strategija razvoja socijalne zastite u opstini trebinje 2011-2016

ОПШТИНА ТРЕБИЊЕ

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА

СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У ОПШТИНИ

ТРЕБИЊЕ 2011 – 2016. ГОДИНА

Требиње, јун 2011. године

3

ПРЕДГОВОР НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ

Општина Требиње дуги низ година препознаје неопходност обезбјеђивања системског и планског

задовољавања социјалних потреба становништва.

Израдом Стратегије развоја социјалне заштите општине Требиње 2011 – 2016. наша локална заједница

наставља да показује јасну опредјељеност ка перманентном унапређењу система социјалне заштите и

стратешком планирању у развоју услуга, у складу са идентификованим потребама корисника, те постојећим

ресурсима.

Степен развијености, како друштва у цјелини, тако и локалне заједнице, огледа се и у нивоу његове

бриге према вулнерабилним групама, систематичном приступу у рјешавању актуелних проблема, као и

јасној визији.

Овај стратешки документ, обавезујући за све актере укључене у систем социјалне заштите општине

Требиње, израз је наше визије стварања заједнице срећнијих и задовољнијих појединаца, заједнице у којој

партнерство и узајамна брига о другима постају свакодневница.

Сам приступ постављању циљева и одређивању праваца достизања истих, био је велики изазов коме се

пришло ослањајући се на расположиве људске и организационе ресурсе.

Раскорак између све већег броја становништва у стању соци-

јалних потреба и наших могућности, ограничених актуелном еко-номском ситуацијом, условио је да се овим стратешким докумен-том јасно дефинишу приоритетни правци развоја социјалне заштите, те оптимална искоришћеност расположивих ресурса, уз максимално ангажовање свих учесника у систему социјалне за-штите.

Стратегијом развоја социјалне заштите општине Требиње 2011 – 2016., која је логичан наставак наших активности у обла-сти социјалне заштите, дефинисани су плански предуслови ефи-каснијег и квалитетнијег пружања постојећих и увођења нових услуга.

Истовремено, Општина Требиње и сви актери система соци-

јалне заштите, израдом овог документа преузели су одговорност, како за сам поступак његове израде, тако и за његову имплементацију.

Документ који је пред вама, резултат је заједничких промишљања креатора локалне политике и пружаоца услуга у систему социјалне заштите.

С тога, потребно је изразити захвалност свим учесницима у овом обимном и тешком послу, посебно Центру за социјални рад Требиње, чија су досадашња искуства била водиља при изради овог изузетно

значајног документа.

Начелник Општине Требиње, др Доброслав Ћук

Начелник Општине Требиње, др Доброслав Ћук

5

ПАРТНЕРСКИ ТИМ И ИЗРАДА СТРАТЕГИЈЕ

Стратегију развоја социјалне заштите у општини Требиње 2011–2016., основни стратешки доку-

мент у области социјалне заштите општине Требиње, израдила је Комисија именована од стране на-

челника Општине, која је окупила представнике различитих општинских установа и организација које

се баве пружањем социјалних услуга.

На основу искустава и препорука из Плана развоја социјалне заштите општине Требиње 2005 –

2010., као и релевантних података из најбитнијих сфера социјалног живота, ова стратегија јасно

дефинише начине на које је могуће задовољити социјалне потребе грађана Требиња, ослањајући се на

партнерске односе свих актера који су директно или индиректно укључени у систем социјалне

заштите.

Комисију, која је у изради Стратегије дјеловала као партнерски тим сачињавали су:

Жељка Краљевић

Општина Требиње

Здравко Праменко


Мира Ћук

Центар за социјални рад Требиње

Љиљана Перовић


Слађана Герун


Мијат Шаровић

Удружење родитеља дјеце и омладине са

посебним потребама „Сунце нам је заједничко“

Требиње

Спаса Зотовић

Основна школа „Вук Караџић“ Требиње

Васиљко Шкриван

Центар средњих школа Требиње

Брано Дурсун

Општинска организација Црвеног крста

Требиње

Милена Кијац

Дом здравља Требиње

Сања Кисин

Дјечији вртић „Наша радост“ Требиње

Марко Чабрило

Удружење пензионера Требиње

Ведрана Лугоња

Мјесне заједнице, Општина Требиње

Тим за израду Стратегије

6

Партнерски тим је формирао 4 радне групе које су помогле у прикупљању података и дефинисању

циљева и активности. То су:

- Радна група за дјецу и младе,

- Радна група за старе

- Радна група за особе са инвалидитетом,

- Радна група за породицу.

На изради ове стратегије чланови партнерског тима и радних група радили су са максималном

посвећеношћу на волонтерким основама, користећи све расположиве ресурсе у заједници и окружењу.

7

I УВОД

Крупне друштвене, економске и политичке промјене које се дешавају у цијелом свијету у

последњим деценијама, у Босни и Херцеговини, а тиме и Општини Требиње, допуњене су четворо-

годишњим ратом, огромним разарањем и уништавањем материјалних добара, великим људским

жртвама, заоштравањем постојећих социјалних проблема и појавом нових, што је нарушило социјалну

равнотежу и произвело велике потребе у социјалној заштити због пораста незапослености, сиро-

маштва, повећања угрожености дјеце, немоћних и старијих и смањења могућности породице и

друштва да остваре своју заштитну улогу.

На повећане социјалне потребе Општина Требиње

је реаговала реформом система социјалне заштите која

је обухватила повећање услуга у заједници, повећање

социјалних права за најугроженије групе становништва

и стратешким планирањем. Општински план развоја

социјалне заштите у Општини Требиње 2005–2010.

година донесен је послије имплементације двогоди-

шњег плана 2003–2005. година са којим се започело са

планским размишљањем и дјеловањем. Његовом реа-

лизацијом остварени су циљеви у седам приоритетних

стратешких области. То су: потребе старих људи, по-

требе особа са инвалидитетом, посебно дјеце са смет-

њама у психичком и физичком развоју, заштита дјеце

са ризиком и без родитељског старања, дјеца и млади –

превенција социопатолошких стања, породица и остваривање функција породице, развој људских и

институционалних ресурса и финансијска одрживост социјалне заштите. Праћење реализације овог

плана вршило је Одјељење за привреду и друштвене дјелатности Општине Требиње, а Скупштина

општине Требиње је сваке године разматрала годишњу информацију и извјештај и оцјењивала

остварене резултате. На сједници Скупштине општине која је одржана 18.11.2009. године донешена је

Одлука о изради новог плана развоја за период 2010–2015. година, што је у процесу израде овог плана

преформулисано у Стратегију развоја социјалне заштите у општини Требиње за период 2011–2016.

година.

Процес стратешког планирања развоја социјалне заштите, захваљујући партиципацији свих укљу-

чених у систему социјалне заштите општине, одвијао се по методологији која је обухватила анализу

локалног контекста и сходно томе уважавање локалних специфичности, остварене резултате у доса-

дашњем раду и идентификоване потребе. Стратегија почива на реалној процјени о томе шта може да се

постигне у наредних пет година у односу на постојеће ресурсе заједнице и, имајући у виду предности

из окружења, подстиче одговорно управљање ресурсима, те дефинише обавезе и одговорности

Зграда Општине Требиње

8

локалних партнера. Ова стратегија много више укључује и повећава одговорност актера из образовања,

здравства, запошљавања планирајући превентивне активности, а све, имајући у виду утврђене про-

блеме, стратешке циљеве из Стратегије развоја општине Требиње 2008–2015. година и ресурсе који

постоје у овим секторима.

У недостатку стратегије развоја социјалне заштите Републике Српске, ова стратегија је користила

и уважавала постојеће стратегије на нивоу Републике које се односе на кориснике и услуге у соци-

јалној заштити (Стратегија унапређења социјалне заштите дјеце без родитељског старања са планом

акције за период 2009–2014. Стратегија унапређења друштвеног положаја лица са инвалидитетом у

Републици Српској 2010–2015. Стратегија развоја менталног здравља у Републици Српској 2009–

2015.), као и стратешка опредјељења и циљеве у развоју социјалне заштите наредних година, које је

саопштило Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у документу Социјална,

дјечија и породична заштита у Републици Српској.

Стратегија развоја социјалне заштите живи је писа-

ни документ који треба да је интегрисан у све процесе

рада носилаца активности и да служи као водич у раду за

наредних пет година за разумијевање сврхе, дјелатности,

вриједности и принципа социјалне заштите носиоцима

власти у Општини, актерима у систему, корисницима и

свим другим заинтересованим групама и појединцима.

Она одговара на питање садашњости, будућности и пута

до будућности развоја система социјалне заштите у

Општини Требиње.

Ова стратегија идентификује највеће социјалне про-

блеме у Општини, дефинише промјене које треба да се

остваре за њихово рјешавање постављајући свеобухватне и

оперативне циљеве, развија дугорочне стратегије за

остваривање циљева и дефинише ресурсе који ће реализовати стратегију. Она је отворена за промјене,

стално ће се пратити њена имплементација, евалуација остварених резултата вршиће се једном годи-

шње, а у складу са резултатима евалуације вршиће се промјене у документу.

Зграда Општине Требиње

9

II СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ОПШТИНЕ ТРЕБИЊЕ – КОНТЕКСТ КОЈИ

ОПРЕДЈЕЉУЈЕ И УТИЧЕ НА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ

Детаљна социо-економска анализа општине Требиње урађена је у процесу израде Стратегије ра-

звоја општине Требиње 2009–2017. године. За потребе израде Стратегије развоја социјалне заштите у

општини Требиње кориштени су подаци из ове анализе, Плана развоја социјалне заштите у општини

Требиње 2005–2010. године, Стратешког плана Центра за социјални рад 2010–2015. године, који су

допуњени релевантним подацима о стању у областима које су у непосредној вези са социјалном зашти-

том. Прикупљање података извршио је Тим за израду стратегије (у даљем тексту Тим).

У изради ове социо-економске анализе постојао је и даље проблем недостатка, неажурности и

непоузданости података, али не тако изражен као у ранијем процесу стратешког планирања. У међу-

времену су многе институције унаприједиле вођење евиденције, имају сазнања о значају и релевантно-

сти података који се користе у социјалној заштити, тако да је у овој анализи било много мање процјена

и закључивања на основу ставова актера, а много више егзактних података на основу евиденција.

Осим квантитативних података, Тим је користио и квалитативне податаке до којих је долазио у

разговорима са представницама различитих актера, корисницима и стручним радницима запосленим у

различитим организацијама.

За дио анализе окружења, путем ПЕСТ анализе, представљени су најважнији политички, економ-

ски, социјални и технолошки фактори који могу утицати на развој социјалне заштите у Општини

Требиње у наредних пет година.

1. Општина Требиње – стање и ресурси

1.1. Географски положај, простор и природне одлике

које утичу на социјалне потребе

Требиње је најјужнија општина Републике Српске чија је површина 904 м². Налази се на значајној

раскрсници путева који повезују општину са општинама у БиХ, са Хрватском и Црном Гором. Од

Дубровника је удаљена 27 км, Херцег Новог 38, Никшића 70, Мостара 115, Подгорице 120, Сарајева

250, Бања Луке 360 и Београда 480 км. Захваљујући географском положају, подручје општине је

транзитно подручје за кријумчарење робе и људи, што је довело да повећања броја кривичних дијела,

великог присуства дроге на цијелом подручју општине, настањивања и дјеловања великог броја дилера

дрогом и цигарима, шверца људи са Блиског Истока и Албаније, што је све допринијело смањењу

опште сигурности грађана и повећању социо-патолошких појава, посебно болести зависности, крими-

налитета и корупције, које имају немјерљиве негативне посљедице на стање у породицама.

Захваљујући климатским условима (медитеранска клима) и великој количини падавина, највећи

природни ресурс овог подручја је вода, односно највећи извор воде је сливно подручје Требишњице

10

чије се воде користе за снабдијевање становништва водом, наводњавање плодног земљишта и производ-

њу електричне енергије. Међутим, погодни климатски услови опредјељују многе старије грађане који

су радни вијек провели у другим крајевима, да се одласком у пензију опредијеле за живот у Требињу,

што повећава удио старачког становништва у укупној популацији.

Осим вода, природни ресурс су погодне климатске каратеристике које омогућавају развој туризма

и пољопривредну призводњу. Од рудних богатстава, постоје налазишта мањих количина боксита и

битумена, велике количине грађевинског камена, шљунка и пијеска.

Због скромних природних ресурса, становништво историјски није било опредијељено на веће

бављење пољопривредном или другим врстама производње, него се везивало за државне институције и

индустријска производна предузећа. Због тога је врло слаба приватна инцијатива код појединаца за

развој властитог бизниса и још увијек већином очекују од државе и државних институција да им

обезбједи извор егзистенције, док недовољно користе властите ресурсе и имовину коју посједују. Ово

директно има утицаја на потребе у социјалној заштити, јер се становништво у недостатку посла више

опредјељује да тражи помоћ него да се враћа селу, кориштењу имовине и бављењу пољопривредом.

1.2. Становништво

Према процјенама Завода за статистику Републике Српске и општинске администрације, у Тре-

бињу живи од 31000 до 33000 становника, од чега 80% живи у урбаном дијелу Општине. Густина

насељености је 37 становника на км², што је сврстава у ред рјеђе насељених општина. Подручје

општине Требиње познато је кроз историју као миграционо подручје, а најизраженије су интерне

миграције село-град, као и економске миграције које су одвеле значајан број младих становника у

развијеније крајеве у земљи, као и цијелом свијету. Миграцијама из села у град, већина сеоског

становништва настанила се на градском подручју. У селима је остало само старачко становништво које

брине о имањима, обради земље и помаже дјецу и сроднике у граду, у складу са својим могућностима.

Старачко становништво у селима, због старења и оболијевања, има повећане потребе за већим

приступом здравственм услугама и развијенијим комуникационим средствима.

Подаци о природном кретању становништва показују негативан природни прираштај од 2002.

године. Деведесетих година прошлог вијека у Требињу се рађало око 450 дјеце, 2008. године рођено је

285, 2009. године 296, а за првих седам мјесеци 2010. године рођено је 146 дјеце.

Општина Требиње спада у ред општина у Босни и Херцеговини које имају најстарије становни-

штво. Сви пописи становништва документовали су да расте удио старих у укупној популацији. По

попису из 1981. године у Требињу је живјело 15,8% старијих од 60 година, 1991. године је било 17%, а

процјењује се да је данас преко 22% становника старијих од 60 година. Међу старијим особама више је

жена, посебно у познијој животној доби. Тренд старења становништва доводи до вишеструког пове-

ћања потреба у здравственој и социјалној заштити и до снажног притиска на фондове пензијско-

инвалидског осигурања, јер број пензионера константно расте.

11

1.3. Тржиште рада

Укупан број запослених се стално мијења. Креће се од 9 000 до 10 000. Истовремено, број еви-

дентираних незапослених је од 3 400 до 3 800. Међу незапосленим највише је квалификованих радника

и са средњом стручном спремом. Око 10% незапослених има високу стручну спрему. Поред регистро-

ваних незапослених лица код Завода за запошљавање, међу незапосленим налази се велики број

радника који су остали без посла због престанка рада неколико предузећа. То су: Новотекс који је запо-

шљавао око 800 радника, већином жена, Неимарство са 150 радника, Металац 20 радника и Требиње-

превоз 30 радника. Ови радници немају дефинисан статус, још увијек се воде као запослени, а не

остварују никакве приходе, тако да су без средстава за живот и без здравственог, пензијског и инва-

лидског осигурања. Већина је старија од 45 година, без одређених квалификација и ширих вјештина и

спада у тешко запошљиве групе. У Новотексу је радио велики број жена које су саме одгајале дјецу,

као и мајки чији супруг је радио у Индустрији алата и у приватизацији овог предузећа остао је без

посла. Значајан број ових радника налази се на линији сиромаштва и дуже нерјешавање њиховог

запослења водиће их директно у сиромаштво које захтијева друштвену интервенцију.

У Општини Требиње регистровано је и послује око 1 500 правних субјеката. Државне институције

и јавна предузећа запошљавају највећи број, а примјетан је тренд пада запослености у производним

предузећима, што се директно одражава на раст незапослености, посебно у средњој старосној доби (од

31 до 50 година). Расте број запослених у предузетничким радњама (975 у 2007. години). Према

подацима Завода за запошљавање код свих правних субјеката у 2009. години запослено је 489 лица, а у

2010 години 347, од чега у привредним дјелатностима 260 лица. Но, без обзира на број запослених,

незапосленост је највећи социјални проблем у општини Требиње који због негативних привредних

токова у текстилној индустрији и грађевинарству има тенденцију повећања. Заштита незапослених

постоји само преко Завода за запошљавање у краћем временском периоду по престанку рада, док

дуготрајно незапослени немају подршку ни од једног система социјалне сигурности. У недостатку

државних програма заштите незапослених, локалне заједнице морају да развијају специфичне пројекте

са активностима које обезбјеђују подршку најугроженијим појединцима и групама.

1.4. Дјеца и образовање

На основу података о броју рођених, процјењује се да у општини Требиње живи око 1 600 дјеце

узраста до шест година. Предшколским васпитањем и збрињавањем у Јавној установи „Наша радост“

обухваћено је око 370 дјеце, у обданишту „Света Јевгенија Царица Милица“ смјештено је 59 дјеце, у

играоницама које функционишу у оквиру невладиног сектора борави око 50-оро дјеце, а процјењује се

да је у нерегистрованим вртићима у домаћој радиности дневно збринуто још око 30-оро дјеце. Укупан

обухват дјеце у дјечијим установама је око 32%, што је изнад босанско-херцеговачких обухвата, али

још увијек недовољно да задовољи све потребе. Кроз програм припремних активности за полазак дјеце

у школу око 200 дјеце предшколског узраста сваке године похађа тромјесечне играонице, што помаже

њиховој социјализацији и развоју навика.

12

Родитељи дјеце која бораве у вртићима у највећем броју су запослени (51% оба запослена

родитеља, а 32% један родитељ), а само 7% дјеце незапослених родитеља је укључено у вртиће.

Стручно особље које брине о дјеци у предшколским установама концентрисано је у јавној

установи (19 васпитача и педагог), а у осталим организацијама запослено је 8 радника.

Основно образовање за 3200 дјеце школског узраста се обезбјеђује у три основне школе у три

смјене. На њиховом образовању ради око 163 запослених. Последњих година школе су запослиле

стручне сараднике (психологе, педагоге и логопеде), тако да 11 особа потпомаже образовни процес

стручним психолошко-педагошким услугама.

Према подацима из школа, један број дјеце спада у групу дјеце која потичу из породица са ризи-

ком. То су дјеца која немају родитеље (1), са једним родитељем (86 или 3%), чији су родитељи разве-

дени (59 или 2%), чији су родитељи без запослења (254–8%) и дјеца са сметњама у развоју или тешким

хроничним болестима (238–8%) од којих су најизраженије сметње у виду и гласу и говору. Једна

петина дјеце због утврђених ризика и сметњи на основном образовању захтијева стално праћење и

провођење низа активности у циљу изједначавања могућности и задовољавања специфичних потреба.

На средњем образовању налази се 1374 ученика од којих је 1 298 из општине Требиње. Ученици

који долазе из других општина станују у Ђачком дому или у приватном смјештају. Дјеца која потичу

из породица са ризиком су: без оба родитеља (3), без једног родитеља (93–7%), разведених родитеља

(35–3%), чији родитељи нису запослени (142–11%) и са сметњама у развоју (29–3%).

У средњим школама запослено је укупно 147 радника, од чега је 92 наставника и 9 стручних са-

радника (педагога, психолога и библиотекара).

На високошколском образовању у Требињу налази се око 340 студената на три високошколске

установе чије је сједиште у Требињу (Факултет за производњу и менаџмент, Академија ликовних

умјетности, Висока школа за туризам и хотелијерство). Више десетина студената из Требиња студира

на факултетима у другим градовима и у земљама у окружењу.

Све школе изразиле су мишљење да у школама постоје проблеми чије рјешавање захтјева

различите социјалне услуге и тијесну сарадњу са социјалним установама. То су:

- проблеми дјеце са неприлагођеним, неадекватним, агресивним и непримјереним понашањем у

школској средини,

- проблеми дјеце из породица са насиљем,

- заштита дјеце од мина и другог заосталог ратног материјала,

- превенција болести зависности, полно преносивих болести и заразних болести,

- интеграција, школовање и укључивање дјеце са посебним потребама,

- рад са дјецом из маргинализованих скупина, посебно са ромском дјецом,

- идентификовање и услуге за дјецу из социјално–угрожених породица (сиромашних, без роди-

теља и једнородитељских, чији су родитељи инвалиди и тешко обољеле особе итд.) и

- развој волонтеризма код дјеце и хуманитарног рада.

13

1.5. Здравство

Грађани Требиња лијече се у јавним здравственим установама које су регионалног значаја и

приватним здравственим амбулантама. Интересантно је да, према подацима Фонда здравственог оси-

гурања РС, сви грађани Требиња имају здравствено осигурање које су обезбиједили преко 1 441 обавез-

ника осигурања. Осигураника је 21 140, а осигураних лица 9 780, од чега је једна половина у државном и

приватном сектору, око 38% су корисници пензија, а остало су незапослена лица, борачко–инвалидске

категорије, социјална заштита и др.

Примарна здравствена заштита остварује се у Дому здравља који запошљава 140 радника од чега

је 19 љекара. У седам амбуланти породичне медицине (14 тимова) грађани користе већину услуга

примарне здраствене заштите које се допуњују кроз Центар за ментално здравље, Центар базичне

рехабилитације, Хигијенско–епидемолошку службу, Службу за заштиту дјеце до седам година, Службу

за заштиту жена, Медицину рада и Стоматолошку дјечију и општу службу. Организација рада путем

амбуланти породичне медицине омогућава праћење и третирање здравствених потреба цјелокупне

породице, што може бити важна подршка у процјенама социјалних потреба и стања социјалне

угрожености појединих породица.

Примарна здравствена заштита нема посебних програма који се баве заштитом старих особа, што

постаје потреба, имајући у виду велико учешће старих особа у укупној популацији. Настоји се кроз

програме превенције и промоције здравог начина живота радити на превенцији настанка разних

обољења и на превенцији инвалидности.

Општа болница пружа секундарну (болничку и консултативно-специјалистичку) здравствену

заштиту. На 10 одјељења и у 10 служби запослено је 315 радника (од којих је 50 љекара специјалиста и

на специјализацији) који третирају различите здравствене проблеме.

Према подацима Дома здравља Требиње, водеће дијагнозе разболијевања грађана евидентиране на

нивоу примарне здравствене заштите су: болести система за дисање, болести система крвотока и бо-

лести мишићно-коштаног система. У секундарној заштити то су болести крвотока, срчане болести,

плућне болести, болести бубрега и психичка обољења. Расте број обољелих од шећерне болести (1 460

обољелих у 2010. години) и малигних обољења (465), а број обољелих од туберкулозе нема тренд

раста (23 обољела у 2010. години).

Поред амбуланти породичне медицине, Центар за ментално здравље, Центар за базичну рехаби-

литацију, кућно лијечење и палијативна њега су капацитети здравственог система који имају изузетан

значај за социјалну заштиту, јер су пацијенти из ових служби најчешће и корисници социјалних

услуга. Изражена је потреба за превенцијом развојних проблема дјеце, посебно проблема у гласу и

говору, поремећаја понашања и психичких сметњи, што намеће захтјеве Дому здравља за органи-

зацијом савјетовалишних развојних програма за подршку дјеци која имају потешкоће у развоју и

члановима њихових породица.

Реформа здравственог сектора уважава социјалне димензије здравствених потреба грађана и

различитим програмима, који примјењују савремене међународне стандарде, настоји да одговори на

14

најакутније потребе. На тај начин побољшани су капацитети за третман и лијечење одраслих особа:

особа са инвалидитетом, са проблемима у менталном здрављу и особа са највећим нивоом потреба

(палијативна заштита и кућно лијечење). За очекивати је да ће се овај тренд наставити, посебно кад су

у питању старе особе и дјеца.

1.6. Корисници осталих система социјалне сигурности

Последњих неколико година расте број пензионера у свим категоријама. Просјечан годишњи при-

раштај броја пензионера је од 200 до 300. У 2010. години у Општини Требиње живи 7 301 пензионер од

чега је 43% старосних, 30% инвалидских и 27% породичних. Мањи број пензионера (око 60) због теже

инвалидности користи додатак за помоћ и његу другог лица у систему пензијско–инвалидског

осигурања. Најниже пензије имају породични пензионери (око 20% има пензију од 160,00 КМ), а међу

старосним и инвалидским пензионерима је до 15% са најнижим пензијама.

Пензионери представљају једну од материјално најугроженијих категорија, посебно они који су

без породичног старања и других прихода. Удружење пензионера је организација пензионера која у

својим активностима посебну пажњу поклања управо овим категоријама, а врло често су и корисници

различитих услуга и накнада у социјалној заштити. У општини Требиње различита права из борачко – инвалидске заштите уживају сљедећи грађани:

- демобилисани борци.........................................................

- ратни војни инвалиди ......................................................

- ратни војни инвалиди из НОР-а .....................................

- мирнодопски војни инвалиди .........................................

- цивлни инвалиди...............................................................

- борци из НОР-а.................................................................

- различита права на основу умрлог војног инвалида ....

- различита права чланова погинулих бораца .................

4 436

884

26

27

82

3

101

888

Према информацијама Борачке организације Требиње, од свих борачких категорија корисника у

најлошијој ситуацији су демобилисани борци старости од 33 до 64 године (око 460) који су без

запослења или су у међувремену остали без посла, те не остварују никаква примања по основу рада,

личне или породичне инвалиднине.

Радници који остану без запослења имају право на новчану накнаду код Завода за запошљавање

која износи од 20% просјечне плате до пуног износа просјечне плате у Републици Српској. Према

евиденцији Завода за запошљавање у 2010. години ово право користила су 54 незапослена радника и

оно је временски ограничено до годину дана. Поред новчане накнаде, незапослена лица која која не

могу стећи здравствено осигурање по другом основу, имају право и на здравствено осигурање. На овај

начин здравствено је осигурано, са члановима породица, 1 969 лица.

15

1.7. Социјална заштита – права, корисници и инфраструктура

Према позитивним законима корисници социјалне заштите су малољетна и одрасла лица која се

налазе у одређеним стањима социјалне потребе. Поред корисника утврђених законима, Општина

Требиње је, у складу са потребама и могућностима, установила проширена права, чиме је значајно

унапријеђен цјелокупни систем. Према подацима Центра за социјални рад (ЦСР) крајем 2009. године Требиње је имало сљедеће кориснике права из Закона о социјалној заштити:

- Новчана помоћ ........................................................................

- Додатак за помоћ и његу другог лица ..................................

- Смјештај у установе социјалне заштите...............................

- Смјештај у друге установе (Дом пензионера) .....................

- Смјештај у другу породицу ...................................................

- Помоћ за оспособљавање за рад дјеце и омладине .............

- Једнократне новчане помоћи ................................................

- Здравствено осигурање .........................................................

98

362

8

9

10

1

315

60

Број корисника основних законских права последњих пет година значајније се не мијења, осим

права на додатак за помоћ и његу другог лица и једнократних новчаних помоћи. У 2009. години 863

корисника уживало је осам законских права. Укупан број годишње расте од 10 до 20%. Највише расте

број корисника додатка за помоћ и његу другог лица. Ради се о тешким инвалидима који због трајних

промјена у здравственом стању имају тежак инвалидитет због којег им је потребна помоћ друге особе

у задовољавању основних животних потреба. Број корисника једнократне новчане помоћи промјенљив

је сваке године и условљен бројем поднесених захтјева, одобреним новчаним средствима и додатним

програмима заштите најугроженијих категорија становништва. У 2010. години примјетан је прилив

нових корисника из круга радника који су остали без посла, нарочито из породица гдје један родитељ

одгаја дијете. Због недефинисаног статуса лица способних за рад која немају материјалну сигурност,

очекује се велики прилив корисника овог права.

Права из проширене социјалне заштите користе постојећи корисници законских права који имају

високе нивое потреба, као и други корисници који различите потребе не могу задовољити кроз

законска права. Тринаест различитих права користи 1 260 корисника, од којих је 28% корисника и за-

конских права. У проширеним правима највеће су потребе за једнократним новчаним помоћима за

посебна стања социјалне потребе која се реализују кроз специфичне циљане програме за задовољавање

социјалних потреба дјеце, омладине, старих и особа са инвалидитетом.

Ефекти реализације проширених права у протекле четири године су веома добра, према мишљењу

корисника и стручњака у Босни и Херцеговини, Општина Требиње се препознаје међу јединицама

локалне самоуправе као општина са добро и свеобухватно развијеним системом социјалне заштите у

којем су адекватно уважене највеће потребе.

Посебан дио система социјалне заштите је заштита породица са дјецом (дјечија заштита) и поро-

дично-правна заштита. Дјечија заштита у РС има све карактеристике социјалне заштите, јер је нај-

16

већим дијелом заснована на провјери прихода и заштити сиромашних породица са дјецом. Основни

корисници дјечије заштите су:

- породице са дјецом које имају ниске приходе (дјечији додатак) ........ 592 породице или 630 дјеце,

- незапослене и запослене мајке породиље ............................................................................ 221

- сва новорођена дјеца .............................................................................................................. 296

- дјеца из рањивих и осјетљивих група (са сметњама у развоју, из породица инвалида,

дјеца инвалиди, дјеца из самохраних породица и дјеца корисника права из социјалне

заштите) ..................................................................................................................................... 80

У оквиру породично-правне заштите, различите социјалне услуге из старатељства, психосоцијал-

не помоћи у сређивању породичних односа и комуникација међу члановима породица, психосоцијалне

помоћи дјеци у развоју и дјеци са проблемима у понашању итд. остварује просјечно годишње око 350

породица. Најизраженији проблеми у породично–правној заштити су: поремећени односи супружника

у браку због чега требају помоћ у остваривању родитељске и васпитне функције, насиље у породици и

проблеми породица чији чланови имају тешкоће у менталном здрављу. Комплексни и дуготрајни про-

блеми захтијевају специјализован тимски мултидисциплинаран и мултисекторалан рад компетентних

стручњака из социјалног, психолошког, педагошког и здравственог рада.

Послови социјалне заштите реализују се кроз рад више сектора: социјалне заштите, администра-

тивне службе општине, образовних установа, здравствених установа, удружења грађана, правосуђа,

безбједности итд. Највећу одговорност и обавезе имају ЦСР и Општина која је и носилац социјалне

заштите. ЦСР запошљава стручно особље предвиђено законима и стандардима и организује рад на

остваривању својих улога: јавне службе која врши јавна овлаштења, стручне службе која прати,

истражује и анализира социјалне потребе и предлаже рјешења и службе која иницира оснивање и

координира рад различитих облика удруживања грађана у рјешавању појединачних и друштвених

социјалних проблема. У оквиру ЦСР организовани су Центар за дјецу са посебним потребама и Днев-

ни центар за старе особе. На овим пословима запослено је 30 радника. Поред свакодневне сарадње са

свим осталим актерима у систему социјалне заштите, ЦСР закључио је партнерске уговоре о сарадњи

са Удружењем дјеце и омладине са посебним потребама, Колом српских сестара, Епархијом Захумско-

Херцеговачком и Основном школом „Вук Караџић“, кроз које реализује услуге за дјецу и омладину са

посебним потребама, исхрану у народној кухињи за социјално–угрожене грађане и помоћ дјеци са

проблемима у понашању.

1.8. Развој цивилног друштва

На подручју општине Требиње дјелује око 90 регистрованих удружења грађана са различитим циљевима и мисијама у области спорта, културе, социјалних активности, екологије, омладинског организовања, хуманитарних активности, струковног организовања итд. Према процјенама истражи-вача и аналитичара у Босни и Херцеговини, од свих регистрованих удружења грађана, око 50% није активно и не остварује мисију, што се може сматрати релевантним и за удружења у Требињу.

17

Нека удружења профилисала су се у невладине организације и развијајући и реализујући разли-чите пројекте обезбјеђују своју одрживост. У периоду реализације претходног Плана развоја социјалне заштите (2005–2010. године) формиран је одређени број нових невладиних организација, које су своју мисију усмјериле на хуманитарни рад и социјалну заштиту. Међу постојећим организацијама истиче се 10 организација са мисијом обезбјеђивања социјалних услуга, које активно раде и које су дале одређени допринос реализацији ОПРСЗ-е, (самостално или, што је чешћи случај, у партнерству са ЦСР или неком другом организацијом) као и 11 организација које у својој мисији имају социјалне актив-ности кроз заједничке пројекте и учешће у реализацији заједничких пројеката са ЦСР и другим невладиним организацијама. Већина НВО укључује се у едукације које проводи ЦСР и тако развијају властите капацитете, а услуге пружају у партнерству и сарадњи са ЦСР. У невладиним организацијама које раде активно и повремено, на провођењу социјалних активности и пројеката, запослено је око 30 особа, а ангажован је и велики број волонтера. У току 2010. године ове организације провеле су око 30-так пројеката које су финансирали различити донатори (Општина Требиње, међународни донатори, министарства у Влади Републике Српске и сл.). Постојећи капацитети удружења грађана нису до-вољни да одговоре на потребе појединих угрожених група и да постану активан и одговоран актер у мјешовитом систему услуга у којем би били препознатљиви по активностима које би могли само-стално и одговорно да обављају.

Поред регистрованих удружења, у пружању социјалних услуга партиципирају и други неформал-ни облици организовања и удруживања грађана, као и волонтери који се окупљају у насељима, мјесним заједницама и селима око рјешавања појединих заједничких и појединачних проблема. То је до сада недовољно искориштен ресурс који се највише може ангажовати у откривању свих лица у стању социјалне потребе и у организовању различитих акција. Мјесне заједнице (МЗ) управо предста-вљају основни, већ конституисан и изграђен облик организовања грађана по подручјима на којима живе, у циљу рјешавања заједничких проблема. У општини Требиње дјелује 18 МЗ и то: 10 на градском и осам на сеоском подручју. У свим МЗ успоставњене су руководеће структуре, односно савјети МЗ који броје од пет до 11 представника становника одређене МЗ, а у зависности од броја становника који живе у МЗ. Шеснаест МЗ располаже сређеним простором и опремом за рад, а двије МЗ немају свој простор, па раде у просторима мјесних канцеларија и школа. У шест мјесних заједница запослен је службеник из локалне административне службе, а пет службеника који раде у мјесним канцеларијама обављају и послове за мјесне заједнице. У досадашњем раду мјесне заједнице показале су се као значајан актер у систему социјалне заштите и оне су, у партнерству са ЦСР, проводиле низ пројеката који су били усмјерени на развој капацитета мјесних заједница и на директне услуге корисницима. Организован је рад социјалних радника у просторијама мјесних заједница (у пет мјесних заједница на подручју града) због боље и лакше приступачности корисницима и партнерима у заједници, откривања и регистрације лица и породица у стању социјалне потребе и организовања акција за рјешавање соци-јалних проблема појединаца, група и заједнице.

18

2. ПЕСТ анализа

Глобално и домаће окружење има снажан утицај на социјалну заштиту и мора бити анализирано у

процесу креирања стратегије развоја. За анализу окружења кориштена је тзв. ПЕСТ анализа помоћу

које је представљен сажет приказ најважнијих политичких, економских, социјалних и технолошких

околности.

2.1. Политички и правни аспекти

Испуњавање захтјева у примјени Европске социјалне повеље и других међународних докумената у

процесу европских интеграција,

Политичке промјене у земљи које се могу десити на наредним локалним изборима,

Политичке кризе у БиХ чија разрјешења могу довести до промјена надлежности јединица локалне

самоуправе,

Реформа јавне управе, посебно локалне самоуправе,

Јачање улоге организација цивилног друштва,

Реформски процеси у социјалној заштити који се реализују кроз пројекте,

Неопредијељеност политике за модел социјалне политике и социјалне заштите који ће развијати

БиХ и РС и незаинтересованост политике за ову област,

Непостојање политика и стратегија развоја социјалне заштите на државном и ентитетском нивоу,

Доношење новог закона и подзаконских аката који ће другачије уредити постојећи систем социјал-

не заштите,

Промјене у другим системима социјалне сигурности и међусобна прерасподјела надлежности.

2.2. Економски аспекти

Продубљивање економске кризе и увођење нових ограничења у јавној потрошњи,

Слабо стање локалне економије и недовољно остваривање буџета,

Неповољни економски трендови (раст инфлације, повећање цијена основних животних намирница...),

Низак ниво прилива донаторских средстава за подршку реформским пројектима.

19

2.3. Социјални аспекти

Социјалне посљедице транзиције: раслојавање становништва, губљење средњог слоја, посљедице

приватизације, пораст незапослености, сиромаштва и социјалне искључености, постмодернизам и

нове вриједности,

Негативан природни прираштај и старење становништва,

Слабљење здравственог стања становништва и пораст обољелих и особа са инвалидитетом,

Настављање тренда урбанизације и даље напуштање села од стране млађих,

Поремећај традиционалних система вриједности, слабљење породичне солидарности и заштитне

функције породице,

Промјене у породичној структури: мање закључивање бракова, пораст ванбрачних заједница, по-

раст броја старих особа без породице,

Промјене на тржишту рада: нестабилност посла, пораст броја тешко запошљивих група (старији од

45 година, жене, особе са инвалидитетом, особе са нижим степеном образовања),

Пораст броја лица у стању социјалне потребе због пораста сиромаштва и незапослености,

Традиционална схватања и предрасуде о предмету и значају социјалне заштите, те улози корисника,

Терет социјалне бриге постаје све већи за локалне заједнице,

Лоше стање социјалног капитала (међусобне толеранције, повјерења у постојећи систем социјалне

заштите и укључивања грађана у рјешавање социјалних проблема),

Неразвијене навике добровољног рада и волонтирања.

2.4. Технолошки аспекти

Јачање улоге информационих и комуникационих технологија, повезивање система евиденција и ра-

звој база података,

Промовисање и имплементација концепта стратешког управљања у Општини Требиње и у ЦСР,

Увођење система управљања квалитетом у ЦСР Требиње.

20

3. SWОТ анализа

СНАГЕ СЛАБОСТИ

Развијени просторни капацитети образовних институција

Велика обухваћеност предшколске дјеце институционалним

васпитањем

Довољан број стручног кадра у предшколским

установама које обезбјеђује квалитетан рад

Подаци о породичним приликама дјеце

Обухваћеност све дјеце основним образовањем

Партнерство актера у систему

Достигнути ниво развоја социјалне заштите

Разумијевање локалне заједнице за социјалне потребе

Развијен и оспособљен ЦСР и особље Центра

Развијене услуге у заједници

Спремност и отвореност за промјене

Редовно финансирање система

Континуирана едукација кадрова

Развијена примарна здравствена заштита и њена

организација – породични љекар

Информисаност и укљученост корисника

Већ донесени програми (инклузија, Стратешки план

ЦСР, стратегија развоја, стратегија развоја руралних

подручја)

Неразвијен НВ сектор

Немотивисаност приватног сектора

Неактивност мјесних заједница

Ниске плате запослених у општинским јавним

службама

Неразвијен волонтерски рад

Мало пројеката

Повећање социјалних проблема и броја

корисника

Слабљење породичне солидарности

МОГУЋНОСТИ ПРИЈЕТЊЕ

Развијеност општине

Промјене законодавства у доношењу новог закона

Укључивање медија у промоције

Стратегије републичког значаја

Кориштење средстава европских приступних фондова

Комуникација и сарадња са окружењем

Излазак из кризе (економске и финансијске)

Политичке промјене

Продубљивање економске кризе

Повећање незапослености

Старење становништва

Повећање криминалитета

Криза буџета

Ефекти приватизације великих јавних предузећа

21

4. Најизраженији социјални проблеми као стратешки изазови

На основу социо-економске анализе Општине Требиње, SWOT и PEST анализе, утврђују се сљедећи

социјални проблеми који представљају приоритете за систем социјалне заштите у Општини Требиње у

наредним годинама. То су:

Демографске промјене у структури становништва, стално старење становништва, низак природни

прираштај и повећане потребе старачке популације у социјалној и здравственој заштити;

Сиромаштво корисника социјалне заштите, али и других лица која се налазе у стању социјалне по-

требе због дуготрајне незапослености, губитка посла, немогућности запошљавања, погођености

различитим социјалним ризицима као што су болест, инвалидност, губитак имовине, елементарне

непогоде, недовољне материјалне обезбијеђености у другим системима социјалне сигурности и сл.

Присуство различитих проблема у понашању код дјеце школског узраста као што су неприлагође-

ност, агресивност, непримјерено понашање, бјежање из школе и сл.

Проблеми дјеце са насиљем у породици, дјеца која су у ризику од узимања опојних дрога и алко-

хола, дјеце из маргинализованих група, социјално угрожених породица, једнородитељских породица,

дјеце која су у ризику од мина и другог заосталог ратног материјала и дјеце са другим ризицима;

Интеграција, школовање и укључивање дјеце са сметњама, нарочито рана превенција сметњи у

гласу и говору и стимулација развоја ризичне дјеце,

Промјене у породици и слабљење породичне солидарности, социјалних, заштитних и васпитних

функција породице,

Слабљење здравственог стања и повећање броја лица са трајним инвалидитетом којима је за задо-

вољавање основних животних потреба потребна помоћ друге особе.

Кључне утврђене стратешке предности на којима се може градити развојна стратегија и избјећи

или минимизирати слабости су досадашњи достигнути степен развоја општине, а посебно система

социјалне заштите који се у Босни и Херцеговини истиче као примјер успјешног локалног система који

је сензибилан на социјалне потребе грађана и који има и развија ресурсе за рјешавање социјалних

проблема у овој области.

22

III ВИЗИЈА

Општина Требиње, као осјетљива и одговорна заједница, тежи да побољша систем социјалне за-

штите у општини тако да свим грађанима који у њој живе и који не могу да осигурају своју егзи-

стенцију у другим системима социјалне сигурности, који су неспособни за рад и који немају сроднике

обавезне да их издржавају, гарантује минимум социјалне сигурности, без дискриминације по било

којем основу, као и да развија различите механизме помоћи, подршке и солидарности кроз укљу-

чивање и партнерство свих носилаца и актера, како би људи са потешкоћама савладали проблеме и

остварили пуни израз властитих потенцијала у мјешовитом систему социјалне заштите.

IV МИСИЈА

Систем социјалне заштите у Општини Требиње ради на побољшању квалитета живота свих гра-

ђана кроз активно учешће Административне службе Општине Требиње, Скупштине општине Требиње,

Центра за социјални рад Требиње, јавних служби у здравству, образовању, дјечијој заштити, органа и

институција правосуђа, безбједности, цивилног друштва, корисника права и услуга, појединаца и

доступних услуга и сервиса које обезбјеђују јавни цивилни и приватни сектор.

Улоге наведених актера дефинисане су Уставом Републике Српске, законским прописима из

области социјалне, дјечије и породично–правне заштите, Статутом општине и другим правним актима

и одлукама. Подјеле одговорности међу актерима су јасне и међусобно координиране путем Координа-

ционог тијела за унапређење система социјалне заштите у Општини Требиње. Сви актери уважавају

вриједности и принципе на којима почива ова стратегија и своје дјеловање засниваће полазећи од њих,

настојећи да визију социјалне заштите претворе у стварност.

23

V ВРИЈЕДНОСТИ И ПРИНЦИПИ

Стратегија социјалне заштите почива на основним вриједностима друштва Републике Српске и

Босне и Херцеговине и то: уважавање човјека и његових потреба као примарне вриједности у друштву,

поштовања различитости становника у погледу националне, вјерске, родне, језичке, физичке и

културне припадности и третирања свих разлика као богатства друштва, његовању добрих односа и

толеранције међу људима и гарантовања минимума основне социјалне сигурности свим грађанима.

Рад, кориштење имовине, имовинских права и капитала, предузетништво, улагања у фондове и

ресурси породице су основни извори социјалне сигурности грађана.

Породица је примарно одговорна за сигурност и заштиту својих чланова, а носиоци социјалне

заштите пружају помоћ појединцима и породицама који не могу сами и немају друге ресурсе, како би

остварили минимум животних услова. Збрињавање социјално угрожених грађана се врши у примарној

породици увијек када је то могуће, а кад примарна породица није у могућности да квалитетно брине о

свом члану који има потешкоће или уколико не постоји, он се збрињава у другу породицу или

институцију, при чему социјалне службе помажу примарној породици да поново прихвати свог члана

и брине о њему.

Општина Требиње, као локална заједница живота својих грађана, обезбјеђује да се у локалитету

становања пружају социјалне услуге под једнаким условима свим грађанима од стране јавних,

приватних и невладиних организација на основу примјене закона, одлука, јавних конкурса за избор и

финансирање програма и праћења и евалуације од стране представника локалне власти, надлежних

организација, грађана и корисника услуга.

Сви актери у систему социјалне заштите Општине Требиње заснивају свој рад на сљедећим принци-

пима:

Солидарности – заједничко дјеловање, свијест о заједничким обавезама и одговорностима, осјећа-

ње повезаности међу људима, заједничко живљење и ослањање једних на друге;

Узајамности – реципроцитет у правима и обавезама заснован на међусобној повезаности и међу-

собним интересима људи;

Хуманизма – врховна вриједност друштва је човјек и његова добробит;

Социјалне правде – постојање истих слобода и права за све грађане без обзира на њихову нацио-

налну, расну, социјалну, политичку, родну, вјерску или другу припадност пред законом;

Људских права – поштовања свих људских права и достојанства и борба против свих облика

дискриминације;

Законитости – тачна, савјесна и брижљива примјена законских и подзаконских прописа, општин-

ских одлука, стандарда и других нормативних аката и одсуство произвољне оцјене и незаконитог

поступања;

24

Индивидуализам и поштовање најбољег интереса корисника – пружање услуга које су у највећем

степену усаглашене са потребама корисника уз поштовање људских права, достојанства, индиви-

дуалности и права на учешће сваког појединца;

Доступност права и услуга корисницима – стварање услова да грађанима буду доступна права која

им по закону и другим нормативним актима припадају и да своје потребе за социјалним услугама

задовољавају у Општини Требиње гдје живе;

Партнерство и сарадња – промовисање сарадње и партнерског рада међу свим актерима у систему

социјалне заштите и са окружењем у циљу повећања квалитета и разноликости услуга, рациона-

лног кориштења свих ресурса и свеобухватног задовољавања потреба;

Етичност – поштовање етичких начела у раду са људима који имају тешкоће, са сарадницима и

партнерима, како би се поштовао корисник као личност, загарантовала дискреција и тајност пода-

така и информација које корисници дају из личног и породичног живота и обезбиједило међусобно

повјерење међу актерима у систему социјалне заштите;

Људски потенцијали – брига заједнице о професионалним, стручним и волонтерским људским

ресурсима, њиховом напредовању и развоју, цјеложивотно учење и континуирано усавршавање као

предуслов професионалног успјеха и квалитета рада, те ентузијазам, креативност, иновативност,

тимски рад, солидарност, узајамно помагање свих укључених актера и преданост постизању нај-

виших стандарда професионалности у свим аспектима дјеловања;

Планирање – стратешко планирање развоја система социјалне заштите на нивоу Општине и у орга-

низацијама, дефинисање приоритета, праћење и оцјењивање остваривања циљева и постигнутих

резултата.

Повезивање актера у заједници и састанак са

представницима мјесних заједница

Рад на заједничким пројектима

25

VI СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ПРИОРИТЕТИ

На основу социо–економске анализе Општине Требиње, визије, мисије, вриједности и принципа у

социјалној заштити, утврђују се сљедећи стратешки циљеви развоја социјалне заштите у Општини

Требиње за период 2011–2016. година:

1. Унапређење заштите сиромашних,

2. Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба дјеце и младих,

3. Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба старих особа,

4. Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба особа са инвалидитетом,

5. Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба породица са проблемима у

остваривању функција.

Стратешки циљ 1: Унапређење заштите сиромашних

Општина Требиње ће обезбиједити минимум егзистенције за своје најсиромашније грађане

и помоћ у задовољавању егзистенцијалних потреба појединаца и породица који су погођени

посебним социјалним ризицима.

– Образложење потребе –

Смањење броја сиромашних путем активирања њихових радних потенцијала запошљавањем и ра-

звојем предзетништва су најефикаснији начини рјешавања питања сиромаштва. Социјална заштита у

Општини треба да је ослонац за најугрожерније грађане и друштвене групе које не могу на тржишту

рада да обезбиједе егзистенцију за себе и своје породице због година старости и присуства других

социјалних ризика као што су хронична болест, инвалидност, тешка породична ситуација или немање

породице, брига о дјеци због губитка другог родитеља, социјална искљученост и сл. По важећем

Закону о социјалној заштити, само лица која су неспособна за рад, без сродника са обавезом издржа-

вања и без имовине, могу остварити право на новчану помоћ, које је мјесечно право и представља

минимум за преживљавање. Остали сиромашни грађани, ако се нађу у стању социјалне потребе због

ратних страдања, немогућности запошљавања, претрпљене елементарне непогоде, миграције, репатри-

јације, смрти једног или више чланова породице, дужег лијечења у здравственој установи, као и лице

отпуштено са издржавања казне, могу остварити једнократне приходе у врло ниским износима два

пута годишње, што је недовољно за задовољавање основних животних потреба. Да би систем со-

цијалне заштите постао ослонац за њих, потребно је редефинисати кориснике социјалне заштите и

права у Републици Српској, односно развити различите програме којима би се омогућило стицање

социјалних накнада у складу са циљевима социјалне заштите.

26

Корисници постојећих права у социјалној заштити

имају веома ниске износе накнада које су недовољне за

задовољавање основних животних потреба, што доводи

у питање остваривање њихове сврхе. Општина Требиње

настоји да увођењем проширених права повећа висине

накнада и побољша положај корисника новчаних помо-

ћи и додатака за помоћ и његу другог лица, што је још

увијек недовољно за обезбјеђење егзистенцијалног ми-

нимума, посебно корисника новчане помоћи. Зато по-

стоји потреба да се посебним програмима дефинише

задовољавање неких других егзистенцијалних потреба

(гријање, поправка кућа и ствари у домаћинству, зимни-

ца и сл.) за кориснике новчаних помоћи.

Достава пакета кориснику новчане

помоћи Корисница новчане помоћи Услуге у заједници - њега и помоћ у кући

Опремање стабеног простора кориснику новчане

помоћи

27

Опретивни циљ 1.1: Побољшање материјалног положаја корисника права на новчану помоћ у

социјалној заштити

Активности Носиоци Вријеме Резултати Индикатори

Развити и усвојити стални про-

грам за обезбјеђење огријева свим

корисницима права на новчану по-

моћ у социјалној заштити (дрва

или плаћање електричне енергије)

ЦСР,

Општина

Требиње

2011. Повећана материјална

сигурност

Програм, одлука о

усвајању програма,

износ средстава

Снимити услове становања кори-

сника новчане помоћи у социјалној

заштити, утврдити потребе и дефи-

нисати приоритете

ЦСР,

Општина

Требиње,

мјесне

заједнице

2011-2012. Посједовање тачних

информација о потре-

бама

Број обрађених

корисника, број

анализа, листе

приоритета

Развити и усвојити програм по-

бољшања услова становања путем

реконструкције, адаптације и по-

правке стамбених објеката кори-

сника права на новчану помоћ

Општина

Требиње,

ЦСР,

мјесне

заједнице

2012. Направљене смјерни-

це за дјеловање, по-

бољшани стамбени

услови

Програм, план за

дјеловање, број

корисника

Развити и усвојити сталан про-

грам набавке основних животних

намирница за кориснике сталних

новчаних помоћи и других соци-

јално–угрожених лица (два пута

годишње)

ЦСР и

Општина

Требиње

2012.

(друго

тромесечје

и крај

године)

Побољшана социјална

сигурност најугроже-

нијих

Програм

28

Оперативни циљ 1.2: Обезбјеђење минимума егзистенције породица без запослених чланова које су поред немања сталних прихода погођене и другим социјалним ризицима као што су хронична болест, инвалидност, самохраност, школовање малољет-не дјеце, избјеглиштво, репатријација, смрт једног или више чланова поро-дице, елементарна непогода и сл.

Активности Носиоци Вријеме Резултат Индикатори

Израда нацрта пројекта истраживања стања и потреба ових породица

ЦСР 2011. Дефинисан оквир истраживања

Нацрт пројекта којим се идентифи-кује проблем

Провођење истраживања и израда анализе стања

ЦСР, Завод за запошљавање, Борачка организација

2011-2012. Утврђено стање и дефинисане мјере, омогућено директно циљање према најсиромашнијим

Анализа и приједлози мјера

Израда и доношење програма којим би се увела једнократна новчана помоћ од 2-4 пута годишње у износу од 100,00 до 500,00 КМ за задовољавање егзистенцијалних потреба породица

Општина Требиње-Одјељење за друштвене дјелатности ЦСР

2013. Обезбјеђење интервентне помоћи за најугроженије породице

Програм, мањи број захтјева за једнокртну помоћ у Центру

Оперативни циљ 1.3: Развој и доношење програма јавних радова којима би се запослило 100

тешко запошљивих особа (старије особе, особе са инвалидитетом и Роми)


Истраживање и анализа стања тешко запошљивих лица

Завод за запошљавање Требиње

2011-2012. Утврђено стање тешко запошљивих, идeнти-фиковане потребе

Анализа стања и приједлог мјера

Успостављање веза са надлежним републичким организацијама и њихово укључивање у израду програма

Општина Требиње, Завод за запошљавање

2011. Обезбјеђени извори за финансирање јавних радова

Потписани споразуми о сарадњи

Израда и доношење програма јавних радова у општини Требиње

Општина Требиње, Завод за запошља-вање, ЦСР

2012. Створени услови за запошљавање, смањени захтјеви за помоћи

Број запослених радника

29

Оперативни циљ 1.4: Побољшање материјалног положаја социјално-угрожених лица старијих од

70 година


Измјенити Одлуке о проширеним

правима и увести право на

кварталну новчану помоћ социјално

угроженим старим лицима у

износу од 100,00 КМ

Општина Требиње,

Удружење

пензионера, ЦСР

2013. Побољшан

материјални

положај

најугрож.

старих лица

Нова усвојена

одлука

Организовати социјалне акције

прикупљања хуманитарне помоћи

за старе особе

Црвени крст,

мјесне заједнице,

удружења грађана,

школе

Сваке године Прикупљена

хуманитарна

помоћ за

најугрож.,

побољшање

жив.станд.

Број

хуманитарних

акција, количина

помоћи, број

корисника

Организовати посјете сеоским

подручјима за дистрибуцију

хуманитарне помоћи

Црвени крст,

мјесне заједнице,

ЦСР, удружења

Сваке године Задовољене

потребе

најугро-

женијих

Број корисника,

број дистри-

буција

Системски уредити и организовати

рад народне кухиње

Општина Требиње,

Захумско-херце-

говачка епархија,

ЦСР

2011. Обезбјеђење

минимума за

преживљавање

најсиромаш-

нијих

породица

Програм рада

народне кухиње,

број корисника,

износ

издвојених

средстава

30

Стратешки циљ 2: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба дјеце и

младих

Сви актери у заједници радиће на стварању повољнијих услова у Општини Требиње за потпуније

и успјешније васпитање, образовање и заштиту све дјеце и младих, посебно дјеце која су у ризику и

која су корисници социјалне заштите.


Друштвене промјене које се дешавају последњих деценија одражавају се на стање и положај свих

грађана, а посебно осјетљивих група као што су дјеца и млади. Породица је значајно ослабљена у

остваривању своје заштитне и васпитне функције, што утиче на сигурност и на развој дјеце, на

повећање разлика у условима живота које су продуковане социјалним стањем, поријеклом, инвалид-

ношћу, породичним приликама и на развој различитих социопатолошких појава које угрожавају

нормалан процес раста и одрастања. Зато друштво мора да развија механизме којима уједначава

могућности и пружа потребну помоћ свој дјеци и младима, а посебно оним који су погођени неким

социјалним случајем као што су: губитак родитеља или родитељског старања, физичке и психичке

сметње у развоју, хронична болест, тешка породична ситуација због које изостаје породична брига

(сиромаштво, болест, инвалидност, поремећај комуникације и односа у породици), поремећаји

понашања, узимање дрога и алкохола и други случајеви. Постојећа законска права у систему социјалне

заштите само дјелимично могу да одговоре на социјалне потребе дјеце и младих, због чега локална

заједница мора да развија облике и садржаје заштите и помоћи којима ће одговорити на потребе.

Квалитетно кориштење слободног времена

плесни клуб „Марис“

Обиљежавање Дјечије недјеље

31

Радионица за младе Сналажење у природи

Интеграција дјеце и омладине са сметњама у развоју Посјета дјеце из вртића ЦДПП-у

32

Оперативни циљ 2.1: Синхронизовано и адекватно дјеловање свих надлежних институција и

успостављање добре сарадње међу актерима на пољу васпитања, образо-

вања и различитих видова заштите дјеце и младих


Организовати редовне састанке

4 пута годишње којима би

присуствовали представници

школа, здравствених установа,

ЦСР, полиције, тужилаштва,

судова, НВО, спортских и

других организација и

удружења грађана, за

међусобно информисање,

размјену подата и синхрони-

зовано дјеловање

Координациони

тим за

унапређење

социјалне

заштите, радна

група за дјецу и

младе

Сваке године

4 пута

Потпунија и

благовремена

информисаност

свих актера и

њихово

адекватније

дјеловање

Број одржаних саста-

нака, број учесника,

број заједничких

акција

Укључивање свих актера из

заједнице који се баве дјецом и

младима у програме едукације

кадрова сваког актера

Сваки актер Перманентно Јачање

компетенција

стручних

радника,

ефективнији рад

Број едукација, број

учесника едукација

Омладина ЦДПП-а на обиљежавању 5. јуна –

Дана заштите животне средине

Особе са инвалидитетом пројекат Без граница

– инклузија, култура, умјетност

33

Оперативни циљ 2.2: Превенција неадекватног понашања дјеце и младих, учење здравим сти-

ловима живота и квалитетног кориштења слободног времена


Организовати различита

предавања и интерактивне

радионице у школама, које ће

промовисати друштвено

прихватљиво понашање и

пружити потребне информације

дјеци и младима

Школе,

удружења

Перманентно Већа информисаност

дјеце и младих,

смањен број свих

облика неадекватног

понашања

Број предавања и

радионица, број

ученика на

радионицама

Организовати различите сусрете

дјеце и младих у природи са

извиђачима, планинарима,

спортистима

Школе,

удружења и

спортске

организације

Перманентно Већа укљученост дјеце

у организоване актив-

ности, учење здравих

стилова живота, већи

степен задовољства

дјеце

Број сусрета,

број учесника

активности, број

нових чланова у

омладинским и

спортским

организацијама

У медијима промовисти

примјере постигнућа успјешне

дјеце и младих

Локални

медији,

омладинске

организације,

школе

Перманентно Учење на позитивним

искуствима

Број медијских

догађаја, број

учесника у

медијским

догађајима, број

позитивних

примјера

Организовати такмичења међу

основним школама у којима ће

доћи до изражаја кретивне

способности дјеце

Школе Перманентно Развијање позитивног

такмичарског духа,

усвајање нових знања и

искустава и развијање

креативних вјештина

Број такмичења,

број активности,


Изградити игралиште за дјецу у

насељима Градина, Бањевци,

Вилин Долац (Горње Полице),

Придворци, Граб, Аранђелово,

Доње Полице

Општина,

мјесне

заједнице

2011-2015. Адекватан простор за

игру, квалитетно

провођење слободног

времена,

социјализација дјеце

Број изграђених

игралишта, број

дјеце

Укључивати дјецу у различите активности Дјечијег центра

Креативни центар, школе

2011-2012. Социјализација дјеце, учење разних вјештина,

бољи резултати у школи

Број дјеце, број активности

34

Оперативни циљ 2.3: Промовисање права дјеце у јавности и информисање дјеце о начину оствари-

вања права


Организовати у свим одјеље-њима основних школа и у вртићима предавања на теме дјечијих права

Вртићи и школе Перманентно Дјеца боље познају своја права

Број одржаних предавања, број укључене дјеце

Урадити плакат за промоцију дјечијих права у свим школама и дјечијим установама

Одјељење за привреду и дру-штвене дјел.

2011. Побољшање информисаности

Број плаката

Расписати конкурс за најбољу идеју за промоцију дјечијих права

Одјељење за привреду и друштвене дјел.

2012. Испољавање креатив-них способности дјеце, социјализација дјеце, повећано задовољство дјеце и родитеља

Број учесника на конкурсу, број радова, број догађаја

Оперативни циљ 2.4: Превенција болести зависности, заразних и полних болести


Организовати предавања у школама и Дому младих

Школе, Црвени крст, Дом здравља, Центар јавне безбједности

Перманентно Већа информисаност дјеце и младих, разбијање предра-суда, избјегавање ризичног понашања, непосреднија комуникација актера са носиоцима

Број предавања, број учесника

Организовати емисије у локалним медијима

Школе, Црвени крст, Дом здравља, локални медији

Перманентно Већа информисаност дјеце и младих, разбијање предрасуда,

Број емисија

Набавити и дистрибуи-рати адекватан инфор-мативни и пропагандни материјал

Здравствене установе, Црвени крст, Центар јавне безбједности

Перманентно Већа информисаност дјеце и младих, разбијање предрасуда

Количина дистрибуираног материјала

35

Оперативни циљ 2.5: Смањење малољетничког преступништва и насиља међу младима за 10%


Развити програм превенције,

откривања и третмана дјеце са

проблемима у понашању

Школе, ЦСР,

Одјељење за

привреду и

друштвене

дјелатности, Центар

јавне безбједности,

предшкол. уст. Дом

здравља

2011. Израђен програм,

јасно дефинисане

подјеле улога и

одговорнисти свих

актера, системски и

организован рад са

дјецом са

тешкоћасма

Број откривене

дјеце, број

реализованих

активности

Извршити обуку наставника у

основним школама и предшкол-

ским установама за имплемента-

цији програма


привреду и

друштвене дјелатн.

школе, предшкол.

установе

2012.

(2-4 мјесеца)

Ојачани капацитети

наставног особља

Број обучених

наставника

Извршити информисање дјеце у

предшколским установама и

основним школама и родитеља

о програму и активностима


привреду и

друштвене

дјелатности, школе,

предшколске

установе

2012. Информисаност

дјеце и родитеља

Број

информативних


Отворити центар за дјецу

преступнике

Општина, ЦСР,

Центар јавне

безбједности

2012-2013. Адекватан простор

за органхизован и

стручан рад са

дјецом

Простор центра,

програм рада

центра

Едуковати стручне раднике у

школама и ЦСР за рад са дјецом

са поремећајима у понашању

Општина, школе,

ЦСР, полиција

Перманентно Појачани

капацитети особља,

квалитетнији рад

Број едукативних


учесника


Едуковати стручне раднике у

ЦСР, полицији, тужилаштву и

суду за примјену новог Закона о

заштити и поступању са дјецом

и малољ. у кривичном поступку

Министарство

правосуђа и

социјалне заштите

2011. Подигнуте

компетенције и

знања стручних

радника

Број едукација,

Број укључених

36

Оперативни циљ 2.6: Откривање сваког дјетата са сметњама у развоју и омогућавање приступа

услугама социјалне и здравствене заштите


Организовати састанке, једном

годишње, надлежних

здравствених служби, ЦСР,

вртића и удружења родитеља,

чији је циљ размјена

информација, едукација

запослених и размјена

података

Раднe групe за

дјецу и особе са

инвалидитетом

координац. тима

Перманентно Правовремена

размјена

информација

Број састанака, број

организација на

састанцима

Запослити специјализовани

стручни кадар у примарној

здравственој заштии и дјечијем

вртићу за рад са дјецом која

имају сметње у развоју

Дјечији вртић,

Дом здравља

2011-2012. Обезбијеђени

услови за рано

откривање и

рану превенцију

инвалидности,

јачање

капацитета

институција

Број запослених, Број

дјеце укључених на

третмане

Урадити и набавити

промотивни материјал о

појединим болестима и

сметњама и учинити га

доступним родитељима у

здравственим, дјечијим и

социјалним установама,

мјесним заједницама и на

другим јавним мјестима

Дом здравља,

ЦСР, Црвени

крст

Перманентно Већа


дјеце и младих,

разбијање

предрасуда

Количина

дистрибуираног

материјала

Побољшати физичку

доступност јавних служби у

здравству, дјечијој и

социјалној заштити, култури,

спорту, комуникацијама итд.,

као и на улици изградњом

рампи

Општина, школе Перманентно Изграђене рампе

на објектима,

повећана

социјална

укљученост

Број изграђених

рампи

37

Оперативни циљ 2.7: Стално радити на промјени свијести, помагати процес остваривања пуне

интеграције дјеце и омладине са сметњама у развоју у све сегменте дру-

штвеног живота у заједници и повећати степен социјалне укључености

ове популације


Редовно организовати у локалним

медијима емисије које информи-

шу јавност о стању и потребама

дјеце и омладине са сметњама у

развоју и промовишу постигнућа

у раду са овом популацијом

Локални

медији

Перманентно Пуна


јавности,

интеграција дјеце и

омладине, већи број


Број емисија, број

нових активности

Организовати годишње по

најмање два догађаја у граду

поводом значајних датума на

којима се презентују резултати

рада дјеце и омладине са

сметњама у развоју

Школе,

Удружење

родит. ЦСР,

општина

Перманентно Упознавање

заједнице, повећан

сензибилитет

заједнице, смањење

предрасуда

Број догађаја и


Финансијски и јавно подржавати

рад Центра за дјецу са посебним

потребама

Општина,

медији, сви

актери

Перманентно Јачање капацитета

ЦДПП, развој нових


Одобрена

средства, број


дјеце

Формирати дневни боравак према

стандардима за дјецу са сметњама

и системски уредити његов рад

Општина,

ЦСР,

удружење

2011, 2012. Отворен дневни

боравак, Адекватно

збрињавање дјеце са

сметњама, подршка

родитељима

Простор дневног

боравка, програм

рада

Формирати подгрупу у Дјечијем

вртићу „Наша радост“ за дјецу са

умјереним и тежим психичким

сметњама

Дјечији

вртић,

Општина

2011, 2012. Интеграција и

социјализација дјеце

на раном узрасту

Број укључене

дјеце

38


Подржавати процес инклузивног

образовања у школским

установама, обезбјеђењем

довољног броја квалификованог

кадра и његовом едукацијом

Школе и

Мин.

просвјете и

културе

Перманентно Ојачани капацитети

школа, планирана и

организована помоћ

дјеци

Број наставника у

инклузивној

настави, број

едукација

Заговарати за одржавање

постојећег нивоа проширених

права у социјалној заштити ове

популације

Општина,

ЦСР

Перманентно Редовна исплата

права,

функционисање

ЦДПП

Одобрена и

исплаћена

средства

У програмима свих актера који

пружају услуге дјеци и омладини

са сметњама планирати

интегративне активности као што

су: посјете Центру за дјецу са

посебним потребама и

специјалном одјељењу у школи,

организовање заједничких

спортских, рекреативних и

културних и других

социјализаторских активности,

заједничка едукација стручњака и

сл.

Сви актери Перманентно Повећана социјална


Број активности

39

Стратешки циљ 3: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба

старих особа

Сви актери у заједници ће радити на сталном и системском праћењу потреба старих људи,

откривању и регистровању старих људи без породице и са високим нивоом социјалних потреба

и развој услуга које омогућавају достојанствен живот старим особама у њиховим домовима,

као и потпуну његу.


Више од 60% досадашњих корисника новчаних накнада

и социјалних услуга су остарјели грађани наше општине. То

су стара лица без прихода, породичне бриге, имовине, у

стању сиромаштва, са високим здравственим потребама, лица

која живе на сеоском подручју без успостављене комуника-

ције са институцијама и приступа социјалним и здравственим

услугама, изолована и социјално искључена лица, као и друга

стара лица која се нађу у стању социјалне потребе.

Статистички и демографски показатељи о становништву упозоравају да се у нашој општини наставља тренд негатив-ног природног прираштаја, процес старења и повећања учеш-ћа старих у укупној популацији, да су и даље присутне миграције, посебно економске и село–град, да расте броја обољелих од хроничних болести у старачком добу (болести срца, крви и крвних судова, психијатријске болести, болести коштаног система и сл.), што све говори да наша општина

има низ разлога да очекује да ће у наредним годинама и деценијама један од највећих, приоритетних социјалних про-блема бити старење становништва.

Поред старења, забрињава и постојање великог броја старих људи који немају своју породицу, а тиме су у немогућности да добију потребну породичну његу и старање када се нађу у стању социјалне потребе. О њима социјална заштита приоритетно мора да води рачуна.

Међугенерацијска сарадња – посјета ученика

Дневном центру за старе

Посјета и пригодан програм ученика ОШ „Вук

Караџић“ – Дневни центар за старе

40

Оперативни циљ 3.1: Повезивање свих актера у заједници, развој њихових капацитета и успоста-

вљање партнерске сарадње у планирању мјера и услуга


Организовати редовне састанке

актера у општини који пружају

услуге старим особама на којима се

размјењују информације, анализира

стање и предлажу активности

Координа-

циони тим:

радна група

за старе

Четири пута

годишње

Правовремена

обавјештеност о

потребама

Број састанака, број

подијељених


Направити план акције за сваку

годину који дефинише приоритете

и заједничке пројекте

Координа-

циони тим:

радна група

за старе

Јануар сваке

године

Утврђени

приоритети

Листе приоритета,

нови пројекти

Организовати едукацију актера у

складу са дефинисаним потребама

ЦСР, Дом

здравља,

Црвени крст

Перманентно Едуковаано

особље у раду са

старим особама

Број едукација и

број едукованих

особа

Потписати меморандум о сарадњи

и заједничком раду

Општина и

Коордани-

циони тим

2011. Побољшана

сарадња међу

актерима

Број нових партнера,

број заједничких

активности и услуга

Развити и спровести програм

ангажовања и едукације волонтера

у раду са старим особама

Волонтерск

и центар,

ЦСР, Дом

здравља,


Перманентно Повећани

људски ресурси

и њихови

капацитети

Број ангажованих

волонтера, број

едукација

41

Оперативни циљ 3.2: Развој сервисних и самопомажућих услуга за интезивну подршку старим

људима који имају висок ниво потреба, а живе у властитим домовима


Организовати сервисне услуге

прања веша, кување и

допремање топлог обрака, као и

привремено и краткорочно

чување старих особа


ЦСР, Црвени

крст

Перманентно Повећан број

услуга,

повећан квалитет

живота корисника

Број и врста

пружених услуга

Организовати планиране кућне

посјете непокретним старим

људима од стране медицинских

радника


Удружење

пензионера

Перманентно Повећана

приступачност

здравствене

заштите

Број посјета, број

пружених услуга

Организовати групе старих из

дневних центара и удружења

пензионера за обилазак старих

по кућама, дружење и

самооснаживање старих

ЦСР,

Удружење

пензионера

Март,

мај

октобар и

децембар

сваке године

Повећана

генерацијска

солидарност,

смањена

искљученост слабо

покретних старих

особа


укључених у


Организовати групе ученика за

континуиране посјете старим

особама које живе саме

Школе,

омладинске

организације,



међугенерацијска

солидарност,

већа


дјеце, развој

волонтерских

капацитета

Број дјеце, ученика,

број посјета

42

Оперативни циљ 3.3: Развој ванинституционалног збрињавања старих особа (хранитељске поро-

дице, помоћ у кући, кућно лијечење, дневни центри)


Организовати и спровести кампању

за мотивисање, идентификовање и

регистровање потенцијалних

хранитеља и волонтера за услуге

помоћи у кући

ЦСР,

Волонтерски

сервис

Перманентно Мотивисан већи

број хранитеља,

створена банка

потенцијалних

хранитеља и

волонтера

Број кампања, број

нових хранитеља,

број волонтера

Направити програме

оспособљавања хранитеља

ЦСР Перманентно Развијени

капацитети

хранитеља

Број одржаних

едукација, број

учесника едукација

Проширивати едукације особља

кућне његе и кућног лијечења

ЦСР,

Дом здравља

Перманентно Особље кућне његе

боље упознато са

начином и

вјештинама у раду

са старим људима

те психологији

старих људи

Број едукација, број

укључених особа у

едукације

Формирање дневног центра у

Петровом пољу

Општина

Требиње,

Мјесна

заједница,

ЦСР

2012. Формиран и

отворен днавни

центар

- задовољене

потребе

- адекватно

збринуте старе

особе

Број корисника

услуга ДЦ, број

активности у ДЦ,

простор

43

Оперативни циљ 3.4: Информисање јавности и сензибилизација грађана и институција за

потребе старих особа


Израдити пакет пропагандног

материјала који промовише права

старих особа и информише све

грађане

ЦСР, Дом

здравља,

Удружење

пензионера,




Количина

пропагандног

материјала

Организовати јавне требине и

округле столове у мјесним

заједницама и удружењима

грађана на којима би се

дискутовало о проблемима и

потребама старих особа и

унапређењу заштите старих

Мјесне

заједнице,

удружења

Перманентно Дефинисани

проблеми старих

особа у конкретним

мјесним заједницама,

повећана


Број одржаних

трибина, број

актера

Организовати активности у

локалним медијима за промоцију

права, информисање и

активизацију заједнице у

рјешавању проблема појединаца и

социјално-угрожених група старих

особа

Сви актери Перманентно Боља информисаност

грађана, размјена

искустава и идеја

Број активности,

број ријешених

проблема

44

Оперативни циљ 3.5: Повећати и појачати рад ЦСР у кућама корисника, чешћим посјетама и

организованим програмима у мјесним заједницама


Свакодневно пратити потребе

најугроженијих старих особа

Сви актери,

посебно

мјесне

заједнице и

ЦСР

Перманентно Откривене потребе

најугроженијих

старих људи

Број

новооткривених

потреба, број

дјеловања

Развити индивидуални план за

сваку стару особу чији ниво

потреба захтијева помоћ

заједнице

ЦСР Перманентно Свака стара особа има

урађен индивидуални

план

Број индивидуалних

планова

Успоставити „особе за везу“ у

свакој сеоској и приградској

мјесној заједници за

информисање о стању и

потребама

ЦСР,

мјесне

заједнице

Перманентно Правовремена

информисаност,

побољшани услови за

брзо дјеловање

Број

идентификованих

особа, број


Најмање једном годишње обићи

све старе особе кориснике

права и услуга у ЦСР

ЦСР Перманентно Контрола

испуњености услова

за остваривање права,

усклађеност

дјеловања са

потребама


корисника, број

промјењених права

и планова

45

Стратешки циљ 4: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба особа

са инвалидитетом

Сви актери у заједници ће радити на побољшању квалитета живота и повећању степена соци-

јалне укључености особа са инвалидитетом у заједници.


Општина Требиње и њене институције препознају потребе особа са инвалидитетом и у претход-

ном периоду реализовани су значајни програми којима су у појединим областима изједначаване могућности ових особа у повећању приступачности јавним услугама, кретању, заштити сиромашних, побољшању материјалне сигурности особа са инвалидитетом са високим нивоом потреба и њихових породица, задовољавања специфичних потреба на плану медицинске и социјалне рехабилитације, лијечења, интеграције, дневног збрињавања, дијагностике и интеграције. Међутим, све је то још увијек недовољно да се адекватно одговори на потребе ових особа које су сложене, мултидисциплинарне и дугорочне. Такође, још увијек није остварен ни већи степен укључености, развоја и кориштења властитих капацитета, посебно на плану запошљавања. Достигнути ниво развијености услуга и потребе намећу да се и даље развијају програми којима ће се обезбиједити пуна социјална укљученост и побољшати квалитет живота ових особа.

Особе са инвалидитетом, рад у

дрвно-прерађивачкој радионици у ЦДПП-у

Особе са инвалидитетом – инклузија, култура,

умјетност

46

Оперативни циљ 4.1: Обезбјеђење континуиране материјалне и психосоцијалне подршке собама

са инвалидитетом које имају висок ниво потреба


Заговарати за одржавање достигнутог

нивоа проширених права за особе са

инвалидитетом у општини

Удружења

особа са

инвалиди-

тетом, ЦСР

Перманентно Задовољене

основне потребе

особа са


Број корисника

проширених

права

Покренути инцијативу и заговарати на

републичком нивоу да се у новом

Закону о социјалној заштити висине

накнада ускладе са тежином потреба

појединих група особа са


Удружења

особа са

инвалидитето

м, ЦСР,

Општина

2011-2012. Усвојен и усклађен

Закон као и његова

примјена на особе

са тешким

облицима

инвалидности

Доношење

Закона

Увести у проширену социјалну

заштиту право на једнократну помоћ за

набавку ортопедских помагала и

санитетског материјала које не

одобрава Фонд здравственог осигурања

РС и за помоћ у лијечењу и

медицинској рехабилитацији

Општина 2012. Дефинисана права

у Одлуци о

проширеним

правима

Примјена

Одлуке,

број корисника

У здравственим и социјалним

установама дефинисати, најмање

једном мјесечно, посебно вријеме за

савјетодавног рада са особама са


ЦСР, Дом

здравља

(ЦМЗ, ЦБР)

2012.

године

Форимирана

канцеларија за

савјетодавни рад са

особама са


Број посјета

канцеларији

Радити на едукацији стручног особља

које пружа услуге особама са

инвалидитетом у свим организацијама

Сви актери Перманентно Организовани

специјализовани

семинари и

едукације

Број семинара

и едукација,


47

Оперативни циљ 4.2: Повећати откривеност особа са инвалидитетом и приступ услугама у

социјалној и здравственој заштити, као и свим јавним услугама и ресурси-

ма заједнице


Израдити пропагандни

материјал који говори о

правима и положају особа са

инвалидитетом и

дистрибуирати га у што

већем броју на јавним

мјестима, организацијама

особа са инвалидитетом и у

јавним службама


ЦСР, Удружења

особа са

инвалиди-

тетом, мјесне

заједнице

Перманентно Боља


локалне заједнице

и грађана о

положају и

правима особа са


Број израђеног

пропагандног

материјала,

број организација

особа са

инвалидитетом које су

добиле пропагандни

материјал

У локалним медијима

обезбиједити простор и

вријеме за различите прилоге

на тему инвалидности

Медији Перманентно Упозната јавност

са правима,

потребама и

проблемима особа


Број радио и ТВ

емисија

Изградити приступне рампе

за здравствене, образовне и

спортске установе у граду

Општина, Дом

здравља,

Болница, школе

2011-2014.

година

Боља

приступачност

здравственим,

образовним и

спортским

установама

Број изграђених рампи

Отклонити архитектонске

баријере на плочницима на

лијевој обали Требишњице, у

првој градској зони

Општина –


урбанизам и

просторно

уређење

2012-2015.

година

Могућност

особама са

инвалидитетом да

се несметано

крећу по граду

Број урађених

плочника

Дослиједно примјењивати

прописане услове за

изградњу јавних објеката

који морају имати приступне

рампе

Општина –


урбанизам и

просторно

уређење,

грађевинска

инспекција

Перманентно Боља могућност

приступа јавним

објектима

Број јавних објеката са

рампама

48

Оперативни циљ 4.3: Стварати предуслове за развој других услуга као што су персонална асистен-

ција, становање уз подршку, прилагођавање стамбених простора, помоћ и

њега у кући


Истражити потребе за новим

услугама

ЦСР,

Удружења

особа са

инвалиди-

тетом

2011-2012. Задовољене

потребе особа са


Број дефинисаних

нових услуга

Развити појединачне пројекте за

нове услуге и обезбиједити

донаторска средства за пилотирање

ЦСР,

Удружења

особа са

инвалиди-

тетом,

општина

Перманентно Континуирана

подршка

локалне

заједнице за

развој нових

пројеката

Број пројеката

Појачати сарадњу са

Министарством здравља и

социјалне заштите на укључивању

Требиња у пројекте и активности

које реализује Министарство у

имплементацији

Стратегије о инвалидности

Општина,

ЦСР,


установе

Перманентно Већи приступ

средствима

Број пројеката

Радити на системским рјешењима

за ове услуге

Општина,

ЦСР,


установе

Перманентно Законски

регулисане

услуге

Установљена права и

стандарди услуга

Покренути инцијативу код

Министарства здравља и социјалне

заштите, Министарства рада и

борачко инвалидске заштите и

надлежних фондова за изградњу регионалног центра за особе са


Општина 2011. године Развијен

пројекат за

изградњу

центра)

Дефинисана

оправданост и

урађена студија

49

Оперативни циљ 4.4: Унаприједити партнерство и дијалог јавног, цивилног и приватног сектора

у вођењу политика и доношењу одлука у локалној заједници и развоју проје-

ката за рјешавање питања инвалидности


Укључити организације особа са

инвалидитетом у планирање и

доношење свих одлука по

питањима инвалидности

Општина,

ЦСР


социјална


особа са


Број активности, број

представника особа


Потписати меморандум о сарадњи

између Општине и удружења особа


Општина,

удружења

особа са

инвалиди-

тетом

2011. године Успостављена

сарадња између

Општине и

удружења

Број организација,

меморандум

Израдити критеријуме за

финансирање рада удружења особа


Општина,

удружења

особа са

инвалиди-

тетом

2011. година Одрживост рада

удружења особа

са инвалиди-

тетом

Одлука о

критеријумима

Повећати материјална средства у

буџету Општине за рад удружења

особа са инвалидитетом

Општина Перманентно Одрживост

удружења

Износ средстава

Пружити помоћ у развоју

капацитета људских ресурса

ангажованих у удружењима особа


Сви актери Перманентно Одржив и

квалитетан рад

удружења

Број запосленог

стручног особља

50

Стратешки циљ 5: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба поро-

дица са проблемима у остваривању функција

Општина Требиње и сви њени органи и службе пружиће помоћ породицама које имају тешкоће у

остваривању њихових функција, како би и даље остале стуб бриге о дјеци, старима, младима и

неспособним члановима


Породица је основна јединица друштва са којом се сваки човјек сусреће и којој припада. То је

заједница са дубоким и трајним заједничким интересима и чврстим и трајним везама између њених

чланова. У њој постоји сложена динамска спрега односа прошлости, садашњости и будућности сваког

од њих.

Функционална породица је она која показује задовољавајући степен испуњавања основних зада-

така на сва три нивоа: биолошком, економском и психосоцијалном. Функционална породица одговара

развојним потребама својих чланова, подстиче њихов рад и сазријевање, даје подршку у свим фазама

индивидуалног и породичног животног циклуса. Она није статична, она расте и развија се, мијења

структуру, пратећи фазе индивидуалног и сопственог (породичног) развоја.

Требињску породицу дуго времена карактерисао је висок ниво породичне солидарности на плану

остваривања њених цјелокупних породичних функција у којој је предњачила брига за остарјеле и

болесне чланове. Породична солидарност је била дигнута на ниво одговорности и у породици се

његовала као вриједност и ширила у најближе окружење, међу комшије, пријатеље и познанике.

Међутим, друштвени и историјски догађаји у посљедњим десетљећима, значајно су пољуљали ста-

билност и функционалност породице и увели је у општу кризу из које нису трасирани путеви изласка и

којом је доведено у питање остваривање њених основних функција. Највећи проблеми са којима се

суочавају све наше породице су: материјална несигурност и сиромаштво, нерјешена стамбена питања,

поремећени породични односи међу члановима породице, занемаривање и непрепознавање потреба

дјеце, конзумирање алкохола и других психоактивних супстанци, губљење мотивације и сл. На овако

тешке проблеме наша породица не може сама да одговори и тражи помоћ друштва. Локална заједница

схвата своју одговорност и жели да развија услуге које ће бити подршка породицама које имају

тешкоће да их лакше превазилазе.

51

Оперативни циљ 5.1: Утврдити стање најугроженијих породица у нашој општини, идентифико-

вати њихове потребе и предложити мјере


Развити пројекат истраживања стања и потреба најугроженијих породица и спровести истраживање

ЦСР

Школe

НВО

2011. Увид у стање и потребе породица

Резултати спроведеног истраживања

Развити критеријуме за избор приоритета

Општина

ЦСР

Октобар – децембар 2011.

Јасно дефинисани критеријуми

Израђена листа категорија корисника по приоритетима

Извршити пуну појединачну процјену стања, потреба и ресурса најугроженијих породица

ЦСР Јануар–јуни 2012.

Дефинисане потребе најугроженијих породица

Број породица обухваћених процјеном

Израдити индувидуалне планове рада са породицама које имају висок ниво потреба или ажурирати постојеће

ЦСР Јуни –децембар 2012.

Адекватан и потпун одговор на потребе, потпу-нија заштита најугроже-нијих породица

Број донешених релизованих индивидуалних планова

Оперативни циљ 5.2: Јачање сарадње између свих актера који пружају услуге породицама у

размјенама података и информација и провођењу мјера


Организовати, свако три мјесеца, састанке свих актера за размјену информација

ЦСР НВО школе ЦЈБ здравство, вртићи и др

4 пута годишње

Боља информисаност и увезаност актера, добра координација међу актери-ма, свеобухватнији при-ступ сагледавању потреба и облика подршке

Евиденција о броју одржаних састанака и броју учесника

Наступати у јавности и медијима са адекватним прилозима о улози и значају породице

ЦСР,НВО, школе

3 пута годишње

Већа информисаност о правима и могућим изворима подршке

Број наступа у јавности, број медијских прилога

Развити пројекте у партнерству који обезбјеђују услуге за породице

Сви актери 2012-2015. Повећан број услуга Број пројеката, број партнерстава, број и врста услуга

52

Оперативни циљ 5.3: Оснаживање породица са дисфункционалним односима и породичним наси-

љем у циљу превазилажења животних тешкоћа


Организовати савјетодавни рад у Дому здравља и Центру за социјални рад са породицама у којима су испољени различити видови дисфункционалности

ЦСР Дом здравља

Једном мјесечно (сваки мјесец)

Потпунији одговор на потребе, мањи број насиља у породици и других дисфункционалности

Број породица бухва-ћених савјетодавним услугам, број трети-раних случајева насиља у породици

Развити превентивне програме за рад са младим супружницима у циљу превенције настанка дисфункционалности

ЦСР Дом здравља

Једном годишње

Смањен број дисфункционалности код младих брачних парова

Евиденција о реали-зовању програма, број укључених брачних парова

Развити индивидуалне програме рада са свим породицама са насиљем у породици која имају малољетну дјецу

ЦСР НВО

Перманентно Побољшање релација у породици, смањење рецидива насиља у породицама

Број развијених индивидуалних планова, број рецидива насиља

Оперативни циљ 5.4: Оснаживање родитељских релација и њихових улога након развода брака у

васпитању и бризи о дјеци и одржавању личних односа са родитељима са

којима дјеца не живе


Организовати индивидуални и групни савјетодавни рад са родитељима и дјецом гдје се испољавају проблеми

ЦСР школе

Перманентно Већи ниво сарадње брачних другова у остваривању родитељских улога, смањен број спорова око остваривања контаката

Број родитеља обухваћених индивидуалним и групним радом, евиденција о контактима дјеце и родитеља

Укључити дјецу у Дјечији центар и друге активности гдје могу добити стручну помоћ и позитивну идентификацију

ЦСР НВО ООЦК школе

Перманентно Потпунији одговор на потребе, превенција и смањење девијантног понашања

Број дјеце укључених у активности Дјечијег центра и других организација

53

VII РЕАЛИЗАЦИЈА И ПРЕИСПИТИВАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ

Ова Стратегија је основа за дјеловање свих актера у систему социјалне заштите Општине Тре-

биње. Она служи за развој програма којима ће се обезбиједити остваривање постављених циљева и

програма које ће реализовати различите организације из донаторских средства. Општина Требиње ће

пружити подршку таквим програмима.

Партнерство обезбијеђено у изради ове стратегије представља и главну препоруку у процесу импле-

ментације. Сарадња и заједнички рад свих актера омогућавају ефикасно кориштење расположивих

капацитета и много већи број и врсту услуга примјерених потребама корисника у систему.

Одјељење за привреду и друштвене дјелатности Општине Требиње и Координациони тим за уна-

пређење социјалне заштите у Општини Требиње су кључни носиоци процеса координације активности

из Стратегије и у обавези су да предузимају активности да са социјалним актерима успоставе структу-

рисане и оперативне партнерске односе и да успоставе механизме координације стратешких активно-

сти, као и процедура за договарање, сарадњу и одлучивање. Ова два тијела ће сваке године спроводити

евалуацију постигнутих стратешких активности и остварених резултата и упознавати Скупштину

општине Требиње са њима. Евалуација ће се спроводити на партиципативним основама, с циљем

идентификовања стратешких спорних питања и предлагања прилагођавања стратешког документа

утврђеним потребама у складу са новим околностима и преиспитивања плана активности и његовог

прилагођавања утврђеним потребама.

54

VIII СРЕДСТВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ СТРАТЕГИЈЕ

За спровођење ове Стратегије у 2011. години нису потребна додатна средства, односно неопходна

средства за почетак примјене могу се изнаћи у оквиру већ балансираних средстава на различитим

буџетским ставкама намјењеним за активности социјално–заштитног карактера и у средствима дона-

ција за имплементацију пројеката који су одобрени или ће се одобрити у 2011. години.

Процјена је да ће у наредним годинама, у реализацији појединих програма или права, чије доно-

шење и увођење се предвиђа овом Стратегијом, бити потребна већа издвајања из буџета Општине за

реализацију стратешких циљева, посебно првог стратешког циља који предвиђа унапређење заштите

сиромашних. Међутим, дослиједно спровођење Стратегије подразумијева развој квалитетних и

рационалних услуга, могућност избора најоптималније и истовремено најрационалније услуге према

потребама, чиме се избјегавају скупе услуге. То треба да допринесе даљем унапређењу квалитета

социјалне заштите и повећању обухвата угрожених грађана, те већом заштитом оних који немају

властите ресурсе и који зависе од помоћи заједнице. Свој допринос у повећању квалитета социјалне

заштите треба да дају сви социјални актери, без обзира у којем сектору се налазе, што и предвиђа

Стратегија укључујући их у различите активности, а што ће све умањити трошкове само у социјалној

заштити.

Кориштење донаторских средстава за реализацију постављених циљева је обавеза за све актере,

који ће пратити конкурсе за пројекте и у складу са активностима ове стратегије развијати пројекте за

рјешавање идентификованих социјалних проблема.

55

АНЕКСИ

АНЕКС I - Табела 1. Дјеца са проблемима у развоју

- Табела 2. Дјеца у предшколским установама и ученици основних школа

- Табела 3. Породична структура дјеце и ученика

- Табела 4. Подаци о ученицима у средњим школама

- Табела 5. Ученици средњих школа са посебним потребама

АНЕКС II - Табела 6. Општа болница, организација и кадар

- Табела 7. Дом здравља, организација и кадар

АНЕКС II

- Табела 8. Старосна структура осигураних грађана

АНЕКС IV - Табела 9. Број дјеце рођене у Требињу, по годинама

- Табела 10. Број дјеце која бораве у Јавној установи за одгој

дјеце“Наша радост“Требиње, по години рођења - Табела 11. Број дјеце која бораве у обданишту „Света Евгенија Царица

Милица“, по години рођења

АНЕКС V

- Tабела 12. Структура незапослених по квалификацијама

- Tабела 13. Старосна структура незапослених

- Tабела 14. Незапослени – остале категорије

АНЕКС VI

- Табела 15. Преглед удружења грађана на подручју општине Требиње

56

АНЕКС I

Табела 1. Дјеца са проблемима у развоју

Ред

. бр

.

Подаци

о ученицима

Дјечији

вртић

„Наша

радост”

Обданиште

„Света

Евгенија

Царица

Милица“

Дјечија

играоница

„Чудесна

земља”

Дјечија

играоница

„Цицибан”

ОШ

„Ј.Ј.

Змај”

OШ

„Св.Василије

Острошки”

OШ

„Вук

Караџић“

Укупно

1. Асоцијално

понашање

1 1

2. Ментална

ретардација

12 12

3. Физичка

оштећења

1 2 3 6

4. Оштећења

вида

69 6 23 98

5. Оштећења

слуха

6 2 3 11

6. Говорни

поремећај

4 2 31 25 23 85

7. Вишеструке

сметње

13 1 3 17

8. Органско

оболење

5 2 7

9. Епилепсија 1 1 2

10. Обухваћено

инклузијом

1 2 18 5 26

57

Табела 2. Дјеца у предшколским установама и ученици основних школа

Ред

. б

р.

Подаци о

ученицима

Дјечији

вртић

„Наша

радост”

Обда-

ниште

„Света

Евгенија

Царица

Милица“

Дјечија

играоница „Чудесна

земља”

Дјечија

играоница „Цицибан”

ОШ

“Ј.Ј.

Змај”

OШ

„Св. Василије

Острошки”

OШ

„Вук

Караџић“

Укупно

1. Укупан број

ученика 363 59 14 26 1212 670 859 3204

2. Број смјена 1 1 1 1 3 2 3 12

3. Број

одјељења 13 3 1 2 60 29 39 147

4.

Просјечан

број ученика

у одјељењу

28 13 20,2 23,10 22 22

5.

Број

наставника,

васпитача

19 3 1 3 60 47 56 190

6.

Број

педагошке

службе

1 1 4 3 4 13

7. Стипендија 1 1

8. Социјална

помоћ 25 25

9. Ученици

путници 1 164 37 36 238

58

Табела 3. Породична структура дјеце и ученика

Р

ед. бр

. Подаци о

ученицима

Дјечији

вртић

„Наша

радост”

Обда-

ниште

„Света

Евгенија

Царица

Милица“

Дјечија

играоница

„Чудесна

земља”

Дјечија

играоница

„Цицибан”

ОШ

“Ј.Ј.

Змај”

OШ

„Св.

Василије

Острошки”

OШ

„Вук

Караџић“

Укупно

1. Без једног

родитеља 4 42 15 25 86

2. Без оба

родитеља 1 1

3. Разведених

родитеља 4 1 2 27 4 21 59

4. Родитељи

незапослени 30 1 3 108 50 62 254

5.

Један

родитељ

запослен

141 10 7 531 281 395 1365

6.

Оба

родитеља

запослена

178 48 14 16 573 337 402 1568

7. Родитељи у

иностранству 1 12 2 10 25

59

Табела 4. Подаци о ученицима у средњим школама

Ученици станују

Код родитеља 1326

У ђачком дому 26

Приватно 20

Код старатеља 2

Ученици примају

Стипендију 4

Кредит /

Социјалну помоћ (или неко од чланова породице) 13

Ученици који путују Путници преко 4 км 172

Родитељи

Родитељи погинули или нестали 21

Родитељи инвалиди од I-V категорије 43

Чији су родитељи инвалиди од VI-X категорије 66

Без оба родитеља 3

Без једног родитеља 93

Родитељи разведени 35

Родитељи у иностранству 24

Запосленост родитеља Оба родитеља запослена 1172

Један родитељ запослен 569

Ниједан родитељ није запослен 142

Школска спрема родитеља

Без школе 1

Четири разреда основне школе 9

Основна школа 50

Средња школа 1765

Виша школа 160

Факултет 367

Научно звање 6

Број ученика из општине Требиње 1298

Број ученика из других општина Републике Српске 68

Број ученика са Иванице и других села општине Равно 2

Број ученика из других општина БиХ 6

Табела 5. Ученици средњих школа са посебним потребама

ВРСТА ОМЕТЕНОСТИ РАЗРЕД

СВЕГА I II III IV

Лака ретардација 1 2 1 / 4

Физичка оштећеност 3 / / 2 5

Комбиноване сметње 1 / / / 1

Оштећен вид 6 7 / 1 14

Оштећен слух / 2 1 / 3

Моторика 1 / 1 / 2

УКУПНО 12 11 3 3 29

60

АНЕКС II

Табела 6. Општа болница, организација и кадар Р

ед.б

р. Назив одјељења –

службе

Број

кревета

Запослени

кадар

(укупно)

Запослени кадар (по квалификацијама)

Љекари

специја-

листи

Љекари на

специја-

лизацији

Медицински

техничари

Нездравств

ено особље

Одјељења

1. Интерно са дијализом

и хемотерапијом 37 36 9 22 5

2. Педијатрија са

неонатологијом 14 19 2 1 14 2

3. Грудно 16 13 2 7 4

4. Хирургија са

ортопедијом и ОРЛ 30 35 5 1 24 5

5. Породилиште са

гинекологијом 16 17 5 9 3

6. Интензивна њега 7 18 3 14 1

7. Угологија 9 10 1 1 7 1

8. Очно 8 11 1 1 7 2

9. Неурологија 7 18 1 1 14 2

10. Психијатрија 24 15 1 1 10 3

Службе

11. Физикална

рехабилитација 9 1 8

12. РТГ дијагностика 8 2 5 1

13. Биохемијска

лабораторија 19 3 11 5

14. Патологија 6 2 3 1

15. Дерматовенерологија 3 2 1

16. ОРЛ служба 4 1 1 2

17. Апотека-

мед.снабдјевање 3 1 2

18. Пријем и отпуст 10 9 1

19. Заједничке службе 61 1 1 59

УКУПНО 168 315 43 7 170 95

61

Табела 7. Дом здравља, организација и кадар

Р

ед. бр

. Службе

Бр

ој

ам

бул

ан

ти

Зап

осл

ени

кад

ар

(ук

уп

но)

Запослени кадар ( по квалификацијама)

Љек

ар

и

спец

ија

л

ист

и

Љек

ар

и

на

спец

ија

л.

Док

тор

и

мед

и-

ци

не

Стом

а-

тол

ози

Мед

и-

ци

нск

и

тех

ни

-

чар

и

Нез

др

ав

-

ств

ено

осо

бљ

е

1. Породична медицина 7 53 6 3 10 34

- Одсјек кућно

лијечење 4 1 3

2. Хитна медиц. помоћ 1 22 1 1 4 11 5

3. ЦМЗ-Центар за

мент.здравље 1 6 1 4 1

4. ЦБР-Центар базичне

рехабилитације 1 6 1 5

5. Хигијенско-епидем. сл. 1 4 1 3

6. Стоматологија

- Дјечија 1 4 2 2

- Општа 2 4 2 2

7. КСА -Педијатрија 1 7 1 1 5

8. КСА - Гинекологија 1 3 1 2

9. КСА- Медицина рада 1 1 1

10. Медиц.снабдје-вање 2 2

11. Заједничке службе 24 1 1 22

УКУПНО 17 140 12 6 15 4 75 28

62

АНЕКС III

Табела 8. Старосна структира осигураних грађана

Ред.

бр. Добна скупина Број осигураних становника Стопа учешћа

1. 0 - 1 475 1,57 %

2. 2 - 6 1499 4,96 %

3. 7 - 15 2991 9,89 %

4. 16 - 30 5931 19,61 %

5. 31 - 64 13500 44,64 %

6. 65 и више 5846 19,33 %

УКУПНО: 30242 100,00 %

АНЕКС IV

Табела 9. Број дјеце рођене у Требињу, по годинама (до 31.07.2010.)

Редни број Година Број дјеце

1. 2005. 277

2. 2006. 281

3. 2007. 270

4. 2008. 285

5. 2009. 296

6. 2010. 146

Табела 10. Број дјеце која бораве у Јавној установи за одгој дјеце

„Наша радост“ Требиње, по години рођења

Редни број Година Број дјеце Дјечака Дјевојчица

1. 2005. 168 93 75

2. 2006. 91 51 40

3. 2007. 69 26 43

4. 2008. 35 21 14

УКУПНО 363 191 172

63

Табела 11. Број дјеце која бораве у обданишту „Света Евгенија Царица Милица“, по години

рођења

Редни број Година Број дјеце Дјечака Дјевојчица

1. 2005. 15 8 7

2. 2006. 8 3 5

3. 2007. 9 5 4

4. 2008. 10 6 4

5. 2009. 6 3 3

УКУПНО 48 25 23

АНЕКС V

Табела 12. Структура незапослених по квалификацијама

Редни

број Квалификације Број

1. Виша школа 0

2. НКВ - неквалификовани радници 514

3. ПК - полуквалификовани радници 45

4. КВ - квалификовани радници 1296

5. ССС - средња стручна спрема 1040

6. ВШС - средња стручна спрема 54

7. ВКВ - специјалисти 160

8. ВШС - виша стручна спрема 1

9. ВСС - висока стручна спрема 313

10. Магистри и специјалисти 11

11. Доктори наука 1

УКУПНО 3435

64

Табела 13. Старосна структура незапослених

Редни број Квалификације Број

1. од 15 до 18 година 1


3. од 20 до 24 године 325







10. од 50 до 55 година 416

11. од 55 до 60 година 266


13. преко 65 година 2

УКУПНО 3435

Табела 14. Незапослени – остале категорије

Ред. број Категорија Број

1. Ратни војни инвалиди 62

2. Војни мирнодопски инвалиди 1

3. Инвалиди рада 5

4. Категоризована омладина 14

5. Цивилне жртве рата 1

6. Остали инвалиди 3

7. Учесници рата 565

8. Чланови породица палих бораца 77

9. Корисници новчане накнаде 55

10. Корисници ПИО 96

11. Корисници здравственог осигурања 0

12 Лица са сталним пребивалиштем 3180

13. Прогнана и расељена лица 205

14. Избјегла лица 33

15. Повратници 15

16. Неожењени / Неудате 1424

17. Ожењени / Удате 1913

18. Разведени 73

19. Удовци / Удовице 25

65

АНЕКС VI

Табела 15. Преглед регистрованих удружења грађана на подручју општине Требиње

Ред.

Бр. НАЗИВ МИСИЈА

1. Удружење за помоћ дјеци и женама жртвама породичног насиља („Женски центар“)

Борба за дјечија и женска људска права у свим сегментима, као и економско оснаживање жена.

2. Удружење пензионера

Побољшање положаја пензионера у општини Требиње.

3. Удружење родитеља дјеце и омладине са посебним потребама „Сунце нам је заједничко“

Питања дјеце и омладине са посебним потребама уз пружање услуга и олакшица које су потребне овој категорији као и укључење хендикепираних лица у заједницу.

4. Удружење избјеглих и расељених сарајевских Срба

Помоћ и подршка избјеглим и расељеним сарајевским Србима.

5. Удружење избјеглих и расељених Источне Херцеговине

Помоћ и подршка избјеглим и расељеним Источне Херцеговине.

6. ОО „Одред извиђача “ Требиње Омладински рад

7. Удружење слијепих и слабовидних лица

Окупљање слијепих и слабовидних лица и пружање разних враста помоћи.

8. УГ „Оаза“

Удружење се бави развојем цивилног друштва кроз партнерство са властима, институцијама, приватним и непрофитним сектором, подсти-чући унапређење положаја и квалитета живота грађана, проводећи активности из области јавног заговарања, образовања, здравства, еко-номског јачања група и појединаца, психосоцијалног рада, заштити потрошача, јачању еколошке свијести и промоцији суживота.

9. УГ „Цицибан“(дјечија играоница)

Дневно збрињавање дјеце. Организовање спортских, културних, забавних и умјетничких манифестација, као и свих других облика организовања која се баве проблемима дјеце и омладине: дневна интеграција и инклузија дјеце и омладине (укључујући и дјецу са посебним потребама).

10. „Нуклеус“ Побољшање положаја жена и хуманитарни рад.

11. ОО „Форум младих“ Требиње Омладински рад

12. Спелеолошко друштво "Зелена брда"

Заштита и истраживање спелеолошких објеката и других карсних облика и феномена, као и хидрогеологије и биодиверзитета карста.

13. ОО „Омладински центар“ Требиње Омладински рад

14. Удружење избјеглих Срба из Хрватске

Удружење се бави свим питањима и проблемима везаним за избјегла лица из Хрватске на територији Требиња и Републике Српске.

66

Ред.


15. Коло српских сестара Услуга за старе и подршка женској дјеци и омладини.

16. Теледом Требиње *

17. Удружење повратника Требиње Удружење се бави свим питањима и проблемима повратника као и стварањем услова за одрживи повратак кроз рад на одређеним пројектима.

18. Удружење избјеглица - Иваница Помоћ и подршка избјеглим са Ивањице.

19. Центар за развој Херцеговине

Удружење се бави одрживим развојем.

20. „Соната“ *

21. Удружење параплегичара, обољелих од дјечије парализе и осталих тјелесних инвалида

Удружење се бави свим питањима и проблемима везаним за параплегичаре као и лица са осталим инвалидитетом, побољшањем њиховог положаја у заједници.

22. „Лига за заштиту приватне својине и људских права“

Удружење се бави сталним радом на идентификацији, монито-рингу, заштити и промоцији људских права, пружањем помоћи (правне и хуманитарне) угроженим категоријама становништва чиме се даје допринос развоју цивилног друштва.

23. Удружење „Херцеговац“

Организовање и окупљање српског народа у Херцеговини и изван ње ради успјешне привредне, културне, спортске и свих других облика сарадње; Његовање слободарских традиција, народних обичаја, културе, морала, жеље за знањем; Сарадња са Српском Православном Црквом; Заштита породице и породичног живота; Подстицање наталитета; Брига о младим нараштајима; Борба за здраву природну околину; Одржавање сталних веза са Херцеговцима који живе изван Херцеговине; Очување изворности и чистоте српског језика; Организовање истраживања, израда студија, расправе, симпози-јуми са економским и социјалним темама;

24. Удружење пчелара Удружење се бави развојем пчеларства.

25. ЦРИ Центар за развојне иницијативе

*

26. „Крива леђа“ Требиње *

27. „Солидарност за југ“ Удружење се бави побољшањем економског, еколошког и социјал-ног окружења уз демократске промјене.

67

Ред.


28. Алтернативни клуб и сцена „Зоран Радмиловић“

Мултикултуралност изражена кроз спајање младих људи кроз разне културне пројекте, те ширење активнијег учешћа младих у креирању друштвене свијести у региону.

29. Студентска организација Факултета за производњу и менаџмент - СОФПМ Требиње

Омладински рад

30. Савез студената Академије ликовних умјетности

*

31. Ловачко удружење „Леотар” Удружење се бави питањима лова на подручју општине Требиње.

32. Удружење грађана Италијански културни клуб „Леонардо“

Унапређење културне и привредне сарадње РС и Италије.

33. Омладинска асоцијација „Hertz-Fest ” Требиње


34. ГКУД „Алат“ Културно умјетнички рад

35. КУД „Херцеговина“ Петрово Поље

Културно умјетнички рад

36. Омладинска организација „Фото-кино клуб“ Требиње


37. Омладинско хуманитарно удружење плесни клуб „Мaris-Dineco“

Омладински рад /модерни плес

38. Планинарско друштво „Вучји зуб“ Требиње

Удружење се бави истраживањем и заштитом природе, као и развојем планинарства у општини Требиње.

39. Удружење иноватора Источне Херцеговине

Удружење се бави стварањем иновативне културе код дјеце и одраслих, заштитом патената, израдом прототипова, учешћем на сајмовима, продајом ауторских права, као и почетком производње на бази тих иновација.

40. Омладинска еко организација „Јужњачко плаво небо“ Требиње


41. „Paint ball” клуб Арена Требиње Удружење се бави развојем „Paint ball“ спорта, рекреацијом и едукацијом о Paint ball“ спорту, као и организовањем турнира.

42. Културна сцена „Мале ствари“

Удружење се бави превенцијом, едукацијом и социјализацијом дјеце и омладине и њиховим активним укључивањем и учество-вањем у активностима које за циљ имају подизање свијести о неопходности образовања.

43. Општински одбор Црвеног крста Улоге и задаци дефинисани Законом о Црвеном крсту.

68

Ред.


44. Референтна група „Херцеговина“ Рад на успостављању чвршћих веза међу невладиним органи-зацијама које дјелују на подручју БиХ, те успостављање контаката и сарадње са невладиним сектором у иностранству.

45. Центар за развој омладинске политике


46. Агенција за запошљавање и едукацију младих


47. Удружење породица са четворо и више дјеце

Удружење се бави пружањем помоћи породицама са четворо и више дјеце.

48. Омладинска задруга „ОЗ“ Омладински рад

49. Иницијатива за развој и сарадњу ИРС-регионална канцеларија у Требињу

*

50. Друштво добровољних давалаца крви

*

51. Удружење Црногораца у Херцеговини „Вук Мићуновић“ Требиње

Основна дјелатност удружења је очување културе, традиције, свеукупног стваралаштва матице Црне Горе, црногорске баштине, црногорског народа у Херцеговини, пружање помоћи својим члановима, породицама погинулих бораца, ратним инвалидима и породицама слабог материјалног стања.

52.

Удружење жена „Васила“ Требиње *

53.

Удружење дијабетичара и осталих заинтересованих лица општине Требиње

Остваривање заједничких циљева лица обољелих од дијабетеса, у погледу унапређења живота и рада. Едукација о дијабетесу, начину превенције и лијечења.

54. Удружење породица са проблемом стерилитета

„Бебе“ Требиње *

* Немамо податке

69

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ............................................................................................................... 3

ПАРТНЕРСКИ ТИМ И ИЗРАДА СТРАТЕГИЈЕ ................................................................................................... 5

I УВОД ..................................................................................................................................................................... 5

II СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ОПШТИНЕ ТРЕБИЊЕ – КОНТЕКСТ КОЈИ

ОПРЕДЈЕЉУЈЕ И УТИЧЕ НА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ .......................................................................

9

Увод ........................................................................................................................................................................ 9

1. Општина Требиње – стање и ресурси ................................................................................................................. 9

1.1. Географски положај, простор и природне одлике које утичу на социјалне потребе .............................. 9

1.2. Становништво ................................................................................................................................................ 10

1.3. Тржиште рада ................................................................................................................................................. 11

1.4. Дјеца и образовање ........................................................................................................................................ 11

1.5. Здравство ......................................................................................................................................................... 13

1.6. Корисници осталих система социјалне сигурности ................................................................................... 14

1.7. Социјална заштита - права, корисници и инфраструктура ........................................................................ 15

1.8. Развој цивилног друштва .............................................................................................................................. 16

2. ПЕСТ анализа ........................................................................................................................................................ 18

2.1. Политички и правни аспекти ........................................................................................................................ 18

2.2. Економски аспекти ........................................................................................................................................ 18

2.3. Социјални аспекти ......................................................................................................................................... 19

2.4. Технолошки аспекти ...................................................................................................................................... 19

3. SWОТ анализа ....................................................................................................................................................... 20

4. Најизраженији социјални проблеми као стратешки изазови .......................................................................... 21

III ВИЗИЈА ................................................................................................................................................................. 22

IV МИСИЈА ............................................................................................................................................................... 22

V ВРИЈЕДНОСТИ И ПРИНЦИПИ ..................................................................................................................... 23

VI СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ПРИОРИТЕТИ ................................................................................................. 25

Стратешки циљ 1: Унапређење заштите сиромашних ...................................................................................... 25

Стратешки циљ 2: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних потреба дјеце и младих ... 30

Стратешки циљ 3: Развијање услуга у заједници за задовољавање социјалних

потреба старих особа ............................................................................................................

39


особа са инвалидитетом .......................................................................................................

45


породица са проблемима у остваривању функција ...........................................................

50

VII РЕАЛИЗАЦИЈА И ПРЕИСПИТИВАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ........................................................................... 53

VIII СРЕДСТВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ СТРАТЕГИЈЕ .......................................................................................... 54

АНЕКСИ ......................................................................................................................................................................... 55

70

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У

ОПШТИНИ ТРЕБИЊЕ 2011– 2016. ГОДИНА

Издавач


Мјесто и година издавања

Требиње, јун 2011.

Штампа

„Графокомерц“ а.д. Требиње

Тираж

700

strategija razvoja socijalne zastite u opstini trebinje 2011-2016

Documents