stručno usavršavanje

Doc. dr Go zda na Miglič

PRO NA LAŽENJEI IZ BOR KA DRO VA

ZA DRŽAV NU UPRA VU

O

Docent dr Gozdana Miglič

PRONALAŽENJE I IZBOR KADROVA ZA DRŽAVNU UPRAVU

IzdavačDIALBeograd , Mutapova 21U okviru projekta koji finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju

UrednikPeter Miklič

Recenzentidr Goran Vukovičdr Marija Ovsenik

Dizajn i priprema za štampuVojislav Ilić

Prevodilac sa slovenačkogDejan Vuruna

Prevodilac na engleskidr Aleksandra Čavoški

Lektor / KorektorDejan VurunaLjiljana OstojićValentina Korać

Tiraž1000 primeraka

Suizdavač i štampaGRAFOLIK, Vojvode Stepe 375

ISBN 987-86-902823-7-1

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

005.96:35.07

MIGLIČ, GozdanaPronalaženje i izbor kadrova za državnu upravu / Gozdana Miglič; [prevodilac saslovenačkog Dejan Vuruna, prevodilac na engleski Aleksandra Čavoški]. - Beograd :Dial : Grafolik, 2007 (Beograd : Grafolik). - 79, 81 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

Nasl. str. prištampanog prevoda: Human Resources Recruitment in StateAdministration. - Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Podatak o autorima preuzet izkolofona. - Oba teksta štampana u međusobno obrnutim smerovima. - Tiraž 1.000. -Str. 3 : Predgovor / Peter Miklič. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. -Bibliografija: str 79 .

ISBN 978-86-902823-7-1a) Državna uprava - Menaxment qudskih resursaCOBISS.SR-ID 140785164

PREDGOVOR

Svi uspešni organizacioni sistemi baziraju se na ljudima. Zaposleni sa potenci-jalima koje donose sa sobom ili ih stiču i razvijaju unutar organizacionog sistema, činesrž razmišljanja svakog dobrog poslodavaoca. U tom pogledu, ni državna uprava nepredstavlja izuzetak. Savremene principe upravljanja ljudskim potencijalima potrebnoje primenljivati i unutar državne uprave, ako želimo da postane što uspešnija i pri-lagodljiva za nove izazove. Neke odgovore na pitanja, kako pronaći i zaposliti praveljude na pravom mestu, nadamo se da ćete pronaći u ovoj publikaciji.

Uz autorku, doc. dr Gozdanu Miglič, kojoj pripada najveća zasluga za izraduovog materijala, takođe ne trebamo zaboraviti na veliki deo energije koji je u celoku-pan projekt uložila Služba za upravljanje kadrovima, a posebno direktorka službe,gospođa Jasmina Damjanović.

Ova publikacija samo je jedna u nizu izrađenih u okviru projekta «Tehničkapomoć pripremi i sprovođenju upravnopravnih propisa – II faza – Republika Srbija »– skraćeno: DIAL, kojeg finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi kon-zorcijum pod vodstvom kompanije «Eurecna» iz Italije. Ovaj projekt je nastavak ranijerealizovanih projekata koje je finansirala Evropska agencija za rekostrukciju, koji sutakođe imali za cilj unapređenje sistema uprave i uspostavljanje novog službeničkogsistema u Republici Srbiji.

Nadamo se, da će ova publikacija zajedno sa Priručnikom za popunjavanjeizvršilačkog radnog mesta u organima državne uprave i službama vlade, autora prof.dr Slobodana Ćamilovića i Vodičem za proveru stručne osposobljenosti, znanja iveština pri odabiru kadrova u državnoj upravi, autorke dr Dobrile Vujić, učiniti znača-jan doprinos, ka što profesionalnijem i stručnijem upravljanju ljudskim potencijalimau državnoj upravi.

Peter MikličUrednik

SADRŽAJ

UVOD 5

1. UTVRĐIVA NJE KA DROV SKIH PO TRE BA 61.1. Ana li za po sla i opi si rad nih me sta 7

2. PLA NI RA NJE KA DROV SKIH RE SUR SA 162.1 Uti caj okruženja na pla ni ra nje ka drov skih re sur sa 172.2 Mo del pla ni ra nja ka dro va 192.3 Pred viđanje po tre ba za ka dro vi ma 212.4 Tržište ra da 242.5 In ter no obezbeđivanje ka dro vi ma 242.6 Pla no vi ka drov skih re sur sa 27

3. OBEZ BEĐIVA NJE NO VIH KA DROV SKIH RE SUR SA 283.1 Stra teška pi ta nja i ob li ko va nje or ga ni za ci o ne

stra te gi je obez beđiva nja no vih ka drov skih re sur sa 283.2 Ak tiv no sti po ve za ne sa obez beđiva njem no vih

ka drov skih re sur sa 303.3 Obez beđiva nje ka dro va iz unu trašnjih iz vo ra 313.4 Obez beđiva nje ka dro va iz spolj nog okruženja or ga ni za ci je 353.5 Me to di za pošlja va nja 353.6 For mal ni me to di za pošlja va nja 36

4. SE LEK CI JA KA DRO VA 394.1 Na me ne, ci lje vi i pred no sti pro ce sa se lek ci je 394.2 Po ve za nost po slov ne stra te gi je i or ga ni za ci o ne kul tu re

sa stra te gi jom iz bo ra ka drov skih re sur sa 404.3 Fa ze u pro ce su iz bo ra ka drov skih re sur sa 41

5. ME TO DI SE LEK CI JE 455.1 Kla sični trio 455.2 Značaj do brih me to da se lek ci je 485.3 Iz bor ka dro va za ru ko vođenje 745.4 Po stu pak se lek ci je 76

6. LI TE RA TU RA 79

UVOD

Sa vre me na držav na upra va po slu je u složenom okruženju ko je se stal no me njai ko je je pot pu no raz ličito od re la tiv no jed no stav nog, sta bil nog i pred vi dlji vog društve -nog am bi jen ta ko jem su, svo jim ru tin skim načinom po slo va nja, bi ro krat ske or ga ni za -ci je bi le pri la gođene u prošlo sti. Pro me ne po li tičkih i eko nom skih si ste ma, no va očeki -va nja i zah te vi građana, po većanje obi ma i uti ca ja jav nog sek to ra, i s tim u ve zi na ra -sta jućih po tre ba za us klađiva njem, sa rad njom i de cen tra li za ci jom, kao i za pri la -gođava nje evrop skim stan dar di ma, na meću po tre bu za pri la gođava njem držav neupra ve u no vim okol no sti ma.

Za us po sta vlja nje mo der ne države ni je do volj no sa mo pro me ni ti za ko no dav niokvir, već ob li ko va nje mo de la sa vre me ne države zah te va usva ja nje pro me na na svimpod ručji ma. Na ročito treba zadovoljiti po tre be na pod ručju me nadžmen ta, uključu-jući oblast upra vlja nja ka drov skim re sur si ma, gde, između osta lih, spa da us po sta vlja -nje efi ka snog si ste ma za pošlja va nja jav nih službe ni ka i na mešte ni ka.

Pri li kom po tra ge za naj po god ni jim ob li ci ma i načini ma mo der ni za ci je držav -ne upra ve to kom po sled nje de ce ni je, sve više se ističe ide ja no vog upra vlja nja jav nimsek to rom, čiju sušti nu čini ve ro va nje da je mo guće u po slo va nje upra ve uve sti po je -di na načela i po zi tiv na is ku stva iz upra vlja nja pri vat nim sek to rom, do pu nje ne načeli -ma ko ja ga ran tu ju pot pu ni kva li tet ra da upra ve. Oba kon cep ta su te sno po ve za nasa od no som pre ma ka dro vi ma, a po seb no usva ja njem sa vre me nih me to da upra vlja -nja ka dro vi ma.

Upra vlja nje ka drov skim re sur si ma zah te va vr ste ak tiv no sti ko je se međusob nopo ve zu ju i do pu nju ju i ko je su po sred no ili ne po sred no po ve za ne s ci lje vi ma i po slov -nim pla no vi ma or ga ni za ci je. Sva ka or ga ni za ci ja, pa i ona uprav na, će bi ti ono li kouspešna, ko li ko su kva li tet ni i uspešni nje ni ka dro vi. Iz ovo ga pro iz i la zi da or ga ni za ci jamo ra da po drob no ana li zi ra po sto jeće ka drov ske re sur se i pla ni ra even tu al ne zah te veza no vim ka dro vi ma. Uko li ko se or ga ni za ci ja od luči za no vo za pošlja va nje, mo ra ima -ti ob li ko van pro ces pro na laženja po ten ci jal nih kan di da ta ko ji ma bi mo gla po pu ni tiupražnje na rad na me sta i isto vre me no efi ka san si stem se lek ci je pomoću kojeg bi mo -gla iza bra ti naj pri hva tlji vi je no ve sa rad ni ke.

Svr ha ove knji ge je da čita o cu pred sta vi one ka drov ske ak tiv no sti ko je or ga ni za -ci ji obez beđuju po god ne ka dro ve, po la zeći od pred viđanja po tre ba za ka dro vi ma i nji -ho vog pla ni ra nja do osnov nih po stu pa ka obez beđiva nja ka dro va i nji ho ve se lek ci je.Ta kođe, knji ga ob rađuje najčešće me to de se lek ci je ka drov skih re sur sa.

Knji ga je na pi sa na ta ko da uzi ma u ob zir spe ci fično sti am bi jen ta držav ne upra -ve, a isto vre me no nu di po gle de i pre gled prak se jav nog i pri vat nog sek to ra i pri to meuka zu je na pred no sti i ma ne po nuđenih rešenja.

UVOD

O5

1. UTVRĐIVA NJE KA DROV SKIH PO TRE BA

Da nas, or ga ni za ci je po sta ju sve za vi sni je od svo jih ljud skih re sur sa. Re vo lu ci o -nar na tran sfor ma ci ja, kom plek sna teh no lo gi ja i glo bal na kon ku ren ci ja znače na ra sta -juću ra nji vost or ga ni za ci ja, pa ta ko one ko je ne ma ju pra ve ka dro ve na pra vom me stuu pra vom mo men tu bi va ju ugrožene. S tim u ve zi, od go va ra jući od nos između ra da ispo sob no sti za po sle nih pred sta vlja eko nom sku nužnost, a s tim je po ve za no i raz u me -va nje po je di načnih rad nih me sta i ra da ko ji se oba vlja na kon kret nom rad nom me stu.Od go vo re na ova pi ta nja pruža pažlji va ana li za po sla i opis rad nog me sta.1

U prošlo sti su opi si po sla bi li uglav nom vr lo po jed no sta vlje ni i krat ki, dok sa vre -me ne or ga ni za ci je sta vlja ju ak ce nat na pri la go dlji vost i kri tičko raz mišlja nje. Or ga ni za ci jeteže da nji ho vi rad ni ci bu du spo sob ni za tim ski rad, da la ko kruže između raz ličitih po slo -va, da shva ta ju ka ko se nji ho vi na lo zi ukla pa ju i uključuju u ce lo kup ne or ga ni za ci o ne pro -ce se, da ima ju osećaj za pro ble me ko ji na sta ju u pro iz vod nom pro ce su, da pri mećuju ne -do stat ke i po teškoće u pro ce su ra da, pre no se in for ma ci je o tim pro ble mi ma i pred lažurešenja, itd. U skla du s tim se po većava ju zah te vi za iz u zet no ospo so blje nim rad ni ci ma ko -ji ni su spo sob ni da ovla da ju sa mo jed no stav nim i pred vi dlji vim po stup ci ma, ne go se odnjih očeku je da po se du ju spo sob nost shva ta nja uz ročno-po sle dičnih ve za, od lučiva nja ido nošenja su do va pod raz ličitim pri ti sci ma iz okruženja, na ročito vre men skim.

Kon cept ana li ze po sla pod ra zu me va pro ces pri ba vlja nja in for ma ci ja o po slu.Ne za vi sno od me to da ili načina pri ba vlja nja in for ma ci ja, ana li za sa drži in fro ma ci je oza da ci ma ko ji se mo ra ju iz vršiti u okvi ru od ređenog po sla, kao i po seb ne okol no sti ika rak te ri sti ke ve za ne za službe ni ka ko ji oba vlja po sao. Re zul tat ana li ze po sla je opispo sla (eng. job de scrip tion) i opis ka rak te ri sti ka službe ni ka (eng. job spe ci fi ca tion).

Upo tre blji vost ana li ze po sla je višena men ska. Ana li za je ne za men lji va pri li kompla ni ra nja ka drov skih re sur sa, gde pred sta vlja osnov za prog no zi ra nje po tre ba or ga ni -za ci je za ka dro vi ma. Po red to ga, ana li za se ko ri sti za pro na laženje i iz bor kan di da ta zapo sao, vred no va nje i na građiva nje ra da, oce nji va nje rad nog učin ka, pla ni ra nje raz vo jaka dro va i ka ri je re za po sle nih, te uređiva nje rad nih od no sa i okol no sti. Isto ta ko je pod -lo ga za for mu li sa nje po sla i glav ni iz vor po da ta ka pri li kom pri pre ma nja opi sa rad nogme sta i rad nih za da ta ka (Des sler, 1988; Scar pel lo in Le dvin ka, 1988; Sin ger, 1990,Sve tlik, 1998: 80) (Ta be la 1.1; Sli ka 1.1).

Ta be la 1.1: Ne ko li ko pri me ra upo tre be ana li ze po sla

O6

PRO NA LA@ENJE I SE LEK CI JA RAZ VOJ I OCE NJI VA NJE PLA TE I NA KNA DE

– pla ni ra nje ka drov skih re sur sa – ospo so blja va nje i usa vr{ava njeve{ti na

– od re|uje plat ne raz re de

– istra`iva nje in ter nog tr`i{ta ra da – raz ja{nja va nje ulo ga – obez be|uje jed na ko pla}anje zaisto vet ni rad

– pri ba vlja nje ka dro va – pla ni ra nje ka ri je re za po sle nih – obez be|uje jed na ko pla}anje zaupo re div rad

– se lek ci ja – oce nji va nje rad nog u~in ka

– ras po re|iva nje

– jed na ke mo gu}no sti za za po{lja va nje

1 Vidi i poglavlje III. Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika („Službenilist RS”, br. 117/05).

PRO NA LAŽENJE I IZ BOR KA DRO VA ZA DRŽAV NU UPRA VU

Sli ka 1.1: Po ve za nost ana li za po je di na~ nih slu ̀ bi, pla ni ra nje ka drov skih re sur sa, obez be |i va nje no vih ka dro va i nji ho va se lek ci ja

1.1. Ana li za po sla i opi si rad nih me sta

Ana li za po sla je osno va upra vlja nja ka drov skim re sur si ma ko ja usme ra va pažn-ju na to šta se očeku je od za po sle nih, kao i na to ko ja su zna nja, vešti ne i spo sob no stipo treb ni za efi ka san rad na od ređenom rad nom me stu. Ana li zu po sla možemo opi sa -ti kao pro ces ko jim se od ređuje ko je za dat ke, dužno sti i od go vor no sti sa drži rad no me -sto, nje gov od nos sa dru gim rad nim me sti ma, uslo ve u ko ji ma se rad iz vo di i lične spo -sob no sti po treb ne za ostva ri va nje za do vo lja va jućeg učin ka.

Ana li za po sla je, u stva ri, teh nički po stu pak utvrđiva nja za da ta ka i od go vor no -sti od ređenog rad nog me sta i ka rak te ri sti ka ko je službe nik mo ra po se do va ti da biuspešno oba vljao po sao (Li pičnik i Mežnar, 1998: 400), do pu nje na utrđiva njem okol -no sti pod ko ji ma se po sao oba vlja (Sin ger, 1990, Sve tlik, 1998: 80). Pe arn i Kan do la(1993, v Bee i Bee, 1995: 72) de kla riše pro ces pri ku plja nja in for ma ci ja o po slu kao »si -ste mat ski po stu pak obez beđiva nja po drob nih in for ma ci ja o ra du, za da ci ma ili ulo ga -ma ko je se vrše ili bi tre ba lo da se vrše« (Ta be la 1.2).

UTVRĐIVANJE KADROVSKIH POTREBA

O7

ANALIZA RADNOG MESTA

Opis radnog mesta:

Planiranje kadrovskih potreba

potrebe po broju slu`benika pojedina~nih slu`bi

Pronala`enje novih kadrova (regrutovanje)

identifikacija kandidata i promotivne aktivnosti za pridobijanje grupa kvalifikovanih kandidata

Selekcijatestiranja i razgovori kao polazne ta~ke primene

kriterijuma za izbor

– naziv slu`be– radni zadaci i odgovornosti– veze i zavisnosti od drugih

slu`bi– uslovi rada

– potrebne kvalifikacije– iskustvo– osposobljavanje, ve{tine– znanje– sposobnost– posebne karakteristike

Specifikacija radnog mesta:

Ta be la 1.2: Pi ta nja na ko je ana li za po sla pru ̀ a od go vo re

Dva su osnov na pri stu pa ana li zi po sla: pri stup ne po sred no usme ren na po sao(ili za da tak) i pri stup usme ren na za po sle nog (od no sno na nje go vo zna nje). Pr vi se ba -vi pi ta njem »šta« - ko ji su za da ci, dužno sti i od go vor no sti rad nog me sta (sa držina rad -nog me sta), dok se dru gi pri stup usme ra va na zna nje ko je je po treb no da se po saooba vi (zah te vi po sla), znači pi ta nje »ka ko«. Zah te vi po sla (vešti ne, zna nje i spo sob no -sti) su od ređeni u opi su sa držine rad nog me sta.

Ovi pri stu pi u prak si stva ra ju ne ko li ko di le ma. Jed na od njih se od no si na pi ta -nje, da li opis po sla pro iz i la zi iz ana li ze po sla ko ja se za sni va na za da ci ma i nji ho vojstruk tu ri ili na ana li zi po sla ko ja po sta vlja službe ni ka u pr vi plan. Opis po sla ko ji jeusred sređen na službe ni ka je pri la go dlji vi ji i za to pri me re ni ji za upo ređiva nje sa dru gimpo slo vi ma, dok je opis ko ji je fo ku si ran na rad ne za dat ke upo tre blji vi ji za ot kri va njeraz voj nih po tre ba za po sle nih. Sle deće pi ta nje je, da li ko ri sti ti je dan višena men ski opisili iz ra di ti više odvo je nih opi sa ko ji bi se raz li ko va li po na me ni (npr. se lek ci ja, ospo so -blja va nje). Prak sa uka zu je da je za po tre be bržeg me nja nja po sla naj pri me re ni ji višena -men ski opis ko jeg je jed no stav no me nja ti ili pri la gođava ti stal nim pro me na ma (Rynes,1997: 265).

Bez ob zi ra na pri stup, za učin ko vi tu ana li zu po sla je po treb no pri ba vi ti in for ma -ci je o ključnim tačka ma od ređenog rad nog me sta, uključujući:

• sa držinu rad nog me sta – opis dužno sti rad nog me sta na način ko ji može dase kreće od opštih za da ta ka do pri lično po drob nog opi sa, za da ta ka i pro ce -du ral nih ko ra ka;

• zah te ve rad nog me sta – od no si se na for mal ne kva li fi ka ci je, zna nje, spo sob -no sti i po seb ne ka rak te ri sti ke ko je za po sle ni mo ra da po se du je da bi ostva riosa držinu rad nog me sta u od ređenoj si tu a ci ji;

• atri bu te rad nog me sta – od no si se na si tu a cij ske i pot por ne si tu a ci je u ve zi saod ređenim rad nim me stom: nje go va na me na u kon tek stu or ga ni za ci je,oblast po da ta ka, kao i obim fi nan sij skih, ka drov skih i ma te ri jal nih re sur sako ji ma vršilac po slo va upra vlja, do stup nost smer ni ca za rad, mo guće po sle -di ce greške, ste pen nad zo ra ko jem je službe nik pod vrg nut kao i ste pen nad -zo ra ko jeg sam vrši pre ma pod ređeni ma, rad no okruženje, kul tur ni bek gra -und, psi hički zah te vi i rad ni uslo vi.


O8

NA ME NA ANA LI ZE PO SLA

Za{to po sto ji od re|eno rad no me sto?

Ko jim je fi zi~kim i men tal nim ak tiv no sti ma slu`be nik iz lo`en?

Ka da se rad oba vlja?

Gde se rad oba vlja?

Ka ko slu`be nik oba vlja rad?

Ko je su kva li fi ka ci je po treb ne za oba vlja nje po sla?

Ka kvi su uslo vi ra da na rad nom me stu (kao npr. tem pe ra tu ra, osve tlje nje, ne u god ni mi ri si ili bu ka)?

Ko ji su apa ra ti ili opre ma po treb ni na rad nom me stu?

Od ~ega se sa sto ji uspe{an rad?

Tri ele men ta obično čine ana li zu po sla: utvrđiva nje rad nih dužno sti, opis po sla(za da ta ka i okol no sti) i tzv. opis ka rak te ri sti ka službe ni ka, ko ji ob u hva ta i iz bor zna njai vešti na po treb nih za iz vršava nje iz da tih na lo ga.

1.1.1. Utvrđiva nje rad nih dužno stiPo stup ci pri me nje ni pri li kom ana li ze ak tiv no sti su osnov ni po stup ci sva ke pri -

rod ne ana li ze. Pre sve ga su to po sma tra nje ak tiv no sti i opi si va nje, raz vr sta va nje u od no -su na iza bra na me ri la (npr. značaj dužno sti pri sva ko dnev nom ra du, vre me, dnev no,sed mično ili me sečno, ko je je službe ni ku po treb no za nje no iz vršenje; učesta lost isloženost nje nog vršenja), te de fi ni sa nje nje nih naj značaj ni jih aspe ka ta.

Pred met proučava nja ni je sa mo rad u for mi u ko joj se tre nut no iz vo di, već i pro -jek to va nje po sla tj. pred viđanje ka ko bi se naj op ti mal ni je oba vljao. Za ana li tičara je topo seb no značaj na kon cep cij ska i ope ra tiv na smer ni ca, jer se tre nut no sta nje najčešćeraz li ku je od sta nja ko je bi bi lo mo guće, a još više od rešenja ko ja su pred viđena za od -ređene ko ra ke u bu dućno sti.

Na osno vu do bi je nih po da ta ka se iz rađuje li sta naj značaj nijih dužno sti ko jasluži kao jed na od osno va za iz ra du opi sa po sla (za ni ma nja).

1.1.2. Ana li za za da ta ka i okol no stiUspešnost ana li ze po sla je za vi sna od spo sob no sti utvrđiva nja za da ta ka ko ji

sačinja va ju po je di ne dužno sti od ređenog po sla i od ređiva nje nji ho vog značaja, ras po -re da i složeno sti.

U li te ra tu ri po sto ji više de fi ni ci ja za da ta ka. Ta ko npr. Ga ne (1972, Stanley,1987: 70) od ređuje za dat ke kao »za o kružen i sa mo sta lan seg ment po sla ko ji sam pose bi pod ra zu me va ko ri stan re zul tat«, dok La uf fer (1982, Stanley, 1987: 70) de fi nišeza da tak kao naj ma nju je di ni cu po sla ko ja se može de fi ni sa ti. Sva ki po sao se, bez ob -zi ra na raz li ke u gle dišti ma, ge ne ral no ana li zi ra rasčla njen na za dat ke i da lje na pod -za dat ke tj. smi sle ne je di ni ce po sla ko je službe nik iz vršava u od ređenom vre me nuupo tre bom od ređenih me to da, po stu pa ka i teh ni ka (Fis her, Scho en feldt i Shaw:1999: 152).

McCor mick (1979, Stanley, 1987: 70) de fi niše ana li zu za da ta ka kao ana li tičkepo stup ke ko ji se pri me nju ju pri li kom opi si va nja po sla u po gle du na po je di načne za dat -ke. Obez beđuje in for ma ci je o ak tiv no sti ma ko je oba vlja po je di nac i očeki va nim rad nimuspe si ma ko ji su pod lo ga za for mu li sa nje pro gra ma ospo so blja va nja ili ne kih dru gihak ti vo sti ve za nih za upra vlja nje ka drov skim po ten ci ja li ma. In for ma ci je ko je pro is tiču izana li ze po sla su ve za ne za:

• izvšene za dat ke, • na vre me ko je je službe ni ku (vre men ski ras po red i dužina) tre ba lo za iz vrše-

nje po je di nog za dat ka,• teškoće po ve za ne sa shva ta njem za da ta ka,• značaj od ređenog za dat ka za uspeh ra da,• ala te i opre mu ko ji su po treb ni za iz vršenje za dat ka,• teh ničke vešti ne i zna nje ko je je neo p hod no za uspešno izvšenje za da ta ka,• tre nut ne pre pre ke,


O9

• me ri la rad ne uspešno sti,• naj ve ro vat ni je teškoće po ve za ne sa rad nom uspešnošću.2

Ko načni re zul tat ana li ze za da ta ka je opis po sla.

1.1.3. Opis po slaOpis po sla ob u hva ta širi opis na me ne, ci lje va, od go vor no sti i za da ta ka ko ji

sačinja va ju od ređeni po sao. Opis sa drži na ziv po sla i nje go vu spolj nu na me nu ko ja su -mi ra zašto je po sao po tre ban i ko ji je nje gov značaj za or ga ni za ci ju. Po red to ga sa drži na -ziv or ga ni za ci o ne je di ni ce gde se oba vlja, ime oso be ko ja je ne po sred no od go vor na zaoba vlja nje po sla, krat ke de ta lje o dru gim ključnim od no si ma i ve za ma (npr. sa za po sle -ni ma u dru gim je di ni ca ma, li ci ma ili in sti tu ci ja ma iz van or ga ni za ci je); kra tak opis glav nihre sur sa za ko je je od go vo ran službe nik (fi nan sij ski, fi zički re sur si, oso blje od no sno pod -ređeni itd.); in di ka ci je da li službe nik uglav nom oba vlja po slo ve sa mo stal no ili kao deone ke per ma nent ne gru pe ili za po tre be od ređenih za da ta ka pre la zi iz gru pe u gru pu. Opispo sla sa drži i po dro ban opis mo gućih teškoća, kao i in di ka ci je u po gle du is ku stva po -treb nog za rad (ovo po sled nje je po seb no bit no za ob li ko va nje pro gra ma ospo so blja va -nja3) (vi di Sve tlik, 1998: 99–100). Ana li tičar ta kođe ob raća pažnju i na bi lo ko je dru gepro ble me, ka ko društve ne ta ko i so ci jal ne, ko ji su ne po sred no po ve za ni sa po slom.

Pri ana li zi po sla, pa i za da ta ka, često se po sta vlja pi ta nje op se ga i de talj no sti za -da ta ka, vešti na i zna nja ko je bi ana li za ob u hva ti la. An net i dr. (1979, Har ri son, 1991:150) pred lažu da se uključuju sa mo glav ni za da ci, što omo gućava ja sni ji pre gled ele me -na ta po sla.

Ako re zi mi ra mo, pr vi ko rak pri ana li zi po sla po jašnja va pri ro du po sla i na pod lo -zi za da ta ka odn. teh no lo gi je ra da na bra ja fi zičke ak tiv no sti ko je se zah te va ju od službe -ni ka. To je osno va za sle deći ko rak tj. opis po sla, ko ji je, za pra vo, li sta rad nih za da ta ka,obra za ca po našanja, od go vor no sti, nji ho ve međusob ne ve ze i od no sa iz ko jih pro is tičerad. Da je nam fun da men tal ne in for ma ci je o po slu, od no si ma i ve za ma, sve u kup noj svr -si po sla i glav nih od go vor no sti, te za da ta ka odn. dužno sti službe ni ka (Armstrong, 1991:325–326; Rynes, 1997a: 264–265).

Ovaj ko rak ana li ze se često na zi va i pro fi li sa nje (Pa stu o vić, 1978: 92), jer uključujepo drob ni ju ana li zu svih glav nih ele me n ta po sla, po seb no zna nja, vešti na i spo sob no sti4, te sta -vo va i od no sa5. Pro fi li sa nje je u te snoj ve zi sa po sled njim ko ra kom ana li ze ra da.

O10

2 In for ma ci je za ana li zu za da ta ka je mo guće do bi ti po sma tra njem iz vršava nja za da ta ka, raz go vo rom sa službe ni ci ma i nji -ho vim pret po sta vlje nim, te iz raz ličitih rad nih pri ručni ka i gra di va za ospo so blja va nje. Način ko ji pre po ručuju Har ri son,Pi e tri i Mo o re (1983, Clardy, 1997: 74), je kom bi na ci ja teh ni ke no mi nal nog sku pa i po stup ka ključnog do gađaja u rad nojgru pi ko ju čini pri bližno 10 službe ni ka, ko ji kao deo pla ni ra nja svog ospo so blja va nja usta no vlja va ju ključne za dat ke po -sla ko ji eg oba vlja ju. Od go vo ri ko ji se do bi ja ju u gru pi se za tim raz jašnja va ju kroz raz go vor, a po tom sle di raz vr sta va nje upo gle du značaja po je di načnih za da ta ka i od ređiva nje ko načnog re do sle da važno sti.

3 Opi si po sla vr lo su bit ni i kao počet ne tačke za ana li zu po tre ba za ospo so blja va njem tj. utvrđiva nje zah te va ve za nih za zna -nje, vešti ne, spo sob no sti i dru ge lične ka rak te ri sti ke po treb ne za uspešno oba vlja nje ak tiv no sti ko je su bi le pred met ana -li ze po sla. Pri ku plja nje in for ma ci ja o sa stoj ci ma po sla je značaj no, jer sva ka među nji ma, zbo gr raz ličitih me to da raz vo ja,ima dru gačijičiji uti caj na ob li ko va nje pro gra ma ospo so blja va nja i na iz bor di dak tičkih me to da i po ma ga la.

4 En gle ska li te ra tu ra označava ka rak te ri sti ke službe ni ka ko je je mo guće naučiti, skraćeno KSA: knowledge (zna nje) – skills(vešti ne) – abi li ti es/at ti tu des (spo sob no sti/sta vo vi). Raz li ka u po gle du po sled njeg po sto ji, jer psi ho lo zi za go va ra ju upo -tre bu poj ma »at ti tu des« (po našanja, sta ja lišta sta no višta, usme re nost), dok pla ne ri pro gra ma ospo so blja va nja pre fe ri ra -ju po jam »abi li ti es« (spo sob nost, ka pa ci tet).

5 Pri li kom ra da je često važno da službe ni ci iz ražava ju utvrđeni od nos, npr. uljud nost ili sen zi bi li tet pri li kom ra da sa stran -ka ma, pri la go dlji vost ili učestvo va nje u gru pa ma, mir noću ili str plje nje pri li kom od u pi ra nja raz ličitim pri ti sci ma ili si tu a ci -ja ma u po slo va nju. Po našanje, na ročito na po lju međusob nih od no sa, ali ne oba ve zno kod sva kog po sla, mo gu bi ti odključnog značaja za ne ke po slo ve pa ih je po treb no uze ti u ob zir pri li kom ana li zi ra nja po sla.


1.1.4. Opis ka rak te ri sti ka službe ni kaTreći ko rak ana li ze ra da je iz ra da opi sa ka rak te ri sti ka, ko je službe nik mo ra da

po se du je da bi efi ka sno oba vljao po sao. Utvrđiva nje oso bi na službe ni ka je ana li za mo -ti va i spo sob no sti, te oso bi na i dru gih ka rak ter sti ka ko je službe nik mo ra po se do va ti dabi uspešno oba vljao po sao i za do vo ljio svo je lične po tre be (Sve tlik, 1998: 100). Ta kavopis je, obično u skraćenom ob li ku, sa stav ni deo opi sa po sla (Bran nick i Le vi ne, 1997:192; Li pičnik i Mežnar, 1998: 67, 363).

Dok se pr vi deo ana li ze po sla te me lji na objek tiv nom opi si va nju ak tiv no sti i nje nihključnih ele men ta ta, ovaj deo možemo da označimo kao su bjek tiv no raz la ga nje objek tiv noda tih po da ta ka, zbog čega je opis ka rak te ri sti ka službe ni ka za pra vo psi ho loška ana li za.6

Pri li kom iz bo ra ka rak te ri sti ka službe ni ka se po seb no na glašava utvrđiva nje onihka rak te ri sti ka ko je mo ra ima ti službe nik da bi što uspešni je iz vršavao rad ne za dat ke,pri čemu se po seb no od ređuje ono šta bi službe nik tre balo da oba vlja/da se uz drži odoba vlja nja, od no sno nje go ve mo gućno sti ko je se zah te va ju za oba vlja nje po sla u od -no su na una pred pro pi sa ne stan dar de (Sve tlik, 1998: 95).

Opis ka rak te ri sti ka službe ni ka zah te va in for ma ci je o nje go vom obra zo va nju,kva li fi ka ci ja ma, ospo so blja va nju, is ku stvu, in te lek tu al nim, fi zičkim i so ci jal nim spo -sob no sti ma, ličnim ka rak ter si ti ka ma, in te re si ma, ličnim ci lje vi ma, spolj nom iz gle duitd, ko ji se zah te va ju/su po treb ni za za do vo lja va juće oba vlja nje po sla (Armstrong,1991: 325–326; Sve tlik, 1998: 97–98).7

Opis službe ni ko vih oso bi na us klađen sa opi som po sla po jašnja va vr ste i ste penslužbe ni ko vih atri bu ta, is ku sta va i po ten ci ja la ko je bi služenik tre ba lo da po se du je prepre u zi ma nja po sla, u kon tra stu sa onim ka rak te ri sti ka ma ko je će službe nik do stići iraz vi ti to kom raz ličitih vi do va ospo so blja va nja (npr. pri prav nička prak sa ili per ma nent -no opo so blja va nje i raz voj).8

Pre ci zno i do sled no iden ti fi ko va nje ka rak te ri sti ke službe ni ka su osno va za de fi -ni sa nje manj ka vo sti i želje ne rad ne uspešno sti, te su počet na tačka za pri pre mu po -drob nog opi sa ospo so blja va nja. Na i me, opis ka rak te ri sti ka pre la zi pre ko ge ne ral nogopi sa, šta je ne ki po sao, od no sno na šta se od no si, ka po drob ni jem opi su, uključujućime ri la i stan dar de po ko ji ma se službe nik oce nju je (Ta be la 1.3).9


O11

6 U en gle skoj li te ra tu ri opis ka rak te ri sti ka službe ni ka je najčešće iz ražen poj mom »job spe ci fi ca tion« (ka rak te ri sti ke po sla).S ob zi rom da sa držina opi sa po sla u ce li ni se od no si na čove ko ve spo sob no sti i sto ji na su prot obe ležji ma po sla, po je di niau to ri pred lažu upo tre bu po god ni jeg iz ra za »worker spe ci fi ca tion« (ka rak te ri sti ke iz vođača po sla), »per son spe ci fi ca tion«(ka rak te ri sti ke li ca) (Rynes, 1997a, 1997b) ili »per son nel spe ci fi ca tion« (ka rak te ri sti ke ka dro va/oso blja) (Har ri son, 1991,1995; Reid i Bar ring ton, 1996).

7 Harvey (1991, Rynes, 1997b: 418) pra vi raz li ku između opi sa ka rak te ri sti ka službe ni ka ko ji se za sni va ju na zna nju i vešti -na ma i opi sa ko ji se od no se na sta vo ve po je din ca i dru ge karakteristike. Zna nje (»obim in for ma ci ja ko ji se ne po sred no ko -ri sti pri li kom iz vršenja kon kret ne funk ci je«) i vešti ne (»spo sob no sti ko je su nužne za izvšenje naučene ak tiv no sti i ko je jemo guće po sma tra ti«) je mo guće ne po sred no po ve za ti sa rad nim ak tiv no sti ma, dok su od no si, sta vo vi i dru ge značaj ke(npr. ka rak te ri stični po te zi) te o rij ski kon cep ti ko ji su uve de ni ra di po jašnja va nja od ređenih uzo ra ka po našanja ko je je mo -guće uočiti i ko je je mo guće po sred no po ve za ti sa zah te vi ma kon kret nog po sla.

8 Ka rak te ri sti ke službe ni ka de li mo na osnov ne (ka rak te ri sti ke bez ko jih ni je mo guće uspešno oba vlja nje po sla), ne poželj ne(ka rak te ri sti ke ko je po je di nac ne sme ima ti pri li kom oba vlja nja ne kog po sla) i poželj ne (ka rak te ri sti ke ko je ni su nužne aliiz vršio cu ra da da ju od ređenu pred nost nad osta li ma) (Fox, 1991, Sve tlik, 1998a, 95).

9 Lične spe ci fi ka ci je su često spor ne zbog ko lo kvi jal nog go vo ra me nadžera. Pri me ri spe ci fi ka ci ja su: mo ra bi ti sta ri ji od 30 imlađi od 45 go di na, mo ra po se do va ti is ku stvo i bi ti ospo so bljen u skla du s pro gra mi ma za ru ko vođenje, mo ra bi ti član...,vla da ti stra nim je zi kom... Broj ne bri tan ske spe ci fi ka ci je oso bi na uključuju ge ne ral ne for mu la ci je kao što su »kan di dat mo -ra bi ti pri me ran, vi so ko mo ti vi san, ener gičan i sl«, kao da ne ki po slo dav ci za pra vo žele le nje, apa tične i ne mo ti vi sa ne rad ni -ke. Ame rički opi si rad nih me sta su obično više usme re ni na zna nje, vešti ne, da ro vi tost. Ide al no bi bi lo ako bi se spe ci fi ka ci -ja oso bi na za ključila de fi ni sa nje se lek cij skih te sto va ko ji će se ko ri sti ti i sa na po me nom šta se želi nji ma po stići.

Ta be la 1.3: Pri mer ka rak te ri sti ka i atri bu ta po treb nih za kva li te tan rad ru ko vo di la ca u dr ̀ av noj upra vi

1.1.5. Upo tre blji vost ana li ze rad nog me staAna li ze rad nog me sta ima ju raz ličite mo gućno sti upo tre be – na ročito pri li kom

se lek ci je ka dro va i ka drov skog po slo va nja. Uve li ko se već upo tre blja va ju i bez njih višeni je mo guće za mi sli ti ne ki po sao i ru ko vo di ti ka drov skim služba ma. Ana li ze rad nih me -sta su ko ri sne na sva kom ni vou pro ce sa se lek ci je i sličnim za da ci ma. Iz dva ja mo ne ko -li ko ti pičnih pri me ra nje ne upo tre be:

• pri pre ma te sto va za selekciju – vred no va nje i pro ve ra sadržine te sto va. Ana -li ze rad nih me sta omo gućava ju iz bor ni ci ma da is pišu pri jem ne te sto ve čijasa držina do bro ističe ele men te spo sob no sti ko je ne ko rad no me sto zah te va,ta ko da je sa držina te sto va va lid na, što znači da se može le gal no upo tre blja -va ti bez pret hod nog pro ve ra va nja i de mon stri ra nja va lid no sti.

• pi sa nje pre ci znog i ra zu mlji vog opi sa rad nog me sta. Ovo po maže pri li komiz bo ra pra vih ka dro va agen ci ja ma za za pošlja va nje da po traže i pro sle de pra -ve kan di da te.

• iz bor se lek cij skih te sto va. Do bra ana li za rad nog me sta od ređuje po treb nozna nje, vešti ne i spo sob no sti i na taj način omo gućava iz bor ni ci ma iz bor od -go va ra jućih te sto va.

• po moć ru ko vo di o cu se lek cij skog raz go vo ra. Li ce ko je usme ra va in ter vju pre -ci zno po zna je ele men te rad nog me sta i za to može da svo ju pažnju usme ri naoce nji va nje ni voa po treb nog zna nja, vešti na i spo sob no sti i ti me sma nji uti -caj su bjek ti vi zma.

• raz vr sta va nje. Ras po ređiva nje no vo za po sle nih na no ve za dat ke za ko je sunaj pri me re ni ji, s čime se sma njuje mo gućnost da bu du ras po ređeni na rad nome sto za ko je ne ma ju kva li fi ka ci ja.


O12

FAK TO RI RU KO VO\ENJA SLU@BA MA DR@AV NE UPRA VE

1. Li~nost. Or ga ni za ci ja ra da pod re|enog oso blja, nad zor i oce nji va nje. Ospo so blja va nje i raz voj sa rad ni ka.Zna nje i ve{ti na upra vlja nja i vo|enja ka dro va, a po seb no se lek ti ra nje, usme ra va nje i vo|enje ka ri je ra. Sa ve -to va nje i pre go va ra nje.

2. Upo tre ba re sur sa. Po zna va nje na~ina ru ko vo|enja pro jek ti ma/pro gra mi ma i pla ni ra nje/oce nji va nje upo -tre blje nih re sur sa. Pla ni ra nje kom pju ter skih ope ra ci ja i zna nje s pod ru~ja ob ra de ra~un skih po da ta ka.

3. Fi nan si je. Zna nje s pod ru~ja fi nan sij skih pro ce du ra re le vant nih za dràv nu upra vu, jav ne na bav ke i fi nan sij -ska di sci pli na te po treb ne teh ni ke ra~uno vod stva, eko no mi je, oce ne in ve sti ci ja i ana li ze efi ka sno sti in ve sti ci ja.

4. Rad s ci fra ma. Bri ga za nu me ri~ne kal ku la ci je. Uklju~iva nje i i po ve zi va nje sta ti sti~kih in for ma ci ja. Po zna -va nje teh ni ke opi sne i ana li ti~ke sta ti sti ke.

5. Spolj no okruènje. Sa ve to va nje i pre go va ra nje sa pred stav ni ci ma stra nih vla da itd. Zna nje stra nih je zi ka.

6. Lo kal na sa mo u pra va. Sa ve to va nje i pre go va ra nje s pred stav ni ci ma lo kal nih or ga na. Po zna va nje si ste makon sti tu i sa nja lo kal nih obla sti, pro ce du ra i fi nan sij skih kao i so ci jal nih stu di ja.

7. Po god be. Sa ve to va nje ili pre go va ra nje s pred stav ni ci ma lo kal nih or ga na, pri vre de, sin di ka ta itd.

8. Par la men ta ri zam. Da va nje sa ve ta mi ni sta ri ma, od no sno Vla di. Pi sa nje obra zloènja, iz ve{ta ja i od go vo rana par la men tar na pi ta nja. Po zna va nje pro pi sa o par la men tar nim po stup ci ma i za ko na.

9. Op{te. Sa ve to va nje i pre go va ra nje s dru gim ru ko vo di o ci ma u dràv nom or ga nu. Rad kao ~lan ra znih od -bora, ko mi si ja i sl. Kri ti~ki pri laz pri li kom ko men ta ri sa nja pi sa nog ma te ri ja la. Pi sa nje obra zloènja, in struk ci ja,iz ve{ta ja, pred lo ga, pla no va ra da itd.

Iz vor: Dulewitz i Keenay, 1979, Co ok, 1996: 42.

• pro fe si o nal no usme ra va nje. Ana li za rad nog me sta od ređuje rad na me stako ja su vr lo slična u po gle du vršenja po slo va i po treb nih ka rak te ri sti ka ta koda se ne ko me ko ga in te re su je po sao X, ka da to ni je mo guće, može po nu di tida se iskuša na na rad nom me stu Y ili možda Z.

• tran sfer te sto va za se lek ci ju. Rad na me sta se mo gu združiti u gru pe za ko jese upo tre blja va je din stve ni iz bor ni pro ces. Uko li ko su rad na me sta slična 1)iz bor ni te sto vi za rad no me sto A se mo gu upo tre blja va ti za rad no me sto Bbez raz li ka u va lid no sti, a i 2) pro ce du re se lek ci je u or ga ni za ci ji C se mo guupo tre blja va ti u or ga ni za ci ji D, opet bez raz li ka u va lid no sti.10

• kri te ri jum raz vo ja ka dro va. Iz ra da po drob ne ana li ze rad nog me sta omo -gućava na osno vu utvrđenih kr ti e ri ju ma dis ti nkci ju na do bre i sla be rad ni ke iti me po tvrđuje uspešnost se lek ci je.

• ra ci o na li za ci ja ospo so blja va nja. Ana li za rad nog me sta se može upo tre blja -va ti za utvrđiva nje rad nih me sta ko ja ima ju grup ne ka rak te ri sti ke i zbog to gaslične zah te ve za ospo so blja va njem što omo gućava ra ci o na li za ci ju ospo so -blja va nja.

• pla ni ra nje suk ce si je i na pre do va nja. Ana li za rad nog me sta se može ko ri sti tipri li kom pla ni ra nja na pre do va nja. Na nje noj osno vi se od ređuju pu te vi za na -pre do va nje za po sle nih službe ni ka, a isto vre me no omo gućava za me nu onihko ji su na pre do va li, odnosno otišli iz or ga ni za ci je (npr. pen zi ja, smrt).

• pla ni ra nje oce nji va nja ospo so blje no sti. Ana li za rad nog me sta se može upo -tre blja va ti za od ređiva nje di men zi ja ko je će se vred no va ti pri li kom oce nji va njain di vi du al ne uspešno sti.

1.1.6. Pri ku plja nje in for ma ci ja i iz bor me to da i teh ni ka za ana li zu po sla Po sto ji više me to da i teh ni ka za obez beđiva nje in for ma ci ja o spo sob no sti ma, zna -

nju i re la ci ja ma ko je čine po sao ili za dat ke, te po da ta ka o stan dar di ma i me to da ma ra -da, a o nji ho vom iz bo ru od lučuju fak to ri kao što su vre me, troško vi, obim ana li tičkeobla sti, do stup nost re sur sa, cilj na gru pa, kao i broj ana li tičara i nji ho va ospo so blje nost.

Me to de obično de li mo na me to de pri ku plja nja po da ta ka (npr. po sma tra nje/mo -tre nje, opažanje, in di vi du al ni i grup ni raz go vor, upi ti ni ci, dnev nik ra da itd.) i me to de ana -li ze po da ta ka (npr. ana li za funk ci ja ra da, ana li za ključnih do gađaja, ana li za zah te va po -sla itd.) (Tor ring ton i Hall, 1987, Sve tlik, 1998: 83).

Opi se rad nih me sta i spe ci fi ka ci ju lično sti je pri lično la ko pri pre mi ti. Ana li za po slaje am bi ci o zni ja, de talj ni ja i upo tre blji vi ja na više načina. Me to di ana li ze po sla se raz li ku jupo složeno sti, troško vi ma i efi ka sno sti, pa su po je di ne vr lo jed no stav ne za ko rišćenje, dokdru ge zah te va ju du blje po zna va nje sta ti sti ke (Le sko var, 2005). Ko ji je me tod naj pri me re -ni ji za vi si od rad nog me sta, ti pa in for ma ci ja ko je tre ba ob ra di ti, iz vo ra inor ma ci ja, načinapri ku plja nja in for ma ci ja i načina na ko ji se po da ci raščla nju ju i upo tre blja va ju.

Au to ri (Har ri son, 1991; Rum mler, 1987) kao naj u po tre blji vi je i naj po god ni je, po -seb no na vo de po drob nu ana li zu po sla, ana li zu za da ta ka, ana li zu ključnih do gađaja,


O13

10 U SAD se, zbog za kon skih pro pi sa o jed na kim mo gućno sti ma pri li kom za pošlja va nja, ne do zvo lja va pri me na iz bor nihpo stu pa ka bez pret hod ne pro be, da li možda po sto je ka kve značaj ni je raz li ke između rad nih me sta.

ana li zu rad nih vešti na, ana li zu osnov nih vešti na, ana li zu kom pe ten ci je i pro blem skiusme re nu ana li zu.

Većina me to da za opi si va nje ka rak te ri sti ka službe ni ka bli ska je me to di ma ana li zepo sla i sto ga je ta kođe pri me re na i za ana li zu rad ne (ne)uspešno sti.11 Ove me to de su raz -vr sta ne u dve gru pe: me to de stručnog oce nji va nja (npr. po sma tra nja, raz go vo ri s naj u -spešni jim službe ni ci ma i nji ho vim pret po sta vlje nim) i me to de sta ti stičke ana li ze (utvrđiva -nje po ve za no sti službe ni ko vog uspe ha sa od ređenim ka rak tre ri sti ka ma) (Des sler, 1988,Sve tlik, 1998: 98).

Po sled njih dva de set go di na su se po ja vi le broj ne she me ana li ze po sla. Ge ne ral nose ana li ze po sla, i sa ti me i ana li tičke teh ni ke, kla si fi ku ju u po gle du usme re no sti na:

• rad no me sto, • iz vršio ca po sla, i • činje ni ce.

Teh ni ke, usme re ne na rad no me sto se usme ra va ju na to, ka ko se oba vlja – »na -mešta nje ka blo va za me re nje pri ti ska«, »iden ti fi ka ci ja iz vo ra bu ke u au to mo bil skom mo -to ru«. Često su to kon trol ne li ste ko je sa mi izvšio ci do pu nja va ju.

Sa držin ski usme re ne teh ni ke se više in te re su ju za ono što službe nik mo ra da učinida bi oba vio po sao na rad nom me stu – »ob raćanje pažnje na de ta lje«, »upo tre ba pro -pi sa nog ma te ri ja la«.

Teh ni ke usme re ne na činje ni ce opi su ju rad na me sta pre ko opi sa po treb nih spo -sob no sti i nji ho vog dej stva: do bar vid, ver bal na ko mu ni ka ci ja, ma nu el ne spo sob no sti –opre de lju ju psi hičke i in te lek tu al ne ka pa ci te te, kao bi o graf ske fak to re.

Ne za vi sno od ori jen ta ci je od ređene teh ni ke većina ih se za sni va na po sma tra nju iraz go vo ri ma (Ta be la 1.4).


O14

11 Među njih možemo do da ti npr. li stu spo sob no sti za po sle nih (engl. skills inventory) ko ja kao deo do ku men ta ci je o službe -ni ku sa drži po dat ke o nje go vim ka rak te ri sti ka ma, rad nim do stig nućima, obra zo va nju, ospo so blja va nju, na pre do va nju,itd. (Možina i dr., 1994: 1049).

Ta be la 1.4: Pred no sti i sla bo sti od re |e nih me to da ana li zi ra nja po sla


O15

ME TOD PRED NOST SLA BOST

po sma tra nje• ne po sre dan uvid u po sao omo -

gu}ava pro du blje ni je raz u me va -nja rad nih zah te va i uslo va ra da

• uko li ko je u pi ta nju um ni rad, po -sma tra nje nu di re la tiv no ma lo in -for ma ci ja

raz go vor

• obez be|uje in for ma ci je o uo -bi~aje nim i ne u o bi~aje nim ak tiv -no sti ma, o fi zi~kom i o um nomra du

• uko li ko je iz ve sti lac li ce ko je ioba vlja po sao, mo gu}e je do bi tii in for ma ci je o si tu a ci ja ma i ele -men ti ma ko ji se sa mo po vre me -no ja vlja ju

• rad ni ci mo gu da bu du sum -nji~avi o na me ni raz go vo ra, pa~esto za dràva ju in for ma ci je

• is pi ti va~i mo gu da po sta ve ne ja -sna pi ta nja

• ob ja{nje nje od go vo ra je su bjek -tiv ne pri ro de i za vi si od spo sob -no sti is pi ti va~a

• s ob zi rom na po me nu te ma ne,raz go vor ni ka ko ne moè bi ti je -di ni na~in pri ku plja nja in for ma ci ja

klju~ni do ga|aj(engl. cri ti cal in ci dent technique)

• me tod se usme ra va ne po sred nona na~in na ko ji se ne ki rad oba -vlja ja, {to osi gu ra va po dat ke odi na mi ci po sla

• ka ko je po na{anje mo gu}e po -sma tra ti i me ri ti (npr. u~esta lostne ke po ja ve), do bi je ne in for ma -ci je su upo tre blji ve za raz li~itena me ne

• me tod zah te va pu no vre me na zare gi stra ci ju u raz vr sta va nje po -da ta ka

• ka ko se do ga|aji od no se na efi -ka sne i ne e fi ka sne ele men terad nih si tu a ci ja, po ne kad jete{ko raz lu~iti re gu lar no (uo -bi~aje no) po na{anje {to je glav nicilj ana li ze po sla

struk tu ri sa ni upit nik

• ovo je obi~no naj brì i naj ce nje -ni ji me tod

• upit ni ci se mo gu po pu nja va ti ivan rad nog vre me na, ~ime ne tr -pi rad ni pro ces

• omo guo}ava uklju~enje ve li kogbro ja slu`be ni ka ko ji vr{e iste ilisli~ne po slo ve, {to do zvo lja vapri ku plja nje i upo re|iva njebroj~anih in for ma ci ja

• obi~no su od go vo ri kvan ti fi ko va -ni, {to omo gu}ava sta ti sti~ku ob -ra du

• for mu li sa nje i raz voj kva li tet nihupit ni ka zah te va vre me i fi nan sij -ska sred stva

• ka ko ne ma ne po sred ne in ter ak -ci je pruào ca in for ma ci je sa ana -li ti~arem, ni je mo gu}e do dat nopo ja{nja va nje pi ta nja ili od go vo ra

• po manj ka nje ne po sred nog od -no sa izme|u pruào ca in for ma -ci je i an li ti~ara moè do ve sti dopo manj ka nja mo ti va ci je za sa -rad nju

2. PLA NI RA NJE KA DROV SKIH RE SUR SA

Da bi or ga ni za ci ja bi la uspešna, po treb ni su joj ade kvat ni ka dro vi ko ji seobez beđuju pažlji vim pla ni ra njem. Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa se vrši upo re dosa pri pre mom po slov nih pla no va or ga ni za ci je, a usme re no je na pi ta nja kao štosu npr: ka ko je stra te gi ja po slo va nja po ve za na s ka drov skim iz vo ri ma, s ka kvim ćese spolj nim i unu trašnjim pri ti sci ma i pre pre ka ma suočava ti or ga ni za ci ja npr.pro me ne pro pi sa u obla sti za pošlja va nja, pen zi o ni sa nja, zašti te pra va iz rad nogod no sa.

Ge ne ral no opre de lje nje pla ni ra nja ka drov skih re sur sa pro is tiče iz nje go vog ko -načnog ci lja tj. efi ka snog ko rišćenja spo sob no sti za po sle nih u skla du s nji ho vim in te -re si ma i in te re si ma or ga ni za ci je. U skla du s tim, pla ni ra nje ka drov skih re sur sa možemode fi ni sa ti kao ak tiv no sti ko je, uzi ma jući u ob zir pla ni ra nje po slov nog raz vo ja i zah te vaoko li ne, obez beđuju ospo so blje ne službe ni ke ko ji su spo sob ni da is pu ne zah te ve or ga -ni za ci je i nje nog okruženja.

Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa se da kle od no si na po nu du ka dro va, po tre beili zah te ve za ka dro vi ma i za po pu nja va nje ka dro va. Po red pri li va ka dro va u or ga ni -za ci ju, nji ho vog kre ta nja kroz or ga ni za ci ju i od li va iz or ga ni za ci je, pla ni ra nje ob u -hva ta i:

• pred viđanje po tre ba za ka dro vi ma;• ne po sred no obez beđiva nje ka dro va;• pla ni ra nje pro gra ma ko ji će stručnja ci ma u or ga ni za ci ji obez be di ti zna nje i

spo sob no sti neo p hod ne za po sti za nje efi ka snog po slo va nja or ga ni za ci je.

Svr ha pla ni ra nja je obez beđiva nje utvrđenog bro ja li ca sa od go va ra jućim vešti -na ma i zna njem ko ja tre ba da sto je na ras po la ga nju u od ređenom bu dućem tre nut ku(Sto ne, 1995: 91). U tom po gle du, pla ni ra nje ka drov skih re sur sa usta no vlja va šta mo -ra bi ti učinje no, da bi bi li obez beđeni ka dro vi ko ji su ili će bi ti po treb ni or ga ni za ci ji dabi ostva ri la svo je ci lje ve.

Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa se ne sme vršiti izo lo va no, već mo ra bi ti po ve za -no sa or ga ni za ci o nim ci lje vi ma i svim dru gim or ga ni za ci o nim pro ce si ma stra teškogpla ni ra nja. Često se ja vlja greška da se ru ko vo di o ci kon cen trišu na za do vo lje nje krat -ko ročnih po tre ba za ka dro vi ma, a da isto vre me no za ne ma ru ju du go ročne or ga ni za ci -o ne pla no ve. Ta kav ne po ve zan način pla ni ra nja je u sušti ni re ak tiv nog ka rak te ra, ne e -fi ka san i vo di u krat ko ročne i/ili du go ročne kri ze ko je utiču na uspeh i efi ka snost ce lo -kup ne or ga ni za ci je.

Pri li kom pla ni ra nja ka drov skih re sur sa je nužno da ru ko vo deći službe ni ci i ka -drov ske službe međusob no sa rađuju, čime se osi gu ra va pro ak tiv ni ka rak ter upra vlja -nja ka drov skim po slo vi ma. Od go vor nost za utvrđiva nje zah te va za no vim ka dro vi ma,nji ho vo pri vlačenje, iz bor i uvođenje u po sao ni je sa mo za da tak službe za ka dro ve, većje jed na od naj važni ja dužno sti ru ko vo dećih službe ni ka.

Do bro pla ni ra nje ka drov skih re sur sa obez beđuje ne sa mo efi ka sni je iuspešni je ko rišćenje ka drov skih re sur sa već, ta kođe, i za do volj ni je i mo ti vi sa ni jeza po sle ne.


O16

2.1 Uti caj okruženja na pla ni ra nje ka drov skih re sur sa

Vođenje računa o or ga ni za ci o nom okruženju je ta kođe ele ment sve o bu hvat nogpla ni ra nja ka drov skih re sur sa.

Za pla ni ra nje ka drov skih re sur sa su, pre sve ga, bit ni fak to ri unu trašnjegokruženja, tj. ci lje vi, kul tu ra, struk tu ra i upra vlja nje ka drov skim re sur si ma u okvi ri maor ga ni za ci je (Sli ka 2.1).

Sli ka 2.1: Uti caj oko li ne i or ga ni za ci o nih ci lje va na pla ni ra nje ka drov skih re sur sa

PLANIRANJE KADROVSKIH RESURSA

O17

OCENA UNUTRA[NJIH ISPOLJNIH UTICAJA

ORGANIZACIONE TE@NJE

ORGANIZACIONI CILJEVI

STRATEGIJA

ORGANIZACIONASTRUKTURA

CILJEVI UPRAVLJANJAKADROVSKIM RESURSIMA

[ta se `eli posti}i?

PROCENA UPRAVLJANJAKADROVSKIM RESURSIMAEvaluacija uspeha dostizanja

ciljeva.

REZULTATI UPRAVLJANJAKADROVSKIM RESURSIMA• obaveze• ovla{}enja• tro{kovna efikasnost• prilagodljivost• sposobnost

AKTIVNOSTI UPRAVLJANJAKADROVSKIM POSLOVIMA

• ponuda• razvoj• nagra|ivanje• motivacija• nabavka• odbici, otkazi

STRATEGIJA UPRAVLJANJAKADROVSKIM RESURSIMA

Kako }e ciljevi biti dostignuti?

ORGANIZACIONAKULTURA

kulturni

tehnolo{ki

ekolo{ki

zakonodavni

politi~ki

demografski

dru{tveni

poslovni

ekonomski

Tren do vi i pro ble mi iz spolj nog okruženja ko ji utiču na ru ko vođenje or ga ni za ci -jom i nje nim ka dro vi ma isto ta ko mo ra ju bi ti uze ti u ob zir pri li kom pla ni ra nja ka drov -skih re sur sa. Za ko no dav stvo, s ko jim mo ra ju bi ti us klađeni uslo vi za pošlja va nja, te ci -lje vi i ak tiv no sti ka drov ske službe pro pi su ju vr ste uslo va za pro fe si o nal ne ak tiv no sti po -ve za ne sa zdra vljem i si gur nošću, jed na kim mo gućno sti ma, kao i osta le bit ne okol no -sti (Ov se nik i Ma rin ko, 1997).

Slično to me, pro me ne de mo graf skog sa sta va po pu la ci je uslo vlja va ju ti po veslužbe ni ka i nji ho vu pri klad nost za rad, što po vrat no utiče na jed na ke mo gućno sti zaza pošlja va nje u or ga ni za ci ji, kao mo guće de lat no sti i ci lje ve or ga ni za ci je ve za ne za ka -dro ve.

Po većanje bro ja za po sle nih žena je npr. za vi sno od okol no sti ve za nih za bri gu ode ci, i to: mo gućnost po de le rad nog vre me na ili rad u skraćenom vre me nu, si gur nostrad nog me sta zbog po ro dilj skih, ma te rin skih, od no sno ro di telj skih od su stva.

Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa tre ba da odražava i pre o vlađujuće tren do ve izokruženja u ko jem po slu je or ga ni za ci ja i sva pi ta nja ko ja se od no se na upra vlja nje ka -drov skim re sur si ma, na pri mer, pro pi se ko ji se od no se na zdra vlje i si gur nost na po sluili jed na ke mo gućno sti za pošlja va nja i ra da. Isto ta ko, i pro me ne de mo graf skih okol -no sti utiču na tip i do stup nost rad ne sna ge kao i obr nu to.

2.1.1 Stra te gi ja pla ni ra nja ka drov skih re sur saPla ni ra nje ka drov skih re sur sa ob u hva ta or ga ni za ci o no pla ni ra nje i ci lje ve s ko ji ma

se to pla ni ra nje ma te ri ja li zu je. Obično se u or ga ni za ci ja ma pla ni ra nje ka drov skih re sur sajoš uvek shva ta kao pla ni ra nje rad ne sna ge. Ka ko god, sve češće se ja vlja kon cept stra -teškog pla ni ra nja ka drov skih re sur sa ko ji označava ak tiv ni deo for mi ra nja stra teških pla -no va or ga ni za ci je. Pred viđanje po tre ba za ka drov skim re sur si ma je osno va za obez -beđiva nje i uključiva nje pla ni ra nja ka drov skih re sur sa u pla no ve or ga ni za ci je (Sli ka 2.2).

Sli ka 2.2: Uti caj po slov nog pla ni ra nja na pla ni ra nje ka drov skih re sur sa


O18

DUGORO^NO STRATE[KOPLANIRANJE

• organizaciona vizija• delovanje spoljnog

okru`enja• prednosti i slabosti• organizacioni ciljevi• organizaciona strategija

SREDNJORO^NO OPERATIVNO PLANIRANJE

• planirani programi• potrebni resursi• organizacione strategije• planovi za {irenje,

promene poslovanja

GODI[NJI POSLOVNI IFINANSIJSKI PLANOVI

• finansije• ciljevi organizacionih

jedinica i individualni ciljevi• plan sukcesije i podele rada• pra}enje i kontrola

dostignu}a

SITUACIJSKA ANALIZA

• poslovne potrebe• faktori spoljnog okru`enja• unutra{nji resursi

PREDVI\ANJE POTREBA ZAKADROVSKIM RESURSIMA

• nivoi i oblasti obrazovanjazaposlenih

• organizacija i formulisanjeposla

• dostupnost resursa

AKCIONI PLANOVI

• privla~enje i izbor novihkadrova

• zapo{ljavanje • preme{taji i napredovanje• osposobljavanje i razvoj• plate i nagra|ivanje ...

PR

OC

ES

PO

SLO

VNO

GP

LAN

IRA

NJA

PR

OC

ES

PLA

NIR

AN

JAK

AD

RO

VSK

IH R

ES

UR

SA

Pri vlačenje spo sob nog oso blja, ko je želi da sa rađuje na iz ra di po slov nih pla no vai stra te gi ja ko ji ma su ci lje vi rast i kva li tet, je stal na po tre ba or ga ni za ci ja. Ta kve or ga ni za -ci je utvrđuju svo ju sop stve nu ba zu za obez beđiva nje ka drov skih iz vo ra i za njih je ka rak -te ri stično da obez beđuju ka dro ve, u ci lju stal nog za pošlja va nja i mo ti vi sa nja za po sle nih.

Naj viši ru ko vo di o ci ne učestvu ju sa mo pri de fi ni sa nju po slov nih pla no va, ne goi pri pla ni ra nju ka drov skih re sur sa. Re zul tat ta kve sa rad nje su stra teške ini ci ja ti ve pri li -kom za pošlja va nja, se lek ci je, raz vo ja, pla ni ra nja in di vi du al nih spo sob no sti, utvrđiva njaspo sob no sti rad nih gru pa, pla ni ra nja ka ri je re, raz ličito sti, usme ra va nje za po sle nih iko mu ni ka ci ja za po sle nih.

Upr kos is ka za nim pred no sti ma us klađenog po slov no-raz voj nog pla ni ra nja ipla ni ra nja ka drov skih re sur sa, u broj nim or ga ni za ci ja ma ne ma od go va ra jućeg pla ni ra -nja ka drov skih re sur sa ili ono ni je ni uključeno u ce lo vi to stra teško pla ni ra nje.

2.2 Mo del pla ni ra nja ka dro va

Pr vi ko rak pri pla ni ra nju ka drov skih re sur sa je pri ku plja nje in for ma ci ja. Kva li tetpro jek ci je po tre ba za ka dro vi ma, od no sno pla ni ra nje ka drov skih re sur sa su za vi sni odkva li te ta in for ma ci ja na ko ji ma se ba zi ra ju. Za pla ni ra nje ka drov skih re sur sa su po treb -na dva ti pa in for ma ci ja: in for ma ci je iz spolj nog okruženja i in for ma ci je iz unu trušnjegokruženja (Sli ka 2.3).

Sli ka 2.3: Mo del pla ni ra nja ka drov skih re sur sa


19OPRIKUPLJANJE INFORMACIJA

A. Informacije iz spoljnog okruènja1. Privreda – ekonomija – generalna ili

specifi~na organizacija industrije2. Tehnologija3. Ambijent konkurencije4. Upore|ivanje informacija o najboljima5. Trì{te rada6. Demografska i socijalna kretanja7. Regulativa na dràvnom nivou

B. Informacije iz unutra{njeg okruènja1. Strategija2. Poslovni planovi3. Aktuealni kadrovski resursi4. Stepen fluktuacije i mobilnosti

II. PROJEKCIJA POTREBA ZA KADROVSKIM RESURSIMAA. Kratkoro~na i dugoro~na PRIKUPLJANJE INFORMACIJA

III. PROGNOZA OBEZBE\IVANJA KADROVSKIH RESURSAA. Unutra{nji izvori B. Spoljni izvori

V. POVRATNE INFORMACIJE PROCESA PLANIRANJA

A. Da li su projekcije bile ta~ne? B. Da li su programi zadovoljili potrebe?

IV. PLANIRANJE I RUKOVO\ENJE POTREBNIM PROGRAMIMA

A. Rastu}e ili umanjene potrebe za kadrovimaB. Promena potreba za znanjem i ve{tinama

C. Razvoj upravljanja redosleda planova D. Razvoj planova karijere

Po da ci iz spolj nog okruženja uključuju in for ma ci je o tre nut nim uslo vi ma i pla -ni ra nim pro me na ma na po lju pri vre de, eko no mi je spe ci fičnih sek to ra, sa vre me nih teh -no lo gi ja i kon ku ren ci je. Sva ki od tih čini la ca može da utiče na po slov ne pla no ve i napo tre be za ka dro vi ma, od no sno ka drov ska pri la gođava nja.

Eks ter ni kom pa ra tiv ni po da ci o uspešno sti dru gih ta kođe mo gu bi ti ko ri sni pri -li kom pla ni ra nja ka drov skih re sur sa. Na osno vi po da ta ka možemo za ključiti, da li dru -ge or ga ni za ci je oba vlja ju isti rad sa ma nje lju di, što bi nas upu ti lo na us po sta vlja nje efi -ka sni jih pro iz vod nih pro ce sa, od no sno načina or ga ni za ci je ra da.

Stručnja ci ko ji se ba ve pla ni ra njem ka drov skih re sur sa mo ra ju obra ti ti pažnjuna in di ka to re ko ji opi su ju sta nje tržišta ra da kao što su po da ci o sto pi ne za po sle no sti,ospo so blje no sti, sta ro snoj struk tu ri, pol noj struk tu ri rad ne sna ge. Pla ne ri mo ra ju bi tikraj nje pažlji vi kad su u pi ta nju držav ni i lo kal ni pro pi si, kao što su npr. uslo vi za pen -zi o ni sa nje i dažbi ne po ve za ne s tim i na sve što po sred no utiče na efi ka snost za po sle -nih na po je di nim ni vo i ma. Si ste ma tično me nja nje okruženja po maže or ga ni za ci ji dapred vi di šta će se do go di ti i da se pri pre mi za prog no zi ra ne uti ca je spolj nog okružen-ja.

Unu trašnje okruženje je sle deći važan iz vor po da ta ka. Ono uključuje krat ko -ročne i du go ročne or ga ni za ci o ne pla no ve i stra te gi je. Obično pla no vi uključuju i od -ređuju uti ca je i pro me ne ko je će se od ra zi ti na za pošlja va nje, npr. pro me ne or ga ni za -ci o ne struk tu re, eks pan zi je, pro me ne ili uki da nje de lo kru ga ra da, an ti ci pi ra nje kri ze natržištu. Od lu ka o po boljšanju kon ku ret no sti snižava njem ce na će se ta ko od ra zi ti i naka drov ske po slo ve. Po treb na je, ta kođe, i in for ma ci ja o tre nut nom sta nju ka dro va uor ga ni za ci ji, o čemu nam go vo re po da ci o npr. bro ju za po sle nih, pre gle du struk tu rerad nih me sta i nji ho vih lo ka ci ja, ospo so blje no sti ka dro va i prog no ze o od la sci ma upen zi ju ili iz or ga ni za ci je u bližoj bu dućno sti.

Kad pla ne ri pri ku pe po treb ne po dat ke o spolj nom i unu trašnjem okruženju,mo gu da pri pre me pro jek ci ju po tre ba za ka dro vi ma. Naj ma nje što tre ba da sa drži pro -jek ci ja je broj po treb nih ka dro va po rad nim me sti ma za pe riod od jed ne go di ne, naosno vu čega se mo gu iz vršiti i du go ročna pred viđanja po tre ba za ka dro vi ma. Po red to -ga, pla no vi mo ra ju utvr di ti ko je eks ter ne ka dro ve tre ba ospo so blja va ti i omo gućiti imna pre do va nje i za ko je ka dro ve pred viđaju da će ih pro naći na eks ter nom tržištu ra da.

Po sled nja fa za pri li kom pla ni ra nja ka drov skih re sur sa je pla ni ra nje pro gra mapo ko ji ma će se obez be di ti po treb ni ka dro vi. Ti pro gra mi najčešće pred viđaju mo da li -te te pri vlačenja ka dro va za za pošlja va nje, pro gra me ospo so blja va nja već za po sle nih,sti mu li sa nje ili za u sta vlja nje pre vre me nog pen zi o ni sa nja, pro me ne pra va ca ka ri je ra uor ga ni za ci ji. Uvek je po treb no is pošto va ti trud i is ku stvo ko ji su bi li već stečeni kroz ka -drov ske po stup ke. Uko li ko se utvr di da pred viđanja i pla ni ra nje ni su bi li do volj no pre -ci zni, po boljšaće se i do pu ni ti u na stu pa jućem pe ri o du.

2.2.1 Ko pla ni raObično se pla ni ra nje ka drov skih re sur sa ini ci ra i oba vlja pre ko ka drov skih je -

di ni ca. In for ma ci je o ka drov skim po tre ba ma se pri ku plja ju unu tar sa mih or ga ni za ci -ja na svim ni vo i ma i u svim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma ma, pa su za to i ru ko vo di o ciode lje nja uključeni u ka drov ske pro ce se. U stra teško pla ni ra nje ka drov skih re sur sa seuključuje ta kođe i naj više ru ko vod stvo or ga ni za ci je, često uz sa rad nju spolj nih


O20

stručnja ka. 2.2.2 Za ko ga se pla ni ra

Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa se može oba vlja ti na više načina, što za vi si od ni -voa za ko ji se vrši pla ni ra nje. Jed na od mo gućno sti je pla ni ra nje za agre gat ni ni vo – zaod ređene po slo ve ili gru pe po slo va. Ta kvo pla ni ra nje je ka rak te ri stično za po slo ve za ko -je su po treb ne ra zno vr sne spo sob no sti ili za po slo ve na ni vou sred njeg me nedžmen ta.

Ra ci o nal no je pla ni ra ti rad na me sta ko ja su pro ble ma tična, ko ja zah te va ju vr -lo ospo so blje ne spe ci ja li ste, ili rad na me sta za ko ja stal no ne do sta ju iz vršio ci, itd. Iz -ve sno je da or ga ni za ci je neće po seb no pla ni ra ti po tre be za ka dro vi ma ko je je mo gućebr zo an gažova ti i ospo so bi ti, ka ko se po tre be po ja vlju ju, npr. ad mi ni stra to ri.

Raz vi je ni su i si ste mi pla ni ra nja ka dro va ko ji se ba zi ra ju na ključnim rad nim me -sti ma. Važnost tih rad nih me sta je u to me što je sva ko za se be vr lo značaj no za oba -vlja nje ra da, dok sva osta la rad na me sta pri to me ima ju po moćnu ulo gu i ni su ključnaza bu duće po slo va nje i po slov ni uspeh. Istraživa nja su po ka za la da, na su prot očeki va -nji ma, ni su uvek ključna rad na me sta naj viših me nadžera, ne go da su se ta kvi ma is po -sta vi la npr. rad na me sta računo vod stve nih stručnja ka.

Kad do da tak po me nu tom, ve li ke or ga ni za ci je još pla ni ra ju i ka dro ve na in di vi -du al nom ni vou. Za po je di ne službe, na ročito za naj više ru ko vod stvo, or ga ni za ci je traželi ca sa spe ci fičnim ka rak te ri sti ka ma i zna njem, ko ji će na sle di ti pret hod ni ke, kad za todođe vre me. Pla ni ra nje suk ce si je, od no sno na sleđiva nja ru ko vo dećih po ložaja seobično od no si na jed no do tri rad na me sta u or ga ni za ci ji. Po seb ni pro gra mi do dat nogospo so blja va nja i bla go vre me nog sti ca nja is ku stva se utvrđuju za li ca ko ja bi po pla nutre ba lo da pre u zmu po me nu ta rad na me sta, čime bi no vi ka dro vi bi li pot pu no ospo -so blje ni za pre u zi ma nje ru ko vo dećeg me sta, kad za to dođe vre me.

2.2.3 Šta se pla ni raObično se de talj ni ji pla no vi pri pre ma ju jed nom go dišnje. Do pu ne ili pri la -

gođava nja se vrše na osno vu no vih po da ta ka to kom go di ne, od no sno po po tre bi.Uko li ko npr. po slo va nje or ga ni za ci je neočeki va no stag ni ra pro me niće se i pla -

no vi za pošlja va nja. Na sta nak ka drov skih pro ble ma ili no ve stra teške ini ci ja ti ve di rekt -no uzro ku ju pro bleme bu dućeg pla ni ra nja.

Pro ces pla ni ra nja se može usme ri ti na raz ličita pod ručja. Npr. or ga ni za ci je napočet nom ni vou raz vo ja pla ni ra nja ka drov skih re sur sa svo je plan ske ak tiv no stiutvrđuju krat ko ročno, s po seb nim na gla skom na obez beđiva nje no vog oso blja ilisma nje nje po tre ba za ka dro vi ma. Or ga ni za ci je ko je su is ku sni je, kad je u pi ta nju pla -ni ra nje ka drov skih re sur sa, a ko je se su sreću sa složeni jim po tre ba ma mo gu da iz -rađuju sred njo ročne pla no ve za dve ili tri go di ne una pred. Po sto ji i pla ni ra nje ka drov -skih re sur sa za više od tri go di ne una pred, npr. plan za suk ce si ju ru ko vo di la ca je uvekdu go ročnog ka rak te ra.

2.3 Pred viđanje po tre ba za ka dro vi ma

Or ga ni za ci ja mo ra da bu de spo sob na za pred viđanje bu dućih or ga ni za ci o nihpo tre ba za ka drov skim re sur si ma ko je je mo guće za do vo lji ti. Za od go vo re na ova pi ta -


O21

nja po treb ne su tri vr ste pro jek ci ja:• pro jek ci ja po tre ba, od no sno zah te va za ka drov skim re sur si ma,• pro jek ci ja po za do vo lje nju po tre ba, od no sno zah te va za spolj nim re sur si ma,• pro jek ci ja po za do vo lje nju po tre ba, od no sno zah te va za unu trašnjim re sur si -

ma (Sli ka 2.4).


O22

PLANIRANJE KADROVSKIH

RESURSA

KADROVSKE POTREBE

ZAHTEVI ZA KADROVIMA

• broj• obrazovanje• osposobljenost• radna uspe{nost• iskustvo

U SLU^AJU VI[KA

• obustava privla~enja i zapo{ljavanjanovih kadrova

• redukcija povremeno zaposlenih izaposlenih na odre|eno vreme

• prevremeno penzionisanje• smanjivanje broja zaposlenih

U SLU^AJU MANJKA

• prekovremeni rad• dodatno zapo{ljavanje na odre|eno

vreme• obustava penzionisanja• obezbe|ivanje novih kadrova• ubrzano osposobljavanje i razvoj

MOGU]NOSTI NEMA

NEMA DALJIH KORAKA

POPIS KADROVA

• broj• obrazovanje• osposobljenost• radna uspe{nost• iskustvo

PONUDA KADROVA

Sli ka 2.4: Pla ni ra nje ka drov skih re sur sa

2.3.1 Načini i me to di pred viđanja po tre ba za ka drov skim re sur si maPro jek ci ja je po kušaj pred viđanja pro me na or ga ni za ci o nih po tre ba za re sur si -

ma. Ia ko je došlo do raz vo ja po je di nih teh ni ka pro jek to va nja, od ko jih će po je di ne bi -ti pred sta vlje ne u na stav ku, po treb no je na gla si ti da pro jek to va nje po tre ba za ka drov -skim re sur si ma ni je u pot pu no sti naučno eg zakt no. Šta više, upo tre ba me to da i teh ni -ka pred viđanja po tre ba ka drov skih re sur sa va ri ra, ali, upr kos to me, možemo da is tak -ne mo dva pre o vla da va juća načina – kvan ti ta tiv ni i kva li ta tiv ni.

Kvan ti ta tiv ni način po tre ba za ka drov skim re sur si ma se osla nja na sta ti stičke ima te ma tičke teh ni ke, često ve o ma zah tev ne, pa ga obično ko ri ste te o re tičari istručnja ci za pla ni ra nje ka drov skih re sur sa u ve li kim or ga ni za ci ja ma.

Kvan ti ta tiv ni način ob rađuje za po sle ne kao brojčane je di ni ce i gru pe u po gle dupo la, sta ro sti, obra zo va nja, vešti na, kva li fi ka ci ja, pla te od no sno plat nog raz re da, oce -na rad nog učin ka i dru gih mo gućih for mi raz vr sta va nja. Usme ren je na pred viđanjemanj ko va ili viško va ka drov skih re sur sa, s ci ljem nji ho vog urav no teženja sa or ga ni za ci -o nim ci lje vi ma.

Kva li ta tiv ni način pla ni ra nja ka drov skih re sur sa ko ri sti za pro jek to va nje bu -dućno sti eks per ti ze stručnja ka i usme ren je na oce nji va nje rad nog učin ka za po sle nih ina mo gućnost nji ho vog na pre do va nja i nji ho vog ka ri jer nog raz vo ja.

Na osno vu pri ku plje nih po da ta ka iz iz vo ra spolj nog i unu trašnjeg okruženja,pla ne ri ka drov skih re sur sa iz rađuju pro jek ci je po tre ba za ka dro vi ma. Ko li ko i ka kvi lju -di će bi ti po treb ni za ostva re nje bu dućih pla no va or ga ni za ci je? Raz ličite me to de zautvrđiva nje po tre ba za ka dro vi ma do vo de do raz ličitih pret po stav ki. Većina pret po -stav ki po la zi od to ga da se prošli tren do vi neće pro me ni ti i da će se kao ta kvi na sta vi -ti i u bu dućno sti. Ta ko se pred viđa da bi ni vo pro duk tiv no sti bio kon stan tan ili uvek upo ra stu i da bi ta ko ra stao i broj pro iz ve de nih je di ni ca utvrđenih u po slov nim pla no -vi ma or ga ni za ci je. Na tim osno va ma, ko je ra ci o nal no opi su ju šta će se do gađati, oba -vlja se pla ni ra nje ka drov skih re sur sa. Ipak, tre ba na gla si ti da je mo guće da te pret po -stav ke kod vr lo pro men lji vih po slo va ne bu du tačne.

Što se tiče načina pro jek to va nja po tre ba za ka dro vi ma, me to de de li mo u dveka te go ri je:


O23

12 Pro jek ci ja od dna ka vr hu po ode le nji ma je naj jed no stav ni ji me tod pro ce ne. Sva ko ode le nje ili or ga ni za ci o na je di ni ca pro -ce nju je svo je bu duće po tre be za ka dro vi ma. Ide al no je, uko li ko ru ko vo di o ci pri pre me uput stva i in for ma ci je ko je kom bi -nu ju sa sop stve nim po gle di ma na mo gućnost za da va nje pro ce ne. Zbir pro ce na po tre ba po or ga ni za ci o nim je di ni ca maje pro jek ci ja za ce lu or ga ni za ci ju. Pre kon so li da ci je po tre ba pla ne ri pažlji vo pre gle da ju pro jek ci je po je di načnih po tre baode le nja u ci lju uočava nja pri rod ne ten den ci je ru ko vo di la ca je di ni ca ka pre te ri va nju što se tiče po tre ba za ka dro vi ma.To kom osam de se tih go di na prošlog ve ka je bio raz vi jen me tod pla ni ra nja uz po moć ta be lar nih pri ka za ko jai je obez be -đivao ne po sred no pret po sta vlje ni ma po dat ke o tre nut nom sta nju za po sle nih i s vr sta ma rad nih me sta ko je nad zi ru,tražeći njihovo mišljenje o oceni pro me na rad nog opterećenja i pro duk tiv no sti te o ka drov skim po tre ba ma u na red nihpet go di na. Pro ce ne su potom pre gle da ne na sle dećem ni vou ru ko vod stva i pro sleđivane gru pi za pla ni ra nje ka dro va ko -ja je po dat ke kon so li do va la u pro jek ci ju po tre ba za ka dro vi ma ce le or ga ni za ci je.

13 Pred viđanje od vr ha ka dnu je pro ce na in te lek tu al na ak tiv nost(angl. jud ge ment) ko ju oba vlja ju is ku sni ru ko vo deći službe -ni ci. Ti stručnja ci se sa sta ju i ana li zi ra ju prav ce do ta dašnjeg raz vo ja, po slov ne pla no ve, sta nje na pri vred nom pla nu iosta le čini o ce ko ji mo gu da utiču na ka drov ske po tre be na raz ličitim ni vo i ma or ga ni za ci je. Stručnja ci mo gu da na osno -vu pred viđenih mo gućih bu dućih po tre ba iz ra de po seb ne pri me re naj ve ro vat ni jeg i naj ma nje ve ro vat nog sce na ri ja, kao ida pred vi de mo gućno sti re ce si je i gu bi ta ka na tržištu. Po sle kom pa ra ci je tih sce na ri ja stručnja ci mo gu da oce ne da li po -tre be za ka dro vi ma gra vi ti ra ju op ti mi stičnim ili pe si mi stičnim pro jek ci ja ma.

• kva li ta tiv ni način: me to di pro ce ne (npr. pro jek ci ja “od dna ka vr hu”,12 pro jek -ci ja “od vr ha na do le”,13 del fi teh ni ka),

• kvan ti ta tiv ni način: ma te ma tički pod u pr te me to di (utvrđiva nje od no saizmeđu raz ličitih ste pe na pro duk tiv no sti ili uspo ređiva nje tre nut nog i bu -dućeg za pošlja va nja, mul ti pli ka ci o na re gre si ja).

Većina or ga ni za ci ja u prak si ko ri sti kom bi na ci ju oba me to da. Npr: stručnja cimo gu da od re de od ređene pro men lji ve (va ri ja ble) i da ih, po tom, upo tre blja va ju pri iz -ra di jed načina; mo guće je i kon so li do va ti re zul ta te ma te ma tičkih me to da sa ma njemer lji vim po da ci ma u ko načnu su bjek tiv nu pro jek ci ju.

2.4 Tržište ra da

Tržište ra da je pro stor na ko jem or ga ni za ci je pro na la ze po treb ne ka dro ve ili ihme nja ju u skla du s po tre ba ma. Tržište ra da je važan čini lac ko ga tre ba uze ti u ob zir pri -li kom pla ni ra nja ka drov skih re sur sa. Raz li ku je mo eks ter no i in ter no tržište rad ne sna -ge. Pr vo uključuje lo kal na, re gi o nal na, držav na i međuna rod na tržišta, dok se in ter nood no si na ras po loživo oso blje u or ga ni za ci ji.

2.5 In ter no obezbeđivanje ka dro vi ma

Pri li kom iz ra de po tre ba za službe ni ci ma po treb no je pred vi de ti ka ko će or ga ni -za ci ja obez be di ti po treb ne službe ni ke. In ter na op skr ba ka dro vi ma ili in ter no tržište ra -da uključuje sve već za po sle ne u or ga ni za ci ji. Ti za po sle ni bi mo gli da is pu ne po tre be,ta ko da za drže svo ja rad na me sta, ili bi va ju una pređeni ili pre mešte ni na dru ga rad name sta u okvi ru or ga ni za ci je. Unu trašnja po nu da se ne pre sta no me nja ka ko se za pošlja -va ju no vi ka dro vi, po je di ni da ju ot kaz, dru gi se pe ni zi o nišu, umi ru ili bi va ju ot pušte ni.Ti me se ne pre sta no me nja ju, ta kođe, i ni vo ospo so blje no sti i zna nja za po sle nih.

2.5.1 Me to de pred viđanja in ter nog obezbeđivanja ka dro vi maNaj po god ni je me to de za pred viđanje in ter nog obezbeđivanja ka dro vi ma su

ana li za pri li va i od li va ka dro va, spe ci fi ka ci je ospo so blje no sti za po sle nih i ana li ze suk -ce si je, od no sno pre u zi ma nja rad nih me sta.

2.5.1.1 Spe ci fi ka ci ja ospo so blje no stiNaj po god ni ji me tod za eva lu a ci ju in ter nog obezbeđivanja ka dro vi ma je spe ci fi -

ka ci ja ospo so blje no sti za po sle nih (engl. skills inventory).Spe ci fi ka ci ja ospo so blje no sti je ba za po da ta ka – ma nu el no ili kom pju ter ski

vođen si stem za me nja nje i evi den ci ju is ku stva, ospo so blje no sti i po seb nih spo sob no -sti za po sle nih, ko ji omo gućava de fi ni sa nje kva li fi ko va nih li ca za od ređena rad na me -sta ili dužno sti. In for ma ci je ko je su obično uključene u spe ci fi ka ci ju su:

• lični po da ci - sta rost, pol;• kva li fi ka ci je – obra zo va nje, rad no is ku stvo, obu ka i usa vršava nje;


O24

• po seb ne kva li fi ka ci je – član stvo u pro fe si o nal nim društvi ma, po seb na po stig nuća;• pla ta – vi si na tre nut ne pla te, da tu mi po većanja pla te, raz ličite na gra de;• pret hod na za po sle nja;• in di vi du al ne mo gućno sti – re zul ta ti raz ličitih te sti ra nja, po da ci o zdrav stve -

nom sta nju, itd. (Ta be la 2.1).

Ta be la 2.1: Obra zac za spe ci fi ka ci ju kva li fi ka ci ja

In for ma ci je o za po sle ni ma ko je su po treb ne pla ne ri ma za pošlja va nja is pi sa nesu po moću stan dar di zo va ne ter mi no lo gi je ko ja omo gućava ob ra du po da ta ka i po -ređenje do bi je nih re zul ta ta.

In for ma ci je iz spe ci fi ka ci je se mo gu upo tre bi ti za oce nji va nje tre nut nih po tre ba zaraz ličitim vr sta ma ka dro va ko ji su za po sle ni s po seb nim zna nji ma (zna nje stra nih je zi ka,raz voj ni po slo vi itd.), ka dro vi ma ko ji žele da ra de u od ređenom me stu ili s po tre bom zakon kret nim pro gra mom ospo so blja va nja. Ob ra dom in for ma ci ja po slo da vcu se po mažepri utvrđiva nju ko ji za po sle ni ima ju veću ve ro vat noću na pre do va nja u or ga ni za ci ji.

Spe ci fi ka ci ja ospo so blje no sti za po sle nih ili ba za po da ta ka o za po sle ni ma je vr -lo ko ri stan in stru ment pri li kom in ter nog za pošlja va nja. Ta kav si stem mo ra bi ti ad mi -ni stri ran vr lo pre ci zno i po treb no ga je stal no do pu nja vi ti. Do pu nja va nje spe ci fi ka ci jeje naj kri tični ji ele ment. Ini ci jal ne in for ma ci je je naj po god ni je pri ba vi ti po moću upit ni -ka. Sva ke go di ne za po sle ni do bi ja ju an ket ne li sto ve s ci ljem neo p hod nog do pu nja va -nja ka drov skih li sta. Od ređene do pu ne se mo gu iz vršiti au to mat ski kao npr. Upis zva -ničnih pro gra ma ospo blja va nja u okvi ru or ga ni za ci je itd.


O25

OBRAZAC ZA SPECIFIKACIJU KVALIFIKACIJA

Ime i prezime zaposlenogBroj zaposlenog

Datum Broj org. jedinice

OBAVLJA POSLOVE RADNO ISKUSTVO

posao/odeljenje: opis posla: aktivnosti: po godinama (od-do) opis posla:

ra~unovodstvo - obra~un poreza - nadzor/analize 1. 1993 – 1998; vodja, obra~un poreza i doprinosa

OBRAZOVANJE POSEBNA EDUKACIJA ^LANSTVO

Stepen naziv od god.: Edukacija/kurs: godina: organizacije/udru`enja:

1. Visoka {kola, poslovni sekretar, 19842.

1. Teorija rukovo|enja, 19942. Udr`enje ra~unovo|a

LICENCE ZNANJE STRANIHJEZIKA

POTREBNE SPOSOBNOSTI

PREFERIRANELOKACIJE HOBI

naziv od god.: jezik: stepenznanja: ra~unovodstvo

ra~unovodstveninadzor

Beograd radioamater1. ra~unovodstvosavetovanje, 1985

1. {panski - aktivno2. engleski - sertifikat

Potpis zaposlenog Kadrovska jedinica

Datum Datum

Ta kva li sta ospo so blje no sti za po sle nih može ima ti tu manj ka vost da se, zbogfor me upi sa nih po da ta ka ili pro gra ma za ob ra du po da ta ka, ne pro ce si ra ju po da ci ko -ji or ga ni za ci ji mo gu za tre ba ti. 2.5.1.2 Ana li za suk ce si je tj. pre u zi ma nja po slo va

Nešto više so fi sti ci ran in stru ment za prog no zi ra nje ve ro vat nih unu trašnjih pre -mešta nja i obezbeđivanja služeni ci ma, ko ji uzi ma u ob zir di na mi ku kal ku la ci ja zo ve seana li za suk ce si je tj. pre u zi ma nja po slo va. Ovaj me tod je od pri mar nog značaja za teh -ničke, spe ci ja li stičke i ru ko vo deće ka dro ve.

Ma tri ca pro me na omo gućava da se utvr di, ka ko će se ka drov ske po tre be za do -vo lji ti unu trašnjim pre mešta nji ma sa nižih hi je rar hij skih ni voa. Ovi pre mešta ji ob li ku judo dat ne po tre be i pre mešta ji vo de ka naj da ljem pre mešta ju s nižih ni voa službe. Iz vorpo da ta ka su spe ci fi ka ci je ospo so blje no sti za po sle nih ko je su pred sta vlje ni u vi zu el nomob li ku iz ko jih se mo gu utvr di ti za u ze ta me sta i ona ko ja tre ba po pu ni ti.

2.5.2 Iz bor me to da pro jek ci jeSvi me to di pred viđanja po tre ba za ka dro vi ma ni su pri me re ni sva koj or gan za ci ji

ili si tu a ci ji. Zbog to ga pla ne ri ka drov skih re sur sa u prak si ko ri ste i bi ra ju ta kve me to deko ji su pri me re ni spe ci fičnoj or ga ni za ci ji i raz rešenju kon kret nih pi ta nja. Pred sta vlja mopo je di ne čini o ce ko ji utiču na iz bor me to da i teh ni ka pred viđanja ka drov skih re sur sa:

• sta bil nost i si gur nost. Ni su obez beđeni ako se ko ri ste me to di ko ji su po ve za -ni ji sa po da ci ma iz prošlo sti or ga ni za ci je, ne go sa tre nut nim br zim pro me na -ma am bi jen ta na ne pred viđene načine. U ta kvoj si tu a ci ji se ori jen tišemo po -moću sve snog pro mišlja nja, a vr lo je pri me re na i upo tre ba raz ličitih sku po vapret po stav ki ili oce na.

• upo tre blji vost po da ta ka. Ka kva je pre ci znost i složenost po da ta ka iz prošlo -sti u po gle du bro ja za po sle nih, kva li fi ka ci ja i fluk tu a ci je? Uko li ko po da ci ni -su ve ro do stoj ni, ne mo gu se upo tre bi ti ni sta ti stičke vred no sti.

• broj za po sle nih. Po je di ne teh ni ke sta ti stičkih me to da, kao što je ana li za Mar -kov, su naj pre ci zni je pri većem bro ju za po sle nih. Za ma nji broj za po sle nih jemožda pri me re ni ja me to da slo bod ne oce ne.

• upo tre blji vost re sur sa. Ko li ko vre me na, in for ma ci o nih ka pa ci te ta i stručnograz ma tra nja je po treb no za iz ra du prog no ze?

• vre men ski aspekt. Me to di oce nje va nja na osno vi raz mišlja nja od no sno is ku -stva su po god ni ji za utvrđiva nje i opre de lji va nje o du go ročnim prav ci ma raz -vo ja, među ko ji ma su sta ti stički me to di naj pre ci zni ji kad su u pi ta nju prog no -ze za krat ke vre men ske pe ri o de.

• ve ro do stoj nost i ru ko vođenje. Da li će ru ko vo deći službe ni ci pri hva ti ti pro -ces pla ni ra nja ka drov skih re sur sa i is pošto va ti pred viđanja? Po vre me no su ve -ro do stoj ni ji jed no stav ni ji me to di ko ji do zvo lja va ju uključiva nje uti ca ja ru ko -vod stva do od ređene me re, pa ta ko, na pri mer, u teh no loški vi so ko raz vi je nimor ga ni za ci ja ma se bez okle va nja pri hva ta so fi sti ci ra no mo de li ra nje. Običnose dešava da ru ko vod stvo želi zah tev ni ji me tod, ali prak tičari traže što jed no -stav ni je i u isto vre me do volj no pre ci zno oruđe.

U po gle du vr sta ili ob li ka me to da ko ji su iza bra ni za prog no zi ra nje po tre ba za

O26


ka dro vi ma, nji ho va prak tična vred nost se po kaže sa mo kroz način na ko ji se upo tre -blja va ju nji ho vi re zul ta ti. Pažlji vo proučava nje in ter nog obezbezbeđivanja ka dro vi ma iiz vešta ji o pre ra spo ređiva nju do zvo lja va ju pla ne ri ma da se pri pre me za raz ličite si tu a -ci je. Npr. pla ne ri mo gu da utvr de da će se u ne koj gru pi službi veći broj službe ni kausko ro pen zi o ni sa ti. To je upo zo re nje da je neo p hod no us po sta vi ti op sežan pro gramospo so blja va nja, ra di pri pre ma nja za me ne u tim or ga ni ma. Za to je pa met no, ume stopri je ma no vih rad ni ka, da ti pred nost in ter noj fluk tu a ci ji rad ni ka i na taj način pred vi -de ti po sle di ce, npr. po manj ka nje rad nog is ku stva na stra ni onih ko ji će bi ti una pređenii onih ko ji bu du došli na nji ho va rad na me sta.

2.6 Pla no vi ka drov skih re sur sa

Osnov ni pla no vi ka drov skih re sur sa se od no se na: pla ni ra nje no vog za pošlja va -nja, pla ni ra nje manj ko va i viško va, kao i pla ni ra nje suk ce si je. Obično ih do pu nja va jupla no vi raz vo ja i usa vršava nja, pla no vi ka ri je re i dr. (pla no vi za rad ne od no se).

Pla no vi mo ra ju bi ti flek si bil ni i najčešće su krat ko ročni i sred njo ročni, jer je umo men tu br zih pr o me na po ne kad otežano iz ra di ti du go ročne prog no ze.

Pri li kom nji ho ve iz ra de tre ba uze ti u ob zir, po red ana li ze ra zul ta ta zah te va nog i tre -nut nog sta nja za po sle nih, i or ga ni za ci o nu stra te gi ju po našanja s ka drov skim re sur si ma.


O27

3. OBEZ BEĐIVA NJE NO VIH KA DROV SKIH RE SUR SA

Obez beđiva nje ka drov skih re sur sa je osnov na ak tiv nost ka drov skog upra vlja nja.Uko li ko or ga ni za ci ja želi da preživi i da se raz vi ja, mo ra da kon stant no pri vlači kan di -da te za za po sle nje ko ji su ospo so blje ni i obra zo va ni da uspešno po mog nu ostva re njuor ga ni za ci o nih ci lje va. Efek tiv no re gru to va nje pod ra zu me va ot kri va nje mo gućih kan di -da ta iz in ter nog i spolj nog okruženja or ga ni za ci je, pri vlačenje nji ho ve pažnje, kao i iz -bor naj kva li fi ko va ni jih. Obez beđiva nje ka drov skih re sur sa za počinje s utvrđiva njem or -ga ni za ci o nih zah te va za ka dro vi ma, a okončava se pri je mom pri ja va za ras pi sa na rad -na me sta.

Obez beđiva nje ka drov skih re sur sa je dvo sme ran pro ces – or ga ni za ci ja do sta -vlja in for ma ci je po ten ci jal nim kan di da ti ma ko ji, pak, or ga ni za ci ji pre no se in for ma -ci je o svo jim na me ra ma i uslo vi ma ko je is pu nja va ju. Obez beđiva nje ka drov skih re -sur sa je fak tički su sret po tre ba or ga ni za ci je i po je din ca ko ji ima dve osnov ne na me -ne: po maže or ga ni za ci ji pri li kom obez beđiva nja od go va ra jućih ljud skih re sur sa iisto vre me no po maže po je din ci ma da utvr de da li is pu nja va ju tražene uslo ve, da liih rad no me sto uopšte za ni ma i da li žele da se pri ključe or ga ni za ci ji ko ja im nu dipo sao.

Način obez beđiva nja ka drov skih re sur sa je od ređen pla ni ra njem ka drov skihre sur sa i od no som or ga ni za ci je pre ma ka drov skim re sur si ma ge ne ral no. Da biobez beđiva nje bi lo uspešno, svi po slo vi od no sno rad na me sta i po ložaji u or ga ni -za ci ji mo ra ju bi ti pot pu no ja sno od ređeni, zbog čega je još važni je da or ga ni za ci japret hod no iz vrši ana li zu po sla naj ti pični jih i najčešćih rad nih me sta. Ana li zom po -sla se, na i me, utvrđuju opi si rad nih me sta, što uključuje osnov ne za dat ke, od go vor -no sti, po stu pak nad zo ra, ko mu ni ka ci je, rad ne uslo ve, ala te i sred sta va po treb na zarad i slično, te po treb ne ka rak te ri sti ke službe ni ka (kva li fi ka ci je, vešti ne, zna nje, ličniatri bu ti itd.).

3.1 Stra teška pi ta nja i ob li ko va njeor ga ni za ci o ne stra te gi je obez beđiva njano vih ka drov skih re sur sa

Način na ko ji or ga ni za ci ja obez beđuje no ve ka dro ve se može upo re di ti sa or -ga ni za ci o nom stra te gi jom i nje nim vred no sti ma, kao i osta lim važnim fak to ri ma,kao što su spolj no tržište rad ne sna ge i ka pa ci te ti or ga ni za ci je, da bi vi si nom pla taili na dru gi način mo ti vi sa li no vo za po sle ne da pri stu pe or ga ni za ci ji. Raz mo trićemoraz ličite fak to re ko ji bi mo gli bi ti značaj ni pri li kom pri vlačenja no vih ka dro va,načine na ko ji se obez beđiva nje ka dro va može za sni va ti na fi lo zo fi ji or ga ni za ci je inje nim vred no sti ma i po li ti ci za pošlja va nja – uključujući kri tične pri me re spolj nogili in ter nog za pošlja va nja i ka ko ino va tiv no ka drov sko po slo va nje do pri no si stva ra -nju kon ku rent ske pred no sti pri li kom po ja vlji va nja in te re sa onih ko ji traže po sao(Sli ka 3.1).

O28


Sli ka 3.1: Mo del pla ni ra nja ka drov skih re sur sa s na gla skom na obez be|iva nje ka dro va

3.1.1 Ci lje vi obez beđiva nja no vih ka dro vaDo bar pro gram za pošlja va nja mo ra da za do vo lji više ci lje va ko ji su često su -

prot sta vlje ni. Obično se naj veća pažnja ob raća na za da tak pri vlačenja što većeg bro jakan di da ta, ali što je broj kan di da ta veći, ra stu i troško vi za pošlja va nja. Pri vlačenje za -in te re so va nih za po sao tre ba da obez be di što veći broj kva li fi ko va nih li ca ko ja su ozbilj -no sprem na da se uključe i da pri hva te po nu du za po sao. Isto ta ko je po treb no od re -di ti za da tak da po za pošlja va nju kan di da ti bu du tran sfor mi sa ni u kom pe tent neslužbe ni ke ko ji će u or ga ni za ci ji osta ti što duže. Do dat ni za da tak i cilj na po ra da seobez be de no vi ka dro vi je, ta kođe, i u po di za nju po zi tiv ne sli ke o or ga ni za ci ji u jav no sti.Uko li ko su ak tiv no sti za pošlja va nja no vih ka dro va pro pi sno oba vlje ne, ta da i od bi je nikan di da ti mo gu do pri ne ti po zi tiv nom imidžu or ga ni za ci je. Svi za da ti ci lje vi i za da ci mo -ra ju bi ti ostva re ni u naj kraćem mo gućem vre me nu uz naj niže troško ve.

Urav no teženje po me nu tih va ri ja bi la i po ten ci jal no su prot sta vlje nih ci lje va jemo guće ostva ri ti uz po moć ge ne ral ne stra te gi je or ga ni za ci je i uz pošto va nje nje nih ci -lje va. Pri o ri tet za da ta ka i ci lje va u or ga ni za ci ji se može utvr di ti na osno vu pre o vla da va -juće fi lo zo fi je, od no sno od no sa pre ma obez beđiva nju no vih ka dro va.

OBEZBEĐIVANJE NOVIH KADROVSKIH RESURSA

O29

STRATEGIJA ORGANIZACIJE

Planiranje kadrovskih resursaBroj i tip slobodnih radnih mesta

Mogu}nost obezbe|ivanja novih kadrova i odnos do zapo{ljavanja

• planiranje• pravovremeno obavljanje zadataka• metodi• izvori

Ciljevi i prednosti privla~enjanovih kadrova

• privu}i {to ve}i broj traìlaca posla• privu}i visoko kvalifikovane traìoce posla• privu}i traìoce posla koji prihvataju ponudu• {to pre zadovoljiti potrebe za kadrovima• popuniti radna mesta uz najniè mogu}e

tro{kove• potraìti ljude koji }e ostati u organizaciji• uspostaviti pozitivnu atmosferu i me|usobne

odnose izme|u zaposlenih

Filozofija obezbe|ivanja novih kadrova

• interni ili spoljni izvori• popuniti slobodna radna mesta pojedincima

sa ve} razvijenim sposobnostima iliomugu}iti pojedincima da razviju potencialna duì rok

• usmeravanje ili razli~itost• trì{ni pristup do kandidata• etika prilikom obezbe|ivanja novih kadrova

3.1.2 Fi lo zo fi ja obez beđiva nja no vih ka dro vaFi lo zo fi ja se, kao na u ka o mu dro sti i od lu ka ma po ve za nih s njom, odražava na

po lju za pošlja va nja, pre sve ga, kroz etičku pred sta vu o spro vođenju po stu pa ka i, u tomsmi slu, usme re ne međusob ne sa rad nje svih onih ko ji su uključeni u pro ces za pošlja va nja.Etička pred sta va o za pošlja va nju se za sni va, pre sve ga, na us klađiva nju međusob nih in -te re sa kan di da ta i po slo dav ca na pod lo zi međusob nog pošto va nja, ko je se pro du blju jepo moću pri me re nih, ja snih i fer kri te ri ju ma o da va nju pred no sti po je di nim kan di da ti mau slučaju većeg bro ja za in te re so va nih za isto rad no me sto. To kom ce lo kup nog po stup kaje neo p hod no is pošto va ti ta kođe si gur nost ličnih po da ta ka, ličnu po ver lji vost i težnju kasma nji va nju mo gućih po vre da osećanja do ko jih objek tiv no do la zi u po stup ku za pošlja -va nja. Ta kav pri stup se ma te ri jal no vred nu je u smi slu sli ke lju ba znog i uviđaj nog, te pred -vi dlji vog po slo va nja or ga ni za ci je pre ma oni ma ko ji su uključeni u nje ne ak tiv no sti.

Od lu ka o to me, da li da se ka dro vi obez beđuju pre ko si ste ma na pre do va nja uokvi ri ma sa me or ga ni za ci je ili da se an gažuju ka dro vi iz spolj nog okruženja za po pu nja -va nje po zi ci ja na svim ni vo i ma je ključna počet na tačka fi lo zo fi je po stu pa ka obez beđiva -nja no vih ka dro va. Po je di ne or ga ni za ci je ulažu ve li ke na po re u raz voj, ob li ko va nje i so ci -ja li zo va nje ru ko vo dećeg ka dra unu tar or ga ni za ci je od do njih ni voa ka vr hu, a dru ge pre -fe ri ra ju an gažova nje pro ve re nih ta le na ta za ru ko vođenje na spolj nom tržištu ra da.

Dru gi po gled na obez beđiva nje no vih ka dro va za vi si od pi ta nja da li or ga ni za -ci ja traži lju de sa već raz vi je nim spo sob no sti ma po treb nim za slo bod na rad na me staili će pro ba ti da za in te re su je od ređen tip ta len to va nih kan di da ta ko ji mo gu da pred -sta vlja ju bu duću pro fe si o nal nu ili ru ko vo deću struk tu ru i ta ko im omo gući ka ri jer niraz voj. Krat ko ročno gle da no, na gla sak može bi ti na br zom za do vo lje nju po tre ba; no,ti me se ig no riše per spek ti va na duži rok, ko ja ne to le riše od stu pa nja od zah te va za po -tra gom za is ključivo pra vim ka dro vi ma ko ji će bi ti spo sob ni da pruže du go ročni do pri -nos i sti mu lišu rast po slo va nja.

Treći pra vac fi lo zo fi je obez beđiva nja no vih ka dro va uključuje pre o vla da va jućuod lučnost po tražnje raz ličitih ni voa za po sle nih i ta da prak sa za pošlja va nja – spolj nogi in ter nog – ak tiv no pod stiče sa rad nju svih vr sta lju di.

Četvr ti pra vac fi lo zo fi je obez beđiva nja no vih ka dro va se pre ma kan di da ti ma za po -sao po sta vlja kao pre ma svo jim kli jen ti ma. Or ga ni za ci je ko je pri me nju ju tržišnu ori jen ta ci -ju sa iz ra zi tim pošto va njem pre ma stran ka ma, utrošiće i vre me i no vac za opre de lji va nje,ko je «kli jen te», to jest kan di da te za po sao žele i za to da ju po seb no me sto svo joj po li ti ci iprak si za pošlja va nja ko ja, pak, va ri ra u od no su na raz ličite seg men te tržišta rad ne sna ge.

Pe ti pra vac fi lo zo fi je za pošlja va nja ig no riše etičke prin ci pe u smi slu tran spa -rent no sti i fer ka rak te ra za pošlja va nja.

3.2 Ak tiv no sti po ve za ne sa obez beđiva njemno vih ka drov skih re sur sa

Po seb na ak tiv nost ru ko vo di o ca ka drov ske službe je svrsishodna po drška obez -beđiva nju no vih ka dro va ko ja ob u hva ta:

• od ređiva nje i raz vr sta va nje du go ročnih i krat ko ročnih po tre ba or ga ni za ci je zaka dro vi ma,

• kon stant no i pažlji vo praćenje pro me na na tržištu ra da,

O30


• raz voj pri god nih ma te ri ja la o ka drov skim po tre ba ma za pre zen ti ra nje (pro -pa gand ne ak tiv no sti) pri li kom pri vlačenja no vih za po sle nih,

• evi den ti ra nje bro ja od go va ra jućih in te re se na ta i nji ho vih kva li fi ka ci ja iz raz -ličitih iz vo ra,

• praćenje upo tre be ka dro va or ga ni za ci je i eva lu a ci ja efek tiv no sti na po ra zaobez beđiva nje ka dro va.

Obez beđiva nje je za pra vo ob lik tak mičenja, gde se or ga ni za ci je međusob no tak -miče u po tra zi i pri vlačenju pažnje, te za pošlja va nju kva li fi ko va nih ka dro va. Pre dočeniuslo vi o po nuđenim po slo vi ma na osno vu ko jih kan di da ti vrše svoj iz bor su in di ka tor kon -ku rent no sti ka drov skog po slo va nja or ga ni za ci je ko ja traži ka dro ve. Značaj pro ce sa za -pošlja va nja utiče, ta kođe, i na ge ne ral nu pred sta vu o or ga ni za ci ji ko ja za pošlja va i na nje -nu spo sob nost da pri vuče pažnju kva li fi ko va nih li ca. Često su pri sut na oba zah te va – pro -mo ci ja or ga ni za ci je i pred sta vlja nje po nuđenih po slo va u naj po god ni jem sve tlu – i za to seli ce za duženo za za pošlja va nje mo ra spre mi ti da spreči upo tre bu po grešnih i ne pre ci znihpo da ta ka ko ji mo gu da uzro ku ju obo stra no ne za do volj stvo i od bi ja nja (Ta be la 3.1).

Ta be la 3.1: Po sle di ce raz li~nih na~ina pre zen to va nja po sla

3.3 Obez beđiva nje ka dro va iz unu trašnjih iz vo ra

Uko li ko po sto je po tre be za službe ni ci ma, pri mar ni iz vor ka dro va je pre mešta -nje u okvi ri ma or ga ni za ci je. Ve li ke or ga ni za ci je vo de po li ti ku za pošlja va nja službe ni kapre ko in ter nog pre mešta nja i na pre do va nja. Po je di ne stu di je su po ka za le da 76% or ga -ni za ci ja za pošlja va većinu nad zor nog i ru ko vo dećeg oso blja kroz unu trašnje na pre do -va nje. Ovaj po da tak ni je ge ne ral no po tvrđen. Ia ko sve uka zu je da unu trašnje za pošlja -va nje ma nje košta, po diže mo ral i sma nju je po tre bu za ospo so blja va njem, or ga ni za ci -je se isto ta ko okreću i spolj nim iz vo ri ma ra di an gažova nja no vih svežih ta le na ta. Bezob zi ra na ovo, in ter no za pošlja va nje pruža ve li ke pred no sti zbog de talj nog po zna va njaza po sle nih, što omo gućava bo lje pred viđanje uspešno sti za pošlja va nja ne go pro ce nana osno vu in for ma ci ja ras po loživih pri li kom pri je ma eks ter nih kan di da ta.


O31

NE RE A LI STI^NI PRI STUP RE A LI STI^NI PRI STUP

ini ci jal na o~eki va nja u ve zi s po slom su pre ve li ka po~et na o~eki va nja o po slu su re a li sti~na

po sao obi~no iz gle da vr lo atrak tiv no i pri vla~no po sao mo`e bi ti i atrak ti van i ne a trak ti van za vi sno odpo tre ba po je din ca

vi so ki ste pen pri hva ta nja po nu|enog po sla po je di ni pri hva ta ju, a dru gi od bi ja ju po nu|eni po sao

rad na is ku stva ne is pu nja va ju o~eki va nja rad na is ku stva se po kla pa ju sa o~eki va nji ma

ne za do volj stvo i pro ce na da po sao ne is pu nja va po -tre be slu`be ni ka za do volj stvo, po sao za do vo lja va po tre be slu`be ni ka

ma lo slu`be ni ka osta je na rad nom me stu, ~esti ot ka zii od la sci

ve}ina slu`be ni ka osta je na svo jim rad nim me sti ma,ugod na rad na at mos fe ra, ma nja fluk tu a ci ja slu`be ni ka

Od lučiva nje o to me, da li će se po tre be za službe ni ci ma za do vo lji ti iz unu -trašnjih ili iz spolj nih iz vo ra, je dan je od pr vih za da ta ka pla ni ra nja ka drov skih re sur sa.Po ne kad do nošenje ta kve od lu ke ni je ni po treb no jer se na tzv. ula znim ni vo i ma za -pošlja va nje vrši, po pra vi lu, iz spolj nih iz vo ra, dok se kod rad nih me sta ko ja su ve za naza vođenje po li ti ke or ga ni za ci je pr vo pro ve ra va da li je mo guće za pošlja va nje unu tar sa -me or ga ni za ci je. Većina or ga ni za ci ja ko ri sti mešavi nu in ter nih i spolj nih iz vo ra – na pre -do va nja službe ni ka u okvi ri ma or ga ni za ci je, što pot pa da pod in ter no za pošlja va nje i do -la zi u ob zir ka da po sto ji do vo ljan broj po sto jećih kva li fi ko va nih službe ni ka, i an gažova -nja spo lja, ka da or ga ni za ci ja ubr za no ra ste i ima po tre bu za no vim vr sta ma kva li fi ko va -nih službe ni ka. Sva ki od ova dva iz vo ra ima svo je pred no sti i ma ne (Sli ka 3.2):

• Pred no sti in ter nog obez beđiva nja ka dro va. In ter no za pošlja va nje se ko ri stion da ka da je po treb no da na od ređenom rad nom me stu ima te li ce čije suspo sob no sti već po zna te. Po sma tra nje za po sle nog na tre nut nom rad nomme stu omo gućava da se uma nji ri zik po grešne pro ce ne nje go vih spo sob no stii po dob no sti za no vo rad no me sto. Kom pa ra tiv no gle da no, ovo čini pro ce -nji va nje kan di da ta po u zda ni jim u od no su na eks ter ne kan di da te ili osla nja -nje na in stru men te kao što su npr. pre po ru ke ili su bjek tiv ni iz vešta ji o pri jem -nim raz go vo ri ma. In ter no na pre do va nje službe ni ka ta kođe mo ti više i osta leza po sle ne. Ospo so blje ni i am bi ci o zni za po sle ni ne ra do na pušta ju or ga ni za -ci ju, ali se ra do uključuju u ak tiv no sti ko je vo de na pre do va nju. Isto ta ko se in -ter nim za pošlja va njem sma nju je po tre ba za ospo so blja va njem i po treb novre me so ci ja li za ci je u okvi ru rad ne gru pe, jer za po sle ni već po zna ju or ga ni za -ci ju i nje nu struk tu ru, po stup ke, kul tu ru i dr. U slučaju po tra ge za in ter nimkan di da tom, vre me re gru ta ci je je kraće i pro ces je je fit ni ji u od no su na eks -ter no za pošlja va nje. U do ba ka da je ne iz bežno sma nji va nje bro ja za po sle nih,in ter no za pošlja va nje po većava si gur nost po sla i ti me i sa mih za po sle nih.

• Sla bo sti in ter nog za pošlja va nja. Kod or ga ni za ci ja sa ubr za nim ra stom in ter naop skr ba kva li fi ko va nim oso bljem je često ne do volj na i može do ve sti do to ga dapo je din ci na pre du ju, ia ko za to ni su do volj no pri pre mlje ni ili im se ne omo -gućava da ra de na od ređenom rad nom me stu do volj no du go da ga u pot pu -no sti sa vla da ju da bi ga kva li tet no oba vlja li. Isto ta ko, na sta ju i pro ble mi sa po -pu nja va njem rad nih me sta ko ja osta ju upražnje na usled na pre do va nja nji ho vihdo ta dašnjih držala ca. Mo guće su i tzv. lančane re ak ci je ko je jed no na pre do va -nje može iza zva ti. Npr. 195 ini ci jal nih zah te va za rad ni ci ma može do ve sti do no -vih 545 zah te va za po pu nom upražnje nih rad nih me sta, uko li ko se is ključivoosla nja mo na in ter no za pošlja va nje. Sla bost in ter nog za pošlja va nja mo gu bi ti ikom pli ko va ne or ga ni za ci o ne pro ce du re. Može doći do »bi ro krat skih noćnihmo ra« zbog zah te va nih for mi, vre me na čeka nja na na pre do va nje, spe ci fi ka ci japo treb nih uslo va i po tre be za do bi ja njem sa gla sno sti kan di da to vog tre nut nogpret po sta vlje nog i dru gih. Može se ta kođe po ja vi ti i ne za do volj stvo osta lih kan -di da ta ko ji ni su iza bra ni, pa su usled ra zočare nja kre a tiv no ubi je ni, što na mećepo tre bu in ter ven ci je ru ko vod stva. Po seb na ma na in ter nog za pošlja va nja ru ko -vo dećeg ka dra na sta je, uko li ko to po sta ne per ma nent na prak sa, što može daiza zo ve sla bi ju pri la go dlji vost or ga ni za ci je stal nim pro me na ma u okruženju, jersu svi me nadžeri »od ra sli kod kuće«. Ko načno, do sti za nje kon kret nih ak ci o nihci lje va je obično mo guće sa mo uz agre siv no eks ter no za pošlja va nje.

O32


Sli ka 3.2: Po re|enje pred no sti i sla bo sti in ter nog i spolj nog obez be|iva nja ka dro va

Upr kos po je di nim ma na ma, or ga ni za ci je u prak si većinom za do vo lja va ju po tre -be za ka dro vi ma iz in ter nog iz vo ra, ka da god je to mo guće.

3.3.1 In ter no za pošlja va nje za po slo ve na nižim ni vo i maMa nje or ga ni za ci je po se du ju in for ma ci o ni si stem za po traživa nje/traženje tra -

ga nje za za po sle ni ma za po sle nih ko ji iz pu nja va ju uslo ve za na pre do va nje Ka da se po -ja vi rad no me sto, ka drov ski spe ci ja li sti za duženi za obez beđiva nje ka dro va pre gle da juli ste pred loženih kan di da ta ili an ke ti ra ju ru ko vo di o ce unu trašnjih or ga ni za ci o nih je di -ni ca ko ji pred lažu od go va ra juće kva li fi ko va ne službe ni ke ko ji su već za po sle ni. Uo -bičaje ne sla bo sti ta kvog si ste ma su:

• od go va ra jući kan di da ti se često pre vi de,• do la zi do pro tek ci je,• često se kva li fi ko va ni kan di da ti ra di je za država ju u or ga ni za ci o nim je di ni ca -

ma, dok se dru gi, ma nje kva li fi ko va ni kan di da ti pred lažu za na pre do va nja ipre mešta je.

Si ste ma tični ji me tod ko ri sti ta be lu ospo so blje no sti svih od go va ra jućih kan di -da ta. U tom slučaju, ka drov ska služba pročešlja va spi sko ve za po sle nih i od ređuje mo -guće kan di da te, po sle čega sle di višeste pe ni po stu pak od lučiva nja o to me ko ji kan di -da ti od go va ra ju slo bod nom rad nom me stu. U do njoj she mi pred sta vlja mo pri mervišeste pe nog pro ce sa in ter nog za pošlja va nja (Sli ka 3.3).

Naj po god ni ji način in ter nog za pošlja va nja je in ter ni kon kurs ko ji pod ra zu me vaoba vešta va nje i po nu du slo bod nih rad nih me sta. Kan di da ti se od lučuju da kon ku rišu, uko -li ko oce ne da je po nu da pri hva tlji va. Ka drov ske službe oba vešta va ju za po sle ne o otva ra njurad nih me sta pre ko ogla snih ta bli (in tra net, in ter net) ili ogla sa u gla si lu or ga ni za ci je.

Oba vešte nje o po nu di no vih rad nih me sta sa drži opis rad nog me sta, lo ka ci ju,pla tu, po treb ne kva li fi ka ci je i pre po ru ke za in te re so va nim za po sle ni ma da se pri ja ve.

Ini ci ja tor za pošlja va nja (uo bičaje no je to ru ko vo di lac or ga ni za ci o ne je di ni ce gdepo sto ji slo bod no rad no me sto) i pred stav nik ka drov ske službe oce nju ju kan di da te i oba -vlja ju pr vu se lek ci ju. Od bi je nom kan di da tu se šalje oba vešte nje ko je mo ra po buđiva ti ve -ru ko je mo ra bi ti ta ko sročeno, da pot kre plju je uve re nje da si stem za pošlja va nja funk ci -o niše tran spa rent no. Sa držina oba vešte nja mo ra da omo gući od bi je nim kan di da ti ma dashva te raz lo ge od bi ja nja i da im isto vre me no pre ne se in for ma ci je o to me ka ko mo gu dapo boljšaju svo je šan se za uspešno kan di do va nje na sle dećem kon kur su.


O33

OBEZ BE\IVA NJE NO VIH KA DRO VA – IN TER NI IZ VO RI

Pred no sti: Sla bo sti:• or ga ni za ci ja je bo lje upo zna ta s kan di da to vim

pred no sti ma i ma na ma• kan di da ti ve} po zna ju or ga ni za ci ju• mo ral i mo ti va ci ja za po sle nih se po ve}ava• or ga ni za ci ji se vra}a in ve sti ci ja u ospo so blja va nje i

raz voj ka dro va• or ga ni za ci ja moè da osmi sli po li ti ku na sle|iva nja i

na pre do va nja• or ga ni za ci ji je po treb no an gaòva nje ka dro va iz

spolj nih iz vo ra sa mo na ula znim ni vo i ma za po{lja -va nja

• za po sle ni na pre du ju, pri je ne go do stiù po treb nuospo so blje nost

• bit ka za na pre do va nje izme|u za po sle nih se moèod ra zi ti na mo ral za po sle nih

• in ter no pre me{ta nje gu{i kre a tiv nost i ino va tiv nost• si stem moè da po sta ne bi ro kra ti zo van• po treb ni su od li~ni pro gra mi ospo so blja va nja i raz -

vo ja ka dro va

Sli ka 3.3: Pri mer vi{este pe nog pro ce sa in ter nog za po{lja va nja

Pri or ga ni za ci ja ma u ko ji ma su službe ni ci sin di kal no or ga ni zo va ni, osno ve kon -kur sa i oba vešta va nja o no vim rad nim me stim su us klađene sa ko lek tiv nim ugo vo rom.Naj u o bičaje ni ja su dva sta va. Pre ma pr vom sta vu, vođa pro ce sa za pošlja va nja mo ra iza -bra ti naj i sku sni jeg kan di da ta (po go di na ma staža) ko ji za do vo lja va za da te kva li ta tiv neuslo ve. Dru gi stav ističe da je po treb no za po sli ti naj kva li fi ko va ni jeg kan di da ta, a ako sudva ili više kan di da ta pod jed na ko kva li fi ko va ni, ta da se za pošlja va onaj sa dužim rad -nim is ku stvom, od no sno sta ri ji. U ma njim or ga ni za ci ja ma uvek je naj bit ni ji kri te ri jumspo sob no sti kan di da ta i svi dru gi kri te ri ju mi do la ze u ob zir tek po sle ovog naj bit ni jeg.

3.3.2 An gažova nje na zah tev ni jim po zi ci ja maPri li kom po tra ge za ka dro vi ma za vr lo spe ci ja li zo va ne stručne po slo ve ili ru ko -

vo deće dužno sti me to dom in ter nog za pošlja va nja vr lo ret ko se ko ri sti pro ces oba vešta -va nja i nuđenja po sla. Or ga ni za ci ja ta da, po pra vi lu, ne ko ri sti ovaj me tod za za pošlja -va nje na naj višim me nedžer skim po zi ci ja ma, ne go za te po slo ve po kušava da pro nađeod go va ra juće kan di da te pu tem obra zo va nja po seb nih iz bor nih ko mi si ja ko je čine viširu ko vo di o ci, čiji je za da tak da pro ve re is pu nje nost traženih uslo va i da iza be ru naj po -god ni jeg kan di da ta.

O34


PREDLOG ZAPO[LJAVANJAIZ INTERNIH IZVORA

razgovor nije mogu}

kandidat se ne prihvata

izve{taj kadrovske slu`be

kandidat odustaje

razgovor o novom radnom mestu

KADROVSKA SLU@BA PRETRA@UJE

I PREGLEDA PODATKE O KANDIDATIMA

neprihvatljivi kandidati

prihvatljivi kandidati

obavlja se razgovor

kandidat se prihvata

kandidat prihvata

DOZVOLA ZA RAZGOVOR

kadrovska slu`ba pripremapredlog za zapo{ljavanje

kadrovska slu`ba razmatramogu}nosti zajedno

sa kandidatom

kadrovska slu`ba upisujekandidata u evidenciju

izve{taji i spisi kadrovske slu`be

odbijeni kandidati kadrovske evidencije kadrovska slu`ba prihva}enikandidat

re{enje o imenovanju kandidata na novo

radno mesto

kadrovska slu`ba evidentirakandidata za novo radno mesto

3.4 Obez beđiva nje ka dro va iz spolj nog okruženja or ga ni za ci je

Raz ličiti načini se ko ri ste za pri vlačenje pažnje spolj nih kan di da ta, a naj o mi lje -ni ji su oglašava nje i upo tre ba po da ta ka za vo da i agen ci ja za za pošlja va nje, sa vet ni kaza za pošlja va nje, obra zov nih usta no va, pro fe si o nal nih or ga ni za ci ja (npr. stru kov naudruženja), kao i pre tra ga po sto jećih za po sle nih u or ga ni za ci ji i sličnih in for ma ci ja.

Uko li ko pro pi si ma ni je dru gačije od ređeno, ru ko vo di lac ka drov ske službe od -lučuje ko ji će se način pri me ni ti. Od lu ka za vi si od to ga ko ji je me tod naj u spešni ji pri li -kom od ređiva nja cilj ne gru pe na tržištu ra da.

Ka da je ne za po sle nost vi so ka, in te res i upi ti tražila ca po sla su viši i kva li tet ni ji, ne -go ka da je tržište rad ne sna ge sma nje no. U prak si po tra ge za ka dro vi ma za re dov no za -pošlja va nje s pu nim rad nim vre me nom ka drov ske službe ra di je ko ri ste više raz ličitih me -to da isto vre me no, s ci ljem da do bi ju ma nji broj kan di da ta ko ji će bi ti naj kva li fi ko va ni ji.

3.4.1 Pred no sti i sla bo sti spolj nog za pošlja va njaSpolj no za pošlja va nje može une ti no ve ide je i po gle de u or ga ni za ci ju, a isto vre -

me no je mo guće po stići i po ten ci jal ne ušte de pri li kom sku pog ospo so blja va nja ka dro -va. Uko li ko su no vaj li je već is ku sni ka dro vi, može se uma nji ti obim ospo so blja va nja iliis ko ri sti ti nji ho vo zna nje za mo men tal no pre u zi ma nje kon kret nih za duženja. Osim to -ga, u or ga ni za ci ja ma po sto je i pod ručja ra da gde je nov spo ljašnji pri stup do bro došao.Na ročito na ni vo i ma višeg ru ko vod stva, ne ko iz spolj nog okruženja ko ji ni je ta ko bli skopo ve zan sa za po sle ni ma ili sa po sto jećim pro jek ti ma, ko ji je sra zmer no objek ti van i ne -ma pred ra su da, do pri no si pro me na ma i opre de lju je no vu vi zi ju or ga ni za ci je.

Jed na od sla bo sti spolj nog za pošlja va nja su troško vi jer je spolj no tržište rad nesna ge da le ko veće, čime otežava do sti za nje za da tih ci lje va, za raz li ku od in ter nog za -pošlja va nja, pa ta ko pro na laženje no vih službe ni ka tra je duže i znat no više košta. Pri -li kom za pošlja va nja li ca spo lja ri zi ku je mo da za po sli mo kan di da ta za ko jeg će se za pra -vo utvr di ti da ne ma ka pa ci te te ko je je pri ka zao pri li kom pro ce sa se lek ci je. Isto ta ko jepo treb no ima ti u vi du da pre ve li ko eks ter no za pošlja va nje de mo ti više po sto jeći ka dar,ko jem se sma nju ju mo gućno sti za na pre do va nje unu tar or ga ni za ci je.

3.5 Me to di za pošlja va nja

Me to di eks ter nog za pošlja va nja se obično de le na ne for mal ne i for mal ne me to de za -pošlja va nja. Ne for mal ni me to di obično za hva ta ju uži deo tržišta rad ne sna ge u od no su nafor mal ne. Ne for mal ni me to di pod ra zu me va ju i po nov no za pošlja va nje bivših za po sle nih ilibivših stu de na ta s ko ji ma je ostva re na sa rad nja to kom stu di ja, za pošlja va nje onih ko je pre -po ručuju za po sle ni ili onih ko ji su se već ra ni je kan di do va li za po sao. For mal nim me to di mase kon tak ti ra širi broj pri pad ni ka rad ne sna ge ko ji ni su ra ni je bi li u ve zi s or ga ni za ci jom.

Pre po ru ke za po sle nih, po zna to ta kođe kao ko mu ni ka ci ja »od usta do usta«, jebr zo, efi ka sno i obično jef ti no. Za po sle ni ko ji pre po ručuju svo je pri ja te lje ili po zna ni keiz lože svoj sop stve ni kre di bi li tet kad pre po ručuju te lju de ko ji su kva li fi ko va ni, mo ti vi -sa ni i ko ji su i da lje pod nji ho vim men tor stvom kad se za po sle. Po je di ne or ga ni za ci ječesto sti mu lišu svo je za po sle ne da va njem na gra da uko li ko pre po ruče do bre kan di da -


O35

te. Na gra de su obično po ve za ne s dužinom rad nog staža onog ko ji je dao pre po ru kui pre po ručenog ko ji je pri mljen u or ga ni za ci ju.

Značaj na manj ka vost me to da »od usta do usta« je ta što može uma nji ti ve ro -vat noću do sti za nja očeki va nih ci lje va po slo va nja. Uko li ko je rad na sna ga or ga ni za ci jesta ri ja, ta da će se i pre po ru ke za za pošlja va nje uglav nom od no si ti na sta ri je znan ce tre -nut no za po sle nih. Rešenje je da or ga ni za ci ja ta kve ne for mal ne me to de kom bi nu je safor mal nim, ra di ostva re nja po treb ne raz ličito sti struk tu re za po sle nih. Me tod »od ustado usta« ta kođe ni je pri me ren pri li kom ubr za nog ra sta jer, po pra vi lu, ne ga ran tu jeubr za no do se za nje po treb nog kva li te ta ka drov skih re sur sa.

3.6 For mal ni me to di za pošlja va nja

For mal ni me to di za pošlja va nja iz spolj no ga okruženja or ga ni za ci je ne uključu-ju kan di da ta ko ji je već bio u do di ru s or ga ni za ci jom. Ta kvi me to di pod ra zu me va juoglašava nje u časo pi si ma, ko rišćenje agen ci ja za za pošlja va nje i onih za po tra gu za ka -dro vi ma, a često pod ra zu me va ju i ne po sred nu po tra gu za po ten ci jal nim kan di da ti mau ško la ma i na fa kul te ti ma (Ta be la 3.2).

Ta be la 3.2: U~esta lost me to da za po{lja va nja u SAD

Oglašava nje od no sno ob ja vlji va nje kon kur sa za rad na me sta po buđuje za ni ma -nje kan di da ta ko ji, pošto pri ku pe po treb na do ku men ta, šalju pri ja ve, od no sno mol be zaza pošlja va nje. Na osno vu pre po ru ka i re fe ren ci kan di da ti se raz vr sta va ju na kan di da te saza do vo lji va jućim re fe ren ca ma i one ko ji se is ključuju iz da lje pro ce du re za pošlja va nja.Kan di da ti uvršćeni u spi sak pre o sta lih kan di da ta se po zi va ju na raz go vor, na osno vu ko -jeg se po pu nja va rad no me sto. Va ri ja ci je su raz ličite od or ga ni za ci je do or ga ni za ci je za vi -sno od rad no-prav nog za ko no dav stva ko je re gu liše oblast za pošlja va nja u kon kret noj or -ga ni za ci ji, ali je osnov no načelo uvek isto: za jed no rad no me sto se po kušava za in te re so -

O36


~inov nik pro iz vod nja pro da ja teh ni~kistru~njaci me nad`ment

pre po ru ka ve} za po sle nih 92 94 74 68 65

ogla{ava nje u ~aso pi si ma 87 92 46 46 40

ra dij sko i TV ogla{ava nje 68 88 75 89 82

ogla{ava nje pre ko pro spe ka ta,bro{ura i pla ka ta 5 6 2 7 4

agen ci je/ser vi si za za po{lja va nje 12 6 43 75 57

za vod za za po{lja va nje 63 72 34 41 27

agen ci je za po tra gu za ka dro vi -ma (s pla}anjem po slo dav ca)

44(31)

11(5)

63(49)

71(48)

75(65)

sred nje/vi so ke {ko le 17 9 48 74 50

stru kov na udru`enja 5 19 17 52 36

tra`enje kan di da ta za po sao 1 2 2 31 54

sin di kat 1 12 0 3 0

Iz vor: Co ok, 1996: 14.

va ti što više kan di da ta ko ji se po tom raz ma tra ju i raz vr sta va ju kroz po je di ne fa ze se lek ci -je, sve dok nji hov broj ne po sta ne jed nak bro ju po nuđenih rad nih me sta.

Oglašava nje u časo pi su je najčešći for mal ni me tod oglašava nja. Oglašava njepo tre ba za ka dro vi ma ima za cilj da do pre do što većeg bro ja li ca ko ja traže po sao i daih za in te re su je za rad u od ređenoj or ga ni za ci ji. Ogla sni do da ci ko ji sa drže kon kur se zaza pošlja va nje sa mi po se bi šire po ten ci jal ni au di to ri jum.14 Utvrđeno je da su, među oni -ma ko ji su tražili do dat na po jašnje nja u ve zi s ogla som, sa mo su10% do 20% čita la caza pra vo tražio ci po sla dok je 70% do 75% čita la ca »srećno« za po sle nih ko je su ogla snido da ci sti mu li sa li da raz mišlja ju o po nu di na tržištu. Do bro osmišlje ni i ob li ko va niogla si mo gu i ta kva li ca da mo ti višu da se možda od luče da pro me ne po sao. Osta lapažnja ko ju pri vlače ogla si pri pa da stran ka ma i po slov nim part ne ri ma or ga ni za ci je idru gim za in te re so va nim li ci ma. Uopšte ni je ne bit no i to što ta kvi ogla si pri vlače i pažn-ju za po sle nih u sa moj or ga ni za ci ji. Stu di je po ka zu ju da, uko li ko or ga ni za ci ja pre ki ne sauo bičaje nim ka drov skim oglašava njem, uno si se ne mir među za po sle ne i po ja vlju ju segla si ne o ot pušta nji ma. Za to do bro uo bličeno oglašava nje, između osta log, utvrđuje ipo ve re nje za po sle nih u or ga ni za ci ju.

Glav ni zah tev pro ce sa za pošlja va nja je ostva re nje od go va ra jućeg od zi va kan di -da ta ko ji za do vo lja va ju mi ni mal ne uslo ve za po nuđeni po sao. Do bar oglas može daza in te re so va ni ma stvo ri pred sta vu o to me ko je su im in for ma ci je po tre ba ne za sa sta -vlja nje nji ho ve kon kurs ne pri ja ve. Obez beđiva nje od zi va kva li fi ko va nih kan di da ta semo ra te me lji ti na ogla su ko ji sa drži do volj no in for ma ci ja o po slu, kva li fi ka ci ja ma, lo -ka ci ji i pla ti ko je bi ne kva li fi ko va ne i ne za in te re so va ne po je din ce od vra tio od pri ja vlji -va nja za po sao. Isto vre me no se mo ra ju pri vući kva li fi ko va ni kan di da ti stva ra njem do -bre sli ke o or ga ni za ci ji sa na glašava njem pred no sti od ređene službe. Ra di do sti za njatih ci lje va, oglas ne sme da lažno pred sta vlja po sao i pod stiče ne re al na očeki va nja kan -di da ta, već je bo lje da de talj no opiše re al ne pred no sti po nuđene službe.15

Kan di da ti su većinom iza bra ni na osno vi pre po ru ke, obično već za po sle nih ka -dro va, što je jef ti ni je. Osim to ga, što čini da je ta kvo za pošlja va nje jef ti ni je, kan di da ti ko -je iden ti fi ku ju sa mi službe ni ci obično duže osta ju u or ga ni za ci ji jer su bo lje oba vešte ni opo slu i o to me ka kvo je rad no me sto u stvar no sti. Po treb no je bi ti pažljiv sa ovim, jer ova -kvo za pošlja va nje no si opa snost od ma ni pu li sa nja i ne for mal nog ru ko vođenja oso bljem.Kod ma sov ni jeg za pošlja va nja ovog ti pa može doći i do iz ražene ne ga tiv ne se lek ci je.

Rad pre ko in ter ne ta se ubr za no širi kao sa vre me ni me tod ko ji se po ja vio u po -sled nje vre me. To je do bar način za pro na laženje kva li fi ko va nih kan di da ta ko ji po se du ju


O37

14 Većina organizacija se oglašava na lokalnom ili nacionalnom nivou. Kandidatima koji se javljaju na oglas se predočava-ju podaci o poslu, plati, uslovima zapošljavanja i o samoj organizaciji. Velike organizacije još uvek koriste metode zapošl-javanja iz vremena pune zaposlenosti i pomanjkanja radne snage sile, pa u oglasima daju ružičastu sliku zapravodosadanog i neprijatnog posla jer ih je strah da se niko neće javiti na konkurs. Još više se za tu svrhu koriste (takođe udržavnoj upravi) realistični filmovi s preliminarnim prikazom posla, brošure, povećava se broj obilazaka sa kandidatimagde im se predstavljaju radna mesta i zainteresovanima se elaborira kako izgleda konkretno radno mesto, šta se na njemudogađa i koje su najpoželjnije karakteristike službenika na tom radnom mestu (npr: brzo reagovanje, nadzor, rutina). Štoje pažljivije dizajniran tekst oglasa i opisa radnog mesta, manje će se nepodobnih kandidata na njega odazvati.

15 Jedan od oblika oglašavanja je takođe i prikriveni oglas u kojem se organizacija-poslodavac ne razotkriva, već se samoidentifikuje posao, pa potencijalni kandidati svoje podneske šalju na poštanski pretinac. Takvo oglašavanje je primereni-je za komercijalne organizacije i koriste ga oni subjekti koji ne žele da konkurencija shvati da pripremaju proširenjeproizvodnje, ili kada ne žele da kadrovi organizacije shvate da se pripremaju kadrovske promene, ili kad je, iz bilo kograzloga, reputacija poslodavca slaba. Prikriveni oglasi imaju zbog toga vrlo nizak stepen odziva i ne koriste se često, osimkad za to ne postoji vrlo dobar razlog.

do bre računar ske i teh ničke spo sob no sti. Ovo je naj ef ti ni ji način za obez beđiva nje kan -di da ta iz ce log sve ta. Sve je više or ga ni za ci ja ubeđeno da je mo guće pro naći većinu po -treb nih ka dro va na ovaj način. Osim to ga, In ter net ni je ko ri stan sa mo za tražio ce po sla,već i za or ga ni za ci je ko je traže ka dro ve, jer omo gućava obo stra nu raz me nu in for ma ci ja.

3.6.1 Uspešnost za pošlja va nja i raz li ke u kva li te tu ka drov skih re sur saKa da se pri me njuje veći broj raz ličitih iz vo ra i me to da, za za pošlja va nje bi lo bi ra ci o -

nal no da ih ka drov ska služba sva kog po na o sob pro ce ni. Ti me se utvrđuje, da li su po je di nime to di u pro se ku uvek bo lji od dru gih ili je nji ho va efek tiv nost re zul tat sti ca ja ra zno vr snihokol no sti. Naj po god ni ji kri te ri jumi vred no va nja iz vo ra i me to da za pošlja va nja su ukup nitroško vi za pošlja va nja, ce na po po je di načnom no vo za po sle nom li cu, pri me njen broj pro ce -du ra, oce na bro ja od bi je nih kan di da ta i oce na vršenja po sla i spo sob no sti no vo za po sle nih.

Istraživa nje kva li te ta raz ličitih iz vo ra za pošlja va nja nu di vr lo za ni mi lji ve za ključke.Po je di ni eks per ti za go va ra ju tvrd nju da je naj bo lje za pošlja va nje iz in ter nih iz vo ra ili pu -tem ne for mal nih me to da za pošlja va nja, npr. pre ko ba za po da ta ka i kon ta ka ta ko jiomo gućava ju po u zda nost u po gle du oce ne spo sob no sti kan di da ta. Iz te tvrd nje pro iz -i la zi da su sa mo naj ma nje poželj ni po slo vi i naj ma nje poželj ni kan di da ti za po sao pre -pušte ni for mal nim me to di ma kao što je oglašava nje u no vi na ma ili po sre do va nje za vo -da za za pošlja va nje. Te ar gu men te je mo guće po tvr di ti istraživa nji ma ko ja pod u pi ru ide -ju o ne for mal nim me to di ma i pro na la ze da su naj bo lji ka dro vi do bi je ni pre ko in ter nihka drov skih iz vo ra or ga ni za ci je. Po je di ne stu di je uka zu ju da kan di da ti pre po ručeni odstra ne za po sle nih ili su se po no vo za po sli li u or ga ni za ci ji (u ko ju se iz no va vraćaju), od -no sno ko ji su za po sle ni na osno vi sop stve nog traženja po sla znat no duže osta ju na rad -nom me stu, ne go oni ko ji su pro nađeni pre ko za vo da ili za pošlje ni pre ko ogla sa u no vi -na ma (Co ok, 1996: 288–289).

Na osno vu raz li ka u kva li te tu me to da oglašava nja mo guće je, pri li kom po -boljšava nja pro ce sa za pošlja va nja, uze ti u ob zir dve istraživa nji ma po tvrđene činje ni ce.Pr va se za sni va na istraživa nju ko ji sa ve tu je da se pri vu ku kan di da ti kroz ne for mal ni pro -ces za pošlja va nja, po seb no kroz po nov no za pošlja va nje ra ni je za po sle nih ili pre ko pre -po ru ka rad ni ka or ga ni za ci je. Ta kve okol no sti omo gućava ju da po slo da vac i kan di dat zapo sao otvo re no pre go va ra ju o okol no sti ma po sla i pla ti, jer je to većini kan di da ta većpo zna ta činje ni ca, što omo gućava duži pe riod is tra ja va nja na po slu po pri hva ta nju za -po sle nja. Dru ga činje ni ca je da se ti me to di tiču dru gačije vr ste lju di, u smi slu ni voa spo -sob no sti, mo ti va ci je i is ku stva. Na i me, oglas u časo pi si ma je do stu pan sva ko me, ali ne -ma ju svi kan di da ti mo gućnost ili spo sob no sti da se una pred upo zna ju sa po slo dav cemi oce ne re al nost nje go ve po nu de, od no sno svo jih očeki va nja. Osim to ga, istraživa njakažu da is ku sni ji i kva li fi ko va ni ji tražio ci po sla ra di je ko ri ste ne for mal ne ve ze ko je im nu -de više unu trašnjih in for ma ci ja o or ga ni za ci ji i po slu, dok na ročito mlađi kan di da ti sma nje is ku stva ko ri ste časo pi se i traže po moć agen ci ja za za pošlja va nje.

Pre po ručlji vo je da sva ka or ga ni za ci ja sa ma istraži kva li tet načina obez beđiva -nja ka drov skih re sur sa za sva ko po je di načno rad no me sto, jer često ade kvat nost me -to da i po stu pa ka za vi se od sa svim spe ci fičnih okol no sti, od no sno pro pi sa. Na osno vuutvrđenih činjenica, or ga ni za ci ja će od lučiti da li će po je di ne iz vo re za pošlja va nja ma -njeg kva li te ta sa mo pe ri o dično pri me nji va ti ili ih neće uopšte ko ri sti ti.

O38


4. SE LEK CI JA KA DRO VA

An gažova nje i očuva nje ključnih ka dro va or ga ni za ci je je je dan od kru ci jal nih pro -ble ma sa vre me nih kor po ra cij skih en ti te ta. Društve ne, po li tičke i pri vred ne pro me ne,usva ja nje no vih teh no lo gi ja, re or ga ni za ci ja, usva ja nje no vih pro pi sa, pri ti sak ka po -većanju kva li te ta po slo va nja itd su po ka za telj da or ga ni za ci je ne mo gu se bi da priušte sla -bu se lek ci ju za po sle nih. Uspeh i efi ka snost or ga ni za ci je za vi se od kva li te ta ka dro va, što upr vi plan po sta vlja nužnost opre de lje nja or ga ni za ci o ne stra te gi je se lek ci je ka dro va.

4.1 Na me ne, ci lje vi i pred no sti pro ce sa se lek ci je

Pro ces se lek ci je je za pra vo oce nji va nje kan di da ta u od no su na po nuđeno rad -no me sto ko je sle di po sle fa za pla ni ra nja ka drov skih re sur sa i nji ho vog pri vlačenja. Na -me na se lek ci je je da se uoče i iz dvo je među svim pri ja vlje nim kan di da ti ma oni ko ji ćeza pra vo do bi ti po sao. Za očeki va ti je da će iza bra ni ima ti bo lje kva li fi ka ci je od od bi je -nih, iz čega pro iz i la zi da načini i me to di se lek ci je mo ra ju bi ti oda bra ni i pri me nje ni naod go va ra jući način, te ga ran to va ti va lid ne oce ne svih kan di da ta.

Pro ce si za pošlja va nja i iz bo ra su naj tra di ci o nal ni ji i naj sta tični ji or ga ni za ci o nipro ce si, jer sko ro da se ni su pro me ni li po sle mno gih de ce ni ja upo tre be. Utvrđene po -tre be, lični raz go vor i raz ma tra nje pre po ru ka su bi li i osta li uni ver zal ni in stru men ti uvećini or ga ni za ci ja. Isto ta ko je čest se lek cij ski me tod: raz go vor li cem u li ce. Po me nu time to di su osta li do mi nant ni me to di se lek ci je, ka ko u jav nom ta ko i pri vat nom sek to -ru, pri vre di i nad grad nji, i po red spo zna ja o nji ho voj ne pri me re no sti i sla bim prog no -stičkim vred no sti ma.

Or ga ni za ci je mo ra ju da se po tru de da po boljšaju pro ce se za pošlja va nja i po -stup ke ve za ne za na pre do va nja i to na te me lju kva li te ta, pra vično sti i pošto va nja od -go va ra jućih fak to ra od ko jih za vi si od ređiva nje po tre ba po je di nih rad nih me sta. Pre -više ne po zna tih čini la ca uzro ku je pre ve lik uti caj su bjek tiv nog fak to ra. Obično je ad hocse lek ci ja po ve za na ta kođe i sa po većava njem troško va, a sla ba se lek ci ja se in di ku je krozra stuće po tre be za pro gra mi ma ospo so blja va nja, ve li ku fluk tu a ci ju rad ne sna ge, od -su stva sa po sla, ne za do volj stvo rad nim me stom i sla bo iz vršene rad ne za dat ke.

Se lek ci ja ka dro va je pro ces me re nja, od lučiva nja i eva lu a ci je (Sli ka 4.1), čiji je ciljpri do bi ja nje onih po je di na ca ko ji će do bro iz vršava ti po slo ve rad nog me sta za po tre -be or ga ni za ci je.

Sli ka 4.1: Pro ces me re nja, od lu~iva nja i eva lu a ci je pri li kom se lek ci je ka drov skih re sur sa

SELEKCIJA KADROVA

O39

MERENJE

obavljanje verifikovanih ivalidnih testiranja

ODLU^IVANJE

upotreba kombinovanihinformacija o licima koja}e se zaposliti

EVALUACIJA

utvr|ivanje da li }e odlukao zaposlenju uticati napove}anje efikasnostiposlovanja i uspeh organizacije

Za us po sta vlja nje pre ci znog i pra vičnog si ste ma se lek ci je, or ga ni za ci ja mo ra dako ri sti upo re di va i va lid na oce nji va nja ka rak te ri sti ka kan di da ta. Do bar si stem se lek ci -je može da uključi kom bi na ci ju in for ma ci ja o atri bu ti ma kan di da ta i ra ci o na lan načinod lučiva nja o za pošlja va nju, od no sno od bi ja nju kan di da ta. Ta kav si stem ostva ru jeohra bru jući uti caj na efi ka snost ce lo kup ne or ga ni za ci je.

4.2 Po ve za nost po slov ne stra te gi je i or ga ni za ci o ne kul tu re sa stra te gi jom iz bo ra ka drov skih re sur sa

Or ga ni za ci ja ko ji želi da po stig ne pot pu nu objek tiv nost za pošlja va nja mo ra daod lu ku o pro ce su se lek ci je uskla di sa po slov nom stra te gi jom or ga ni za ci je. Osno va do -bre stra te gi je or ga ni za ci je je od ređiva nje ci lje va se lek ci je. Ru ko vod stvo or ga ni za ci je mo -ra raz mo tri ti po treb ne čini o ce ko je je mu dro uključiti u raz voj se lek cij ske stra te gi je.Među nji ma se po seb no iz dva ja ju:

• zah tev za jed na kim mo gućno sti ma. Npr: ka kvi su sta vo vi or ga ni za ci je po pi -ta nju za pošlja va nja žena, ma nji na, ho mo sek su al no ori jen ti sa nih li ca i osta lihka te go ri ja rad no spo sob nih oso ba (in va li di itd.).

• kva li tet lju di. Npr: da li or ga ni za ci ja za pra vo želi i po kušava da za po slinaj bo lje di plom ce ko ji do la ze iz naj bo ljih do maćih (i stra nih) ško la i uni -ver zi te ta?

• ljud ski resursi. Npr: da li or ga ni za ci ja pri hva ta sa mo in ter no na pre do va nje iliko ri sti kom bi na ci ju in ter nog na pre do va nja i za pošlja va nja iz spolj nih iz vo ra,ili se osla nja sa mo na za pošlja va nje iz spolj nih iz vo ra?

• ulo ga or ga ni za ci o nih je di ni ca/službi i stručnja ka za za pošlja va nje. Npr: ko uor ga ni za ci ji od lučuje o za pošlja va nju? Ka kva je ulo ga ka drov ske je di ni ce pri -li kom obez beđiva nja no vih ka dro va i nji ho ve se lek ci je?

• pri me na teh ni ka se lek ci je. Npr: da li se ko ri ste psi ho te sto vi? Da li po sto jicen tar za oce nji va nje ko ji ta kođe vrši se lek ci ju? Da li kan di da ti oba vlja juzdrav stve ni pre gled i, po mo gućstvu, do dat ne psi ho fi zičke te sto ve?

• sa vet ni ci. Npr: da li su pri li kom za pošlja va nja an gažova ne agen ci je za za -pošlja va nje, spolj ni stručnja ci za za pošlja va nje ili sa vet ni ci? Ako je su – na ko -jim za da ci ma?

• suočava nje s mišlje njem za po sle nih. Npr: da li u or ga ni za ci ji uvažava ju opre -de lje nja ili pre po ru ke sin di ka ta ko ji se od no se na za pošlja va nje?

• re al na si tu a ci ja or ga ni za ci je. Npr: da li or ga ni za ci ja oba vlja se lek ci ju u skla -du sa svo jim po tre ba ma i sta njem or ga ni za ci je?

• pro pi si. Ko ja su ogra ničenja i zah te vi ko je po sta vlja re gu la ti va po pi ta nju za -pošlja va nja?

Ve o ma je značaj no da ru ko vod stvo or ga ni za ci je po tvr di pro ces se lek ci je. Se -lek ci ja se naj više te me lji na si ste mat skom pri ku plja nju in for ma ci ja, zbog čega čitavpro ces mo ra bi ti di zaj ni ran ta ko da omo gući sle deće: što je veća ko ličina in for ma ci -ja o za pošlja va nju, ti me je veća mo gućnost da se iza be re pra va oso ba za kon kret norad no me sto.

O40


4.3 Fa ze u pro ce su iz bo ra ka drov skih re sur sa

Pro ces se lek ci je se pri lično raz li ku je od or ga ni za ci je do or ga ni za ci je. Ve ličina or -ga ni za ci je, nje na de lat nost, ge o graf ska lo ka ci ja, sta nje na tržištu ra da i vr sta vla sništva(jav no/pri vat no; ko mer ci jal no/ne ko mer ci jal no) utiču na tip, ras po red i broj fa za upro ce su se lek ci je.

Naj u o bičaje ni ji ko ra ci se lek ci je su:1. pri jem kan di da ta,2. uvod ni raz go vor,3. pri ku plja nje osnov nih po da ta ka,4. te sto vi,5. raz go vo ri,6. istraživa nje isto ri je kan di da ta,7. pret hod ni iz bor ka drov ske je di ni ce,8. ko načni iz bor od stra ne me nadžera,9. zdrav stve ni pre gled,10. uvođenje na rad no me sto.

4.3.1 Pri jem kan di da taZnačaj no je da kan di da ti stek nu do bar uti sak o or ga ni za ci ji, jer je ka sni je taj uti -

sak vr lo teško po pra vi ti. Ne pri me ren od nos ili ne za in te re so va nost pred stav ni ka or ga -ni za ci je u tokom prijema može da od bi je do bre kan di da te i ob li ku je ne ga tiv ne sta vo veo or ga ni za ci ji, uključujući nje ne pro iz vo de ili uslu ge.

4.3.1.1 Uvod ni raz go vorPret hod no ili počet no po sma tra nje, od no sno raz go vor se može ko ri sti za br zu

pro bu go vor nih vešti na, kva li fi ka ci ja, za in te re so va no sti za kon kre tan po sao… Pret hod -ni raz go vor je ti pično sred stvo i usme ren je na vr lo spe ci fične po tre be rad nog me sta.Raz go vor može da se po kaže pre sud nim i efi ka sni jim načinom, ne go svi osta li ko ra cipro ce sa se lek ci je. Ne ga tiv ni osećaj pri li kom raz go vo ra, ko ji uključuje neo d go va ra jućeop hođenje s kan di da tom, ka sni je ni je mo guće po pra vi ti.

4.3.1.2 Pri ku plja nje osnov nih po da ta kaOsnov ni po da ci su osnov ni iz vor za sve in for ma ci je o za po sle nju ko je se ko ri ste

u sle dećim fa za ma se lek ci je. Oni su i oruđe po moću koga se raz lučuju ne kva li fi ko va nikan di da ti, kao npr. uko li ko se po seb ne kva li fi ka ci je zah te va ju za rad no me sto, a kan di -da ti ih ne ma ju, neće po sto ja ti ni po tre ba za na stav kom pro ce sa se lek ci je. Lični po da ci ibi o gra fi ja su naj bo lji po ka za te lji, ma da se ne ret ko ko ri ste u vr lo su bjek tiv nim smi slu.

4.3.1.3 Pon de ri sa ni osnov ni po da ciIa ko su ob li ko va ni zbog to ga da bi uma nji li su bjek tiv nost li ca ko je vo di raz go -

vor, sve jed no se dešava da vođa raz go vo ra ne pri met no da je veću težinu po je di nimčinje ni ca ma za ko je sma tra da su značaj ne. Zbog to ga ma lo or ga ni za ci ja ko ri sti pon -de ri sa nje osnov nih po da ta ka.

SELEKCIJA KADROVA

O41

Raz voj pon de ri sa nih, pri ku plje nih, osnov nih po da ta ka uključuje utvrđiva nje od -no sa između ob li ka po da tka i po treb nih me ri la spo sob no sti za rad no me sto, kao štosu pro duk tiv nost, iz vršava nje za da ta ka, iz o stan ci itd. Po se ban ak ce nat se sta vlja na ni -vo obra zo va nja, broj pret hod nih za po sle nja, po seb na rad na is ku stva i dru ge vr ste mo -gućih po da ta ka ko ji utiču na po većanje oce ne. Pret po sta vlja se da su kan di da ti s naj -većim bro jem pon de ri sa nih tačaka ta kođe i naj bo lji kan di da ti. Re zul ta ti pon de ri sa njapo da ta ka su obično do bra pre po ru ka za bu dući učinak na rad nom me stu. Ma da, od -ređeni pon de ri sa ni po da tak može ima ti do bru in di ka tiv nu vred nost za od ređeno rad -no me sto, za dru go, ipak, neće bi ti ta ko re le van tan (Ta be la 4.1).

Ta be la 4.1: Pri mer zbir ne li ste osnov nih po da ta ka o kan di da ti ma za po sao

Ia ko su pon de ri sa ni po da ci raz vi je ni na osno vu ko re la ci je sta ti stičkih ve za izmeđupo da ta ka i spo sob no sti za vršenje po slo va na rad nom me stu, oni mo gu bi ti u kon tra -dik ci ji sa načelom o »jed na kim mo gućno sti ma za sve«. Obez beđiva nje po da ta ka, kaošto su sta rost, na ci o nal nost, ra sa, pol, re li gi ja, je u su prot no sti sa do maćim i većinomstra nih rad no prav nih pro pi sa (uz po vre me ne iz u zet ke u ve zi sa pi ta njem o državljan stvuza po je di ne službe), te je ta kve po dat ke po treb no eli mi ni sa ti iz pon de ri sa nja.

4.3.2 For me po da ta ka u skla du sa zah te vom za »jed na kim mo gućno sti ma za sve«Na la zi u ve zi jed na kih mo gućno sti za pošlja va nja uka zu ju da po da ci i upit ni ci za

raz go vo re o po slu mo gu bi ti dis kri mi na tor nog ka rak te ra u od no su na po je di ne gru pekan di da ta, jer zah te va ju po dat ke i po sta vlja je pi ta nja ko ja ni su po ve za na sa zah te vi marad nog me sta. Shod no to me, po sta vlje ne su za bra ne upo tre be od ređenih »tra di ci o -nal nih« pi ta nja o sle dećim stva ri ma (Ta be la 4.2):

O42


ZBIR NI LIST OSNOV NIH PO DA TA KA

Po da ci se ko ri ste:

stal nopri vre me nope ri o di~noslu~aj no

Pre zi me: Ime:

Adre saUli ca: Podru~je/zona: Po{tan ski broj:

Tel. broj Faks broj E-mail

Obra zov ne kva li fi ka ci je: (mo li mo da upi{ete: stru~ne, teh ni~ke, se kun dar ne, ter ci jar ne kva li fi ka ci je i/iliospo so blje nost, ko je ste ste kli po seb nim ospo so blja va njem)

Ra ni ja za po sle nja: (mo li mo da upi{ete gde ste bi li za po sle ni, na ziv rad nog me sta i da tu me od - do za konkretna za po sle nja)

Pre po ru ke: (mo li mo da upi{ete ime na naj manje tri li ca s ko ji ma mo`emo da us po sta vi mo ve zu i nji ho ve te le fon ske bro je ve)

Osta le in for ma ci je: (mo li mo da na ve de te bi lo ko je dru ge in for ma ci je za ko je sma tra te da mo gu da po dr`eva{u kan di da tu ru)

Upo zo re nje: u po je di nim fa za ma ka drov skog po stup ka }e mo`da bi ti po tre ban zdrav stve ni pre gled o ~emu}e vas oba ve sti ti vo|a raz go vo ra.

• bračno sta nje: Za bra na se od no si na po ro dično sta nje, od no se, si tu a ci ju po -ve za nu sa su pružni kom, pla ni ra nje po ro di ce i osta le okol no sti o ko ji ma ni jedo pušte no po sta vlja nje pi ta nja i istraživa nje. Do zvo lje no je pi ta ti da li je kan -di dat spre man da se pre se li ili pu tu je, ra di vi ken dom ili pre ko vre me no i podka kvim uslo vi ma;

• sin di ka ti, or ga ni za ci je, društva, po li tičke stran ke: Ni su do zvo lje na pi ta nja očlan stvu u klu bo vi ma ili or ga ni za ci ja ma, osim uko li ko se pi ta nje ne od no si načlan stvo u stru kov nim udruženji ma i po ve za no je s ra dom ili rad nim me stomza ko jeg kan di dat kon ku riše;

• fo to gra fi je: Fo to gra fi je se ne pre po ručuju, osim uko li ko po sao ne uključujepo zi ra nje, ples ili slično. Fo to gra fi je bi tre ba lo ko ri sti ti sa mo u svr hu iden ti fi -ka ci je, a po pret hod nom upo zo re nju o načinu upo tre be;

• te le sne ka rak te ri sti ke: Ni su do zvo lje na pi ta nja o po je di nim fi zičkim ka rak te -ri sti ka ma kan di da ta, osim ka da je to ne po sred no bit no za po sao;

• rođačke ve ze: Od kan di da ta se ne sme ju tražiti po da ci o srod ni ci ma, nji ho -va ime na i ve ze. Ime na i adre se kon ta ka ta za slučaj van red nih do gađaja semo gu pri ku pi ti po okončanju se lek ci je.

Ta be la 4.2: Od red be slo ve na~kog Za ko na o rad nim od no si ma ko jima se za bra nju je dis kri mi na ci ja

Za kon o rad nim od no si ma (Službe ni list RS, br. 42/2002) u čla nu 6. iz -ričito za bra nju je dis kri mi na ci ju, pa ta ko: (1) Po slo da vac ne može tražio ca po sla, pri li kom za pošlja va nja, ili

službe ni ka, u vre me tra ja nja rad nog od no sa i u ve zi sa pre stan komugo vo ra o ra du, po sta vlja ti u ne rav no pra van po ložaj zbog po la, ra -se, bo je kože, sta ro sti, zdrav stve nog sta nja ili in va li di te ta, ver skog,po li tičkog ili dru gog ubeđenja, član stva u sin di ka tu, na ci o nal nog ilisin di kal nog po re kla, po ro dičnog sta tu sa, imo vin skog sta nja, sek su -al ne ori jen ta ci je ili zbog dru gih okol no sti.

(2) Žena ma i muškar ci ma mo ra ju bi ti ga ran to va ne iste mo gućno sti ijed nak tret man pri li kom za pošlja va nja, na pre do va nja, ospo so blja -va nja, usa vršava nja, od su stva s po sla, rad nih od no sa, rad nog vre -me na i pre ki da ugo vo ra o ra du.

(3) Za bra nje na je, ka ko ne po sred na, ta ko i po sred na dis kri mi na ci jazbog po la, ra se, sta ro sti, zdrav stve nog sta nja od no sno in va li di te ta,ver skog ili dru gog ubeđenja, sek su al ne ori jen ta ci je i na ci o nal nog po -re kla. Po sred na dis kri mi na ci ja po sto ji, uko li ko na iz gled ne u tral neod red be, kri te ri ju mi i prak sa stva ra ju efe kat da li ce od ređenog po la,ra se, sta ro sti, zdrav stve nog sta nja od no sno in va li di te ta, ver skog ilidru gog ubeđenja, sek su al ne ori jen ta ci je ili na ci o nog po re kla do speu lošiji po ložaj, osim uko li ko su te od red be, kri te ri ju mi i prak saobjek tiv no oprav da ni, od go va ra jućeg ka rak te ra i po treb ni.

(5) U slučaju kršenja za bra ne dis kri mi na ci je, po slo da vac je ma te ri jal nood go vo ran kan di da tu, od no sno službe ni ku po pra vi li ma opšteggrađan skog pra va.

SELEKCIJA KADROVA

O43

Kan di dat se, isto ta ko po pra vi lu, ne pi ta ne po sred no o mo guće počinje nim kri -vičnim de li ma, ia ko se obično među uslo vi ma za do bi ja nje od ređenog rad nog me stana vo di da kan di da ti ne sme ju bi ti pra vo snažno osuđeni zbog počinje nog kri vičnog de -la sa umišlja jem pro tiv službe ne dužno sti i ne sme ju bi ti osuđeni na bez u slov nu ka znuza tvo ra (dužina za vi si od na ci o nal nih pro pi sa), i isto ta ko ne sme ju bi ti kri vično go nje -ni zbog umišljaj nog kri vičnog de la. Iza bra ni kan di dat mo ra da na kra ju iz bor nog po -stup ka pod ne se od go va ra juće službe ne do ka ze o ovo me.

Kan di dat se ta kođe ne po sred no ne is pi tu je o:• mo gućim psi hičkim teškoćama: Is pi ti vač može sa mo da pi ta o mo gućim psi -

hičkim pro ble mi ma, uko li ko je to ve za no za oba vlja nje po sla, ka da bi teteškoće sprečava le kan di da ta da uspešno iz vršava svo je dužno sti ili bi mo gleda ugro ze si gur nost kan di da to vih sa rad ni ka, po slov nih part ne ra ili stra na ka;

• me di cin skim po da ci ma: Is pi ti vač može da ukaže na po tre bu da je do bi ja njepo sla uslo vlje no uspešno oba vlje nim zdrav stve nim pre gle dom ko ji mo ra bi tioba vljen u skla du sa očeki va nim ak tiv no sti ma. Zdrav stve ni pre gled se možeoba vi ti tek po oba vlje nom po stup ku se lek ci je, uko li ko za njim po sto ji pro fe -si o nal na po tre ba;

• te le snoj vi si ni i težini: Pi ta nja ove vr ste se mo gu po sta vi ti sa mo uko li ko je tone po sred no po ve za no sa po tre ba ma po nuđenog po sla.

Uko li ko se or ga ni za ci ja od luči da pri ku pi osnov ne po dat ke o kan di da ti ma pu -tem upit ni ka, mo ra da po sve ti iz u zet nu pažnju nji ho vom for mu li sa nju, zbog po ten ci -jal ne opa sno sti od dis kri mi na ci je i, s tim u ve zi, mo gućih sud skih po stu pa ka pro tiv or -ga ni za ci je.

O44


5. ME TO DI SE LEK CI JE

5.1 Kla sični trio

Većina or ga ni za ci ja vrši oda bir kan di da ta na tri načina – raz ma tra njem obra za -ca ko je je kan di dat pod neo, pre gle dom kan di da to vih pre po ru ka i raz go vo rom (Ta be -le 5.1 i 5.2).

Ta be la 5.1: Upo tre ba me to da se lek ci je za pet pro fe si o nal nih gru pa

5.1.1 Pod ne sci za rad no me stoObra sci sa una pred pro pi sa nim vr sta ma i for ma ma po da ta ka o kan di da ti ma se

mo gu kon ver to va ti u pon de ri sa ne obra sce po moću kom pa ra tiv ne ana li ze do bi je nih in -for ma ci ja i po da ta ka iz prošlo sti i sa dašnjo sti li ca već za po sle nih u or ga ni za ci ji, a u ci ljuprog no ze bu dućeg uspe ha na rad nom me stu, sma nje nja fluk tu a ci je rad ni ka i fer iz bo rakan di da ta. Pon de ri sa ni obra sci su eko no mični, efi ka sni i teško ih je fal si fi ko va ti.

Ana li zom obra za ca ko ji sa drže po da ta ke o kan di da ti ma za po sao u Ve li koj Bri -ta ni ji, spro ve de nom 1998 go di ne (Fis her, Scho en feldt, Shaw, 1999: 342). Zaključeno je

METODI SELEKCIJE

O45

PRO FE SI O NAL NA GRU PA (%)

ME TO DI me nad`eriu pri vre di

dr`av ni~inov ni ci ad mi ni stra ci ja pro dav ci

in du strij skine kva li fi ko va ni

slu`be ni ci

te sti ra nja

• op{ti te sto vi in te li gen ci je• op{ti te sto vi spo sob no sti• op{ti te sto vi li~no sti• oce ne spolj nog cen tra za

oce nji va nje

1110128

9895

4421

6551

2410

raz go vo ri

• te le fon ski raz go vor sakan di da tom

• jed no stav ni raz go vor li cem u li ce

• vi{e uza stop nih raz go vo ra li cem u li ce

• raz go vor na osno vu spi ska pi ta nja

• vi{e uza stop nih raz go vo -ra po mo}u spi ska pi ta nja

24

48

49

11

6

26

45

46

9

5

38

56

36

5

2

30

47

35

5

2

34

62

28

6

2

kon sul tan ti

• kon sul tant oba vlja ini ci jal ni raz go vor

• kon sul tant pri pre ma ko na~ni skra}eni spi sak

• kon sul tan ti vr{e spolj nate sti ra nja

23

19

10

18

15

9

10

6

3

8

7

6

1

1

4

Na po me na: Po da ci su pri ku plje ni u au stra lij skim or ga ni za ci ja ma pri vat nog sek to ra to kom 1994.Iz vor: Sto ne, 1995: 141.

da su po da ci ti pa: ime i pre zi me, da tum rođenja, pret hod na za po sle nja i raz lo zi za na -pušta nje po sled njeg za po sle nja za jed nički za sve pri me re obra za ca. Po lo vi na for mu la raje sa država la upi te o sta ro sti kan di da ta, a sa mo 4% i kla sično bi ro krat sko pi ta nje o de -vo jačkom pre zi me nu. Za pa nju juće je da su po je di ni pri mer ci obra za ca po sta vlja li i pi ta -nja o ho bi ji ma i ak tiv no sti ma to kom slo bod nog vre me na. S ob zi rom da je 40% po slo -da va ca težilo su zbi ja nju pro tek ci je i ne po ti zma, nji ho vi obra sci su sa država li i pi ta nja osrod ni ci ma ko ji su već za po sle ni kod po slo dav ca. Dve trećine for mu la ra je sa država loupi te o obra zo va nju, dok je 26% zah te va lo de ta lje o član stvu u stručnim te li ma.

Ta be la 5.2: Po pu lar nost ala ta se lek ci je po raz li~itim vr sta ma rad nih me sta u SAD

5.1.2 Pi sa nje krat kog re zi meaPri pre ma krat kog sažet ka po da ta ka iz kan di da to ve pri ja ve je po seb no do bro -

došla ka da se na rad no me sto pri ja vi ve li ki broj kan di da ta, ma da, zbog bro ja pri ja vako je tre ba raz mo tri ti, ovaj ko rak može bi ti do ne kle vre men ski dug. Od de ve de se tih go -di na prošlog ve ka, službe ni ci za duženi za re gru to va nje ka dro va se suočava ju, u većinior ga ni za ci ja, sa »pla ni nom pri jav nih obra za ca, od no sno pod ne sa ka« ko je mo ra juraz vr sta ti. Po sta vlja se pi ta nje, čije po dat ke uključiti u re zi me i zašto. Bri tan skistručnja ci su ana li zi ra li načine ko rišćenja po da ta ka iz kon kurs nih pri ja va od stra neslužbni ka za za pošlja va nje (Fis her, Scho en feldt, Shaw, 1999: 342) i usta no vi li da je ubri tan skim tran sport nim or ga ni za ci ja ma 80% od lu ka o kan di da ti ma do ne še no na

O46


PRO CE NAT OR GA NI ZA CI JA

bi lo ko ja ka te go ri ja

slu`be~inov ni ci

pro iz vod nja,uslu`na

de lat nost

teh ni~kistru~nja ci pro dav ci me nad`eri

nad zor ni ci

broj or ga ni za ci ja (245) (245) (221) (237) (96) (243)

udeo % % % % % %

te sti ra nje spo sob no sti za po sao (rad ni uzor ci) 63 55 19 10 4 3

zdrav stve ni pre gled 57 43 57 47 46 45

test men tal nih spo sob no sti 31 23 10 8 9 9

test o po zna va nju po slo va rad nog me sta 27 14 14 14 3 5

te sti ra nje o ko ri{}enjunar ko ti ka 26 21 26 22 23 21

test li~no sti 17 1 2 6 23 13

test cen tra za oce nji va nje 12 1 3 4 10

te sti ra nje psi hi~kih spo sob no sti 11 1 12 2 1 1

test spo sob no sti pi sa nja spi sa 7 4 6 2 4 3

dru go 2 - 1 1 1 1

Iz vor: Fis her, Scho en feldt, Shaw, 1999: 342.

osno vu 9 fak to ra: oce ne iz ma te ma ti ke, ni voa zna nja ma te ma ti ke ili kom pju te ra, rad -nog is ku stva u sa o braćaj noj de lat no sti, član stvo u or ga ni za ci ja ma u obla sti sa o -braćaja, rad nog is ku stva u ve zi kom pju ter skog pro gra mi ra nja, po zna va nja me -nadžmen ta ili po hađanje kur sa o upra vlja nju u tran spor tu. Bo lje šan se za pre laz u sle -deću fa zu se lek ci je su ima li oni kan di da ti ko ji su na pi sa li opšir ne pri ja ve, kao i oni ko -je su svo je pod ne ske na pi sa li (u smi slu for me) u per so na li zo va nom ob li ku ili su u pod -ne sku ko ri sti li »ne sva ki dašnje iz ra ze«.

Službe ni ci za duženi za za pošlja va nja se obično pri li kom pri pre me re zi mea o kan di -da ti ma po sta vlja ju vr lo su bjek tiv no. Za to tre ba obra ti ti dužnu pažnju pri li kom nji ho veupo tre be i ni ka ko se ne pre po ručuje da ovi sažeci bu du do mi nant ni in stru ment se lek ci je.16

5.1.3 Pre po ru keCo ok (1996) na vo di da dve trećine bri tan skih or ga ni za ci ja uvek zah te va do sta -

vlja nje pre po ru ka. U bri tan skom jav nom sek to ru – vi so ko škol stvo, zdrav stvo, jav neslužbe – uvek zah te va ju re fe ren ce pre raz go vo ra sa kan di da tom. Su prot no to me, u pri -vat nom, od no sno ko mer ci jal nom sek to ru, većinom se ne traže pre po ru ke ka da se ne -ko me nu di po sao, a ka da se pre po ru ke zah te va ju, to tre ba shva ti ti ka ko do dat nu si -gur no snu pro ve ru da li je kan di dat stvar no do bro iz vršavao rad ne dužno sti kod po sled -njeg po slo dav ca i da ni je bio ot pušten zbog krađe.

Bri tan ske re fe ren ce su obično u for mi pi sma sa ko ji ma se kan di dat pred sta vljau ne ti pičnoj for mi. Vr lo ma lo bri tan skih po slo da va ca se in te re su je za oce ne ra ni jeg rad -nog učin ka i isto ta ko ne očeku je pre po ru ke u ne ka kvoj struk tu ri sa noj for mi za raz li kuod po slo da va ca u SAD ko ji ra di je ko ri ste struk tu ri sa ne for me pre po ru ka. Ta kođe, uSAD, što je po seb no ka rak te ri stično za jav ni sek tor (npr. po li ci ja), po je di ni po slo dav cise ne ogra ničava ju, pri li kom pro ve re pre po ru ka, sa mo na li ca ko ja je ime no vao kan di -dat već i ve o ma de talj no pro ve ra va ju po za di nu i isto ri ju kan di da ta, nje go vih čla no vapo ro di ce i ce lo kup no nje go vo po našanje.

5.1.4 Raz go vo riRaz go vor o za pošlja va nju je naj rašire ni ja teh ni ka se lek ci je. Može bi ti re la tiv no

sla bo struk tu ri san, bez ika kvih smer ni ca, ili iz ra zi to struk tu ri san i pri la gođen od -ređenom mo de lu. U tom smi slu raz li ku je mo:

• kla sični in ter vju,• struk tu ri sa ni in ter vju i• pa nel ni in ter vju.

METODI SELEKCIJE

O47

16 U SAD se razvrstavanje obrazaca – podnesaka vrši na osnovu priručnika »Ocenjivanje osposobljenosti i iskustva« kojidefiniše nivo osposobljenosti i iskustva kandidata u vezi sa mogućim arbitrarnim presudama prilikom razvrstavanjakandidata. U Engleskoj »Komisija za jednake mogućnosti« preporučuje da pregled konkursnih prijava vrše najmanjedva lica. U SAD, »Komisija za jednake mogućnosti pri zapošljavanju« je izdala »Vodič o sadržini konkursne prijave zatražioce posla« koji sadrži široki spektar potencijalno objektivnih formi pitanja za obrazce prijava i neprimerenesadržine koja utiče na formiranje neugodnog osećaja u vezi sa zaštitom podjednakih mogućnosti za sve, kao i neprih-vatljive sadržine koja nije povezana sa radnim mestom. Takva pitanja uključuju teme kao što su: bračno stanje, deca,briga o deci, boja kose i očiju, seksualna orijentacija, služenje vojnog roka i sposobnost za vojnu službu i otpust iz nje,starost, raspoloživost za rad vikendom ili tokom odmora (što može da odbije pripadnike određenih religija), telesnavisina i težina, potvrde o odsluženim kaznama.

Struk tu ra raz go vo ra se kre i ra pri me nom una pred od ređenih smer ni ca, što oce -nji vaču ko ji vo di raz go vor omo gućava da na si ste ma tičan način obez be di po treb ne in -for ma ci je o kan di da tu.

Istraživa nja uka zu ju da struk tu ri san raz go vor da je pre ci zni je re zul ta te, ne go ne -struk tu ri san. I po red to ga, utvrđeno je da oce nji vači ko ji vo de raz go vor pre fe ri ra ju ma -nje struk tu ri sa ne raz go vo re, jer im to omo gućava vođenje raz go vo ra po sop stve nomna hođenju (Ov se nik, 1995).

Glav na pre po ru ka u ve zi pri me ne od ređenog me to da raz go vo ra je ta da sva pi -ta nja mo ra ju bi ti u ve zi sa po nuđenim rad nim me stom. Stručnja ci za za pošlja va nje sumišlje nja da je si gur ni je i pra vični je vo di ti struk tu ri sa ne raz go vo re ili una pred mo de li -ra ne raz go vo re gde se ista stan dard na pi ta nja po sta vlja ju sva kom kan di da tu.

5.2 Značaj do brih me to da se lek ci je

Šta opre de lju je do bre, upo tre blji ve me to de se lek ci je? Ka rak te ri sti ka do brih me -to da se lek ci je je nji ho va po u zda nost koja kao rezultat daje kon si stent ne oce ne o kan -di da tu; va lid nost – fil tri ra ju do bre kan di da te i od vraćaju sla be; troškov no su efi ka sni –po slo dav cu pružaju očeki va ne re zul ta te po naj nižoj ce ni.

Po u zda na me ri la da ju kon si stent ne re zul ta te. Psi ho loška me ri la su obično vr lo ko -ri sna i nji ho va kon si stent nost je uglav nom za ga ran to va na. Su bjek tiv no me ri lo, kao što jeraz go vor o za po sle nju, ni je baš po uz dan i u naj go rem slučaju nji me ni je mo guće pri ba vi -ti ni ka kve in for ma ci je. Po u zda nost se obično me ri na osno vu ko re la ci je između dve vr steme ri la. Uko li ko dva oce nji vača oce ne po 50 kan di da ta, ko re la ci ja između nji ho vih gru paoce na is ka zu je po u zda nost sa mih oce na, oce nji vača ili po u zda nost ra suđiva nja. Uko li kosu oce nji vači ne us klađeni u oce na ma, je dan od njih ni je od go vo rio za dat ku, sa mo je pi -ta nje ko ji. Po ređenje istih oce na raz ličitih oce nji vača u raz ličitim okol no sti ma da je oce na -ma unu trašnju po u zda nost oce na (Ul rich i Tum bo, 1965, u Co ok, 1996).

Oce nji vači ko ji vo de raz go vor često međusob no us klađuju stan dard ne ste re o ti -pe o to me šta čini do brog kan di da ta, što ga ran tu je nji ho vo međusob no sla ga nje, ma -da, pri li kom kon kret nog oce nji va nja to i ne mo ra da bu de ta ko. Ta ko npr. za jed nički jeste re o tip o efi ka snom pro dav cu ko ji bi tre ba lo da bu de so ci jal no vešt, po maže dru gi -ma, da je do mi nan tan, sređen, is tra jan, agre si van i želi da na pre du je (Jac kson i sod.,1982, u Co ok, 1996). De drick i Dob bins (1991, isto ta mo) iz vešta va ju o ste re o ti pu ko -ji se od no si na sta ri je rad ni ke ko je je, na vod no, teže za po sli ti, sla bi je su mo ti vi sa ni, ma -nje pro duk tiv ni i kre ta tiv ni itd. Uko li ko se oce nji vači ko lek tiv no usa gla se šta za pra votraže, opet se može do go di ti da se, na iz gled, isti ste re o tip kod svih oce nji vača raz li ku -je u po gle du ne kog po de le men ta. Ta ko je mo guće da npr. od ređeni oce nji vač vi di do -bar znak u kan di da tu ko ji često me nja po sao (kon stant no traženje no vih iza zo va), dokće dru gi to sma tra ti zna kom ne stal no sti i ne po u zda no sti kan di da ta.

5.2.1 Va lid nost po da ta ka do bi je nih ka drov skim raz go vo romDi le me o vred no sti po da ta ka iz ka drov skog raz go vo ra da ti ra ju iz ra ni je

Hollingworthove stu di je (1922, u Co ok, 1996). Stu di ja je ob ra di la 12 šefo va pro da jeko ji su oba vi li raz go vo re sa 57 kan di da ta za pro dav ce. U mišlje nji ma šefo va je došlo do

O48


pri ličnih raz mi mo i laženja. Po ja vi le su se broj ne di le me o va lid no sti ka drov skih raz go -vo ra, što je iza zva lo la vi nu istraživa nja o utvrđiva nju nji ho ve va lid no sti i ra ci o nal no sti.Istraživa nja ka drov skih raz go vo ra je do dat no in ten zi vi ra na go di ne 1949. Već ra ni je suse po ja vi la raz mišlja nja o ka drov skim raz go vo ri ma sa za ključci ma da ka drov ski raz go -vo ri ni su naj bo lji put za iz bor pro duk tiv nih rad ni ka i eli mi na ci ju ne pro duk tiv nih.

5.2.2 Kva li te ti ko ji se mo gu oce ni ti ka drov skim raz go vo romPu tem raz go vo ra možemo pri lično de talj no da pro ce ni mo in te li gen ci ju kan di -

da ta ali, uko li ko želi mo da bu de mo u mo gućno sti da kažemo da je sve ko rekt no, ipakje po treb no u to ku ka drov skog raz go vo ra ko ri sti ti te sto ve ko ji me re in te li gen ci ju, jer sute sto vi pu zda ni ji, pre ci zni ji i pre sve ga objek tiv ni ji. Te sto vi in te li gen ci je su br zi i jef ti nipa možemo da sve kan di da te te sti ra mo isto vre me no. Ka ko god, većina rad no prav nihpro pi sa one mo gućava upo tre bu ovih te sto va, jer se nji ma one mo gućava ostva re njenačela za pošlja va nja jed na kih mo gućno sti za sve. Za to po slo da vac ko ji želi da iz me riin te li gen ci ju, ali ne želi da ko ri sti te sto ve, može da do bi je pri bližnu pro ce nu pu tem ka -drov skih raz go vo ra.

Ka sni je je po sta vlje no pi ta nje, da li se ka drov skim raz go vo rom može oce ni tinešto što ni je mo guće ne kim dru gim me to dom (Co ok, 1996). Istraživa nja su po ka za -la da su to so ci jal ne vešti ne – spo sob nost za do bro spo ra zu me va nje sa dru gim lju di mai osta vlja nje do brog uti ska. Za to ka drov ski raz go vo ri ko je vo di ko mi si ja, a ne sa mo po -je di nac, po stižu vi so ku po u zda nost.

Ka drov ski raz go vor se često ko ri sti za pro ce nu onog što se de fi niše kao »or ga -ni za ci o no poželjan«. Često je to sa mo šifro vani žargon za oprav da va nje ra ni jih pro ce -na i is ka za nih sla bo sti oce nji vača. Iz raz »poželjan« se ne može po re di ti sa objek tiv nimpo da ci ma, kao što je »pro sečna oce na«, ali se može po re di ti sa npr. uti skom ili po ja -vom ko ji su geršu ira ci o nal ne ele men te (Co ok, 1996).

Kan di da to va mo ti va ci ja za po sao je dru go pi ta nje na ko ga se uo bičaje no po -kušava naći od go vor to kom ka drov skog raz go vo ra. Mišlje nja o po god no sti ka drov skograz go vo ra za tu na me nu vr lo su po de lje na, na ročito uko li ko se to kom istog raz go vo rapo kušava iz vršiti pro ce na i kan di da to vih so ci jal nih vešti na. So ci jal ne vešti ne i mo ti va -ci ja, na i me, ni su po ve za ne pa se na osno vu kan di da to vog po našanja to kom raz go vo -ra ne može na osno vu pr vih do ne ti za ključak o dru gim. Oce nji vač to kom raz go vo ralakše oce nju je kan di da to ve so ci jal ne vešti ne ne go mo ti va ci ju, jer se zna da su so ci jal nevešti ne »vi dlji ve« već u sa mom raz go vo ru. Kan di da ti, ko ji i sa mi mi sle da su so ci jal novešti, više se osme hu ju, ko ri ste mi mi ku i kre ta nje te la i, ta kođe, više go vo re. Što se višeosme hu ju, ko ri ste kre ta nje i više go vo re, to će oce nji vač višim oce ni ti nji ho ve so ci jal nevešti ne. Činje ni ca je, da se to kom raz go vo ra može za pa zi ti i mo ti vi sa nost kan di da ta,npr. mo ti vi sa ni kan di da ti su for mal ni je obučeni i to kom raz go vo ra se češće na sla nja juuna zad. Ka ko oce nji vači obično ni su do volj no vešti da pre po zna ju ta kve zna ke i na nji -ma za sni va ju svo ju oce nu već kao vi so ko mo ti vi sa ne na la ze one kan di da te ko ji se sme -ju, ge sti ku li ra ju i pu no go vo re – po našanje ko je ne ma mno go to ga za jed ničkog sa mo -ti va ci jom – što je uzrok ne pre ci zne pro ce ne mo ti va ci je. Mo ti va ci ja se u raz go vo ru ipakmože pro ce ni ti; no, ne na osno vu po našanja, već na osno vi kon kret nih pi ta nja i kan -di da to vih od go vo ra. Oce nji va nje mo ti va ci je sa mo na osno vu po našanja i po ja ve je da -kle, prak tično ne mo guće.

METODI SELEKCIJE

O49

5.2.2.1 Stvar ni i ide al ni ka drov ski raz go vo riPo sto ji do sta pla no va za vođenje ka drov skih raz go vo ra, a pri to me raz ličiti ti -

po vi raz go vo ra pod ra zu me va ju raz ličit iz gled od no sno na me nu.17

Anstey (1977, u Co ok, 1996) je iz ni zao po drob ne sa ve te za vođenje ka drov skihraz go vo ra ko je vo de ko mi si je. Naj veći broj čla no va ko mi si je je tri, uključujući i pred se -da va jućeg. Širi sa stav je ne e ko no mičan i ome ta rad, jer će broj ni ji ple num možda mo -ra ti da od lučuje i gla sa njem.

5.2.2.1.1 Ka drov ski raz go vor i prak saTra di ci o nal ni ka drov ski raz go vo ri ima ju vr lo ogra ničenu va lid nost, pa se raz -

mišlja da bi ka drov ske je di ni ce za me ni le raz go vo re bo ljim me to di ma. Ali, kan di da tiočeku ju da će bi ti po zva ni na raz go vor i ra zočara ju se ako ni su. Ha kel (1982, u Co ok,1996) kaže: »većina lju di ve ru je u pro ces«, gde je raz go vor mo gućnost da se »po kažešu naj bo ljem sve tlu«, »gde ćeš do bi ti pri li ku da po gle daš po slo dav cu u oči i da mu is -pričaš pot pu nu priču«. Ka drov ski raz go vo ri oda ju uti sak fer utak mi ce, po go to vu uko -li ko su du gi i ela bo ri ra ni; većina or ga ni za ci o nih opštih aka ta zah te va održava nje raz -go vo ra s naj ma nje pet kan di da ta, čak i on da ka da zna ju kog kan di da ta žele.

U tom smil su, ka drov ski raz go vo ri su još uvek deo or ga ni za ci o ne prak se. Ipak,broj na su pi ta nja ve za na za ove raz go vo re: Ko li ko du go tra je ka drov ski raz go vor? O čemugo vo ri vo di telj raz go vo ra? Ko li ko in for ma ci ja možemo do bi ti od kan di da ta? Uko li ko je li -te ra tu ra o po u zda no sti ka drov skih raz go vo ra ne kva li tet na i ne u po tre blji va, šta za pra voopi su ju raz go vo ri? Šta mi sle kan di da ti o ka drov skim raz go vo ri ma i oce nji vačima?

Ni te o re tičari ni prak tičari se ne slažu o to me, ko ja bi bi la naj značaj ni ja te maraz go vo ra. Ru ko vo di o ci raz go vo ra tre ti ra ju raz ličite te me sa raz ličitim kan di da ti ma, aiz bor te me za vi si i od okol no sti rad nog me sta za ko jeg kan di dat kon ku riše, te, po seb -no, od vešti na li ca ko ja vo de raz go vor.

Obično kan di da ti očeku ju da će im sa go vor ni ci ma lo više pričati o rad nom me -stu, dok ono što oce nji vači očeku ju je da im kan di da ti go vo re o se bi i mo ti vi ma za kon -ku ri sa nje i rad kod po slo dav ca.18

Po da ci o to me šta se do gađa na raz go vo ru su za bri nja va jući. Broj ne stu di je su po -tvr di le da to kom ka drov skih raz go vo ra oce nji vači go vo re više od kan di da ta, što je za pra -vo ne poželj no, jer se pret po sta vlja da bi oce nji vači mo ra li da pri ku plja ju in for ma ci je, a neda ih oda ju. Ana li ze sušti ne raz go vo ra kažu da oce nji vač od lučuje ko li ko će raz go vor tra -ja ti, ma da kan di dat od ređuje broj po sta vlje nih pi ta nja (iz ve sno je da dužina raz go vo rata kođe za vi si od dužine od go vo ra). Kan di da ti ko ji više pričaju ima ju veće šan se da bu duiza bra ni (Co ok, 1996), a stu di ja ni je po nu di la od go vor na pi ta nje, da li je to re zul tat to -ga što su kan di da ti više go vo ri li sa mi po se bi ili ih je na to po dstakao sa go vor nik.

5.2.2.1.2 Ne ver bal no spo ra zu me va nje pri li kom ka drov skog raz go vo raRaz ličita is pi ti va nja su po ka za la da uspešni kan di da ti više gle da ju sa go vor ni ka-

oce nji vača u oči, više se osme hu ju, više ko mu ni ci ra ju po kre ti ma, kli ma ju gla vom i

O50


17 U Velikoj Britaniji, Savet za osposobljavanje u tehničkoj struci preporučuje plan kadrovskog razgovora za šegrtovanje ušest tačaka: generalna lična pitanja, pitanja o obrazovanju, tehnička tj. »inženjerska« pitanja, pitanja iz oblasti motivaci-je, informacije iz oblasti održavanja (engl. maintenance) i pitanja kandidata.

18 Postavljači pitanja često postavljaju samo faktografsko–biografska pitanja koja su preopširna i čiji su odgovori većzapisani u prijavnim formularima. Voditelji razgovora takođe radije »usmeravaju« kandidate što je obično pogrešno.

uopšte de lu ju pri ja zni je i pu ni en tu zi ja zma. To ne znači da su smeh, po ja va itd. uzrokuspe ha kan di da ta; možda se kan di dat više osme hu je i sl. i zbog to ga što oseća da raz -go vor do bro pro tiče. Istraživa nja ka drov skih raz go vo ra (An der son, Shac kle ton, 1990,u Co ok, 1996) su utvr di la da su kan di da ti ko ji češće ostva ru ju vi zu el ni kon takt očimapo zi tiv ni je pri hvaćeni i oce nje ni kao za ni mlji vi ji, opušte ni ji, snažni ji itd. i ti me po dob -ni ji za pri jem. Ra smus sen (1984, u Co ok, 1996) je iz ve stio da učinak ne ver bal nog po -našanja za vi si od ono ga šta kan di dat go vo ri. Uko li ko pruža in for ma ci je po ve za ne srad nim me stom, više ne ver bal nog iz ražava nja će mu do ne ti bo lju oce nu na raz go vo ru.Su prot no to me, višak ne ver bal ne ko mu ni ka ci je pri li kom da va nja in for ma ci ja ko je ni suve za ne za rad no me sto neće do pri ne ti po boljšanju oce ne.

5.2.2.2 Una pređenje ka drov skih raz go vo raRa di po boljšanja kva li te ta ka drov skih raz go vo ra, pr vo je po treb no pažlji vo iza -

bra ti oso be od go va ra jućeg pro fi la za vođenje ta kvih raz go vo ra, po sle čega tre ba pri -stu pi ti nji ho vom ospo so blja va nju. Ta kođe, za kva li tet raz go vo ra je značaj no da oce nji -vač ko ji vo di raz go vor zna ko ja su pi ta nja bit na od no sno ko je od go vo re mo ra da do -bi je. Aspekt ko ji je većinom za ne ma ren u bi lo kom raz go vo ru, a ne sa mo ka drov skom,je spo sob nost ak tiv nog i učin ko vi tog slušanja, ka da se vo di telj mo ra naj više sažive ti skan di da tom, a da isto vre me no bud no pra ti i nje go vo ne ver bal no iz ražava nje. Stvar niuspeh raz go vo ra za vi si ta kođe od spo sob no sti upo tre be do bi je nih in for ma ci ja.

Se lek ci ja vo di te lja raz go vo raOd lu ke raz ličitih oce nji vača ko ji vo de raz go vor bit no va ri ra ju u po gle du de ta -

lja, kao što su raz ličite i spo sob no sti, vešti ne i is ku stvo po je di nih vođa. De talj no pro -suđiva nje lju di, na i me, ni je ge ne ral na spo sob nost; ako su po je di ni, inače, do bri pri -li kom oce nji va nja u glo ba lu, to ne znači da su oba ve zno do bri i pri li kom oce nji va njaver bal ne ko mu ni ka ci je. Ne po sto ji opšta spo sob nost kva li tet ne pro ce ne dru gih lju -di, ni ti jed no stav nih načina za pra vil nu pro ce nu. Te sto vi so ci jal ne in te li gen ci je i spek -tar mo gućno sti uživlja va nja u osećanja dru gih li ca se ni su po ka za li mno go ko ri snim.»Pi sa ni trag« po sle do bre pro ce ne je do sa da je di ni pra vi kri te ri jum za oce nu do brogoce nji vača.

Ospo so blja va nje vo di te lja raz go vo raPo sto ji iz o bi lje pro gra ma ospo so blja va nja za vođenje ka drov skih raz go vo ra,

gde se oce nji vačima skreće pažnja na ge ne ral ne uzro ke pred ra su da i ne pre ci zno sti i gdemo gu da usva je pra ve načine efek tiv ne pri me ne me to da oce nji va nja. Ovo ospo so blja -va nje utiče na ka sni ju po u zda nost da tih oce na. Po la zni ci mo gu da izoštre svo je moćipo sma tra nja, kao i da pro me ne način ili stil po sta vlja nja pi ta nja.

Ipak, do dat na istraživa nja (Co ok, 1996) uka zu ju da krat ki pro gra mi ospo so -blja va nja za vođenje raz go vo ra ni su od ve li ke po moći, pa je ta ko Or pen (1985) ot krioda vo di te lji raz go vo ra ko ji se ospo so blja va ju za tra di ci o nal ne teh ni ke vođenja raz go -vo ra još uvek do stižu va lid nost bli zu 0 pri li kom pred viđanja bu dućeg učin ka po ten ci -jal nih kan di da ta. Cam pion i Cam pion (1987) iz vešta va ju da ospo so blja va nje za ka -drov ske raz go vo re po dučava ru ko vo di o ce raz go vo ra ko ja su pi ta nja ona »pra va« i ko -ji su ade kvat ni od go vo ri; no, ne me nja ju način kom plet nog oce nji va nja ka drov skihraz go vo ra.

METODI SELEKCIJE

O51

Reći vo di te lji ma raz go vo ra šta pr vo da is pi ta juVo di te lji raz go vo ra mo gu da pro ce nju ju so ci jal ne vešti ne i mo ti va ci ju kan di da -

ta, no, ne mo ra ju da da ju prog no ze kan di da to vog bu dućeg po našanja na kon kret nomrad nom me stu. Za to se pre po ručuje da oni ko ji po zna ju zah te ve ve za ne za in di vi du al -na rad na me sta obezbede vo di te ljima raz go vo ra spi sak bit nih ele me na ta ko ji se mo ra -ju raz mo tri ti ili opa zi ti to kom raz go vo ra.

Iz to ga pro iz i la zi da rad vo di te lja raz go vo ra počinje do brim opi som rad nih me -sta, zbog čega, u prak si, uvek bo lje pro la ze struk tu ri sa ni ka drov ski raz go vo ri.

Slušanje kan di da taSma tra se da je (Co ok, 1996) »efek tiv no slušanje« jed na od esen ci jal nih ka rak -

te ri sti ka do brog vo di te lja raz go vo ra. Efek tiv no slušanje zah te va da vo di telj osta ne bu -dan: »Ni ko ne može to li ko da za piše ko li ko kan di dat može da kaže.« Po ne kad za bo ra -vlja ju da mo ra ju da pro mo višu jed na ke mo gućno sti za sve, a ne sa mo ka da nje go -vi/nje ni ar gu men ti do bro zvuče ili su do bro pre zen to va ni. Li ca ko ja za pam te po ja vedru gih, nji hov go vor i te lo su, po pra vi lu, bo lji pri li kom da va nja prog no ze ka ko će po -sma tra ni kan di dat ra di ti u bu dućno sti.

Efek tiv na upo tre ba in for ma ci jaNi ko ne zna ko li ko činje ni ca pri ku pi ti pičan vo di telj raz go vo ra to kom ti pičnog

ka drov skog raz go vo ra, ali se broj obično vr ti oko dvo ci fre nog bro ja. Janz (1982, uCo ok, 1996) je za be ležio u pro se ku 17 po sta vlje nih pi ta nja u to ku 30-mi nut nog raz -go vo ra. Po je di ne činje ni ce će upućiva ti u jed nom prav cu, a dru ge ka dru gom. Lju disu obično vr lo sla bi pri li kom tu mačenja ne kon si stent nih in for ma ci ja; ig no rišu ili is -kri vlju ju isti nu, uko li ko se ne slaže s nji ho vim opštim uti sa kom. Tul lar, Mul lins iCaldwell (1979) su utvr di li da vo di te lji raz go vo ra ko ji od bi ja ju kan di da te, od bi ja njeobično za sni va ju na iz be ga va nju kan di da ta da us po sta ve di rek tan vi zu el ni kon takt,dok bi dru gi vo di telj tvr dio da ga je kan di dat gle dao u oči. Za to vo di te lji mo ra ju daza be leže što veći broj činje ni ca o kan di da tu, da bi pri li kom od lučiva nja da li pred nostnaj značaj ni jim čini o ci ma.

5.2.3 Kla sični in ter vjuNji me možemo do bi ti od go vo re na od ređene vr ste pi ta nja (ne ko li ko pri me ra je

da to u Ta be li 5.3). Li ce ko je vo di raz go vor, obično je to jed na oso ba, mo ra da po sta vljapi ta nja pro mišlje no i po od ređenom ras po re du ko ji joj se čini naj a de kvat ni jim u kon -kret nom pri me ru. Ni je nužno da kan di da tu bu du po sta vlje na sva pi ta nja da ta u ta be li,već je do volj no iza bra ti ona ko ja su ve za na i značaj na za oba vlja nje kon kret nog po sla.

5.2.4 Struk tu ri sa ni ka drov ski raz go vo riNaj veći na pre dak na po lju ka drov skih raz go vo ra je struk tu ri san ka drov ski raz -

go vor, raz vi jen oko 1980 go di ne. Struk tu ri sa ni si stem ka drov skog raz go vo ra pod ra zu -me va de talj nu ob ra du sva kog de la raz go vo ra. Ak tiv no sti vo di te lja raz go vo ra su struk -tu ri sa ne sa ta be la ma oce na i li sta ma za pro ve ru itd. I pi ta nja ko ja po sta vlja vo di telj raz -go vo ra su vr lo struk tu ri sa na i često za pi sa na u tačnom re do sle du. Struk tu ri san ka drov -

O52


ski raz go vor počinje po drob nom ana li zom rad nog me sta, što ga ran tu je da su pi ta njai da te oce ne po ve za ne s istim. Si stem struk tu ri sa nih ka drov skih raz go vo ra suštin skiuma nju je tra di ci o nal nu au to no mi ju vo di te lja ka drov skih raz go vo ra.

U prak si se ko ri sti više raz ličitih vr sta struk tu ri sa nih raz go vo ra (Co ok, 1996), atre nut no su naj ak tu el ni ji:

• si tu a cij ski ka drov ski raz go vor, • in ter vju opi sa po našanja, • sve stra no struk tu ri san ka drov ski raz go vor.

Ta be la 5.3: Mo gu}a pi ta nja pri li kom kla si~nog in ter vjua

Si tu a cij ski ka drov ski raz go vo ri (engl. si tu a ti o nal interview – SI)Si tu a cij ski ka drov ski raz go vo ri (po zna ti ta kođe i kao in ter vjui po ložaja) (Lat -

ham i sa rad ni ci, 1980, u Co ok, 1996) su raz vi je ni iz teh ni ke ključnih do gađaja (engl.cri ti cal in ci dent technique) na ročito pri me ra efi ka snog ili ne e fi ka snog po našanja:

Za po sle ni se po sve tio svo joj po ro di ci. U bra ku je tek 18 me se ci a ko ri sti sve mo gućeiz go vo re da osta ne kod kuće, npr. de te pri ja te lja se pre hla di lo, su pru ga se po re za lanožem za sečenje hle ba... Ni je do la zio na po sao i ni ko ga ni je oba ve stio da neće doći.

Ključni do gađaj se može for mu li sa ti kao pi ta nje:

Vaša žena i dva mla do let na de te ta su bo le sni, leže u kre ve tu, pre hlađeni. Ne ma tepri ja te lja ili rođaka ko ji bi mo gli da pa ze na njih. Vaša sme na počinje za 3 sa ta. Štabiste ura di li u ta kvoj si tu a ci ji?

Nad zor ni ci u or ga ni za ci ji, ko ji su opi si va li do gađaje, slažu se da je mo guće raz -li ko va ti od go vo re do brih, pro sečnih i sla bih rad ni ka:

METODI SELEKCIJE

1. [ta vam je naj vi{e od go va ra lo na va{em do sa da{njem po slu?2. [ta vam je naj ma nje od go va ra lo na va{em do sa da{njem po slu?3. Ka kvi su va{i ci lje vi u ve zi sa va{om ka ri je rom?4. Ko ja je va{a naj ve}a pred nost?5. Ko ja je va{a naj ve}a ma na?6. S ka kvim ti pom pret po sta vlje nih naj bo lje sa ra|uje te?7. [ta je za vas naj zna~aj ni je na po slu?8. Ko ji su vam pred me ti bi li omi lje ni u {ko li od no sno fa kul te tu?9. U ko jim ste do dat nim ak tiv no stima u~estvo va li u {ko li, od no sno na fa kul te tu?10. Ka ko ste se od lu~ili za tu vr stu po sla?11. Ko ja je naj ve}a pred nost va{eg do sa da{njeg {efa?12. Za{to ste na pu sti li va{u do sa da{nju or ga ni za ci ju?13. Da li ra di je ra di te sa mi ili u gru pi?14. ^ime se ba vi te u slo bod no vre me?

Iz vor: Tre ven, 1998: 189.O53

MO GU]I OD GO VO RI OCE NA

Ostao bih kod ku}e – `ena i de ca su na pr vom me stu. slab rad nik

Po zvao bih pret po sta vlje nog i ob ja snio mu si tu a ci ju. pro se~an rad nik

Bez ob zi ra na to da bo lu ju od pre hla de oti{ao bih na po sao. do bar rad nik

To kom raz go vo ra se po sta vlja ju pi ta nja i kan di da ti da ju svo je od go vo re. Oce nese da ju na osno vu po ređenja kan di da to vog od go vo ra sa una pred po nuđenim mo gućimod go vo ri ma. Si tu a cij ski ka drov ski raz go vor je vr lo po uz dan i vr lo do bro pro go no zi ra ka -sni je oce ne za ge ne ral nu efi ka snost na po slu ko ju da ju ne po sred no na dređeni. Za go vor -ni ci ove vr ste raz go vo ra in si si sti ra ju da je ovaj in stru ment vr lo pra vičan, jer se ba vi vr lospe ci fičnim zna nji ma za pro ve ru di rekt ne pri hva tlji vo sti kan di da ta.

Pri mer pi ta nja pri li kom si tu a cij skog ka drov skog in ter vju ja (tj. struk tu ri sa nog in -ter vjua po ložaja) za sred njoškol skog na stav ni ka:

In ter vju opi sa po našanja (engl. be ha vi or de scrip tion interview – BDI) Ovaj tip raz go vo ra ot počinje (Janz, 1982, u Co ok, 1996) ana li zom kri tičnih do -

gađaja na rad nim me sti ma i za vršava se s od go vo ri ma kan di da ta. Vo di te lji uz ročno-po -sle dičnih raz go vo ra po našanja ima ju pri lično ak tiv ni ju ulo gu u od no su na vo di te lje si tu -a cij skih raz go vo ra, jer su »ospo so blje ni da ka na lišu od go vo re (kan di da ta) ka da ovi po -kušava ju da iz beg nu pi ta nje ili ga za o biđu od go vo rom o nečem dru gom«. Ka u zal ni ka -drov ski raz go vo ri po našanja ima ju re tro spek tiv ni ka rak ter ko ji se ogle da u to me što sefo ku si ra ju na in di ka tiv na po našanja kan di da ta ko ja su se do go di la u nje go voj prošlo sti.

Pri mer pi ta nja pri li kom in ter vjua opi sa po našanja za sred njoškol skog učite lja:

In ter vjui opi sa po našanja uvek po stižu veću va lid nost, ne go kon ven ci o nal ni ka -drov ski raz go vo ri.

Sve stra no struk tu ri san ka drov ski raz go vorSve stra no struk tu ri sa ni ka drov ski raz go vo ri (Cam pion, Pur sell i Brown, 1988, u

Co ok, 1996) ob rađuju četi ri pod ručja: • zna nje po treb no na rad nom me stu, • si mu la ci ju ra da na rad nom me stu, • zah te ve i očeki va nja službe ni ka i • ana li zu hi po te tičkih rad nih si tu a ci ja.

Zna nje po treb no na rad nom me stu se po kri va pi ta nji ma, kao npr. »Pošto ste sa -sta vi li mašinu očis ti te je; zašto ni ste pret hod no očis ti li sve sa stav ne de lo ve?«. Si mu la ci -ju rad nog me sta pred sta vlja ju pi ta nja, kao npr: »Mno ge ope ra ci je zah te va ju upo tre buvi ljuška ra. Mo li mo da na glas pročita te (90 reči du go) uput stvo za rad ni po stu pak vi -ljuška ra.« Zah te vi rad ni ka se oce nju ju pi ta nji ma kao npr.: »Po je di na rad na me sta zah -te va ju pe nja nje po mer de vi na ma na vi si nu pe to sprat ne zgra de i pra vi mačji hod do rad -

O54


1. Ka ko bi ste se po sta vi li, uko li ko bi |ak imao te{ko}a s raz u me va njem osno va va{eg pred me ta i uvek bi za o sta jao za osta li ma?

2. Ka ko bi ste se po sta vi li, uko li ko bi ne ko li ko |aka po~elo to kom va{eg pre da va nja da {apu}e, sme je se i nadru ge na~ine ome ta ju na sta vu?

Iz vor: Tre ven, 1998: 190.

1. Go vo ri te mi o pri me ri ma |aka ko je ste po du~ava li i ko ji su ima li te{ko}e sa raz u me va njem pred me ta i za o sta ja li su za dru gi ma. Opi{ite ka ko ste sa vla da li ovu si tu a ci ju i ka kav je bio re zul tat.

2. Re ci te mi ne{to o slu~aje vi ma |aka ko ji su gla snim go vo rom ili dru gim ob li ci ma neo d go va ra ju}eg po na{anja ome ta li va{e pre da va nje. Ka ko ste po stu pi li u ta kvom slu~aju?

Iz vor: Tre ven, 1998: 190.

nog me sta. Opišite nam Vaš osećaj u ve zi s iz vršava njem ta kvih za da ta ka?« Četvr ta obla -st ko ri sti iste teh ni ke ka drov skih raz go vo ra kao ka drov ski si tu a cij ski in ter vju.

5.2.4.1 Vred nost struk tu ri sa nih ka drov skih raz go vo raAu to ri me to da struk tu ri sa nih ka drov skih raz go vo ra obično iz vešta va ju o nji ho -

voj ve o ma vi so koj vred no sti ko ja je, pak, često do bi je na na vr lo ma lim uzor ci ma. Eva -lu a ci je vred no sti ka drov skih raz go vo ra po ka zu ju da struk tu ri sa ni ka drov ski raz go vo ripo stižu bo lje re zul ta te ne go kon ven ci o nal ni. Istraživa nje (Wiesner i Cronskhaw, 1988,u Co ok, 1996) je po tvr di lo da je naj bo lje re zul ta te po sti gao struk tu ri sa ni ka drov ski raz -go vor za sno van na for mal noj ana li zi rad nog me sta.

Vr lo struk tu ri sa ni si tu a cij ski ka drov ski raz go vo ri brišu raz li ku između ka drov skihraz go vo ra i tra di ci o nal nih »olov ka i pa pir« te sto va. Sve o bu hvat no struk tu ri sa ni ka -drov ski raz go vo ri vr lo vi so ko ko re li ra ju s te sto vi ma spo sob no sti (višestru ka ko re la ci jaje 0,75) i za pra vo omo gućava ju te sti ra nje men tal nih spo sob no sti (Cam pion, Pur sell iBrown, 1988, u Co ok, 1996). Struk tu ri sa ni te sto vi po našanja, na dru goj stra ni, ma njeili ništa ne go vo re o men tal nim spo sob no sti ma kan di da ta.

5.2.4.2 Od lučiva nje ru ko vo di o ca ka drov skog raz go vo raVo di telj ka drov skog raz go vo ra će sve što mu go vo ri kan di dat pažlji vo slušati i to

obo ga ti ti pro mišlje nom od lu kom ba zi ra nom na pre ne tim in for ma ci ja ma. Istraživa njasu iden ti fi ko va la broj ne raz lo ge, zašto to ta ko ne funk ci o niše u prak si i zašto vođe ka -drov skih raz go vo ra u stvar no sti ne de la ju ide al no.

Vo di te lji ka drov skih raz go vo ra, za pra vo, do no se pre su du pre sa mog raz go vo raVo di te lji ka drov skih raz go vo ra po se du ju od ređene po dat ke o kan di da ti ma iz

nji ho vih bi o gra fi ja, kon kurs nih pri ja va itd. već pre počet ka raz go vo ra. Do sa dašnjaistraživa nja u ve zi po me nu tih po da ta ka i stva ra nja počet nog uti ska o kan di da tu se jošni su ne spor no opre de li la ko ji po da ci naj više od go va ra ju na me ni se lek ci je kan di da ta, alipo je di na istraživa nja pred lažu da se is pla ti po sve ti ti pažnja pre gle du kva li fi ka ci ja, isto -ri ji po je di na ca, is ku stvu itd. (Gra ves i Powell, 1988, u Co ok, 1996).

Vo di te lji ka drov skih raz go vo ra (pre)br zo do no se od lu kePo je di na istraživa nja uka zu ju da se vo di te lji ka drov skih raz go vo ra od lučuju za

sve ga 4 mi nu ta od ukup no 15 mi nu ta pla ni ra nog raz go vo ra (Buckley i Eder, 1988, uCo ok, 1996). U pro se ku, vo di te lji raz go vo ra pri hva ta ju ili od bi ja ju kan di da ta za 9 mi -nu ta, dok je pre o sta li deo raz go vo ra sa mo “ku li sa”. Za pa nju juće je da su vo di te lji maraz go vo ra ko ji ni su ima li pri li ke da vi de kan di da to ve pri jav ne obra sce po treb no istoono li ko vre me na kao oni ma ko ji su de talj no pre gle da li pri ja ve, i isto vre me uko li ko po -zna ju po za di nu kan di da ta, što nam go vo ri da fak to graf ske in for ma ci je ne ma ju ve li kiuti caj na od lu ku vo di te lja ka drov skog raz go vo ra.

Pr vi uti sak o kan di da tu for mi ra mišlje nje vo di te lja raz go vo ra Oce na pod ne sa ka, od no sno kon kurs ne pri ja ve, i na stup kan di da ta opre de lju ju

ko načnu oce nu 85% do 88% kan di da ta (Co ok, 1996). Često se čuje da kan di da tu

METODI SELEKCIJE

O55

može bi ti od po moći sa vet u pra vo vre me i »pa met na« odeća. Muški vo di te lji raz go vo -ra re a gu ju na mi ris par fer ma ili lo si o na – u po gle du po la kan di da ta, isto ta ko i žene vo -di te lji ra go vo ra. Žene kan di da ti za me nadžer ske po zi ci je ostva ru ju bo lji uti sak uko li kosu kon ven ci o nal no, a ne pre više stro go obučene. Ali to je ve ro vat no sve, pošto dru gifak to ri – po zi tiv ni ili ne ga tiv ni – su do ka za no za vi sni od »mušičavo sti« vo di te lja raz go -vo ra. Ge ne ral no se vo di te lji raz go vo ra u prak si ve zu ju za pr vi uti sak, ia ko to de man tu -ju i tvr de da da ju pred nost »po sled njem uti sku«. Zbog to ga je struk tu ri san si stem ka -drov skih raz go vo ra da le ko pre po ručlji vi ji, jer po maže pre va zi laženju pr vog uti ska i upri ličnoj me ri uma nju je uti caj su bjek tiv nog fak to ra.

Vo di telj raz go vo ra traži raz lo ge za od bi ja njeSpring bett (1958, u Co ok, 1996) je utvr dio još jed nu ma nu oce nji va nja, zbog

ko je bi va od bi je no 90% kan di da ta. To je re ak ci ja na ne ga tiv nu in for ma ci ju, čak i ka daje in for ma ci ja sa ma po se bi bez načaj na i ne ma vi di lji vog uti ca ja na kva li tet kan di da to -vog tre nut nog ili očeki va nog po našanja. Loša vest me nja oce nu ra di kal ni je ne go do braoce na. Vo di te lji raz go vo ra obično pre ma lo pažnje po svećuju do brim stra na ma kan di -da ta, a pre više kan di da to vim ma na ma. Zbog to ga se pre po ručuje višekrat ni pre gledraz ma tra nja raz lo ga za od bi ja nje kan di da ta, što je i ra ci o nal na stra te gi ja, po seb nouko li ko or ga ni za ci ja ima broj ne do bre kan di da te.

Vo đa raz go vo ra se drži od ređene te o ri jeAndrews (1922, u Co ok, 1996) je opi sao vo di te lja raz go vo ra ko ji je pro -

našao pro dav ca ko ji se pret hod no ba vio pro da jom računa ra i na no vom po slu sepo ka zao ve o ma ne us pešnim. Vo di telj raz go vo ra ni ka da više ni je za po slio ni ko ga kose pret hod no ba vio pro da jom računa ra jer je za ključio da: »su lju di ko ji pro da juračuna re iz u zet no loši pro dav ci. Kan di dat je ra ni je pro da vao računa re, zbog to gaće bi ti slab pro da vac.«.

Očigled no da je po slo da vac iz Andrewsovog pri me ra po grešno re zo no vao, jer ipro da vac kom pju te ra mo ra bi ti do bar u svom po slu, da bi uopšte mo gao da pro da temašine, te je po me nu ta epi zo da bi la čista slučaj nost.

5.2.4.3 Greške i od stu pa nja ka drov skih raz go vo raBra ni o ci ka drov skih raz go vo ra nu de ar gu men te da do bar vo di telj raz go vo ra vi -

di uzor ke in for ma ci ja već pri li kom pri pre me me to da i teh ni ka ko ji će se upo tre bi ti u sa -mom raz go vo ru, pa ti me, isto ta ko, uočava i mo guće greške i od stu pa nja.

Istraživa nja od bi ja ju ve ro va nja vo di te lja ka drov skih raz go vo ra da je lični raz go -vor to li ko pot pun i da je nje go va ulo ga od lučujuća, da je ne može za me ni ti ni je dan dru -gi me tod. U stvar no sti je si tu a ci ja dru gačija i istraživa nja po ka zu ju da:

1. lju di ni kad ne ra de bo lje od si ste ma,2. lju di ni kad ne ko ri ste sve in for ma ci je ko je traže i do bi ju.

Što više vo di telj raz go vo ra sim pa tiše kan di da ta, ra di je će mu po nu di ti rad nome sto. Ovo do pa da nje može da bu de ve za no za is ka za nu kom pe ten ci ju bit nu za po -sao, ali je mo guće, isto ta ko, da se za sni va na pot pu no ira ci o nal nim osno va ma.

O56


Do mi na ci ja ste re o ti paVo di te lji ka drov skih raz go vo ra su često za ve de ni ste re o ti pi ma ko ji uzro ku ju od -

ređeno za po sta vlja nje kan di da ta pri li kom se lek ci je. Ce cil, Paul i Olins (1973, u Co ok, 1996) su sa sta vi li spi sak ka rak te ri sti ka ko je su

poželj ne kod muških i žen skih kan di da ta u činov ničkim služba ma. Ide al ni muški kan di -dat može da br zo mo di fi ku je svo je mišlje nje, ube dljiv je, pod no si ve li ki pri ti sak, vi so koje mo ti vi san i agre si van, dok ide al ni žen ski kan di dat ima pri ja tan glas, od lične kan ce la -rij ske vešti ne, le po se iz ražava, bes pre kor no je obučena i ima vi so koškol sku di plo mu.

Fi zička pri vlačnostIstraživa nja po tvrđuju da se lju di vr lo do bro raz u me ju sa fi zički pri vlačnim oso -

ba ma i da »do bra po ja va« do no si širok spek ter so ci jal nih pred no sti. Po ne ki oce nji vači snažno pro težira ju fi zičku pri vlačnost – do bra po ja va pod ra -

zu me va dva ran ga pred no sti na le stvi ci od 12 ste pe ni. Učinak veće fi zičke pri vlačno stise uzi ma u ob zir ne ve za no za pol, ima moćan uti caj, i kad muška rac oce nju je dru gogmuškar ca, i kad muška rac oce nju je ženu. Po je din ci obra zlažu da tzv. efe kat op stan kauka zu je da su »pri vlačne oso be pri hva tlji vi je za ak tiv no sti u or ga ni za ci ji«.

Ia ko istraživa nja iz vešta va ju o uti ca ju fi zičke pri vlačno sti, ipak, i ka da ga je mo -guće za pa zi ti, taj uti caj ni je, za pra vo, to li ko ve li ki.

5.2.4.4 Čega ne sme bi ti to kom raz go vo raUpr kos učesta lo sti oba vlja nja ka drov skih raz go vo ra i is ku stvu, može doći do

kršenja pro pi sa ko ji ga ran tu ju jed na ke mo gućno sti, kao i pro pi sa o za bra ni dis kri mi -na ci je. Po slo dav ci mo gu da iz beg nu broj ne greške, sve do tle dok se ka drov ski raz go vo -ri vo de na re la tiv no »si gur nom te re nu«, pa bi za to za to naj bo lje bi lo izbeći pi ta nja ko -ja ni su »ja sno po ve za na sa rad nim me stom«.

Ka drov ski raz go vo ri su us klađeni s pro pi si ma, uko li ko se za sni va ju na do bromopi su rad nog me sta, uko li ko su vo di te lji raz go vo ra do bro pro bra ni i ospo so blje ni, akose an gažuju ko mi si je za za pošlja va nje, a ne po je di načni oce nji vači raz go vo ra.

Ka da je po treb no ras pra vi ti po seb ne ka rak te ri sti ke i nji hov uti caj u po gle dukom pe tent no sti za po sao, to tre ba oba vi ti na ne u tra lan način, iden tično i sa istim pri -stu pom pre ma sva kom kan di da tu.

5.2.5 Ob li ko va nje uspešnog raz go vo raUspešnost raz go vo ra za vi si od nje go ve pri pre me. Po seb no su značaj ne 4 obla sti:• po zna va nje rad nog me sta,• po zna va nje po seb nih pred no sti, is ku stva, vešti na i kva li fi ka ci ja po ve za nih sa

rad nim me stom,• po zna va nje stvar nih indi ka to ra,• pred viđanje od go va ra juće sa držine raz go vo ra.

Po zna va nje rad nog me staKa ko je već po me nu to, službe nik za dužen za za pošlja va nje mo ra da de talj -

no po zna je zah te ve rad nog me sta i sa mo na tom osno vu može da oda be re pra vog

METODI SELEKCIJE

O57

kan di da ta. Opis rad nog me sta može bi ti u vi du spi ska od go vor no sti i za da ta ka saopi som utvrđenih ve za, čime se de fi nišu zah te va ne spo sob no sti za rad na rad nomme stu u or ga ni za ci ji; ana li zi ra se i ras po loženje i »kli ma« u or ga ni za ci ji i njen uti -caj na rad no me sto; od ređuju se po seb ne ka rak te ri sti ke rad nog me sta (vi di po gla -vlje 1.1). Istraživa nja su po ka za la da ova kva in for ma ci o na osno va po većava vred -nost upit ni ka pri pre mlje nog za raz go vor ka da se upo tre blja va kao do pu na upit ni -ka i re fe rent ni in stru ment za oce nji va nje kan di da to vih od go vo ra; još više, uko li kovo di te lji raz go vo ra ko ji da ju pot pu ni je in for ma ci je o rad nom me stu, stva ra ju bo -lju osno vu za od lučiva nje o iz bo ru na višem ni vou i olakšava ju do nošenje pra vil nihza ključaka.

Po zna va nje ličnih pred no sti, is ku stva, vešti na i kva li fi ka ci jaSa rad nim me stom mo ra bi ti po ve za no i po zna va nje ličnih pred no sti, is ku sta -

va, vešti na i kva li fi ka ci ja. One mo ra ju bi ti ta ko pred sta vlje ne da omo gućava ju do -nošenje oce ne, da li je kan di dat do volj no pri pre mljen za uspešan rad. Utvrđiva nje ne -po treb nih zah te va može do ve sti do is ključiva nja broj nih do brih kan di da ta i stvo ri ti te -ren za op tužbe o dis kri mi na ci ji. Zah te vi se svo de na 4 do 5 suštin skih ele me na ta spo -sob no sti za ko je se, bez dvo u mlje nja, može tvr di ti da su re le vant ne za rad no me sto.Uko li ko su kan di da ti oce nji va ni po ge ne ral nim stan dar di ma, od vi tal nog je značaja davo di te lji raz go vo ra pre sa mog in ter vjua po raz go va ra ju o kri tičnim fak to ri ma se lek ci jesa šefo vi ma or ga ni za ci o nih je di ni ca ko ji su uključeni u pro ces se lek ci je. Vo di telj raz go -vo ra mo ra da zna šta želi pre sa mog raz go vo ra. Mo ra da zna ka kve re zul ta te očeku jeod rad nog me sta i na tom osno vu da se opre de li o ka rak te ri sti ka ma i svoj stvi ma bu -dućeg službe ni ka.

Obez beđiva nje re al nih po ka za te ljaPo slo da vac mo ra da se od re di u po gle du ko jih in for ma ci ja želi da do bi je i pi -

ta nja na ko ja želi od go vo re. Raz go vor ne znači sa mo po sta vlja nje pi ta nja iz upit ni ka,već je nje go va svr ha da se dvo smer no raz me nju ju in for ma ci je, što bi omo gućilo do -bi ja nje uvi da u ade kvat nost kan di da ta. Tre ba za pam ti ti da je raz go vor na me njenpred viđanju bu dućeg učin ka na rad nom me stu, što za vi si od međusob nog od no samo ti vi sa no sti i kva li fi ka ci ja. Pri pre ma za raz go vor je od suštin skog značaja i uključu-je pri pre mu od go va ra jućih pi ta nja i utvrđiva nje po za di ne kan di da ta. Prav ci pro pi ti -va nja će ko načno opre de li ti mišlje nje o ka pa ci te tu i mo ti va ci ji po ten ci jal nog za po -sle nog. Što bo lje vo di telj raz go vo ra zna šta traži, brže će i utvr di ti pri su stvo, od no -sno od su stvo istih (Ta be la 5.4).

Pla ni ra nje od go va ra juće sa držine raz go vo raRaz go vor je bi tan, ka ko za kan di da ta ta ko, i za pred sta vlja nje or ga ni za ci je

i tre ba da pro tek ne i da bu de vođen na po seb nom ni vou, bez ome ta nja. Ko mu -ni ka ci ja ne sme da kod kan di da ta iza zo ve ne ga tiv ne osećaje, kao npr. osećaj dani je do volj no važan da bi ga vo di telj raz go vo ra tre ti rao uljud no i pro fe si o nal no.Istraživa nja su po ka za la da od nos vo di te lja raz go vo ra pre ma kan di da tu značaj noutiče na kan di da to vu od lu ku da li da pri hva ti ili od bi je po nu du za po sao. Sličnosu (ne ga tiv no) re a go va li i kan di da ti, ka da vođa raz go vo ra ni je bio spo so ban ilipri pre mljen.

O58


METODI SELEKCIJE

O59

Ta be la 5.4: Po la zne ta~ke za raz go vor o za po sle nju

PRED LOG ZA VO\ENJE RAZ GO VO RA

PRE ZI ME i IME:

Rad no me sto: Da tum:

Ka ko za mi{lja te rad no me sto?

Ka ko shva ta te slu`be ne od go vor no sti?(Da li kan di dat pra vil no shva ta od go vor no sti?)

Oce nite pred no sti i po ten ci ja le rad nog me sta (po zna~aju)(Da li su o~eki va nja kan di da ta re a li sti~na?)

Ka kve su va{e kva li fi ka ci je za rad no me sto?(Da li }e kan di dat mo}i od go vor no da oba vlja po sao?)

Ko li ko br zo moète da po~ne te da ra di te? Ko li ku pla tu o~eku je te?

PRET HOD NI PO SAO:

Da li ste za po sle ni? (Uko li ko ne) Ko li ko du go ste ne za po sle ni? [ta ra di te?

SPI SAK PRET HOD NIH ZA PO SLE NJA

Or ga ni za ci ja: od: do:

Rad no me sto Gde je bio za po slen?

[ta ra di sa da?

Ka ko je do bio po sao? Ini ci jal ni po sao: Do dat ni za da ci:

(Da li je kan di dat is ka zao li~no sa mo po u zda nje, stal nost in te re sa, da li su zapo sao po treb ne po seb ne spo sob no sti, zna nje itd?)

(Ka ko je kan di dat na pre do vao? Po ka za te lji vi so ke mo ti vi sa no sti?)

Po slednje zapolsenje(pri hva ta nje od go vor no sti, li der stvo, sli ka o se bi)

Po sled nji pret po sta vlje ni: Ime: U~esta lost kon ta ka ta sa na dre|enim:

(Ko li ko nad zo ra tre ba?)

Poverene nad le`no sti Bez nad zo ra

(Ka ko je bi la struk tu ri sa na kan di da to va slu`ba?)

Da li ste ima li po te{ko}a sa nad zo rom? Uko li ko je ste, ka ko ste ih pre va zi{li?

(Da li je kan di dat au to krat ski tip, opu{te ni tim ski igra~ ili li der, da li je grub itd.?)

Us kla|enost s ra ni -jim ru ko vo di o ci ma vr lo do bra pro men lji va ne pre vi{e do bra Za{to?

(Po ka za te lji kan di da to ve lo jal no sti, ne pri ja telj stva itd.)

Ka rak te ri sti ke slu`be: Naj ma nje za do volj stvo:

(Da li je kan di dat bio za do vo ljan po slom? Da li se do bro spo ra zu me vao sa sa rad ni ci ma? Da li je kri ti ko vao po sao? Oce njen kao ne pri me ren?)

Za{to na pu{ta po sao? Za{to ovog pu ta?

(Da li ima od go va ra ju}e i re a li sti~ne raz lo ge? Da li iz be ga va te{ko}e?)

Da li ima do dat ni po sao? Ak tiv no sti izme|u tog i pret hod nog po sla: Ne za po sle nost:

(Da li su in di ko va ne fi nan sij ske po tre be? Po manj ka nje lo jal no sti?) (Da li se sam iz dràva? Da li èli so lid no stal no za po sle nje?)

PRET HOD NI PO SLO DAV CI: Da tum: od do

Vr sta po sla: Gde se za po slio? Po sled nja lo ka ci ja:

Ka ko je bio pri hva}en? Ini ci jal ni po sao: Do dat ne du`no sti:

(sa mo pu zda nje) (sta bil nost in te re sa) (do dat ne ve{ti ne, sprem nost za po sao, motiva ci ja)

Naj značaj ni je pre po ru ke za vođenje uspešnih raz go vo ra sa kan di da ti ma su sle deće:1. Raz ma tra nje pri ku plje nih po da ta ka. Oce nji vač ko ji vo di raz go vor tre ba da

pređe pre ko to ka pret hod nih za po sle nja kan di da ta bez ime no va nja po slo da -va ca, obra ti pažnju na pi ta nja ko ja ne ma ju od go vor ili je on de li mičan, kan -di da to vo va ga nje pri li kom iz la ga nja, ne do sled no sti, zna ko ve upo zo re nja, kaošto je npr. česta pro me na po sla; da iz a na li zi ra pret hod na na pušta nja po slo -va, vre me bez an gažma na između po je di nih po slo va, ne u o bičajen broj po slo -va pri or ga ni za ci ja ma ko je su pro pa le, zdrav stve ne pro ble me, ne mo gućnostpre ko vre me nog ra da, od su stva sa po sla, sta nja ko ja je po treb no do dat noraz mo tri ti ili o nji ma po sta vi ti pi ta nja. Vo di telj raz go vo ra ima mo gućnost da oba vi pre gled pri ku plje nih po da ta kapri me nom teh ni ke upo red ne ta be le. Po treb no je sa sta vi ti li stu značaj nih di -men zi ja rad nog me sta i za pi sa ti ih na le voj stra ni li sta. U de snu ko lo nu vo di -telj raz go vo ra upi su je re zi me sor ti ra nih po da ta ka ko ji pred sta vja ju re le vant nein for ma ci je o sva kom kan di da tu. Na taj način se vrši ja sno po ređenje ko jim sešte di vre me i kri sta liše ja sna i re a li stična od lu ka o mo gućno sti ma kan di da ta.

2. Iz be ga va nje do nošenja pre u ra nje ne pre su de. Većina lju di ima od ređeno i una -pred ob li ko va no mišlje nje o raz ličitim po ja va ma. Da bi kan di da ti bi li objek tiv -no oce nje ni, bit no je da ta pre du beđenja ne utiču na ko načan iz bor. U su prot -nom, vo di telj raz go vo ra se iz laže ri zi ku da iz gu bi do brog kan di da ta i otva rapro stor za mo guće op tužbe o dis kri mi na ci ji. Vo di te lji raz go vo ra mo ra ju po zna -va ti svo je sla bo sti i ri zik od do nošenja od lu ka una pred, te ka ko ga izbeći ka dase po ja vi. Po zna to je da su ka rak te ri sti ke po je din ca i nje go vo raz mišlja nje ba zi -ra ni na nje go vim vla sti tim is ku stvi ma u šta je teško ima ti pre ci zan uvid.

3. Iz be ga va nje br zih od lu ka. Istraživa nja go vo re da vo di telj raz go vo ra do no siod lu ku o kan di da tu u pr vih ne ko li ko mi nu ta raz go vo ra, a da u ka sni jem to -ku za pra vo sluša i pre gle da sa mo in for ma ci je ko je pod u pi ru počet ni uti sak.Po je di ne stu di je kažu da se u prak si još uvek sle de od ređeni ste re o ti pi omuškar ci ma i žena ma kad se od lučuje o kan di da ti ma za po sao. Utvrđeno jeda se žena ma pri pi su je veća vred nost ne go isto vet no kva li fi ko va nommuškom kan di da tu, ka da je u pi ta nju ti pično žen sko rad no me sto. Što je višeobjek tiv nih in for ma ci ja na ras po la ga nju, veća je i mo gućnost vo di te lja raz go -vo ra da sma nji mo gućnost da od lu ka bu de po ve za na sa ste re o ti pi ma.

4. To kom od lučiva nja o kan di da ti ma vo di te lji raz go vo ra mo ra ju obra ti ti pažn-ju na objek tiv nost oce na ko je se po ja vlju ju. Pro ce na kan di da ta može bi ti iz -vršena tek pošto su pri ku plje ne sve po treb ne in for ma ci je. Na taj način se iz -be ga va ju pre br ze od lu ke i oce ne.Ra di pot pu nog eli mi ni sa nja ovog pro ble ma, pre pu ručuje se da oba vlja njeviše raz go vo ra pre do nošenja ko načne oce ne. Raz go vo ri mo gu da tra ju dužei po služe za do bi ja nje in for ma ci ja ko je će raz rešiti teh ničke i kon sul tant ske di -le me; ostva ru je se bo gat spek tar uti sa ka o kan di da tu i nje go vih re fe ren ci(pro ve ra); uko li ko se kan di dat slaže, može se oba vi ti te sti ra nje po našanja iutvrđiva nje kan di da to vih život nih okol no sti, prošlog is ku stva; kan di dat možeda oba vi raz go vo re s više raz ličitih oce nji vača.

5. Opušta nje kan di da ta. Opušte nost kan di da ta će omo gućiti ko mu ni ka ci ju une u si lje nom to nu. Raz go vor o ne u tral nim pi ta nji ma ili fak ti ma je na me njen

O60


»pro bi ja nju le da« i olakšava nju da ljeg vođenja raz go vo ra. Vo di telj raz go vo ra,ko ji de lu je for mal no ili uz višeno neće do bi ti pra ve od go vo re i fak te. Za do brogvo di te lja raz go vo ra je nužno da br zo i na pri me ren način stvo ri at mos fe ru zaraz go vor, pažlji vo istražuje i ima spo sob nost do nošenja objek tiv nih oce na.

6. Po sma tra nje go vo ra te la. Vo di telj raz go vo ra mo ra da po sma tra ne ver bal nezna ke, kao što su iz ra zi li ca, uz ne mi re nost, po kre ti ru ku i slično što može daukaže na to šta kan di dat stvar no mi sli, ali ne is ka zu je. Praćenje go vo ra te la jevešti na opažanja šta dru gi mi sle. Pošto iz vi re iz pod sve sti, isto je ta ko do barin di ka tor za oce nu osećanja kao i pažlji vo iz ložene reči.

7. Sti mu li sa nje kan di da ta da go vo re. Vo di telj raz go vo ra neće ništa sa zna ti o kan -di da tu iz sop stve ne priče, već, što više kan di dat go vo ri (na rav no o stva ri ma oko ji ma se žele im for ma ci je), mo guće je do ne ti više za ključaka o kan di da tu. Bo lje od po sta vlja nja pi ta nja na ko je kan di dat jed no stav no da je od go vo re sa»da/ne« je da vo di telj raz go vo ra sti mu liše kan di da ta da više go vo ri po sta vlja -njem otvo re nih pi ta nja, kao što su »Kažite šta ste ra di li to kom svog po sled -njeg za po sle nja?« ili »Ko ji je vaš naj značaj ni ji do pri nos u tre nut noj službi?«.Ko ri sna su i pi ta nja, ko ja uključuju opi si va nje ne pri jat nih si tu a ci ja u kan di da -to voj pro fe si o nal noj prošlo sti, npr.: »Kažite, zašto je bi lo vaše po stu pa njeoci je nje no kao po grešno?«. Ili pi ta nja ko ja sle de, npr.: »Ka ko se to do go di -lo?« i »Šta ste ura di li?«, po moću ko jih ćete do bi ti suštin ske po dat ke. To na laže da vo di telj raz go vo ra mo ra da bu de, pre sve ga, pažljiv i si ste ma -tičan slušalac. Broj ni oce nji vači se loše osećaju ka da na sta nu pe ri o di tišine ine zna ju šta da pi ta ju. U ta kvim slučaje vi ma vo di telj raz go vo ra može sam se -bi i kan di da tu po moći uzrečica ma, kao što su »stvar no« od no sno »ka ko« od -no sno »raz u mem«, ko je efi ka sno po mažu da kan di dat na sta vi da priča. Raz go vor je mo guće po kva ri ti ka da vo di telj raz go vo ra pot pu no pre u zmekon ver za ci ju, pri po ve do va njem omi lje nih aneg do ta. Raz go vor za po sao ni jedruštve ni do gađaj, već je po slov ni sa sta nak sa po seb nim ci lje vi ma.

8. Očuva nje nad zo ra nad raz go vo rom. Vo di telj raz go vo ra se mo ra stal no pod -sećati na po seb ne okol no sti raz go vo ra. Sa mo to ga ran tu je da kan di dat go -vo ri o od go va ra jućim pi ta nji ma. Po treb no je pri ku pi ti čini o ce ko ji su bit ni zaza pošlja va nje i ne sme se gu bi ti vre me na po dat ke ko ji ni su neo p hod ni, da nebi došlo do po grešne se lek ci je. Bez brižnost od go vor nih li ca u ka drov skim po -stup ci ma može ima ti i za kon ske po sle di ce, ili da za po sle di cu ima ju an -gažova nje kan di da ta sa neo d go va ra jućim ka rak te ri sti ka ma.

9. Obra zla ga nje rad nog me sta. Vo di telj raz go vo ra mo ra da kan di da tu po ja snii raz loži sve ključne zah te ve po sla i me sto oba vlja nja ra da, kao i dru ge okol -no sti. Obra zla ga nje po sla mo ra bi ti oba vlje no bez pre u ve ličava nja sa meslužbe ili or ga ni za ci je, da ne bi došlo do na knad nog ra zočare nja. Za do -nošenje od lu ke kan di da ti ma je po treb na sa mo de talj na in fo ma ci ja o po slu,or ga ni za ci ji i uslo vi ma za pošlja va nja. Se lek ci ja je dvo sme ran pro ces, gde su vo di telj raz go vo ra i kan di dat u neo -bičaj noj si tu a ci ji isto vre me ne ku po vi ne i pro da je. Vo di telj raz go vo ra ku pu jekan di da ta i pro da je rad no me sto, a kan di dat ku pu je po sao i sta tus, a pro -da je svo je spo sob no sti. Obe stra ne mo ra ju uze ti u ob zir ovu činje ni cu i obemo ra ju do ne ti od lu ku.

METODI SELEKCIJE

O61

10. Kraj raz go vo ra. Raz go vor je po treb no uvek okončati u pri ja telj skom to nu. Uko li -ko je ja sno da kan di dat ni je tražena oso ba, to tre ba da mu bu de obra zloženo natak tičan način. Uko li ko se kan di dat kva li fi ko vao za da lju se lek ci ju, to mu se ta kođesa opšta va. Uko li ko vo di telj raz go vo ra tre ba da u tom mo men tu pre ne se ta kvu in -for ma ci ju, mo ra kan di da tu da kaže ka da da očeku je od go vor or ga ni za ci je. Kva li -tet na ko mu ni ka ci ja je aspekt ko ji se ne sme za ne ma ri ti pri li kom za pošlja va nja.Tvr di se i da je za pošlja va nje iz log or ga ni za ci je. Ta da kan di dat upo zna je or ga ni -za ci ju i o njoj do bi ja in for ma ci je sa ko ji ma ka sni je može da utiče na njen imidž.

11. Za pi snik o za ključci ma raz go vo ra. Jed na od najčešćih grešaka pri li komvođenja raz go vo ra je da stručnja ci za duženi za za pošlja va nje ne do ku men -tu ju re zul ta te raz go vo ra, dok su uti sci još sveži. Veća je pre ci znost i de ta lji subroj ni ji, uko li ko se in for ma ci je i uti sci za be leže to kom sa mog raz go vo ra iline po sred no po sle nje ga. Kon trol ne ta be le i for me za oce nji va nje mno go po -mažu pri li kom oba vlja nja ovog teškog za dat ka. Na kra ju su pre ci zni spi siosno va za pra vičnu od lu ku, ko ji omo gućava ju da do ku men to va ne ak tiv no -sti mo gu oda gna ti pot ne ci jal ne tvrd nje o dis kri mi na ci ji kan di da ta.

12. Pro ve ra re fe ren ci kan di da ta. Ovo je naj kri tični ja fa za. Vođa raz go vo ra mo rada sačeka kraj raz go vo ra, a za tim ne sme od lučiti da po nu di po sao kan di da -tu, dok ne pre gle da i pro ve ri mo guće kan di da to ve pre po ru ke. Naj veća greškapri li kom pro ve re pre po ru ka je raz go vor sa sa mo jed nim iz vo rom ko ji može dapo tvr di ili opo vrg ne kan di da to vu pre po ru ku. Vo di telj raz go vo ra mo ra da oba -vi una kr sne raz go vo re sa ko le ga ma, pret po sta vlje nim, stran ka ma kan di da ta iupo re di ti od go vo re. Istraživa nje in di ka to ra omo gućava bo lje vred no va njekan di da ta, ka da se pre po ru ke do bro ukla pa ju sa kan di da to vim de li ma. Re a -lan pro blem pri li kom va li da ci je pre po ru ka je ne sprem nost iz vo ra da po tvr depre po ru ku, od no sno da da ju iskre no mišlje nje i oce nu. Po seb no do bra mišlje -nja po ro dičnih pri ja te lja i sličnih se ra zu mlji vo is ključuju. Isto ta ko je neo p -hod no pro ve ri ti kan di da to ve aka dem ske i stručne kva li fi ka ci je (Ta be la 5.5).Greške pri li kom pro ve re fak tičkih in for ma ci ja o kan di da tu mo gu da do ve dudo ra zočare nja i ne pri jat no sti. Činje ni ce o kan di da tu mo ra ju bi ti po zna te ipro ve re ne. Vo di telj raz go vo ra mo ra da raz mišlja o stra teškoj pri ro di to gašta se želi i šta za pra vo može on ili ona da ura di.

Ta be la 5.5: Raz lo zi za do dat nu pro ve ru pre po ru ka

O62


PO JE DI NI RAZ LO ZI ZA TE LE FON SKI PO ZIV

1. Ako po sto ji mo gu}nost fal si fi ko va nja po tvr da o obra zo va nju pro ve rom tre ba ot klo ni ti sva ku sum nju. 2. Uvek je po treb no pro ve ri ti za pis o {ko lo va nju gde ni je na ve den ste~ena ti tu la, na ro~ito uko li ko se od no si na

{ko lo va nje na po zna tim {ko la ma.3. Ka da po sto ji sum nja o pre te ri va nju, kan di dat se pi ta o pro gra mi ma i ime ni ma pro fe so ra.

Di plom ci }e od lu~no od go vo ri ti, dok }e osta li mr mlja ti ili po ku{ati da skre nu te mu raz go vo ra.4. Re~i kao vi{e od ili naj uka zu ju na pre te ri va nje. U ova kvim slu~aje vi ma je po treb na po seb na pa`nja.5. Uko li ko je traènje no vog za po sle nja po sle di ca na vod ne re or ga ni za ci je, no vog ime no va nja, pre -

mje{ta nja, mo`da se iza to ga skri va da je u stva ri za mo ljen da po traì no vi po sao.6. Kod zna~aj nih na gra da (npr. nau~na in stru~na do stig nu}a) uvek se zah te va ve ri fi ka ci ja; pra vi do bit nik }e ih

sa za do volj stvom do sta vi ti.7. Ako kan di dat na vo di da je sa mo za po slen u po ro di~noj or ga ni za ci ji, ili je za po slen u ne ak tiv nom

en ti te tu, ti me se mo`da skri va sta nje ne za po sle no sti. Zah te va ti pre ci znu hro no lo gi ju. 8. Stru~nja ci kaù da pre ki di u za po sle no sti mo gu bi ti zna~ajan znak. Pro{la za posle nja evi den ti ra na, ne sa mo

go di na ma, ne go i me se ci ma, mo`da sa kri va ju i jed no go di{nju ne za po sle nost.

Pro ve rom je nu`no od stra ni ti sum nje u na vo de kan di da ta; po gre{no bi bi lo da to ne ura di mo.

13. Oce na raz go vo ra. Stručnjak za dužen za za pošlja va nje mo ra da utvr di, da lisu sve po treb ne in for ma ci je pri ku plje ne; objek tiv nost raz go vo ra mo ra bi tipo stig nu ta; raz go vor i teh ni ke raz go vo ra mo ra ju bi ti eva lu i ra ne; tre ba iz -računa ti »pre lom nu vred nost« ko ja odva ja iza bra ne kan di da te za po sao odonih ko ji su od bi je ni. Isto ta ko mo ra da se eva lu i ra i kva li tet oce ne kan di da ta ko ji su bi li pri mlje -ni u pred hod nih ci klusi ma za pošlja va nja, ali su ka sni je da li ot kaz. Pri li komeva lu a ci je se uzi ma ju u ob zir okol no sti da va nja ot ka za od stra ne tih kan di -da ta i kom pa ra tiv no se upo ređuju oce ne sa nji ho vog prijem nog raz go vo ra ioce ne do bi je ne to kom tra ja nja nji ho vog za pošlje nja (npr. oce ne rad neuspešno sti) (Vu ko vič i Mi glič, 2006: 147-152).

5.2.6 Osno va na kla sičnom triuPsi ho lo zi već du go zna ju da tzv. kla sični trio (pri ja ve kan di da ta za rad no me sto,

kan di da to ve pre po ru ke i raz go vor) ni su jed na ko efek tiv ni pri li kom se lek ci je kan di da ta.Istraživa nja su po tvr di la da su mišlje nja lju di o dru gim li ci ma ve o ma ne po u zda na; sto -ga su psi ho lo zi i šefo vi ka drov skih službi počeli da na pušta ju kla sični trio i traže bo lje ipo u zda ni je me to de: Između raz ličitih mo gućno sti su se to kom go di na opre de li li, presvih, za sle deća tri in stru men ta:

• psi ho loški te sto vi,• grup ne vežbe,• te sto vi rad nih za da ta ka (cen tri za po sma tra nje i oce nji va nje, rad ni uzor ci).

Česte su i kom bi na ci je po me nu tih ala ta sa kla sičnim tri om, dok se zah tev ni je isve o bu hvat ni je oce nji va nje veće gru pe kan di da ta pre pušta cen tri ma za po sma tra nje ioce nji va nje (engl. as ses sment cen tre).

5.2.7 Te sti ra njaTest je sva ki struk tu ri san i si ste ma tičan niz sti mu la ci ja ko je omo gućava ju bo do -

va nje od go vo ra ili nji ho vo unošenje u ska lu, čime se utvrđuje obim do ko jeg je oso basa vla da la me re ni stav. Bez ob zi ra na for mu sta va, te sti ra na oso ba iz ražava od ređen ste -pen sla ga nja ili pred no sti, što po ka zu je ko li ko te sti ra no li ce zna o od ređenoj te mi.

Test je da kle stan dar di zo van po stu pak, pu tem ko ga iza zi va mo ne ku od ređenuak tiv nost i za tim me ri mo i oce nju je mo učinak te ak tiv no sti, ta ko da in di vi du al ni re zul -tat možemo upo re di ti sa re zul ta ti ma ko je su ostva ri la dru ga li ca u iden tičnoj si tu a ci ji.

Osim te sto va se za ne po sred no ili po sred no oce nji va nje mo gu još ko ri sti ti le stvi -ce po našanja, uzor ci ra da, raz go vo ri, raz ličiti pre gle di raz mišlja nja itd.

Ako kan di da ti iskažu sla bo sti po ve za ne sa zah te vi ma po sla, to može do ve sti donji ho ve eli mi na ci je ili vršenja do dat nog te sti ra nja ili du bljih raz go vo ra. Iz bor između te -sto va i raz go vo ra za vi si od po li ti ke or ga ni za ci je, vr ste po sla od no sno rad nog me sta,troško va te sti ra nja i kva li fi ka ci ja kan di da ta.

Osnov na svr ha te sto va je da se što pre ci zni je opre de le lične ka rak te ri sti ke is pi -ta ni ka. Te sto vi se obično ko ri ste za utvrđiva nje po dob no sti i spo sob no sti ka dro va zaoba vlja nje od ređenih po slo va i rad nih za da ta ka, i to u ve zi sa pro fe si o nal nom ori en ta -

METODI SELEKCIJE

O63

ci jom, pro fe si o nal nom se lek ci jom i pri li kom do nošenja od lu ka o na pre do va nju i ras -po ređiva nju ka dro va.

Ako već ko ri sti mo te sto ve u pro ce su iz bo ra ka dro va, ne sme mo da za bo ra vi moda će i bez pri me ne stručnih me to da se lek ci je po ne ki službe ni ci uspešno oba vlja ti rad -ne za dat ke, s tim da što je po sao lakši ta kvih službe ni ka će bi ti više, a kod zah tev ni jihpo slo va će ih bi ti ma nje. Ne sme se ni za ne ma ri ti da te sto vi ma utvrđuje mo sa mo ne kečini o ce od ko jih za vi si bu dući uspeh službe ni ka pri li kom oba vlja nja po slo va i rad nih za -da ta ka. U čini o ce ko je isto ta ko utiču na uspešnost spa da ju, između osta lih: prak tičnaospo so blje nost službe ni ka, od go va ra juće pred hod no is ku stvo, mo ti vi sa nost za rad idr. Ovo, kao i mno gi dru gi fak to ri, utiče na to da stručnja ci ima ju vr lo raz ličita mišlje -nja u po gle du pri me ne te sto va: po ne ki ih pot pu no ne gi ra ju, a dru gi ih pre te ra no ve -ličaju i na meću nji ho vu upo tre bu i on da ka da ni su po treb ni.

Glav na svr ha te sti ra nja je ostva re nje objek tiv no sti, ali tačni je, uma nje nje su bjek -tiv nog fak to ra pri li kom do nošenja od lu ke o iz bo ru. Vr ste se lek tiv nih te sto va uključuju:

1. pro ve ru vešti na (stečenih) i spo sob no sti po je din ca da uspešno iz vrši spe ci -fične za dat ke (tzv. te sto vi za pošlja va nja),

2. uvid u in te lek tu al ne spo sob no sti i po seb ne ka rak te ri sti ke po je din ca, ko je subit ne za ade kva tan na stup na slo bod nom rad nom me stu (raz ličiti psi ho loškite sto vi, npr. te sto vi in te li gen ci je, te sto vi lično sti).

Te sto vi za pošlja va nja se ko ri ste ka da je po treb no pro ve ri ti kan di da to ve vešti neda oba vlja ju po sao na rad nom me stu. Mo guće je pro ve ri ti vešti nu upra vlja nja vo zi li -ma, dak ti lo gra fi je ili ste no gra fi je, ko rišćenje računa ra itd. Te sto vi za pošlja va nja su,zbog svo je sa držine tj. te sti ra nja vešti na neo p hod nih na kon kret nom rad nom me stu,alat za ko ji omo gućava pri lično pre ci znu i objek tiv nu pro ce nu po sto ja nja po treb nihspo sob no sti.

Ma nje va lid ni i sa pot pu no su prot nom ulo gom su psi ho loški te sto vi ko ji me rezna nje, in te res, spo sob nost, in te li gen ci ju ili ka rak ter kan di da ta. To po tvrđuje i mišlje -nje ka drov skih me nadžera od ko jih sa mo 15% mi sli da je vid psi ho te sto va suštin ski deopro ce sa se lek ci je.

5.2.8 Vr ste te sto vaPo načinu ka ko se rešava ju za da ci po sta vlje ni u te sto vi ma, de li mo ih na:• te sto ve »pa pir-olov ka«, • te sto ve za usme no rešava nje za da ta ka i • te sto ve po sla gde tre ba oba vi ti po sao na od ređenom apa ra tu, mašini, ma te -

ri ja lu itd.

Te sto vi »pa pir-olov ka« se najčešće pri me nju ju. Nji ho va pred nost je eko no -mičnost tj. ne zah te va ju ni pu no vre me na, ni pu no ma te ri jal nih sred sta va. Pod po seb -nim uslo vi ma mo guće ih je oba vi ti i usme no, što ćemo ura di ti npr. kod za pošlja va njain va li da (sle pih ili sla bo vid nih kan di da ta), a neo p hod no je da svi reše sve po sta vlje neza dat ke, i uko li ko, zbog po manj ka nja vre me na i ma te ri jal nih sred sta va, ni je mo gućepri pe mi ti pi sa ne za dat ke. U ova kvim slučaje vi ma su i od go vo ri na po sta vlje ne za dat keusme nog ka rak te ra.

O64


Kod usme nih te sto va, an ke ti ra na li ca od go vara ju usme no, pa ovaj način te sti -ra nja ima značaj raz go vo ra tj. sva pi ta nja su una pred for mu li sa na, po sta vlja ju se pood ređenom re do sle du i u is toj for ma ci ji, kao ot vro re na ili za t vo re na.

Te sto vi ra da omo gućava ju da po sma tra njem službe ni ka ko ji je do bio kon kret -ni rad ni za da tak utvr di mo s ka kvim ga uspe hom iz vršava. Ovaj po stu pak obez beđiva -nja od ređenih po da ta ka o kan di da tu, od no sno službe ni ku or ga ni za ci je, pomaže nampri li kom se lek ci je ili skla pa nja rad nog od no sa od no sno ras po ređiva nja, na pre do va nja,oce nji va nja učin ka na prob nom ra du, eva lu a ci je tre nažne ak tiv no sti i dr.

Po sto je broj ni te sto vi ko je, i po red to ga što ni su po u zda ni u pot pu no sti, može-mo ko ri sti ti kao do dat no me ri lo pri li kom iz bo ra ka dro va. Tre ba na po me nu ti da ne keod njih možemo ko ri sti ti sa mo uz po moć stručnja ka, npr. psi ho lo ga.

Za po tre be ka drov skih pro ce sa u or ga ni za ci ji, najčešće se ko ri ste sle deće gru -pe te sto va:

• te sto vi zna nja,• te sto vi spo sob no sti (si mu la cij ski te sto vi),• te sto vi lično sti i tem pe ra men ta,• te sto vi in te li gen ci je.

5.2.8.1 Te sto vi zna njaPo moću te sto va zna nja utvrđuju se ko ličina zna nja, vešti ne i rad ne na vi ke ko je

te sti ra no li ce po se du je. Ovi te sto vi ne utvrđuju ge ne ral ne spo sob no sti kan di da ta (zaovu svr hu ko ri ste se tzv. te sto vi spo sob no sti), ne go sa mo re zul ta te spe ci fičnog ospo so -blja va nja i učenja.

Možemo ih ta kođe zva ti te sto vi ma uspešno sti. To kom ovih te sto va kan di dat u kon -tro li sa noj si tu a ci ji iz vršava rad ne za dat ke ko je bi mo rao da oba vlja i pri li kom re gu lar nog ra -da. Ta ko npr. kan di da ti za sim fo nij ski or ke star svi ra ju svoj in stru ment, kan di da ti za vo začavi ljuška ra upra vlja ju vo zi li ma u skla dištu itd. Ovi te sto vi vr lo su objek tiv ni i po u zda ni.

S ob zi rom na to šta utvrđuje mo ovim te sto vi ma – ma te ri jal ni ili funk ci o nal niaspekt obra zo va nja – možemo ih raz vr sta ti na:

• zna nja u užem smi slu i • spo sob no sti za pri me nu zna nja.

Te sto vi ma zna nja u užem smi slu utvrđuje mo sa mo činje ni ce (npr: pro ve ra zna -nja je zi ka, dak ti lo gra fi je, ste no gra fi je itd.), a te sto vi ma spo sob no sti za pri me nu zna njautvrđuje mo vešti ne i na vi ke u pri me ni te o rij skog zna nja (npr: rešava nje prak tičnog pro -ble ma ili iz vršava nje kon kret nog za dat ka u po stup ku pret hod ne pro ve re spo sob no stikan di da ta za iz vršava nje od ređenih po slo va i rad nih za da ta ka).

Te sto vi zna nja mo gu bi ti u ob li ku: • stan dard nih usme nih pi ta nja, • pi sa nih pi ta nja u ob li ku te sta i • u for mi rad nog pri me ra ili kon kret nog rad nog za dat ka.

Usme nim te stom pro ve ra va mo od ređene po slo ve, i to obično pri li kom raz go vo rao skla pa nju rad nog od no sa. Ova vr sta te sto va ima pred nost u od no su na pi sa ne te sto ve,jer do zvo lja va for mu li sa nje pi ta nja pri la gođeno is pi ta ni ku, uko li ko ih ne raz u me iz pr ve.

METODI SELEKCIJE

O65

Pi sa ni te sto vi zna nja, nešto opšti ji od usme nih, jer se ko ri ste za veće gru pe srod -nih po slo va i rad nih za da ta ka, stan dar di zo va ni su i do pušta ju od go vo re na raz ličitenačine (po tvrđiva nje da je ne ka kva tvrd nja pra vil na ili ne, iz bor tačnog od go vo raizmeđu ne ko li ko po nuđenih od go vo ra, brojčani od go vo ri).

Rad ni uzor ci se ko ri ste kao te sto vi pri li kom pet hod ne pro ve re rad nih spo sob -no sti kan di da ta za oba vlja nje od ređenih po slo va i rad nih za da ta ka na is toj ili sličnojmašini i pod sličnim uslo vi ma kao na po ten ci al no bu dućem rad nom me stu. Više o to -me u po gla vju 5.2.8.5

Te sto vi zna nja do la ze u ob zir pri li kom:• pro ve re zna nja i spo sob no sti kan di da ta, u ci lju za sni va nja rad nog od no sa,

uko li ko po se du je bi lo ka kvo is ku stvo na sličnim po slo vi ma;• ver ti kal nih po me ra nja ka dro va u or ga ni za ci ji, u ci lju utvrđiva nja mo gućno sti

službe ni ka da uspešno iz vršava složeni je po slo ve i rad ne za dat ke od tre nut nih,• iz ra de pro gra ma upo zna va nja s po slom i rad nim za da ci ma no vo za po sle nih

(pla ni ra nje i pro gra mi ra nje nji ho vog po dučava nja),• do pun skog po dučava nja službe ni ka ko ji su ras po ređeni na dru ge po slo ve i

rad ne za dat ke (ver ti kal na i ho ri zon tal na po kre tlji vost ka drova u or ga ni za ci ji),i dr. (Mi glič i Vu ko vič, 2006: 248-249).

5.2.8.2 Te sto vi spo sob no sti i na da re no stiS te sto vi ma spo sob no sti, ko ji ta kođe na zi va mo i si mu la cij skim te sto vi ma, želi -

mo da iz me ri mo ka rak te ri sti ke ko ji spa da ju među pri mar ne uslo ve za oba vlja nje od -ređenih po slo va i rad nih za da ta ka. Ta kvi te sto vi mo ra ju da obez be de po dat ke o to meka kve su la tent ne mo gućno sti po je din ca da, po ospo so blja va nju za od ređene po slo ve,usvo ji, od no sno usa vrši spe ci fične vešti ne i zna nja.

Ovim te sto vi ma se utvrđuju spe ci fične spo sob no sti ko je su neo p hod ne za oba -vlja nje od ređene službe. Npr. me ha ničari, službe ni ci, lin gvi sti, mu zičari, ma nu el nevešti ne, vre me re ak ci je, ko or di na ci ja očiju i ru ku.

U po gle du po ja va u ve zi s ko ji ma vršimo te sti ra nje, možemo ih po de li ti na: • sen zor ske te sto ve, • men tal ne te sto ve, • te sto ve me ha ničkih spo sob no sti i • te sto ve mo to ričkih vešti na.

Sen zor skim te sto vi ma utvrđuje mo raz ličite funk ci o nal ne ka rak te ri sti ke čul nogsi ste ma. U naj značaj ni ju gru pu ovih te sto va spa da ju te sto vi vi da, ko ji ma is pi tu je mooštri nu i ose tlji vost vi da za raz ličite du bi ne, po sma tra nje du bi ne i kon fi gu ra ci je, raz li -ko va nje bo ja, raz ličitu ose tlji vost za sve tle i obo je ne sen ke, po stu lar ne ka rak te ri sti keočiju i širi nu vid nog po lja. Za oba vlja nje broj nih po slo va je neo p hod na po seb na ostlji -vost vi da pa se zbog to ga pri li kom pret hod ne pro ve re rad nih spo sob no sti kan di da tako ri ste i raz ličiti apa ra ti spe ci jal no kon stru i sa nu za ovu na me nu. Za oba vlja nje broj nihpo slo va i rad nih za da ta ka je bi tan i sluh, pa za to te sti ra mo ap so lut nu slušnu ose tlji -vost (oštri na slu ha) na to no ve raz ličitih vi si na, di fe ren ci jal nu ose tlji vost na vi si nu zvu -ka ili nje gov in ten zi tet i in te gri sa nost zvučnih sig na la.

O66


Men tal nim te sto vi ma proučava mo raz ličite in te lek tu al ne funk ci je.19 Is pi ti va njein te lek tu al nih funk ci ja za vi si od uslo va za oba vlja nje od ređenih po slo va i rad nih za da -ta ka, od no sno od ređenih zah te va ra da.

Ge ne ral ni test men tal nih spo sob no sti obično sa drži mešavi nu po da ta ka – ver -bal nih, nu me ričnih i ap strakt nih pi ta nja.

Među osnov ne vr ste tih te sto va spa da ju te sto vi:• proučava nja per cep tiv nog fak to ra (spo sob no sti br zog i pre ci znog opre de le -

nja po je di nih ob li ka od no sno opažanja ma njih raz li ka između ob li ka),• za proučava nje pro stor nog fak to ra (spo sob no sti za mišlja nja i pred sta vlja nja

ras po re da te od no sa po vršina i pred me ta u dve ili tri pro stor ne di men zi je),• za proučava nje nu me ričkog fak to ra (spo sob no sti br zog i pre ci znog iz -

vođenja nu me ričkih ope ra ci ja),• za proučava nje ver bal nog fak to ra,• za proučava nje fak to ra go vo ra i• in te li gen ci je.

Među pr ve te sto ve ko ji su se ko ri sti li za pro fe si o nal nu ori en ta ci ju i iz bor kan di -da ta spa da ju te sto vi in te li gen ci je. Ob li ko va ni su za me re nje in te li gen ci je kan di da ta,od no sno ko e fi ci jen ta in te li gen ci je (IQ) i tom pri li kom se pri me nju ju pro jekt ne teh ni kesa sti mu la to ri ma pod sve sti, ra di ot kri va nja pod sve snih re ak ci ja. S nji ma se ta kođeusta no vlja va ju, ka ko će se oso ba snaći u no vim si tu a ci ja ma.

Ia ko su sta vo vi o ovim te sto vi ma po de lje ni, oni se često pri me nju ju. Pro tiv ni cipri me ne u ka drov skom po slo va nju na glašava ju da su te sto ve raz vi li psi hi ja tri i ti me višeod go va ra ju kon sta to va nju men tal nog zdra vlja ne go za se lek ci ju ka dro va. Nji ho vi za go -vor ni ci ističu da ih je uz od ređeno pri la gođava nje i pažlji vu upo tre bu mo guće ko ri sti tiza is pi ti va nje upo tre be bro je va, reči ili ap strakt nih poj mo va. Ta kvi te sto vi su po ka za teljkan di da to ve spo sob no sti za br zo učenje što može bi ti neo p hod no za po slo ve gde jepo treb no kon cep tu al no raz mišlja nje i rešava nje pro ble ma.

S te sto vi ma me ha ničnih spo sob no sti želi mo da od re di mo ste pen spo sob no stiraz u me va nja me ha ničkih prin ci pa i reševa nja teh ničko-prak tičnih pro ble ma ko je te sti -ra na oso ba po se du je. Te spo sob no sti su po tre ba ne za po slo ve i rad ne za dat ke ko ji seizvšava ju na mašina ma, in stru men ti ma i de lo vi ma složeni jih teh ničkih po stro je nja, gdeje uspešnost ra da za vi sna od raz u me va nja prin ci pa nji ho vog funk ci o ni sa nja. Uspeh naovim te sto vi ma ne za vi si sa mo od me ha ničkih čini la ca, već i od opšte in te li gen ci je, pro -stor nog i per cep tiv nog čini o ca, kao i često psi ho mo tor nih spo sob no sti. Spa da ju u tip»pa pir-olov ka« ili zah te va ju sa sta vlja nje, od no sno iz ra du raz ličnih pred me ta.

Te sto vi ma mo to ričkih vešti na utvrđuje mo vešti ne po je di nih de lo va te la i or ga -na: pr sti ju, ru ku, no gu, oku lar nu ko or di na ci ju, br zi nu re ak ci ja, mir noću ru ku itd. Nji -ma ne možemo utvr di ti vešti ne uopšte, već me ri mo po je di ne vešti ne, od no sno mo to -ričke mo gućno sti, od ko jih za vi si ko li ko će službe nik bi ti uspešan pri li kom oba vlja njapo sla i rad nih za da ta ka.

METODI SELEKCIJE

O67

19 Prvi test opšte mentalne sposobnosti, i prvi koji je standardizovan, je sastavio Alfred Binet (1904 Cook, iz 1996) za testi-ranje dece. Na njegovoj bazi je kasnije Komitet američkih psihologa izradio prvi test mentalnih spsobnosti za odrasleosobe koji je korišćen za regrutne potrebe američke armije (tzv. test Army Alfa).U vreme Prvog svetskog rata u SAD njime testirano je 1,7 miliona regruta. Posle rata bila je dozvoljena i civilna upotre-ba tog testa pod nazivom “nacionalni test inteligencije”, u 6 meseci bio je primljen na 400.000 ljudi.

Te sto vi spo sob no sti i na da re no sti se ko ri ste za utvrđiva nje i pred viđanje spo -sob no sti za od ređen po sao ili do dat no ospo so blja va nje. Upo tre ba ta kvih te sto va spo -sob no sti se pre po ručuje ka da kan di da ti ne ma ju pu no is ku stva ili su bez is ku stva i po -ve za ni su sa zah te vi ma po sla, kao npr. se lek ci o ni ra nje za stručno ospo so blja va nje i pri -prav ništvo. Istraživa nje kaže da te sto vi spo sob no sti od go va ra ju za sve službe. Utvrđiva -njem spo sob no sti za gru pu po slo va, u ko ju spa da i po je di načna služba, mo guće je naod go va ra jući način pred vi de ti bu dući učinak pri li kom vršenja rad nih ak tiv no sti (Mi gliči Vu ko vič, 2006: 249-251).

5.2.8.3 Te sto vi lično sti i tem pe ra men taTe sto vi lično sti ili te sto vi tem pe ra men ta se označava ju kao me ri lo za osnov -

ne aspek te kan di da to ve lično sti, kao što su ste pen in tro vert no sti/eks tro vert no sti,emo ci o nal ne sta bil no sti i mo ti va ci je. Ove te sto ve je naj teže oce ni ti od no sno eva -lu i ra ti za po tre be se lek ci je kan di da ta, pošto je si stem ličnih ka rak te ri sti ka pro men -ljiv, što čini da je ve za po treb nih spo sob no sti i lično sti često ne ja sna ili uopšte nepo sto ji. Osim to ga, kan di da ti na njih vr lo la ko od go va ra ju, što za po sle di cu imanji ho vu vr lo ogra ničenu va lid nost pa je sto ga teško ute me lji ti nji ho vu upo tre bupri li kom se lek ci je kan di da ta za po sao. Po ne kad, ovaj tip te sto va za di re i u pri vat -nu sfe ru te sti ra nih li ca.

Među te sto ve lično sti, u širem smi slu, spa da ju, ta kođe već po me nu ti te sto vi zaproučava nje men tal nih, sen zor skih i psi ho mo to ričkih funk ci ja ko ji raz ot kri va ju struk tu -ru lično sti kan di da ta. U užem smi slu, pod ove te sto ve pot pa da ju oni ko ji ma se od -ređuju ka rak te ri sti ke lično sti ko je se is ka zu ju kroz mo da li te te emo tiv nog po našanja,osnov na sta ja lišta o se bi, dru gi ma i društvu, osnov ne ka rak te ri sti ke ak tiv no sti, in te re -sa i mo ti va.

Svi te sto vi lično sti i tem pe ra men ta se de le na: • ana li tičke i • sin te tičke.

Ana li tički te sto vi su: ni zo vi oce na, upit ni ci i tzv. objek tiv ni te sto vi. Upi ti ni ci mo -gu bi ti fo ku si ra ni na sa mo jed nu ka rak te ri sti ku lično sti (mo no fa zni upit ni ci) ili nautvrđiva nje više raz ličitih ka rak te ri sti ka lično sti (tzv. mul ti fa zni upit ni ci).

Kod tzv. objek tiv nih te sto va lično sti, te sti ra ni se sta vlja u od ređene za mišlje ne,ali re al ne si tu a ci je i na osno vu nje go vih re ak ci ja za ključuje mo ka ko su raz vi je neproučava ne ka rak te ri sti ke.

Sin te tički te sto vi su na me nje ni upo zna va nju ba zične ce lo vi te struk tu re, upo tre bomme to da au to bi o gra fi je, pro jek tiv ne teh ni ke i psi ho loškog istraživa nja u for mi raz go vo ra.

U ta be li 5.6 su na ve de na pi ta nja ko ji su obično uključena u test lično sti.

Ta be la 5.6: Ka rak te ri sti~ni ele men ti te sto va li~no sti

O68


1. @elim da bu dem uspe{an u sva koj ak tiv no sti ko je se la tim.2. Imam broj ne pri ja te lje.3. Po ne kad pla nem kad me ne ko kri ti ku je.4. Na klo nje ni ji sam tim skom, ume sto in di vi du al nom ra du.5. ^ini mi se da mi je bit ni je da te melj no oba vim jed nu stvar, ne go da po vr{no okon~am vi{e po slo va.

5.2.8.4 Pri pre me za upo tre bu te sto vaTre ba uze ti u ob zir raz ličita pra vi la ra di efek tiv ne pri me ne te sto va: • te sto ve tre ba oce nji va ti za jed no sa svim dru gim po da ci ma iz bi o gra fi je kan -

di da ta;• sam test mo ra da od go va ra rad noj si tu a ci ji i pred viđenim pra vi li ma;• do bro je na pra vi ti raz li ku između po je di nih te sto va, da vi di mo šta uopšte

želi mo da iz me ri mo;• te sto ve tre ba pro ve ri ti na već za po sle nim i utvr di ti ka ko na njih re a gu ju

uspešni i ne us pešni službe ni ci;• kad god je to mo guće, tre ba po tražiti po moć psi ho lo ga (Ta be la 5.7).

Ta be la 5.7: Uput sva za upo tre bu te sto va

Pre po ručuje se, pre upo tre be te sto va, da se po traže od go vo ri na sle deća pi ta nja:• Upo tre ba te sto va da nas i upo tre ba te sto va u prošlo sti. Ko je or ga ni za ci je

tre nut no ko ri ste te sti ra nja? Ko je su ih ko ri sti le u prošlo sti? Zašto su pre sta leda ih ko ri ste? Ka kva su tre nu tna is ku stva sa te sti ra nji ma?

• Li te ra tu ra o te sti ra nju. Ko ja li te ra tu ra raz ma tra od ređene te sto ve i nji ho vupri me nu pri li kom se lek ci je za po sle nih? Ko ja tre nut na istraživa nja utvrđuju nji -ho vu upo tre blji vost i va lid nost?

• Re vi zi je ko men ta ra. Ko je iz vršio re vi zi ju te sta? Na šta se upo zo ra va pri li komoce ne te sta? Da li je test bio na ve den u stan dard nim re fe rent nim iz vo ri ma? Uko -li ko ne, zašto ni je? Šta se može sa zna ti o te stu kod ne za vi snih stručnih or ga ni za -ci ja?

• Stu di je. Ko je stu di je po država ju od ređeni test? Ka kvi su re zul ta ti? Da li su stu -di je iz da le ne za vi sne usta no ve ili eks per ti ili ne ko ko je imao in te res?

• Jed na ke mo gućno sti. Ka kvo je mišlje nje or ga ni za ci ja za ljud ska pra va o te stui nje go voj pri me ni u se lek ci ji za za pošlja va nje? Da li test oce nju ju dis kri mi na -tor skim, bez ve ze sa od ređenim rad nim me stom, ili kao do brim ini dak to romspo sob no sti za rad u od ređenoj službi?

• Za kon ske oba ve ze. Ka kve će bi ti po sle di ce, uko li ko se utvr di da je test dis kri -mi na tor ski? Ko će bi ti od go vo ran? Ka kav je stav kon sul tan ta?

• Stu di je po ve za ne sa rad nim me stom. Uko li ko su po treb ne – ko će je iz ra di tii ko će je pla ti ti - or ga ni za ci ja ili kon sul tant?

Upo tre ba opi sa nih te sto va može da do ne se očeki va ne re zul ta te sa mo u or ga ni -za ci ja ma ko je su, na osno vu ana li ze zah te va po sla, de fi ni sa le pro fi le ide al nih službe ni -ka za sva ku gru pu po slo va i rad nih za da ta ka.

METODI SELEKCIJE

69

UPUT STVA ZA UPO TRE BU TE STO VA1. Ana li zom rad nog me sta se de talj no od re|uju po treb ne spo sob no sti za uspe{no oba vlja nje po sla.2. Raz ma tra ju se vr ste raz po loìvih te sto va ko ji me re kri ti~ne fak to re, utvr|ene ana li zom rad nog me sta,

neo p hod ne za uspe{no oba vlja nje po sla.3. Vr{i se pro ve ra da li je ras po loènje (kli ma) u or ga ni za ci ji od go va ra ju}a za te sti ra nje. Da li po sto ji

mo gu}nost su prot sta vlja nja za po sle nih? Da li }e do}i do ne ga tiv ne re ak ci je sin di ka ta? Da li }e te sti ra njeraz lu~iti do bre kan di da te?

4. Po treb no je usta no vi ti da li or ga ni za ci ja pri me nju je objek ti van si stem oce nji va nja. Ia ko moèmo da pre ci zno raz dvo ji mo spo sob ne od ne spo sob nih te{ko re}i da je od re|eni test pot pu no efi ka san, {to zna~i da je sko ro ne mo gu}e od ba ci ti na la ze po ten ci jal ne pro ve re va lid no sti te sta.

5. Po treb no je obez be di ti pod jed na ke uslo ve i okol no sti te sti ra nja za sve kan di da te.6. Tre ba obez be di ti da te sti ra nje vo di kva li fi ko va no li ce i da je re zul ta te te sti ra nja od re|ena

stro ga po ver lji vost.

O

5.2.8.5 Grup ne vežbe, rad ni uzor ci i cen tri za po sma tra njePo seb ne vr ste po stup ka se lek ci je su i me to di po sma tra nja – cen tri za po sma tra nje

(ime no va ni ta kođe i kao cen tri za oce nji va nje od no sno raz voj) i me to di rad nih uzo ra ka. Većina rad nih te sto va su for mu lisa ni još dva de se tih i tri de se tih go di na

prošlog ve ka u Ve li koj Bri ta ni ji, Evro pi i SAD. Rad ni te sto vi su bi li u ve o ma širo kojme ri pri me nji va ni pri li kom re gru ta ci je voj ni ka i kla si f i ka ci o nih pro gra ma to komDru gog svet skog ra ta.

To kom 1942 go di ne, bri tan ska voj ska je se lek ti ra la voj ni ke za raz ličite za dat ke idužno sti na osno vu pre po ru ka viših ofi ci ra i raz go vo ra sa voj nim od bo ri ma. Po pro -glašenju tog si ste ma ne e fi ka snim, ključni kri te ri jum se lek ci je su po sta le grup ne vežbe uob li ku di sku si je gru pe bez vođstva, gde su rešava ni i vr lo prak tični za da ci, a među nji -ma i grad nja mo sta pre ko širo ke re ke krat kim dr ve nim brv ni ma, što se i da nas pri me -nju je kod iz bo ra ofi ci ra.

Većinom grup ne vežbe ni su bi le stan dar di zo va ne i ni su da va le mo gućnost zado bi ja nje oce na, zbog čega su ima le spor nu di jag no stičku vred nost ali su, upr kos to -me, bi le omi lje ne i uve li ko ko rišćene.20

Ide ja grup nih di sku si ja je da la na dah nuće cen tri ma za po sma tra nje ko ji su ihpri me nji va li kod se lek ci je kan di da ta za me nadžere – me tod je pr vi put upo tre bljen kodAT&T (ame ričko te le fon sko pred u zeće) to kom 1956-e. Po sto ja nje cen ta ra za po sma -tra nje i me to da rad nih uzo ra ka je do pri ne lo raz vo ju si mu li ra nih si tu a ci ja gde rad niuzo rak pred sta vlja uma nje nu ver zi ju sva ko dnev nog oba vlja nja rad nih za da ta ka.21

Cen tar za po sma tra nje je kom plek sni ob lik rad nog uzor ka ko ji uo bičaje no pod -ra zu me va od 5 do 10 si mu li ra nih si tu a ci ja. Tom pri li kom se ko ri sti niz te sto va, vežbi isa sta na ka na ko ji ma se raz ma tra ju po vrat ne in for ma ci je. Oce nje va nja tra ju od jed nogdo pet da na. U cen tri ma se ne ko ri ste is ključivo sa mo jed nom me to dom, već se upo -tre blja va pa le ta raz ličitih ak tiv no sti:

• Vežba »u koš«. Kan di da ti mo ra ju da oba ve se ri ju te sto va i vežbi pamćenja ko -ji su po ve za ni sa po slov nim pro ble mi ma ili ak tiv no sti ma.22

• Grup na di sku si ja. Kan di da ti su čla no vi gru pe ko ja di sku tu je o po slov nim pro -blem ima, kao što su ot pušta nja, po većanje pro da je i pro duk tiv no sti.

• Psi ho loški te sto vi. Kan di da ti su pod vrg nu ti raz ličitim psi ho loškim te sto vi mau ko je spa da ju te sto vi in te li gen ci je, te sti ra nje da ro vi to sti i lično sti i te sto vi me -re nja spo sob no sti ru ko vođenja i od lučiva nja u kon flikt nim si tu a ci ja ma.

• Raz go vo ri. Kan di da ti oba vlja ju raz go vo re sa većim bro jem li ca, npr. vođa gru -pe, stručnja ci za za pošlja va nje i in du strij ski psi ho lo zi.

• Po slov ne igre. U cen tri ma za oce nji va nje se obično osmišlja ju po slov ne igreko ji uključuju zah te ve za učešće kan di da ta pri li kom grup nog od lučiva nja.

Po sle sva ke ak tiv no sti gru pa oce nji vača do no si oce nu kan di da ta, a na kra jupro gra ma oce nji vači kom bi nu ju oce ne i tru de se da uskla de po je di načna mišlje nja uza jed ničkoj pre po ru ci ko ja se od no si na po dob no sti sva kog kan di da ta po je di načno.

O70

20 Između ostalog, CIA je prednjačila u korišćenju takvih načina izbora (u kombinaciji sa drugima) pri selekciji agenata.21 Prvi dokumentovan radni uzorak je oblikovan 1913-e za potrebe bostonskog javnog tramvajskog saobraćaja, a sastojao

se od procenjivanja razdaljine i merenja relativne brzine.22 »U koš« ili »u obradu« su vežbe za ustanavljivanje potenciala za rukovođenje u organizaciji i uključuju čitanje i rad sa

različitim poslovnim dokumentima, npr. izvještajima, planovima, podsetnikom za sastanak, dokumentima o politiciorganizacije i slično.


Za cen tre za po sma tra nje i za me tod rad nih uzo ra ka je značaj no da pri li komob ra de po je di načnih spo sob no sti mo gu da pri me ne dva načina – pri stup uloška, gdese te sti ra ju lične ka rak te ri sti ke, npr. spo sob nost ru ko vođenja, i pri stup re zul ta ta, gdekan di dat mo ra da oba vi kon kre tan za da tak i do bi ja oce nu za re zul tat ra da. U prak sivećina or ga ni za ci ja ko ri sti pr vi pri stup i tom pri li kom te sti ra ju spo sob no sti, kao što sute melj no raz u me va nje, stra teško pred viđanje, po ve re nje, nad zor, pri la go dlji vost, ko -mu ni ka ci o ne vešti ne itd. (Reid i Bar ring ton, 1996: 262).

Te sto vi po ve za ni sa ra dom ima ju dva ogra ničenja. U pi ta nju su kon kret ni pri -me ri rad nih za da ta ka ko ji su nužno spe ci fični u po gle du od ređenog rad nog me sta,npr. si stem tram vaj skog sa o braćaja tre ba raz ličite rad ne pri me re za vo zače, dis pečere,spro vod ni ke, me ha ničare, elek tričare, ser vi se re pru ga itd. Od go va ra juće i va lid ne rad -ne te sto ve je vr lo teško iz mi sli ti po go to vu ka da se zah te va ju za raz ličita vr sta po slo va,eli mi na ci je ili uključuju raz ličite lju de (kao oko li nu). Višestru ko je lakše pri pre mi ti rad -ne te sto ve za ru tin ske pro iz vod ne rad ni ke, ne go za službe ni ke ili me nadžere.

Bez ob zi ra na to, cen tri za oce nji va nje su ve o ma rašire ni u SAD i Velikoj Bri ta ni jii funk ci o nišu, pre sve ga, kao in stru ment se lek ci je ve li kih or ga ni za ci ja. Usta no vlje no je dasu oce ne da te od stra ne cen ta ra re al ni je od onih do bi je nih pri me nom dru gih teh ni ka,no vi so ka ce na ovih uslu ga je nji ho va naj veća ma na. Ka ko god, uko li ko se ko ri ste na od -go va ra jući način, cen tri za oce nji va nje mo gu da bu du i eko no mičan način se lek ci je.

5.2.8.6 Ne u o bičaje ni me to diVr lo teško je oda bra ti do bro oso blje i sko ro ne mo guće je sva ki put iza bra ti naj -

bo lju mo gućnost. Za to većina me nadžera tre ba da bu de sve sna čestih grešaka ko je sure zul tat pri me ne raz ličitih ne u o bičaje nih me to da, od ko jih su većina spor ni, te je po -treb no da su opre zni i u od no su na bo lje me to de.

Je dan od ta kvih me to da je gra fo lo gi ja, ko ja se širo ko ko ri sti la pri li kom se lek ci -je lično sti u Evro pi, ka da je sko ro 55% svih or ga ni za ci ja pri me nji va lo sre di nom osam -de se tih prošlog ve ka. Ka sni je je nje na pri me na opa la, ia ko se i da lje po vre me no ja vljau SAD i Ve li koj Bri ta ni ji.

Kad bi gra fo lo gi ja de talj no odražava la ličnost možda bi bi la eko nom ski vr lo efi ka -san me tod se lek ci je, jer omo gućava oce nji va nje kan di da ta na osno vu is pi sa nih for mu la ra– pri ja ve za rad no me sto. Ipak, ap surd no je pret po sta vi ti da ru ko pis odražava ličnost. Svaistraživa nja su ja sno po tvr di la da gra fo lo gi ja ni je pri hva tljiv me to d oce nji va nja.

Pe ri o dično se u prak si po kušava pri me ni ti i astro lo gi ja što je još spor ni ji me tod,kao i po li graf. Po sled nji se na ročito ko ri sti pri li kom pro ve ra za vršenje službi gde sumo guće krađe (npr. pro dav ci, skla dišta ri, ban kar ski služben ci). U SAD je, od 1988, za -bra nje na upo tre ba po li gra fa pri li kom te sti ra nja za za pošlja va nje, osim u jav nom sek -to ru. Upo tre ba po li gra fa je do zvo lje na u Ve li koj Bri ta ni ji, ma da bri tan sko udruženjepsi ho lo ga sa ve tu je pro tiv nje go ve upo tre be u kon tek stu za pošlja va nja.

5.2.9 Zdrav stve ni pre gle diZdrav stve ni pre gled obično oba vlja le kar ko ji je an gažovan i plaćen od stra ne

po slo dav ca. Svr ha zdrav stve nog pre gle da pre za pošlja va nja je da se utvr di zdrav stve naspo sob nost kan di da ta, što je bit no da se:

METODI SELEKCIJE

O71

• obez be di da se, na od ređene po slo ve, ne ras po re de lju di ko ji psi hički neo d -go va ra ju rad nom me stu,

• pre ven tiv no zašti ti zdra vlje već za po sle nih, utvrđiva njem mo gućeg pri su stvaza ra znih bo le sti kod kan di da ta,

• obez be di da kan di dat ne bu de ras po ređen na rad no me sto gde bi mu sezdrav stve no sta nje po goršalo,

• zašti ti or ga ni za ci ja od zah te va službe ni ka za na kna du šte te, uko li ko se utvr dene pra vil no sti i sta nje bo le sti po an gažova nju službe ni ka,

• usta no vi kan di da to va po dob nost za život no i zdrav stve no osi gu ra nje i osi gu -ra nje od ne zgo de.

S ob zi rom na ce nu zdrav stve nog pre gle da, po je di ne or ga ni za ci je pred lažu po pu -nja va nje upit ni ka o zdrav stve nom sta nju od stra ne kan di da ta. Uko li ko iz po pu nje nihupit ni ka ne pro iz i la ze stvar ni zdrav stve ni pro ble mi, kan di dat neće mo ra ti da se pod vrg nepsi ho te sto vi ma i/ili zdrav stve nim pre gle di ma. Zašti ni ci ljud skih pra va obično sank ci o nišuoba vlja nje zdrav stve nih pre gle da ka da za nji ma ne ma po tre be zbog pri ro de rad nog me -sta. Oba vlja nje zdrav stve nog pre gle da mo ra bi ti ne po sred no ve za no sa po tre ba ma ra da.

5.2.10 Osta le teh ni ke se lek ci je

5.2.10.1 Bi o gra fi jaBi o gra fi ja je sta ri me tod pred viđanja uspešno sti kan di da ta i jed na je od pon de ri -

sa nih for mi po da ta ka. Obično uključuju više vr sta po da ta ka, npr. stan dard ne for me pri -ku plja nja po da ta ka i sa drže raz ličite vr ste po da ta ka o spo sob no sti ma, ho bi ji ma, sport -skim tak mičenji ma, član stvu u or ga ni za ci ja ma, obra zo va nju, zdra vlju, život nim is ku stvi -ma, is ku stvi ma u kon kret noj stručnoj obla sti i slično, te sve dru go što može po moći pri -li kom utvrđiva nja is pu nje no sti kri te ri ju ma uspešno sti. Sve o bu hvat ni upit nik se ko ri sti kaodo pu na za pri ku plja nje od go vo ra ko ji su po ve za ni sa rad nim me stom (Ta be la 5.8).

Ta be la 5.8: Pi ta nja ko ja mo`emo po sta vi ti kan di da tu u for mi upit ni ka

Do bi je ni od go vo ri se po re de sa od go vo ri ma naj u spešni jih već za po sle nih služeni -ka. Ova kva, na iz gled ne po treb na pi ta nja, su po ve za na sa ka rak te ri sti ka ma utvrđenih ikvan ti fi ko va nih spo sob no sti. Istraživa nja de fi nišu bi o gra fi ju kao do bru osno vu za prog -no zi ra nje bu dućeg uspe ha na rad nom me stu. Ova jed no stav na i jef ti na teh ni ka možeda po sta ne i vr lo sku pa, uko li ko se pro ve ra va od stra ne eks ter nih kon sul ta na ta.Značajan je i ri zik da se, upr kos ve li ke pažnje pri li kom for mu li sa nja upit ni ka, u nji manađu i dis kri mi na tor ska pi ta nja ko ji ni su u ve zi sa zah te vi ma rad nog me sta.

O72


Ka kav ste uspeh ostva ri li u {ko li?

• uvek me|u naj bo lji ma• ne po sred no uz naj bo lje i bo lji od pro se ka• osred nji, pro se~an• is pod pro se ka, a bo lji od sla bog• uvek me|u sla bi ji ma

Ka da ste pr vi put po~eli da ra di te?

• sa ma nje od 16 go di na• 16–17 go di na• 18–19 go di na• 20–21 go di nu• 22–23 go di ne

5.2.10.2 Po rot nički raz go vo ri – ko mi si ja za raz go vorKod ova kvih raz go vo ra po sto je dva ili više is pi ti vača, što omo gućava da se

do bi je oce na od stra ne više li ca i da se eli mi niše fak tor lične od boj no sti ili pred ra -su da ko ji može po sto ja ti kod po je din ca. Istraživa nja pre po ručuju da čla no vi ko mi -si je sa rađuju i na pri pre mi za raz go vor i da se do go va ra ju da sva ki član po sta vi istopi ta nje svim kan di da ti ma. Di sku si ja sa kan di da ti ma to kom raz go vo ra obez beđujedo dat ne in for ma ci je i bo lje kraj nje re zul ta te. Isti na je i da una kr sno is pi ti va nje možeda bu de vr lo stre sno za kan di da te, a do dat na sla bost je i ve li ka ce na pri me ne ovogme to da, jer pod ra zu me va i ne po sred no uključenje bu dućeg pret po sta vlje nog. Ovajme tod se najčešće pri me nju je u jav nim služba ma i pri li kom za pošlja va nja u bez bed -no snim struk tu ra ma.

5.2.10.3 Raz go vo ri sa gru pom – pa ne liPre po ručuje se na ročito za za pošlja va nje na po je di načnim vi so ko spe ci ja li zo va -

nim me sti ma. Kod ova kvih raz go vo ra, kan di dat se smešta među dru ge službe ni ke (3-5), ko ji ima ju mo gućnost da kan di da ta pi ta ju šta ih za ni ma (na rav no, uz ogra ničenjako je se od no se na ne do zvo lje na pi ta nja) i sa mi za pi su ju pi ta nja i od go vo re (Li pičnik uMožina, 1994). Glav ni raz log za pri me nu ove vr ste in ter vjua je smanjenje mo gućeg uti -ca ja na kan di da ta oso be ko ja bi vo di la raz go vor.

Ova kvi raz go vo ri su po ten ci jal no kva li tet ni, ali ipak ni su u ge ne ral noj upo tre bi.Kod njih se često po ja vlju je pro blem ne kon tro li sa nog raz go vo ra, gde mo de ra tor po -sta ne sa mo po sma trač raz go vo ra.

Or ga ni za ci je ko je ko ri ste ta kve me to de sta vlja ju na gla sak na ličnost kan di da ta,spo sob no sti i so ci jal ne vešti ne, npr. uti caj, ko mu ni ka tiv nost, in te lekt.

Grup ni raz go vo ri su vr lo ade kvat ni za raz go vor sa mla dim kan di da ti ma, kao štosu di plom ci sa fa kul te ta, ili ka da se ko ri ste kao deo pro ce sa oce ne kan di da ta u cen tri -ma za oce nji va nje.

5.2.10.4 Kom pju ter ski raz go vorJe dan od no vi jih pri stu pa raz go vo ru s kan di da ti ma je ko mu ni ka ci ja pre ko

kom pju te ra gde se pret hod ni raz go vor od vi ja u for mi upit ni ka ko jeg kan di dat po pu -nja va na kom pju ter skom ekra nu bez pri su stva vo di te lja raz go vo ra. Ti pični in ter vjuovog ti pa ob u hva ta oko 100 pi ta nja i tra je do 20 mi nu ta. Na ovaj način je mo gućebr zo do bi ti ve li ku ko ličinu in for ma ci ja. Kan di da tu se ne u god na pi ta nja po sta vlja jubez ne u god nih osećanja, vr lo di rekt no, bez do dat ne po moći ili po drške. Istraživa njapo ka zu ju da na pi ta nja po sta vlje na kom pju te rom kan di da ti obično pružaju de talj ni -je in for ma ci je, ne go kad od ređeno li ce vo di raz go vor. S dru ge stra ne, utvrđeno je dakan di da ti za zah tev ni je po slo ve na višim ni vo i ma ima ju osećaj da im ni je pruženadužna pažnja, što uka zu je da je ovaj me tod možda po god ni ji za za pošlja va nje nanižim ni vo i ma. Do bro odrađen kom pju ter ski raz go vor po maže da iz beg ne mo uo -bičaje ne ma ne raz go vo ra u četi ri oka. Kom pju ter je do bar an ke tar, po seb no jer vo diraz go vor sa pu nom kon cen tra ci jom i pot pu nom me mo ri jom, pre ci znošću i do dat nimspo znaj nim moćima (»software«), čime omo gućava do dat no po većanje vred no sti ka -sni jeg hu ma nog od lučiva nja.

METODI SELEKCIJE

O73

Kom pju ter ski upit nik je ko ri sna apli ka ci ja za obez beđiva nje po da ta ka o spo -sob no sti ma za rad no me sto sa raz ličitim mo gućno sti ma za de tek ci ju pro ble ma tičnihobla sti, pi ta nja i od go vo ra (Ta be la 5.9).

Ta be la 5.9: Pri mer de la kom pju ter skog raz go vo ra

5.2.10.5 Vi deo raz go vorPo sled nja no vo ta ri ja u obla sti raz go vo ra o za pošlja va nju je vi deo kon fe ren -

ci ja, ko ja ima ve li ku pred nost pri li kom za pošlja va nja kan di da ta pro nađenih u dru -gim država ma, ili čak kon ti nen ti ma. Ru ko vod stvo or ga ni za ci je može da oce ni kan -di da te na osno vu vi deo raz go vo ra i se lek ti ra one ko ji su se kva li f i ko va li za da lje raz -go vo re u cen tra li po slo dav ca. Teh ni ka ostva ru je značaj ne ušte de u po gle du vre me -na, tran spor ta i smešta ja, dok joj je ma na to što kan di dat, pri li kom vi deo raz go -vo ra, može ima ti tre mu i da de lu je uz držano. Is ku stva po ka zu ju da kan di da tiobično pre va zi la ze ini ci jal nu tre mu i ukočenost, te se po ste pe no oslo bađaju, ka koteče raz go vor.

5.3 Iz bor ka dro va za ru ko vođenje

Se lek ci ja ru ko vo dećih ka dro va i nji ho vo za pošlja va nje je na ročito značajan itežak za da tak za ko ji se pre po ručuje pri me na više raz ličitih mo gućnosti. Broj ni su nači-ni i mo gućno sti za uspešan rad me nadžera, ali je suštin ski bit no da ru ko vođenje zah -te va vr lo širok spek tar zna nja i vešti na. Po me nu ti fak tor te sto va spo sob no sti je ret kokad uspešan pri li kom se lek ci je me nedžera. Po je di ne stu di je su uka za le na značaj nu ve -zu između te sto va men tal nih spo sob no sti i spo sob no sti ru ko vođenja i po je di nih ka rak -

O74


1 Oso ba X, uko li ko bi te ras po re di li na nad zor ni po lo`aj, ka ko oce nju je{ svo je mo gu}no sti?

a Ka pa ci te ti su sla bi, taj po sao ni je za me ne ~ Do bre, mo`da bi u~inak bio nad pro se~an

b Lo{e, ne bih se sna{ao d Mi slim, da bi po sao bio pri me ren me ni

c Do bre, mi slim, da bih bio vr lo uspe{an e Ni sam si gu ran da bih mo gao da ga oba vljam

2 Oso ba X, ka ko bi mo go tvoj pret po sta vje ni da oce ni tvoj u~inak na pret hod nom po slu?

a vrlo lo{e a dobar

b lo{e b odli~an

c kao primeran c nisam siguran u ocenu

3 Oso ba X, da li nam do zvo lja va{ da stu pi mo u kon takt s tvo jim pret hod nim pret po sta vlje nim?

a da

b ne

te ri sti ka ma lično sti, npr. eks tro ver t nost, želja za moći, po tre ba za uspe hom, za vist,emo ci o nal na sta bil nost od no sno nji ho va opšta ak tiv nost – ko je su inid ka to ri iden ti fi -ka ci je uspešnih ru ko vo dećih po ten ci ja la. Ten den ci ja je da se širo kom pa le tom me ri la,kao što su oce ne po ten ci ja la za na pre do va nje od stra ne pret po sta vlje nih ili oce ne da -te od stra ne cen ta ra za oce nji va nje, po pra vi lu ko rekt no pred viđa po ten ci jal po tre banza uspešno ru ko vođenje.

5.3.1 Cen tri za oce nji va nje i ru ko vo deći ka dro vi

Cen tri za oce nji va nje ili cen tri za raz voj su po me nu ti u pret hod nom po gla vlju, aov de se ob rađuju sa aspek ta se lek ci je ru ko vo di la ca ka dro va.

Cen tar za oce nji va nje je, da kle, me sto gde se prak tični sa držin ski va lid ni pri me -ri iz ra da ru ko vo dećeg ka dra često ko ri ste pri li kom se lek ci je za po sle nih an gažova nih naobičnim rad nim me sti ma pre na pre do va nja na više ru ko vo deće po ložaje. U tom smil -su, ti po je din ci tre nut no ne po se du ju spo sob nost neo p hod ne za oba vlja nje ru ko vo -deće dužno sti, pa oce na nji ho ve tre nut ne rad ne spo sob no sti ni je re le vant na za prog -no zu bu dućega uspe ha na ru ko vo dećem ili nad zor nom po ložaju. U ova kvim slučaje vi -ma, po treb no je oba vi ti rad ni test za dužno sti i po sao ru ko vođenja. Cen tri za oce nji -va nje se isto ta ko ko ri ste i za se lek ci ju pro da va ca, viših me nadžera i nad zor ni ka ko ji ćebi ti uspešni u am bi jen tu gru pe.

Rad cen ta ra ima tri ka rak te ri sti ke: sve stra ni značaj me ri la, sve stra ne oce ne i sve -stra ne oce nji vače.

Sve stra ni značaj oce nji va nja ili raz ličite si tu a cij ske vežbe i te sto vi po kri va ju širokspek tar ak tiv no sti i vešti na ko je su po treb ne spo sob nim me nedžeri ma. Te sti ra nje uvekuključuje test to kom ko ga kan di dat ra di sa vr stom do ku me na ta i po ru ka ko je mo ra daob ra di (tzv. vežbe »u koš«) i gde mo ra da od re di pri o ri tet ne pro ble me i da ih reši od -lu ka ma ili opo me na ma, po ru ka ma, de le gi ra njem ili traženjem do dat nih in for ma ci ja.

Cen tri za oce nji va nje uključuju i te sti ra nje po me nu tih grup nih di sku si ja jer me -nadžeri pu no vre me na troše na su sre te sa gru pa ma svih vr sta. Tu su i igre dva li ca (npr.pro da vac i stran ka, pret po sta vlje ni i pro ble ma tični pod ređeni), me nadžer ske igre, raz -go vor sa oce nji vačima, pi sa ni te sto vi in te li gen ci je ili lično sti i mo gućno sti pri pre me i iz -vođenja go vor nog na stu pa. Kroz sve ove vežbe, oce nji vači po sma tra ju i vred nu ju di -men zi je kao što su od lučiva nje, pla ni ra nje, ru ko vo deće spo sob no sti, elo kven ci ja, ener -gičnost, in ter per so nal ni sen zi bi li tet i ko mu ni ka tiv nost. Mo guće di men zi je oce nje va njai vežbi se te me lje na de talj noj ana li zi po sla, ti pa i ni voa ru ko vo dećeg po ložaja za ko jegse kan di dat eva lu i ra.

Ako ni su upo tre blje ne grup ne vežbe, po treb no je oce ni ti više od jed nog kan di -da ta od jed nom. Obično se for mi ra raz red od 6 do 12 kan di da ta ko je po sma tra 3 do6 oce nji vača i vred nu je nji ho ve spo sob no sti. Oce nji vači su uglav nom me nadžeri sa po -ložaja ko ji su dva do tri ni voa viši od po ložaja za ko je se kan di da ti oce nju ju.

Oce nji vači vrše ospo so blja va nje za vežbe i za dat ke oce nji va nja, praćenje kan di da tato kom vežbi i za tim se sa sta ju dan ili dva po od la sku kan di da ta. Do no se oce ne i pra ve iz -veštaj o sva kom po ten ci ja lu kan di da ta i de fi nišu po tre be za do dat nim raz vo jem. Oce nji vačivo de i evi den ci ju ko ja, zajedno sa mišljenjem o dodatim predlozima, služi za poboljšanje od -ređenih vešti na kan di da ta, npr. vođenje raz go vo ra ili ko mu ni ka ci o ne vešti ne.

METODI SELEKCIJE

O75

Po po je di nim stu di ja ma, in for ma ci je cen ta ra za oce nji va nje pred viđaju kra ta ko -ročne i du go ročne po ten ci ja le za na pre do va nje na ru ko vo deće po ložaje. Pre ci znostoce na je obično pri lično vi so ka. Uz to, oce ne su pod jed na ko va lid ne za oba po la.

Po sto je po je di na pi ta nja o kom po zi ci ji vred no sti i oce na za oce nji vače, no upr -kos to me, do bri cen tri za oce nji va nje funk ci o nišu efi ka sno i tra ga ju za kva li tetnm me -nadžer skim po ten ci ja lom. Cen tri su naj sku plji in stru ment se lek ci je ko ji po sto ji. Vi so kava lid nost pro ce sa se lek ci je, na jed noj stra ni, i po ten ci jal no vi so ki gu bi ci uko li ko se an -gažuje ne spo sob ni me nadžer, na dru goj stra ni, oprav da va ju uložene troško ve i vo de kaza ključku da se cen tri bo lji in stru ment za do bru se lek ci ju ru ko vo dećih ka dro va.

5.3.2 Dru gi me to di se lek ci je ru ko vo dećih ka dro va

Ka da ni je mo guća upo tre ba cen ta ra za oce nji va nje, pre po ručuju se dva me to -da se lek ci je ko ji se međusob no do pu nju ju:

• pr vo se pažlji vo pro ve re re fe ren ce kan di da ta, • za tim se oba vlja raz go vor sa kan di da tom ra di naj bo ljeg mo gućeg ski ci ra nja

ka rak te ri sti ka nje go vog po našanja.

Pažlji vom ana li zom pret hod nog ra da kan di da ta, di men zi ja ma iz ve de nih iz opi -sa raz go vo ra i ka rak te ri sti ka po našanja mo gu se od re di ti kan di dat i nje go ve re fe ren ce.Kroz istraživa nje kan di da to vog ra ni jeg po našanja u si tu a ci ja ma sličnim oni ma na no -vom po slu mo gu se do bi ti vr lo upo tre blji ve in for ma ci je.

Ne ke or ga ni za ci je an gažuju kli nikčke ili or ga ni za ci o ne psi ho lo ge kao kon sul -tan te ko ji iz rađuju in di vi du al nu oce nu kan di da ta za za pošlja va nje na sred njem ili vi -so kom ni vou. Pro ces oce nji va nja obično uključuje pri ku plja nje in for ma ci ja o po slui or ga ni za ci ji, za tim o kan di da tu (bi o gra fi ja, upit ni ci, kog ni tiv ni i test o vi lično sti, in -ter vju itd.) (Sli ka 5.1). Na kra ju se sve te in for ma ci je eva lu i ra ju, kon so li du ju i iz lažuu iz vešta ju oce nji vača gde se de talj no ela bo ri ra ju kan di da to ve pred no sti, ma ne i ka -pa ci tet za po sao.

Se lek ci ja ru ko vo di la ca može ima ti i do dat ni po zi ti van re zul tat – or ga ni za ci ja jepri si lje na da počne da raz mišlja o to me ko je ru ko vo deće spo sob no sti očeku je od svo -jih me nadžera. Pri li kom se lek ci je ru ko vo dećih službe ni ka, na ročito onih na višim ni -vo i ma, i sa ma or ga ni za ci ja tre ba da de fi niše od ređen tip poželj nih li der skih spo sob -no sti i ka rak te ri sti ka ko je ko re spon di ra ju po slov noj stra te gi ji i in ter nom or ga ni za ci o -nom okruženju.

5.4 Po stu pak se lek ci je

5.4.1 Stra te gi je i teh ni ke iz bo ra ka drov skih re sur sa

Na me na se lek ci je je pro na laženje onih po je di na ca u okvi ru gru pe kan di da ta ko -ji će se za po sli ti. Ide al no bi bi lo da po slo da vac an gažuje naj bo lje kan di da te, a od bi jesla bi je. Uko li ko je pri pre ma se lek ci je i oce nji va nja pra vil no oba vlje na, pri me nom pra -vih i va lid nih te sto va, iz bor bo ljih kan di da ta je go to vo za ga ran to van.

O76


Sli ka 5.1: Pre po ru ke za se lek ci ju ru ko vo di la ca ko je pro iz i la ze iz po slov ne stra te gi je or ga ni za ci je

Broj ne or ga ni za ci je ko ri ste više me to da se lek ci je, ka ko bi obez be di le in for ma ci -je o kan di da ti ma. Obično su ti me to di pri me nje ni na raz ličitim po lji ma iz do me na do -nošenja ru ko vo dećih od lu ka, a te sto vi sa drže broj ne pre pre ke sta vlje ne pred kan di da -te. Kan di da ti se mo ra ju is ka za ti na sva kom pod ručju se lek ci je od počet ka do kra ja.

Često ka drov ske je di ni ce pre u zi ma ju od go vor nost za pr ve kru go ve oce nji va nja,vođenja raz go vo ra i do ku men tova nja pre gle da spo so no sti kan di da ta. Za tim, je dan iliviše ru ko vo di la ca ili nad zor ni ka raz go vo re oba vlja sa »prežive li ma«. Na kra ju, oni mako ju su za do vo lji li na svim pro ve ra ma se pri pre ma po nu da po sla i, ako je po tre bno,oba vlja ju se zdrav stve ni pre gle di i za pošlja va iza bra ni kan di dat (Sli ka 5.2).

Sli ka 5.2: Ti pi~ni ko ra ci pri li kom pri pre me po stup ka se lek ci je

METODI SELEKCIJE

O77

SI TU A CI JA GLAV NI SLU@BE NIZA DA CI

SPE CI FI^NE KA RAK TE RI STI KEIDE AL NIH KAN DI DA TA

po~et ni ci

Ob li ko va nje po slov nevi zi je.For mi ra nje je zgra fi nan sij skih stru~nja ka.Iz grad nja me nadèr skog ti ma.

• vi zi ja o ostvarenim po slo vi ma• rad no ori jen ti san - iz vr{ilac• pro du blje no po zna va nje kri ti~nih fi nan sij skih obla sti• or ga ni za ci o ne spo sob no sti, spo sob no sti ob li ko va nja ko lek ti va,

spo sob no sti for mi ra nja ti mo va• ìla vost i vi so ki ni vo ener gi je• li~na pri vla~nost i ha ri zma• {iro ko zna nje o svim klju~nim funk ci ja ma

pre gled si tu a ci je

Br za i pre ci zna di jag no za pro ble ma.De fi ni sa nje krat ko ro~nih i du go ro~nih pro ble ma.

• snaàn vo|a, pri stalica pro me na• ve li ke ana li ti~ke i di jag no sti~ke spo sob no sti • iz van re dan po slov ni stra teg• pre u zi ma ri zik• do bro se no si pod pri ti skom• do bre spo sob no sti kri znog me nad`men ta• do bar pre go va ra~

li kvi da ci ja / od u zi ma nje

sla bovo|enog

po sla

Sma nje nje gu bi ta ka.Do no{enje te{kih od -lu ka.Za klju~iva nje naj boljihpo slo va.

• neo se tljiv; tvr dih sta vo va, èli da bu de »lo{ mo mak«• vi so ko ana li ti~ko tre ti ra nje tro{ko va / pri ho da - te{ko prihvata, ka ko

stva ri tre nut no stoje• pre u zi ma ri zik• ne traì sla vu; èljan »pr lja vih« po slo va, a ne gla mu ra• èli da bu de po{to van, a ne èli da bu de neo p hod no po tre ban

informacioni obrasci

uvodni razgovor

testiranja

dodatni razgovori

provera referenci

uslovna ponudba

odbijanje pojedinih kandidata





pojedini kandidati odbijaju ponudu

zdravstveni pregled

zapo{ljavanje na radno mesto

5.4.2 Pred no sti brižlji ve stra teške se lek ci je

Or ga ni za ci je me nja ju svoj si stem se lek ci je. Ne ke sa mo pra ve sažetak po da ta ka izobra za ca i do bi je nih iz vešta ja, in for ma tiv nih raz go vo ra, te sti ra nja, po no vlje nih raz go vo -ra, pro ve ra živo tih okol no sti kan di da ta i dru gih sred sta va oce nji va nja. Sla bi ja se lek ci jamože ka sni je da pro iz ve de do dat ne troško ve, su prot no od mi nu ci o zne se lek ci je ko ja ka -sni je do no si broj ne pred no sti i ko ri sti. Pro ve ra zna nja ma te ma ti ke i spo sob no sti čita njaobično re zul ti ra neočeki va nim pro cen tom ne za do vo lja va jućeg zna nja. Na tržištu ra dagde, u pro se ku, pre o vla da va ju ma nje spo sob ni, od no sno ma nje ospo so blje ni kan di da ti,vr lo brižlji va se lek ci ja je još neo p hod ni ja. To isto vre me no, pri si lja va po ten ci jal ne kan di da -te da počnu pra vo vre me no da se pri pre ma ju za bu duće zah te ve se lek ci je i ka sni jeg ra da.

So ci o lo zi ističu da or ga ni za ci ja ma tre ba ju službe ni ci ko ji su ospo so blje ni i mo -ti vi sa ni za iz vršava nje za da ta ka i ulo ga u ti mu. Sva ki od službe ni ka mo ra bi ti oda branpažlji vom se lek ci jom i po za pošlja va nju do dat no ospo so bljen uvođenjem u po sao i so -ci ja li za ci jom na rad nom me stu. Po vršna se lek ci ja pro u zro ku je po tre bu za do dat nimospo so blja va njem i nad zo rom i do vo di do po većanih troško va, što znači da viši troško -vi pri li kom se lek ci je znat no sma nju ju iz dat ke po za pošlja va nju.

Sma nji va nje troško va pu tem od go va ra juće se lek ci je može bi ti da le ko sežno.23

Se lek ci ja pra vih lju di je isto ta ko, značaj na pri li kom uvođenja u or ga ni za ci ju do -ka za no uspešnih stra te gi ja. Stra te gi ja or ga ni za ci je, po tom, prožima pro ces de fi ni sa njarad nih za da ta ka i ti me čini se lek ci ju ka dro va za vi snu od raz vo ja po je di načne službe.Uko li ko se npr. or ga ni za ci ja od luči da svo ju kon ku rent nost gra di na osno vu de talj nog,pri ja znog i ličnog pri stu pa, ta da se mo ra tom no vom prav cu pri la go di ti i spe ci fi ka ci jarad nog me sta, a po stup ci se lek ci je će mo ra ti, pre ko ade kvat nih kri te ri ju ma za oda birkan di da ta, da iden ti fi ku ju oso blje ko ji po se du ju zah te va ne spo sob no sti. Ovaj ar gu -ment pod ra zu me va da je stra te gi ja or ga ni za ci je ja sna, po zna ta i pra vil no uve de na i dase na nje nom osno vu mo gu od re di ti spo sob ni lju di ko ji će istu spro vo di ti. Međutim,stručnja ci za pažaju da br zo me nja jući svet i nje go ve ne po zna ni ce na meću po tre bu daor ga ni za ci je me nja ju svo je stra te gi je čak i pre ne go što su u si tu a ci ji da za po sli ka dro -ve ade kvat ne toj no voj stra te gi ji, čime bi inače ostva ri li od ređene ko ri sti.

Dru gi pri stup or ga ni za ci o noj stra te gi ji počiva na sta vu da je po treb no pr vo po -sve ti ti se ka drov skim re sur si ma, a za tim for mu li sa ti i osmi sli ti stra te gi ju. Or ga ni za ci jepočinju da shva ta ju da je ka drov ski po ten ci jal or ga ni za ci je osnov nji ho ve stra te gi jekon ku rent no sti. Naj viši ni vo zna nja, pri la go dlji vost i ino va tiv nost za po sle nih je kom pa -ra tiv na pred nost ko ja, što je ve o ma bit no, re zul ti ra i kao teh no loška ili tržišna pred -nost. Ta kvi pro fi li mo gu da for mu lišu širi krug no vih stra te gi ja ko je će se pri la gođava tipro me na ma u okruženju. Zah tev za za pošlja va njem naj bo ljih in di vi dua ko ji se mo gupro naći je bo lje od po trage za ne kim ko za do vo lja va sa mo tre nut ne zah te ve in di vi du -al nog rad nog me sta ili stra te gi je ko ja važi da nas, a već su tra će bi ti pro me nje ne. S ob -zi rom da rad u ubr za no me nja jućim or ga ni za ci ja ma zah te va ko lek tiv ni na por, do go va -ra nje, i ru ko vođenje ko je po ve zu je, u tom no vom kon tek stu, naj bo lje znači ima ti naj in -te li gent ni je, naj spo sob ni je ka dro ve vične složenim međuljud skim od no si ma.

O78


23 Istraživači su utvrdili da je upotreba kognitivnih testova za selektiranje činovnika, npr. njih 5.000, samo evropskoj upraviuštedela 18 miliona evra godišnje. Istovremeno je npr. Vlada SAD sa poboljšanjem strategije selekcije radne snage kojučini 3 miliona službenika, mogla da uštedi 15,6 milijardi dolara godišnje.

6. LI TE RA TU RA

1. Armstrong, M. (1991) A Hand bo ok of Per son nel Ma na ge ment Prac ti ce. 4. edi tion. Lon don: Ko gan Pa ge.2. Bee, F.; Bee, R. (1994) Tra i ning Ne eds Analysis and Eva lu a tion. In sti tu te of Per son nel and De ve lop ment.

Exter: Short Run Press.3. Bran nick, T. Mi.; Le vi ne, L. E. (1997) »Job spe ci fi ca tion«. UV: Pe ters, L. H.; Gre er, R. C.; Youngblood, A.,

S. (ur.): Hu man Re so ur ce Ma na ge ment, The Blackwell Encyclopedia of Ma na ge ment, vol. IX. Cam brid -ge: Blackwell Pu blis hers. 192–193.

4. Co ok, M. (1996) Per son nel Se lec tion and Productivity. 2. edi tion. New York: John Wiley & Sons.5. Fis her, C. D.; Scho en feldt, L. F.; Shaw, B. J. (1999) Hu man Re so ur ce Ma na ge ment. 4. edi tion. Bo ston,

New York: Ho ug hton Mif flin Company.6. Har ri son, R. (1991) Tra i ning and De ve lop ment. In sti tu te of Per son nel Ma na ge ment. Lon don.7. Le sko var, R. (2005) Pod po ra iz va ja nja stu di ja s pa ke tom “Mo o dle” - iz kušnje in per spek ti ve = Stu di es im -

ple men ta tion sup port using the “mo o dle” pac ka ge - experience and per spec ti ves. V: Ka luža, J. (ur.). Si ner -gi ja me to do lo gij : zbor nik 24. med na rod ne kon fe ren ce o raz vo ju or ga ni za ci o nih zna no sti, Slo ve ni ja, Por -to rož, 16. - 18. ma rec 2005 : pro ce e dings of the 24th In ter na ti o nal Con fe ren ce on Or ga ni za ti o nal Sci en -ce De ve lop ment, Slo ve nia, Por to rož, March 16 -18, 2005. Kranj: Mo der na or ga ni za ci ja, 2005, 550–557.

8. Li pičnik, B.; Mežnar, D. (1998) Rav na nje z ljud mi pri de lu (Hu man Re so ur ces Ma na ga ment). Lju blja na:Go spo dar ski vest nik.

9. Mi glič, G.; Vu ko vič, G (2006) Spret no sti vo de nja in spo ra zu me va nja. Lju blja na: Mi ni str stvo za jav no upra -vo, Uprav na aka de mi ja.

10. Možina, S. idr. (1994) Ma na ge ment. Ra do vlji ca: Di dak ta.11. Ov se nik, M. (1995) Oce nje val ni raz go vor. Lju blja na: Vi so ka šola za so ci jal no de lo.12. Ov se nik, M.; Ma rin ko, I. (1997) Ob li ko va nje no vih me tod di dak tičnih pri po močkov pri ka drov skem sve -

to va nju. Lju blja na: Le i la.13. Reid, M. A.; Bar ring ton, H. (1996) Tra i ning In ter ven ti ons. Employee De ve lop ment. Lon don: In sti tu te of

Per son nel and De ve lop ment. 14. Rum mler, G. A. (1987) »De ter mi ning Ne eds«. U: Cra ig, L. R. (edi tor): Tra i ning and De ve lop ment Hand -

bo ok, A Gu i de to Hu man Re so ur ce De ve lop ment. 3. edi tion. McGraw-Hill Bo ok Company. 217–248.15. Rynes, S. L. (1997a) “Job de scrip tion”. U: Nic hol son, N. (edi tor): Or ga ni sa ti o nal Be ha vi or, The Blackwell

Encyclopedia of Ma na ge ment, vol. VI. Cam brid ge: Blackwell Pu blis hers. 264–265. 16. Rynes, S. L. (1997b) »Per son spe ci fi ca tion«. U: Nic hol son, N. (edi tor): Or ga ni sa ti o nal Be ha vi or, The

Blackwell Encyclopedia of Ma na ge ment, vol. VI. Cam brid ge: Blackwell Pu blis hers. 418.17. Stanley, L. A. (1987) Gu i de to Tra i ning Need As ses sment. Lju blja na: In ter na ti o nal Cen tre for Pu blic En -

ter pri ses & De ve lo ping Co un tri es.18. Sto ne, R. J. (1995) Hu man Re so ur ce Ma na ge ment. Mil ton: John Wiley i Sons.19. Sve tlik, I. (1998) Ana li za de la in do ločanje last no sti de lav cev. U: Možina, S. (ur.): Me nedžment ka drov -

skih vi rov. Lju blja na: FDV. 75–106.20. Tre ven, S. (1998) Ma na ge ment člo veških vi rov. Lju blja na: Go spo dar ski vest nik.21. Vu ko vič, G.; Mi glič, G. (2006) Za go ta vlja nje ka drov skih vi rov. Kranj: Za ložba Mo der na or ga ni za ci ja.22. Za vršnik, B. (2004) Ne go ti a tion skills of Slo ve nian ma na ger’s. Tek sti lec. Zv. 47, št. 1/2, 29–37.

LITERATURA

O79

stručno usavršavanje

Documents