strategija-upravljanja-otpadom.pdf

7/23/2019 Strategija-upravljanja-otpadom.pdf

1/61

Crna Gora

Nacionalna Strategija upravljanja

otpadom smjernice

NacrtVerzija 0_1, 28.februar,2013.


2/61

2


3/61

3

ReferenceOvaj dokument je pripremljen uz podrku projekta finansiranog od strane Evropske unije:

Priprema i implementacija r!avnog i lokalni" planova za upravljanje otpadom#Europe$id%&3&2'3%(%SE)%*E+

o $ktivnost 3,- .zrada Nacionalne strategije upravljanja otpadom % politika

o )ezultat 3,&: Podnoenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom Nacrta

NAPOMENA O FORMATU OVE VERZIJE DOKUMENTA

Ovo je NACRT dok!enta

Ovaj dokument je pripremljen na osnovu velikog /roja potkrepljuju0i" dokumenata i analiza,

1ljuni dokumenti i izvori su navedeni kao reference u fusnotama,

Ostali dokumenti i izvori koji o/u"vataju i uporedne tekstove i komentare nalaze se u dodatku % sa!etku

4Prate0i dokumenti5, Prate0i dokumenti se tre/aju posmatrati kao neformalni referentni dokumenti i N.S6dio strategije,

*olimo vas da o/ratite pa!nju da se Strategija odnosi na 4otpad5 u znaenju koje je definisano u 7akonu oupravljanju otpadom i primjenjuje odred/e lana 2 #.zuzeci+ tog 7akona i pose/no se NE ONOS. na pitanje4radioaktivnog otpada5 kako je definisano u Sporazumu Evropske zajednice za atomsku energiju #Euratom+iz &89', godine i prate0im aktima,

Sim/ol valute:

;edinice "iljada iskazane: #zarezom+

ecimale iskazane: , #takom+

Stil pisanja: Ovaj dokument je uglavnom pisan u prvom licu mno!ine #mi+, .ako takav stil ne mora /itipri"vatljiv za sve koristimo ga u namjeri da poka!emo o/avezu koju je preuzela


4/61

>

"adr#aj1 6vod ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, -

2 (iljevi ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &?

2.1 Pristupanje Evropskoj uniji ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &?

2.2 Okvir upravljanja otpadom,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &?

2.3 1vantifikovani ciljevi ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &22.3.1 Ponovna upotre/a i recikla!a kljuni" komponenti komunalnog otpada,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &2

2.3.2 Smanjenje /iorazgradivog otpada odlaganog na deponiju,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &2

2.3.3 Ponovna upotre/a i recikla!a neopasnog gra@evinskog otpada,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &3

2.3.4 Prestanak privremenog skladitenja komunalnog otpada,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &3

2.3.5 Ostali kvantifikovani ciljevi ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &3

2.4 )elevantno me@usektorsko E6 zakonodavstvo ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &>

2.4.1 .ntegralno sprjeavanje zaga@enja i kontrola ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &>

2.4.2 Emisije u vazdu" ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &9

2.4.3 Energija ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, &92.4.4


5/61

9

4.3.3 Optimizacija prikupljanja ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 32

4.3.4 Curistika sezona ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 33

4.4 Prikupljanje komunalnog otpada i razdvajanje na izvoru ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 3>

4.4.1 Otpadi koji nisu adekvatni za prikupljanje na izvoru,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 39

4.4.2 Odvojeno sakupljanje otpada iz kontejnera,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 38

4.5 Prerada komunalnog otpada,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >&

4.5.1 Ce"nologije prerade mjeovitog komunalnog otpada ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >&

4.5.2 Ce"ologije za separaciju otpada ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >3

4.5.3 1ontinuirana uloga sanitarne deponije ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >>

4.6 1ratak pregled pristupa ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >9

4.6.1 1ratki rok ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >9

4.6.2 Srednji rok,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >9

4.6.3 ugi rok,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >-

4.7 O/nova stari" lokacija ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >'

4.7.1 .ndustrijske lokacije ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >'

4.7.2 eponije i nelegalna odlagalia otpada,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >'

5 *jere ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >8

5.1 6pravljanje informacijama ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >8

5.2 Planiranje,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, >8

5.3 .nstitucionalno upravljanje,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9?

5.3.1 Sadanji okvir ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9?

5.3.2 6savravanje okvira,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9&

5.3.3 .nstitucije za sprovo@enje zakona ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9>

5.3.4 1omunalna preduze0a,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 99

5.4 *e@uoptinska saradnja ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 99

5.5 6e0e privatnog sektora ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9-

5.6 Ainansijska i ekonomska pitanja ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9-

5.6.1 Carifne strategije ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9-

5.6.2 Naplata pri"oda,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9'

5.6.3 Ainansiranje projekata ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9'

5.6.4 Ekonomski instrumenti F fiskalne mjere,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9B

5.7 7akonodavstvo,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9B

5.7.1 Cransponovanje ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 9B

5.7.2 Sprovo@enje zakona ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 98

5.8 ;avna svijest i ponaanje,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, -?

5.9 *onitoring i pregled implementacije,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, -?


6/61

-

1 Uvod

U$tavna o%ave&a

'(an )

Crna Gora je *ra+an$ka, de!okrat$ka, eko(o-ka). dr#ava $oc.ja(ne /ravde, &a$novana na v(adav.n. /rava0

'(an 12

"vako .!a /ravo na &drav #.votn $red.n0

"vako .!a /ravo na %(a*ovre!eno . /ot/no o%avje-tavanje o $tanj #.votne $red.ne, na !o*3no$tt.caja /r.(.ko! od(4.vanja o /.tanj.!a od &na4aja &a #.votn $red.n . na /ravn &a-t.t ov.5 /rava0

"vako je, a /o$e%no dr#ava,o%ave&an da 4va . na/rje+je #.votn $red.n0

ostizanje ovi" ustavni" odred/i za"tijeva efektivno upravljanje otpadom2,

(rna =ora se o/avezala da 0e dosti0i odr!ivi razvoj3naroito kroz 4ozelenjavanje5 ekonomije u sektorima

poljoprivrede energetike i turizma4

, 1ljuni element ove razvojne strategije je pristupanje (rne =oreEvropskoj uniji, 6 skladu sa tim ciljevima mi smo definisali nau viziju,

V.&.ja

I!/(e!ent.rat. o/t.!a(an !oderan $.$te! /rav(janja ot/ado! Crnoj Gor. c.(j $!anjenjane*at.vno* t.caja ot/ada na #.votn $red.n . /ove3anja ekono!$k.5 kor.$t. od /rav(janja ot/ado!,

/te! tran$for!ac.je ot/ada re$r$, a .$tovre!eno /o$t.#3. jednak d.$tr.%c.j tro-kova .o$.*ravaj3. /ot/no $a*(a-avanjenje $a &a5tjev.!a EU &akonodav$tva0

Ova Nacionalna strategija upravljanja otpadom je izraz naeg opredjeljenja da razvijamo ovakav sistem iostvarimo nau viziju u periodu do 2?3?, god,

A#r.ranje okv.rn.5 /o(.t.ka odr#.vo* /rav(janja ot/ado!

Od usvajanja Nacionalne politike upravljanja otpadom 2??>Fte godine desile su se znaajne promjene uzakonodavstvu Evropske unije u podsektoru5upravljanja otpadom ukljuuju0i i usvajanje:

irektive 2??-%2&%E1 Evropskog parlamenta i Savjeta od &9, marta 2??-, godine o upravljanjuotpadom iz privredni" grana rudarstva 4irektiva o rudarskom otpaduG

irektive 2??-%--%E7 Evropskog parlamenta i Savjeta od -, septem/ra 2??-, godine o /aterijama iakumulatorima koji sadr!e opasne supstance i otpadnim /aterijama i akumulatorima kojom seukida irektiva 8&%&9'%EE7 4nova irektiva o /aterijamaG

)egulative #E7+ /r, &?&3%2??- Evropskog parlamenta i Savjeta od &>, juna 2??-, godine oprekograninom kretanju otpada 4nova )egulativa o prekograninom kretanju otpadaG

irektive 2?&2%&8%E7 Evropskog parlamenta i Savjeta od >,jula 2?&2, godine o otpadu od elektrikei elektronske opreme 4nova HEEE irektiva

irektive 2?&&%-9%E7 Evropskog parlamenta i Savjeta od B,juna 2?&&,godine o za/rani upotre/eodre@eni" opasni" supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi 4nova )OIS EEE irektivaJ

irektive 2??B%8B%E( E7 Evropskog parlamenta i Savjeta od &8, novem/ra 2??B, o otpadu 4novaOkvirna irektiva o otpaduJ

1


7/61

'

Od pose/nog su znaaja za"tjevi iz lana && nove Okvirne irektive o otpadu #HA+ kojim se tra!i odzemalja lanica da preduzmu mjere u cilju ostvarenja sljede0eg:

a do 2?2?, godine pripreme za ponovnu upotre/u i recikliranje otpadne materijale kao to su unamjanju ruku papir metal plastika i staklo iz doma0instava a mogu0e i iz drugi" izvora sve doksu te vrste otpada sline otpadu iz doma0instava i tre/a /iti pove0ana na najmanje 9? ukupne

te!ineL*noge od navedeni" promjena su o/u"va0ene izmjenama pravnog okvira (rne =ore kroz 7akon oupravljanju otpadom 6 i podzakonska akta, 7a"tjevi iz lana && Okvirne direktive o otpadu sadr!ani su ulanovima &>, i 8', novog 7akona, *e@utim potre/an je veliki /roj izmjena i dopuna koje su neop"odnekako /i se kompletirao proces transpozicije,

Osim toga politika Evropske unije i dalje se razvija pose/no kroz:

*apu puta za tedljivu Evropu7

Predlog generalog $kcionog programa unije za zatitu !ivotne sredine do 2?2?, godine 4Mivjetido/ro u granicama nae planeteG8

1ako je navedeno u programu rada za 2?&3, 1omisija namjerava da revidira ciljeve kljuni"direktiva koje se odnose na upravljanje otpadom9i priprema model upravljanja otpadom10

Cakva kretanja pokazuju dosljedan trend prema daljoj primjeni "ijerar"ije u upravljanju otpadom uEvropskoj uniji,

6prkos tim promjenama glavni elementi Okvira iz 2??>, godine ostaju na snazi, Prema tome ova novastrategija slu!i za a!uriranje i po/oljanje Okvira iz 2??>, kako /i se uzelo u o/zir novo zakonodavstvo E6 iopti pravac sadanje i /udu0e politike E6, Pri tome strategija doprinosi sprovo@enju Nacionalne Strategijeodr!ivog razvoja iz januara 2??', godine,

Strategija 0e podr!ati a!uriranje Stratekog master plana upravljanja otpadom iz 2??9, godine i r!avnogplana upravljanja otpadom za period 2??BF2?&2 za (rnu =oru11 sa novim r!avnim planom upravljanjaotpadom, Novi r!avni plan upravljanja otpadom za period 2?&9 2?2?, i a!urirani lokalni planoviupravljanja otpadom nastali u skladu sa 7akonom i upravljanju otpadom12 0e slu!iti kao 4prvi akcioniplanovi5 strategije13.6 skladu sa za"tjevima E6 zakonodavstva14 ovi planovi 0e se razmatrati i inoviratisvaki" est godina,

Odno$ $a dr*.! $ektor$k.! /o(.t.ka!a

Otpad je va!an iz vie iri" aspekata ukljuuju0i:

Prostorno planiranje zatita zemljita od zaga@enja otpadom i koritenje zemljita u svr"eupravljanja otpadom

Ekonomski razvoj pru!anje usluga upravljanja otpadom preduze0ima i razvoj upravljanja otpadomkao doprinos zelenoj ekonomiji

Proizvodnju i usluge stvaranje otpada kao rezultat ekonomski" aktivnosti

Energetiku F proizvodnju energije iz otpada i upravljanje otpadom nastalim proizvodnjom energije

64Slu!/eni list (rne =ore5 ->%2?&& 28,decem/ar 2?&&,

7(O*#2?&&+ 9'& finalna risel 2?,8,2?&&8(O*#2?&2+ '&? finalna risel 28,&&,2?&29"ttp:%%ec,europa,eu%environment%aste%targetrevie,"tm

10"ttp:%%,astemodel,eu%116svojila ,fe/ruara 2??B,12

7akon o upravljanju otpadom 4Slu!/eni list (rne =ore5 ->%2?&& 28, decem/ar 2?&& Poglavlje ..13

6 razmatranju o a!uriranju r!avnog i lokalni" planova o upravljanju otpadom tre/a uzeti u o/zir da Okvrna irektiva o otpadu i#nedostaje tekst +14Qlan 3? Okvirna irektiva o otpadu 2??B%8B%E(


8/61

B

Poljoprivredu kao proizvo@aa otpada i potencijalnog korisnika prera@eni" materijala kao to jevisoko kvalitetni kompost

Curizam o/ez/je@uju0i adekvatne usluge turistikoj industriji i zatitu !ivotne sredine u turistikimlokacijama

Sektor zdravstvene zatite kao proizvo@a otpada i odgovornu stranu za ouvanje zdravlja ljudi odnegativni" uticaja otpada,

Stoga je u pripremi ove Strategije puna pa!nja data politikama u tim sektorima,Postoje0e politike su jasne u definisanju pro/lema u upravljanju otpadom, *e@utim svr"a ove strategije ipredstoje0eg r!avnog i lokalni" planova upravljanja otpadom je optimizacija naeg pristupa u rjeavanjuti" pro/lema, Prema tome u usvajanju ove strategije uvi@amo da je 0e vjerovatno /iti potre/na /rojnauskla@ivanja postoje0i" politika te istiemo tri kljuna primjera:)0 Nacionalna strategija odr!ivog razvoja definie niz aktivnosti koje tre/a preduzeti, ok su mnogezakonodavne mjere uvedene /rojne praktine aktivnosti nisu zavrene F pose/no izgradnja regionalni"sanitarni" deponija, Ovaj fokus na deponije kao primarno sredstvo upravljanja komunalnim otpadomtre/a preispitati pose/no u pogledu za"tjeva E6 zakonodavstva, Predstoje0a revizija Nacionalne Strategijeodr!ivog razvoja tre/a da uzme u o/zir odred/e ove nove strategije o upravljanju otpadom,10 Slino Prostorni plan (rne =ore do 2?2?15 godine sadr!i 4Prostorni koncept upravljanja otpadomG

#Poglavlje 2,-,>+ koji definie konaan plan za lokacije /rojni" o/jekata za upravljanje otpadom, Ovaj plan0e /iti potre/no revidirati u svjetlu ove strategije i to je jo va!nije kao odgovor na predstoje0i dr!avni ilokalne planove upravljanja otpadom, Pose/no tre/a napomenuti da Prostorni plan predvi@a B regionalni"deponija, 1ao to je o/janjeno u nastavku nije vjerovatno da 0e ovo /iti optimalno rjeenje tj, /i0epotre/an manji /roj deponija, Prema tome /i0e potre/no a!uriranje )epu/likog Prostornog plana imnogi" lokalni" prostorni" planova kako /i se uzele u o/zir odred/e ove strategije,

20 ijela knjiga F Strategija razvoja energetike (rne =ore do 2?3?, godine ukazuje na potencijal za koritenjekomunalnog otpada za proizvodnju energije, Ova Nacionalna strategija upravljanja otpadom u potpunostipodr!ava strateki pristup u ijeloj knjizi vezano za naj/olje koritenje otpada za proizvodnju energije,*e@utim mi 0emo preispitati optimalne naine za postizanje toga u izradi r!avnog plana upravljanjaotpadom a pose/no 0emo ponovno razmatrati sljede0e elemente u ijeloj knjizi:

',&?,& Potencijal o/novljivi" izvora energije #O.E+

',&?,2 Strategiju koritenja o/novljivi" izvora

6 r!avnom planu upravljanja otpadom 0e se detaljno razmotriti izvodljivost mjera za proizvodnju energijepose/no iz o/novljivi" izvora ukljuuju0i i analizu potencijala za kogeneraciju kako /i se podr!alodostizanje ciljeva definisani" u energetskom sektoru,

Planovi i mjere za sprovo@enje ijele knjige prate0i Program za razvoj i primjenu kogeneracije visokeefikasnosti kao i lokalni energetski planovi #&?Fgodinji+ 0e morati uzeti u o/zir odred/e ove strategije inovog r!avnog plana upravljanja otpadom,

Pred$toje3a kretanja /o(.t.ka Crnoj Gor.1ao to je detaljnije o/janjeno u nastavku (rna =ora je u procesu pregovaranja za pristupanje Evropskojuniji, 6 prilog tim pregovorima uskoro slijedi izrada Nacionalne Strategije pri/li!avanja u o/lasti zatite!ivotne sredine #'-S+, Paralelno s tim je u pripremi novi Operativni program za regionalni razvoj koji 0eutvrditi planove za kori0enje E6 #i drugi"+ fondova u periodu 2?&> F 2?2?,

Ovaj Nacrt Nacionalne strategije upravljanja otpadom i r!avnog plana upravljanja otpadom 0e podr!ati io/ez/ijediti znaajne inpute za izradu Nacionalne Strategije pri/li!avanja u o/lasti zatite !ivotne sredine iu sluaju dr!avnog i lokalni" planova upravljanja otpadom utvrditi mjere koje 0e /iti uvrtene u Operativniprogram za predstoje0i period programiranja,

"adr#aj ove $trate*.jeStrategija je ra@ena po principu primjene logikog postupnog pristupa i predstavljena je kako slijedi:

15Podgorica mart 2??B, godine


9/61

8

C.(jev.6 ciljevi za upravljanje vrstim otpadom u (rnoj =ori uglavnom proizlaze iz za"tjeva zauskla@ivanjem sa zakonodavstvom Evropske unije u o/lasti upravljanja otpadom kao i u srodnimo/lastima zatite !ivotne sredine energetike i klimatski" promjena, Sredstva kojim se posti!e ovauskla@enost tre/aju /iti to ekonominija kako /i se smanjilo optere0enje na potroae imaksimalno pove0ala dodatna vrijednost do/ijena od upravljanja otpadom kroz povrat materijala ienergije,

O*ran.4enja6 Ni jedna dr!ava lanica zemlja u procesu pristupanja ili zemlja kandidat nemaneograniene resurse niti mogu0nosti za upravljanje otpadom, Postoje ogranienja u finansijskomte"nikom i institucionalnom pogledu, Ca ogranienja su analizirana i uzeta u o/zir u pripremistrategije, Cako@e 0e /iti dodatno ispitana na nacionalnom i nivou lokalne samouprave u procesuizrade planova za upravljanje otpadom,

U/rav(janje ot/ado!6 )azmotrivi opcije za postizanje ciljeva i uzimaju0i u o/zir ogranienjaizotrili smo strateke pravce sadr!ane u okviru Nacionalne politike iz 2??>, u pogledu praktinogupravljanja otpadom, Ove strateke smjernice ukazuju na cjelokupni pristup ali detaljno ne navodepraktine mjere koje tre/a preduzeti u svakoj o/lasti upravljanja otpadom, etaljne specifikacije zaprvu fazu stvaranja potpuno modernizovanog sistema upravljanja otpadom /i0e sadr!ane udr!avnom i lokalnim planovima upravljanja otpadom,

Neo/5odne !jere6 1ako /i se podr!alo stvaranje modernizovanog sistema upravljanja otpadompotre/ne su /rojne mjere koje tre/a preduzeti u o/lastima zakonodavstva institucionalni"kapaciteta i finansijskog upravljanja, One su opisane u posljednjem poglavlju ove strategije,


10/61

&?

2 C.(jev.

Ovo Poglavlje se odnosi na:

Pristupanje Evropskoj uniji

E6 za"tjeve u o/lasti upravljanja otpadom

Cranspoziciju ti" za"tjeva u zakonodavni okvir (rne =ore

E6 za"tjeve u drugim o/lastima relevantnim za upravljanje otpadom 1ljuna me@usektorska pitanja za (rnu =oru

2.1 Pr.$t/anje Evro/$koj n.j.

Nakon podnoenja za"tjeva za lanstvo u decem/ru 2??B, godine i do/ijanja statusa kandidata u 2?&?,godini (rna =ora je sada u fazi pregovora za punopravno pristupanje Evropskoj uniji, Precizan vremenskiokvir za pristupanje tek tre/a /iti u potpunosti utvr@en, )adi toga smo pretpostavili referentni datum zalanstvo u 2?2?, godini za potre/e stratekog planiranje na osnovu trajanja drugi" nedavni" pregovora opristupanju,

Qlanstvo u Evropskoj uniji nudi prednosti i name0e odgovornost, 1ako /i ispunila o/aveze iz lanstva (rna=ora mora posti0i uskla@enost sa zakonodavstvom E6 # 4a"/uis "o##unautaireG+ imaju0i u vidu dapotpunu uskla@enost mo!e u sluaju 4investiciono za"tjevni"G uslova posti0i u prelaznom periodu nakonpristupanja kao to je to /io sluaj za nekoliko zemalja koje su nedavno pristupile E6 u pogledu tretmanaotpadni" voda u gradovima #irektiva 8&%2'&%EE7+,

Nai ciljevi u odnosu na pristupanje su da osiguramo puno transponovanje svi" zakona E6 to je prijemogu0e a u svakom sluaju mnogo prije datuma pristupanja kao i da postignemo potpunu uskla@enost saza"tjevima ovog zakonodavstva to je ranije praktino mogu0e imaju0i u vidu odre@ene te"nika ifinansijska ogranienja sa kojima se (rna =ora suoava,

2.2 Okv.r /rav(janja ot/ado!7akonodavstvo upravljanja otpadom u Evropskoj uniji je slo!eno i opse!no16, Procijenili smo za"tjevecjelokupnog zakonodavstva i uzeli u o/zir trenutna de!avanja u E6 o/u"vataju0i i sprovo@enje *ape putaza tedljivu Evropu17 Pregled ciljeva u o/lasti otpada 18 i predlog sedmog E6 $kcionog programa zatite!ivotne sredine19.

Pri izradi ove strategije ponovno smo razmotrili principe i strateke ciljeve sadr!ane u ovim politikama i unaim pret"odnim planovima i potvrdili nau predanost nji"ovom sprovo@enju u ovoj strategiji:

1oncept odr!ivog razvoja: za"tjev za razvojem na ekonomian nain u pogledu resursa kako se ne/i ugrozile razvojne mogu0nosti za nau djecu i /udu0e generacije ukljuuju0i transformacijeotpada u resurs20

Princip predostro!nosti: suoeni sa neizvjesno0u u pogledu is"oda zatite !ivotne sredine usprovo@enju predlo!eni" aktivnosti tre/a imati oprezan pristup kako /i se osigurala zatita !ivotnesredine

Princip zaga@iva pla0a: oni koji su odgovorni za stvaranje otpada tre/a da snose troak njegovogtretmana i sanacije

Princip /lizine: otpad tre/a tretirati to je mogu0e /li!e mjestu njegovog nastanka

Iijerar"ija upravljanja otpadom: po prioritetima

o Spreavanje nastanka otpada

o Priprema za ponovno koritenje proizvoda u istu ili razliitu svr"u

16


11/61

&&

o )ecikla!a F kori0enje otpada kao sirovine

o Povrat otpada kroz proizvodnju energije i tr!ini" proizvoda

o ez/jedno odlaganje otpada koji nije mogao /iti o/ra@en na drugaiji nain

Primjena ovi" principa u praksi i za"tjevi odre@eni" stavova E6 zakonodavstva podrazumijevaju znaajnepromjene sadanjeg toka otpada u ve0ini o/lasti (rne =ore:

Spreavanje nastanka otpada ili smanjenje

o .ndustrija inicijative koje proizlaze iz modernizacije procesa a naroito putem primjene4naj/olje raspolo!ive te"nologije5 u skladu sa re!imom .ntegrisanog spreavanja i kontrolezaga@enja #.PP(+21

o Preduze0a i institucije po/oljane operativne prakse koje ukljuuju /olju kontrolu zali"a inaprednu primjenu informacioni" te"nologija

o oma0instva ponaanje i !ivotni stil i odluke o kupovini

6spostavljanje sistema kontrole nad otpadom ukljuujui iskorjenjivanje nekontrolisanogpostupanja sa otpadom i odlaganja tj, da se sav otpad prenosi prevozi i da se sa otpadomupravlja u okviru regulatornog re!ima koji se sastoji iz zakonski" mjera inspekcije i efikasnogsprovo@enja ti" mjera,

Sortiranje specifini" vrsta otpada na izvoru: zakonski uslovi koji se odnose na pose/ne vrsteotpada i odred/e Okvirne irektive o otpadu podrazumijevaju separaciju sljede0eg:

o Opasnog otpada #2??B%8B%E7 lanovi &': 2?+

o .stroeni" /aterija i akumulatora #2??-%--%E7+

o Otpadni" ulja #2??B%8B%E7 lan 2&+

o P( i P(C koji sadr!e otpade #8-%98%E7+

o Otpadne elektronske i elektine oprema #2?&2%&8%E7+

o $m/ala!e #irektiva 8>%-2%E7 dopunjena+

Sortiranje materijala koji se mogu reciklirati nije eksplicitno za"tjevano E6 zakonodavstvom ve0

usaglaavanjem sa odred/ama Okvirne irektive #2??B%8B%E7 Qlan &&+ i to 0e /iti vrlo teko akose ne sprovede prikupljanje otpada koji je ve0 separatisan /ar za:

o Papir

o *etal

o Plastiku

o Staklo

Slino tome ne postoji izriit za"tjev za separatnim prikupljanjem opasnog otpada iz doma0instavajer se na doma0instva ne odnose uslovi koji se primjenjuju na komercijalne i industrijskeproizvo@ae opasnog otpada ve0 generalno prisustvo opasni" komponenti u otpadu izdoma0instava ini njegov tretman po propisanim standardima znaajno za"tjevnijim te je prema

tome sortiranje takvog otpada 4po!eljno5 ak i ako nema strogi" zakonski" za"tjeva, Cretman prikupljenog separatisnog otpada i mjeanog otpada u svr"u ponovne upotre/e

materijala ili recikliranja i u svr"u do/ijanja energije

Smanjenje koliina otpada koji se odla!u na deponiju iako su za"tjevi navedeni u Qlanu 9 irektiveo sanitarnim deponijama da se smanji koliina /iorazgradivog komunalnog otpada koji se odla!e nadeponiju jasno je da je generalni smjer E6 politika o otpadu smanjenje u najve0oj mogu0oj mjerikoliina otpada koji se generalno odla!e a naroito na deponije,

)azmatraju0i pret"odno navedene odred/e i druge elemente evropskog zakonodavstva #a"/uis, kao to suirektive koje se odnose na otpad iz rudarske industrije #2??-%2&%E7+22 otpadni" vozila #2???%93%E7+ ikoritenje kanalizacionog mulja u poljoprivredne svr"e #B-%2'B%EE7+ opti pravac E6 politika je jasan:naglasak je na odvajanju otpada u najve0oj mogu0oj mjeri pretvaranju otpada u resurs #materijal ilienergiju+ a da su deponije zadnja opcija,

21Novi 5.EJ re!im nakon zamjene .PP( irektive sa irektivom o industrijskim emisijama 2?&?%'9%E722O/ino nazivanom 5irektivom o rudarskom otpaduJ


12/61

&2

rojne E6 zemlje su ve0 dokazale da koliina otpada odlo!enog na deponijama mo!e /iti drastinosmanjena Eusrostat podaci pokazuju da su $ustrija elgija anska Njemaka i Iolandija tokom 2?&&,godine odlagale na deponije manje od 29 kg komunalnog otpada po glavi stanovnika #4per capita5 t,j,manje od 9 ukupno proizvedenog otpada+ a u E62' zemljama je prosjena koliina komunalnog otpadaodlo!enog na deponije smanjena sa 2'B kg 4per capita5 u 2??&, godini na &'8 kg 4per capita5 u 2?&&,=odini,

Iako je ja$no da 3e $an.tarne de/on.je . da(je /red$tav(jat. neo/5odn ko!/onent /rav(janja 4vr$t.!ot/ado! Crnoj Gor. naredn.! *od.na!a, ova $trate*.ja !ora dat. $!jern.ce . /r.$t/e koj. 3e $!anj.t.ov &av.$no$t od de/on.ja, -to je $kor.je !o*3e, .!aj3. v.d trentna . %d3a te5n.4ka . f.nan$.j$kao*ran.4enja0

2.3 Kvant.f.kovan. c.(jev.

6pravljanje otpadom vri se na nain da se:

Najmanje 9? od ukupne te!ine prikupljeni" otpadni" materijala kao to su papir metal plastika istaklo iz doma0instava i drugi" izvora /ude spremno za ponovnu upotre/u i recikliranjeL

Qlan 8'

1. Ponovna upotre/a i recikla!a papira metala plastike stakla i neopasnog gra@evinskog otpada uprocentima iz lana &>, ovog 7akona mora se dosti0i do 2?2?, godine,

2.3.2 "!anjenje %.ora&*rad.vo* ot/ada od(a*ano* na de/on.j

Qlan 2?

&, Programom odlaganja /ioloko razgradivog otpada utvr@uju se mjere za smanjenje koliine/ioloko razgradivog otpada koji se odla!e ukljuuju0i i mjere recikliranja kompostiranjaproizvodnje /iogasa i materijala i%ili energetske prerade radi o/ez/je@ivanja da koliina /iolokorazgradivog komunalnog otpada koji se odlo!i na deponiju dostigne nivo od 39 od ukupne mase/ioloko razgradivog otpada proizvedenog u 2?&?, godini,

2, Program odlaganja /ioloko razgradivog otpada sastavni je dio sadanjeg r!avnog plana

upravljanja otpadom i /i0e tako@e integralni dio narednog r!avnog plana upravljanja otpadomQlan 8'

2. )adi dostizanja nivoa koliina /ioloko razgradivog komunalnog otpada koji se odla!e na deponiju izlana 2? stav & ovog 7akona procentualni nivo koliina /ioloko razgradivog otpada u iznosu od:

F '9 od ukupne mase /ioloko razgradivog otpada proizvedenog u 2?&?, godini mora se dosti0inajkasnije do 2?&', godineL


13/61

&3

F 9? od ukupne mase /ioloko razgradivog otpada proizvedenog u 2?&?, godini mora se dosti0inajkasnije do 2?2?, godineL

F 39 od ukupne mase /ioloko razgradivog otpada proizvedenog u 2?&?, godini mora se dosti0inajkasnije do 2?29, godine,

Sporazum o navo@enju 2?&?, godine kao referentne godine mora0e /iti postignut a /i0e potre/an iprelazni period za posljednji cilj23,

2.3.3 Ponovna /otre%a . rec.k(a#a neo/a$no* *ra+ev.n$ko* ot/ada

Qlan &>

Najmanje '? neopasnog gra@evinskog otpada se priprema za ponovnu upotre/u i recikliranje idruge naine prerade kao to je kori0enje za zamjenu drugi" materijala u postupkuzatrpavanjaiskljuuju0i materijale iz prirode,

Qlan 8'

1. Ponovna upotre/a i recikla!a papira metala plastike stakla i neopasnog gra@evinskog otpada uprocentima iz lana &>, ovog 7akona mora se dosti0i do 2?2?, godine,

2.3.4 Pre$tanak /r.vre!eno* $k(ad.-tenja ko!na(no* ot/ada

Qlan 8-&, Dokacija na kojoj 0e se privremeno skladititi komunalni otpad sakupljen sa podruja jedinice

lokalne samouprave uredi0e se u skladu sa lanom 'B stav > ovog 7akona do 3?, juna 2?&2, godine,

2, Privremeno skladitenje komunalnog otpada iz lana 'B ovog 7akona vri0e se najdu!e do 3&,decem/ra 2?&-, godine

2.3.5 O$ta(. kvant.f.kovan. c.(jev.

Ostali /rojano definisani ciljevi se sadr!ani u E6 zakonodavstvu i uneseni su #ili se unose+ u relevantnepropise u (rnoj =ori, 6 nedostatku prelaznog perioda za sve direktive cilljevi se moraju dosti0i do datumapristupa s tim da je 2?2?, referentna godina koju smo primjenjivali,

aterije i akumulatori irektiva 2??-%--%E7

)ecikliranje sadr!aja /aterija i akumulatora za proizvodnju slini" proizvoda ili u druge svr"e mora dosti0isljede0e nivoe:

Najmanje -9 od prosjene te!ine olovni" /aterija i akumulatora ukljuuju0i recikliranje sadr!ajaolova do najvieg stepena koji je te"niki izvodljivL

'9 od prosjene te!ine niklFkadmijumski" /aterija i akumulatora ukljuuju0i recikliranje sadr!ajaolova do najvieg stepena koji je te"niki izvodljivL

Najmanje 9? od prosjene te!ine ostali" otpadni" /aterija i akumulatora,Otpadna vozila F irektiva 2???%93%E76 ovla0enim o/jektima za preradu vri se demontiranje otpadni" vozila prije poetka prerade i izdvajanjesvi" ekoloki opasni" komponenti,

Prioritet se mora dati ponovnoj upotre/i i povratu #recikliranje regeneracija itd,+ dijelova vozila, Stopa ponovnog kori0enja i povrata #u prosjenoj te!ini po vozilu i godini+ tre/a dosti0i:

o 89 najkasnije do &, januara 2?&9, godine,

Stopa ponovnog kori0enja i recikliranja #u prosjenoj te!ini po vozilu godinje+ tre/a dosti0i:o B9 najkasnije do &, januara 2?&9, godine,

7a vozila proizvedena prije &8B?, godine ciljevi su ni!i,

$m/ala!ni otpad F irektiva 8>%-2%E7 izmijenjena i dopunjena irektivom 2??>%&2%E7O/aveze iz irektive o am/ala!nom otpadu su prenesene:

najmanje -? po masi am/ala!nog otpada koji se do/ija natrag ili spaljuje u postrojenjima zaspaljivanje otpada uz proizvodnju energijeL

izme@u 99 i B? od mase am/ala!nog otpada 0e /iti recikliranoL Sljede0i ciljevi za materijale sadr!ane u am/ala!nom otpadu moraju /iti postignuti:

23irektiva o deponijama &888%3&%E7 navodi &889, godinu kao referentnu i za"tijeva uskla@ivanje sa konanim ciljem u 2?&-,godini


14/61

&>

o -? za staklo papir i kartonL

o 9? za metaleL

o 229 za plastikuL

o &9 za drvo,

Otpadna elektrina i elektronska oprema F irektiva 2?&2%&8%E6

)evidirana irektiva o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi postavlja sljede0e ciljeve:

Prvi cilj F minimalna stopa prikupljanja otpadne elektrine i elektronske opreme 0e iznositi >9 odprosjene te!ine elektrine i elektronske opreme stavljene na tr!ite u pret"odne tri godine

rugi cilj F minimalna stopa prikupljanja otpadne elektrine i elektronske opreme 0e iznositi -9od prosjene te!ine elektrine i elektronske opreme koja je stavljena na tr!ite u pret"odne trigodine ili opciono B9 otpadne elektrine i elektronske opreme proizvedene na datoj teritoriji

Privremeni cilj #koji 0e se razmatrati+ F stopa odvojenog prikupljanja najmanje etiri kilograma uprosjeku po stanovniku godinje otpadne elektrine i elektronske opreme iz privatni"doma0instava ili ista koliina otpadne elektrine i elektronske opreme koja je prikupljena u tojdr!avi lanici u prosjeku u pret"odne tri godina zavisno ta je ve0e,

Cre/a napomenuti da je odstupanje od ti" uslova dozvoljeno u sluaju ugarske Qeke Detonija Ditvanije*a@arske *alte Poljske )umunije Slovenije i Slovake z/og nedostatka potre/ne infrastrukture i niskogstepena potronje elektrine i elektronske opreme,Otpadna ulja uvrtena u Okvirnu irektivu 2??B%8B%E7Okvirna direktiva o otpadu za"tijeva odvojeno skupljanje svi" #&??+ otpadni" ulja osim gdje to nijete"niki izvodljivo,*aterijali koji sadr!e poli"lorirani /ifenil F irektiva 8-%98%E7Qlan 83 7akona o upravljanju otpadom za"tijeva da se se izdvajanje opreme koja sadr!i P( idekontaminacija ove opreme izvri do kraja 2?2?, godine te da se oprema koja sadr!i P( mo!eupotre/ljavati najkasnije do 3&, decem/ra 2?2?, godine,

2.4 Re(evantno !e+$ektor$ko EU &akonodav$tvo.ako velika ve0ina za"tjeva u o/lasti upravljanja otpadom proizlazi iz pose/nog sektorskog zakonodavstvadrugi za"tjevi i nji"ove implikacije na sektor otpada tako@e su va!ni, )adi toga je jedan od nai" ciljevausvajanje integralnog pristupa kojim se ti za"tjevi rjeavaju na koordiniran nain to rezultira ve0omefikasno0u i ni!im trokovima,

2.4.1 Inte*ra(no $/rje4avanje &a*a+enja . kontro(a=odine 2?&?, irektiva o industrijskim emisijama #.E F 2?&?%'9%E6+ a!urirala je re!im integralnogspreavanja i kontrole zaga@enja #/iva irektiva &88-%-&%E7+, .E spaja u jedan instrument i a!urirapret"odno zakonodavstvo E6 koje se odnosi na otpad iz proizvodnje titanijFdioksida #'B%&'-%EE(B2%BB3%EE7 82%&&2%EE7+ emisije nesta/ilni" organski" spojeva #&888%&3%E1+ spaljivanje otpada#2???%'-%E(+ velika postrojenja za spaljivanje #2??&%B?%E7+ i integralno spreavanje i kontrolu zaga@enja#2??B%&%E7+, Od pose/ne va!nosti su za"tjevi koji se odnose na postrojenja za upravljanje otpadom

naroito ukljuivanje u re!im sljede0eg #Prilog .+: Odlaganje ili povrat opasnog otpada iji kapacitet prelazi &? tona na dan i koji ukljuuju niz

aktivnostiL

Odlaganje otpada ili prerada u postrojenjima za spaljivanje otpada ili postrojenjima za suFspaljivanje otpada #preko 3 tone po satu za neopasni otpad+L

Odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 9? tona na dan koji ukljuuje fiziki i % ili /iolokitretman2>L

Prerada ili prerada i odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko '9 tona na dan koji ukljuujufiziki i%ili /ioloki tretman25L

eponija koja prima vie od &? tona otpada po danu ili ukupnog kapaciteta preko 29 ??? tona osim

deponija inertnog otpadaL

24Ne ukljuuju0i aktivnosti preduzete u skladu sa irektivom 8&%2'&%EE7 o prei0avanju otpadni" voda iz gradski" podruja25Ne ukljuuju0i aktivnosti preduzete u skladu sa irektivom 8&%2'&%EE7 o prei0avanju otpadni" voda iz gradski" podruja


15/61

&9

Privremeno skladitenje opasnog otpada sa ukupnim kapacitetom koji prelazi 9? tona osimprivremenog skladitenja teku0eg prikupljanja na mjestu gdje otpad nastajeL

Podzemno skladitenje opasnog otpada ukupnog kapaciteta preko 9? tona,

1ao takav postoja0e uslov za postoje0e i /udu0e o/jekte koji spadaju u ove klasifikacije da podlije!udozvolama iz irektive o industrijskim emisijama #.E+, Ove dozvole mora0e usvojiti pristupe 4naj/olje

raspolo!ive te"nologijeG #$C+ kao to je definisano u $C referentnim dokumentima #)EAFovi+, )EAFovisu trenutno na snazi za spaljivanje otpada #2??- revizija poinje 2?&3, godine+ i upravljanje otpadom#2??-+,

Osim direktne va!nosti irektive o industrijskim emisijama #.E+ za aktivnosti upravljanja otpadom tairektiva je tako@e relevantna za aktivnosti industrijski" proizvo@aa otpada ukljuuju0i i termoelektrana#)EA o/javljen 2??-, godine+ rudnike #6pravljanje jalovinom u rudarstvu )EA 2??8+ i industrije o/ojeni"metala #)EA o/javljen 2??&+, 6 skladu sa irektivom koja 4propisuje pravila utvr@ena,,, da /i se sprijeionastanak otpada kako /i se postigao visok nivo zatite !ivotne sredine kao cjelineG #lan &+ )EAFovinastoje da primijene odred/e o prevenciji otpada Okvirne direktive o otpadu, Ove odred/e jasno tre/aprimijeniti na relevantne grane privrede u (rnoj =ori u najkra0em mogu0em roku,

2.4.2 E!.$.je va&d5

Emisije u vazdu" koje proizlaze iz upravljanja otpadom tre/a razmatrati u skladu sa E6 pravnom tekovinomiz dva glavna razloga:

1valitet vazdu"a na lokalnom nivou: u skladu sa za"tjevima irektive 2??B%9?%E7 o kvalitetuokolnog vazdu"a i istijem vazdu"u za Evropu emisije iz svi" izvora tre/a identifikovati u planovimaupravljanja vazdu"om kako /i se osiguralo postizanje granini" vrijednosti utvr@eni" u irektivi ipripadaju0em zakonodavstvuL

1limatske promjene: za"tjev za smanjenjem emisije gasova staklene /ate u skladu sa evropskim ime@unarodnim o/avezama,

6 pripremi ove strategije poklonili smo du!nu pa!nju ovim za"tjevima,

2.4.3 Ener*.jaOd razmatrani" me@usektorski" pitanja energija je /ez sumnje najva!nija i o njoj se govori detaljnije unastavku, Co se odnosi koritenje energije unutar sistema i o/aveze koje proizlaze iz Evropskogzakonodavstva u sektoru energetike pose/no promovisanje koritenja energije iz o/novljivi" izvora2- i4paketa klime i energijeG koji ire ukljuuje za"tjeve za smanjenje emisije gasova staklene /ate kako jepret"odno istaknuto,

2.4.4 Voda

7akonodavstvo E6 u sektoru voda je opse!no, Od kljunog znaaja u ovom kontekstu su ekoloki za"tjevikoji se odnose na:

7atitu vodni" resursa od zaga@enja ukljuuju0i Okvirnu direktivu o vodama #2???%-?%E7+ i prate0e

zakonodavstvo pose/no o zatiti podzemni" voda #irektiva 2??-%&&B%E7+L

7a"tjevi za prei0avanje otpadni" voda iz gradski" podruja #irektiva 8&%2'&%E7+ i implikacije kojeto mo!e imati za proizvodnju /iorazgradivog otpada u o/liku kanalizacionog mulja #upotre/a upoljoprivredi kontrolie se u skladu sa irektivom B-%2'B%E7 kako je pret"odno navedeno+ L

7a"tjevi za zatitu podzemni" voda su od pose/nog znaaja u (rnoj =ori koja ima prete!no krakugeologiju i umsko podruje strm teren kao i male o/radive povrine i usitnjene seoske oranice te /irecikliranje mulja u poljoprivredne svr"e /ilo teko pose/no ako /i se uspostavile stro!ije graninevrijednosti za teke metale sadr!ane u mulju i stro!ije granine vrijednosti za otporne organske zaga@ivaeiz mulja,

Stoga je va!no projektovati vjerovatnu koliinu kanalizacionog mulja na godinjem nivou u (rnoj =ori i dati

predlog njegovog tretmana upravljanja i konane eliminacije, *ineralizacija mulja na zemlji i kinetika

26irektiva 2??8%2B%E7 Evropskog Parliamenta i Savjeta od 23, aprila 2??8, godine o promovisanju kori0enja energije iz o/novljivi"izvora


16/61

&-

razlaganja mulja koji se primjenjuje na zemljitu moraju /iti zadovoljavaju0i u odnosu na o/novu organski"materija u crnogorskom zemljitu,

2.5 K(j4na !e+$ektor$ka /.tanja

1ako smo pret"odno naveli strategija mora uzeti u o/zir ve0i /roj me@usektorski" pitanja, vije o/lasti odpose/nog znaaja su proizvodnja energije iz otpada i finansijska odr!ivost,

2.5.1 Pro.&vodnja ener*.je .& ot/ada.ako su proizvodnja energije iz otpada i smanjenje emisija zakonski uslov podr!ani su i sna!nimekonomskim razlozima kada su mjere implementacije pa!ljivo oda/rane, (ijene energije i dalje rastu2',Energetski sadr!aj komunalnog otpada je /itan F esto dosti!u0i vrijednost od 33 *H" po toni, Pored togaznatna energija je ve0 potroena u proizvodnji materijala koji su sadr!ani u otpadu, ;asne su prednosti odpovrata ove energije #npr, kroz anaero/ne digestije /ioFotpada za proizvodnju gasa+ za razliku od troenjadalje energije za proizvodnju proizvoda koji se ne mogu lako prodati na raspolo!ivim tr!itima #npr,kompost kao proizvod (DO F od kompostiranja ili me"anike i /ioloke o/rade+,

Kr.va !ar*.na(n.5 tro-kova $!anjenja &a*a+enja 7 k(.!a, ener*.ja, /rav(janje ot/ado! . ra&voj

Energija i klimatske politike neraskidivo su povezani, )azvoj politika u ovoj o/lasti je podr!an u posljednji"nekoliko godina izradom 4krive marginalni" trokova smanjenja zaga@enjaG #*$((+, Ovi piktogramipredstavljaju finansijski poredak mjera za smanjenje zaga@enja i tako uzimaju u o/zir ekoloke i ekonomskeimplikacije mjera politike,Nedavno uskla@ivanje ovog pristupa o/u"vatilo je ire razvojne ciljeve ukljuuju0i pilot rad u (rnoj =ori2B,*$(( za (rnu =oru #i za ostale zemlje u regionu+ istie prednosti od kori0enja deponijskog gasa kao ikomparativne prednosti te"nologije /iogasa,

I!/(.kac.je ov.5 ra&!atranja &a /rav(janje ot/ado! $ ja$ne 7 /ro.&vodja ener*.je .& ot/ada !ora %.t.$!atrana v.$ok.! /r.or.teto!.

2.5.2 F.nan$.j$ka . ekono!$ka ef.ka$no$t . odr#.vo$t1ako je razmatrano u narednom poglavlju ogranieni su raspolo!ivi resursi za sprovo@enje ove strategije idostizanje ciljeva punog uskla@ivanja sa E6 zakonodavstvom recikla!om materijala i proizvodnje enegije izotpada, Prema tome moramo nastojati da postignemo najvii stepen finansijske i ekonomske efikasnosti urazvoju i radu sistema upravljanja otpadom,

Svjesni smo da je struktura trokova modernog sistema upravljanja otpadom znaajno drugaija odstrukture povezane sa drugim komunalnim uslugama kao to su vodosna/dijevanje tretman otpadni"voda sna/dijevanje elektrinom energijom i gasom koji za"tijevaju velike distri/ucione mre!e i znaajnaulaganja, Qak i u sluajevima kad se koriste skupi o/jekti #npr, spalionice pretvaranje otpada u energiju+kada se razmatra tokom uo/iajenog perioda koritenja #2? F 3? godina+ strukturom trokova modernogsistema upravljanja otpadom dominiraju operativni trokovi koji proizlazi iz prikupljanja transporta itretmana otpada,Nadalje prepoznajemo da postoje dostupni me"anizmi podrke za ulaganja #za kapitalne investicije+ kaoto su su/vencije i povla0eni krediti, 7ala!emo se za naj/olje mogu0e kori0enje ti" me"anizama kako /i sesmanjili trokovi za nae gra@ane i nau ekonomiju za modernizaciju naeg sistema upravljanja otpadomiuvi@amo da operativni trokovi novog sistema ne0e /iti predmet takve podrke i da te trokove tre/apokriti u skladu sa principom zaga@iva pla0a i punim povratom trokova kroz naknade koje pla0ajupotroai #tarifni pri"odi+ i pri"ode od ponovne upotre/e materijala i proizvodje energije,Ja$no je da /o$toje *ran.ce /o*(ed v.$.na naknada &a koje $e !o#e o$novano o4ek.vat. da 3e %.t./r.5vat(j.ve &a na-e *ra+ane, kao . &a /r.5ode koje $e !o* o$tvar.t. .& tran$for!ac.je ot/ada re$r$e0Dr#avn. . (oka(n. /(anov. /rav(janja .&ra+en. &a $/rovo+enje ove $trate*.je 3e /ot/no$t. &et. o%&.rta o*ran.4enja, te 3e $adr#avat. f.nan$.j$k. odr#.ve !jere0

27


17/61

&'

ez o/zira na potre/u da se u potpunosti uzmu u o/zir ogranienja u pogledu priutivosti i pri"vatljivostiogranienja u tarifama za upravljanje vrstim otpadom moramo se po/rinuti da sistem upravljanjaotpadom /ude finansijski odr!iv, Prema tome tarife tre/a odrediti #i izvriti naplatitu u potpunosti+ nanain da su izraunate na osnovu punog povrata trokova upravljanja otpadom ukljuuju0i naknade zainvesticiono odr!avanje #amortizacija+, Na osnovni pristup u tome je pru!anje podrke jedinicama lokalnesamouprave i 7ajednici optina u izradi tarifni" strategija koje /i postigle puni povrat trokova te

istovremeno /ile srednjerono pri"vatljive%priutive, Carifne strategije 0e /iti razvijane kao dijelovi lokalni"planova o upravljanju otpadom poslovnog planiranja i procesa priprema projekata, *ogli /i predvidjeti da0e nakon zavretka velike investicije u klasteru jedinica lokalne samopurave tarife utvr@ene unutar togklastera kratkorono postizati puni povrat trokova #ne vie od pet godina+,

Na- o/-t. c.(j je da o$.*ra!o da tar.fe koje /ot/no$t. /okr.vaj tro-kove 8%e& &na4ajno* nakr$no*$%venc.on.$anja9 %d na $na&. $v.! jed.n.ca!a (oka(ne $a!o/rave, najka$n.je $a dano! /r.$t/anja: 1;1;0 *od.ne0


18/61

&B

3 O*ran.4enja . !o*3no$t.

1ako /i se osiguralo da ova strategija /ude realna i pristupana ispitali smo ogranienja relevantna zarazvoj modernog sistema upravljanja otpadom u (rnoj =ori, Na taj nain smo razmatrali pitanja koja su sepojavila tokom sprovo@enja nae pret"odne politike #2??>+ Stratekog plana #2??>+ r!avnog plana #2??B2??BF2?&2+ i krovne Nacionalne strategije za odr!ivi razvoj, Strategija koju predstavljamo je uzela u o/zirprimjed/e i preporuke sadr!ane u relevantnim izvjetajima o pra0enju ukljuuju0i pose/no izvjetaje koje

je usvojila


19/61

&8

3.2 Trentn. $(ov.

3.2.1 Tokov. ot/adno* !ater.ja(aNajve0e ogranienje sa kojim se (rna =ora suoava u postizanju uskla@enosti sa ciljevima ove strategije jetrenutno sla/a polazna osnova za upravljanje otpadom i 4nedostatak uskla@enostiG, a /i to ilustrovaligrafiki predstavljen je dijagram toka sa pokaznim vrijednostima #realne procjene+ sadanji" tokova,1ao to je prikazano u pret"odnom dijagramu tokova trenutni tokovi komunalnog otpada naglaavaju

nekoliko kljuni" pro/lema: 7natan udio komunalnog otpada ne prikupljaju ovla0ene slu!/eL

Oko polovine komunalnog otpada se odla!e na mjestima #divlje deponije i neuskla@ene deponije+za koja nije izdata dozvola utvr@ena 7akonom o upravljanju otpadom tj, na njima se vri4neregulisano odlaganjeGL

*anje od &9 komunalnog otpada se prera@ujeL


20/61

2?

Nezakonito odlaganje otpada u o/lastima gdje postoji potpuna usluga sakupljanja i odlaganja#Podgorica itd,+: ovo ponaanje smatramo potpuno nepri"vatljivim te je potre/no definisatimjereza sprovo@enje kojima se pravi razlika izme@u doma0instava i poslovni" su/jekata,

Svjesni smo da uvo@enje novi" infrastrukturni" i aran!mana koji se odnose na usluge a koji su potre/ni zasprovo@enje ove strategije za"tijeva znatne napore u podizanju svijesti i motivisanju odgovornogponaanja,

3.2.3 Trentn. f.nan$.j$k. tokov.Operateri sistema za upravljanje otpadom trenutno ne izvjetavaju detaljno o finansijskom stanju u sektoruupravljanja otpadom, Crenutni nivoi tarifa za usluge upravljanja otpadom su u nekim o/lastima ispodgranice isplativosti, Ova pitanja su razmatrana u n nedavno pripremljenoj studiji u okviru projekta 4Podrkainvesticijskim projektima na 7apadom alkanu530, )azmatran je sluaj jednog podruja studije sluaja#Niki0 Plu!ine i avnik+ kako je i prikazano u ta/eli koja slijedi gdje su prikazane naknade za uslugu uNiki0u i Plu!inama koje su ili su /lizu donjeg praga priutivosti od & ali znaajno ispod nivoa priutivostiod &9, Neknade za usluge u avniku su znatno ni!e od naknada u drugim optinama,

Ta%e(a 16 Trentn. n.vo. tar.fa N.k-.3, P(#.na!a . ?avn.k

Tar.fe &a do!a3.n$tva Tro-ak @*od.-nje@/oo$o%. 2)

Ot/ad@/oo$o%.@*od.-nje 8k*9

Pr.%(.#an tro-ak /oton. ot/ada21

Niki0 grad ??'& % m2 &B8& >?? >'28

Niki0 selo ??-? % m2 &-3> 3?? 9>>B

Plu!ine ??'2 % m2 &8-& 3?? -93B

avnik ??3? % m2 B&' 3?? 2'2>

6opteno posmatraju0i situacija za zemlju u cjelini mo!e se okarakterisati kao teka:

Nivoi finansijski" tokova su trenutno veoma niskiL

8,9>B

Procijenjeni /roj oso/a -23,92? 38-,&3? 22',38? &'2,9?B

Prosjean /roj lanova doma0instva 3>? 3>3 339 3>B

6kupno raspolo!iva sredstva u po doma0instvu mjeseno -?- '?& >>3 -BB

*jesena priutivost: ?'9 prosjeni" pri"oda doma0instva >99 92- 332 9&-

*jesena priutivost: & prosjeni" pri"oda doma0instva -?- '?& >>3 -BB

*jesena priutivost: &9 prosjeni" pri"oda doma0instva 8?8 &?92 --9 &?32

*jesena priutivost: &' prosjeni" pri"oda doma0instva &?3? &&82 '93 &&'?

30H>F*NEFEN


21/61

2&

1ako je prikazano u pret"odnoj ta/eli priutivost se uglavnom procjenjuje u odnosu na procenatraspolo!vog pri"oda doma0instva, Procenat koji je uzet za prag nije definisan zakonom ili smjernicama ve0

je stvar nacionalne politike i u sluaju upravljanja otpadom uglavnom je odre@en u rasponu od ?'9 do&'9 projenog pri"oda doma0instva,

Primjenjuju0i trenutnu prosjenu stopu stvaranja otpada po stanovniku u regionu koja iznosi 39? kg 4percapita5 godinje na osnovu odnosa sa P 4per capita533 mo!e se procijeniti34 4priutiva cijena po toniotpada5.- >- >? >2

=ranina cijena V & pri"oda doma0instva %C -& -& 93 9-

=ranina cijena V &9 pri"oda doma0instva %C 82 82 '8 B>

=ranina cijena V &' pri"oda doma0instva %C &?> &?> 8? 89

Svjesni smo da se razliite metode #osim prosjenog pri"oda doma0instva+ mogu koristiti za procjenupriutivost #npr, ni!i tre0i decil u raspodjeli pri"oda+, *e@utim za potre/e ove strategije koristi0e separametar 4prosjenog pri"oda doma0instvaG istovremeno imaju0i u vidu da planovi i studije na lokalnom

nivou tre/a da ispitaju uticaje na doma0instva sa ni!im pri"odima pose/no i osigurati da eme naplate neopterete neprimjereno doma0instva sa niskim primanjima,

Napominjemo da je u nedavnoj Studiji izvodljivosti za Pljevlja i Ma/ljak primijenjen prag od & prosjeni"raspolo!ivi" pri"oda doma0instava te da se prema procjenama Svjetske /anke naplata usluga zaodvo!enje i odlaganje otpada iz doma0instava smatra pristupanom ako cijena ne prelazi ?'9prosjenog pri"oda doma0instva #prag /i mogao /iti &' u nekim sluajevima kada potroa naroitocijeni uslugu39+, Preporuujemo da se generalno primjenjuje granina vrijednost od &9 prosjenogpri"oda doma0instva i da se utvrde pose/ne odred/e za podrku doma0instvima sa ni!im pri"odima zakoje ova naknada predstavlja vie od &'9 pri"oda doma0instva,

Pored pitanja priutivosti pitanje 4pri"vatljivostiG pove0avanja tarifa tako@e tre/a pa!ljivo razmotriti, .akone postoje zakonska ogranienja primjenjiva na lokalnom nacionalnom ili nivou E6 opte je pri"va0eno 0epove0anje nivoa tarifa za postoje0e3- usluge za vie od &? godinje u realnim uslovima vjerovatnoprouzrokovati oz/iljne pro/leme, Ovo ogranienje jasno za"tijeva razmatranje trenutni" nivoa tarifa istrategija ukljuuju0i kori0enje indeksa za povezivanje #automatsko korigovanje za inflaciju+,

3.2.5 Inve$t.c.on. ka/ac.tet.

)azmatrali smo izvore finansiranja investicija na centralnom i lokalnom nivou zatim na nivou kreditora idonatora,

(rna =ora zajedno sa regionom u cjelini i E6 suoava se sa trajnim poteko0ama u finansiranju javnogsektora, ok je kreditni rejting # strani+ i dalje prilino povoljan u pore@enju sa drugim zemljamatrenutna situacija izgleda negativno, 1ao to je potvr@eno u izvjetaju Evropske komisije3'o napretku za

2?&2, godinu (rnoj =ora je pokazala efikasno fiskalno upravljanje i uspostavila kontrolu javnog duga#trenutna visina /ruto javnog duga od oko >9 PFa dok je u 2' zemalja E6 dr!avni dug ve0i od B? PFa+,

*e@utim prilike za povrat nivoa rasta ostaju neizvjesne kao to je sluaj i drugdje u EvropiF 1ako E)navodi:

1riza u euro zoni 0e nastaviti negativno da utie na ekonomiju (rne =ore i predvi@a se rast nazanemarivom nivou u 2?&2, godini a samo mali porast se oekuje u 2?&3, godini, iversifikacijaekonomije srednjerono ostaje izazov za postizanje odr!ivog rasta ali vidljiv napredak u procesu

33?? seoska W 3?? Podgorica W >29 kg%c%god35 #S (ointreauFDevine #&88>+ 6e0e privatnog Sekotora u uslugama prikupljanja komunalnog vrstog otpada u zemljama urazvoju, Com & javni sektor, 6*P Ce"niki rad /r, &3, Svjetska /anka


22/61

22

pri/li!avanja E6 tre/a da pomogne u privlaenju dodatni" direktni" strani" investicija #A.+ ikonano podstakne izglede zemlje za rast,

6 pogledu ovoga i potre/e za nastavkom primjene restriktivni" fiskalni" politika izgledi za investiranjem sadr!avnog nivoa i dalje ostaju relativno mali,

.zgleda da se nivo zadu!enja na lokalnom nivou pove0ao u pret"odnom periodu toliko da je veomaogranien prostor za /udu0e zadu!ivanje jedinica lokalni" samouprava38, udu0a pove0anja vjerovatnone0e /iti pri"vatljivani na centralnom ni na lokalnim nivoima39,

Nedavno sprovedene studije40u Niki0u navode:

5X niti optine niti ;1Pa nisu spremne finansijski da doprinesu u znaajnom iznosu izgradnjiregionalne deponije, S druge strane u poglavlju se tako@e navodi da /i ak i skuplja deponija upogledu izgradnje i rada /ila teoretski pristupana za korisnike, 6 tom sluaju potre/no jekorigovati naknade za prikupljanje otpada iskazane na raunima,J

Ostali izvori investicija ukljuuju kredite od me@unarodni" finansijski" institucija #*A.+ i /espovratnasredstva donatora te najva!nijeg od nji" Evropske unije kroz .nstrument za pretpristupnu pomo0 #.P$+,$ran!mani za finansiranje putem kredita od kljunog znaaja su:

Podrka Svjetske /anke za upravljanje industrijskim otpadom i projekti i0enja ukljuuju0i sanacijupet glavni" zaga@eni" lokacija i izgradnju o/jekta za upravljanja opasnim otpadom

Evropska investiciona /anka F kredit od 2' miliona za sektor otpada

Prema postoje0em Operativnom programu za regionalni razvoj #2?&2 F 2?&3+ upravljanje otpadom jeo/ra@eno u okviru Prioritetne ose .:

Prioritetna osa .: Po/oljati sisteme upravljanja zatitom !ivotne sredineo *jera &,2, )azviti infrastrukturu za upravljanje otpadom u cilju smanjenja uticaja na

!ivotnu sredinu Pose/ni cilj )azvoj odr!ivog sistema za upravljanja otpadom kroz po/oljanje usluga upravljanja

otpadom i smanjenje u istorijski zaga@enim o/lastima u skladu s praksom ipolitikama E6,

Projekti upravljanja otpadom ukljueni u indikativni popis projekata u Prilogu . su: .zgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom za optine Pljevlja i Ma/ljak sa prijavljenim

ukupnim trokovima od ' miliona #Studija izvodljivosti procjena+ za prvu fazu

.zgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom za optine Niki0 avnik i Plu!ine saprijavljenim ukupnim pri"vatljivim trokovima od oko 82 miliona #studija izvodljivosti procjena+za prvu fazu

Pretpostavlja se da 0e (rna =ora imati slian nivo podrke E6 tokom sljede0eg programskog perioda tj, oko39 miliona godinje po trenutnim cijenama, Pregledali smo investicione za"tjeve i predlo!ili stratekipristup u nastavku,

3.3 Ekono!.ja o%.!a

Polaze0i od jednostavni" pristupa #osnovna deponija /ez mjera zatite !ivotne sredine+ do slo!eniji"te"nologija #povrat materijala povrat energije+ skale po kojima je upravljanje otpadom najefikasnije serazlikuju, Pove0ana te"noloke slo!enost o/ino ima za rezultat visoku ekonomiju o/ima, Ekstremni primjer

je sluaj te"nologije za pretvaranje otpada u energiju sagorjevanjem koja se generalno smatra jedinofinansijski odr!ivom u o/imu od &9?,??? tona godinje i vie, Slina razmatranja primjenjuju se na drugete"nologije ukljuuju0i sanitarne deponije sa proizvodnjom energije iz otpada,

38Smjernice za zadu!ivanje lokalni" samouprava *re!a udru!enja lokalni" vlasti ;ugoFistone Evrope N$D$S 2?&&

39 1ao to je navedeno u crnogorskom Pretpristupnom ekonomskom programu 2?&2F2?&9: GDokalne samouprave mogu imatidugorone kredite samo za kapitalne projekte i takvi krediti ne mogu prelaziti &? pri"oda u pret"odnoj godini uz pret"odnusaglasnost


23/61

23

1ao takav moderni sistemi upravljanja otpadom imaju tendenciju da se sastoje od daleko manjeg /rojapostrojenja koji opslu!uju iru o/last, Ovo se sla!e sa filozofijom regionalizacije #vie optina+ nai"pret"odni" politika u ovom sektoru,

.ako ne postoji sumnja da 0e pru!anje usluga upravljanja otpadom ostati u nadle!nosti jedinica lokalnesamouprave kao to je navedeno u 7akonu o lokalnoj samoupravi vrlo je malo vjerovatno da jedna

jedinica lokalne samouprave mo!e posti0i samodovoljnost uz minimalne trokove odnosno ve0ina jedinicalokalne samouprave nisu dovoljno velike da postignu ekonomiju o/ima i prema tome nisu u mogu0nosti da

daju do/ru ponudu svojim gra@anima osim ako ne u@u u zajednike aran!mane sa susjednim jedinicamalokalne samouprave, Prema tome jedinice lokalne samouprave moraju raditi zajedno kako /i postigle!eljenu ekonomija o/ima i operativnu fleksi/ilnost kroz ugovore o saradnji,

Prema tome smatramo da tre/a stvoriti 4klastere za upravljanje otpadomG, Ove klastere 0e initi grupesusjedni" jedinica lokalne samouprave koje se suoavaju sa slinim pro/lemima, S o/zirom na putneudaljenosti najprikladniji klasteri su prikazani u nastavku, Oigledno je na jedinicama lokalne samoupraveda usvoje i primijene ovaj pristup a svjesni smo da alternativno grupisanje u klastere mo!e /itipri"vatljivije, .pak vjerujemo da je ovaj pristup izuzetno va!an za sprovo@enje ove strategije i postizanjenajekonominiji" rjeenja,

Ta%e(a B6 K(a$ter. /rav(janja ot/ado! 7 Poka&n. /r.$t/41

(entralni (etinje anilovgrad Niki0 Podgorica Pluine, avnik, abljak

Primorski ar udva Ierceg Novi 1otor Civat 6lcinj

Planinski $ndrijevica erane ijeloPolje 1olain *ojkovac Plav Pljevlja Pluine )o!ajeavnikabljak

Svr"a klastera je da se dogovori o praktinim mjerama kako /i se olakalo upravljanje otpadom, 1ao takavpristup klastera pretpostavlja redovne sastanke visoki" predstavnika za pregovore i dogovore o aspektimaupravljanja unutar klastera, Svr"a klastera je me@uoptinska saradnja dok ovla0enja za odluivanje i daljeostaje na pojedinanim jedinicama lokalne samouprave predsjednicima optina i skuptinama optina,

1oncept upravljanja klasterima N.;E direktno vezan za izgradnju operativni" postrojenja, 1laster mo!e imatijedan ili vie fiziki" o/jekata za upravljanje otpadom i mo!e zavisiti od o/jekata u drugom klasteru #npr,demonta!a vozila u Podgorici+ ili izvan zemlje,

Ce"nike optimizacije planiranje modernog upravljanja otpadom tre/a koristiti kako /i se ispitalo optimalnoprojektovanje upravljanja komunalnim otpadom na teritoriji vie optina, Ovaj pristup upravljanjaotpadom na osnovu 4klasteraG ili 4grupaG jedinica lokalne samouprave ne znai da se jedinice lokalnesamouprave odriu odgovornosti ili kontrole, Co jednostavno znai da 0e morati sara@ivati u pronala!enjuzajedniki" rjeenja sa najni!im trokovima pose/no za upravljanje otpadom i konano odlaganje, 6 nekimsluajevima tako@e mo!e /iti prikladno da se saradnja proiriti na prikupljanje i odvajanje,

Cre/a razlikovati dva koncepta:

4klasteri5 upravljanja otpadom jedinice lokalne uprave koje ostvaruju me@uoptinsku saradnju

O/last iz koje se prikuplja otpad u postrojenje o/last iz koje je trokovno isplativo prikupljatiotpad ka postrojenju: one se mogu preklapati kako se oekuje da /ude sluaj sa planiranimpostrojenjima za upravljanje komunalnim otpadom u Niki0u i Podgorici gdje se realno oekuje dao/a postrojenja primaju otpad iz optina koje se nalaze izme@u nji" kao to su anilovgrad i(etinje,

Stvaranje trokovno optimalni" o/lasti iz koji" se prikuplja otpad mo!e /iti postignuto primjenom va!e0i"pravni" odred/i naroito putem uskla@ivanja lokalni" planova o upravljanju otpadom i uspostavljanjem6dru!enja kako je omogu0eno u pozitivnom zakonodavstvu, Nedavno razmatranje pitanja ome@uoptinskoj saradnji42je pokazalo da:

416 sluaju Plu!ina avnika i Ma/ljaka prepoznajemo da su ove tri jedinice lokalni" uprava u prolosti /ile uvrtene u 4planinski5region, *e@utim postoje vrsti razlozi da se one ukljue u centralni klaster, Stoga su prikazane u o/a klastera u trenutnom nacrtu:!eljeli /ismo ovo razjasniti sa predmetnim jednicama lokalni" uprava po pitanju da li!ele da /udu uvrene u centralni ili planinskiklaster,42;aanje me@uoptinske saradnje u (rnoj =ori *inistarstvo unutranji" poslova 6NP 2?&?,godina


24/61

2>

4Postoji saglasnost skoro svi" optina u prepoznavanju da 7akon o upravljanju otpadom nudidovoljno mogu0nosti za uspostavljanje me@uoptinske saradnjeJ,

Prema tome u podrci izrade dr!avnog i lokalni" planova upravljanja otpadom /i0e potre/no da razvijemosaradniki pristup tretmanu i konanom odlaganju otpada kako /i se postigla najekonominija rjeenja, So/zirom na znaajno vie komparativne trokove malo je vjerovatno da rjeenja pojedinani" jedinicalokalne uprave daju naj/olju vrijednost za cijenu usluge potroaima, Prema tome !elimo da o"ra/rimosve jedinice lokalni" uprava da sara@uju u najve0oj mogu0oj mjeri u cilju smanjenja ukupni" trokova

upravljanja otpadom,1ako /i naznaili potre/ne promjene u pret"odnim razgranienjima #tzv, 4regionima otpadaG+ napravili smoosnovnu analizu trokova za cijeli proces upravljanja otpadom od prikupljanja na izvoru sortiranja prevozaprerade i konanog odlaganja, Ova analiza je provizorna i preliminarna F N.;E konana, Cre/a je usavriti uprocesu planiranja upravljanja otpadom na dr!avnom i lokalnim nivoima, *e@utim prilino je jasnodokazano da pret"odni predlog za ' ili B regionalni" centara za upravljanje otpadom svaki sa o/jektom zasortiranje i sanitarnom deponijom nije optimalan,Naa analiza trenutno sugerie da je rjeenje sa pet centara odgovaraju0e kada se uzmu u o/zir ukupnitrokovi po toni sistema koji je uskla@en sa E6 standardima tj, o/u"vataju odvojeno prikupljanjesortiranje o/radu i malu koliinu preostalog otpada za odlaganje na sanitarne deponije kao to jeprikazano u ta/eli koja slijedi,Ta%e(a 6 Poka&ne /rocjene k/no* tro-ka /o ton. &a ra&(.4.te %rojeve k(a$tera /rav(janja ot/ado!roj re*.ona(n.5 centara &a/rav(janje ot/ado! 8RCUO9

Uk/an tro-ak @T

B 88B?

- 8323

9 8&8'

> 89-3

3 83??

Procijenili smo da pristup zasnovan na podruju sa kojeg se prikuplja otpad sa pet o/lasti upravljanja otpadom kako jepokazano u narednoj ta/eli predstavlja odgovaraju0e rjeenje imaju0i u vidu zavrene i teku0e investicije,

RCUO O/-t.ne Tona *od.-nje,

/rocjena &a1;)10

) 0 Centar Podgorica ->,BB-

(etinje 9,B&3

anilovgrad -,>>-Uk/no 0)B

10 Centar 1 Niki0 29,2B?

Plu!ine B9?

avnik 9>2Uk/no 1B02

20 O%a(a ) ar &-,933

6lcinj ',B33Uk/no 102

0 O%a(a 1 Ierceg Novi &2,&391otor B,BB-

Civat 9,9&'

udva ',99-

Uk/no 20;=

B0 "jever erane B,B8&

)o!aje -,?&?

Plav 3,>3&

$ndrijevica &,32'

ijeloPolje &2,?93*ojkovac 2,29'

1olain 2,&83

Pljevlja B,?9'

Ma/ljak 83>Uk/no 20;=

UKUPNO )=02

"(.ka 16 Poka&ne o%(a$t. /rav(janja ot/ado!

CRNA GORAMONTENEGRO

WM RegionsA Proposal

BIJELO POLJE

KOLASIN

MOJKOVAC

ZABLJAK

PLJEVLJA

PLUZINE

SAVNIK

NIKSIC

HERCEG

NOVI PODGORICA

DANILOVGRAD

CETINJE

TIVAT

KOTOR

BUDVA

BAR

ULCINJ

BERANEROZAJE

ANDRIJEVICA

PLAV

Region North Mot!in

Region

"M Region

Centre #

"M Region

Co!$t %

"M Region

Centre %

"M Region

Co!$t #

CRNA GORAMONTENEGRO

WM RegionsA Proposal

BIJELO POLJE

KOLASIN

MOJKOVAC

ZABLJAK

PLJEVLJA

PLUZINE

SAVNIK

NIKSIC

HERCEG

NOVI PODGORICA

DANILOVGRAD

CETINJE

TIVAT

KOTOR

BUDVA

BAR

ULCINJ

BERANEROZAJE

ANDRIJEVICA

PLAV

Region North Mot!in

Region

"M Region

Centre #

"M Region

Co!$t %

"M Region

Centre %

"M Region

Co!$t #


25/61

29

O/lasti iz koji" se prikuplja otpad koje su ovdje prikazane su 4pokazne5 i mogu se preklapati, One 0e /itioptimizirane i revidovane u procesu izrade planova upravljanja otpadom,

3.4 Pro*no&e %d3.5 &a5t.jeva1ao to je pret"odno navedeno trenutno dostupne informacije o proizvodnji i sastavu otpada nisu sasvimpouzdane, .pak realna procjena stopa proizvodnje otpada mo!e se do/iti pomo0u odnosa izme@uekonomski" uslova #kao to je navedeno u /ruto doma0em proizvodu po stanovniku+ i proizvodnje otpada

po stanovniku>3, Postoji jasno uspostavljena korelacija izme@u ekonomskog rasta i proizvodnje otpada,Pove0an lini do"odak rezultira pove0anom potronjom i odnosnim pove0anjem proizvodnje otpada,1orelacija pokazuje logaritamski odnos sa nivoima 4zasi0enjaG po stanovniku u proizvodnji otpada koji se

javljaju u evropskim kontekstima na nivoima iznad 9?? kg po stanovniku godinje,

*ada 0e razdvajanje sprege izme@u ekonomskog rasta i proizvodnje otpada kao rezultat novi" te"nologijai sprovo@enja programa prevencije otpada imati efekta postoje jaki dokazi koji podupiru prognozu da 0e u(rnoj =ori do0i do porasta proizvodnje otpada po stanovniku, Ovdje je dat ilustrativni prikaz, Co opet tre/apreispitati tokom procesa planiranje upravljanja otpadom,Ta%e(a 6 Poka&ne /ro*no&e /ro.&vodje ot/ada H/er ca/.ta

Cako@e tre/a uzeti u o/zir i rast populacije, Prognoze koje je pripremio *onstat44 u ve0ini sluajevapokazuju kontinuiran rast populacije do 2?9?, godine, *e@utim ovo tre/a uporediti sa prognozama 6Nsektora za populaciju #Prognoze svjetske populacije 2?&?+ koje pokazuju iri opseg projekcija sa medijanomkoja pokazuje sta/ilan /roj populacije do 2?>?, godine nakon kojeg slijedi /lago opadanje,

Postoje tako@e znaajne razlike u prognozama izme@u regiona tako da *onstat ukazuje na ni!i rast #ili ve0i

pad+ u 4planinskom regionuG u odnosu na centralni i primorski region sa projekcijom rasta po uporedivim

431oristi se regresijska analiza podataka za dr!ave lanice E6 u posljednji" 2? godina44emografski trendovi u (rnoj=ori od sredine 2?,


26/61

2-

stopama, Cre/a napomenuti da /aza podataka 6NFa o predvi@anjima ur/anizacije u svijetu tako@epokazuje kontinuiran porast gradske populacije i uporedni pad seoske populacije,6 pogledu mogu0eg uticaja razliiti" pretpostavki koje se odnose na promjene u proizvodnji odre@enogotpada sastavu otpada i stanovnitvu sna!no preporuujemo da se o/rati pa!nja na promjenljivostinvesticioni" odluka u odnosu na razliite scenarije tokom procesa planiranja i procesa pripreme projekatakako /i se osiguralo da aktivnosti koje se odnose na sprovo@enje /udu dovoljno sna!ne, 6 izradi takveanalize /i0e osigurana podrka,

3.5 I&no$ /otre%n.5 .nve$t.c.ja

Pret"odne procjene kapitalni" investicija su pokazale potre/e koje prevazilaze &?? miliona Eura kako jeprikazano u narednoj ta/eli,

Ta%e(a 6 Pret5odne /rocjene /otre%n.5 .nve$t.c.ja45

Uk/ne .nve$t.c.je /otre%ne $ektor ot/ada Inve$t.c.on. tro-ak

,?8&,B9? UKUPNO );=0)0;;

Ova procjena potre/ni" investicija se zasniva na dr!avnom Stratekom master planu iz 2??>, godine ipotre/no ju je revidovati u odnosu na novi r!avni plan upravljanja otpadom i lokalne planove upravljanjaotpadom,

Ove procjene tre/a revidovati naroito na nain da:

se u potpunosti uzmu u o/zir investicije koje su realizovane ukljuuju0i one u Podgorici i napodruju arF6lcinj

reflektuju pomak ka viim nivoima povrata materijala i energije i smanjenoj zavisnosti od deponije

izmijene razgranienja podruja sa koji" se prikuplja otpad kako /ude definisano u procesu izrade

planova za upravljanje otpadomPri/li!ne procjene zasnovane na referentnim vrijednostima i funkcijama ukupni" trokova kori0ene su zado/ijanje revidirane 4naznakeG za investicione potre/e, Ova vrijednost se ovdje koristi iskljuivo kaoindikator o/ima, Stvarni investicioni za"tjevi za svaku o/last jedinica lokalne samouprave i za nacionalnisistem u cjelini utvrdi0e se tokom procesa planiranja upravljanja otpadom i koristiti se za dostavljanjepodataka za planove ulaganja pripremljene u okviru Operativnog programa za novi period 2?&> F 2?2?,

Ta%e(a =6 Inve$t.c.one /otre%e na nac.ona(no! n.vo 7 Poka&atej. o%.!a

Uk/na .nve$t.c.ja Trentno o%e&%.je+eno d3e /otre%e

1ontejneri #2 po doma0instvu+ &&,-B','?? 2,33',9>? 8,39?,&-?

'8,9?? 8,'38,'9? 8,'38,'9?

Prerada ukljuuju0i sortiranjepovrat odlaganje

'>,3B>,&'- &8,&B3,8>9 99,2??,23?

UKUPNO );B0BB)02 2)01)012B 01=;0);

Potre/e za sanaciju postoje0i" odlagalita i za projekat i0enja industrijskog otpada tre/a dodati ovimz/irovima i mo!e se oekivati da 0e iznositi 9 miliona i &9 miliona ,

$ko kako je planirano postrojenja u Niki0u i Pljevljima /udu izgra@ena u toku teku0e programskepodrke i ako .H( projekat nastavi finansiranje od Svjetske /anke ukupne dodatne investicije 0evjerovatno iznositi '9 miliona ,

Prema viegodinjem indikativnom finansijskom okviru za program .P$ za period 2?&&F2?&3 za (rnu =oru/i0e opredijeljeno &?>,B93,-B' iz predpristupni" fondova, Co iznosi oko 39 miliona godinje, Osnovano

je pretpostaviti da 0e pri/li!an iznos sredstava /iti dostupan u periodu 2?&> F 2?2? to ukupno za sedamgodina iznosi oko 29? miliona ,

451ako je navedeno u Operativnom programu 2?&2 F 2?&3


27/61

2'

$ko se pretpostavlja da 0e '? od ulaganja u upravljanje vrstim otpadom /iti iz pretpristupni" fondovaE6 mo!e se razmatrati /roj pokazni" scenarija kako je prikazano u ta/eli u nastavku, .ako su ovevrijednosti okvirne one ilustruju potre/na sredstva iz E6 fondova i nacionalnog sufinansiranja zaostvarivanje zavretka investicionog programa do razliiti" datuma,

Ta%e(a );6 Poka&na .($trac.ja dodatn.5 8.&nad o$novn.59 f.nan$.j$k.5 &a5tjeva &a rea(.&ac.je tr. .nve$t.oc.ona /ro*ra!a

M.(.on. era Do 1;1;0*od Do 1;1B0*od Do 1;10*od

Crajanje projekta u godinama ' &2 &9

6kupno potre/na sredstva '9?? '9?? '9??

Ainansijski doprinos E6 '? '? '?

$!anjenja 2?&3 ?9

B;> $!anjenja 2?&- 39

B> $!anjenja 2?2? '9

Na osnovu ovoga realno je zakljuiti sljede0e:

Ainalizacija programa do 2?2?, godine izgleda nerelano

Ainalizacija programa do 2?29, godine je u skladu sa rokom definisanim 7akonom o upravljanjuotpadom za prestanak odlaganja /iorazgradivog otpada na deponiju ali se tako@e mo!e smatrati ivrlo am/icioznom

Ainalizacija programa do 2?2B, godine je realnija i priutiva i podrazumijeva0e prelazni perioduporediv sa onim koji je ugovoren za Irvatsku,


28/61

2B

4 ".$te! /rav(janja ot/ado!

Ovaj dio strategije definie !eljene pristupe za upravljanje tokovima otpada za period na koji se strategijaodnosi, Ovi pristupi 0e nadalje /iti razvijani i detaljno opsiani u r!avnom planu upravljanja otpadom ilokalnim planovima upravljanja otpadom,

Poznato je da su razliite o/lasti (rne =ore na razliitim nivoima razvoja u pogledu upravljanja otpadom,Prema tome neke od mjera koje smo ovdje razmotrili ne0e /iti primjenjljive u svim sluajevima,

4.1 Kontro(aPrije nego to se otpadom mo!e upravljati tako da se pretvori u resurs tre/a ga staviti pod 4kontrolu5,Ovim mislimo da u skladu sa Poglavljem ... 7akona o upravljanju otpadom:

Proizvo@ai otpada #/ilo doma0instva ili drugi+ 0e samo predati svoj otpad licenciranimprevoznicima otpada

Prevoznici otpada samo mogu prenijeti svoj otpad u licencirane o/jekte #tretman%odlaganje+,

Prerada i odlaganje mo!e se vriti samo u licenciranim o/jektima,

Na taj nain 0emo osigurati da se sav otpad 4kontrolieG u okviru sistema regulacije,

4.1.1 Pr.k/(janje cje(ok/no* ot/ada1ako /i se postigla ova kontrola radi0emo sa i podr!avati jedinice lokalni" samouprava koje trenutno nisu umogu0nosti da osiguraju #skoro+ &?? pokrivenost svoje teritorije uslugama prikupljanja komunalnogotpada kako /i se taj cilj postigao to je prije mogu0e a u svakom sluaju najkasnije do 2?2?, godineposljednje godine sprovo@enja r!avnog plana upravljanja otpadom,

Od svi" doma0instava 0e se tra!iti da zakljue ugovore sa lokalnim preduze0em za prikupljanje otpada radiprikupljanja nji"ovog otpada, Privrednim su/jektima 0e tako@e /iti ponu@ena ova usluga,

1ako /i se osiguralo da svi proizvo@ai otpada koriste licencirane usluge prikupljanja #i da nastave da i"koriste+ primijeni0emo sljede0u politiku sprovo@enja:

$, Na teritorijama optina gdje je o/ez/ije@ena potpuna pokrivenost prikupljanja otpada koordinira0ese rad inspekcijski" slu!/i kako /i se osiguralo da:

6 sluaju nezakonitog odlaganja otpada na divljim deponijama od strane fiziki" lica ista /uduupozorena za prvi put te da podlije!u podnoenju tu!/e u sluaju ponavljanjaL

6 sluaju nezakonitog odlaganja otpada od strane pravni" lica #trgovaka drutva ustanove iprivreda+ ista podlije!u podnoenju tu!/e /ez pret"odnog upozorenja,

, Na teritorijama optina gdje potpuna pokrivenost prikupljanjem otpada jo nije o/ez/ije@enapodr!a0emo inspekcijske slu!/e u usvajanju pristupa 4od sluaja do sluajaG, 6 sluajevima gdje seodla!e otpad koji ne potie iz doma0instva automatski se podnosi tu!/a,

4.1.2


29/61

28

Ta%e(a )16 Trentno def.n.$ane (okac.je &a od(a*anje ot/ada

Jed.n.ca (oka(ne /rave


30/61

3?

6 skladu sa odred/ama irektive 2??-%2&%E7 o upravljanju otpadom iz rudarski" industrija za"tijeva0emou skladu sa 7akonom o upravljanju otpadom da se za"tjevi iz lana > irektive primjenjuju a to su:

O/ez/je@enje da se otpadom iz rudarstva #ekstraktivni" privredni" grana+ upravlja /ez ugro!avanjaljudskog zdravlja i /ez upotre/e procesa i metoda koji mogu negativno uticati na prirodnu okolinua pose/no oni" kojima se ugro!ava voda vazdu" zemljite flora i fauna te prouzrokuju ometanjausljed isputanja neprijatni" gasova i stvaranja /uke i oni" koji negativno utiu na pejza! ili lokacijeod pose/nog znaaja

O/ez/je@enje da operater preduzima sve neop"odne mjere prevencije ili smanjenja u najve0ojmogu0oj mjeri svi" negativni" uticaja na prirodnu sredinu ili ljudsko zdravlje koji /i /ili rezultatupravljanja otpadom iz rudarstva #ekstraktivni" privredni" grana+ ukljuuju0i i primjenu naj/olji"raspolo!ivi" te"nika kako je navedeno u $C referentnom dokumentu,

=dje je primjereno u okviru irektive /i0e za"tijevano od operatera da pripremi plan upravljanja otpadomkoji 0e o/u"vatati smanjenje tretman povrat i odlaganje otpada iz rudarske industrije imaju0i u viduprincip odr!ivog razvoja,

4.2.2 Ot/ad .& /o(jo/r.vrede47

.ako se otpad iz poljoprivrede ne smatra prioritetnim pro/lemom u (rnoj =ori recikla!u poljoprivrednog

otpada tre/a u/udu0e znaajno unaprijediti,Od ukupne povrine #&3,B&2 km2+ oko &- ili 22&,3?? "ektara se koristi u poljoprivredne svr"e, Od togapreko 8? su panjaci i livade #2&?,&B2 "a+,

roj grla #DS6%;=SF jedinica grla stoke+ je kako je prijavljeno48oko &&','93,

Co znai da je gustina stoke oko ?9- grla po "ektaru u pore@enju sa prosjekom u E6 od oko &?' ;=S%"a,

7akljuujemo da proljprivredna proizvodnja nije velika po o/imu i proizvodnji vec ograniena sa velikim/rojem mali" imanja /ez intezivne proizvodnje, $ko /i se velike proizvodnje stavile u funkciju potra!ivale/i dozvolu u skladu sa irektivom o industrijskim emisijama,

4.2.3 Med.c.n$k. ot/ad49

Nacionalna Strategija za upravljanje medicinskim otpadom #iz 2??B, godine+ je ve0 pripremljena i usvojena,, marta 2?&?, godine usvojila je Studiju o koncesiji za upravljanjemedicinskim otpadom u (rnoj =ori koji je &, aprila 2?&?, godine o/javljena u me@unarodnom pozivu zafinansiranje izgradnju i upravljanje medicinskim otpadom u (rnoj =ori prema ugovoru o koncesiji,

6govor sa crnogorskim slovenakim i italijanskim konzorcijumom #E(O *E.(O i O*Peco+ potpisan je 28,juna 2?&&,

1oncesionar je u o/avezi da klasifikuje na izvoru prikuplja i tretira sav medicinski otpad proizveden uzdravstvenim o/jektima,Cretirani otpad 0e /iti sterilizovan i samljeven i doveden u stanje koje zadovoljavasve uslove skladitenja na deponiju to 0e sprijeiti rizik za !ivotnu sredinu i zdravlje ljudi usljedneadkevatnog tretmana ove vrste otpada,

Postrojenja za tretman medicinskog otpada se putaju u funkciju sa jednim autoklavom za tretmanmedicinskog otpada iz Opte /olnice u eranama koji je puten u pro/ni rad,

Nastavi0emo da nadgledamo uvo@enje postrojenja za tretman otpada i rad koncesionara,

4.2.4 Gra+ev.n$k. ot/ad . ot/ad od de!o(.ranja50

1ako je pret"odno navedeno odred/e lana && Okvirne irektive o otpadu kako je uvrteno u crnogorskepropise za"tijeva pripremu za ponovnu upotre/u recikliranje i ostale naine povrata materijala ukljuuju0izatrpavanje koriste0i otpad kao zamjenu za druge materijale te neopasnog gra@evinskog otpada i otpadaod demoliranja na vrijednost od najmanje '? od njegove te!ine do 2?2?, godine,

.maju0i u vidu dinamiku i vrlo promjenjiv o/im gra@evinski" radova prepoznajemo teko0e pred kojima sejedinice lokalne uprave nalaze u o/ez/je@enju stalni" adekvatni" operacija kao to su dro/ljenje oda/ir

47Poglavlje ?2 1ataloga otpada #Odluka 1omisije 2???%932%E7+48

Popis poljoprivredni" do/ara iz 2?&?,godine SC)61C6)$ POD;OP).


31/61

3&

ocjena i klasifikacija materijala za ponovnu upotre/u, Prema tome preporuujemo jedinicama lokalneuprave da preuzmu dvostruki pristup u realizaciji za"tjeva:

A. 7a manje koliine proizvedenog gra@evinskog otpada prikupljanje 0e se vriti u lokalnim centrimaza prijem otpada i za njegovu ponovnu upotre/u gdje god je to mogu0e ili za koritenje uposlovima odr!avanja deponije #unutranji putevi dnevno prekrivanje deponije+

B. 7a velike gra@evinske podu"vate predla!emo da jedinice lokalne uprave koriste svoje nadle!nosti uokviru zakona o planiranju i izgradnji kako /i pregovarali o rjeenjma 4od sluaja do sluaja5 sagra@evinskim investitorima, Pose/no predla!emo da se izdaju privremene dozvole za graditelja#proizvo@aa otpada+ da sprovodi operacije ponovnog koritenja otpada na mjestu gradilita ili nadrugoj lokaciji kao /i postigao najmanje '? povrata u skladu sa za"tjevima o odgovornostiproizvo@aa otpada,

;edinice lokalni" samouprava tre/a da definiu svoje za"tjeve za manje koliine gra@eviskog otpada irelevantne politike za uvrtavanje odgovornosti proizvo@aa otpada u pogledu veliki" proizvo@aagra@evinskog otpada u lokalne planove o upravljanju otpadom,

Osim toga nastoja0emo da osiguramo da standardi za materijale koji se koriste u izgradnji ne stvorenepotre/ne prepreke za kori0enje ponovno do/ijeni" materijala za gra@evinske svr"e npr, da za"tjevi zapotre/nim materijalima za podlogu ne name0u uslov da se koriste prirodni materijali ve0 da se fokusiraju

na me"anika i druga odgovaraju0a fizikoF"emijska svojstava materijala a ne na nji"ovo porijeklo,

4.2.5 Ot/ad .& dr*.5 /r.vredn.5 *rana

Odred/e koje se odnose na znatne koliine industrijskog otpada iz pret"odnog perioda su razmatrane udaljem tekstu,

Nakon zavretka procesa privatizacije za ve0i /roj preduze0a koja su /ila u dr!avnom vlasnitvu ve0inaindustrijski" aktivnosti je sad pod kontrolom privatnog sektora,

7a ove teku0e industrijske aktivnosti koje ukljuuju i proizvodnju "rane u narednim godinamaprimjenjiva0e se odred/e irektive o industrijskim emisijama,

Odred/e irektive name0u operateru primjenu principa smanjenja otpada i smanjenja opasni" izaga@ivaki" svojstava otpada koji je proizveden, Cakvi pristupi 0e /iti dio teku0e te"nike i te"nolokemodernizacije u crnogorskim preduze0ima i stoga mo!e se oekivati da 0e doprinijeti pove0anjuefikasnosti, 6 pripremi uslova za dozvole za takva preduze0a tra!i0emo od $gencije za !ivotnu sredinu dapodr!i opreratera u ostvarenju ovi" /enefita,

1ako to je sluaj i sa svim drugim kontrolisanim otpadom nezakonito odlaganje industrijskog otpada /i0epredmet stro!iji" mjera sprovo@enja propisa,

4.2.6 O/a$n. ot/ad51

ali smo odred/e koje se odnose na opasni otpad iz doma0instava #u nastavku+ medicinski otpad#pret"odno+ i uopteno o industrijskom otpadu #pret"odno+ i na drugim mjestima u strategiji, ez o/zira nate odred/e ostaju oz/iljni pro/lemi koji se moraju rjeiti u pogledu opasnog otpada,

Prvo moramo razmotriti optere0enja prouzrokovana pret"odnim aktivnostima,Nastavi0emo sa projektom upravljanja industrijskim otpadom i i0enja #.H*(P+ sa ciljem jaanja lokalnoginstitucionalnog kapaciteta za regulaciju i upravljanje industrijskim i opasnim otpadom, .mplementacijaprojekta /i0e podr!ana kroz finansijsku podrku Svjetske /anke, Dokacije su:

$luminijski kom/inat Podgorica

Meljezara Niki0

Cermoelektrana Pljevlja

;adransko /rodogradilite ijela

Alotaciono jalovite =radac

6 potpunosti 0emo implementirati .H*(P projekat to ranije mogu0e,

7atimtre/a da osiguramo da se sa svim opasnim otpadom koji se u/udu0e proizvede adekvatno rukovodi,

51$ko je definisano lanom 3,29 7akona o upravljanju otpadom


32/61

32

o sada komponenta 2 .H*(P projekta podrazumijeva uspostavljanje postrojenja za odlaganje opasnogotpada na dr!avnom nivou #IHA+, (ilj je razvoj postrojenja za prijem i /ez/jedno odlaganje opasnogotpada koji dolazi sa zaga@eni" lokacija i teku0e industrijske aktivnosti,

Napominjemo da 0e u nekim sluajevima opasni otpad /iti izvo!en u skladu sa odred/ama koncesije zaodre@ene frakcije kao to su /aterije i akumulatori otpadna ulja i materijali koji sadr!e P( #tampaneploe+, S o/zirom na pose/nu prirodu operacija povrata i tretmana koje se primjenjuju na takve materijalei relativno malo tr!ite takvi" usluga u (rnoj =ori smatramo je izvoz takvog otpada u potpunosti prikladan,

4.3 Pr.k/(janje ko!na(no* ot/ada

4.3.1 Po$t.&anje $to/e /r.k/(janja ot/ada od );;>

*onstat navodi da su tokom 2?&&, godine usluge prikupljanja otpada pru!ene za &93,?2B doma0instavadok izvjetaj o popisu navodi &8>,'89 doma0instava u zemlji, Co znai da je koeficijent pokrivenosti '8,

6 cilju pove0anja stope pokrivenosti na skoro &?? jedinice lokalni" samouprava 0e morati da proirepru!anje usluga u svojim o/lastima, 1ako usluge gotovo iskljuivo pru!aju komunalna preduze0a #;1P+odgovornost za proirenje usluga dijele jedinice lokalne samouprave i nji"ova komunalna preduze0a,

Co 0e za"tijevati ulaganja u kontejnere #u nastavku+ vozila za skupljanje i odnose sa korisnicima,

Dokalni planovi za upravljanje otpadom moraju sadr!avati odred/e za dostizanje &?? prikupljanja otpada iza potre/na ulaganja tako da se prikupljanje od &?? ostvari to je prije mogu0e a u svakom sluajunajkasnije do kraja teku0e faze sprovo@enja #2?&B+,

Postizanje &?? prikupljanja otpada tre/a da prate odred/e o unaprje@enju u upotre/i kontejnera zaprikupljanje otpada optimizaciji praksi prikupljanja #optimizacija ruta i uestalosti prikupljanja+ kao ipo/oljanja naplate, Skoranja unaprje@enja su postignuta u ovom pogledu uz podrku Evropske unije gdje

je > miliona Eura iz .P$ sredstava #2??8+ iskoriteno za na/avku 39 komunalni" vozila za odvoz otpada i2,??? kontejnera,

4.3.2 Kontejner. &a ot/ad

.z "igijenski" razloga razloga /ez/jednosti i smanjenja neugodnosti #mu"e neprijatan miris otpaci+kori0enje kontejnera za privremeno skladitenje komunalnog otpada do njegovog prikupljanja smatra sestandardnom praksom u cijeloj Evropi, Osim toga kao to je o/janjeno u nastavku odvojeno skupljanje jekljuni element strategije, a /i odvojeno sakupljanje /ilo jednostavno i pri"vatljivo za korisnikeo/ez/je@ivanje odvojeni" kontejnera za odre@ene vrste otpada se smatra standardnom praksom u Evropi,

Prema tome podr!a0emo plan jedinica lokalni" samouprava za potpunu kontejnerizaciju u sistemuprikupljanja komunalnog otpada u svojim lokalnim planovima upravljanja otpadom to 0e olakatikupovinu kontejnera pod povoljnim uslovima kroz nji"ovo ukljuivanje u prioritetne investicione projekteza sljede0i programski period #2?&>F2?2?+,

4.3.3 O/t.!.&ac.ja /r.k/(janjaOptinski sistemi za prikupljanje komunalnog otpada razlikuju se po svojoj efikasnosti, Svjesni smo nizanedavni" z/ivanja u ovoj o/lasti i koristi od nji"ove primjene u (rnoj =ori92, Pose/no tre/a rijeiti sljede0e:

Optimizacija ruta i mre!e ruta za odvoz otpada

Optimizacija veliine i vrste vozila

Optimizacija radni" praksi rasporeda smjena i uestalosti prikupljanja otpada,

52


33/61

33

Podr!a0emo jedinice lokalni" samouprava u rjeavanju svi" ti" pitanja u svojim lokalnim planovimaupravljanja otpadom i poslovnim planovima ;1P pru!anjem teku0e te"nike savjetodavne podrke iusmjeravanja,

1omunalna preduze0a 0e /iti podr!ana da optimiziraju svoje radne prakse kako /i postigla me@unarodniuporedni standard u efikasnosti prikupljanja otpada koji se prikazuje npr, /rojem ispra!njeni" kontejnerapo vozilu dnevno # '?? kontejnera za doma0instva zapremine &2? litara po vozilu dnevno se smatrareferentnom vrijednosti+,

U4e$ta(o$t /r.k/(janja ot/ada

6estalost prikupljanja otpada je kljuni faktor u odre@ivanju trokovne efikasnosti slu!/i za prikupljanjeotpada, 93

7/23/2019 Strategija-upravljanja

strategija-upravljanja-otpadom.pdf

Documents