1

STRATEGIJE TEHNOLOŠKOG RAZVOJA EKO-TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRPSKOJ

REZIME

Niska ekološka svest stanovništva, kao i nedovoljna

zastupljenost ekologije u školama dovela je do veoma

loše ekološke slike u BiH i Republici Srpskoj. Pored

toga, politička situacija koja je dovela do nacionalne i

teritorijalne podele u državi dodatno doprinosi

zagađenju okoline, a pogotovo na granici između dva

entiteta.

Ekologija (grč. oikos: dom, prebivalište i logos:

nauka) je nauka o životnoj sredini. Pojam ekologije je

uveo Charles Darwin 1856. godine u svojoj knjizi

„Poreklo vrsta“.

Ekologija je prirodna i interdisciplinarna nauka,

koja gradi svoje temelje u biologiji, geografiji, geologiji,

fizici, hemiji i matematici.

Na pomenu reči „ekologija“ odmah pomislimo na

lepotu planete, očuvanje životne sredine, zdrava ishrana

i slične stvari, kojih su pune internet i novinske stranice,

a na drugoj strani na sve smeće i zagađenja koja

uništavaju prvenstvenu idilu.

Ključne reči: ekologija, ekološka svest, zagađenje.

UVOD

Ekologija pokušava da pronađe odgovor i rešenje

brojnim problemima životne sredine koji nas sve više

okružuju. Nažalost, mnogi problemi današnjice su

ljudskog porekla. Prevoz, termoelektrane i sagorevanje

fosilnog goriva za razne svrhe su odgovorni za više od

50% zagađenja vazduha. Vode i tla sadrže sve veće

količine raznih teških metala i pesticida. Nuklearne

elektrane proizvode velike količine radioaktivnog

otpada, čija manipulacija i odlaganje zahteva vrlo

precizne mere i standarde. Ovakvi problemi su samo par

primera.

Ekologiju je vrlo teško svrstati kao ostale, preciznije

nauke, kao matematika ili biologija. Početkom 20-tog

veka, naučnici iz raznih disciplina su se postepeno

suočavali sa problemima čiji odgovor je zahtevao sintezu

iz dve, ili čak tri razne nauke. Pre toga, hemičari su se

bavili isključivo hemijom, biolozi biologijom, fizičari

fizikom. Početkom 1960-tih godina, čuveni američki

biolog, Rachel Carson, je 1962. godine napisala

revolucionarnu knjigu, „Tiho Proleće“. Centralna tema

ove knjige je bila žestoka kritika upotrebe pesticida

DDT, koji je prouzrokovao razne mutacije u brojnoj flori

i fauni. Ova knjiga je zabeležila visok broj prodaja i

konzekventno je probudila ekološku svest.

1. Eko-tehnologije u Republici Srpskoj

Eko-tehnologija je primenjena nauka koja nastoji da

zadovolji ljudske potrebe, uz nanošenje minimalne

ekološke štete, iskorištavajući i suptilno manipulišući

prirodnim silama radi iskorištavanja njihovih korisnih

efekata. Eko-tehnologiju u Republici Srpskoj je potrebno

da integriše dve komplementarne oblasti studija:

“ekologiju tehnike” i “tehniku ekologije”, zahtevajući

suštinsko razumevanje strukture i procesa ekosistema i

društava. Sav održiv inženjering, koji može umanjiti

oštećenja na ekosistem, usvaja ekologiju kao

fundamentalnu osnovu, i osigurava orijentaciju

predostrožnosti u sptovođenju očuvanja biodiverziteta i

održivog razvoja.

Eko-tehnologije

Eko-tehnologija naglašava približavanje problemu

iz holističke perspektive. Na primer, sanacija rekane bi

trebala uključivati samo jedno područje. Umesto toga,

celokupno slivno područje, koje uključuje uzvodni tok,

središnji tok i nizvodni tok, treba biti uključeno u

procenu za efikasnu sanaciju. Da bi se poboljšalo

razumevanje stručnjaka o izgradnji prirodne ekologije,

neophodno je konsultovanje o životnoj sredini sa

ekološkim stučnjacima tokom celokupnog planiranja i

izvođenja. Dakle, eksperti za ekologiju, koji su upoznati

sa lokalnom životnom sredinom u Republici Srpskoj,

igraju veoma značajnu ulogu u timskom radu za eko-

tehnologiju.

Održivi razvoj zahteva implementaciju

odgovarajuće ekološko-prijateljske tehnologije koja je

efikasna i prilagodljiva za lokalne uslove. Eko-

tehnologija omogućava poboljšanje u ekonomskim

preformansama dok istovremeno umanjuje štetu na

životnu sredinu na sledeći način:

povećanjem efikasnosti u izboru i upotrebi

materijala i energetskih izvora,

kontrolisanjem uticaja na životnu sredinu,

razvojem i konstantnim poboljšanjem procesa i

proizvoda za čišćenje,

eko-marketingom,

uvođenjem menadžment sistema životne

sredine u proizvodnim i uslužnim sektorima i

razvoj aktivnosti za povećanje svesti za

zaštitom životne sredine i promovisanje

održivog razvoja od strane javnosti.

Usavršavanje razvoja i primene eko-tehnologije u

industriji Republike Srpske i uslužnim sektorima jeste

ključni uslov. Kvalitet znanja o eko- tehnologiji zavisi

od efikasnosti multidisciplinarne sinteze znanja i vestina

u prirodnim naukama i tehnologijama, informisanosti i

komunikacionih nauka, ekonomije, pravnih i socijalnih

nauka.

2

2. Primena eko-tehnologije

Eko tehnologija, odnosno zelena tehnologija ili čista

tehnologija u Republici Srpskoj će omogućiti primenu

ekološke nauke u očuvanju životne sredine i prirodnih

resursa, kao i podsticaj da suzbije negativan uticaj

ljudskih angažovanja. Održivi razvoj jeste jezgro eko

tehnologije.

Najznačajniji segmenti (predmet) eko-tehnološkog

istraživanja jesu:

reciklaža,

prečišćavanje vode,

prečišćavanje vazduha,

prerada otpadnih voda,

sanacija životne sredine,

upravljanje čvrstim otpadom,

obnovljivi izvori energije,

eGain predviđanje,

štednja energije,

alternativne vrste energije.

3. Svrhe primene eko-tehnologije

Poslednjih godina, opažaju se sve veći zahtevi i

interes Evropske unije za obavezno uvažaavanje i

primenu svih međunarodnih propisa i zakonitosti u cilju

upravljanjem zagađivačima životne sredine na celoj

teritoriji Republike Srpske kao i BiH. Pored interesa

Republike Srpske za zaštitu životne sredine celokupne

svoje teritorije, nameću se i zahtevi Evropske unije koji

su uslov za pridruživanja BiH Evropskoj uniji, te time se

nameće neodložne eko-tehnološke aktivnosti kojima

treba pristupiti kako je opisano u nastvku ovog

istraživačkog rada.

Reciklaža

Reciklaža jeste svetski fenomen, koji je osnovni

zahtev koncepta Ekološke tehnologije. To pokazuje

ljudima i ohrabruje ih da korišteni materijali mogu biti

ponovo upotrebljni. Stvari, kao sačuvane konzerve od

hrane ili pića, papir itd, podržane su od strane vlade

širom sveta, da budu reciklirane da bi mogle biti

korištene u budućnosti u neke druge svrhe. Ovo svakako

može pomoći zaštiti životne sredine i dovesti do

izazivanja manje otpada/zagađenja.

Slika 1. Reciklaža

Prečišćavanje vode

Ideja je oslobađanje vode koda protiče kroz životnu

sredinu od prljavštine, klica, zagađenja. Mnoge za

prečišćavanjem vode su nastale upravo iz ovog koncepta.

Zagađenje vode je glavni naprijatelj ovog koncepta, i

mnoge kampanje i aktivnosti su organizovane sirom

sveta kako bi pomogle prečišćavanju vode. Uzimajući u

obzir količinu vode koja se upotrebljava u sadašnjaoj

potrošnji, ovaj koncept je od krajnjeg značaja.

Slika 2. Prečišćavanje vode

Prečišćavanje vazduha

Najjednostavniji način jeste svakako prirodno i

svakodnevno prečišćavanje vazduha, koje podrazumeva

da bi se pre svega trebale sve vrste biljki čuvati i uzgajati

u zatvorenom prostoru, kako bi održavale vazduh

svežim, jer one same uništavaju CO2 i pretvaraju ga u

kiseonik.

Slika 3. Prečišćavanje vazduha

3

Prerada otpadnih voda

Koncept tretmana za preradu otpadnih voda je dosta

blizak konceptu zagađenja vode. Tretmani za preradu

otpadnih voda su svakako od velikog značaja jer

prečišćavaju vodu koja je već u nekom nivou zagađena.

Što je više voda zagađena, sve manje je upotrebljiva, dok

se voda sa niskim stepenom zagađenja se odvodi do

mesta gde se koristi kao pritoka. To može dovesti do

raznih drugih koncepta zaštite životne sredine, održivog

razvoja itd.

Sanacija životne sredine

Sanacija životne sredine podrazumeva otklanjanje

zagađivača ili zagađenja zbog sveukupne zaštite životne

sredine. To se postiže različitim hemijskim metodama,

biološkim metodama i metodama pomeranja otpada, u

skladu sa monitoringom zaštite životne sredine.

Slika 5. Sanacija životne sredine

Upravljanje čvrstim otpadom

Pod upravljanjem čvrstim otpadom podrazumevaju

se: prečišćavanje, potrošnja, odlaganje i tretman čvrstog

otpada koji se zbrinjava od strane vlade ili gradskih

administrativnih uprava.

Slika 6. Upravljanje čvrstim otpadom

Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije predstavljaju izvore

energije koji se mogu lako obnoviti. Godinama ljudi su

koristili izvore kao sto su drvo, sunce, voda itd. za

potrebe proizvodnje energije. Energija koja se može

proizvesti od prirodnih izvora kao sto su drvo, sunce,

vetar itd. smatra se obnovljivom.

Slika 7. Obnovljivi izvori energije

eGain predviđanje

eGain predviđanje jeste metoda koja koristi

tehnologiju za predviđanje kako bi predvidela uticaje

klime na objekte. Podešavanjem toplote zasnovane na

vremenskoj prognozi, sistem eliminiše suvišnu upotrebu

toplote, čime smanjuje potrošnju energije i emisiju

gasova staklene bašte.

Slika 8. eGain predviđanje

Štednja energije

Jedan od bitnih faktora jeste i ušteda energije koja se

dobija pre svega upotrebom uređaja koji zahtevaju

manju količinu energije u skladu sa smanjenjem

potrošnje električne energije. Smanjenjem upotrebe

električne energije smanjuje se i potreba za korištenjem

fosilnih goriva od kojih se proizvodi električna energija.

Slika 9. Štednja energije

4

Alternativna i čista energija

Ove vrste energije treba da se baziraju na

sledećim principima:

zeleni sindikalizam,

održivi razvoj,

održivi dizajn i

održivi inženjering.

Naučnici i dalje tragaju za alternativnom čistom

energijom koja će da zadovolji trenutne metode

poizvodnje električne energije. Neke tehnologije kao što

je anaerobna dignestija proizvode obnovljivu energiju iz

otpadnih materijala. Globalno smanjenje gasova staklene

bašte je zavisno od usvajanja tehnologije za prozvodnju

energije na industrijskom nivou kao i od generacije čiste

energije. To uključuje korištenje: bezolovnog benzina,

solarne energije i alternativnig vozila, kao što su

hibridna vozila i električna hibridna vozila. S obzirom da

električni motori troše 60% kompletno generisane

elektične energije, napredna enegetska efikasnost

tehnologije električnog motora jeste isplativija i time

doprinosi podsticaju za njihovu primenu. Kao primer

ovakve vrste tehnologije navode se električna mašina sa

dvostruko-pohranjenim rotorom bez četkica i modul za

energetsko smanjivanje, koji mogu da smanje sumu

ugljen-diokisada i sumpor-dioksida koji bi inače bili

oslobođeni u atmosferu, ali samo ako se električna

energija generiše sa upotrebom fosilnih goriva.

Slika 10. Alternativna i čista energija

4. Pristup eko-tehnološkog rada

Hipoteza teme ovog naučnog rada odnosi se na

očekivani pristup predočenog eko-tehnološkog rada.

Sadašnji istorijski trenutak uslovljava da, ukoliko želimo

da razmišljamo o budućnosti, moramo razmišljati i o

potrebi formiranja nedeljivog trougla ekologije,

tehnologije i praktične primene. Ovaj treći momenat, u

jedinstvenom i neraskidivom „triju“ pripada obrazovanju

koje se sada nalazi pred najvećim izazovom trenutka od

bezdušnih industrijskih zagađivača i humanizacije

prirode u konceptu humane ekologije.

Sve tri oblasti: ekologija, tehnologija i praktična

primena u navednim industrijskim segmentima, definišu

glavnu hipotezu koja će progresivno kulminirati, bez

obzira na svojim specifičnostima u okruženju kojem

živimo, te neodložno pristupiti sinhronizovanom u

zajedničkom delovanju, i ispuniti očekivanja i preporuke

zdravog eko- tehnološkog sistema, a sve u cilju izgradnje

budućnosti vredne čovekovog življenja.

Ta hipoteza glasi: „primenom savremene strategije

eko-tehnološkog razvoja, kojom se više ne bave samo

prirodne nauke, biologija, fizika, hemija nego i društvene

nauke, neminovno će doprineti globalnim ekološkim

promenama na nivou Republike Srpske, odnosno BiH, i

iste će biti u duhu međunarodnih ekoloških normi

savremenog sveta“.

Pomoćna hipoteza definiše osnovne eko- tehnološke

metode i tehničke metode postupke koji će pouzdano

pokazati poboljšanja životne sredine, a koje su usklađene

sa međunarodnim normama, te će time Republika Srpska

steći minimalne eko-tehnološke uslovnosti za

partnerstvo Evropske unije.

Očekivani rezultati ovog istraživačkog rada koji

ukazuju na razvoj i primenu novih eko- tehničko-

tehnoloških, metoda i postupaka, mogu da predstavljaju

realan naučni doprinos.

5. Doprinos eko-tehnologije društvenom

razvoju

Istraživanja, u okviru teme naučnog rada imaju

svoju naučnu i društvenu opravadanost. Naučni rad

predstavlja doprinos razvoju savremenih eko-tehnologija

i time davanju rešanja proizvođačima zagađivača u

proizvođače alternativnih energija i svođenja produkata

u zakonite okvire. Odgovor koji sledi ide u poslednjem

navedenom pravcu, i u tom smislu, pod ekologijom se ne

podrazumeva ogromni ,,ekosistem“ koji svoje granice

doseže negde u kosmosu, nego je tematizovan unutar

komunikacije raznih društvenih sfera, na nivou

Republike Srpske, a temelji društvene opravdanosti su u

čuvanju unutrašnje ljudske prirode i očuvanju spoljašnje

prirode. U tom smislu, opšte-društveni eko-tehnološki

interes bi bio rešen sukobom čoveka sa prirodom, sa

samim sobom, kao i sa drugim čovekom, te bi večita

tema refleksije o životu, opstanku na zemlji bila rešena.

Ovim bi ostvarenja harmoničnog odnosa čoveka i

prirode dovelo do mirenja čoveka sa samim sobom, te bi

se time rešili mnogi epohalni problem, što bi u suštini i

bio rešen opšte- društveni problem.

6. Načini primene eko-tehnologija

S obzirom na složenost i kompleksnost naučnog

rada koji je nivoa opšte društvenog problema, za

donošenje najkompetentnijih odluka u procesom

naučnog istraživanja, sasvim je očito da je kroz tok i

nivo naučnog rada neizbežna i relevantna primena

opisne-deskripitivne metode istraživanja kao posebne

naučne metoda.

Osnovni nerešeni problemi 20. veka obeležavaju i

početak 21. veka. Možemo navesti samo neke među

njima: agresivna ekspanzija tehnologije i ekonomske

5

politike, vojni i ne vojni oblici rata u funkciji

ostvarivanja te politike, porast upotrebe naučno-tehničke

moći, egocentrično-utilitaristički odnos čoveka prema

prirodi, porast svetskog stanovništva sa stalno rastućim

jazom između bogatih i siromašnih. Oni, s drugim

problemima sadašnjosti, čine anarhične pretpostavke

razvoja budućnosti. Čovek je, šireći horizonte svoje

neodgovorne slobode, pre svega perecepcijom

ekspanzionističke ekonomske politike, tehničko-

naučnog racionaliteta, kolonizovao prirodu i ljudsko

društvo. Nedopustivo je sistemski rasipao i uništavao

prirodna i društvena dobra po meri svojih

antropocentričnih vrednosti i potreba, a ovakav napredak

ugrozio je opstanak prirode i ljudskog društva.

Radi se o fenomenu rasipanja, potkrepljenom

potrošačkim mentalitetom o entropijskoj paradigmi

ciničnog i nihilističkog odnosa čoveka prema prirodnoj i

društvenoj okolini o rasipanju prirodnih i društvenih

mogućnosti, o potrošačkom ponašanju i uopšte o

destrukciji čoveka i uništavanju prirode. Bitni

pokazatelji, kako u Republici Srpskoj tako i u zemljma

okruženja ukazuju na povećan broj obolelih od posledica

ratnog zračenja eksplozivnih naprava, proizvođača

opasnih hemijskih tvari, te za istraživanje može

pouzdano da doprinese opšte naučna statistička metoda,

koja će ukazati lokacijske zagađivače kao i sopstveni

lokacijski rejon.

Dobijeni podaci koji će biti relevntni za utvrđivanje

pouzdane eko-tehnološke strategije u Republici Srpskoj i

BiH, neminovno je koristiti metode analize rezultata kao

verifikacioni osnov nove strategije eko-tehnološkog

razvoja u regionu.

7. Nephodne mene i aktivnosti

U naučnom radu su jasno definisane ciljevi i eko-

tehnološka strategija razvoja, kao način obavljanja

aktivnosti u okviru predmeta naučnog rada, ko i gde će

da obavi pojedine aktivnosti, koja ovlašćenja i

odgovornosti imaju svi koji učestvuju u istraživanju. Na

osnovu kompleksnosti i veličine eko-tehničko-

tehnološkog istraživanja, jasno je propisana

organizaciona struktura koja sprovodi definisani proces

istraživanja, Republike Srpske, BiH, a sve u duhu

važećih eko-propisa Evropske unije.

Na konferenciji održanoj 21.04.2010. godine u

Vladi Republike Srpske, predstavljen je Prvi nacionalni

izveštaj Bosne i Hercegovine u skladu sa okvirnom UN

konvencijom o klimatskim promenama (INC).

U skladu sa uputstvima iz okvirne UN konvencije o

klimatskim promenama (UNFCCC), čija je potpisnica i

Bosna i Hercegovina od 2000. godine, u organizaciji

UNDPBiH i uz finansijska sredstva GEF-a, izabran je

stručni tim i 50 domaćih eksperata iz 14 relevantnih

oblasti, koji su profesionalno i u skladu sa

međunarodnim standardima, izradili Prvi nacionalni

izveštaj Bosne i Hercegovine (INC – InitialNational

Communication).

Obaveza svake države je da dostavlja svoje

nacionalne izveštaje Sekretarijatu UNFCCC-a, a

izradom, verifikacijom i slanjem INC-a, Bosna i

Hercegovina postaje ravnopravan učesnik svetskog

procesa dogovaranja adaptacije klimatskim promenama i

njihovog ublažavanja.

Uz zaključak da su klimatske promene uzrokovane

ljudskim faktorom i da se kao takve mogu ublažiti ili

sprečiti odgovarajućim delovanjem, na oko 200 stranica

INC-a predstavljen je faktografski pregled klimatskih

faktora, specifične okolnosti u BiH, dat je proračun

emisije staklenih gasova, ranjivost i adaptacija

klimatskim promenama, kao i procena potencijala za

ublažavanje klimatskih promena. Dokument objašnjava i

ostale relevantne okolnosti, ograničenja i nedostatke,

međunarodnu saradnju, i na posletku, daje osnovne

preporuke i naredne korake.

Korišćenjem podataka i preporuka iz INC- a

stvaraju se realni uslovi za kreiranje dugoročne razvojne

politike zemlje i njene implementacije na makro i mikro

nivou.

U skladu sa smernicama iz ovog izveštaja Bosna i

Hercegovina bi trebala na zajedničkom i entitetskom

nivou doneti odgovarajući zakonski okvir, dugoročnu

razvojnu politiku i stvoriti preduslove za održivi razvoj i

korišćenje međunarodnih novčanih fondova.

Klimatske promene mogu biti izuzetna razvojna

šansa za akademsku zajednicu, u smislu dalje edukacije

mladih budućih stručnjaka, korišćenje međunarodnih

praksi i novčanih fondova, kao i nove šanse za

zapošljavanje u ovoj oblasti.

Ovo je šansa za prosperitet i za privrednike, koji bi

pri izradi svojih biznis planova trebali iskoristiti

prognoze u vezi sa klimatskim promenama kao i pristup

međunarodnim fondovima za razvoj i unapređenje

postojećih i novih poslovnih ideja. Takođe, podaci i

smernice date u INC-u će biti od izuzetnog značaja i za

nevladin sektor.

Nadležna državna institucija (Focal point) za izradu

ovog izveštaja, koji je od ključne važnosti za celu BiH,

bilo Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i

ekologiju Republike Srpske, u čijoj je nadležnosti i dalja

implementacija smernica datih u ovom dokumentu i

pripreme za izradu Drugog nacionalnog izveštaja.

INC je završen u oktobru 2009. godine, nakon čega

je usvojen od strane Vlade Republike Srpske. Federalno

ministarstvo okoliša i turizma, takođe je verifikovalo

ovaj izveštaj, a usvojen je i od strane Savjeta ministara

BiH.

INC je već poslužio Delegaciji BiH za uspešno

učešće na COP15 u Kopenhagenu, a sada predstavlja

strateški važan dokument, koji pruža mogućnost

uključivanja BiH u sve buduće aktivnosti u okviru UN

konvencije o klimatskim promenama.

6

Tehnološka strategija zaštite životne sredine

koju će sprovoditi Republika Srpska i BiH

Ciljevi za uspešno funkcionisanje strategije eko-

tehnologije:

informisanje građana o potrebi strateškog

planiranja u oblasti eko-tehnologije, načinima

učešća javnosti, uzrocima i opasnostima

klimatskih promena, te novim tehnologijama i

drugima načinima zadovoljavanja naših potreba

za energijom,

otvaranje dijaloga o tehnološkoj strategiji BiH

između udruženja građana, stručnjaka u oblasti

tehnologije i predstavnika državnih i entitetskih

institucija nadležnih za planiranje razvoja

tehnološkog sektora u BiH,

informisanje građana o eko-tehnologiji i

obnovljivim izvorima energije, globalnim

trendovima u rešavanju problema

obezbeđivanja dovoljnih količina energije i

zaustavljanja klimatskih promena.

Planiranje razvoja sektora tehnologije predstavlja

trenutno najveći izazov sa kojim se susreću odgovorne

institucije i pojedinci na svim administrativnim i

političkim nivoima, od globalnog pa sve do lokalnih

zajednica. Preduslov za shvatanje veličine izazova je u

razumevanju trenutnog stanja, procesa koji su uzrokovali

ovakvo stanje, te različitih scenarija dugoročnih trendova

u ovoj oblasti. Međutim, najvažniji preduslov je

postojanje političke volje, znanja, odgovornosti i

hrabrosti, koje su neophodne da bi se planirao i provodio

razvoj baziran na principima dugoročne održivosti. BiH i

Republika Srpska nisu izuzetak po ovom pitanju, a

složeno administrativno uređenje izazove planiranja

razvoja tehnološkog sektora čini još kompleksnijim. Na

žalost, nosioci vlasti u BiH i Republici Srpskoj do sada

nisu pokazali spremnost da se ovaj zahtevan proces učini

jednostavnijim.

Razvoj tehnološkog sektora, od potpisivanja

Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas, je imao dva

važna pravca:

revitalizacija tehnološke infrastrukture koja je

oštećena u toku ratnih dejstava na prostorima

BiH i Republike Srpske i

i planiranje i izgradnja nove tehnološke

infrastrukture.

Način korištenja energije i iskorištavanja prirodnih

potencijala za proizvodnju energije u BiH i Republici

Spskoj može da bude pokretač razvoja ovih prostora, ali

ukoliko se ne uzmu u obzir uticaji na životnu sredinu pri

zadovoljavanju potreba za energijom, to može dovesti

do uspostavljanja potpuno neodrživog privrednog i

društvenog sistema.

Da bi se u BiH i Republici Srpskoj dobila strategija

koja će omogućiti održiv razvoj tehnologije, poštivanje

međunarodnih sporazuma i usklađivanje sa politikama

EU, neophodno je da entitetske strategije razvoja

energeskih sektora budu usklađene. To se može ostvariti

na dva načina:

da se izradi integralna strategija razvoja eko-

tehnologije u BiH i Republici Srpskoj, u kojoj

će biti odvojeni prioriteti i aktivnosti po

entitetima ili

da se zajednički definišu ciljevi, prioriteti i

metodologija za strategiju BiH i Republiku

Srpsku, koji će biti preuzeti u izradi entitetskih

strategija razvoja eko- tehnologija.

Strategija ne bi smela biti u suprotnosti sa

postojećim pravnim okvirom u BiH i njenim entitetima,

te strateškim i akcionim planovima ostalih sektora.

Zbog nepostojanja integralnih strategija razvoja svih

sektora društva, dešava se da se razvojni prioriteti

pojedinog sektora zanemare u procesu donošenja

razvojnih dokumenta drugih sektora. Obzirom na

specifičnosti i kompleksnost tehnološkog sektora, ovom

problemu treba posvetiti veliku pažnju.

Pri utvrđivanju politika tehnološkog sektora treba

voditi računa o realno ostvarivom i održivom razvoju. U

BiH i Republici Srpskoj ne postoje strategije razvoja

svih sektora društva, što je otežavajuća okolnost u

postavljanju okvira za razvoj tehnološkog sektora. U

ovakvoj situaciji, realna opasnost je da se strategijom

razvoja eko- tehnologija ugroze ili umanje mogućnosti

razvoja drugih sektora (npr. poljoprivreda, turizam,

vodoprivreda, šumarstvo, itd.)

Strategija mora uzeti u obzir politiku Evropske unije

u oblastima tehnologije i životne sredine, ali i drugih

oblasti koje tangiraju pitanja tehnologije. Bosna i

Hercegovina je i zvanično potpisala Sporazum o

stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Tim

činom BiH i Republika Srpska su se obavezali da će u

zakone i planske dokumente ugraditi odredbe politike i

zakonodavstva Evropske unije.

Strategija mora biti usklađena sa međunarodnim

sporazumima koje su BiH i Republika Srpska potpisale

ili koje će trebati potpisati u periodu za koji se izrađuje

Strategija.

BiH i Republika Srpska su do sada potpisala veliki

broj međunarodnih sporazuma (konvencije, protokoli,

sporazumi i sl.) u oblastima tehnologije i zaštite životne

sredine koji definišu međunarodne obaveze BiH i

Republike Srpske. Imajući u vidu činjenicu da su entiteti

nadležni za provođenje politika iz oblasti tehnologije, a

da su BiH i Republika Srpska zadužene za pristupanje i

poštivanje međunarodnih sporazuma, ovom pitanju

treba dati poseban značaj.

Strategija treba da obezbedi jasne prioritete,

merljive ciljeve i realne mehanizme za ostvarivanje

postavljenih ciljeva.

Ukoliko strategija razvoja eko-tehnologije ne

obezbedi naznačene preduslove, mogućnost praćenja

ostvarivanja ciljeva strategije će biti značajno umanjena,

7

kao i mogućnost prilagođavanja strategije novonastalim

okolnostima. Očekuje se da će promene u politikama

prema sektoru tehnologije biti mnogo dinamičnije od

većine drugih sektora.

U proces izrade strategije razvoja tehnološkog

sektora treba u što ranijoj fazi uključiti nezavisne

stručnjake i predstavnike udruženja.

U cilju dobijanja što šire društvene podrške za

ciljeve i prioritete strategije razvoja eko- tehnologije u

BiH i Republici Srpskoj, neophodno je da se u što ranijoj

fazi izrade strategije uključe nezavisni stručnjaci i

predstavnici udruženja za životnu sredinu i zaštitu

potrošača. Od otvorenosti procesa izrade strategije

zavisiće i mogućnost saradnje sa različitim akterima

civilnog društva u procesu provođenja strategije.

Nophodno je hitno pristupiti informisanju i

podizanju svesti javnosti o planovima za izradu strategije

i drugim pitanjima iz oblasti tehnologije Ukoliko se želi

uključiti javnost u proces donošenja strategije razvoja

tehnološkog sektora, nije dovoljno organizovati javne

rasprave o ovom pitanju, obzirom da javnost nije

informisana o osnovnim pitanjima vezanim za razvoj

ovog sektora. Za podizanje svesti javnosti trebalo bi

organizovati serije okruglih stolova i javnih tribina o

različitim pitanjima eko-tehnologije, tematske TV

emisije i druge načine informisanja javnosti.

Jedan od ciljeva strategije treba biti podizanje svesti

javnosti o važnim pitanjima iz oblasti eko- tehnologije

Javnost u BiH i Republike Srpske ima veoma malo

informacija o važnim pitanjima iz oblasti eko-

tehnologije, te je i svest na nedovoljno visokom nivou.

Ovo se posebno odnosi na aktuelna pitanja, kao što su

aktivnosti u provođenju Strategije, te kvalitet životne

sredine, korištenje obnovljivih izvora energije i

klimatske promene. Vlade i stručne institucije do sada

nisu pridavale značaj ovom pitanju, što u najskorijoj

budućnosti mora da se promeni, ukoliko želimo da se na

transparentan i odgovoran način upravlja životnom

sredinom da bi se očuvala za buduće generacije.

Iako BiH i Republika Srpska nemaju obavezu

smanjenja emisije CO2 u atmosferu, Strategija bi trebala

odrediti maksimalno povećanje emisije CO2

Svetski stručnjaci upozoravaju da će klimatske

promene, ukoliko se ostvare u svojoj punoj meri,

promeniti način života kakav danas poznajemo, sa

ekstremnim i nepovratnim uticajima na životnu sredinu.

Mere da se klimatske promene zaustave trebaju početi da

se primenjuju odmah, jer svaki dan odgađanja njihove

primene povećava opasnost da promene, koje poprimaju

odlike globalne katastrofe, neće moći biti zaustavljene.

Uprkos činjenici da su klimatske promene trenutno

najveći globalni problem, vlasti u BiH i Republici

Srpskoj nedovoljno ozbiljno shvataju ovaj problem. BiH

i Republika Srpska su zvanično pristupili Kjoto

protokolu 15.07.2007. godine, te kao zemlja u razvoju

nemaju obavezu smanjivanja emisije CO2. Planiranje i

realizacija razvoja energetskog sektora u BiH i Republici

Srpskoj sa neracionalnim i neodrživim ciljevima može

značajno ugroziti poziciju BiH i Republike Srpske na

međunarodnom planu i stvoriti velike finansijske

obaveze u slučaju da se ovom pitanju ne pristupi na

najozbiljniji mogući način. Rešenja za zaustavljanje

klimatskih promena već postoje, a to su obnovljivi izvori

energije, energetska efikasnost i nove eko- tehnologije

koje su u manjoj meri štetne po životnu sredinu.

Poslednji izveštaj Međuvladine grupe za klimatske

promene (IPCC) potvrđuje da su stotine eko-tehnologija

danas dostupne po pristupačnim cenama.

Globalna politika prema klimatskim promenama se

veoma intenzivno menja i razvija, a već u ovoj godini se

očekuje početak pregovora o novom globalnom

sporazumu koji bi trebao naslediti protokol iz Kjota.

Imajući u vidu promene u politikama prema klimatskim

promenama koje su se desile od stupanja na snagu Kjoto

protokola, možemo očekivati da će sledeći globalni

sporazum imati mnogo strožije uslove i veća

ograničenja. Ovo se mora imati u vidu prilikom izrade

Strategije, kako bi se ostavila mogućnost prilagođavanja

Strategije novim globalnim, međunarodnim i EU

politikama i sporazumima o eko-tehnologiji i klimatskim

promenama.

Strategija mora pružiti odgovore na koji način će se

smanjiti uticaj rasta cena nafte na svetskom tržištu na

razvoj privrede u BiH i entitetima Svedoci smo

nekontrolisanog rasta cena goriva na svetskom tržištu,

koje su već počel eznačajno da utiču na globalnu i

nacionalne ekonomije. Trendovi rasta potražnje i

smanjenja zaliha nafte će se nastaviti u budućnosti, te na

taj način ograničavati razvoj ekonomija koje su u većoj

meri zavisne od ovog energenta. Strategija treba ponuditi

tehnološka rešenja za ublažavanje posledica ovih

trendova i stvaranje preduslova za smanjenje zavisnosti

o ovom energentu.

Strategijom treba predvideti izradu strateškog

uticaja na životnu sredinu za Strategiju razvoja

tehnološkog sektora u BiH i Republici Srpskoj BiH i

Republika Srpska su potpisale Protokol o strateškoj

proceni životne sredine 21.05.2003. godine, ali još

uvek nisu doneseni potrebni provedbeni propisi.

Međutim, proces izrade strategije bi trebao predvideti

izradu strateškog uticaja na životnu sredinu Strategije

razvoja tehnološkog sektora u BiH i Republici Srpskoj,

jer Strategija predstavlja planski dokument sa

potencijalnim najvećim uticajem na životnu sredinu.

Strategija treba definisati efikasne mehanizme

praćenja provođenja Strategije, uzučešće predstavnika

udruženja

Bez efikasnih mehanizama praćenja provođenja

strategije i stepena ostarivanja postavljenih ciljeva,

velika sredstva i energija koji će biti uloženi u izradu

Strategije mogu biti od male koristi. Stoga je neophodno

da se utvrdi način praćenja i ocene provođenja strategije,

8

te da se formira radno telo koje će imati obezbeđene

materijalne i tehničke uslove za vršenje ovog zadatka. U

ovo radno telo treba uključiti predstavnike svih

zainteresovanih strana, a posebno predstavnike

udruženja za životnu sredinu. U istoriji ljudskog roda

indijanska kultura se smatra za jednu od najodrživijih, a

jedan odrazloga jeste način donošenja odluka. Sve svoje

odluke su donosili uzimajući u obzir način na koji te

odluke mogu uticati na narednih sedam generacija.

Udruženja i građani BiH i Republike Srpske od

predstavnik vlasti očekuju da, za početak, uzmu u obzir

potrebe naredih generacija.

ZAKLJUČAK

Osnovna poluga razvoja društva svakako pripada

razvoju i primeni nauke a kako je njen uticaj danas

nezaobilazan i dominantno očigledan, onda se govori o

tehnološkom progresu.

Primena nauke u vidu tehnologije ima uticaj ne

samo na dva osnovna faktora proizvodnje, ljudski rad i

sredstva za proizvodnju ili kapital, već i na sve ostale

društveno-ekonomske odnose u svim sferama života.

Zbog toga je opravdana i tačna tvrdnja da je naučno-

tehnički progres izraziti faktor tehnološkog, ekonomskog

i društvenog razvoja kako celine određene društvene

zajednice tako i pojedinih poslovnih sistema u njoj.

Nova epoha u razvoju civilizacije nazvana je naučno-

tehničkom revolucijom. Bitna obeležja treće naučno-

tehničke revolucije ogledaju se u tome, što funkciju

čoveka zamenjuju automatika i robotika, a intelektualno-

istraživački rad se nalazi pod značajnom podrškom

kompjutera i kiberenetike. Zbog toga se pojmovno

identifikuje sa informatičkom revolucijom, a

transformacija tehničkog progresa u naučnu revoluciju

koja nastaje na osnovu korenitih promena u sadržini i

uslovima ljudskog rada, načinu organizovanja i

upravljanja proizvodnjom i društvenim odnosima. U

skladu sa navedenim, građani BiH i Republike Srpske,

kao i predstavnici udruženja koja se zalažu za pozitivne

društvene promene, traže od nadležnih institucija za

pitanja tehnologije da vode proces izrade strategije

razvoja eko-tehnologije na način koji će osigurati

dobijenje održive ekološki zdrave budućnost u BiH i

Republici Srpskoj i doprineti globalnim naporima u

zaustavljanju klimatskih promjena, zaštiti životne

sredine i održivom korištenju prirodnih resursa.

LITERATURA

1. Pavlović, M.: Ekološko inženjerstvo,

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet “Mihajlo

Pupin”, Zrenjanin, 2004 godine,

2. Pavlović, M.: Urbana ekologija-prostorno

planiranje, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet

“Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, 2006 godine,

3. Levi-Jakšić, M.: Menadžment tehnologije i

razvoja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih

nauka, Begrad, 2006 godine,

4. Stefanović, S., Šubara N., Adamović, Ž., Ilić, I.,

Gavrilov, O., Grbić., N.: Ekološki rizici, Institut za

energetiku i ekologiju TEHDIS-a, Zrenjanin, 2008

godine,

5. Lambić, M., Milošević, Ž., Kopanja, V.,

Milošević, L.: Ekologija i energija, Društvo za

energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine, Banja Luka,

2009 godine,

6. www.vladars.net,

7. www.fbihvlada.gov.ba,

8. www.ekologija.ba.