StresStres naš nasušni naš nasušni

Kulturni cenatar – RibnicaKulturni cenatar – Ribnica

23. Septembra 2010. godine23. Septembra 2010. godine

““Doživljaj”, stres i “iskustvo” su Doživljaj”, stres i “iskustvo” su osnovni pojmovi Psihologije osnovni pojmovi Psihologije preživljavanjapreživljavanja

Stres je jedan od češće Stres je jedan od češće korišćenih pojmova o kojem se korišćenih pojmova o kojem se više nagađa nego što se znaviše nagađa nego što se zna

Poluinformisanost je u skladu sa Poluinformisanost je u skladu sa vremenom u kojem živimo ali i vremenom u kojem živimo ali i dalje nije opravdanje dalje nije opravdanje

Život Život

Psihološki aspekt

Fiziološki aspekt

stres stres

“Stres je celovit psiho-socio-biološki odgovor organizma na delovanje bilo kog stresora koji ugrožava ili remeti njegovu ravnotežu.” prof Kaličanin

GAS model pGAS model

Koncepti o stresuKoncepti o stresu

Fiziološki koncept – GAS Fiziološki koncept – GAS modelmodel

1.1. Hipotalamus – hipofiza – kora Hipotalamus – hipofiza – kora nadbubrežne žlezdenadbubrežne žlezde

2.2. Simpatikus – medula Simpatikus – medula nadbubrežne žlezdenadbubrežne žlezde

Generalni adaptivni sindrom

AdrenalinAdrenalin je jedan od hormona stresa. je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije luči se iz nadbubrežne Usled stresne reakcije luči se iz nadbubrežne žlezde. Krvlju dolazi do organa gde izaziva žlezde. Krvlju dolazi do organa gde izaziva sledeće promene:sledeće promene:

suženje krvnih sudova (vazokonstrikcija) suženje krvnih sudova (vazokonstrikcija) perifernog tkiva, ali proširenje (vazodilatacija) perifernog tkiva, ali proširenje (vazodilatacija) krvnih sudova srca, mozga, nekih mišića i još krvnih sudova srca, mozga, nekih mišića i još nekih bitnih organa. nekih bitnih organa.

ubrzanje rada srcaubrzanje rada srcapovećanje snage srcapovećanje snage srcaširenje bronhija (bronhodilatacija)širenje bronhija (bronhodilatacija)razgradnja glikogena i povećanje razgradnja glikogena i povećanje

koncentracije glukoze u krvikoncentracije glukoze u krvirazgradnja masnog tkiva i povećanje razgradnja masnog tkiva i povećanje

koncentracije slobodnih masnih kiselina u koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi krvi

stvaranje toplote stvaranje toplote proširenje zenica (midrijaza)... proširenje zenica (midrijaza)...

Adrenalin priprema organizam za borbu ili begAdrenalin priprema organizam za borbu ili beg

KortizolKortizol je je kortikosteroidnikortikosteroidni hormonhormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. Odgovoran je za Odgovoran je za povećanje krvnog povećanje krvnog pritiskapritiska, , nivoa šećera u krvinivoa šećera u krvi a ima i a ima i imunosupresivno imunosupresivno dejstvo.dejstvo.

Kada naporno trenirate telo luči kortizol. Kada naporno trenirate telo luči kortizol. Jedan od razloga zašto se ovo dešava Jedan od razloga zašto se ovo dešava je da bi telo selektivno odabiralo i je da bi telo selektivno odabiralo i uništavalo mišićna tkiva zbog proteina i uništavalo mišićna tkiva zbog proteina i energije a da bi se spasili vitalni organi energije a da bi se spasili vitalni organi od gladovanja. od gladovanja.

Viši nivoi kortizola povezuju se s Viši nivoi kortizola povezuju se s opreznijim ponašanjem. Ovaj hormon opreznijim ponašanjem. Ovaj hormon pomaže ljudima u uspostavljanju pomaže ljudima u uspostavljanju emocionalne ravnoteže i pravilnom emocionalne ravnoteže i pravilnom delovanju uprkos eksplozivnoj prirodi. delovanju uprkos eksplozivnoj prirodi.

Uticaj kortizola na ponašanjeUticaj kortizola na ponašanje Tim naučnika iz Kembridža je u Tim naučnika iz Kembridža je u

eksperimentueksperimentu angažovao učenike škola angažovao učenike škola i mladiće kod kojih su socijalne službe i mladiće kod kojih su socijalne službe zabeležile društveno neprihvatljivo zabeležile društveno neprihvatljivo ponašanje. ponašanje.

Tokom testiranja praćeni su nivoi Tokom testiranja praćeni su nivoi hormona u njihovoj pljuvačci u hormona u njihovoj pljuvačci u opuštenim i stresnim situacijama. opuštenim i stresnim situacijama.

Dok je Dok je kod prosečnih adolescenata kod prosečnih adolescenata zabeležen rast nivoa kortizola u zabeležen rast nivoa kortizola u stresnim situacijama, problematični stresnim situacijama, problematični mladići reagovali su potpuno suprotno - mladići reagovali su potpuno suprotno - količine kortizola čak su bile u padukoličine kortizola čak su bile u padu. .

Istraživači upozoravaju da bi Istraživači upozoravaju da bi antisocijalno ponašanje moglo antisocijalno ponašanje moglo biti mnogo više prouzrokovano biti mnogo više prouzrokovano biološkim faktorima nego što se biološkim faktorima nego što se do sada verovalodo sada verovalo..

Drugim rečima, postoje indicije da Drugim rečima, postoje indicije da je porast stope kriminaliteta u je porast stope kriminaliteta u direktnoj vezi sa navikavanjem na direktnoj vezi sa navikavanjem na izlučivanje kortizola što se događa izlučivanje kortizola što se događa u hroničnom stresu u hroničnom stresu

Blago onima koji plaču, jer će se utešitiMt 5,4.

ImunosupresantImunosupresant

ImunosupresantImunosupresant je svaka je svaka supstanca koja potiskuje i supstanca koja potiskuje i oslabljuje normalne imunološke oslabljuje normalne imunološke reakcijereakcije

Kad je funkcija imunog sistema Kad je funkcija imunog sistema potisnuta, postoji povećana potisnuta, postoji povećana osetljivost organizma na osetljivost organizma na infektivne bolesti i rak.infektivne bolesti i rak.

Drugi aspekt problema

pGAS modelpGAS model

Iskustvo = iskusiti = učenje Iskustvo = iskusiti = učenje kroz praksu ili kontemplacijukroz praksu ili kontemplaciju

Život Život (u smislu doživljaja)(u smislu doživljaja)

Psihološki Psihološki aspektaspekt

Fiziološki Fiziološki aspektaspekt

stre

s

stres

iskus

tvo

iskus

tvo

iskustvo

iskustvo

Čemu služi iskustvo?

Stres ukazuje na gubitak ravnoteže Stres ukazuje na gubitak ravnoteže Gubitak ravnoteže ukazuje na Gubitak ravnoteže ukazuje na

kretanjekretanje Kretanje je znak napretka (učenja)Kretanje je znak napretka (učenja) Dakle, stres je osnovni pratilac Dakle, stres je osnovni pratilac

potencijalnogpotencijalnog životnog napretka! životnog napretka! Ovo uključuje i instinkte Ovo uključuje i instinkte

ZAŠTO SE TAKO NE ZAŠTO SE TAKO NE DOŽIVLJAVA???DOŽIVLJAVA???

Stres i životStres i život ““Pitanje svih pitanja” je: Pitanje svih pitanja” je: DA LI DA LI

VERUJEŠ DA JE U GROBU VERUJEŠ DA JE U GROBU APSOLUTNI KRAJAPSOLUTNI KRAJ??

1.1. Oni koji veruju da jesteOni koji veruju da jeste

2.2. Oni koji veruju da nijeOni koji veruju da nije

3.3. Oni koji na pitanje vere Oni koji na pitanje vere odgovaraju saznajno – ne odgovaraju saznajno – ne znamznam ILI ILI kažu “ne razmišljam kažu “ne razmišljam o tome”o tome”

Od odnosa prema životu, koji se Od odnosa prema životu, koji se zove “životna filosofija”, zavisiće zove “životna filosofija”, zavisiće odnos prema problemu stresa!odnos prema problemu stresa! Bitno je prihvatiti da život nije Bitno je prihvatiti da život nije

ravnomerna linija već period pun ravnomerna linija već period pun uspona i padovauspona i padova

Bolje nego bilo šta drugo, stres Bolje nego bilo šta drugo, stres pokazuje kakvi smo mi sami, kako pokazuje kakvi smo mi sami, kako gledamo na život.gledamo na život.

Stres nam pomaže da se sretnemo Stres nam pomaže da se sretnemo sa sobom (šta je to što nas izbacuje sa sobom (šta je to što nas izbacuje iz ravnoteže?)iz ravnoteže?)

Broj godina i stručna sprema i dalje Broj godina i stručna sprema i dalje ne znači da smo životno iskusni niti ne znači da smo životno iskusni niti da obavezno imamo životne da obavezno imamo životne mudrosti. To je neretko bolna mudrosti. To je neretko bolna činjenicačinjenica

DA LI JE OVDE APSOLUTNI DA LI JE OVDE APSOLUTNI KRAJ?KRAJ?

Odnos prema životuOdnos prema životu Odgovor “da”Odgovor “da”1.1. Ograničeni životOgraničeni život2.2. Filosofija “uzmi sve što ti život pruža”Filosofija “uzmi sve što ti život pruža”3.3. Egocentrizam se podrazumeva...Egocentrizam se podrazumeva...4.4. ... Kao i utilitarizam...... Kao i utilitarizam...5.5. ... hedonizam.... hedonizam.6.6. Tu nema mesta za Boga kao ni za sve Tu nema mesta za Boga kao ni za sve

druge koji ugrožavaju kvalitet života druge koji ugrožavaju kvalitet života (stvara probleme u porodici...)(stvara probleme u porodici...)

7.7. U analizi problema kreće od drugih koje U analizi problema kreće od drugih koje želi prilagoditi sebiželi prilagoditi sebi

8.8. Svaki dan je potencijalno tužniji jer mu se Svaki dan je potencijalno tužniji jer mu se bliži kraj (neretko preke naravi, naročito u bliži kraj (neretko preke naravi, naročito u starosti)starosti)

9.9. Stres je nešto najnegativnije što može da Stres je nešto najnegativnije što može da ga snađe, zato pokušava da “pobegne”, ga snađe, zato pokušava da “pobegne”, ili da ga “isključi” ili da ga “isključi”

10.10. Radi vežbe opuštanja, praktikuje anti-Radi vežbe opuštanja, praktikuje anti-stres terapiju među kojima su vežbe stres terapiju među kojima su vežbe disanja, bavi se Yogom...disanja, bavi se Yogom...

11.11. Ubeđen je da mu pozitivno razmišljanje Ubeđen je da mu pozitivno razmišljanje pomažepomaže

12.12. Zakon poštuje zbog izbegavanja kazne Zakon poštuje zbog izbegavanja kazne ILI pokušava da nadmudri zakonILI pokušava da nadmudri zakon

13.13. Veruje isključivo u sebe i svoje Veruje isključivo u sebe i svoje sposobnostisposobnosti

......

Odgovor “ne”Odgovor “ne”1.1. Postoji razlika u shvatanju prema Postoji razlika u shvatanju prema

prolaznosti tela i neprolaznosti dušeprolaznosti tela i neprolaznosti duše2.2. U analizi problema kreće od sebeU analizi problema kreće od sebe3.3. Svestan je da postoji viši Autoritet iako Svestan je da postoji viši Autoritet iako

mu sve baš i nije najjasnijemu sve baš i nije najjasnije4.4. Pre ili kasnije počne da prihvata da će biti Pre ili kasnije počne da prihvata da će biti

po “njegovim vlastitim delima” (kako po “njegovim vlastitim delima” (kako seješ tako ćeš požnjeti)seješ tako ćeš požnjeti)

5.5. Vremenom prepoznaje veru ali ne veru u Vremenom prepoznaje veru ali ne veru u sebe i svoje sposobnostisebe i svoje sposobnosti

6.6. Ne rade drugima ono što ne žele da Ne rade drugima ono što ne žele da njima neko radinjima neko radi

7.7. Vrhunac uživanja doživljavaju u Vrhunac uživanja doživljavaju u duševnom miruduševnom miru

8.8. Ako razmišljaju o kraju, to vide kao put Ako razmišljaju o kraju, to vide kao put kući a ne kao apsolutni krajkući a ne kao apsolutni kraj

Stres doživljavaju kao signal za Stres doživljavaju kao signal za popravljanje ili kao životnu “vaspitnu” popravljanje ili kao životnu “vaspitnu” metodumetodu

U nekim situacijama doživljena U nekim situacijama doživljena aktivnost stresora nije ništa drugo do aktivnost stresora nije ništa drugo do element napretkaelement napretka

Ova grupa ljudi shvata da napredak Ova grupa ljudi shvata da napredak nije linearna funkcija života već nije linearna funkcija života već talasasta krivulja za koju je Njegoš talasasta krivulja za koju je Njegoš rekao: “čašu meda još niko ne popi rekao: “čašu meda još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči. ČAŠA da je čašom žuči ne zagrči. ČAŠA ŽUČI IŠTE ČAŠU MEDA, ŽUČI IŠTE ČAŠU MEDA, SMIJEŠANE NAJLAKŠE SE PIJU”!!!SMIJEŠANE NAJLAKŠE SE PIJU”!!!

......

Da li verujete...? Ne znam!!!Da li verujete...? Ne znam!!!

Nažalost, ovo je najbrojnija grupaNažalost, ovo je najbrojnija grupa Tu su oni koji bi jednom rukom hteli da Tu su oni koji bi jednom rukom hteli da

“uzmu sve što im život pruža” a drugom da “uzmu sve što im život pruža” a drugom da “seju dobro kako bi dobro požnjeli”“seju dobro kako bi dobro požnjeli”

Narodski rečeno, ova grupa bi htela “i jare i Narodski rečeno, ova grupa bi htela “i jare i pare”pare”

To su često oni koji traže pravdu za sebe, To su često oni koji traže pravdu za sebe, koji vide “trun u oku svog brata a ne vide koji vide “trun u oku svog brata a ne vide brvno u svom”brvno u svom”

Oni znaju šta je ispravno i kako bi trebalo, Oni znaju šta je ispravno i kako bi trebalo, ali je pitanje da li to koristeali je pitanje da li to koriste

Otkrivenje 3,14-16.Otkrivenje 3,14-16.

14 I anđelu laodikijske crkve napiši: 14 I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:

15 Znam tvoja dela da nisi ni studen 15 Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!ni vruć. O da si studen ili vruć!

16 Tako, budući mlak, i nisi ni studen 16 Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Zašto je važno biti uveren u Zašto je važno biti uveren u ono što radim?ono što radim?

Rimljanima 14,14.Rimljanima 14,14. Znam i uveren sam u Hristu Znam i uveren sam u Hristu

Isusu da ništa nije pogano po Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano. pogano, onome je pogano.

Stres i ličnostStres i ličnost

Samo stečeno iskustvo može da Samo stečeno iskustvo može da bude inkorporirano u crte ličnostibude inkorporirano u crte ličnosti

Odnos prema životu (pa samim Odnos prema životu (pa samim tim i prema stresu) zavisi od tim i prema stresu) zavisi od ličnostiličnosti

Cilj iskustva je u razvoju ličnosti Cilj iskustva je u razvoju ličnosti bez obzira na životnu filosofiju – bez obzira na životnu filosofiju – svako iskustvom podupire svoju svako iskustvom podupire svoju opcijuopciju

Stres i ličnostStres i ličnost Na osnovu kliničkih iskustava Suzan Na osnovu kliničkih iskustava Suzan

Kobasa (1982) smatra da otporna Kobasa (1982) smatra da otporna ličnost ima tri bitne karakteristikeličnost ima tri bitne karakteristike

1.1. Sposobnost vladanja sobomSposobnost vladanja sobom i stresnim i stresnim događajima koji se javljaju tokom događajima koji se javljaju tokom životaživota

2.2. Kontinuirano angažovanjeKontinuirano angažovanje u u aktivnostima pri čemu se odgovorno aktivnostima pri čemu se odgovorno sledi određeni životni putsledi određeni životni put

3.3. Elastična adaptacija na neočekivane Elastična adaptacija na neočekivane promenepromene u životu koje se primaju više u životu koje se primaju više kao izazovi ili prekidi dotadašnjeg kao izazovi ili prekidi dotadašnjeg kontinuiteta i šansa za rast i razvoj kontinuiteta i šansa za rast i razvoj ličnosti, nego kao pretnje koje ličnosti, nego kao pretnje koje ugrožavaju životugrožavaju život

U knjizi “Čovek je ono što od U knjizi “Čovek je ono što od njega ostaje” navodim tri njega ostaje” navodim tri činioca aktivnog života koji činioca aktivnog života koji efikasno utiču na sticanje efikasno utiču na sticanje iskustvaiskustva

1.1. DatostDatost

2.2. DelatnostDelatnost

3.3. ReligioznostReligioznost

DatostDatost – svest o aktuelnom – svest o aktuelnom trenutku bez njegovog ocenjivanja i trenutku bez njegovog ocenjivanja i vađenja iz konteksta (A. Maslov) vađenja iz konteksta (A. Maslov)

DelatnostDelatnost – potreba aktivnog – potreba aktivnog psiho-fizičkog delovanjapsiho-fizičkog delovanja

ReligioznostReligioznost – iako bi bilo tačno – iako bi bilo tačno ako bi se kao treća odlika stavila ako bi se kao treća odlika stavila “uverenost” (koja proističe iz životne “uverenost” (koja proističe iz životne filosofije), odlučili smo se da je filosofije), odlučili smo se da je nazovemo “religioznost” misleći na nazovemo “religioznost” misleći na VEROVANJE u Gospoda VEROVANJE u Gospoda (i (i svrsishodnost onoga što nam se svrsishodnost onoga što nam se događa) bez obzira na to šta i događa) bez obzira na to šta i koliko teško bilo.koliko teško bilo.

Kakav je Vaš odnos prema Kakav je Vaš odnos prema uverenju “bilo šta da mi se uverenju “bilo šta da mi se događa, najbolje je što je moglo događa, najbolje je što je moglo da mi se desi u tom trenutku”?da mi se desi u tom trenutku”?

To je ona “eTo je ona “elastična adaptacija na lastična adaptacija na neočekivane promeneneočekivane promene” o kojoj je ” o kojoj je pričala Suzan Kobasapričala Suzan Kobasa

Brige nas ubišeBrige nas ubiše Matej 6,25-34.Matej 6,25-34. 2727.. A ko od vas brinući se može A ko od vas brinući se može

primaknuti rastu svom lakat jedan?primaknuti rastu svom lakat jedan? 3434.. Ne brinite se dakle za sutra; jer Ne brinite se dakle za sutra; jer

sutra brinuće se za se. Dosta je sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.svakom danu zla svog.

Luka 10,38-42.Luka 10,38-42. 4141.. A Isus odgovarajući reče joj: Marta! A Isus odgovarajući reče joj: Marta!

Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,Marta! Brineš se i trudiš za mnogo, 4242.. A samo je jedno potrebno. A samo je jedno potrebno.

LiteraturaLiteratura

Milanko Jovićević – Duševno zdravlje i Milanko Jovićević – Duševno zdravlje i stresstres

Predrag Kaličanin, Dušica Lečić-Toševski – Predrag Kaličanin, Dušica Lečić-Toševski – Knjiga o stresuKnjiga o stresu

Slavoljub Radonjić – Psihologija učenjaSlavoljub Radonjić – Psihologija učenja Milutin M. Nenadović – Propedevtika Milutin M. Nenadović – Propedevtika

psihijatrijepsihijatrije Iguman Evmenije – Hrišćenstvo i Iguman Evmenije – Hrišćenstvo i

psihologija u XXI vekupsihologija u XXI veku Boško Popović – Bukvar teorije ličnostiBoško Popović – Bukvar teorije ličnosti Evgenij I. Čazov – Stres i bolestEvgenij I. Čazov – Stres i bolest Julijan Melgosa – Život bez stresaJulijan Melgosa – Život bez stresa