori: Podaci o organizacijama koje se bave naučnoistraživačkom delatnošću, prema statusu, broju zaposlenih, vrsti delatnosti i naučnoj oblasti; podaci o zaposlenim naučnim radnicima i istraživačima prema polu, starosnoj strukturi, nivou obrazovanja i vrsti radnog vremena; podaci o naučnim radovima prema vrsti, prihodima prema izvoru, rashodima prema tipu istraživanja i društveno-ekonomskim ciljevima. Periodika indikatora: godišnja.

2) Statistika inovacija

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Revizija finansijskih pokazatelja: učešće troškova za naučnoistraživačku delatnost u BDP, finansiranje iz inostranstva, prema sektorima realizacije. Uključivanje podataka za biznis sektor. Aktivnosti se sprovode u periodu 2009-2010. godine.

Republički zavod za statistiku, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Institut „Mihajlo Pupin“

Statistički indikatori: Ne postoje zvanični podaci iz ove oblasti.

5. Geografske i lokalne informacije

Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode): Priprema metodologije za sprovođenje novog istraživanja o inovacionim kapacitetima u saradnji sa Institutom „Mihajlo Pupin“, a po preporuci Evrostata. Statistički indikatori koji se odnose na inovacijsku delatnost obezbediće se prema metodologiji OECD-a. Aktivnosti se sprovode u periodu 2009-2010. godine.

1) Geografski informacioni sistem


Statistički indikatori: Jedinice registra prostornih jedinica do nivoa naselja. Istraživanje je u fazi razvoja i odnosi se na razvijanje postojećeg načina grafičke prezentacije podataka. Uvođenje naprednih alata za razvoj geografskog informacionog sistema i uključivanje u Evrostatov Geografski informacioni sistem (GISCO). Periodika indikatora: tekuća. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

2) Registar prostornih jedinica (RPJ)

Formiranje GIS grupe, edukacija, organizovanje baza i diseminacija.

Republički zavod za statistiku Administrativni izvor

Statistički indikatori:Položaj, područje i granice i podaci o matičnim brojevima i nazivima okruga, jedinica lokalne samouprave, naselja, mesnih

34

podataka: Republički geodetski zavod

zajednica, katastarskih opština, statističkih i popisnih krugova, ulica i trgova i zgrada s pripadajućim kućnim brojevima. Grafički podaci o prostornim jedinicama do nivoa statističkog kruga u digitalnom obliku. Alfanumerički podaci o prostornim jedinicama do nivoa kućnog broja. Periodika indikatora: tekuća. Planirane aktivnosti (period u kome se sprovode):

Održavanje i razvoj Registra prostornih jedinica, prelazak obrade na PS platformu, kao i povezivanje baze Registra prostornih jedinica sa ostalim statističkim bazama radi integrisanog pristupa ažuriranju podataka, usklađivanje Zakona o registru prostornih jedinica, priprema metodologije za vođenje jedinstvene evidencije i registra prostornih jedinica, kao i revizija dokumenata statističkih i popisnih krugova za popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.

4100309.013.doc/2

Prilog 1

OSNOVNI PRINCIPI ZVANIČNE STATISTIKE

Izvod iz izveštaja Statističke komisije Ujedinjenih nacija sa njene Specijalne sednice, održane u Njujorku, 11–14. aprila 1994. Zvanični izveštaj Ekonomskog i socijalnog saveta, 1994, Prilog br. 9.

Komisija je usvojila osnovne principe zvanične statistike koji su navedeni u ECE odluci C (47), ali uključujući revidiranu preambulu. Preambula i principi, koji su usvojeni, navedeni su u daljem tekstu:

OSNOVNI PRINCIPI ZVANIČNE STATISTIKE

Statistička komisija,

Imajući u vidu da zvanične statističke informacije čine neophodnu osnovu za razvoj u ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj oblasti i oblasti životne sredine i za uzajamno razumevanje i trgovinu između država i naroda sveta,

Imajući u vidu da neophodno poverenje javnosti u zvanične statističke informacije u velikoj meri zavisi od poštovanja osnovnih vrednosti i principa koji su osnova svakog društva koje teži da razume sebe i da poštuje prava svojih članova,

Imajući u vidu da kvalitet zvanične statistike, a tako i kvalitet informacija koje su na raspolaganju Vladi, ekonomiji i javnosti, umnogome zavisi od saradnje građana, privrednih društava i drugih respondenata u prikupljanju odgovarajućih i pouzdanih podataka za neophodne statističke kompilacije i od saradnje korisnika i proizvođača statistike u cilju zadovoljavanja potreba korisnika,

Pozivajući se na napore Vladinih i nevladinih organizacija iz oblasti statistike da ustanove standarde i koncepte koji omogućavaju poređenja između zemalja,

Pozivajući se, takođe, na Deklaraciju o profesionalnoj etici Međunarodnog statističkog instituta,

S obzirom na izražen stav da je rezolucija C (47), koju je usvojila Evropska ekonomska komisija 15. aprila 1992, od univerzalnog značaja,

S obzirom na to da se, na svojoj osmoj sednici, održanoj u Bangkoku u novembru 1993, Radna grupa statističkih eksperata, koju je Statistički komitet Komisije za ekonomska i socijalna pitanja za Aziju i Pacifik zvanično imenovao da ispita osnovne principe, u načelu složila sa ECE verzijom i naglasila da su ovi principi primenljivi za sve nacije,

S obzirom na to da se, takođe, na svojoj osmoj sednici, održanoj u Adis Abebi u martu 1994, Zajednička konferencija Afričkih planera, statističara i demografa složila da su Osnovni principi zvanične statistike od univerzalnog značaja,

Usvaja sledeće principe zvanične statistike: 1. Zvanična statistika jeste neophodan element u informacionom sistemu

demokratskog društva koji snabdeva Vladu, ekonomiju i javnost podacima o

2

ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj situaciji i stanju životne sredine. U tom cilju zvanične statističke agencije obezbeđuju i na nepristrasnoj osnovi čine dostupnom zvaničnu statistiku koja ispunjava zahtev praktične korisnosti, uvažavajući pravo građana na javnu informaciju.

2. Da bi se sačuvalo poverenje u zvaničnu statistiku, neophodno je da statističke agencije odlučuju o metodima i procedurama prikupljanja, obrade, čuvanja i prezentacije statističkih podataka po strogo profesionalnim kriterijumima, uz poštovanje naučnih principa i profesionalne etike.

3. Da bi se omogućila korektna interpretacija podataka, statističke agencije prezentuju informacije o statističkim izvorima, metodima i procedurama prema naučnim standardima.

4. Statističke agencije su ovlašćene da objašnjavaju pogrešne interpretacije i zloupotrebe statistike.

5. Podaci za statističke svrhe mogu se uzimati iz svih vrsta izvora, bilo da su to statistička istraživanja ili administrativni podaci. Statističke agencije biraju izvore imajući u vidu kvalitet, rokove, troškove i opterećenost respondenata.

6. Individualni podaci koje statističke agencije prikupljaju za statističku kompilaciju, bilo da se odnose na fizička ili pravna lica, strogo su tajni i koriste se isključivo u statističke svrhe.

7. Zakoni, propisi i mere po kojima funkcionišu statistički sistemi moraju biti javni. 8. Koordinacija između statističkih agencija unutar zemalja je suštinska za postizanje

konzistentnosti i efikasnosti u statističkom sistemu. 9. Upotreba međunarodnih koncepata, klasifikacija i metoda od strane statističkih

agencija u svim zemljama unapređuje konzistentnost i efikasnost statističkih sistema na svim zvaničnim nivoima.

10. Bilateralna i multilateralna saradnja u statistici doprinosi unapređenju sistema zvanične statistike u svim zemljama.

EVROSTAT Prilog 2

KODEKS PRAKSE EVROPSKE STATISTIKE Za nacionalne statističke institucije i statističke institucije EU KODEKS JE USVOJEN OD STRANE ODBORA ZA STATISTIČKI PROGRAM, 24. FEBRUARA 2005. GODINE, I OZVANIČEN U PREPORUCI EVROPSKE KOMISIJE OD 25. MAJA 2005. GODINE O NEZAVISNOSTI, INTEGRITETU I POUZDANOSTI NACIONALNIH STATISTIČKIH INSTITUCIJA I STATISTIČKIH INSTITUCIJA EU Kodeks prakse evropske statistike je zasnovan na 15 principa. Vlade i statističke institucije i organi Evropske unije prihvataju poštovanje principa koji su određeni ovim kodeksom, koji pokriva institucionalno okruženje, statističke procese i proizvodnju. Određeni broj indikatora pozitivne prakse za svaki od 15 principa predstavlja referentni nivo za sagledavanje primene ovog kodeksa. Institucionalno okruženje Institucionalni i organizacioni faktori imaju značajan uticaj na efikasnost i pouzdanost statističke institucije koja proizvodi i vrši diseminaciju evropske statistike. Relevantna pitanja su profesionalna nezavisnost, mandat za sakupljanje podataka, adekvatnost izvora podataka, posvećenost kvalitetu, poverljivost statističkih podataka, nepristrasnost i objektivnost. Princip 1: Profesionalna nezavisnost Profesionalna nezavisnost statističkih institucija od drugih političkih, regulatornih ili administrativnih državnih organa i tela, kao i od činilaca privatnog sektora, obezbeđuje pouzdanost evropske statistike. Indikatori Nezavisnost statističkih organa od političkih i drugih spoljašnjih mešanja u

proizvodnju i diseminaciju zvanične statistike određena je zakonom. Direktor statističke institucije ima odgovarajući hijerarhijski položaj da osigura

pristup na visokom nivou političkim institucijama i javnoj administraciji. Ovaj funkcioner treba da ima najviši profesionalni rang.

Direktor statističke institucije i rukovodioci njenih statističkih tela, kada je to potrebno, imaju odgovornost da obezbede da se proizvodnja i diseminacija evropske statistike obavljaju na nezavistan način.

Direktor statističke institucije i rukovodioci njenih statističkih tela, kada je to potrebno, imaju isključivu odgovornost da odlučuju o statističkim metodima, standardima i procedurama, i o sadržaju i vremenskom planiranju statističkih saopštenja.

Objavljuju se statistički programi, a periodični izveštaji opisuju ostvareni napredak.

2

Statistička saopštenja jasno se razlikuju i izdaju nezavisno od političkih, politikantskih izjava.

Statističke institucije, kada je potrebno, javno daju komentar o statističkim pitanjima, uključujući i kritike i ukazivanje na zloupotrebu zvanične statistike.

Princip 2: Mandat za sakupljanje podataka Statističke institucije moraju imati jasan zakonski mandat za sakupljanje informacija za potrebe evropske statistike. Za državnu administraciju, privredna društva i domaćinstva, a i javnost u celini, može se zakonom predvideti obaveza da dozvole pristup ili da dostave podatke za potrebe evropske statistike na zahtev statističkih organa. Indikatori Mandat za sakupljanje informacija za proizvodnju i diseminaciju zvanične

statistike određen je zakonom. Zvaničnoj statističkoj instituciji je zakonima dozvoljeno da koristi

administrativne podatke za statističke potrebe. Na osnovu zakonskog propisa, zvanična statistička institucija može da traži

odgovor tj. saradnju u statističkim istraživanjima. Princip 3: Adekvatnost izvora podataka Izvori koji su na raspolaganju statističkim institucijama moraju biti dovoljni da zadovolje zahteve evropske statistike. Indikatori Zaposleni radnici, finansijska sredstva i računarska opremljenost, adekvatnog

obima i kvaliteta stoje na raspolaganju radi zadovoljenja potreba evropske statistike.

Obim, detaljnost i troškovi evropske statistike u skladu su sa potrebama. Postoje procedure kojima se ocenjuju i podešavaju potrebe za novom evropskom

statistikom prema njenim troškovima. Postoje procedure kojima se ocenjuju stalne ukupne potrebe za evropskom

statistikom, da bi se utvrdilo da li prikupljanje nekih podataka može da se ukine ili smanji da bi se oslobodila sredstva.

Princip 4: Posvećenost kvalitetu Sve članice ESS prihvataju da rade i sarađuju u skladu sa principima postavljenim u „Deklaraciji kvaliteta Evropskog statističkog sistema“. Indikatori Kvalitet statističkih proizvoda redovno se prati u skladu sa komponentama

kvaliteta ESS. Postoje procesi za praćenje kvaliteta sakupljanja, obrade i diseminacije

statističkih podataka.

3

Postoje procesi kojima se razmatra kvalitet, uključujući odmeravanje ustupaka u kvalitetu, i kojima se vodi planiranje postojećih i novih istraživanja.

Smernice kvaliteta su date u vidu dokumenata a zaposleni radnici su dobro obučeni za zadatke. Ove smernice postoje u pisanoj formi i objavljene su u javnosti.

Postoji redovan i detaljan pregled osnovnih statističkih proizvoda, a po potrebi se angažuju ekperti sa strane.

Princip 5: Poverljivost statističkih podataka Privatnost davalaca podataka (domaćinstva, privredna društva, administrativna tela i drugi davaoci podataka), poverljivost informacija koje oni daju i njihovo korišćenje samo u statističke svrhe moraju u potpunosti biti garantovani. Indikatori Poverljivost statističkih podataka je garantovana zakonom. Zaposleni u zvaničnim statističkim institucijama po preuzimanju ovlašćenja

potpisuju zvanične izjave o poštovanju poverljivosti podataka. Predviđene su velike kazne za svako namerno kršenje poverljivosti statističkih

podataka. Obezbeđene su instrukcije i smernice o zaštiti poverljivosti statističkih podataka

u procesima proizvodnje i diseminacije. Ove smernice postoje u pisanoj formi i objavljene su u javnosti.

Postoji fizička i tehnološka opremljenost za zaštitu bezbednosti i integriteta statističkih baza podataka.

Primenjuje se strogi protokol za spoljašnje korisnike koji pristupaju statističkim mikropodacima u istraživačke svrhe.

Princip 6: Nepristrasnost i objektivnost Statističke institucije moraju da proizvode i diseminiraju evropsku statistiku uz poštovanje naučne nezavisnosti i na objektivan, stručan i transparentan način gde su svi korisnici jednako tretirani. Indikatori Statistički podaci se prikupljaju na objektivnoj osnovi koju određuju statistički

organi. Izbor izvora i statističke tehnike saopštavaju statistički zvaničnici. Greške otkrivene u objavljenim statističkim podacima ispravljaju se što je pre

moguće i o tome se daje javno saopštenje. Informacije o metodima i procedurama koje koriste statističke institucije

dostupne su javnosti. Datumi i vreme statističkih saopštenja se najavljuju. Svi korisnici imaju jednak pristup statističkim saopštenjima u isto vreme i svaki

privilegovani raniji pristup za spoljnog korisnika je ograničen, kontrolisan i javno objavljen. U slučaju da informacije procure, aranžmane o prethodnim saopštenjima treba pregledati da bi se obezbedila nepristrasnost.

4

Statistička saopštenja i izjave date na konferencijama za štampu su objektivne i planirane.

Statistički procesi Evropski i drugi međunarodni standardi, smernice i pozitivna praksa moraju se u potpunosti poštovati u procesima koje sprovode statističke institucije u organizovanju, sakupljanju, obradi i diseminaciji zvanične statistike. Kredibilnost statistike se proširuje sticanjem reputacije za dobro rukovođenje i efikasnost. Relevantni aspekti su dobra metodologija, odgovarajuće statističke procedure, odmerena opterećenost davalaca podataka i ekonomičnost troškova. Princip 7: Dobra metodologija Dobra metodologija mora da se nalazi u osnovi kvalitetne statistike. Za to su potrebna adekvatna sredstva, procedure i stručnost. Indikatori Ukupni metodološki okvir zvanične statističke institucije prati evropske i druge

međunarodne standarde, smernice i pozitivnu praksu. Postoje procedure koje obezbeđuju da se standardni pojmovi, definicije i

klasifikacije konzistentno primenjuju u celoj statističkoj instituciji. Poslovni registri i okvir za istraživanje stanovništva redovno se procenjuju i

usklađuju ukoliko je potrebno, a da bi se obezbedio visoki kvalitet. Postoji puna detaljna saglasnost između domaćih klasifikacija i sistema

sektorske podele i odgovarajućih evropskih sistema. Angažovani su univerzitetski obrazovani stručnjaci iz odgovarajućih

akademskih oblasti. Zaposleni pohađaju međunarodno priznate kurseve obuke i konferencije i

održavaju veze sa kolegama statističarima na međunarodnom nivou, da bi sticali znanja od vrhunskih stručnjaka i da bi usavršili svoju stručnost.

Organizovana je saradnja sa naučnom zajednicom da bi se usavršila metodologija, a spoljni saradnici ocenjuju kvalitet i efikasnost primenjenih metoda i promovišu bolja sredstva kada je to moguće.

Princip 8: Odgovarajuće statističke procedure Odgovarajuće statističke procedure, primenjene od sakupljanja podataka do ocene podataka, daju osnovu kvalitetnoj statistici. Indikatori Kada se evropska statistika bazira na administrativnim podacima, definicije i

pojmovi koji se koriste za administrativne namene moraju da budu u dobroj saglasnosti sa onima koji se koriste u statističke svrhe.

U statističkim istraživanjima, upitnici se sistematski testiraju pre sakupljanja podataka.

Projekat istraživanja, izbor uzoraka i ponderi uzorka su dobro osmišljeni i redovno se po potrebi kontrolišu, revidiraju ili ažuriraju.

5

Revizije se obavljaju po standardnim, dobro utemeljenim i transparentnim procedurama.

Princip 9: Bez suvišne opterećenosti davalaca podataka Opterećenost obavezom davanja podataka treba da bude u skladu sa potrebama korisnika i ne treba da bude suvišna za davaoce podataka. Statistička institucija prati opterećenost davaoca podataka i postavlja ciljeve za njeno smanjenje tokom vremena. Indikatori Zahtevi u vezi sa obimom i detaljnošću evropske statistike ograničeni su time šta

je apsolutno neophodno. Obaveze podnošenja izveštaja raspoređene su što je šire moguće u populaciji

koja se obrađuje istraživanjem i to putem odgovarajućih tehnika uzorkovanja. Informacije koje se traže od poslovnih privrednih društava su koliko je god

moguće dostupne sa njihovih računa, a koriste se elektronska sredstva za lakšu manipulaciju.

Prihvataju se najbolje moguće procene i približne vrednosti kada ne postoje na raspolaganju tačni podaci.

Administrativni izvori se koriste uvek kada je moguće da bi se izbeglo dupliranje zahteva za podacima.

Podaci se zajednički koriste (data sharing) među statističkim institucijama da bi se izbegla višestruka istraživanja.

Princip 10: Racionalni troškovi Finansijska sredstva se moraju racionalno koristiti. Indikatori Internim i nezavisnim spoljnim procedurama se prati kako statistička institucija

koristi finansijska sredstva. Rutinski birokratski postupci (npr. prikupljanje podataka, kodiranje i

ocenjivanje) maksimalno su automatizovani. Produktivni potencijal informacione i komunikacione tehnologije je optimalan

za sakupljanje, obradu i diseminaciju podataka. Čine se aktivni napori da bi se poboljšali statistički potencijali administrativnih

podataka i izbegla skupa direktna istraživanja. Statistički proizvod Statistički podaci koji su na raspolaganju moraju da zadovolje potrebe korisnika. Statistika je u skladu sa evropskim standardima kvaliteta i služi da zadovolji potrebe evropskih institucija, vlada, naučnih institucija, poslovnih koncerna i javnosti uopšte. Važna su pitanja koliko su statistički podaci relevantni, tačni i pouzdani, dati na vreme, koherentni, uporedivi među regionima i zemljama i dostupni korisnicima.

6

Princip 11: Relevantnost Evropska statistika mora da odgovara potrebama korisnika. Indikatori Postoje procesi koji se primenjuju u konsultacijama sa korisnicima, praćenju

relevantnosti i praktične primenjivosti postojeće statistike za zadovoljenje njihovih potreba i obaveštavanju o nastalim potrebama i prioritetima.

Prioritetne potrebe se zadovoljavaju i predviđene su radnim programom. Istraživanja o zadovoljstvu korisnika se periodično sprovode.

Princip 12: Tačnost i pouzdanost Evropska statistika mora tačno i realno da prikazuje stvarnost. Indikatori Izvorni podaci, preliminarni rezultati i gotovi statistički proizvodi se ocenjuju i

vrednuju. Mere se greške uzorkovanja i druge greške (neuzorkovanja) i sistematski se

dokumentuju u skladu sa predviđenim okvirom kvaliteta ESS (Evropskog statističkog sistema).

Rutinski se sprovode revizione studije i analize i interno se koriste u statističkim procesima.

Princip 13: Poštovanje vremenskih rokova Evropska statistika se diseminuje uz poštovanje vremenskih rokova. Indikatori Vremenski rokovi se poštuju u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim

standardima za diseminaciju podataka. Standardno dnevno vreme je određeno za saopštenja evropske statistike. Periodika evropske statistike se određuje maksimalno u skladu sa zahtevima

korisnika. Sva odstupanja od vremenskog plana diseminacije unapred se najavljuju, daju se

objašnjenja i određuju novi rokovi za saopštenja. Preliminarni rezultati koji su prihvatljivog ukupnog kvaliteta mogu da se

diseminuju kada se to smatra korisnim. Princip 14: Koherentnost i uporedivost Evropska statistika treba da bude konzistentna interno u vremenu i uporediva među regionima i zemljama; treba omogućiti kombinovanje i zajedničko korišćenje određenih podataka iz različitih izvora.

7

Indikatori Statistika je interno koherentna i konzistentna (npr. uvaženi su aritmetički i

računski identiteti). Statistika je koherentna i harmonizovana u razumnom vremenskom periodu. Statistika se kompilira na osnovu zajedničkih standarda u odnosu na opseg,

definicije, jedinice i klasifikacije u različitim istraživanjima i izvorima. Statistika iz različitih istraživanja i izvora se poredi i harmonizuje. Uporedivost podataka među zemljama je obezbeđena kroz periodičnu razmenu

između evropskog statističkog sistema i drugih statističkih sistema, metodološke studije se sprovode u bliskoj saradnji između zemalja članica EU i Evrostata.

Princip 15: Dostupni i jasni podaci Evropska statistika treba da bude prezentovana jasno i razumljivo, diseminacija treba da se obavlja na odgovarajući i pogodan način, a podaci treba da su na raspolaganju i dostupni na nepristrasnim osnovama sa priloženim metapodacima i uputstvima. Indikatori Statistika se prezentuje u formi koja omogućava pravilno tumačenje i osmišljena

poređenja. Usluge diseminacije koriste modernu informacionu i komunikacionu tehnologiju

i, ako je pogodno, tradicionalnu hard kopiju. Analize prilagođene korisnicima se rade kada je to izvodivo i objavljuju se. Pristup mikropodacima može se dozvoliti u istraživačke svrhe. O ovakvim

pristupima vode se detaljni zapisnici. Metapodaci se dokumentuju u skladu sa standardizovanim sistemima

metapodataka. Korisnici se obaveštavaju o metodologiji statističkih procesa i kvalitetu

statističke proizvodnje u odnosu na kriterijume kvaliteta ESS. DEFINICIJE: ZA POTREBE OVOG DOKUMENTA: „Evropska statistika“ podrazumeva statistiku Zajednice kako je definisano Pravilnikom Saveta (Evropske komisije) br. 322/97 od 17/02/1997 o statistici Zajednice, koju proizvode i diseminuju nacionalne, državne statističke institucije i Statistička institucija Zajednice (Evrostat) u skladu sa članom 285(2) Ugovora. „Statistička institucija“ podrazumeva, na nacionalnom nivou, državni statistički zavod (SZ) i druge statističke organe zadužene za proizvodnju i diseminaciju evropske statistike, a na nivou Zajednice to je Evrostat. „Evropski statistički sistem“, u tekstu označen kao ESS, znači partnerstvo koje objedinjuje Evrostat, nacionalne, državne statističke institucije i druge državne statističke organe koji su u državama članicama EU odgovorni za proizvodnju i diseminaciju evropske statistike.

Prilog 3

Pregled skraćenica u tekstu

EU Evropska unija UN Ujedinjene nacije UNDP Organizacija UN za pomoć zemljama u razvoju UNESCO Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu UNICEF Fond UN za pomoć deci FAO Agencija UN za ishranu i poljoprivredu UNCTAD Agencija UN za trgovinu i razvoj UNFCCC Okvirna konvencija UN o promeni klime Kjoto protokol Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime CLRTAP Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima DevInfo B aza podataka za praćenje Milenijumskih ciljeva razvoja UN OECD Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj MMF Međunarodni monetarni fond STO Svetska trgovinska organizacija EUROSTAT Statistički zavod EU IPA Instrumenti za pretpristupnu pomoć EU NPI Nacionalni plan za integraciju Srbije u EU ILO Međunarodna organizacija rada ESS Evropski statistički sistem NACE Opšta klasifikacija delatnosti EU SNA93 Klasifikovani sistem nacionalnih računa ESA95 Evropski sistem nacionalnih i regionalnih računa BDP Bruto domaći proizvod KD Klasifikacija delatnosti SMTK Nomenklatura statistike spoljne trgovine Prodcom Klasifikacija proizvoda CPA Klasifikacija proizvoda prema delatnosti CC Klasifikacija vrsta građevina COICOP Klasifikacija individualne potrošnje prema nameni MKB Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti ISCO Međunarona standardna klasifikacija zanimanja NUTS Nomenklatura prostornih jedinica u statistici CPI Indeks potrošačkih cena SBS Strukturne ekonomske statistike STS Kratkoročni statistički indikatori PDV Porez na dodatu vrednost JVD Lokalne jedinice po vrsti delatnosti EU–SILC Istraživanje EU o prihodima i standardu stanovništva SAS Programski paket za analitički rad u statistici INPUT-OUTPUT Tabele međusobnih odnosa proizvodnje i potrošnje po proizvodima i uslugama GPS Globalni pozicioni sistem GDDS Sistem diseminacije opštih podataka SDDS Standardi za diseminaciju posebnih podataka ICT Informaciono-komunikaciona tehnologija

strategija razvoja - webrzs.stat.gov.rswebrzs.stat.gov.rs/website/userfiles/file/o...

Documents