* za p

reuz

iman

je el

ektr

onsk

e ver

zije č

asop

isa p

oset

ite n

ašu

web

stra

nicu

w

ww

.agr

omar

ket.

rs

oktobar2014.

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIbr. 62

AGROSVETSTRUČNA REVIJA

AGROSVET 62Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/2,34000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435,Beograd: 011/74-81-920,Valjevo: 014/286-800,Niš: 018/514-364,Subotica: 024/603-660,Zrenjanin: 023/533-550,Sombor: 025/432-410,Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814. Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević,Radmila Vučković, Miloš Stojanović,Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko ĆorovićVeselin Šuljagić, Duško SimićMilan SudimacIvan Valent

ŠTAMPA: „Grafostil“ KragujevacTiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC PodgoricaMiodrag Bogdanović, + 382 69 300-844Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

Jovo Vujević, +387 66 394-750Miroslav Vesić, +387 66 394-750

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 823-046Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

S A D R Ž A JREČ UREDNIKA 4

AM VESTI 6

BERIĆETAN ROD BOŽANSTVENOG UKUSA 8

MEHURASTA GAR NA KUKURUZU (Ustilago maydis) 10

ŠTA SVE TREBA ZNATI O AFLATOKSINU? 11

HIBRIDI PŠENICE, DA, DA I TO JE MOGUĆE 13

DUNJA – MIRIŠLJAVA I LEKOVITA 14

NE ZABORAVITE NA “KUPANJE” 16

UPOZNAJTE NAJVEĆE NEPRIJATELJE VINOVE LOZE 18

POPLAVE I BUJICE I NJIHOV UTICAJ NA POLJOPRIVRED-NA ZEMLJIŠTA 20

GAZDINSTVO ZA PRIMER 23

DOLMAR - SINONIM ZA POUZDANOST 25

SA AGRARNIH MERIDIJANA 29

ORGANSKA PROIZVODNJA - POČECI 32

ORGANIKA 35

DRUGI PIŠU 37

IZ VRTOVA JERUSALIMA 39

POLJOSTATISTIKA 41

STOČARSKI KUTAK 44

PČELARENJE 46

AGROSVET

4

REČ

UR

EDN

IKA

„Da li se država boji bogatog seljaka?“ Da, odgovarali su kriti-čari socijalističkog poretka šezdesetih godina prošlog veka, jer je nakon obavljene nacionalizacije, izvršena agrarna re-

forma, seljacima podeljena zemlja ali tako da niko ne može da „gazdu-je“ (buržoaski termin) sa više od 10 (deset) hektara obradivog zemlji-šta i najviše 20 hektara šume. Da li se to „aveti komunizma“ (kakav pogrešan izraz jer kod nas nije bilo ni K od komunizma kako su ga zamišljali Marks, Engels, Lenjin...) vraćaju u drugoj deceniji dvadeset prvog veka? Izgleda da da, jer kako objasniti da je limit za subvencije 100 hektara, a svi sa 101 i više hektara predstavljaju tajkune. Nisam advokat „veleposednika“ ali promišljam da samo velike površine daju velike prinose, a veliki prinosi ostavljaju veliki višak koji može da za-dovolji potrebe domaćeg ali i inostranog tržišta. Samo na velikim po-vršinama se može primeniti najsavremenija tehnologija u proizvodnji. Samo veliki posed može da obezbedi dovoljne količine hrane za velike farme koje mogu da zadovolje tražnju mleka i mesa. Samo sve to veliko može da obezbedi dovoljne prihode za državnu kasu iz koje bi se pomo-gla nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva.

Moglo bi tako u nedogled ali smo dužni ne samo da kritikujemo već da svojim savetima pokušamo da pomognemo. Svakako da treba prei-pitati sve nepoštene privatizacije i uzurpaciju zemljišta od strane onih koji su je na taj način prisvojili. Ali takođe kazniti sve one koji zemlji-šte koje im je u svojini ne obrađuju. Na taj način bi se punio agrarni budžet koji mora da bude mnogo veći u odnosu na planirani iznos. Država bi mogla da bude čvršći i veći garant komercijalnim bankama pri plasmanu agro kredita. Pokušati da se najzad izvrši rejonizacija proizvodnje, a na bazi iste plasirati subvencije. Pokušati da subvenci-je idu na ostvaren prinos. Posebno podsticati stočarsku proizvodnju kako bi zemljište očuvali kao resurs za neka buduća pokoljenja. Ojača-ti robne rezerve kao jedan od važnih regulatora cena poljoprivrednih proizvoda ali i kao čuvara strateških rezervi te potencijalnog izvoza. Vratiti stimulacije na izvoz proizvoda jer se iz tih sredstava može oja-čati primarna proizvodnja. Podsticati ne rečima već delom (novcem) unapređenje tehnologije prerade jer na žalost još uvek izvozimo više sirovine i poluproizvode, a malo gotovih proizvoda...

Sve je to lep spisak želja ali čini mi se da sam zaboravio jedno. Bo-gata poljoprivreda te samim tim i bogat poljoprivrednik je samo u bo-gatim zemljama ali avaj, mi nismo ti.

6

AGROSVET

AM VESTIPriredili: Predrag Nikolić, Radiša Miletić, Mirza Babić,

Ivan Plavčić, Naser Spahiu,Dragan Đorđević

Posle malog letnjeg zastoja, me-sec septembar i početak oktobra obeležili su nastupi saradnika

stručne i garden službe kompanije „Agromarket“ na brojnim sajamskim manifestacijama, od Moskve do Zeni-ce, Prištine, Bijeljine... Iako na razli-čitim stranama sveta, jedno je postalo pravilo, kvalitetan nastup, stručnost, povećano interesovanje za proizvodi-ma ali i novim kontaktima. Krenimo zato u malu sajmasku šetnju.

Moskovski dani Agromarketa - Naj-veća svetska poljoprivredna sajam-ska manifestacija 23nd International Food & Drinks Exibition World Food Moskow, održana je od 15. do 18. sep-tembra u Moskvi. Jedna od više od 1600 kompanija iz preko 100 zemalja koja je uzela učešće na ovom sajmu je i „Agromarket“. Na jednoj od 12 te-matskih sajamskih postavki, „Sveže voće i povrće“ gde je prijavljeno i naj-više izlagača (294), svojim kvalitetnim proizvodima predstavio se ruskom tr-žištu već poznat i priznat PIK „Južni Banat“ Bela Crkva. U okviru postavke „Smrznuti proizvodi“, među 64 izla-gača, po prvi put je svoje proizvode (višnja, šljiva, kupina) prikazao i PD „Zaječar“. Postojeći kontakti uz brojne nove sa ovogodišnjeg sajma u Moskvi, osiguravaju novu izvoznu šansu člani-cama „Agromarket Grupa“ u narednim godinama s jedne strane, a s druge još veću obavezu i Belocrkvanjima i Zaje-čarcima.

Šumadijski poljoprivredni sajam – Grad Kragujevac je već tradicionalno 11. put, koje li koincidencije od 11. do 14. septembra okupio brojne kompa-nije, proizvođače i udruženja da pred-stave sebe i svoje kvalitetne proizvode. Kompanija “Agromarket”, odnosno “Villager” kao glavni sponzor sajma, predstavio se na dva štanda, jednim u hali sajma, a drugim na otvorenom koji je i privukao najveći broj posetlia-ca. Ovome je svakako doprinelo i pri-sustvo demo vozila gde su svi zainte-resovani mogli zahvaljujući stručnom osoblju da se upoznaju sa uređajima i alatima.

7

AGROSVET

Bijeljinski sajam – Ovogodišnje iz-danje “INTERAGRO 2014” u Bijeljini okupilo je preko 150 izlagača kako iz Bosne i Hercegovine, tako i zemalja iz susedstva. Tokom četvorodnevnog druženja (17. do 20. septembar), preko 8000 posetilaca, poslovnih partnera ali i zaljubljenika u poljoprivredu je prošlo kroz sajmaske štandove. Narav-no, “Agromarket” se predstavio na štandu sa već dokazanim brendovima “Villager”, “Oregon”, “Fitofert” i AGM pesticide, a ukupnom odličnom uti-sku svojim ljubaznošću i stručnošću, doprineli su i saradnici distibutivnih centara Bijeljina i Banja Luka.

Priština, prvi put - Od 24. do 27. sep-tembra, održan je Jesenji poljoprivred-ni sajam u Prištini. Svoj stand zahva-ljujući preduzimljivim saradnicima iz Distributivnog centra Priština imala je i naša kompanija. Bila je to prilika za susrete sa već postojećim poslov-nim partnerima, ali i za predstavljanje brenda “Villager”, “Fitofert” i ponude semena strnina domaćih selekcionih kuća (NS, ZP) novim partnerima i po-setiocima. Uz malu pomoć kolega iz Sr-bije, izloženim proizvodima i stručnom osoblju, štand “Agromarket” je sve vre-me privlačio najveće interesovanje.

Zenica, najstariji sajam - Završen je 21. internacionalni sajam ZEPS (30. septembar – 4. okotbar), u Zenici, naj-starija i jedna od najznačajnijih sajam-skih manifestacija naših komšija. Sa-radnici DC Bijeljina i Banja Luka su na 80 m2 sajamskog prostora predstavili celokupan asortiman proizvoda Villa-ger i Oregon. Pored standardnog asor-timana proizvoda, na sajmu su svoju promociju doživeli novi artikli kao što su burgije TWD, MAD pneumat-ski alat, a promovisana je i „Villager jesenja akcija 2014“. Posebnu pažnju poslovnih partnera i posetilaca privu-klo je prisustvo demo vozila i stručnost kolega koji su profesionalno predstavi-li postojećim kao i novim dilerima sve prednosti Viilager proizvoda. Ovakvo predstavljanje samo je potvrdilo visoke pozicije koje kompanija „Agromarket“ gradi na prostorima Bosne i Hercego-vine.

8

AGROSVET

BERIĆETAN ROD BOŽANSTVENOG UKUSAPriredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

Sunčan jesenji dan, pod obroncima Vršačkih planina i Banatske ravnice ispred uredno ušorenih kuća, kao iznikla iz obližnjih proplanaka, nalazi se Bela Crkva.

Ovo podneblje je uvek bilo stecište i svratište vrsnih ratara, povrtara, vinogradara i voćara.

Obilje sunca, planine u zaleđini kao grudobran od ra-zornih vetrova, plodni proplanci i vredni Banaćani su vi-ševekovnim radom stvorili prepoznatljiv krajolik prošaran zlatnim, rumenim i smaragdnim bojama uzrelih vinograda i voćnjaka.

I baš se tu okupilo odabrano društvo voćara, stotinak njih iz cele Srbije, da u zasadima jabuke oseti zadovoljstvo koje svaki čovek oseti kada vidi plodove svoga rada. A rada je bilo zaista ove godine. Trebalo je zaštititi voće, koje su obilne i skoro neperstane kiše nemilice tuširale i tako vrlo brzo otvarale puteve za invaziju patogena. Ali je struka, od-nosno zaštitari su i ovoga puta dobili bitku, jabuke su saču-vane i ne samo što su zdrave već su se načičkale u grozdove.

„Auu... koliko jabuka, kao da su iz vode rasle”, reče neko. „Vode je zaista bilo u izobilju i svakako je pomogla da se ostvari visok rod“ slaže se Goran Zabrkić, tenolog voćarske proizvodnje u PIK Južni Banat, i nastavlja „za visoke i sta-bilne prinose vrhunskog kvaliteta neophodna je kontinuira-na i izbalansirana ishrana jabuke. Pored osnovnog đubre-nja, najviše se pažnje poklanja fertigacionoj i prihrani preko

lista ili folijarno, kako neko voli da kaže. Pogrešno je mišlje-nje da se biljke ne zalivaju ukoliko ima dovoljno padavina kao što je slučaj ove godine. Uz svako zalivanje sistemom kap po kap takozvano fertigaciono, unosili smo i hranu u vidu vodotopivih đubriva“.

Šta su i kako radili stručnjaci iz Bele Crkve? Početkom vegetacije to su bili mikroelementi Cink (Zn), Mangan (Mn) i Bor (B) uz biostimulator FitoFert Humisuper 10:5:10, pred cvetanje. U fazi punog cvetanja Bor (preparat FitoFert BorMax 20) je veoma značajan za intenzivno oprašivanje i uspešnu oplodnju, ali su podjednako važne i amino kiseline (FitoFert Aminoflex) koje podstiču deobu ćelija i intenzi-van rast. Tokom rasta i nalivanja ploda Kalcijum je unošen u 12 navrata. U prva 3 tretmana je korišćen FitoFert Kalci-jum 15, u narednih 6 FitoFert Calcium Organo 30, koji je u obliku je helatnog kompleksa, i što je još važnije ne sadrži atotnu komponentu, a za završna 3 tretmana pred berbu i u samoj berbi izuzetan efekat je dao preparat FitoFert Ca-APPLE 20. Uz Kalcijum koji daje čvrstinu plodu, za boju je potreban Kalijum (preparat FitoFert Kristal 4:10:40).

„Sve je to efikasno, ali kako biljke pripremiti za stabilan rod naredne sezone?“ zapitaše nekoliko njih. “Imamo reše-nje i za to. Veoma je bitno nakon berbe jabuke, dopunskom prihranom pripremiti biljke da u zimski period uđu u dobroj kondiciji i na taj način uspešno prezime“, odgovori Zabrkić

9

AGROSVET

Prevedeno na brojke, ova prihrana kombinacija mi-kroelemenata i biostimulatora preko lista koja se izuzetno uspešnom pokazala izgleda ovako:

Stadijum (fenofaza)

Preparat (folijarno) Kg(l)/haBroj

tretmana

Nakon obavljene

berbe

FF BorMax 20 1

dva(u razmaku 7-10 dana)

FF Cink Organo 14 1

FF Mangan Organo 12 1

FF Ferro Max 11 1

FF Kristal Humisuper 2FF Kristal 4:10:40 5

UREA 5

Zadovoljstvo viđenim je bilo kod svih prisutnih, jedni su videli i čuli nešto novo, drugi su to već zanali ali su želeli da potvde sopstvena iskustva i daju podršku kolegama.

Sunčan jesenji dan je izmicao, Bela Crkva je ostala iza nas, a još dugo se zadržao osećaj ushićenja nakon prijatnog duženja. Vidimo se dogodine!

10

AGROSVET

U proizvodnji kukuruza prouzrokovači bolesti se uo-bičajeno javljaju svake godine i gotovo neprimetno smanjuju prinos u značajnim količinama. U našoj ze-

mlji bolesti kukuruza su odgovorne za reduciranje kvaliteta i prinosa zrna. Gubici od bolesti kukuruza variraju iz godi-ne u godinu, a veličina je isključivo uslovljena vremenskim uslovima. Dok su jedne bolesti kukuruza zajedničke i stalno prisutne, ali ne izazivaju značajne štete dotle su druge po-tencijalno veoma štetne i opasne. Identifikacija i etiologija parazita s jedne strane i klimatski uslovi s druge strane su osnovni preduslovi za prognozu i menadžment bolesti ku-kuruza. No i pored toga, najbolja strategija u menadžmentu varira u zavisnosti od svake individualne situacije, te je pa-metno uvek imati dodatne informacije o zemljištu i predu-slovima, kada se očekuju veći problemi od bolesti kukuruza.

Jedna od najčešćih bolesti kukuruza je mehurasta gar, prouzrokovač Ustilago zeae (Ustilago maydis) koja se javlja svake godine. Parazit prezimljava u ostacima kukuruza u zemljištu. Gljivica proizvodi crne teliospore, koje su otporne na uslove sredine, tako da izvanredno prezimljavaju u ze-mljištu. Teliospore niču tokom proleća i leta, a svaka od njih proizvodi četiri manje spore, zvane sporidije, koje se raseja-vaju vetrom i vodom.

Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu mehurastih izra-slina, tumora, ili guka koje su različite veličine i oblika. Tumori su prekriveni sivo belom opnom, koja kasnije dobija tamniju boju da bi na kraju postala crna. Iz prisutnih izra-slina oslobađa se crna prašna masa koja predstavlja sporono-sne organe parazita  (hlamidospore). Rasplodni organi gljive nalaze se u zemljištu ,koji u određenim vremenskim uslovi-ma počinju da klijaju i vrše primarne zaraze na kukuruznim biljkama. Tokom vegetacije rasprostranjena je i sekundarna infekcija. Oboljenje se javlja na stablu, metlici, a najčešće na klipu. Najkrupnije izrasline se javljaju na klipu i stablu, a najsitnije na lišću biljaka.

Osnovni organ za razmnožavanje parazita su hlamidos-pore koje se formiraju u mehurastim tvorevinama. Parazit se održava u zaraženim ostacima kukuruza na parcelama. Hlamidospore se rasejavaju vetrom na velike udaljenosti, a redovno su prisutne u zemljištu.

Mehanička oštećenja na biljkama kukuruza doprinose širenju parazita. Optimalna temperatura za klijanje hlami-dospora je od 25-300C. U uslovima sa većom količinom pa-davina, kao i povišenim temperaturama znatno su povolj-niji uslovi za razvoj mehuraste gari kukuruza. Na usevima oštećenim od grada, mehurasta gar se javlja češće. Štetnost zavisi od mesta stvaranja tumora, pri čemu zaraze na klipu povlače najveće štete. Gubici prinosa kukuruza retko prela-

ze 10% na godišnjem nivou. Štete od ovog patogena su naro-čito razvijene u kišnim godinama odnosno tokom vlažnih i hladnih leta.

Koje su mere zaštite od pojave, širenja i šteta od mehuraste gari kukuruza? Najuspešniji način suzbijanja mehuraste gari je stvaranje i gajenje otpornijih hibrida kukuruza. Poželj-no je da ovi hibridi poseduju i povećanu otpornost stresne uslove od suše. Zaražene biljke treba ukloniti sa parcele, a jedna od mera je i dobro izbalansirano đubrenje. U uslovi-ma bolje obrade zemljišta, izbalansirane mineralne ishrane i optimalne gustine useva razvijaju se vitalnije biljke koje su otpornije prema ovom oboljenju. Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u smanjenju šteta od mehuraste gari. Pored toga, održavanje kondicionog stanja biljaka tokom osetljivih faza razvića daje i dodatnu otpornost. Zbog toga bi bilo naj-bolje tokom vegetacije raditi folijarnu prihranu useva mine-ralnim đubrivima, i to u periodu od trećeg do sedmog lista sa Fitofert Liquid 12:4:6 u dozi od 5,0 l/ha Ili nova formulacija FitoFert Corn u dozi od 3,0 litara po hektaru. Nakon 7. – og lista, prihranu kukuruza uraditi sa FitoFert Liquid 12:4:6 u količini od 5,0 l/ha. Pored ishrane i redovna zaštita od sta-lih štetočina takođe smanjuje opasnost od pojave mehuraste gari kukuruza. Jedan od najznačajnijih štetočina je i pamu-kovova sovica. Tretmani se rade po pojavi prvih oštećenja od insekata insekticidom Nurelle D u dozi 1,2 l/ha. Drugi put se usev tretira kada se počnu piliti jajna legal štetočine insekticidom Coragen 20 SC (0,1 – 0,15 l/ha). Ovim hemij-skim merama i folijarnim ishranama doprinećemo u veoma visokom procentu da kukuruz prebrodi osetljive momente tokom razvoja i da donese očekivani rod svom proizvođaču.

Za kraj, odnos stočara i ratara, proizvođača kukuruza. Rezultati ispitivanja su pokazali da upotreba tumoralnih izraslina u ishrani goveda i pilića, ne utiče negativno na nji-hovo zdravlje.

MEHURASTA GAR NA KUKURUZU (Ustilago maydis)Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

11

AGROSVET

Protekla, 2013. godina bila je zapamćena pored ostalog i po tzv. „Afera aflatoksin“. Sada, kada su se „glave malo ohladile“, a kao prevencija nekih budućih afera, možda

bi dobro bilo da se ovaj problem analizira i dobije potpuna i prava informacija o aflatoksinu.

1. Šta su mikotoksini?Mikotoksini su toksični metaboliti plesni koji u organizam ži-votinja i ljudi dospevaju putem kontaminirane hrane. Plesni iz roda Aspergilus, Penicilijum i Fusarium proizvode mikotok-sine štetne po zdravlje ljudi i domaćih životinja. Najznačajnija vrsta gljivica koja proizvodi mikotoksine po svojoj toksičnosti su vrste Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Unošenjem mikotoksina u organizam ljudi i životinja nastaju mikotosi-koze.

2. Gde se mikotoksini mogu obrazovati?

Sintetišu se u različitim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima kao što su semena uljarica, žitarica i njihovi pro-izvodi, začini, sušeno voće i drugim proizvodima, a pogotovo u onima sa niskom aktivnošću vode. Ove plesni kontaminira-ju žitarice pre i posle žetve, prilikom skladištenja u vlažnim uslovima.

3. Gde su mikotoksini rasprostranjeni?

Njihova rasprostranjenost je posebno zabeležena u zemljama tropskog i subtropskog pojasa. Vrste rodova Aspergillus i nji-hovi toksini se najčešće nalaze u proizvodima koji nisu do-voljno osušeni posle žetve i tokom skladištenja pri relativno visokim temperaturama.

4. Koji su mikotoksini najopasniji?Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus (Aflatoksin), Fusari-um culmorum, Fusarium graminearum, Fusarium sporotrichioi-des (Deoksinivalenon, Zearalenon), Fusarium sporotrichioides, Fusarium poae (Toksin T 2), Aspergillus ochraceus, Penicillium viridicatum, Penicillium cyclopium (Ohratoksin A).Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je objavi-la: Aflatoksin B1 uvrstila je u grupu 1 humanih karcinogena (veliki rizik od primarnog karcinoma jetre), Aflatoksin M1 u prvu grupu potencijalnih karcinogena.

5. Kakav uticaj imaju na stočarstvo?Dovodi do direktnih gubitaka zbog uginjavanja životinja i in-direktnih šteta zbog pada proizvodnih i reproduktivnih osobi-na domaćih životinja. Stepen osetljivosti na mikotoksine kod životinja varira u zavisnosti od: količine mikotoksina u hrani-vima, dužine izloženosti, od genetskih faktora (vrsta, rasa), fi-zioloških faktora (kategorija, ishrana i obolenja) i spoljašnjih faktora (klimatskih uslova, načina držanja).

6. Zbog čega se javljaju mikotoksini?

Zbog osetljivosti biljnog domaćina na toksikogenog patogena, genetskom sposobnošću patogene gljive da stvara mikotoksi-ne i povoljnim uslovima spoljašnje sredine za razvoj patogena stvaranje i akumuliranje mikotoksina.

7. Kako plesni prodiru u klip?

Spore fitopatogenih gljiva u ovom slučaju je to Aspergilus sp. čiji metabolite su u stvari mikotoksini-aflatoksin mogu nasta-

ti na nekoliko načina. Povrede koje nastaju od insekata (ku-kurzni plameac, pamukova sovica) koji se ubušuju direktno u klip predstavljaju otvorena vrata za prodor truleži. Suzbijanje insekata kada je to neophodno u velikoj meri umanjuje mo-gućnost obrazovanja plesni. Takođe i sami insekti su prenosi-oci truleži. Da bi hibridi kukuruza brže i lakše otpustili vlagu potrebno je da poseduju i određene karakteristike. Hibridi kukuruza kod kojih je komušina tanja kao i ranije otvaranje vršnog dela klipa zbog bolje cirkulacije vazduha (u cilju bržeg otpuštanja vlage) omogućava duže zadržavanje vlage i samim tim povoljne uslove za razvoj plesni.

8. Uslovi za razvoj Aspergillus sp.?

Optimalno se razvija pri veoma velikom temperaturnom ras-ponu između 250C do 420C. Veoma slabo se razvija pri tempe-rature 120C dok je maksimalna temperature pri kojoj još može da se uoči razvoj iznosi 480C. Neophodno je napomenuti da aflatoksini spadaju u izuzetno termostabilna jedinjenja i da se struktura AB 1 kao najznačajnijeg među njima razara na temperaturama između 1400C – 1600C. Ali to su temperature koje se u prehrambenoj industriji ne primenjuju.

9. Uticaj vlage na stvaranje aflatoksina?Ne počinje dok vlaga zrna ne bude ispod 32%. Vlaga od 16-20%, najoptimalnije 18%. Zaustavlja se ukoliko je vlaga is-pod 15%

10. Kako kontrolisati nivo mikotoksina?

Agrotehničke mere podrazumevaju sve mere koje se preduzi-maju u cilju suzbijanja većine biljnih bolesti, obradu i đubre-nje zemljišta, plodored, vreme setve, suzbijanje korova i dr. Osnovno je da biljke ne dođu u stresne uslove u kojima po-staju jako osetljive na napad patogena. Kontrolu intenziteta napada treba u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, Prisustvo gljivice Aspergillus sp. prepoznaje se po miceliji žuto – maslinasto zelene boje dok je Fusarium sp. po miceliji belo – ružičaste boje. Ukoliko postoji više od 10 % klipova sa in-tenzivnim simptomima truleži (plesni) to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14 % vlage. Odmah nakon berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavila fiziološka aktivnost gljive kao i pro-dukcoja mikotoksina. Sušenje zrna do 14 % vlage treba oba-viti u roku od 24-48 časova posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta jer će se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga potrebno je ohla-diti zrno 2-5 stepeni posle sušenja, a pre skladištenja.

Manji proizvođači koji nemaju mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza, kukuruz uglavnom suše prirodnim putem (amba-ri, koševi, različita prilagođena skladišta). U takvim uslovima zrno ne bi smelo sadržati više od 24 % vlage, a treba ga pa-žljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom (cvena, ružičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima, meha-nički oštećene klipove i druge nečistoće. Ovakav način suše-nja je bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55% do 75%.

Ovih deset tačaka o aflatoksinu su pravi put u pravovreme-nom i pravilnom informisanju svih onih koji su uključeni u proces proizvodnje, čuvanja, preprade i krajnjeg korišćenja proizvoda, ovog puta kukuruza koji predstavlja jedan od naj-značajnijih izvoznih aduta naše poljoprivrede.

ŠTA SVE TREBA ZNATI O AFLATOKSINU?Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

13

AGROSVET

HIBRIDI PŠENICE, DA, DA I TO JE MOGUĆEPriredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Prolazi oktobar i opimalno vreme za setvu, a proizvođa-či se pitaju kada će ali i koju sortu sejati? Lično isku-stvo, saveti stručnjaka, obilazak dana polja, stanje na

berzi, promo kampanje na sredstvima javnog informisanja su samo delići mozaika koji se sklapa sve do ulaska u njivu i setve. Broj sorti ozime pšenice koje su registrovane u Srbiji je preko sto, što domaćih koje preovlađuju, tako i inostranih, pa je izbor težak, reklame zastupnika brojne, veliki broj infor-macija o prinosima ali isto tako i dezinformacija. Od ove go-dine još jedna novina u sortimentu. Na pojedinim parcelama u Vojvodini stručnjaci i proizvođači mogli su videti novitet kod strnih žita, hibridne pšenice Hystar i Hywin. Za mno-ge iznenađenje, jer su hibridi bili „rezervisani“ za kukuruz i suncokret. Kako su se pokazale? Mišljenje većine je da su se pokazale znatno boljim od konvencionalnih sorti. Ne, ovo nije samo naša „pustolovina“. Treba znati da se površine pod hibridnom pšenicom u Evropi kreću oko 250.000 ha, najviše u Francuskoj čak 210.000 ha te se predviđa značajno pove-ćanje površina u budućnosti. Takođe, zemlja u kojoj pšenica zauzima sve značajniji udeo u proizvodnji, Kina postaje jed-na od vodećih svetskih zemalja u proizvodnji hibridnih stnih žita, počev od pšenice gde je postignuto povećanje prinosa od 20% do pirinča gde se kod hibrida prinos popeo na rekordnih 14,5 t/ha.

No možda bi bilo dobro da prvo upoznamo šire čitatelj-stvo sa time šta su to hibridi? Hibridi nastaju kontrolisanim ukrštanjem dve čiste linije odabirane duži niz godina zbog određenih poželjnih osobina, pri čemu dobijaju različite gene od oba roditelja, što u stvari znači da se kombinuju njihove dobre osobine. Kod pšenice, jedna linija ne proizvodi funk-cionalan polen pa je muško sterilna i zove se ženska linija ili majka, dok se druga linija zove muška ili otac. Žetvom se dobija F1 ili prva generacija koja se seje na parcelama i isko-rištava se heterozis efekat. Kod hibrida dolazi do izražaja „hibridna snaga“ (heterozis) koja se ispoljava u brojnim pred-nostima, kao što su veći prinos, veća otpornost na bolesti i štetočine, veći habitus biljaka itd. Od kako je otkriven počet-kom XX veka, heterozis je kod nekih biljnih vrsta iskorišćen u velikoj meri. Kod kukuruza i suncokreta se seju samo hi-bridi, dok su kod sitnozrnih žitarica zastupljeni su u mnogo manjem procentu koji se doduše svake godine povećava. Hi-bride je mnogo lakše dobiti kod biljnih vrsta kao što je kuku-ruz zbog odvojenih muških i ženskih cvetova i lakše kontrole oplodnje dok kod pšenice to nije slučaj što je jedan od razloga

njihove slabije zastupljenosti. Sam postupak uklanjanja muš-kih cvetova iz klasa se može raditi na nekoliko načina. Prvi način je mehanički, što je težak posao pri čemu obučena i iskusna osoba može za 10 minuta „očistiti“ jedan klas. Sle-deći način jeste tretman hemijskim materijama (CHA) koje sprečavaju sintezu funkcionalnog polena što je i jedini pri-menjen način u Evropi. Sterilizacija „ženske“ linije se radi sredstvom CROISOR i GENESIS pa se dobija muško-sterilna linija. Treći način je muška citoplazmatična sterilnost prona-đena u divljim srodnicima pšenice i ječma, ali je iskorištena sa dosta slabim rezultatima pogotovo kod pšenice.

Veći prinos po jedinici površine je glavni razlog povećanja površina pod hibridnom pšenicom. Heterozisu se pripisuje veći prinos i preko 15%, kao i veća lisna masa i do 40%, koren veći i do 50% što čini biljku sposobnijom za preživ-ljavanje lošijih uslova (suša), znatno veće usvajanje azota iz zemljišta, a samim tim i njegovo veće iskorišćavanje, veći intezitet fotosinteze i produkcija više suve materije – što je značajno za stočarsku proizvodnju. Bolja sposobnost prezi-mljavanja i u odnosu na boljeg roditelja.

Setva se obavalja znatno manjom količinom semena, se-tvena norma je oko 100 kg semena odnosno 120-190 zrna po kvadratnom metru. Masa 1000 zrna je kod hibrida veća za 10-15%. Manja zaraza klasa sa gljivama iz roda Fusarium se objašnjava znatno višom stabljikom i samim tim većom udaljenošću klasa od izvora inokuluma.

Proizvođači koji su navikli da seju seme sa „tavana“ to neće moći raditi sa hibridima. Hibridi ne prenose svoj „drago-ceni“ genetski materijal na potomstvo, te ono može izgledati znatno drugačije od svojih roditelja i naravno gubi se hete-rozis efekat i sve prednosti koje donosi. To nije trik selekcio-narskih kuća da bi proizvođači svake godine od njih kupovali seme već je to jednostavno zakon genetike. Već druga (F2) generacija ima značajno smanjenje prinosa, prema FAO po-dacima u dugogodišnjim ogledima smanjenje prinosa između F1 i F2 se kretalo od 10-15%.

Napredak u poljoprivrednim naukama, posebno selekciji je veoma brz, novine, a jedna od njih je i hibridna pšenica je nešto što nas čeka u narednom periodu. Kao i sa svim novina-ma i hibridne pšenice treba isprobati, prvo na manjim površi-nama, a ako zadovolje i budu bolje od standarda uključivati ih u proizvodnju.

14

AGROSVET

Možda nepopularan početak teksta ali koliko se du-njevača (rakija od dunje) popije u kafanama širom Srbije, najmanje bi trebalo da imamo 10000 hekta-

ra pod ovom atraktivnom voćkom. Istina je sasvim drugačija, jedva da imamo 1000 do 1500 ha intenzivnih zasada. Dunja – Cidonia oblonga, pripada familiji ruža Rosaceae. Njeno bota-ničko ime potiče od naziva grada Kydonia (danas Hania- na severozapadu ostrva Krita) odakle je krenulo širenje ove bla-gorodne vrste. U Jermeniji i Iranu se mogu naći divlje forme dunje u prirodi. Po verovanjima drevnih naroda, dunja važi za simbol ljubavi, sreće, plodnosti, lepote, postojanosti. U an-tičkim legendama dunjom su bogovi određivali sudbine.

Dunja, svojim sočnim i mirišljavim plodovima je veoma zdravo i lekovito voće. Sadrži dosta voćnih šećera, organskih kiselina (jabučna, limunska, vinska…), vitamin C, pektin, a od mineralnih sastojaka: kalijum, kalcijum, fosfor i magne-zijum. Dunje se konzumiraju sveže, pečene ili se preradjuju u kompote, slatka, pekmeze, sokove. Kuvanjem sa vodom i šećerom od strugane dunje se spravlja ukusan žele. Dunja poseduje i lekovita svojstva, snižava nivo holesterola, pobolj-šava varenje i jača apetit. Ublažava simptome upale ždrela, štiti srce i krvne sudove. Kuvana dunja blagotvorno deluje protiv upale želuca i creva. Takođe se spravlja i poznata raki-ja – dunjovača – jedna od najkvalitetnijih i najskupljih rakija.

Dunja je voćka toplijeg podneblja i sa uspehom se može gajiti do 700 m nadmorske visine. Interesantna je vrsta za amaterske voćnjake, mada se u zadnje vreme podiže dosta mladih zasada dunje, koji se gaje profesionalno. Dunja je de-ficitarno voće i preporučljiva je za širenje, i ima niz prednosti u gajenju: nije zahtevna, ne treba joj naslon, laka za gajenje i za berbu, obilno rađa i ima dobru prođu na tržištu. Ograni-čavajući faktor je u zaštiti, jer je veoma osetljiva na bolesti bakteriozne plamenjače - Erwinia amilovora, monilije - Moni-linia linhartianai i bakterioze –Pseudomonas syringe, koje tra-že veliku disciplinu, jer začas mogu da unište veći deo zasada.

Za podizanje plantaže dunje treba koristiti najpre zdra-ve sadnice, koje moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da su zdrave i potiču od zdravih matičnih stabala, da je identičnost sorte i podloge sigurna, da su umerene bujnosti i imaju dobar korenov sistem, da nisu oštećene od grada, glodara ili mra-za, da je dobro sraslo spojno mesto. Zasad dunje se sadi na rastojanju 5 metara red od reda i 3 metra u redu, što obez-beđuje 666 biljaka po hektaru. Najčešći sistem gajenja dunje je kotlasta kruna ili popularno “vaza”. Sadnju treba obaviti u najoptimalnijim uslovima, a to je u jesen ili rano proleće. Potrebno je sadnicu posle sadnje zaliti sa desetak litara vode da bi prijem bio bolji.

Sortiment dunje je dosta oskudan, gaje se tek nekoliko desetina sorti od kojih su najpoznatije: Leskovačka, Vranj-ska, Morava, Šampion, Pazardžijska dunja, Trijumf, Hemus itd. Radi boljeg oplođenja veoma je važan raspored sorti u zasadu, sorte oprašivače treba staviti u svaki peti red i time će oplodnja biti zadovoljavajuća. Negu treba redovno spro-voditi u uzgojnom periodu kao i kada stupi na rod, redovnim suzbijanjem korova, kultiviranjem, prihranom i merama he-mijske zaštite.

Da bi zasad dunje, dunjik redovno i obilno rađao treba sprovoditi sledeće agrotehničke mere: đubrenje kompleksnim mineralnim djubrivima krajem novembra i početkom decem-bra u količini 500 kg po hektaru, i to formulacijama sa poja-čanim sadržajem fosfora i kalijuma, Prolećnu prihranu obav-ljati do faze cvetanja sa 150 kg/ha KAN-a i 100 kg/ha posle cvetanja. Svake treće godine poželjno je unositi 20-30 tona po hektaru zgorelog stajnjaka. Rezidba se obavlja redovno u proleće u vidu proređivanja krošnje za bolje osvetljenje i za pospešivanje mladog prirasta na kome se formira rod. Zelena rezidba takođe ima značaj i obavlja se u junu proređivanjem vodopija i usmeravanjem grana. Vrši se redovna kontrola za-sada na pojavu bakterija. Berba se vrši ručno, a ne trešenjem i “mlaćenjem” da bi se izbegle povrede i oštećenja grana.

DUNJA – MIRIŠLJAVA I LEKOVITAPriredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

15

AGROSVET

Zaštita dunje se obavlja tokom vegetacije protiv bolesti i štetočina, u zavisnosti od vremenskih prilika, 6-7 puta. Bak-teriozna plamenjača kao najopasnija i nepredvidiva se suzbi-ja u proleće i jesen bakarnim preparatima – Funguran OH, Cuprablau Z ili Blue bordo. U cvetanju može da napravi naj-veće gubitke i tada se zaštita obavlja fungicidom Fostonic tri puta: pred cvetanje, tokom cvetanja i u precvetavanju. Moni-lioza jedna od najdestruktivnijih bolesti, napada u prvoj fazi cvetove i grančice i izaziva njihovo sušenje, a u drugoj fazi se javlja kao mrka trulež plodova. Preventivna mera je ukla-njanje zaraženih delova biljke i hemijske mere koje se izvode pred cvetanje, i u precvetavanju preparatima Pyrus, Cormax ili Funomil. Takođe treba zaštititi i plodove od truljenja to-kom jula i avgusta pomenutim preparatima. Mrka pegavost se suzbija redovno i to pred cvetanje dunje i dva puta posle cvetanja primenom fungicida kao što su Captan, Dithane ili Penncozeb, Balear. Bakterija Pseudomonas syringe, koja se javlja zadnjih godina i napada drvenaste delove dunje (ko-renov vrat, stablo, grane i grančice) je posebno štetna, jer dovodi do brzog sušenja cele biljke, a kao i kod svih bakterija ograničene su mere borbe. Možemo primeniti samo bakarne

preparate u jesen i proleće. Preventivno se može primeniti i krečenje stabala u jesen sledećim rastvorom, koji istovre-meno služi i kao zaštita od zečeva i srna: na 10 litara vode rastvoriti 0,5 kg Blue bordo, 1,0 kg AgroCiram i 125 g lepka za tapete. Od štetočina se mogu javiti lisne vaši (primeniti Afinex) ili jabukin i breskvin smotavac koji izaziva crvljivost plodova. Za zaštitu se primenjuju krajem maja, u julu i avgu-stu insekticidi kao što su Nurelle D, Runner, Vantex.

Dunja takođe ima potrebe za makro i mikroelementima u svakoj fenofazi svog razvoja, zato zajedno sa zaštitom tre-ba dodati i hranljive elemente, a to podrazumeva unošenje mikroelemenata (Fitofert Zink, FF Mangan, FF Bor Max) i amino i huminskih kiselina (FF Humistart) na početku vegetacije i nakon berbe. Tokom vegetacije, primena formu-lacija sa kalcijumom (FF Calcium 15, FF Calcium Organo 30) i NPK (FF Kristal 10:40:10 i FF Kristal 4:10:40) dace čvrstinu, bolju kondiciju i punoću ukusa ploda dunje.

Uostalom, narod je kroz pesmu “Dunjo moja” dao najbolji opis vrednosti ove, tako tražene voćne vrste.

16

AGROSVET

NE ZABORAVITE NA “KUPANJE”Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Možda vas je malo začudio nas-lov, ali mi to zaista mislimo. Ono što ove jeseni nikako ne

smete zaboraviti jeste „kupanje“, ali voćaka naravno.

Tekuća 2014. godina nam je nakon prognozirane suše, donela rekordne pa-davine, i kao i uvek zadesilo nas je mno-go nedaća. I prethodnim, nazovi lakim godinama svi su bili „zaštitari“, ali ove izazovne su se zaista pokazali oni koji se strukom zaštitom bilja zaista bave na pravi način.

Na koštičavom voću je bilo puno pro-blema i to opravdano jer su to uglavnom biljke koje vole topliju klimu sa man-je padavina. Od truleži se teško moglo spasiti. Kažem „teško“ jer je ipak bilo moguće. Dok se u prosečnim godinama, tj. onim sa manje ili drugačijim raspo-redom padavina, borba protiv truleži svodila na jedan fungicidni tretman i to najčešće onaj pred berbu, ova je poka-zalo sve manjkavosti te navike. Naime trulež na plodovima koštičavog voća može nastati u obliku latentne infekcije kada su plodovi zeleni, tj. veličine ora-ha ili lešnika, naravno ukoliko su uslovi povoljni za to. Ta ostvarena infekcija čeka nakupljanje šećera u samom plodu i zatim dolazi do pojave simptomia A, tada kada vidimo prve simptome, kasno je za tretman.

Međutim vratimo se u sadašnjost, tj u jesen. Šta je to što nam preti sada na koštičavom voću? Svakako da su to bakterioze. Oslabljeno i napadnuto stablo podložno je napadu raznih bak-terija. Među njima ipak je najznačajnija Pseudomonas syringe. Što nam godina donese više padavina to stabla koštiča-vog voća budu osetljivija na razvoj ove bolesti. Iz tog razloga sam imao priliku da u Poljskoj vidim stabla koja su u 7 godini gotovo 50% osušena usled napa-da ove bakterije (sl. 1.)

Da bi smanjili ili u potpunosti spreči-li štete neophodno je uraditi kvalitetno „kupanje stabala“ bakranim preparati-ma i to bakar hidroksidom tj Funguran OH u dozi od 5,0 kg/ha, sa velikom ko-ličinom vode. Ovaj proizvod koji nam dolazi od nemačke hemijske kuće SPI-ESS Urania se dokazao svojom perzis-tentnošću i efikasnošću i pouzdan je partner i u ovoj nestabilnoj godini.

Ne treba u ovoj žurbi zaboraviti ni jabučasto voće. Ove godine Erwinia amylovora je harala krušicima, i ostavi-la velike posledice. Tu svakako dileme nema bez zimskog tretmana se ne može proći. To i dobra higijena predstavljaju ključni preduslov za uspešnu narednu godinu. Ali pošto je o ovoj bakteriji bilo reči u prethodnim brojevima, u kojima smo i preporučili niz preventivnih ali i kurativnih mera zaštite.

Posvetimo se sada jednoj gljivici koja napada prvenstveno jabuku i krušku, a pomalo je zapostavljena, mada po šteta-ma ne bi smela.

Gljivica Nectria galligena iliti rak stabala jabuke. Rasprostranjena u na-jznačajnijim područjima za gajenje jabuke i jedna od bolesti koje je krajem XIX veka Evropa prenela Americi. Oni koji obilaze starije voćnjake na podlozi MM 106 imali su priliku da je vide mož-da nešto češće. S druge strane ni oni koji su podizali mlade voćnjake, a ku-povali sadnice u inostranstvu dobili su sa sadnim materijalom i ovu bakteriju. Simptom ove bolesti se ne mora videti u trenutku sadnje ali se već u toj tekućoj godini ispolji. Zaraza se obično razvija na mestu odvajanja lista ili pupoljka. Početno, mlade rak rane su u vidu ule-glih zona koje se povećavaju i postaju eliptične. Ivice rak rana nadrastaju okolno zdravo tkivo, a pošto se parazit razvija i širi, on često napadnutu granu zahvata prstenasto što dovodi do sušen-ja grane. Naročito su osetljive sorte i klonovi Crvenog delišesa i Gale. Kasnije se sa zaraženih mesta sporama ova bo-lest širi kišom i stvara nove infekcije. Infekcije se mogu ostvariti od proleća pa sve do jeseni. Upravo u jesen je i na-jveća opasnost kada prilikom opadanja lišća dolazi do stvaranja prirodnih rana kroz koje dolazi do razvoja infekcije. U proleće naredne godine se simptomi is-poljavaju, ali je tada već kasno. Šta je to što možemo da uradimo? Zajedno sa gore spomenutim bakrom neposred-no pred opadanje lišća može se uraditi dezinfekcija rana i preparatom FUNO-MILOM i to dozom od 1,0 kg/ha.

Kao i kod nekih drugih patogena ili generalno u zaštiti od bolesti, dva su osnovna postulata „bolje sprečiti nego lečiti“ i „zaštita u narednoj godini počinje u tekućoj“. Primenite oba i biće lakše u narednoj sezoni, bila on vlažna ili sušna.

18

AGROSVET

UPOZNAJTE NAJVEĆE NEPRIJATELJE VINOVE LOZEPriredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Kad god se povede priča o vinovoj lozi i problemima u gajenju, na prvom mestu su uvek bolesti. Naravno, ova godina je bila školiski primer za to i što kaže nardo

„ne ponovila se“. Nažalost, u toj borbi sa bolestima, vrlo često se zanemari problem štetnih insekata, insekata i grinja, a one neosetno uzimaju svoj danak. Zato, bolje je da ih na kraju ove, a pred sledeću sezonu bolje upoznamo, a samim tim i efikasno odreagujemo ako za to ima potreba.

Sivi, Polychrosis botrana i žuti grozdov smotavac Clysia ambiguella spadaju u najznačajnije štetočine vinove loze. Sivi grozdov smotavac je prvenstveno štetočina vinove loze, me-đutim, može se naći i na malini, kupini, cvetu lucerke, deteli-ne i krompira. Žuti grozdov smotavac koji je tek nešto kasnije registrovan kod nas štete pričinjava još na glogu, jorgovanu i lucerki.

Sivi grozdov smotavac, leptiri su sivo-pepeljasti, prednja krila su prošarana pegama, dok su zadnja krila sive boje, pri-sutan je već tokom aprila kada su temperature u dužem vre-menskom period iznad 10°C. Ne javljaju se svi leptiri odjed-nom, po pravilu najpre se jave samo mužjaci, zatim nekoliko dana kasnije i ženke, dok masovan let možemo registrovati krajem maja i početkom juna. Po pravilu suzbijanje se vrši 5-10 dana od maksimalnog leta leptira, koji se utvrđuje fero-monskim klopkama. Preko dana su leptiri teško uočljivi po-što se skrivaju na naličju lista ili u kori čokota (obično biraju gornji odnosno viši deo čokota). Aktivni postaju u sumrak Ili rano ujutru pred svanuće. Ženke polažu jaja na tek formira-ne cvasti vinove loze, jedna ženka može da položi i do 100 jaja u zavisnosti od temperature i vlažnosti. Nakon 4-10 dana izlegu se gusenice koje upredaju delove cvasti u gužvice, hra-ne se cvetovima, a kasnije i zametnutim bobicama. Mogu da pojedu veliki broj bobica, ali još veći broj oštete nagrizaju-ći ih, tako da indirektnom štetom stvaraju povoljne uslove za razvoj truleži. Gusenice su tamno- zelenkaste sa crnom glavom. Svoj pun razvoj dostižu posle 30 dana kada se učau-re pod korom i prelaze u lutku. Može da ima 3-4 generacije godišnje. Leptiri prve generacije se javljaju početkom jula i polažu jaja na bobice koje su veličine graška. Gusenice koje

se izlegu oštećuju zelene bobice, kasnije se učaure i prelaze u lutku. Druga generacija leptira se javlja polovinom avgusta, obično polažu jaja na grozdove koji su u šarku. Gusenice koje su se izlegle oštećuju poluzrele i zrele bobice ubušivanjem u njih. U nekim godinama može se pojaviti i 4. generacija, samo što gusenice obično uginu od prvog zahlađenja.

Žuti grozdov smotavac se javlja ređe od sivog. Ima samo dve generacije godišnje i javlja se kasnije od sivog. Kod žu-tog smotavca generacije su jasno odeljene jedna od druge dok kod sivog smotavca po pravilu ima tri generacije koje se preklapaju pa se vrlo često ne zna gde se jedna završava, a gde druga počinje. Iako nam se na prvi pogled čini da je manje opasan sličnosti sa sivim smotavcem ima jako puno. Prva generacija se javlja početkom aprila. Ženke polažu jaja na cvetne pupoljke. Jedna ženka može da položi do 100 jaja. Embrionalni razvoj traje deset dana. Kao kod sivog smotavca, gusenice napadaju cvetne pupoljke. Odrasle gusenice na čo-kotu ili na grozdovima opredu kokot i u njemu se preobraze u lutku. Druga generacija se javlja drugom polovinom jula. Na drugu generaciju mora da obratimo posebnu pažnju jer ženke polažu jaja na bobice, a gusenice odmah po pi-ljenju prodiru u njih. Oštećene bobice podložne su brzom truljenju i propadanju.

19

AGROSVET

Suzbijanje žutog i sivog grozdovog smotavca se vrši na osnovu praćenja leta leptira feromonskim klopkama. Među-tim, praksa kod nas je da se prvi tretman radi neposredno pre cvetanja ili na početku formiranja bobica, dok drugi tretman obično radimo kada bobice počnu da se dodiruju. Ključna stvar u primeni insekticida je njihova rotacija tj. ne prime-njivati preparate sa istim mehanizmom delovanja da ne bi došlo do stvaranja rezistencije. Odličan izbor za suzbijanje smotavca su preparati: Avaunt 15-EC (Indoksakrb) u koncen-traciji od 0,25%. Usvaja se jako brzo, tako da ukoliko kiša padne nakon što se preparat osuši na biljnoj površini, nije potrebno ponavljati tretman. Takođe, dobru efiaksnost po-kazao je insekticid Runner 240 SC (Metokifeozid) u konc. od 0,05% pre početka ubušivanja gusenica u bobice, U uslovima slabije pojave efikasan je i Cythrin 250 EC (Cipermetrin) u koncentraciji od 0,012-0,024%, Primenjivati ga na početku vegetacije kada su temperature niže do 200C, jer zbog ispar-ljivosti na visokim temperaturama kratko deluje.

Ukoliko posebno suzbijamo grozdanog moljca tj. bez upo-trebe fungicida, tada ne treba tretirati i lisnu masu, nego samo deo čokota na kome se nalaze grozdovi. Time znatno smanjujemo utrošak preparata kao i niz negativnih efekata kao što je količina ostataka insekticida u biljci.

Lozina grinja - Colomerus vitis je mikroskopski sitna pa je ne možemo videti golim okom. Prezimljava ispod ljuspi-ca zimskih okaca. U vreme pupoljenja grinje ulaze u glavni pupoljak i sišu sokove izazivajući „erinozne“ simptome. Ti simptomi se prepoznaju po tome, što se na licu lista uočava-ju bradavičasta ispupčenja, dok se na naličju uočavaju udu-bljena ispunjena gustim beličastim dlačicama. Kasnije, grinje žive na naličju listova u tim udubljenima, tu polažu jaja, i razvijaju se.

Suzbijanje grinja radimo sa dva do tri tretmana u toku ve-getacije. Prvi tretman obaviti odmah po kretanju vegetacije, a druga dva u intervalu od 10-15 dana akaricidima kao što su Demitan 200-SC (Fenazakvin) u konc. od 0,04-0,06% ili San-mite 20 WP (Piridaben) u koncentraciji od 0,05-0,07%. Uko-liko su na biljci prisutni svi stadijumi i u velikom broju onda je poželjna zajednička primena sa novim preparatom Borneo (Etoksazol). To je preparat sa jedinstvenim mehanizmom de-lovanja. Selektivan prema korisnim organizmima, te je pogo-dan za integralni koncept gajenja voća. Ukoliko ga primenju-jemo samostalno najveća efikasnost se postiže u primeni na početku vegetacije kada se pile larve iz zimskih jaja.

Početak XXI veka, vinogradarstvo Srbije je ugrozila još jedna bolest čiji je glavni vektor (prenosliac) štetni insekt, cikada. Fitoplazma Flavescence dorėe je prouzrokovač zlata-stog žutila vinove loze. Zaraženi listovi dobijaju dobijaju zlat-nožutu boju koja kod crvenih sorti prelazi u ljubičasto-crve-nu, savijaju se po obodu lista prema naličju, a čokoti se u

kratkom vremenu su. šeFitoplazmu zlatastog žutila vinove loze prenosi insekt – cikada Scaphoideus titanus Ball. Cikada je verovatno sadnim materijalom preneta četrdesetih godina prošlog veka iz Severne Amerike. Prvo je registrovana 1958. u Francuskoj, a zatim i Italiji i tako redom. Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta i ceo svoj životni ciklus provodi na vinovoj lozi. Jaje je crne boje, duži-ne oko 1,3 mm, smešteno pod koru, u pukotine čokota i lasta-ra. Ženka tokom perioda jul – septembar položi oko 24 jaja, pojedinačno ili u grupi od 2 puta po 12 u nizu. Cikada ima pet stadijuma larvi, a u poslednjem, petom stadijumu duge su oko 5 mm, boje slonove kosti, a na zadnjem segmentu imaju dve simetrične trouglaste crne mrlje. Larve su vidljive golim okom i hrane se od kraja maja do početka jula. Odrasli insekt je dug 4,5 do 5,5 mm (ženka krupnija od mužjaka), mrkožu-te boje. Svi larveni stadijumi i imago odnosno odrasli insekt se hrani na naličju lista vinove loze isisavajući biljne sokove. I upravo tada može doći do usvajanja fitoplazme ukoliko je biljka zaražena. Cikada koja je usvojila fitoplazmu sposob-na je da je prenese tek posle perioda mirovanja - inkubacije koji traje oko 40 dana. Međutim infekciju odrasli insekt ne prenosi na potomstvo. Hemijska zaštita protiv cikade ipak predstavlja osnovu uspešne borbe. Iskustva u našoj zemlji ukrštena sa višegodišnjom praksom francuske i italijanske fitosanitarne servisne službe temelj su dobre poljoprivredne prakse u odbrani vinove loze. Zaštita počinje prvim tretma-nom nakon rezidbe vinove loze kada se preporučuje primena kombinacije mineralnog ulja i kontaktnog insekticida – Ni-tropol S + Cythrin 250 EC. Tokom vegetacije preporučuju se tri tretmana i to: I tretman – mesec dana po piljenju larvi što najčešće pada krajem maja odnosno početkom juna, II tretman - 15 dana kasnije i III tretman - mesec dana nakon drugog tretmana. Preporuka je da se za sva tri tretmana ko-riste insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja, pa vi-nogradarima preporučujemo primenu kontaktnih kao što su Reldan 22 EC (Hlorpirifos), Nurelle-D (Hlorpirifos+Ciperme-trin), zatim grupu piretroida Vantex 60SC (Gama-cihalotrin), Cythrin 250 EC, ili neonikotinoide Afinex 20 SP (Acetami-prid), odnosno Actara 25 WG (Tiametoksam).

Ove štetočine su najzastupljenije u našim vinogorjima ali u pojedinim godinama zna da iznenadi i gubar, pedomerka, kukavičija suza. Osnove mere zaštite zasnivaju se na redov-nom pregledu zasada vinove loze, praćenju zdravstvenog stanja, animiranju stručnih službi i stručnjaka na evidenciji pojave i naravno, preduzimanju pravovremenih mera zaštite.

20

AGROSVET

POPLAVE I BUJICE I NJIHOV UTICAJ NA POLJOPRIVREDNA ZEMLJIŠTAPriredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

Proleće 2014., što bi srpski narod rekao „Ne ponovilo

se“. Od 14. do 18. maja dve velike srpske reke Kolubara i Zapadna Morava sa svojim pritokama, pokazale su svoju do sada najjaču snagu i pono-vo nam rekle „ko je gazda u kući“. Ogromne količine vode koje je sa Antlanskog okeana doneo anticiklon „Nataša“, sručile su se u toku 48 do 72 sata na slivnim područijima dve pomenute reke i izazvale prirodne katastrofe u vidu bujica, erozija i poplava.

Kako je priroda sve to napravila? Postoji mnoštvo naučnih objašnjenja, koja se uvek slažu u jednom, odno-sno u zaključcima. Očnimo zato ispočetka. Planinska zemljišta su slabe moćnosti (dubine), zbog čega se brzo zasite vodom i pretvaraju u zemljišnu disperziju tj. u poroznom sistemu zemljišta ne postoji vazduh već je sve ispunjeno vodom. Pošto ze-mljište više ne može da primi vodu, počinje pojava oticaja sa površine zemljišta koja su na planinama pod velikim nagibom, te je zbog toga

oticaj jako brz. To izaziva pojavu brazdastih erozija i bujičnih vodotokova na višim terenima. To je što se prirode tiče. Da li smo i mi, ljudi za-kazali?. Svakako, jer naša ne-marnost kroz loše održavanje objekata za zaštitu od erozija (pregrade, kaskade i kinete) koje razbijaju poplavne talase i zadržavaju erozovni materi-jal, neplansko krčenje šuma i

uništavanje pašnjaka i livada ubrzali su ove procese i po-mogli prirodi da pokaže svoju najaču snagu do sada. Da ne pričamo ili pišemo kako su nam odvodni kanali postali deponije svega i svačega.

No, vratimo se nauci. Bu-jični vodotoci sa viših terena donose u ravničarska ze-mljišta plodni nanos koji se

stručno zove ’’Koluvijum’’, i tako su kroz istoriju nastala koluvijalna zemljišta koja se nalaze na većim razdaljinama od korita reka. Sa druge stra-ne velike reke u koje se uli-vaju manji vodotoci sa viših terena takođe nose uglavnom plodne nanose koji kada se izliju iz korita reka u vidu poplava formiraju aluvijalna zemljišta, koja su takođe jako

21

AGROSVET

plodna i puna organske mate-rije. Takva su zemljišta upra-vo i formirana u dolinama Kolubare, Zapadne Morave i ostalih naših reka koje prola-ze kroz ravničarske krajeve. Ta zemljišta su po svom he-mijskom sastavu jako bogata, a i vodno-vazdušni režimi su im povoljni za gajenje povr-tarskih biljaka. Posle poplava pomenuta zemljišta su dobila

nove količine tih plodnih na-nosa, i jednostavno se pono-vio prirodni proces koji nije ništa novo, već je to ono što se stalno ponavlja u prirodi.

Šta se posle ovih prirodnih katastrofa desilo sa poljopri-vrednim zemljištima? To je pitanje koje muči naše povr-tare, voćare, ratare. A niko im do sada nije dao odgovor, šta se stvarno dešava sa zemljišti-ma posle poplava. Kružile su priče, da je voće i povrće sa poplavljenih područja konta-minirano, puno teških metala i drugih neželjenih supstanci koje je reka donela i ostavila u zemljištima. To je proizvo-đače dovelo u tešku finansij-sku situaciju jer je jednostav-no stala prodaja, uništena im je proizvodnja, neki su čak dobijali zabranu prodaje na pijacama i kvantašima, došlo je do bojkota kupaca iz veli-kih gradova. Vreme prolazi, a proizvođačima je i dalje sve nejasno, kako da idu dalje i šta da rade sa zemljištima po-sle poplava.

Ono što je ipak jasno je da su njihova zemljišta obogaće-na novom količinom organ-

ske materije. Ove tvrdnje su dokazane i potvrđene posle poplava, od strane naših priznatih institucija, kao što je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Institut za zemljište i druge referentne ustavnove. Prema podacima ovih insti-tucija posle poplava urađeno je preko 7000 analiza uzor-ka zemljišta iz poplavljenih područja, koje su pokazale i potvrdile da zemljišta nisu kontaminirana, čak naprotiv da su obogaćena novim sadr-žajem organske materije i he-mijskim elementima koje je priroda donela sa planinskih zemljišta.

Da ipak nije sve idealno, pokazuju fizičke i vodno–vazdušne karakteristike zemljišta, koje su pretrpele izvesne promene posle po-plava jer je velika količina vode poremetila odnose u zemljištu. Zbog toga je savet poljoprivrednicima da na po-pravci ovih svojstava treba da porade, pre svega kroz obave-znu duboku obradu (oranje) zemljišta, kao i češće usitnja-vanje (tanjiranje, freziranje, drljanje) zemljišta.

Zato dragi poljoprivredni proizvođači iz poplavljenih područja, nemojte brinuti da su vaši usevi lošeg kvaliteta jer se gaje na poplavljenim zemljištima. Samo nastavite sa dobrim radom kao što se do sada radili jer priroda uz malu asistenciju čoveka sve vrati u ravnotežu.

NAŠA MALA GALERIJA

Jedan stari kontrabas...

Nije GMO, jednostavno Valjevo

Južni Banat, da li je moguće...

Al se nekad dobro jelo

Joj što je slatko

23

AGROSVET

NAŠA MALA GALERIJA

Jedan stari kontrabas...

Nije GMO, jednostavno Valjevo

Južni Banat, da li je moguće...

Al se nekad dobro jelo

Joj što je slatko

GAZDINSTVO ZA PRIMERPriredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Na tromeđi opština Niš-Doljevac-Merošina nalazi se Batušinac, selo vrednih poljoprivrednih proizvođača, koji se pretežno bave proizvodnjom povrća, na otvo-

renom i u zaštićenom prostoru. Kroz atar sela protiče i Južna Morava, što ovim vrednim ljudima omogućava da cele sezone neometano navodnjavaju svoje useve i zasade voća, što oni zahvaljujući plitkim podzemnim vodama i čine. Selo je nado-mak Niša, gde meštani uglavnom i plasiraju svoju robu, bilo na kvanašu ili na niškim pijacama. Naravno blizina tržišta je njihova komparativna prednost.

U selu živi oko 800 stanovnika u oko 200 gazdinstava, a mi smo se ovom prilikom opredelili da ukratko predstavimo samo jedno, ali po mnogo čemu vredno gazdinstvo. Kada se autoputem Niš – Leskovac, na desetak kilometara od Niša sa svoje leve strane osvrnete na krajolik, primetićete brojne plastenike Batušinčana. Neki od njih su i plastenici porodi-ce Dinić. Domaćin Veselin, poznatiji kao Vesko sa suprugom Draganom, sinom Nikolom i ćerkama Danicom i Natalijom, na uzoran način obrađuje svojih 4000 m2 zaštićenog prostora i oko 6000 m2 otvorenog polja. Ranije su obrađivali na oko jedan hektar otvorenog polja, što su vremenom smanjili, a povećali su i dalje povećavaju površinu pod plastenicima. Svi su maksimalno uključeni u proizvodnju bez obzira na druga zanimanja koja imaju vredni članovi ove porodice.

24

AGROSVET

Deo objekata nalazi se u sistemu grejanja, deo proizvod-nje je i trenutno na otvorenom polju, ali se iz sezone u sezonu ovo gazdinstvo usavršava i unapređuje. Shvatili su odavno da je jedini način opstanka na tržištu intenziviranje proizvod-nje, pa tako modernizuju svoje proizvodne objekte i trude se da pokriju nove površine...

Cilj ovih vrednih ljudi je da tokom cele godine objekti budu pod proizvodnjom, pa se tu neprestano smenjuju plodovito, lisnato i korenasto povrće. Pored permanentne eksploatacije objekata Dinići rade i na povećanju prinosa po jedinici povr-šine. Tako se smanjuju troškovi amortizacije objekta i dobija niža cena koštanja proizvoda, pa samom proizvođaču ostaje veća zarada. Ova sezona je za većinu povrtara bila izuzetno teška, a na pitanje upućeno Vesku kakva je bila sezona, uz obavezni osmeh, sledi odgovor, „Odlična”. Poštujući principe dobre proizvođačke prakse i ulažući u kompletan kvalitetan repromaterijal, maksimalno negujući bijke uz skromnu po-moć Stručne službe Agromarketa, Dinići sve rizike u proi-zvodnji svode na minimum i postižu vrhunske prinose, vr-

hunski kvalitet i zdravstvenu ispravnost plodova. Ovo je više puta i potvrđivano na danima paradajza, „Paradajzijada“ u Batušincu, gde se pod šiframa vršila ocena kvaliteta ubra-nih plodova paradajza. Ova jedinstvena manifestacija koja se održava krajem juna svake godine i ima za cilj promovisanje intenzivne povrtarske proizvodnje, zdravstvene ispravnosti povrća i na kraju same meštane, kao takve proizvođače.

Ove sezone nažalost u većini objekata širom Srbije situ-acija je katastrofalna, i onako smanjeni prinosi, pa još i pri-sustvo štetočina (kod paradajza tuta ali i pamukova sovica), doveli su do negativnih kalkulacija proizvođača. Nasuprot tome, Dinići uz osmeh i dalje prodaju svoj paradajz za oko 100 dinara po kilogramu, spremajući se za sledeći ciklus u proizvodnji, a to su salate...

U Batušincu ima još sličnih gazdinstava, ali se Stručna služba Agromarketa iskreno nada da će ih u buduće biti još više i sa tim u vezi stoji na raspolaganju svim zainteresova-nim proizvođačima.

25

AGROSVET

DOLMAR SINONIM ZA POUZDANOSTPriredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Od kako je 1927. godine Dolmar proizveo prvu benzin-sku motornu testeru u svetu i danas se trudi da ostane vodeći proizvođač garden i opreme za šumarstvo. Svo-

jim inovacijama i kvalitetom proizvoda kompanija Dolmar iz dana u dan sve više osvaja svetsko tržište, a samim tim čini da sve veći broj zaljubljenika u Dolmar ispune sve one zadatke koje priroda stavlja ispred njih. Živimo u turbulentnom vre-menu i to nam nameće potrebu za što bolju organizovanost u svom poslu, a postizanje većeg uučinka u poslu direktno za-visi od od opreme za rad. Manji utrošak vremena za obavlja-nje određenog posla, komforniji i udobniji rad, sigurnost pri radu, pouzdanost i dugotrajnost je sve ono što čini Dolmar. Razvojem najnovijih tehnologija Dolmar se trudi da u velikoj meri utiče na očuvanje životne sredine. Tako su na uređaji-ma iz poslednje generacije Dolmar implementirane najnovija rešenja kao što su:

SLR tehnologije-Scavenging Losses Rejection

SAS tehnologije-Stratified Air Scavenging

Četvorotaktni motor

Ova tehnička rešenja su veoma značajna jer u velikoj meri dovode do smanjenja nivoa štetnih gasova, a samim tim sma-njuje se zagađenje vazduha. Svako zagađenje životne sredine makar to bilo i minimalno poput dvotaktnih motora, može ostaviti ozbiljne posledice na planeti Zemlji koju smo nasle-dili od predaka, a pozajmili od potomaka.

Stručni tim Garden sektora u okviru kompanije Agromar-ket, koja je generalni uvoznik i distributer brenda Dolmar, potrudio se da našim korisnicima predstavi paletu motor-nih testera različitih namena. Na našem tržištu, dobro su se predstavili novi modeli motornih testera i trimera Dolmar. Odličan spoj snage, kvaliteta, a i cene. Reč je o modelima motornih testera PS 32, PS 35, PS 4605 i motorni trimer MS 24u, kao i električna testera ES 38.

Modeli PS32 i P35 su male kompaktne testere namenjene pre svega za kućnu upotrebu i za održavanje vrtova. Idealne su za sečenje ogrevnog drveta i kresanje grana u voćnjacima jer ih odlikuje veoma mala masa i visok stepen iskorišćenja snage. Ove testere mogu naći upotrebu i u šumarstvu, ali isključivo za kresanje grana i proređivanje mladih zasada. Zbog male mase i gabarita mogu se upotrebljavati i u gra-đevinarstvu. Svojom snagom i dugotrajnošću obradovaće i najzahtevnije korisnike. Nemački proizvođač sa ponosom može reći da prati svetske trendove i da veoma brzo u proi-zvodnju implementira sve novine koje dovode do povećanja kvaliteta proizvoda. Ovi modeli poseduju Easy start mehanizam koji u velikoj meri olakšava startovanje motora. Takođe novi modeli Dolmar testera pose-duju i MPI tehnologiju (Memory-Power-Ignition).

Ovaj sistem olakšava restartovanje motora jer elektroni-ka testere poseduje kondenzator koji akumulira električnu energiju koja se koristi za paljenje smeše. Kod motora koji ne poseduju ovaj sistem paljenje se dešava na 700 obrtaja u mi-

nuti, dok kod testera koje poseduju MPI motor se pali na 300 obrtaja u minuti. Ovaj sistem je veoma bitan jer vrši regulaciju maksimalnog broja obrtaja i ne do-

zvoljava motoru da pređe maksimalnu granicu broja obrtaja. Na ovaj način čuva se motor.

Tab. 1 – Osnovne karakteristike modela motornih testera PS 32 i PS 35

Model PS 32 PS 35

Zapremina cilindra 32 cm³ 35 cm³

Snaga 1.35 kw 1.7 kw

Snaga 1.8 ks 2.3 ks

Masa 4.2 kg 4.4 kg

Rezervoar ulja 0.28 l 0.28 l

Rezervoar goriva 0.40 l 0.40 l

Vodilica 35 cm 40 cm

Lanac 3/8 1.1 mm 3/8 1.3 mm

Hobi korisnicima je namenjen i model PS 45, kompaktna testera malih gabarita, snage od 1,7 kw sa vodilicom od 35 cm. Idealna je za korisnike koji za sebe spremaju 10-25 m³ ogrevnog drveta, za kresanje grana, kao i za upotrebu u gra-đevinarstvu.

Kompanija Dolmar, sinonim za kvalitet još jednom je do-kazala da je u stanju da proizvede testere za sve tipove kori-snika. Jedan od značajnih modela sa kojim je Dolmar duboko zagazio u poluprofesionalni segment konsolidujući svoju ra-zvojnu strategiju, jeste model PS 4605. Ova robusna testera svoju primenu nalazi u obaranju stabala srednjih dimenzija, kresanju grana, izradu drvnih sortimenata i široku primenu na farmama i velikim privatnim posedima. Povoljan odnos mase i snege, visok obrtni momenat su faktori koji dovode do postizanja visokog učinka u radu.

Tab. 2. – Performanse motorne testere model PS 4605

Model PS 4605

Zapremina cilindra 45.6 cm³

Snaga 2.6 kw

Snaga 3.5 ks

Masa 5.3 kg

Rezervoar ulja 0.27 l

Rezervoar goriva 0.47 l

Vodilica 43 cm

Lanac 3/8 1.5 mm

26

AGROSVET

Posebno smo ponosni na motornu testeru Dolmar PS 420, snažna poluprofesionalna testera zapremine cilindra 42 cm³ i snage od 2.2 kw. 0va motorna testera nosi vodilicu dužine 45 cm i lanac 36 zuba koraka 325.

Za farmere, koji pored poslova oko okućnice, imaju i po-trebu za seču drveta u nekom zabranu i u svojoj šumi, prepo-ručujemo testere 109 i 111 snage 2,8 i 3,3 ks, sa dužinom vo-dilice od 38 i 45 cm. Posebno su prikladne za sečenje drva za ogrev, a neće vas izdati ni prilikom obaranja visokoih stabala.

Profesionalne testere predstavljaju ponos kompanije Dol-mar jer ih odlikuje visok nivo snage, dug vek trajanja i pouz-danost u radu. Iz grupe profesionalnih testera svakako se iz-dvajaju modeli PS 115 - 52 cm³, 3,7 ks, vodilica 43 cm. Zatim PS 5000 - 50 cm³,3,8ks,vodilica 43 cm, pa model PS 6400 - 64 cm³, 4,8ks, vodilica 45 cm, PS 7300 - 73 cm³, 5,7ks, vodilica 50cm, PS 7900 - 79 cm³, 6,3ks, vodilica 60 cm.

U zahtevima profesionalaca vrlo bitan podatak pored sna-ge i zapremine motora jeste i odnos mase snage motorne te-stere. Tako je profesionalna motorna testera Dolmar PS 7900 neprevaziđena u svetu sa odnosom od 1,37kg/kw.

Pored testera sa benzinskim motorima Dolmar se može pohvaliti i sa električnim lančanim testerama. Na našem tr-žištu u toku prošle godine pojavili su se modeli električnih testera ES-38A i ES - 2140. Nove Dolmar električne testere za klasu su ispred konkurencije, tihe, snažne, bez izduvnih gasova kao stvorene za primenu u zatvorenom prostoru. Po-godne za rad u urbanim sredinama i građevinarstvu.

Model ES 38 A ES 2140

Napon 230 v 230 v

Snaga 1800 w 2000 w

Rezervoar ulja 0.2 l 0.15 l

Masa 4.4 kg 4.4 kg

Vodilica 35 cm 40 cm

Lanac 3/8 1.1 mm 3/8 1.3 mm

Brend Dolmar ne karakterišu samo motorne testere tu su i drugi uređaji poput motornih trimera i motornih sekača.

Motorni trimeri danas imaju sve veću primenu u doma-ćinstvima jer predstavljaju adekvatnu zamenu za ručnu kosu, što dovodi do znatno manjeg trošenja energije korisnika. Dolmar trime MS-24U prilagođen za kućnu upotrebu, savr-šen je za poslove u bašti. Trimer poseduje moćni dvotaktni motor koji je ekološki prihvatljiv, male mase što omogućuje veoma udoban i efikasan rad. Odnos mase i snage su tako koncipirani da se postižu visoki rezultati uz minimalan utro-šak energije.

Model MS 24 U

Motor dvotaktni

Zapremina cilindra 24.5 cm³

Snaga 0.73 kw

Snaga 1.0 ks

Masa 4.5 kg

Rezervoar goriva 0.5 l

Rezni alatčetvorokraki nož,

glava sa silkom

Takođe u ponudi Dolmara nalaze se i trimer MS 340, 2,2ks i model MS 4510 snažna motorna kosa zapremine 45cm³, snage 3,1ks. Dolmar 4510 je profesionalni uređaj idealan za uređenje šuma, rastinja pored puteva, parkova i vrtova.

Pored trimera i motornih testera tu su i sekači betona za građevinarstvo, metalnu industriju kao i za primenu u nekim komunalnim preduzećima. Motorni sekač model PC 8116 za-premine motora 81cm³, snage 4,5kw, nosi reznu ploču preč-nika 400 mm koja omogućuje maksimalnu dubinu reza od 147 mm. Uz sekač kao dodatna oprema su i kolica koja se koriste prilikom sečenja asfalta i betona i sistem za vodeno hlađenje rezne ploče.

Raznolik asortiman i prilagođenost svim tipovima kori-snika ukazuje na to da je Kompanija Dolmar, a samim tim i kompanija Agromarket, kao ekskluzivni distributer, prilago-đena potrošaču bilo da se radi o profesionalcima ili amateri-ma. A samo takvim pristupom se osvajaju nova tržišta.

29

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

MINISTAR: JEDITE NAŠE VOĆE, PET PUTA DNEVNO

Evropljani bi trebalo da jedu više voća i povrća kako bi ublažili posledice ruske zabrane na uvoz hrane sa Zapada, izja-vio je nemački ministar poljoprivrede, Kristijan Šmit. “Jedite! Morate jesti, ja moram jesti, mi moramo jesti”, izjavio je Šmit za nemački radio “Dojčlandfank”, a prenosi agencija Rojters. “Ništa se ne rešava žaljenjem na činjenicu da postoji mnogo voća, a onda se to voće ne jede. Moramo ga se rešiti. Rusija nije jedino tržište na svetu kome trebaju jabuke”, izjavio je Šmit i dodao da razmatra al-ternativna tržišta za proizvode poput nemačkih jabuka, kao što su Južna Amerika i Kina. Šmit je pozvao Evro-pljane da jedu voće “svakog jutra i pet puta dnevno”.

FRANCUSKA: BEŽI I NAJVEĆI KOLEKCIONAR VINA

Najveći kolekcionar vina Mišel-Žak Šasej namerava da napusti Francusku ukoliko mu država ne izađe u susret i ne odustane od naplate poreza od dva mi-

liona evra. Vrednost Šasejove kolekcije koja broji više od 40.000 hiljada boca najboljih vina na svetu procenjena je na preko 40 miliona evra, preneo je Frans info. Vlasnik najveće kolekcije vina na svetu izjavio je da ne namerava da proda kolekciju iako mu je za nju već ponuđe-no 50 miliona evra. “Kolekcija nije na prodaju i ona ne treba da podleže na-plati poreza na bogatstvo”, izjavio je ko-lekcionar. Šasej se obratio francuskom ministarstvu kulture sa predlogom da se od njegove kolekcije osnuje muzej vina ”Luvr vina”.

KLIMA U EVROPI SVE SUROVIJA

U narednih nekoliko decenija Evropu očekuju toplija, a suva leta, kao i šumski požari, što će sve zajedno imati loš uti-caj na poljoprivredu. Možda će benefit od otopljavanja imati severna Evropa, ali jug definitivno neće. Očekujemo da posledice klimatskih promena, naročito porast temperature, budu štetne po lju-de - kaže Andrej Ganopolski, dobitnik medalje „Milutin Milanković” Evrop-skog geofizičkog društva. On je bio jedan od predavača na skupu u SANU povo-dom stotinu godina od rođenja poznatog srpskog naučnika Milutina Milankovića, jednog od utemeljivača nauke o klimat-skim promenama. Ganopolski navodi i da ljudi moraju da razumeju koliko svo-jim aktivnostima loše utiču na klimu.

KALIFORNIJA: ZBOGOM PLASTIČNE KESE

Guverner Kalifornije Džeri Braun najavio je da će odobriti zabranu plas-tičnih kesa za jednokratnu upotrebu, čime je ta američka država prva u SAD koja se odlučila na takav korak. Lokal-ni parlamentarci izglasali su taj zakon i guverner sada treba da ga potpiše kako bi stupio na snagu. To se očekuje do kraja septembra. „Verovatno ću potpi-sati zakon. Jednokratne plastične kese su već zabranjene u 50-ak gradova. Ovo je mera za zaštitu sredine, ali uzima u obzir i potrebe ekonomije i prodavnica“, objasnio je Braun. Prema izglasanom za-konu, jednokratne plastične kese će biti zabranjene u apotekama i bakalnicama od 1. jula 2015, dok će potpuna zabrana stupiti na snagu godinu dana kasnije.

NASTAVLJENO UNIŠTAVANJE AMAZONIJE

Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije, najveće prašumena svetu, poraslo je za 29 odsto između 2012. i 2013. godine,saopštile su brazilske vla-sti u novom izveštaju zasnovanom na satelitskim podacima. Ukupno 5,891 kvadratnih kilometarašume je nestalo u tom periodu, naveo je brazilski Naci-

30

AGROSVET

onalni institut za istraživanje svemira. Brazilske savezne države Para, na se-veru, i Mato Groso na zapadu, najviše su pogodjeneuništavanjem prašume, s nestankom 2,346 i 1.139 kvadratnihki-lometara šume. Brazil, jedan od svetskih lidera u poljoprivredi, rastrzan je izme-đu ekologa koji kritikuju krčenje šume i poljoprivrednih proizvođača koji želeda prošire svoja imanja.

FALSIFIKOVANO VINO - NAJVEĆA PREVARA IKAD U ITALIJI

Italijanska policija sprečila je da se na tržištu nađe oko 220.000 flaša falsifi-kovanog vina nagrađivanog toskanskog Brenda Brunelo di Montalčino, a istra-žitelji navode da je to najveća prevara ikad izvedena u oblasti prehrambene industrije. Policija Sijene objasnila je da je jedan priznati stručnjak za vina, pošto je nabavio lažne etikete, uspeo da proda zalihu vina slabijeg kvaliteta proizvođa-čima kompanije Brunelo di Montalčino. «Ovo je najveća prevara ikad izvedena u sektoru poljoprivrede», rekao je šef poli-cije Luka Albertario. Za sada je predmet istrage samo taj enolog, ali policija istra-žuje da li je on imao saučesnike među proizvođačima vina, kao i među prodav-cima.

ŠPANSKO SELO PO CENI DVA STANA U BEOGRADU

Kako bi podstakli razvoj zemlje, špan-ske vlasti i tamošnje ban ke odlučile su se na nesvakidašnji potez - nude na pro-daju sela po neverovatno niskim cena-ma. Cena jednog od tih sela, Esbladua, koje se nalazi nešto više od sat vreme-na vožnje od Barselone, je oko 280.000 evra (oko dva veća stana u Beogra du). U tu cenu uključeno je kompletno me-sto - vinarija, crkva i 14 kuća koje stoje napuštene već više od 60 godina. Selo ima jednog stanovnika, vinara Ramona Martina, koji se nada da će budući ku-pac, ako se pojavi, vratiti u selo život i potaknuti razvoj. Elvira Farian, agent za nekretnine, kaže da su potencijalni kup-ci za sada uglavnom stranci.

KINA POSLE VINA HOĆE MASLINOVO ULJE

Kineske kompanije su napravile pra-vu pometnju na svetskom tržištu vina, a sledeći proizvod na redu je maslinovo ulje. Na gli razvoj srednje klase u Kini i okretanje ka finoj hrani i gastro nomskim užicima otvorio je ogroman prostor na tržištu, pa se biznismeni utrkuju da to i da iskoriste. Kineska kompanija Brajt fud, druga najveća agroindustrijska gru-pacija u zemlji, otkupiće većinski udeo u kapitalu italijanskog proizvodjača maslino vog ulja Salov, vlasnika poznatih marki “Sagra” i “Filipo Berio”. U saop-štenju kineske kompanije navodi se da će porodica Fontana, dosadašnji vlasnik firme Salov, zadržati manjinski udeo u kapitalu, ali bez iznošenja detal ja ove operacije.

Kratka i dugoročna održivost i ekonomika...

• Efikasan • Jedinstven • Održiv •

Temeljit, ciljan na vaši

Belchim Crop Protection d.o.o.Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbijamiroslav.milojevic@belchim.comMobilni: +381 69 670 455 www.belchim.com

Teppeki® proizvodi

Teppeki u jabuci

AgromarketKraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja) je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efi kasno sistemično i translaminarno premeštanje po biljkama. Dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti

normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja – zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.

Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim afi cidima (npr. triametoksam).

Teppeki u papriciPrskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3 prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim insekticidima. Doza 120 g/ha.Karenca za papriku: samo 5 dana!

U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus

persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena

otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim

regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja

(prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki

upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata

Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.

Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u breskvi

KARENCA 5DANA

Tepp

eki_

SRBA

3_AR

BO_2

012

Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na osnovi abamektina.

Teppeki u kruški

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u drugim povrtarskim kulturama (npr. sve tikvenjače, paradajz, krompir,…) pa i za suzbijanje bele mušice (Trialeurodes vaporariorum / Bemisia tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije

2 do 3 nedelje nakon presađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki – folijarno – ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja.

Teppeki_SRBA3_ARBO_2013.indd 1 5/12/2013 7:59:10

32

AGROSVET

ORGANSKA PROIZVODNJA - POČECIPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

“Kada smo odlučili da uspostavimo organsku proi-zvodnju cilj nam je bio da, korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i

repromaterijala, uspostavimo jedinstveni i potpuno zatvore-ni sistem biljne i stočarske proizvodnje u čemu smo i uspeli” jedan je od odgovora na pitanje zašto se baviti organskom proizvodnjom.

KAKO BI DEFINISALI ORGANSKU PROIZVODNJU?

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održa-va zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokal-nim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efek-tima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaci-ju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proizvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu sin-tetizovаnih sredstаvа.

KAKO JE I KADA SVE TO POČELO?

Ljudi su počeli da tragaju za alternativnim postupcima u poljoprivredi početkom 20. veka. Za rodonačelnika se sma-tra Austrijanac Rudolf Steiner (Štajner), koji 1924. godine, osniva biodinamički pokret. Vrlo interesantna ličnost, Stei-ner počinje sa studijama filozofiju, a zatim prelazi na biolo-giju, fiziku i hemiju. Kao rezultat sveukupnog istraživanja i promišljanja razvija teoriju, a kasnije i pokret, biodinamič-ka poljoprivreda. Početni postulat ovog pokreta je bio: bio-dinamička poljoprivreda mora da sa zasniva na mešovitom gazdinstvu, gde se kombinuje biljna i animalna proizvodnja. Njegov osnovni princip u poljoprivredi je bio da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega. U živi sistem zemljišta mora se dodati organska materija oja-čana “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Iz tog razloga biodinamičari koriste biodinamičke preparate koji (veruje se) usmeravaju kosmičke sile u zemljište i time povećavaju njegovu plodnost i snagu (goveđi rog).

33

AGROSVET

Biološki pokret osnovao je Hans Mueller (Miler) u Švaj-carskoj 1940-tih zasnovan na učenjima H. P. Rusch-a (Raš) u Nemačkoj i još uvek je prisutan u zemljama nemačkog go-vornog područja.

Ranih 1960-tih godina raste zabrinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog povećane upotrebe pesticida u poljo-privredi. U to vreme osniva se grupa Lemaire-Boucher (Le-mer-Buše) u Francuskoj, a u SAD se pojavljuje interes za or-gansku poljoprivredu osnivanjem “New Alchemy Institute” i “Ecology Action”, organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubriva i bez pesticida. Poznata naučnica i prirodnjak Rachel Carson (Karson), 1962. godine objavljuje knjigu “Tiho proleće” (Silent Spring), koja objašnjava pogubne efekte DDT i drugih pesticida na život-nu sredinu, a naročito na ptice i druge korisne organizme. Ta knjiga postaje najprodavanija u nekoliko zemalja, uključujući SAD i postaje ključni faktor u zabrani upotrebe DDT u SAD 1972 godine. Knjiga “Tiho proleće” i njena autorka su ozna-čeni kao začetnici svetskog pokreta za zaštitu životne sredine.

Iste godine (1972) osniva se Međunarodna federacija po-kreta za organsku poljoprivredu – International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM). Brži razvoj or-ganske poljoprivrede započinje razvojem analitičkih metoda ocene kvaliteta hrane, pritiskom potrošača i tzv. “zelenim, ekološkim talasom”. Godine 1980. IFOAM donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise, bez obzira na modifikacije vezane za postupke u okviru organskih tehnologija.

U narednim decenijama odvijaju se brojni događaji koji sve više afirmišu organsku proizvodnju i proizvo-de. Tako se 1990. godine osniva prvi sajam organ-skih proizvoda BIOFACH u Nirnbergu u Nemač-koj, koji je od tada do danas izrastao u najveći svetski sajam organskih proizvoda.

Paralelno sa promocijom, radi se i na do-nošenju zakonske regulative. Već 1991.  go-dine donesena je prva zakonska regulativa u EU o organskoj proizvodnji ECC No. 2092/91. Nedugo zatim, 1992. godi-ne doneseni su prvi propisi ECC No. 2078/92 o subvencijama za organ-sku poljoprivredu u EU u okviru agroekoloških mera podrške. Jedan neprijatan događaj koji su osetili proizvođači ali i potrošači daje novi “vetar u leđa” pobornicima or-ganske proizvo-dnje. Naime, 2001. godine pojava bolesti lu-dih krava (BSE) daje veliki za-mah razvoju o r g a n s k e poljopri-vrede u svetu. S v e

ovo rezultira novim aktivnostima pa se 2003. godine pokreću mnogobrojni istraživački projekti u zemljama Evropske Unije. Sve ovo dovodi da se 2004. godine objavljuje Evropski Akcioni Plan za Organsku poljoprivredu.

Na kraju, na pitanje zašte se neko odluči za organsku pro-izvodnju, sprovedena anketa je sistematizovala pet dobrih razloga zašto se odlučiti za organiku:

1. Zna se šta je u hrani – U organskoj poljoprivredi su zabranjene hidrogenizovane masti i aditivi poput kontroverznih aspartama („veštački šećer“ ili „slatki otrov“), tartazina (veštačke boje) i MSG (monosodi-um glutamat – pojačivač ukusa).

2. Zbog životne sredine – Organska poljoprivreda emi-tuje manje gasova sa efektom staklene bašte. Birajući organsku, lokalnu i sezonsku hranu možete značajno smanjiti emitovanje ugljenika.

3. Zbog dobrobiti životinja – Organski standardi insisti-raju na tome da životinje moraju imati dovoljno pro-stora i svežeg vazduha kako bi napredovale i razvijale se, garantujući istinsku slobodu života.

4. Zbog divljih životinja – organske farme i njihovi za-štitni pojasevi predstavljaju utočište za divlje životi-nje i domove pčelama, pticama i leptirima. Utvrđeno je da je na organskim farmama biljni, životinjski i svet insekata veći i do 50%.

5. Ishrana bez GMO – Organski standardi zabranjuju upotrebu genetski modifikovanih proizvoda.

Naturalis Biogard Bioinsekticid i akaricid sa kontaktnim delovanjem

Naturalis Biogard sadrži žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne manje od 2.3 x 107 spora/ml u 100 g preparata

Naturalis Biogard je formulisan kao SC formulacija, odnosno koncentrovana suspenzija spora u biljnom ulju

Mehanizam delovanja preparata Naturalis - spore Beaveria bassiana deluju kontaktno, nanete na telo insekta konidije gljivice klijaju stvarajući hife koje prodiru kroz kutikulu i šire se u telu insekta. Visoka vlažnost vazduha (veća od 50%) i slobodna voda pogoduju daljem širenju ali konidije Beaveria bassiana su invazivne u svim režimima vlažnosti. Infekcija može biti ostvarena u roku od 24 do 48 sati u zavisnosti od temperature (u rasponu od 10 do 370C, a optimum na 20 do 270C). Ako je insket u fazi preobražaja (presvlačenja), process infekcije se prekida. Micelija nastavlja da se širi hraneći se domaćinom odnosno njegovim hranljivim sastojcima. Širenje gljivice unutar domaćina prouzrokuje smrt insekta u roku od 3 do 5 dana. Nakon uginuća insekta nove konidije nastavljaju sa ishranom ostacima insekta.

Soj ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne proizvodi nikakve toksine jer zaraženi domaćin umire od dehidratacije i/ili nedostatka hranljivih materija.

Primena preparata Naturalis se može izvesti svom konvencional-nom opremom za tretiranje sred-stvima za zaštitu bilja uz količine vode koje obezbeđuju temljnu po-krivenost napadnutih biljaka. Tre-tmane treba izvoditi izjutra ili tokom večeri kada je aktivnost imaga ma-nja, odnosno smanjen je njihov let, a relativna vlažnost vazduha niža. Preparat Naturalis treba primenji-vati pri nižoj brojnosti štetočine i kada štete još nisu vidljive. U zavi-snosti od nivoa zaraze i vremenskih uslova primenjuju se 3 do 5 tretma-na. U slučaju potrebe tretmane tre-ba ponavljati u razmacima od 5 do 7 dana. Ako nakon aplikacije uslede padavine, tretman treba ponoviti.

Doza primene Naturalis preparata iznosi 3,0 l/ha

Preparat Naturalis se može korisititi u organskoj proizvodnji zajedno sa insekticidima na bazi parafinskog ulja, kao i u integralnoj proizvodnji. Priprema preparata Naturalis: pre pripreme rastvora, rezervoar prska-lice mora biti detaljno opran kako ne bi sadržavao ostatke fungicida iz prethodnih tretmana. Preparat se priprema za primenu tako što se pre upotrebe pakovanje dobro promu-ćka a zatim ulije u rezervoar koji je napunjen ½ vode, a zatim se doda Naturalis i dopuni rezervoar uz stal-no mešanje pripremljenog rastvora. Prilikom tretmana ne primenjivati kroz rasprskivače koje imaju filtere manje od 25 mikrona. Ne primenji-vati kroz sisteme za navodnjavanje. Preporučena količina vode je 1000 l/ha (10 l na 100 m2). Tretiranje iz vazduha nije dozvoljeno.

Prema standardima dobre poljoprivredne prakse u integralnoj i organskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis se koristi za suzbijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i crvenog voćnog pauka u jagodi, malini i kupini, tripsa i trešnjine muve u višnji i trešnji, tripsa i mediteranske voćne muve u zasadu breskve, nektarine, kajsije, šljive, jabuke, kruškine buve u krušci, vaši, minera i voćne muve u dunji, vinovoj lozi, leski, kestenu, maslini, citrusima, ukrasnom bilju, i tripsa u lekovitom bilju (bosiljak) u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

Preporuka Radne grupe MInistarstva poljoprivrede Republike Srbije:директор Управе за заштиту биља решењем бр. 119-01-5/2014-11 од 14.01.2014. године формирао је стручну Радну групу за праћење и предлагање мера у циљу спречавања ширења и сузбијања Capnodis tenebrionis - жилогриза и Perotis lugubris-шиљокрилца.

Beauveria bassiana soja ATCC74040 (Naturalis biogard) за примену на почетку полагања јаја или пиљења ларви жилогриза и у јесен заливањем или пред кишу, за сузбијање лутки и имага жилогриза;

35

AGROSVET

ORGANIKAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

KAKO PREPOZNATI ORGANSKE PROIZVODE

Svaki organski proizvod na vidljivom mestu mora da nosi nacionalni znak kao i broj sertifi kata. Ovo se odnosi kako na domaće, tako i na uvozne proizvode koji svi prolaze kontrolu sertifikacione kuće u Srbiji. Tek uz ova dva znaka, po-trošači mogu da budu sigurni da su ku-pili organski proizvedenu hranu - kaže Ivana Simić, generalna sekretarka Na-cionalne aso cijacije za organsku proi-zvodnju Serbia organika. Potrošači na svakom prodajnom mestu imaju pravo da zatraže na uvid sertifikat, da prove-re da li je važeći i vide da li je u njemu naznačen proizvod koji žele da kupe, a svaku uočenu nepravilnost mogu da prijave asocij aciji koja će preduzeti sve dalje neophodne korake.

ODRŽANA ZAVRŠNA KONFERENCIJA POVODOM PROJEKTA ”PANNONIA ORGANICA“

U Skupštini AP Vojvodine održana je završna konferencija projekta ”Panno-nia Organica“ posvećenog organskoj proizvodnji, koji finansira EU kroz pro-gram prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija. Unapređenje organske proi-zvodnje u mikroregijama Istočna Sla-vonija i Bačka, kao glavni cilj ovog pro-jekta, znatno doprinosi prekograničnoj saradnji u oblasti or ganske proizvodnje, a stvara zajedničko tržište za plasman ovih proizvoda. Projekat identi fikuje i mapira proizvođače organske hrane, njihove dobavljače i druge poslovne partnere, potom izrađuje jedinstvene

baze podataka organskih proizvođača, što će biti sjedinjeno na zajedničkom veb portalu dostupnom svima.

SRBIJA NEDOVOLJNO KORISTI BIOMASU

Iako Srbija poseduje velike potencija-le u biomasi, i to pre ko 60% od ukupnih izvora obnovljive energije, ne koristi ih dovoljno. Da bi se takva slika promeni-la, neophodno je širiti svest o tome koje su prednosti korišćenja te vrste energi-je. Naše komšije Mađari, uveliko kori-ste obnovljive izvore ene regije, pogoto-vo u oblasti biomase. Naime, od 2008. u toj državi koriste se kotlovi na bioma-su, a jedan ceo grad ko risti isključivo prirodnu energiju za grejanje toplana. U Mi nistarstvu poljoprivrede, kažu da su kod nas napravljeni zakonski okvi-ri koji će omogućiti korišćenje obnov-ljivih izvora, ali da izostaje realizacija. Resorno mi nistarstvo najavilo je nove projekte u toj oblasti.

POVEĆANE POVRŠINE POD ORGANSKOM PROIZVODNJOM

Najnoviji, mada još uvek preliminar-ni, rezultati o obimu površina koje su u toku prošle godine uključene u organ-sku proizvodnju u Srbiji, pokazuju po-rast od preko 16 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ove površine obu-hvataju preko 7.200 hektara uključuju-

ći i one pod punim organskim statusom kao i one koje su u periodu konverzije. Prema zvaničnim podacima Ministar-stva poljoprivrede, u 2012. godini one su iznosile 6.250 hektara. Takođe, pri-metan je porast za preko 80 procenata površina (oko 3.700 hektara) koje su u organskom statusu u odnosu na te po-vršine u 2012. godini (oko 2.000 hekta-ra). Bez obzira na ovo povećanje, udeo ukupnih površina pod organskom pro-izvodnjom u odnosu na ukupne obra-dive površine u Srbiji (3.861.472 ha) je maltene beznačajan i daleko manji u odnosu na većinu država u okruženju, naročito ako se uzmu u obzir odlični agroekološki potencijali koje naša dr-žava poseduje za proizvodnju ovih sve traženijih proizvoda. Ipak, ohrabruju-ća je činjenica da postoji porast, upr-kos tome što su prethodne dve godine bile jako nepovoljne za proizvođače u smislu podrške države. Mere podstica-ja namenjene organskoj proizvodnji u 2012. godini su potpuno izostale. Proš-logodišnja sredstva uvećana su za 40 procenata u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, ali nominalan iznos od 8.400 dinara po hektaru za biljnu povr-šinu je mali da bi stimulisao organske proizvođače.

Aktuelnim Zakonom o podsticaji-ma u poljoprivredi i ruralnom razvoju organska poljoprivreda je vezana za konvencionalnu čime su napravljeni prilično neodgovarajući zahtevi za sto-čare od kojih većina nije mogla ostva-riti podsticaje. Isto se očekuje i u ovoj godini. Napori asocijacije ”Serbia or-ganica” da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Pravilnikom o korišćenju podsticaja u 2014. godini opredeli veća sredstva za organsku pro-izvodnju nisu urodila plodom, upravo zbog ograničenja u važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Inače, preliminarni podaci po-kazuju da je broj organskih proizvođa-ča 218, ((bez uračunatog broja koope-ranata za koje će se tačni podaci znati kada budu objavljeni zvanični rezultati MPZŽS) dok je onih koji sakupljaju or-ganske proizvode iz prirode - 19-oro. Semenskom proizvodnjom bavi se pet proizvođača, preradom 55, izvozom 51, a uvozom 27 proizvođača.

36

AGROSVET

ZONALNA REGISTRACIJA SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA

Prema rečima načelnice Odeljenja za sredstava za zaštitu i ishranu bilja Sne-žane Savčić Petrić, na nivou EU se ne registru-ju sredstva za zaštitu bilja niti sredstva za ishranu bilja. Kada su u pi-tanju sredstva za zaštitu bilja, na nivou Unije odobravaju se aktivne supstance od kojih se mogu proizvoditi sredstva za zaštitu bilja. U okviru posebnog postupka na nivou EU, od odobrenih aktivnih supstanci ”biraju” se one od kojih se mogu proizvoditi sredstva za zaštitu bilja pogodna za primenu u or-ganskoj proizvodnji. Registracija sred-stava za zaštitu bilja, bez obzira da li se koriste u konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji, a koja su proizvedena od odobrenih aktivnih supstanci sprovodi se na nivou zemalja članica EU, i to u okviru tri zone (tzv. ”zonalna registra-cija“). Kada su u pitanju sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta, situacija je nešto drugačija. Naime, na nivou EU se vrši samo odobravanje ti-pova neorganskih đubriva i neorgan-

skih oplemenjivača zemljišta. Od tih tipova, u okviru posebnog postupka na nivou EU ”biraju“se vrste i tipovi neor-ganskih đubriva i neorganskih opleme-njivača zemljišta pogodni za primenu u organskoj proizvodnji. U okviru istog postupka za primenu u organskoj pro-izvodnji odobravaju se i organske vrste sredstva za ishranu bilja i oplemenjiva-či zemljišta. Za sve ostale tipove sred-stva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta (organsko-neorganske, mi-krobiološke ...), koje mogu da se koriste i u konvencionalnoj proizvodnji, ostav-ljeno je državama članicama EU da ure-de taj postupak. Takođe, države članice EU uređuju i način i postupak stavlja-nja u promet gotovih proizvoda, bez ob-zira da li se koriste u konvencionalnoj ili u organskoj proizvodnji (sa registra-cijom, bez registracije, evidentiranje i sl.). Nedavno je održan sastanak pred-stavnika Uprave za zaštitu bilja i Odse-ka za organsku proizvodnju na kome su detaljno diskutovani predlozi izmena i dopuna člana 19. i 21. Priloga 1. i 2. Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u or-ganskoj proizvodnji i metodama organ-ske proizvodnje, koji se tiču sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta dozvoljenih u organskoj proi-zvodnji, uključujući i izmene koje se tiču izmena i dopuna relevantnih pro-pisa EU. U relevantnim propisima EU u vezi aktivnih supstanci u sredstvima za zaštitu bilja koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji upravo posto-je pozivanje na relevantne propise EU o odobravanju tih aktivnih supstanici, odnosno na Listu odobrenih aktivnih supstanci, u kojoj su dati kriterijumi za

njihovo odobravanje i primenu. Osim toga, predstavnici Uprave za zaštitu bilja i Odseka za organsku proizvod-nju smatraju da je potrebno definisati i termin biodinamičkih preparata. U pri-premi je i program monitoring ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani biljnog i životinjskog porekla, kojim će, prema rečima Savčić-Petrić, biti obuhvaćeno i voće i povrće iz organske proizvodnje (šljiva, salata, paradajz i pasulj). Voće i povrće koje će se ispitivati na ostatke sredstava za zaštitu bilja je izabrano u saradnji sa Odsekom za organsku pro-izvodnju, na osnovu strukture proi-zvodnih površina pod organskom pro-izvodnjom. Na sednici je diskutovano i u vezi sa listom sredstava za zaštitu i ishranu bilja dozvoljenih i za primenu u organskoj proizvodnji. Načelnica Ode-ljenja za sredstava za zaštitu i ishranu bilja je naglasila da sačinjavanje te liste nije propisano Zakonom o organskoj proizvodnji i da je lista koja se sada na-lazi na zvaničnom sajtu Ministarstva, odnosno Uprave za zaštitu bilja i Direk-cije za nacionalne referentne laborato-rije, rezultat dogovora da se lista sačini kao pomoć proizvođačima organskih proizvoda i da ona treba da se posmatra samo kao preporuka, a da proizvođači moraju da se konsultuju sa svojim kon-trolnim telima. Sa sednice je upućen dopis Ministarstvu poljoprivrede i za-štite životne sredine – ministarki Sne-žani Bogosavljević – Bošković, sa inici-jativom da Savet za organsku proizvod-nju što pre zakaže sastanak i počne sa radom sa predlogom novih članova, na inicijativu Uprave za zaštitu bilja.

37

AGROSVET

DRUGI PIŠUPriredio: Dragan Đorđević

Preuzeto: Novosti, 15. septembar 2014.

ŠUME ŠUMADIJEOd nepreglednih šumskih prostrans-

tava u Centralnoj Srbiji danas je ostala samo četvrtina. Ime Šumadija se, kažu istoričari i etnolozi, prvi put pomi-nje 1713. godine u jednom spisu Beo-gradske mitropolije. Ipak, kako beleži francuski putopisac Gaston Gravje, ovo ime se u narodu ustalilo tek za vreme Prvog srpskog ustanka. Prema rečima Borivoja Drobnjakovića, srpskog et-nologa i antropogeografa, ime je po-teklo od «gustih i neprohodnih šuma kojima je ova zemlja između Save i Kol-ubare, preko Zapadne i Velike Morave do Dunava, bila pokrivena, naročito u 16. i 17. veku, pa sve do prvih decenija 19. veka“. Profesor dr Milan Medarević, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu kaže da je na početak nestajanja šuma, upozoravao Josif Pančić već 1856. go-dine. Kao glavni razlog pominjao je kr-čenje i nerazumno korišćenje. Šume su, naglašava profesor, već krajem 19. veka bile toliko uništene da je, pre Prvog za-kona o šumama donetog 1891, tadašnji Državni savet uputio Ministarstvu na-rodne privrede dopis u kome, između ostalog, piše da ono što nisu mogli uči-niti neprijatelji srpskog naroda juriša-jući vekovima na naše šume, učinila je srpska sekira u miru i tišini za šest de-cenija. Na mestima upropašćenih šuma ne samo da nije zasnovana nikakva viša

kultura, već sa njima opada i ona koja je tu pre bila“. Po zaustavljanju procesa obešumljavanja počeo je Drugi svetski rat, a obnova i izgradnja koji su usledili, iscrpljivali su prirodne resurse, među kojima su šume bile jedan od najzna-čajnijih. Ovaj pro ces, kaže Medarević, nije prekinut ni dan-danas. «Smatramo da je u Šumadiji najviše bilo hrasta. U delovima blizu reka, najviše je rastao lužnjak, dok su u višim predelima pre-ovladavali hrast sladun i cer. Ipak, ako bismo izdvajali neko drvo kao „gospo-dara“ i simbol nekadašnjih šumadij-skih šuma onda bi to bio sladun», tvr-di profesor Medarević. Hrast sladun, po profesorovim rečima je, verovatno, mnogo krčen i korišćen za proizvodnju građevinskog materi jala, ali i kao odlič-no drvo za pravljenje burića za rakiju i vino. Osim toga, smatra Medarević, «ustuknuo“ je i pred cerom, sa kojim obično raste zajedno. Cer je kao biološki jača vrsta danas u Šumadiji mnogo ra-sprostranjeniji i dominantniji. Uz nje-ga, na površinama koje su ostale od ne-kadašnjih šumadijskih šuma danas ima najviše bukve i bagrema, u mešovitim šumama pomalo graba, hrasta medun-ca i poljskog jasena, dok četinara ima oko 3.200 ha.

Preuzeto: Politika 20. septembar 2014.

VELEPOSEDNICI BEZ DRŽAVNE POMOĆI

Do sada 100 evra dobijala i gazdin-stvima do 100 hektara zemlje, a prema najavi premijera novca će biti samo za vlasnike mnogo manjih poseda.

Šta se krije iza najave premijera Alek-sandra Vučića da ubuduće više neće biti finansirani „poljoprivredni tajkuni”, već će pomoć ići malim poljoprivred-nicima? Upućeni kažu da to verovatno znači da poznati podsticaji od 100 evra po hektaru ili od 12.000 dinara neće više, kao do sada, pripadati za mak-simum do 100 hektara zemlje, već za mnogo manje površine. U igri je nekoli-ko smanjenja, pa i ono da ubuduće pare iz agrarnog budžeta pripadaju poljopri-vrednim gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara zemlje.

Zakon o podsticajima u poljoprivred-noj proizvodnji i ruralnom razvoju iz 2013. godine jasno predviđa da sub-vencije pripadaju za najviše 100 hek-tara obradive zemlje. To znači da će se ovaj propis menjati. Predsednik vlade je, predstavljajući pre dva dana mere štednje na RTS-u, opisao i situaciju da ti veliki poljoprivredni proizvođači, koji uzimaju u zakup državnu zemlju, taj isti zakup zapravo plate državnim parama koje im ona daje za podsticaje. Rečju, jedan te isti novac iz jedne dr-žavne kase ode, a u drugu se vrati. Upu-ćeni kažu da se i u ovoj oblasti očekuju promene i to tako da zakupci državne zemlje ne mogu više da očekuju pozna-tih 100 evra po hektaru. Međutim, oni će i dalje moći da zakupe državnu ze-

38

AGROSVET

mlju i u to pravo se neće dirati.

Ukoliko „prođe” predlog da državne pare ubuduće sleduju samo poljopri-vrednim gazdinstvima koja obrađu-ju do 20 hektara zemlje, bez državnih davanja će ostati oko 18.000 većih od ukupno 631.552 gazdinstva koliko je poslednji popis pokazao da ih ima. U Srbiji ima i 1.851 gazdinstvo sa 100 i više hektara. Ona ni do sada nisu dobi-jala državne pare.

Agrarni budžet za ovu godinu izno-si 45 milijardi dinara, a direktno za podsticaje predviđeno je 28,7 milijardi dinara ili 250 miliona evra. Ma koliko se kod nas uvek govorilo da su iznosi za podsticanje poljoprivredne proizvodnje mali i nedovoljni, činjenica je da kada neko za 99 hektara od države dobije 9.900 evra godišnje to i nije baš malo. I ranije je bilo pokušaja da se smanji „granica” za državne podsticaje, ali be-zuspešno. Prvi je na tome „slomio zube” Dušan Petrović, visoki funkcioner De-mokratske stranke, kada je bio mini-star poljoprivrede 2011. godine. On je u maju te godine odlučio da podsticaji mogu da pripadnu samo gazdinstvima do 30, a ne i do 100 hektara. Usledile su višednevni protesti zemljoradnika i blokada puteva u Vojvodini pa je vlada, na telefonskoj sednici, odlučila da za-drži postojeći sistem davanja državnih para s tim da će onima do 30 hektara novac biti isplaćen u 2011, dok će oni s više hektara pare dobiti do kraja janua-ra 2012. Tada je država po hektaru da-vala 14.000 dinara. Ni Draganu Glamo-čiću, jednom od potonjih ministara po-ljoprivrede, nije se dopala politika 100 evra po hektaru. Hteo je to da ukine, ali su ga izbori u tome sprečili. “Subven-cije od 12.000 dinara po hektaru nisu dale dobre rezultate. Smatram da je to promašena politika. Polovina od toga išla je na ruke zemljoradnicima, a da su pare date za investicije sada bismo ima-li na hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača… Prosečno gazdinstvo u Sr-biji ima jedan, dva, tri hektara što znači da korisnici s parama koje su dobijali nisu mogli ništa da naprave. Ali u zbiru to je 10 milijardi dinara, što je ogroman novac. Da su pare investirane, uz treći-nu koju daje država bespovratno, dobili bismo ukupnu vrednost investicija od 30 do 40 milijardi dinara, rekao je Gla-močić u intervjuu za naš list.

J. Rabrenović

Preuzeto: “Blic”, 30. septembar 2014.

KAKO JE PROPAO SRPSKI PASULJ

Srpski prebranac priprema se od pa-sulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama. ”Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u koji-ma se tri puta nedeljno spremao pasulj. Danas je vojska više nego de setkovana, ne služi se vojni rok kao nekad, velike fabrike već dugo ne post oje, bolnice su siromašne i praznik je kada pacijen-ti dobiju pasulj, a ni škole i obdaništa ga ne troše kao nekad”, kaže agroeko-nomista Milan Prostran. Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je ispla tivije uvoziti ga, nego gajiti. ”Pasulj je nekada gajen kao međuusev, između kukuruza. Danas se ni kukuruz ni pasulj više ne beru ruč-no, nego kombajnom i ovakav način proizvodnje je zamro. Dokle god bude jeftinog uvoza sa is toka, malo ko će se odlučiti da ga gaji”, kaže Prostran. U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da proizvođači u Srbiji malu proizvod-nju pravdaju njenom nerentabilnošću i navode da je u 2013. godini proizvede-no 33.786 tona pasulja, dok je na uvoz

potrošeno 11.5 miliona dolara. Sve je manje domaćeg gradištanca, a i neka-da na jpoznatiji pasulj iz Tetova, koji je ovde odomaćen, prava je retkost na tr-žištu Srbije. Izuzetno mala količina se uvozi iz Makedonije i veoma ga je teško naći u trgovinama. ”Uvoznički lobi jači je od nas. Smanjene su količine, nema-mo rentabilnost da sejemo kao nekada. Uvozni pasulj jeftiniji je nego doma-ći, pa narod kupuje ono što može da kupi. Kvalitet ne može da se meri uop-šte. Niko ne zna koliko je dugo stajao u magacinu, koliko mu vremena treba da dođe. Čim dugo mora da se kuva, njegova starost je preko dve godine”, kaže Mladen Žuža, predsednik “Topo-lovačkih pasuljara“. Trgovci ne kriju da beže od domaćeg pasulja, jer je čak i uz troškove prevoza, jeftiniji onaj koji sti-že iz Kine. ”Kada na letimo na domaći ili makedonski pa sulj proizvođači ili nakupci traže nam po 350 ili 400 dina-ra za kilogram, što znači da bi u radnji bio preskup. Zato smo osuđeni na uvoz iz Bugarske, koja nam najčešće prodaje pasulj iz Kirgistana”, kaže Stefan Seku-lić, vlas nik jedne privatne trgovinske radnje iz Beograda.

39

AGROSVET

IZ VRTOVA JERUSALIMAPriredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Kao lekovita biljka u upotrebi je neprekidno već od antičkih vremena. Igrala je veliku ulogu kod starih Egipćana. Ruta (lat. Ruta graveolens) je začinska, le-

kovita, obredna i ukrasna biljka iz porodice Rutaceae. Poti-če iz južne Evrope. Na području Mediterana  i Balkanskog poluostrva do Krima raste divlje. Ruti su se pripisivale ka-rakteristike univerzalne lekovite biljke: protiv otrova, zlih duhova, vraga i zlih pogleda. Da bi poprimila lekovitost mladu biljku je trebalo ukrasti. U Italiji su se rutom štitili od loših, zlih pogleda. Potopljenu u svetu vodu, njome su svetili kuću. U Švajcarskoj, sa drugim sastojcima umotana ispod kućnog praga, štitila je od duhova i veštica. Takođe je omiljena biljka kod Arapa i jedina biljka koju je blagoslovio Muhamed. 

Ruta je trajna biljka drvenastoga korena iz kojeg izbija prizemni i razgranati deo stabljike koji se nastavlja u uspra-ve grane, često duge i do jednog metra. Stablo joj je usprav-no, polugrmasto. Listovi su naizmenični, bez zalizaka, zele-no-plavičaste ili žućkaste boje. Žućkasti cvetovi čine cvetnu gronju, listovi imaju svojevrstan miris i ljuto-oštar, pomalo gorkast ukus. U lekovite svrhe koristi se lišće i rascvetana biljka, bez korena. Sadrži eterično ulje furanokumarine, al-kaloide kinolinskog tipa, kao i rutin tj. flavonski glikozid po kojem je biljka dobila ime. Kao lek koristi se u obliku praška, čaja, tekućeg ekstrakta i kao tinktura. U zapadnoj medicini se koristi i za regulaciju krvnog pritiska, tumora, zubobolje

itd., a u homeopatiji za lečenje ukočenosti mišića i tetiva, povreda i trauma, išijasa, bolova u krstima, artritičnih bo-lova i dr. Koristi se u celom nizu indikacija u kojima postoje krvarenja i povećane tenzije ka krvarenjima kao posledica smanjene rezistencije kapilara. U narodnoj medicini s ob-zirom da biljka ima mnogo mlečnog soka u sebi koristi se protiv bradavica i kurijih očiju. Takođe, veruje se da izba-cuje crevne parazite, jača oči, vid i sluh, otklanja zujanje i šum u ušima, leči natekle i upaljene ušne kanale; leči nesve-sticu, stezanje (teskobu) oko srca, anginu pektoris i bronhi-jalnu astmu.

40

AGROSVET

Međutim, Moramo biti oprezni s rutom ili rutvicom, kako je još nazivaju jer ona kod nekih ljudi izaziva jaku aler-giju - svrab i oticanje u licu i oko očiju. Trudnice nikako ne smeju koristiti ovu biljku jer izaziva kontrakciju mišića, što dovodi do jačeg dovoda krvi u matericu, pa može eventual-no izazvati pobačaj.

Male količine listića rute služe kao začin za salate, soso-ve, jela od sira,  marinade  za divljač i ovčije meso.  Rakija pomešana s rutom (travarica), daje žestoko piće posebnog intezivnog ukus koji ima antibakterijska svojstva, a poznata je u Istri, gde se tradicionalno pravi i koristi.

Gajenje - Za gajenje su pogodna topla, sunčana staništa, zaštićena od vetra. Treba dati prednost suvom, lakom, pe-skovito – ilovastom zemljištu sa dosta hranjivih materija i dobrom rezervom kalcijuma.

Razmnožava se pomoću rasada u toplim lejama, plaste-nicima ili staklenicima, krajem zime ili početkom proleća. Kad je rasad visok 10 - 15 cm, rasađuje se u pripremljeno zemljište na razmaku 60-70 х 30-40 cm. Za jedan hektar potrebno je približno 40.000 – 48.000 komada rasada. Ze-mljište se održava bez korova. U proleće pre sadnje može se pođubriti sa 400 kg NPK na 1 ha.

Pri direktnoj setvi usev se mora proređivati kada je visok 10 cm, tako da se ostavljaju jače biljke međusobno udaljene 30 – 40 cm. Ruta može da se gaji na istom mestu i 20 godina.

Cveta od maja do jula, a bere se od maja do avgusta. Her-ba rute se žanje tokom sunčanih dana posle nestanka rose, u vreme kada je polovina biljaka procvetala. Seče se na 15 cm iznad zemlje, čime se omogućava da iz biljke izrastu novi izdanci. Sledeći put se žanje posle 6 - 7 nedelja. Poslednji put se skida krajem avgusta, da bi biljke pre zimskog perioda još poodrasle. Savetuje se da se plantaža preko zime prekrije slamom, koje u proleće treba pažljivo sakupiti.

Sveža herba se sakuplja u pletene korpe, pri čemu se koriste zaštitne rukavice, jer na goloj oznojenoj koži posle dodira izaziva neprijatne plikove i alergiju, sličnu opeko-tinama. Pošto sadrži etarsko ulje, osušena biljna masa (u farkakologiji droga) se suši u tankom sloju u senci i na pro-maji, polako (8 do 10 dana). Svaki drugi dan je treba pa-žljivo okrenuti. U kišnom periodu ruta se veštački suši u sušnicama, na temperaturi do 350C. Droga je osušena kada se stabljika pri savijanju lomi, a najkvalitetnija je od mladog lišća. Količina droge rute u prvoj godini se kreće od 800 do 1000 kg, a sledećih godina i preko 3000 kg sa jednog hekta-ra. Dužim stajanjem droga izbledi i požuti.

Jedna od rečenica koja je još iz vremena starog Jerusali-ma prati kaže „Ona uzima očima tamu i maglovitost, te daje vedrinu licu“.

41

AGROSVET

POLJOSTATISTIKAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

EU NJAVAŽNIJI SPOLJNOTRGOVINSKI PARTNER SRBIJERepublika Srbija je od 1. septembra u drugoj godini primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovim ugo-vorom, koji je stupio na snagu 1. sep-tembra 2013, Srbija je stvorila uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom. Osnovni cilj Spo-razuma bio je stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbije. SSP pred-stavlja pravni okvir za odnose Republike Srbije i Evropske unije sve do momenta stupanja naše zemlje u članstvo EU. Ina-če, Evropska unija je najvažniji spoljno-trgovinski partner sa kojom je obavljeno 64,3% spoljnotrgovinske razmene u pr-vih šest meseci ove godine. Izvoz u EU u prvih šest meseci 2014. porastao je za 16,1% kada se poredi isti period u 2013, a uvoz se povećao za 4,3%. EU je i najve-ći investicioni partner Republike Srbije, saopštila je juče Kancelarija za evropske intregracije. Srbija, dakle, beleži kon-stantan rast izvoza na tržište Evropske unije praćen stalnim, ali smanjenim ra-stom uvoza iz Evropske unije. Ovo je re-zultiralo umanjenjem trgovinskog defi-cita u razmeni sa EU. Dok je 2008. godi-ne pokrivenost uvoza izvozom u razme-ni sa EU bila 44,4%, u prvoj polovini ove godine iznosila je 76,6%, što predstavlja značajan napredak u poređenju sa proš-lom godinom, dok je trgovinski deficit smanjen za 21,7%. Evropska unija je jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, dok je Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz

EU završila 1. januara 2014. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od početka ove godine do članstva Srbije u EU iznosi 0,99%, dok je uvoz za 95,1% proizvoda u okviru Carinske tarife, u potpunosti liberalizovan. Takođe, pot-puna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momen-ta ulaska u članstvo EU (sve vrste mesa, mlečni proizvodi, krompir, paradajz i drugo povrće sveže i smrznuto, grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenica i pšenično brašno, kukuruz, suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano povrće i voće; sok od paradajza, od grožđa, ja-buka, krušaka i višanja i mešavine soko-va, sirće, duvan, voćne rakije, određene kategorije goveda za klanje, svinja za klanje, jagnjad za klanje, klanični proi-zvodi itd.), a za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu. Za jabuke, grožđe, višnje, šljive, jagode, paradajz i paprike i dalje će se primenjivati uobičajene, sezonske carine.

HRVATI OSTALI BEZ TREĆINE PŠENICEOvogodišnji rod pšenice u Hrvatskoj procenjen je na 710.000 tona, što je 29% manje od prošlogodišnjeg, objavio je Dr-žavni zavod za statistiku. Pšenica je bila zasejana na 165.000 ha, a očekivani rod je 4,3 tone po hektaru. Pored pšenice, rane procene pokazuju da su ove godine smanjeni i prinosi ječma i zobi, a pove-ćan prinos uljane repice. Ječmom je bilo zasejano 50.000 ha, procenjuje se da je

rod po hektaru 3,4 tone, što znači da je ukupan prinos ječma 170.000 tona, ili za 16% manji nego prošle godine. Rod zobi je smanjen za pet odsto, na 57.000 tona. Ovom kulturom je bilo zasejano 22.000 ha, a procenjeni rod po hektaru iznosi 2,6 tona. Rod uljane repice je pro-cenjen na 50.000 tona.

POVEĆAN BROJ LOVNE DIVLJAČI

Brojno stanje lovne divljači u šumama Srbije, prošle godine povećano je kod većine vrsta, u odnosu na 2011. godi-nu. Broj je smanjen samo kod vukova, zečeva, divokoza i jastrebova kokošara, pokazuju najnovoji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tako je broj jelena povećan sa 4.166 na 5.126, jelena lopa-tara sa 635 na 1.001, srna sa 117.502 na 120.095, divljih svinja sa 17.865 na 23.163, divljih pataka sa 290.579 na 408.807 i fazana sa 335.864 na 343.852. Smanjen je broj vukova sa 1.632 u 2011. godini na 1.441 u 2013, zečeva sa 501.456 na 486.105. U isto vreme broj ulovljne divljači uglavnom je porastao, a opao je samo broj ulovljenih zečeva, kuna i ptica.

42

AGROSVET

FAO: HRANA NAJJEFTINIJA OD 2010. GODINESvetske cene hrane su u avgustu pale na najniži nivo od septembra 2010., kao posledica pojeftinjenja većine prehram-benih proizvoda, sem mesa. Cenovni indeks Organizacije UN za hranu i po-ljoprivredu koji meri mesečne prome-ne cena za korpu proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i še-ćera), pao je u avgustu na 196,6 poena, za 3,6% u odnosu na jul. Ruska zabrana uvoza mlečnih proizvoda iz zemalja koje su Moskvi uvele sankcije zbog ukrajin-ske krize oborila je cene mlečnih proi-zvoda koje su već duže vreme u padu. Prema predviđanjima FAO, svetske zali-he žitarica će krajem 2015. biti na nivou od 616 miliona tona, što je za 12 miliona tona više u odnosu na raniju prognozu.

EVROPLJANI SPREMNI DA PLATE VIŠE ZA EKOLOŠKI PROIZVOD Uprkos ekonomskoj krizi, Evropljani brinu za životnu sredinu i 95% anketi-ranih građana kaže da im je to pitanje lično važno. Mnogi se istovremeno za-lažu da kompanije, vlade, ali i sami gra-đani urade više da zaštite čovekovu oko-linu. Ekološke aktivnosti koje građani EU najčešće preduzimaju su odvajanje otpada za reciklažu i sman jenje potroš-nje struje i vode a spremni su i da više izdvoje za ekološki proizvod. Evroplja-ne od ekoloških pitanja najviše brinu

zagađenje, odlaganje otpada i trošenje prirodnih resursa, a najmanje buka i ši-renje invazivnih vrsta, poka zalo je novo istraživanje. «Dobro je znati da postoji tako solidna i široka podrška zaštiti čo-vekove okoline, čak i u teškim vremeni-ma. Građane poseb no brinu zagađenost vazduha i vode, hemikalije i otpad i oni osećaju da svi moraju da urade više kako bi se zaštitila prirodna sredina», pro-komentarisao je rezultate specijalnog istraživanja Ev ropske komisije Euroba-rometar evrop ski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik. Velika većina ispitanika smatra da efikasno korišće-nje prirodnih resursa (79% ispitanika) i zaštita prirodne sred ine (74%) mogu da podstaknu ekonom ski rast. I dok 80% građana EU misli da ekonomija utiče na kvalitet njihovog života, 75% veruje da stanje životne sre dine ima isti uticaj kao ekonomija a 77% smatra da ekološki problemi direktno utiču na njihov sva-kodnevni život. Ev ropljani najviše bri-nu zbog zagađenja i to vazduha (56%) i vode (50%), kao i oko prikupljanja otpa-da i trošenja prirodnih resursa. Takođe raste procenat građana koji veruju da socijalni i ekološki fak tori treba da budu važni koliko i eko nomski kada se meri napredak neke zemlje. Više građana nego u prethod nom istraživanju - 75% ili tri procentna poena više, izjasnilo se da je spremno da kupuju ekološke pro-izvode, čak i ako treba da ih plate malo više. Ogromna većina (93%) građana EU smatra da veliki zagađivači treba da nadoknade ekološku štetu koju su pro-uzrokovali i zalažu se za oštrije kažnja-vanje kao na jefikasniji način za borbu sa ekološkim problemima. Gotovo 80% građana EU slaže se da je evropsko za-konodavstvo neophodno da bi se zašti-tila čovekova okolina u njihovoj zemlji a šest od deset misli da o ekologiji treba da se odlučuje zajedno, na nivou EU. Istraživanje spro vedeno krajem marta i početkom aprila obuhvatilo je 28.000 ispitanika iz različitih socijalnih i demo-grafskih grupa iz 28 članica EU.

POSKUPELO MESO I MESNE PRERAĐEVINE Meso i mesne prerađevine su od mar-ta do septembra prosečno poskupeli za osam odsto, a cene zamrznutih i kon-zervisanih proizvoda su u istom periodu prosečno povećane za pet odsto, saop-štila je juče Asocijacija potrošača Srbi-je. Ulje je uglavnom zadržalo istu cenu, dok su margarin, so, šećer, sirće, dodaci i prilozi jelima jeftiniji 10 do 15 dinara po artiklu. Pojef tinile su i namirnice od brašna i žitarica za pet odsto u prose-ku. Piletinu, svinjsko i juneće meso po jednom kilogramu plaćamo od 50 do 90 dinara više nego u martu. Cene mleka stagniraju ili su više tek za nekoliko di-nara, ali zato sireve plaćamo nekoliko desetina dina ra manje.

44

AGROSVET

STOČARSKI KUTAKPrirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

VELIKA ŠANSA, ALI I KRUPAN ZALOGAJ ZA MLEKARE

Federalna služba za veterinarski i fi-tosanitarni nadzor - Roselkhoznadzor dala je zeleno svetlo za uvoz mlečnih proizvoda iz Srbije u članice Carinske unije, koju čine Belorusija, Kazahstan i Rusija. Prema pisanju RIA Novosti, odluka je doneta pošto su prihvaćene garancije Uprave za veterinu i rezulta-ti ekspertske analize koji ukazuje da su uklonjene sve nedavno utvrđene manj-kavosti. Na listi Federalne službe za ve-terinarski i fitosanitarni nadzor već su se našle mlekare Kuč kompani iz Kra-gujevca, Šabačka mlekara i Somboled, a očekuje se da i Kompanija Imlek dobije dozvolu za izvoz. To bi značilo da će se na ruskom tržištu naći „moja kravica“, feta, namazni sirevi, UHT mleko i još nekoliko proizvoda iz Imlekovog asor-timana. Ali pitanje koje se u ovom tre-nutku nameće jeste mogu li srpski pro-izvođači da prihvate ponuđeni izazov i da, pre svega, obezbede kontinuitet u isporukama, na čemu, inače, insistiraju ruski dobavljači. “Ako je suditi prema procenama iznetim u izveštaju EK, vred-nost izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u Rusiju premašuje 1,4 milijarde evra. To jasno ukazuje na činjenicu da je srpska mlekarska industrija dobila ve-liku šansu da, praktično bez konkuren-cije, koordinisanim nastupom, obezbedi bolju poziciju na tržištu Federacije. Kad kažem bez konkurencije, onda mislim na veličinu tržišnog segmenta koji treba da popune firme iz zemalja van EU. U toku su konsultacije Nacionalne asoci-jacije prerađivača mleka sa nadležnim institucijama o uslovima za registraci-ju zainteresovanih mlekara za izvoz u

Carinski savez. Od ishoda konsultacija i suštinske podrške institucija zavisi i projekcija količina raspoloživih za izvoz. U svakom slučaju, izvoz ne može biti veći od registrovanog maksimalnog ka-paciteta svake od zainteresovanih mle-kara - kaže Goran Janjić, izvršni direk-tor Nacionalne asocijacije prerađivača mleka. Ovom izvoznom poslu u najavi sa znatno manjom dozom optimizma pri-lazi Miladin Ševarlić, profesor Poljopri-vrednog fakulteta u Zemunu, koji tvrdi da će Srbija propustiti šansu da sa većim ekonomskim efektima iskoristi benefite trgovinskog rata nametnutog Rusiji. Uz opasku da se prase ne goji uoči Božića, Ševarlić kaže da je prosto neshvatljivo da je Srbija u prethodnih petnaestak go-dina uspela da se zaduži za više od 20 milijardi evra a da pritom ni 10% tog novca nije usmeren u razvoj agroprivre-de i prehrambene industrije.

PORODIČNA GAZDINSTVA ILI VELIKE FARME - PITANJE JE SAD

Jedno od pitanja koje muči domaću javnost odnosi se na to da li će even-tualno povećanje izvoza mleka i mlečnih prerađevina u Rusiju izazvati nestašicu i podići cene tih proizvoda na domaćem tržištu. U Centralnoj aso cijaciji proizvo-đača mleka Vojvodine (CAPMV) upozo-ravaju da je proizvodnja na istorijskom minimumu. ”Govedar stvo je jedina gra-na poljoprivrede koja se ne može stvo-riti niti obnoviti preko noći. Osim toga, karakteriše je spor obrt kapitala i zato sve ozbiljne zemlje imaju dugoročne i jasno definisane strategije, a prerađi-vački kapaciteti su u vlasništvu proizvo-

đača koji mogu da računaju na ogromne subvencije. Mi još uvek ne znamo šta je perspektiva i pravac za koji se naša zemlja opredelila. Da li su to porodič-na gazdinstva, velike farme ili farme od 50 do 100 krava. Ne postoji ni stabilan način subvencionisanja pol joprivredne proizvodnje. Regres od 25.000 dinara po kravi smanjen je na 20.000 i dode-ljuje se samo umatičenim grlima”, ko-mentariše Sanja Bugarski, predsednica UO CAPMV. U otvorenom pismu koje je ta asocijacija uputila Ministarstvu po-ljoprivrede ističe se i to da proizvođače mleka destimulišu besmislene admini-strativne proce dure. ”Koliko je situaci-ja u govedarstvu alarmantna svedoči i podatak da je 2006. broj goveda starijih od 24 mes eca premašivao 680.000 da bi u 2014. pao na oko 357.000. Aktuel-ni premi jer, koji je obišao jednu farmu muznih krava, mogao je da se uveri da farme jedine u Srbiji rade 365 dana u godini. Taj podatak, očigledno, struč-njacima iz Uprave za veterinu ne znači mnogo pa su rešili da ovo malo upornih farmera što pre izbrišu iz čuvene baze podata ka”, komentariše Bugarski. U Upravi za veterinu potvrdili su Danasu da su in spektori EU nekoliko puta pro-veravali kako funkcioniše sistem obele-žavanja, registracije i praćenja kretanja životinja i pošto su utvrdili da su ispu-njeni ev ropski standardi, dobijene su dozvole za izvoz određenih proizvoda na tržište EU, kao i Carinske unije. ”U okvi-ru TAIEX misije, u maju 2014, EU je iz-vršila evalu aciju sistema obeležavanja i registracije životinja Centralne baze obeležavanja goveda i terenskih proce-dura. Ocen jeno je da je sistem kompa-tibilan sa procedurama u zemljama EU, kao i da je usklađen sa Regulativom ES 1760/2000“, kažu u Upravi za veterinu i najavljuju, za oktobar, posebnu pre-zentaciju sistema obeležavanja životinja kako bi se doka zala usklađenost sa zah-tevima EU.

45

AGROSVET

ZAŠTO (NE) TREBA DA SE HRANIMO ZDRAVO?

Ukoliko bi se prosečan Amerikanac hranio u skladu sa nutricionističkim savetima ministarstva poljoprivrede, količina gasa sa efektom staklene bašte bi se povećala u prirodi 12 procenata, paradoksalan je zaključak studije sa Mi-čigenskog univerziteta. Zdravija ishrana Amerikanaca zahtevala bi veću proi-zvodnju mleka, voća, povrća, morskih plodova a manje mesa, jaja i živine što bi dovelo do veće emisije ugljen dioksi-da, navodi se u studiji. Organizacija Uje-dinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je izveštaj u kome stočar-stvo stavlja odmah iza industrijskog sek-tora po količini emitovanih gasova koji vode globalnom zagrevanju.

FARMERI BRINU, CENA SVINJETINE PADA

Uzgajivači svinja u Austriji, zbog ru-skog embarga na uvoz, sve su zabrinu-tiji, a cena svinjskog mesa značajno je pala na 1,37 evra po kilogramu. Kod mnogih uzgajivača svinja već postoje

problemi sa likvidnošću, ukazuje Po-ljoprivredna komora au strijske pokraji-ne Štajerske dodajući da je uzrok ruski embar go. Ruski embargo vodi ka panič-noj prodaji svinjskog mesa širom Evrope kako bi se sprečili veći gubici, objasnila je pot predsednica Komore Maria Pajn. Ona je zatražila da EU što pre oslobodi sredstva za pomoć u izvozu. Trenutno međunarodne firme ugosti teljima u Au-striji nude svinjsko meso po “damping cenama”, kritikuje Udruženje poljopri-vrednika.

VOJVOĐANSKI PAŠNJACI I OBORI SVE PRAZNIJI

Iako je stočarstvo najintezivnija pol-joprivredna grana, značajna i za po-trošače i farmere, ali i celu privredu, u Vojvodini već dugi niz godina propa da. Razloga je sijaset - od nepostojanja du-goročne strategije, neorganizova nosti primarne poljoprivredne proiz vodnje i loše tržišne pozicije farmera, pa do sve praznijih novčanika koji šniclama i ba-tacima ne daju na trpeze. Već godinama od nadležnih slušamo kako bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljo privrede, ali se, stočari to najbolje znaju, u praksi ne čini mnogo kako bi se staje izvukle iz blata. Za sve to vreme statis tika ne beleži pomak. Na-protiv, u tabele se upisuju poražavajuće brojke. Tako je, recimo, Vojvodina 1962. godine imala 497.000 goveda, da bi se za pola dese cenije taj broj prepolovio. U 2012. go dini bilo ih je 252.254, a prošle godine 247.130. Ni uzgoj svinja ne stoji bolje - pre tri i po decenije u Vojvodi-ni ih je bilo 2,4 miliona, u 2012. godini 1,4 mil iona, a prošle godine 1,2 miliona grla. U ovčarstvu je statistika poražava-

juća jer se beleži podatak iz 1955. godi-ne, kada je Vojvodina imala čak 686.000 grla, a lane tek 247.352. ”Stanje u sto-čarstvu je teško, ali mora se znati da nema rešenja preko noći, da je potreban duži period za oporavak i rast”, izjavi-la je nedavno ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević, ističu-ći da je cilj da se unapredi proizvodnja pol joprivrednih proizvoda veće dodate vrednosti. - Vidimo mogućnost da naši poljoprivrednici ostvare veći profit i veću dobit pri prodaji mesa i mleka, a ne da trguju žitaricama. Uz ocenu da je stočarska proizvodnja na nezavidnom nivou, od svega 30 odsto ukupnog ude-la u poljoprivrednoj proizvodnji, ona je navela da u razvijenim zeml jama stočar-stvu pripada i do 60 odsto. Bolje dane za stočare obećava nedavno usvojena Strategija poljoprivrede i ru ralnog ra-zvoja Srbije za period 2014- 2024. godi-ne. Kako kažu nadležni, ovaj dokument podrazumeva reformu pol joprivredne politike, koja će omogućiti restrukturi-ranje sektora poljoprivrede i uvođenje novih modela podrške stočarima. Lane je, podsetimo, usvoje na i uredba po ko-joj proizvođači u ovoj branši dobijaju više para. Sve ovo treba lo bi da doprine-se boljitku na farmama, ali će oporavak poljopoprivredne grane koja je decenija-ma propala, sigurno dugo i trajati.

46

AGROSVET

Prirediо: Dragan Đorđević

PČELARENJE

KILOGRAM MEDA I DO 1.500 DINARA

Ove sezone meda u Srbiji, po svemu sudeći, neće biti ni za – lek. Hladno kišno vreme i poplave desetkovali su ovogodišnji prinos u košnicama, a pčelari ističu da pojedine vrste meda dostižu i neverovatnih 1.500 din/kg. Loša situacija i nestašica meda je i u regionu, ali i u celoj Evropi. Na rafovima je već sada manjak, bukvalno nema bagremovog, livadskog i lipovog meda. Gotovo sve što se nađe u prodaji biće iz zaliha od prošle godine i papreno skupo. ”Cena meda je u proseku od 600 do 800 din/kg, a kreće se i do 1.500 dinara, zavisno od vrste meda i regiona Srbije, a u Raškoj oblasti je najskuplja”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

CRNOGORSKI PČELARI NAJAVLJUJU IZLAZAK NA INOSTRANO TRŽIŠTE

Većina crnogorskih pčela može biti zadovoljna ovogodišnjim prinosom meda, mada ima i onih koji se ne mogu pohvaliti dobrim rezultatima, s obzirom na to da je u nekim regijama ispaša bila loša. Ipak, u proseku količina sakupljenog meda u Crnoj Gori biće na zadovoljavajućem nivou. Imam utisak da su u odnosu na okruženje crnogorski pčelari najbolje prošli - kaže za Danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore Radule Miljanić. Iako sav med proizveden u Crnoj Gori lako pronalazi put do kupaca, jer je visokog kvaliteta, još se zvanično ne izvozi. Crno gorski pčelari se nadaju da će do kraja 2015. godine početi da konkurišu, odnos no da traže prostor za izlazak na inostrano tržište.

BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:

NAMAVERUJU