studija fizi kog, hemijskog i bioloŠkog statusa reke …

STUDIJA FIZIČKOG, HEMIJSKOG I BIOLOŠKOG STATUSA

REKE TAMIŠ

Pančevo 2010.

PREDGOVOR Tamiš, tj. rumunski Timiş, jeste 359 km duga reka koja izvire u južnim Karpatima i, posle toka kroz Banat, uliva se u Dunav kod Pančeva u severnoj Srbiji. Preko Dunava pripada crnomorskom slivu. Većim delom svog toka kroz Banat reka meandrira i u kišnim godinama izaziva poplave. Na mnogim mestima meandri su presečeni, negde je zaštita od poplava sprovedena, negde nije, tako da reka i njeno priobalje čine jedinstveni eko-sistem. Privredne delatnosti duž srpskog dela reke obuhvataju industriju, šumarstvo, ribarstvo, poljoprivredu, turizam i transport. Na samom ušću reke u Dunav nalazi se i najveće naselje i luka – industrijski vrlo razvijeno Pančevo. Utvrđivanje ekološkog statusa reke je cilj ove Studije koja je deo projekta „Eko status reke Tamiš“, finansijski podržane sredstvima Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i grada Pančeva. Ekološki status reke Tamiš i upravljanje njenim resursima prema principima održivog upravljanja vodama iz Direktive 2000/60/EC, važni su i za rumunsku i za srpsku zajednicu radi zaštite i očuvanja kvaliteta životne sredine. Utvrđeni ekološki status povezaće obe zajednice, koje će informacije iz ovog projekta koristiti za uspostavljanje zajedničkih sistema i za realizaciju zajedničkih aktivnosti na sprečavanju zagađenja i smanjenju rizika trajnih posledica zagađenja. Studiju je izradio stručni tim Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, na čelu sa prof. dr. Ivanom Teodorović. Glavne aktivnosti Studije bile su usmerene na hemijske, fizičke i biološke karakteristike reke i priobalja. Hemijske analize obuhvatile su analizu glavnih zagađujućih materija u vodi, sedimentu i ribama. Analizom su obuhvaćni prolećni, letnji i jesenji aspekti na tri lokaliteta reke. I glavne fizičke karakteristike reke istražene su na isti način. Biološki profil reke i priobalja obuhvata floru i faunu reke (više biljke obala i priobalja, plankton, faunu – posebno ribe). Rezultati analiza iz Studije poslužiće za upravljanje eko-statusom kako bi se negativne tendencije zaustavile i uspostavila poželjna ravnoteža tako važnog eko sistema kao što je sistem koji sačinjavaju Tamiš i njegovo priobalje, još uvek očuvanog biodiverziteta. Rezultati će poslužiti i kao polazna osnova za unapređenje stanišnih karakteristika - pre svega hemijskih i fizičkih karakteristika vode.

SAŽETAK U okviru projekta EKO-STATUS REKE TAMIŠ finansiranog iz EU programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet je izradio Studiju hemijskog, fizičkog i biološkog statusa reke Tamiš (06SER02/03/007-8). Terenskim snimanjima i merenjem hidromorfoloških i laboratorijskim analizama fizičkih, hemijskih (na uzorcima sa 3 lokaliteta) i bioloških elemenata kvaliteta (na uzorcima sa 6 lokaliteta) integralno je procenjen ekološki i hemijski status reke Tamiš na celokupnom toku kroz našu zemlju u periodu leto 2009 – proleće 2010. što predstavlja polaznu osnovu za integralne planove upravljanja Tamišom i, po potrebi, programe mera i remedijacionih aktivnosti.

Kvalitet vode na graničnom profilu Jaša Tomić je zadovoljavajući (I-II klasa voda), osim u pogledu koncentracije nitrita (III/IV klasa) i ortofosfata (V klasa). Kod Pančeva međutim, gotovo svi parametri izlaze izvan vrednosti propisanih za I/II klasu po nacionalnoj klasifikaciji, odnosno premašuju ciljne vrednosti za Dunav prema ICPDR-u. Sadržaj hazardnih materija i specifičnih polutanata ne prekoračuje MDK za I/II klasu. U vodi Tamiša nije detektovano prisustvo radionuklida. Prema sastavu fitoplanktona i ihtiofaune, voda pripada -mezosaprobnom tipu tj. drugoj klasi boniteta, dok zooplankton indikuje čak i niže vrednosti - oligo do β mezosaprobnosti. Prema brojnosti heterotrofnih bakterija voda Tamiša se svrstava u I-II klasu. Sa sanitarnog aspekta, brojnost kolonija ukupnih koliformnih bakterija (UK) ukazuje na II - III klasu a brojnost fekalnih koliforma - Escherichia coli umereno zagađenje materijama fekalnog porekla (II klasa).

Kvalitet sedimenta je u pogledu prisustva teških metala, PAH, PCB i organohlornih pesticida zadovoljavajući, dok je sadržaj arsena i mineralnih ulja povišen. Prirodni radionuklidi su u uobičajenim granicama za rečni sediment i zemljište. U centralnim delovima korita, debljina sedimenta iznosi maksimalno 10 cm, dok se prema obalama povećava i dostiže na nekim sektorima maksimalnih 60 cm. Sediment je peskovit sa niskim do umerenim udelom finog organskog mulja.Osnovni graditelj bentosnih zajednica je klasa Oligochaeta, a na osnovu sastava ove grupe ceo tok Tamiša može da se svrsta u α – mezosabrobnu zonu ili III klasu boniteta.

U odnosu na stepen hidromorfološke izmenjenosti staništa, Tamiš se svrstava u klasu srednje i značajno izmenjenih vodenih tela (HMC klase 3 i 4). Uprkos svim regulacionim radovima, reka Tamiš i dalje predstavlja vodeno telo visokog stanišnog potencijala i diverziteta, a najveću vrednost predstavljau rukavci i meandri. Prema Corine klasifikacionoj šemi na Tamišu je zabeleženo 11 tipova staništa. Prema EUNIS klasifikaciji utvrđeno je 48 tipova staništa, što se smatra značajnim diverzitetom staništa.

Zadovoljavajuće stanje ihtiofaune (28 vrsta riba, što je preko trećine ikada registrovanih u vodama Vojvodine) proističe iz povoljnih opštih ekoloških uslova koji vladaju u Tamišu – zadovoljavajući diverzitet specifičnih staništa neophodnih za razmnožavanje, dovoljna količina raspoložive hrane, dovoljna količina rastvorenog kiseonika, zadovoljavajući kvalitet vode u smislu izostanka toksičnih materija u toksičnim koncentracijama u vodenom stubu. Sa aspekta bezbednosti konzumacije ribe, ne postoji opasnost po zdravlje čoveka sa aspekta sadržaja hazardnih materija i radioaktivnog zagađenja.

Neophodni naredni koraci u procesu aktivne zaštite reke Tamiš predstavljali bi a) obezbeđenje stalnog protoka jer je to ključni momenat koji definiše ekološki status reke Tamiš i b) valorizacija rukavaca, meandara i revira, kao izvora diverziteta mikrostaništa, centara biodiverziteta generalno i najvažnih mrestilišta riba.

SADRŽAJ

1. UVOD ..................................................................................................................................................1

2. MATERIJAL I METODE ....................................................................................................................2

2.1. PARAMETRI, METODE I PROSTORNO – VREMENSKA DINAMIKA ...............................2

2.2. OPIS LOKALITETA ....................................................................................................................5

3. REZULTATI ........................................................................................................................................9

3.1. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE ..........................................................................................9

3.2. HIDROMORFOLOŠKI STATUS REKE TAMIŠ ..................................................................... 13 3.2.1. Opšte geološke i geomorfološke karakteristike ................................................................... 13 3.2.2. Opšte pedološke karakteristike priobalne zone ................................................................... 13 3.2.3. Geološke i pedološke karakteristike u zoni istraživanih RHS deonica ............................... 13 3.2.4. RHS izveštaj –HQA skor (skor stanišnog diverziteta) ........................................................ 14 3.2.5. RHS izveštaj –HMS skor (skor izmenjenosti staništa) ........................................................ 15

3.3. REZULTATI HEMIJSKOG ISPITIVANJA KVALITETA VODE I SEDIMENTA ................ 19 3.3.1 Analiza podataka o kvalitetu vode ........................................................................................ 21

3.3.1.1. Opšti fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta voda ........................................................ 21 3.3.1.2. Sadržaj metala u vodi ................................................................................................... 27 3.3.1.3. Sadržaj specifičnih organskih polutanata u vodi .......................................................... 29

3.3.2. Analiza podataka o kvalitetu sedimenta .............................................................................. 29 3.3.2.1. Sadržaj teških metala i arsena u sedimentu .................................................................. 29 3.3.2.2. Sadržaj ukupnih ugljovodonika i mineralnih ulja u sedimentu .................................... 33 3.3.2.3. Sadržaj specifičnih organskih polutanata u sedimentu ................................................. 34

3.3.3. Sadržaj teških metala, arsena i specifičnih organskih polutanata u tkivu ribe..................... 38

3.4. REZULTATI GAMA-SPEKTROMETRIJSKE ANALIZE UZORAKA VODE, SEDIMENTA I RIBA .............................................................................................................................................. 43

3.5. MAKROFITSKA VEGETACIJA .............................................................................................. 50 3.5.1.Vegetacija ............................................................................................................................. 50 3.5.2. Mezoklimatske karakteristike istraživanog područja .......................................................... 50 3.5.3. Rezultati istraživanja akvatične makrofitske vegetacije ...................................................... 52 3.5.4. Analiza alfa diverziteta: ....................................................................................................... 55 3.5.5. Corine i EUNIS klasifikacija staništa reke Tamiš ............................................................... 55 3.5.6. Komparativna statistička obrada podataka za makrofitsku vegetaciju i hidromorfološke pokazatelje ..................................................................................................................................... 59

3.6. FITOPLANKTON ...................................................................................................................... 62

3.7. ZOOPLANKTON ....................................................................................................................... 69

3.8. MAKROZOOBENTOS .............................................................................................................. 74

3. 9. IHTIOFAUNA ........................................................................................................................... 88

3.10. MIKROBIOLOŠKI KVALITET VODE ................................................................................. 98

4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA .................................................................................................... 102

5. LITERATURA ................................................................................................................................. 109

Studija fizičkog, hemijskog i biološkog statusa reke Tamiš

www.tamisproject.com 1

1. UVOD U okviru projekta EKO-STATUS REKE TAMIŠ finansiranog iz EU programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, Grad Pančevo je raspisao tender za izradu Studije hemijskog, fizičkog i biološkog statusa reke Tamiš. Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet je konkurisao i pobedio na tenderu. Međusobna prava i obaveze su regulisane Ugovorom 06SER02/03/007-8. Tenderom je predviđeno da izrada studije traje u periodu Jun 2009 – Jun 2010, tokom 3 sezone (leto, jesen i proleće). Projektnim zadatkom je striktno definisana prostorno-vremenska dinamika terenskih snimanja i uzimanja uzoraka, kao i kompletna lista fizičkih, hemijskih i bioloških elemenata kvaliteta. Studija obuhvata terenska snimanja i merenja hidromorfoloških i laboratorijske analize fizičkih, hemijskih i bioloških elemenata kvaliteta neophodnih za integralnu procenu ekološkog i hemijskog statusa reke Tamiš na celokupnom toku kroz našu zemlju. Cilj izrade studije, kako je definisano projektnim zadatkom, je da pruži polaznu osnovu za integralne planove upravljanja Tamišom i, po potrebi, program mera i remedijacionih aktivnosti u prekograničnom kontekstu. Zbog tenderom striktno ograničene dužine trajanja istraživanja (10 meseci, 3 terenska izlaska), malog broja tenderom predviđenih lokaliteta (3 za fizičko-hemijske i 6 za biološke elemente kvaliteta) a time i malog broja uzoraka, a sa druge strane velikog broja tenderom predviđenih parametara, Studija predstavlja isključivo odraz trenutnog stanja kvaliteta Tamiša u periodu istraživanja: juli 2009 – maj 2010. Na izradi studije učestvovao je veliki tim nastavnika, istraživača i saradnika sa 4 departmana Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu: Koordinator izrade studije: Prof. dr Ivana Teodorović, Ključni eksperti: Prof. dr Božo Dalmacija, Doc. dr Snežana Radulović, Departman za biologiju i ekologiju: Laboratorija za ekologiju kopnenih voda: Doc. dr Snežana Radulović, Dušanka Laketić Laboratorija za hidrobiologiju: Doc. dr Branko Miljanović, Sonja Pogrmić, Nemanja Pankov, Šandor Šipoš, Ivana Mijić, Žika Reh, Sandra Čokić Laboratorija za ekotoksikologiju (LECOTOX): Prof. dr Ivana Teodorović, Ivana Planojević, Tanja Tunić, Varja Knežević Katedra za mikrobiologiju: Prof. dr Dragan Radnović, Doc. dr Jelica Simeunović Katedra za zoologiju: Doc. dr Desanka Kostić, Jelena Lujić Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine: Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Centar izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika (CECRA): Prof. dr. Božo Dalmacija, Doc. dr Jelena Tričković, Prof. dr Jasmina Agbaba, mr Dejan Krčmar, mr Vesna Pešic, dr Snežana Maletić, Doc. dr Srđan Rončević, Doc. dr Milena Bečelić Tomin, Marijana Kragulj, Ljiljana Rajić, Milena Dalmacija, Jelena Molnar, Aleksandra Tubić, mr Malcolm Alexander Watson, Svetlana Ugarčina Perović, Anita Leovac, Ðurđa Kerkez Departman za fiziku Katedra za nuklearnu fiziku, Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja: Prof. dr Ištvan Bikit, Doc. dr Dušan Mrđa, mr Sofija Forkapić, Jan Hansman Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo: Prof. dr Slobodan Marković, Doc Dr Dragoslav Pavlović, Mr Minučer Mesaroš



2. MATERIJAL I METODE 2.1. PARAMETRI, METODE I PROSTORNO – VREMENSKA DINAMIKA

Svi parametri i prostorno-vremenska dinamika uzimanja uzoraka su definisani projektnim zadatkom. Bliži opis lokaliteta i deonica dat je u poglavlju 2.2. Radi preglednosti i konciznosti, primenjene metode su prikazane tabelarno (1-3). Detaljniji opis nestandardnih metoda dat je u poglavljima u kojima je dat pregled rezultata analiziranih konkretnih elemenata kvaliteta. Tabela 1. Uzimanje uzoraka, terenska osmatranja i merenja Opis aktivnosti Metod Prostorno-vremenska

dinamika Uzimanje uzoraka sedimenta

Uzorci sedimenta za hemijske i fizičke analize uzeti Eijkelkamp korer-om – omogućava stratifikaciju uzoraka na površinski i dubinski sediment ISO 5667-12:1995 Water quality -- Sampling -- Part 12: Guidance on sampling of bottom sediments

3 lokaliteta: između naselja Jaša Tomić i Sečanj, kod naselja Jabuka i uzvodno od ustave kod Pančeva

Sezonska dinamika: leto, jesen 2009, proleće 2010

Uzimanje uzoraka vode

Jednokratni uzorci za fizičke I hemisjke analize ISO 5667-6:2005 Water quality -- Sampling -- Part 6: Guidance on sampling of rivers and streams

Uzimanje uzoraka riba

Ihtiološka analiza i reprezentativni uzorci ribe za analizu tkivne akumulacije izabranih polutanata i merenje radioaktivnosti uzeti pomoću aparata za elektroribolov marke PERM-MB sa izlaznom strujom napona od 115 do 565 V (impulsne frekvencije 20 - 200 Hz; snaga i stajaćim mrežarskim alatima dužine od 37 do 100 metara, promerom okaca od 45 do 100 mm i dubine od 3 do 5 metara EN 14011:2003 Water quality - Sampling of fish with electricity EN 14757:2005 Water quality - Sampling of fish with multi-mesh gillnets Combined electro fishing with gill nets (various mesh size) for community composition and structure analyses

3 lokaliteta: između naselja Jaša Tomić i Sečanj, na sektoru Banatski Despotovac - Tomaševac I kod naselja Opovo Sezonska dinamika: leto, jesen 2009, proleće 2010

Uzimanje uzoraka planktona

Planktonska mrežica Plankton nets No 22: ASTM 10200F/G

6 lokaliteta – na svakih 20 km 1. Jaša Tomić, 2. Sečanj, 3. Tomaševac, 4. Farkaždin, 5. Opovo, 6. Pančevo

Uzimanje uzoraka fauna dna

Uzorci površinskog sedimenta za biološke analize uzeti bagerom tipa Van – Veen, zahvatne površine 225 cm2 ASTM 10500

Uzimanje uzoraka vode za mikrobiološke analize

ISO 19458:2006 Water quality -- Sampling for microbiological analysis

Istraživanje staništa

River Habitat Survey (RHS) protokol CEN/TC 230 N 0463, Water quality - Guidance standard for assessing the hydromorphological features of rivers ISO 11277:1998 Soil quality -- Determination of particle size distribution in mineral soil material -- Method by sieving and sedimentation

Maršutno, duž celog toka od 118 km tokom letnje sezone 6 RHS deonica: 1) Jaša Tomić, 2) Sečanj, 3) Botoš-Tomaševac, 4) Farkaždin, 5) Opovo i 6) Pančevo. Dužina svake deonice je 500 m



Tabela 2. Hemijske, ekotoksikološke i fizičke analize Parametar Metod

Specifični polutanti

Polihlorovani bifenili (PCB) u vodi

EPA 3510 C Separatory Funnel Liquid-Liquid Extraction EPA 8082A Polychlorinated Biphenyls (PCBs) by Gas Chromatography

Polihlorovani bifenili (PCB) u sedimentu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3620B Florisil cleanup EPA 8082A Polychlorinated Biphenyls (PCBs) by Gas Chromatography

Polihlorovani bifenili (PCB) u ribljem tkivu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3620B Florisil cleanup (optional) EPA 8082A Polychlorinated Biphenyls (PCBs) by Gas Chromatography.

Policiklični ugljovodonici (PAH) u vodi

EPA 3535A Solid-phase extraction for organic analytes. EPA 8270C Semivolatile Organic Compounds by Gas Chromatography/Mass Spectrometry (GC/MS)

Policiklični ugljovodonici (PAH) u sedimentu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3630C Silica gel cleanup EPA 8270C Semivolatile Organic Compounds by Gas Chromatography/Mass Spectrometry (GC/MS)

Policiklični ugljovodonici (PAH) u ribljem tkivu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3630C Silica gel cleanup (optional) EPA 8270C Semivolatile Organic Compounds by Gas Chromatography/Mass Spectrometry (GC/MS)

Organohlorni pesticidi u vodi

EPA 3510C Separatory Funnel Liquid-Liquid Extraction EPA 8081A Organochlorine Pesticides by Gas Chromatography

Policiklični ugljovodonici (PAH) u sedimentu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3620B Florisil cleanup EPA 8081A Organochlorine Pesticides by Gas Chromatography

Policiklični ugljovodonici (PAH) u ribljem tkivu

EPA 3546 Microwave Extraction EPA 3620B Florisil cleanup (optional) EPA 8081A Organochlorine Pesticides by Gas Chromatography

Teški metali (olovo, kadmijum i živa) i arsen u vodi

Pb: EPA 3015A Microwave Assisted Acid Digestion Aqueous Sample EPA 200.9 Determination of Trace Elements by Stabilized Temperature Graphite Furnace Atomic Absorption

Cd: EPA 3015A Microwave Assisted Acid Digestion Aqueous Sample EPA 200.9 Determination of Trace Elements by Stabilized Temperature Graphite Furnace

Atomic Absorption Hg: EPA 3015A Microwave Assisted Acid Digestion Aqueous Sample Perkin Elmer Precisely Manual: Mercury hydride system - recomended analytical

parametars for mercury with NaBH4 As: EPA 3015A Microwave Assisted Acid Digestion Aqueous Sample EPA 7010 Graphite furnace atomic absorption spectrophotometry

Teški metali (olovo, kadmijum i živa) i arsen u sedimentu

Pb: EPA 3051A Microwave Asst Acid Digestion Sediments/Soil/Oil EPA 7000 B Flame atomic absorption spectrophotometry Cd: EPA 3051A Microwave Asst Acid Digestion Sediments/Soil/Oil EPA 7000 B Flame atomic absorption spectrophotometry Hg: EPA 3051A Microwave Asst Acid Digestion Sediments/Soil/Oil EPA 7471B Mercury in Solid/Semisolid Waste As: EPA 3051A Microwave Asst Acid Digestion Sediments/Soil/Oil EPA 7010 Graphite furnace atomic absorption spectrophotometry

Teški metali (olovo, kadmijum i živa) i arsen u ribljem tkivu

Pb, Cd, Hg, As: EPA 3051A Microwave Assisted Acid Digestion Sediments/Soil/Oil EPA 200.8 Determination of Trace Elements in Waters and Wastes by ICP/MS

Mineralna ulja u vodi DIN 38409 German standard methods for the examination of water, waste water and sludge ASTM D 3921-85 Standard Method for Oil and Grease and Petroleum Hydrocarbons in Water

Mineralna ulja u sedimentu EPA 3546 Microwave Extraction DIN 38409 German standard methods for the examination of water, waste water and sludge ASTM D 3921-85 Standard Method for Oil and Grease and Petroleum Hydrocarbons in Water



Opšti parametri kvaliteta vode

Temperatura SRPS H.Z1.106:1970 Testing of water – Measurement of temperature pH JUS H.Z1.160:1970 NO2

- SRPS ISO 6777:1997 Water quality – Determination of nitrite – Molecular absorption spectrometric method

NO3- SRPS ISO 7890-3:1994 Water quality – Determination of nitrate – Part 3: Spectrometric

method using sulfosalicylic acid NH3 EPA 350.2 Ammonia by Colorimetry (Nesslerization) Cl- JUS ISO 9297:1997 Water quality –Determination of chloride – Silver nitrate titration with

chromate indicator (Mohr’s method) Potrošnja KMnO4 SRPS ISO6060:1994 Water quality – Determination of the chemical oxygen demand SO4

2- SRPS H.Z1.131 Water testing – Determination of sulphates Suvi ostatak EPA 160.1 Residue, Filterable (Gravimetric, Dried at 180°C) PO4

3- APHA AWWA-WEF 4500-E:1998 Rastvoreni O2 SRPS ISO 5814:1994 Water quality – Determination of dissolved oxygen – Electrochemical

probe method BPK5 SRPS ISO 5815:1994 Water quality – Determination of biochemical oxygen demand after 5

days (BOD5) – Dilution and seeding method Suspendovane materije

EPA 160.2 Residue, Non-Filterable (Gravimetric, Dried at 103-105°C)

Radioaktivnost

Radioaktivnost Priprema uzoraka sedimenta i riba - IAEA Technical Report Series No.295 – Measurement of Radionuclides in Food and the Environment - Section 5. Collection and Preparation of Samples ISO 10703:2007 Water quality -- Determination of the activity concentration of radionuclide -- Method by high resolution gamma-ray spectrometry IAEA technical report series No 295 – measurement of radionuclide in food Gama-spektrometrijska merenja sedimenta i riba - ASTM E 181 – 98/ 03 Standard Test Methods for Detector Calibration and Analysis of Radionuclides Gama-spektrometrijska merenja vode - ISO 10703:1997(E) Water quality – Determination of the activity concentration of radionuclides by high resolution gamma-ray spectrometry

Tabela 3. Biološki elementi kvaliteta Biološki element kvaliteta

Metod

Makrofite Kvalitativni i kvantitativni sastav makrofita EN 14184:2003 Water quality - Guidance standard for the surveying of aquatic macrophytes in running waters Corine pregled staništa je dat prema kriterijumima ,,Harmonizacije staništa Srbije” (Projekat Ministarstva nauke i životne sredine Republike Srbije).

Fitoplankton Kvalitativni i kvantitativni sastav fitoplanktona ASTM 10200F Zooplankton Kvalitativni i kvantitativni sastav zooplanktona ASTM 10200G Fauna dna Kvalitativni i kvantitativni sastav faune dna

ISO 8689-1:2000 Water quality – Biological classification of rivers – Part 1: Guidance on the interpretation of biological quality data from surveys of benthic macroinvertebrates

Fauna riba Kvalitativni i kvantitativni sastav faune riba: ASTM 10600 Mikrobiološke analize ISO 9308-2:1990 Water quality – Detection and enumeration of coliform organisms,

thermotolerant coliform organisms and presumptive Escherichia coli – Part 2: ISO 6222:1999 - Water quality -- Enumeration of culturable micro-organisms -- Colony count by inoculation in a nutrient agar culture medium

Hlorofil a ISO 10260:1992 Water quality – Measurement of biochemical parameters – Spectrometric determination of the chlorophyll-a concentration



2.2. OPIS LOKALITETA

Hemijske i fizičke analize

Projektnim zadatkom je predviđeno da se uzorci za hemijsku analizu vode i sedimenta uzmu sa sledeća 3 lokaliteta (u zagradama su date precizne koordinate koje je definisao projektni tim):

1. Između naselja Jaša Tomić i Sečanj (n 45 25 646; e020 51 176) 2. Kod naselja Jabuka (n 44 55 216; e 020 36 505) 3. Uzvodno od brane kod Pančeva (n 44 51 340; e 020 38 187)

Slika 1: Mapa istraživanog područja



Biološki elementi kvaliteta

Projektnim zadatkom je zadato da se uzorci za analizu bioloških elemenata kvaliteta analiziraju na 6 lokacija (Slika 2) duž toka Tamiša kroz Srbiju, na međusobnim razmacima od po 20 km: granični profil Jaša Tomić, Sečanj, Tomaševac (brana), Opovo (brana), Farkaždin i Pančevo (Brana).

Jaša Tomić

Sečanj

Tomaševac

Tomaševac brana

Farkaždin

Opovo

Opovo brana

Pančevo

Slika 2: Satelitski snimci 6 lokaliteta odabranih za analizu bioloških elemenata kvaliteta (preuzeto sa www.google.com)



Projektnim zadatkom je predviđeno da se materijal za kvalitativnu i kvantitativnu analizu ihtiofaune reke Tamiš obezbedi sa 3 lokaliteta, a projektni tim je u skladu sa hidrološkim uslovima na terenu odredio da će se uzorci uzeti u periodu avgust-oktobar 2009. i u aprilu 2010. godine na sledeća tri lokaliteta: kod naselja Sečanj, na deonici Banatski Despotovac – Tomaševac i kod naselja Opovo. Hidromorfologija Terenska istraživanja hidromorfoloških karakteristika su urađena prema standardnom terenskom protokolu RHS metode (River Habitat Survey). Istraživanje je sprovedeno na ukupno 6 RHS deonica, predviđenih projektnim zadatkom i planom aktivnosti (Slika 3): 1) Jaša Tomić, 2) Sečanj, 3) Botoš-Tomaševac, 4) Farkaždin, 5) Opovo i 6) Pančevo. Dužina svake deonice je 500 m (Tabela 4).

Slika 3: RHS deonice na Tamišu

Tabela 4. Geografske koordinate za istraživane RHS deonice

Broj deonice LON_EX LAT_EX ALT_EX LAT LON 1 20,8487 45,4288 73,0000 +45.4287540 +20.8486787 2 20,6267 45,2841 75,0000 +45.2841115 +20.6267497 3 20,6360 44,8563 71,0000 +44.8563283 +20.6360122 4 20,7728 45,3578 74,0000 +45.3577500 +20.7727501 5 20,4830 45,1853 73,0000 +45.1852500 +20.4830278 6 20,4190 45,0823 71,0000 +45.0823333 +20.4189723

Makrofitska vegetacija

Terenska istraživanja akvatične vegetacije reke Tamiš su obavljena u toku 2009. i 2010. godine. Istraživanja su rađena prema standardnom terenskom protokolu RIVER LEAFPACS metode za rečna staništa (CEN-Standard EN 1484, 2003). Zbog specifičnosti rečnog staništa terenski protokol je sproveden na 9 zasebnih L-deonica umesto na 6 (Slika 4, Tabela 5). Na svakoj od L-deonica osim podataka vezanih za akvatičnu vegetaciju prikupljani su i podaci za hidromorfologiju, standardnim RHS (River Habitat Survey) protokolom, radi komparativne statističke analize. Corine pregled staništa je dat prema kriterijumima ,,Harmonizacije staništa Srbije” (Projekat Ministarstva nauke i životne sredine Republike Srbije).

Svi terenski podaci su sakupljeni pomoću mobilnog GPS računara Trimble Nomad XT. Prostorna obrada podataka je vršena u specijalizovanim softverima DIVAGIS i GPS PathFinder Office Software. Statistička obrada podataka za distribuciju akvatične vegetacije, kao i komparativna analiza podataka za hidromorfologiju i vegetaciju je obavljena u softverskom paketu ,,Flora’’ (Karadžić, 2010).



Istraživane LEAFPACS deonice:

Slika 4: LEAFPACS deonice na Tamišu

Tabela 5. Geografske koordinate za istraživane LEAFPACS deonice

Broj deonice LON_EX LAT_EX ALT_EX LAT LON

1 20,8487 45,4288 73,0000 +45.4287540 +20.8486790

2 20,6267 45,2841 75,0000 +45.2841120 +20.6267500

3 20,6360 44,8563 71,0000 +44.8563280 +20.6360120

4 20,7727 45,3577 74,0000 +45.3577500 +20.7727500

5 20,4830 45,1852 73,0000 +45.1852500 +20.4830280

6 20,4190 45,0823 71,0000 +45.0823330 +20.4189720

7 20,8589 45,4015 73,0000 +45.4015180 +20.8588700

8 20,8655 45,3972 73,0000 +45.3971650 +20.8654840

9 20,7734 45,3577 74,0000 +45.3577333 +20.7734278

10 20,7734 45,3577 74,0000 +45.3577333 +20.7734278



3. REZULTATI

3.1. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE1

Tamiš izvire u Rumuniji na planini Semenik. Izvor mu se nalazi na 1 135 m apsolutne visine, a uliva se u Dunav kod Pančeva na 67 m apsolutne visine. Ukupna dužina rečnog toka Tamiša iznosi 359 km, u dužini od 118 km Tamiš teče kroz Srbiju odnosno Banat. Pre isključenja Brzave iz sliva Tamiša, ukupna površina sliva je iznosila 10 434 km², dok ona sada iznosi 7 319 km², od čega je u Srbiji 1 529 km².

Iz Rumunije Tamiš ulazi u Srbiju kod Jaše Tomića. U delu toka kroz Banat u Srbiji, Tamiš je imao dve pritoke, Šozov koji ga je spajao sa Begejom i koji više ne postoji i Brzavu koja se ulivala kod Botoša i čiji je tok dužine 162 km kanalisan i sada sastavni deo hidrosistema DTD. U blizini sela Botoš, Tamiš se uključuje u kanal Novi Bečej – Banatska Palanka i teče kanalskim koritom u dužini od 1,5 km. U daljem toku Tamiš teče u pravcu jugozapada do Opova, a od Opova do Pančeva Tamiš ima pravac ka jugoistoku. Nizvodno od Botoša pa do Pančeva i ušća u Dunav, na ukupno 85 km, Tamiš ne prima ni jednu pritoku.

Na dva mesta, oba na teritoriji Rumunije, Tamiš je kanalima spojen sa Begejom. U periodu između 1732. i 1756. godine, građen je kanal dug 10 km između Lugoša i Temišvara koji služi za upućivanje visokih voda sa Tamiša u Begej. Nizvodno od ovog, nalazi se drugi kanal znatno manje dužine koji ima zadatak da omogući kretanje vode u suprotnom pravcu, iz Begeja ka Tamišu. Na ovaj način sačuvana su priobalja Tamiša i Begeja od visokih voda, a omogućeni su i mnogo bolji plovidbeni uslovi. Između Opova i Čente, na 43. rečnom km, gde Tamiš ulazi u aluvijalnu ravan Dunava, 1934. godine spojen je sa Dunavom kanalom Karašac dugim 7 km. Nizvodno, između Karašca i ušća, postoje još dve veze sa Dunavom, Vizelj sa ušćem u Dunav južno od Borče i Sibnica u blizini Pančeva. Svi ovi kanalski tokovi imaju zadatak da odvode visoke vode Tamiša u Dunav.

U Banatu u Srbiji Tamiš ima nisku i široku aluvijalnu ravan, kod Botoša njegova dolina koja u isto vreme predstavlja i njegovu aluvijalnu ravan ima širinu oko 3,5 km, a na nekim mestima nizvodno njena se širina povećava do 10 km. Zbog malog pada, čestih meandara i visokih voda koje često imaju bujični karakter koje Tamiš dobija sa Karpata, dolina Tamiša je često ugrožena i plavljena.

Uređenja korita i obezbeđivanje obala Tamiša urađeno je delimično. Od granice pa do Botoša, sa obe strane reke urađeni su nasipi koji štite od poplava široku rečnu dolinu. Nasipi su izgrađeni i na sektoru Pančevačkog rita, od Čente do ušća, sa desne strane duž čitavog toka, a sa leve samo na pojedinim sektorima jer se ovde reka naslanja na relativno visoku lesnu terasu.

Na celoj svojoj dužini, a posebno na delu toka kroz Srbiju, Tamiš ima veoma mali pad. U Srbiji svega 0,062 ‰, a na pojedinim sektorima pad je još manji, 0,042 ‰. Na manjem delu toka, između Tomaševca i Glogonja, pad pri srednjem vodostaju iznosi svega 0,022 ‰. Upravo zbog ovako malog pada, Tamiš je u svom srednjem i donjem toku izgradio brojne meandre po kojima je ova reka i izuzetno poznata. Uzvodno od Farkaždina, između 55. i 77. rečnog km, dužina prirodnog toka je 22 km, dok je najmanja moguća dužina toka 7 km što daje koeficijent razvitka rečnog toka od 3,1. Izrazito meandriranje je bilo i između Čente i Sakula gde je tok pre regulacija bio 3,3 puta duži od najmanje moguće dužine. Da bi se visoke vode brže kretale koritom Tamiša i time sprečile česte i dugotrajne poplave, još u prvoj polovini XVIII veka započeli su regulacioni radovi na Tamišu koji su za početak imali presecanje meandara. Presečeno je ukupno 77 meandara čime je reci skraćen tok za 140 km. Na sektoru nizvodno od Botoša, poslednjih 80 km, napravljeno je 28 proseka.

Režim Tamiša je posledica režima padavina i temperaturnih prilika u gornjem toku reke, odnosno u oblasti zapadnih Karpata odakle Tamiš, preko svojih pritoka prima većinu vode u svom koritu. Upravo zbog toga, količina i režim padavina u Banatu nemaju veći uticaj na rečni režim Tamiša. To dokazuju i

1 Prof.dr Slobodan Marković, Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju



maksimalne vode na Tamišu, one se ne javljaju u junu kako bi se očekivalo na osnovu režima padavina u Banatu, već u aprilu, martu i maju, a najveće vode tokom drugog dela godine se javljaju u oktobru, septembru, pa novembru. Reka sa ovakvim karakterom rečnog režima pripada grupi reka centralno-evropskih pluvio-nivalnih rečnih režima.

Amplituda srednjih mesečnih vodostaja iznosi 238 cm. U odnosu na amplitudu, karakter ekstremnih vodostaja daje Tamišu u potpunosti drugačija obeležja. Najniži vodostaj na Tamišu je zabeležen u septembru 1936. godine i iznosio je 72 cm, a najviši iz marta 1940. godine 586 cm, što daje apsolutnu amplitudu od 658 cm. Ako se ovoj maksimalnoj vrednosti vodostaja (586 cm) doda kota „o“ vodomerne letve kod Tomaševca, 70,98 m, ekstremno visoki vodostaj dostigao je 76,84 m apsolutne visine. Ovaj podatak dobija na značaju kada se uporedi sa visinom aluvijalne ravni na tom prostoru i oko Orlovata, 74 do 75 m apsolutne visine. Slične visine aluvijalna ravan ima i kod Sefkerina i Idvora, a kod Sakula neki delovi imaju visinu od svega 72 m apsolutne visine. Ovi podaci govore da je Tamiš pri ekstremno visokim vodostajima poplavio aluvijalnu ravan i to na pojedinim mestima sa dubinom od 2 do 3 m vode. Nizvodno na sektoru Tamiško – Pančevačkog rita, ugroženost obala je manja, voda se razliva po izgrađenoj kanalskoj mreži koja odvodi višak vode iz korita Tamiša.

Širina korita Tamiša je nejednaka, na ulazu u Banat u blizini Jaše Tomića, pri visokim vodostajima, Tamiš je širok 70 m, a dubok 6 do 7 m. Kod naselja Boke širina mu je 50 m, a dubina 9 m, dok kod Neuzine širina iznosi 80 m, a dubina do 6 m. U nizvodnom sektoru, zbog čestih suženja i krivina rečnog korita, dubine i širine su nejednake. Dubine pri visokim vodostajima se kreću od 6 do 7 m, a pri srednjim vodostajima od 2 do 3 m, dok se pri niskim i stabilnim vodostajima reka može na više mesta pregaziti.

Proticaj Tamiša u periodu od 1961 – 1980. godine kod Tomaševca iznosi u proseku oko 48,6 m³/s. Najveći proticaj se poklapa sa periodom najvećeg vodostaja i nastaje u aprilu kada u proseku iznosi 84,4 m³/s, dok je najmanji u septembru, svega 20,9 m³/s. Kod Pančeva Tamiš u Dunav prosečno unosi oko 50 m³/s vode.

Budući da je Tamiš uključen u hidrosistem DTD, njegov vodni režim kontroliše čovek. Od 1967. godine, kada je pušten u rad sistem od tri ustave na Tamišu, kod Opova, Čente i Pančeva, i jedna na Karašcu, vodni režim Tamiša se kontroliše, a postoji mogućnost i usmeravanja vodnog oticaja. Prodiranje visokih voda Dunava sprečavaju ustave kod Pančeva i na Karašcu, dok je kod Pančeva izgrađena i brodska prevodnica. U slučaju da visoke vode iz Tamiša ne mogu gravitaciono da oteknu u Dunav, kod Pančeva se stavlja u rad crpna stanica ukupnog kapaciteta14,75 m³/sec, a istovremeno se usatava na Karašcu zatvara, a kod Opova otvara. Na tamiškom sektoru kanala Novi Bečej – Banatska Palanka, vodostaji i proticaji regulišu se ustavama kod Botoša i Tomaševca.

Ispunjavenje meandara fluvijalnim materijalom se odvija veoma sporo, pa mnogi presečeni meandri još nisu postali mrtvaje. Zbog često bujičnog karaktera visokih voda na Tamišu i izrazito malog pada rečnog korita, određena količina nošenog fluvijalnog materijala ostaje u koritu reke i formira akumulativno-nanosni sloj.

Na pojedinim sektorima rečnog toka Tamiša uzorkovan je sediment u rečnom koritu. Uzorkovanje je vršeno po celoj dužini ovlaženog profila i to na sektorima Pančevo, Farkaždin i Tomaševac.

Na 3,45. rečnom km toka, kod Pančeva, na poziciji N 44º 52,635“ i E 20º 37,789“, izvršena su merenja moćnosti nanosnih fluvijalnih sedimenata u koritu Tamiša. Širina korita na mernom mestu je oko 66 m, a najveća dubina 5,5 m. Dubine u koritu se smanjuju idući ka levoj i desnoj strani korita, 3,6m i 4,6m. Po izvršenim merenjima konstatovano je da je sediment prisutan po celom ovlaženom profilu, a njegova raspodela je neravnomerna. U centralnom delu korita njegova moćnost se kreće između 5 i 10 cm, a prema desnoj i levoj strani korita moćnost se povećava na 60 cm odnosno 40 cm. Na osnovu analize uradjen je ovlaženi profil Pančevo sa prikazanim sedimentom (Slika 5).



Slika 5. Ovlaženi profil Pančevo.

Na 58,2. rečnom km toka, kod Farkaždina, na poziciji N 45º 11,045“ i E 20º 28,916“, ponovo su izvršena merenja moćnosti nanosnih fluvijalnih sedimenata u koritu Tamiša. Širina korita na mernom mestu je oko 40 m, a najveća dubina 4,6 m. Dubine u koritu se smanjuju idući ka levoj i desnoj strani korita, 3,5 m i 2,6 m. Po izvršenim merenjima kostatovano je da je sediment prisutan po celom ovlaženom profilu, a njegova raspodela je neravnomerna. U centralnom delu korita njegova moćnost je izuzetno mala i kreće se između 0 i 5 cm, a prema levoj i desnoj strani korita moćnost se nešto povećava na 15 cm odnosno od 5 do 10 cm. Na osnovu analize uradjen je ovlaženi profil Farkaždin sa prikazanim sedimentom (Slika 6).

Slika 6. Ovlaženi profil Farkaždin.

Na 82,5. rečnom km toka, kod Tomaševca, na poziciji N 45º 17,697“ i E 20º 38,539“, izvršena su merenja moćnosti nanosnih fluvijalnih sedimenata u koritu Tamiša. Širina korita na mernom mestu je oko 53 m, a najveća dubina 5,4 m. Dubine u koritu se smanjuju idući ka levoj i desnoj strani korita, 3 m i 4 m. Po izvršenim merenjima konstatovano je da je sediment prisutan po celom ovlaženom profilu, a njegova raspodela je neravnomerna. U centralnom delu korita njegova moćnost je skoro zanemarljiva i kreće se između 0 i 2 cm, a prema desnoj i levoj strani korita moćnost se nešto povećava na 30 cm odnosno 25 cm. Na osnovu analize uradjen je ovlaženi profil Tomaševac sa prikazanim sedimentom (Slika 7).



Slika 7. Ovlaženi profil Tomaševac

Granulometrija Sediment se, prema teksturi, ubraja u krupnopeskovitu ilovaču, sa značajnim udelom peska, krupnog i sitnog, od 76,3-84,3%. Sadržaj frakcije 2 µm iznosi 2,41-5,85% suve mase sedimenta, a fina frakcija sedimenta (prah) čini 7,7,-12,2% suve mase sedimenta. Sadržaj organske materije se kretao od 2,1-8,2%. Generalno sediment je peskovit sa niskim do umerenim udelom finog organskog mulja.

Slika 8. Granulometrijski sastav sedimenta uzetog sa 3 lokaliteta odabrana

za fizičko-hemijske analize vode i sedimenta



3.2. HIDROMORFOLOŠKI STATUS REKE TAMIŠ2

Svi terenski podaci su sakupljeni pomoću mobilnog GPS računara Trimble Nomad XT. Prostorna obrada podataka je urađena u specijalizovanim softverima DIVAGIS i GPS PathFinder Office Software. Računska obrada podataka iz RHS protokola je obavljena u bazi podataka i softverskom paketu ,,RHS-SERCON Software’’ laboratorije za Ekologiju kopnenih voda Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (www.serconsoftware.com) (Radulović i sar., 2009). Obradom podataka sakupljenih na lokalitetima dobija se osnova za procenjivanje kvaliteta staništa: 1) biodiverzitet i 2) prirodnost fizičke stukture staništa. Procena kvaliteta staništa (Habitat Quality Assessment - HQA score) izvodi se iz prisustva određenih pojava na ispitivanom prostoru, a koje se beleže u protokolu. Značajnost veštačkih promena rečnog korita se izražava indeksom HMS (Habitat Modification Score- klasa izmene staništa).

3.2.1. Opšte geološke i geomorfološke karakteristike

U geološkoj građi tamiške i dunavske aluvijalne ravni kroz koju je Tamiš usekao svoje korito, prisutni su fluvijalni sedimenti kvartarne starosti. U tamiškoj ravni zastupljene su peskovite, alevritske i glinovite geološke formacije, za razliku od dunavske aluvijalne ravni sa tipičnim sedimentima predstavljenih aluvijalnim suglinama. Pored dominantnih fluvijalnih sedimenata u geološkoj građi neposrednog priobalja Tamiša javljaju se i genetski drugačije geološke formacije. Na nekoliko kraćih deonica toka, Tamiš meandrirajući bočno erodira više reljefne stepenice, lesnu zaravan i lesnu terasu, obrazujući visoke rečne obale u vidu strmih odseka i kosa. U geološkoj građi tamiške lesne zaravni učestvuju eolski sedimenti kvartarne starosti predstavljeni lesom i lesoidnim alevritima, dok su u geološkoj građi Pančevačke lesne terase dominantne kvartarne fluvijalno-eolske formacije predstavljene lesoidnim suglinama.

3.2.2. Opšte pedološke karakteristike priobalne zone

U priobalnom pojasu Tamiša najzastupljeniji je tip aluvijalnih zemljišta, dok su u nešto manjoj meri prisutna zemljišta klase slatina podtipa solonjec. Od ostalih zemljišta, koja su razvijena u neposrednom priobalju Tamiša, zastupljen je černozem i ritska crnica.

3.2.3. Geološke i pedološke karakteristike u zoni istraživanih RHS deonica

Tabela 6. Geološke i pedološke karakteristike u zoni istraživanih RHS deonica

Deonica RHS-1 (Jaša Tomić) Geologija

desni priobalni pojas a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija korita i povodnja; holocen) a2-w – alevriti i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija povodnja; pleistocen)

levi priobalni pojas a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija korita i povodnja; holocen) a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija povodnja; holocen)

Pedologija desni priobalni pojas ritska crnica beskarbonatna (72)

černozem karbonatni na aluvijalnim nanosima (32)

levi priobalni pojas ritska crnica beskarbonatna (72) Deonica RHS-2 (Sečanj) Geologija

desni priobalni pojas a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija korita i povodnja; holocen) levi priobalni pojas a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija korita i povodnja; holocen)

a – peskovi i peskoviti alevriti (rečni sedimenti, facija povodnja; holocen)

2 Doc. dr Snežana Radulović i Dušanka Laketić, Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Laboratorija za ekologiju kopnenih voda



Pedologija desni priobalni pojas aluvijalno zaslanjeno zemljište (50)

černozem sa znacima oglejavanja na lesu (20) levi priobalni pojas ritska crnica beskarbonatna (72)

Deonica RHS-3 (Botoš-Tomaševac) Geologija

desni priobalni pojas ap – peskovi (rečni sedimenti, facija povodnja; holocen) am – alevriti i gline (rečni sedimenti, facija mrtvaja; holocen) a-r – peskovi i alevriti (rečni sedimenti; pleistocen)

levi priobalni pojas am – alevriti (rečni sedimenti; holocen) a2-w – lesoidni alevriti (rečni sedimenti; pleistocen) I-w – les i lesoidni alevriti (eolski sedimenti; pleistocen)

Pedologija desni priobalni pojas aluvijalno zaslanjeno zemljište (50)

černozem sa znacima oglejavanja na lesu (20) levi priobalni pojas aluvijalno zaslanjeno zemljište (50)

černozem karbonatni (micelarni) na lesnoj terasi (16) Deonica RHS-4 (Farkaždin) Geologija

desni priobalni pojas a″ – alevritski peskovi, alevritsko-glinoviti peskovi, peskovi (rečni sedimenti, facija korita; holocen)

levi priobalni pojas ap″ – alevritske gline, peskovito-glinoviti alevriti, alevrit peskovi (rečni sedimenti, povodanjska facija; holocen)

a″ – alevritski peskovi, alevritsko-glinoviti peskovi, peskovi (rečni sedimenti, facija korita; holocen

b – mrke alevritske gline, alevrit peskovi (rečni sedimenti; holocen) Pedologija

desni priobalni pojas aluvijalno zabareno zemljište (49) černozem bezkarbonatni (21)

levi priobalni pojas solonjec (83) Deonica RHS-5 (Opovo) Geologija

desni priobalni pojas a″ – alevritski peskovi, alevritsko-glinoviti peskovi, peskovi (rečni sedimenti, facija korita; holocen)

a′ – peskovi, alevritski peskovi, peskovito-glinoviti alevriti (rečni sedimenti, facija korita; holocen)

levi priobalni pojas a″ – alevritski peskovi, alevritsko-glinoviti peskovi, peskovi (rečni sedimenti, facija korita; holocen)

ap′ – alevritske gline, peskovito-glinoviti alevriti, alevrit peskovi (rečni sedimenti, facije povodnja; holocen)

Pedologija desni priobalni pojas aluvijalno zemljište na ritskoj crnici (53)

aluvijalno zabareno zemljište (49) levi priobalni pojas aluvijalno ilovasto zemljište (47)

Deonica RHS-6 (Pančevo)Geologija

desni priobalni pojas alsg – aluvijalne sugline (rečni sedimenti; holocen) levi priobalni pojas alsg – aluvijalne sugline (rečni sedimenti; holocen)

lsg – lesoidne sugline (rečni sedimenti; holocen) Pedologija

desni priobalni pojas aluvijalno peskovito zemljište (46) levi priobalni pojas aluvijalno peskovito zemljište (46)

aluvijalno ilovasto zemljište (47) černozem sa znacima oglejavanja na lesu (20)

3.2.4. RHS izveštaj –HQA skor (skor stanišnog diverziteta)

Sve istraživane RHS deonice se na osnovu visokih vrednosti HQA skora (mogu oceniti kao staništa visokog diverziteta.



Bez obzira na veliki stepen hidromorfološke izmenjenosti, reka Tamiš i dalje poseduje visok stanišni potencijal, a što se može sagledati iz činjenice da pojedinačni HQA podskorovi podjednako doprinose visokoj HQA vrednosti.

Tamiš HQA score

53 50

35

44

71

38

0

10

20

30

40

50

60

70

80

RHS 1 RHS 2 RHS 3 RHS 4 RHS 5 RHS 6RHS deonice

HQA

Slika 9. HQA skor za istraživane RHS deonice

3.2.5. RHS izveštaj –HMS skor (skor izmenjenosti staništa)

Međutim, visoke vrednosti HMS skora svrstavaju Tamiš u klasu srednje i značajno izmenjenih vodenih tela i na taj način detektuju potrebu za aktivnim merama zaštite, obzirom da su vrednosti oba indeksa visoke.

Tabela 7. Granične vrednosti HMS skora za HMC klase HMC HMC Description HMS Score

1 Pristine/semi-natural 0-16 2 Predominantly unmodified 17-199 3 Obviously modified 200-499 4 Significantly modified 500-1399 5 Severely modified 1400+

Tamiš HMS score

555

200

760

310

535

1395

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

RHS 1 RHS 2 RHS 3 RHS 4 RHS 5 RHS 6RHS deonice

HMS

Slika 10. Vrednosti HMS skora za istraživane RHS deonice

Detaljnom analizom pojedinačnih HMS podskorova, odnosno analizom udela izmenjenosti, uočavaju se potencijalna baza za proces aktivne zaštite Tamiša. Naime, stepen izmenjenosti staništa bi se mogao značajno smanjiti ukoliko bi se celom dužinom toka sprovela rigidna kontrola reprofilisanja obale, a posebno eksploatacije obale ekstenzivnim stočarstvom i crpljenja vode za potrebe okolnih ribnjaka i navodnjavanja. Ove potencijalne mere bi mogle redukovati HMC klasu pojedinačnih deonica do kategorije 2 i 3, gde bi jedino RHS deonica 6 kod Pančeva ostala u kategoriji 4.



Analizom rezultata može se zaključiti sledeće

Reka Tamiš predstavlja vodeno telo visokog stanišnog potencijala i diverziteta.

U odnosu na stepen hidromorfološke izmenjenosti staništa, Tamiš se svstava u klasu srednje i značajno izmenjenih vodenih tela (HMC klase 3 i 4).

Uz veoma male mere konzervacionog menadžmenta, HMC klasa na najvećem delu toka Tamiša, bi se mogla smanjiti za jednu kategoriju.

Tab

ela

8. H

QA

sko

r za

istr

aživ

ane

RH

S d

eoni

ce

RH

S

deo

nic

a O

pis

deo

nic

e H

QA

C

lass

H

QA

sc

ore

HQ

A

Flo

w

Typ

es

sub

scor

e

HQ

A

Ch

ann

el

Su

bst

rate

s su

b s

core

HQ

A

Ch

ann

el

Fea

ture

s su

b s

core

HQ

A

Ban

k

Fea

ture

s su

b s

core

HQ

A

Ban

k

Veg

su

b

scor

e

HQ

A I

n-

stre

am

Ch

ann

el

Veg

su

b

scor

e

HQ

A

Lan

d

Use

sub

sc

ore

HQ

A

Tre

es &

A

ssoc

F

eatu

res

sub

sco

re

HQ

A

Spec

ial

Fea

ture

s su

b s

core

RH

S 1

Ja

ša T

omić

H

IGH

53

5

5 3

8 12

3

4 10

3

RH

S 2

Seča

nj

HIG

H

50

4 3

1 2

12

8 4

10

6

RH

S 3

B

otoš

-T

omaš

evac

H

IGH

35

7

6 0

5 6

6 0

3 2

RH

S 4

Fa

rkaž

din

HIG

H

44

7 3

0 5

10

10

1 7

1

RH

S 5

O

povo

H

IGH

71

4

3 1

10

12

10

8 18

5

RH

S 6

Pa

nčev

o H

IGH

38

4

3 1

3 6

7 3

8 3

T

abel

a 9.

Sad

ašnj

e vr

edno

sti H

MS

sko

ra

RH

S

deo

nic

a O

pis

deo

nic

e H

M

Cla

ss

HM

S

core

H

MS

C

ulve

rts

sub

sco

re

HM

S

Rei

nfor

ced

Ban

k a

nd

B

ed s

ub

sc

ore

HM

S

Res

ecti

oned

B

ank

an

d

Bed

su

b

scor

e

HM

S

Ber

ms

sub

scor

e

HM

S

Wei

rs

sub

scor

e

HM

S

Bri

dge

s su

b sc

ore

HM

S

Poa

chin

g su

b s

core

HM

S

For

ds

sub

scor

e

HM

S

Ou

tfal

ls/D

efle

ctor

s

RH

S 1

Ja

ša T

omić

4

555

0 0

320

0 17

5 0

10

0 50

RH

S 2

Seča

nj

3 20

0 0

0 0

0 0

100

50

0 50

RH

S 3

B

otoš

-T

omaš

evac

4

760

0 0

400

0 30

0 0

60

0 0

RH

S 4

Fa

rkaž

din

3 31

0 0

0 0

0 0

200

60

0 50

RH

S 5

O

povo

4

535

0 0

0 0

475

0 60

0

0

RH

S 6

Pa

nčev

o 4

1395

0

160

440

200

475

0 70

0

50

T

abel

a 10

. Pot

enci

jaln

e vr

edno

sti H

MS

skor

a R

HS

d

eon

ica

Op

is d

eon

ice

HM

C

lass

H

M

Sco

re

HM

S

Cul

vert

s su

b s

core

HM

S

Rei

nfor

ced

Ban

k a

nd

B

ed s

ub

sc

ore

HM

S

Res

ecti

oned

B

ank

an

d

Bed

su

b

scor

e

HM

S

Ber

ms

sub

scor

e

HM

S

Wei

rs

sub

scor

e

HM

S

Bri

dge

s su

b sc

ore

HM

S

Poa

chin

g su

b s

core

HM

S

For

ds

sub

scor

e

HM

S

Ou

tfal

ls/D

efle

ctor

s

RH

S 1

Ja

ša T

omić

2

175

0 0

0 0

175

0 0

0 0

RH

S 2

Seča

nj

2 10

0 0

0 0

0 0

100

0 0

0

RH

S 3

B

otoš

-T

omaš

evac

3

300

0 0

0 0

300

0 0

0 0

RH

S 4

Fa

rkaž

din

3 20

0 0

0 0

0 0

200

0 0

0

RH

S 5

O

povo

3

475

0 0

0 0

475

0 0

0 0

RH

S 6

Pa

nčev

o 4

835

0 16

0 0

200

475

0 0

0 0



3.3. REZULTATI HEMIJSKOG ISPITIVANJA KVALITETA VODE I SEDIMENTA3

Za procenu kvaliteta vode korišćen je Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik RS, br. 31, 1982, str 1516), Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ, br. 2/74 i 24/76), preporuke ICPDR-a (Document IC/084), kao i Direktiva koja propisuje standarde kvaliteta okoline za vodu za prioritetne supstance (2008/105/EC).

Kako naša zemlja nema odgovarajuće propise za procenu kvaliteta sedimenta za interpretaciju rezultata korišćeni su holandski sistemi klasifikacije sedimenata, kanadske preporuke i ciljne vrednosti prema ICPDR-u. Što se tiče nacionalne legislative, moguće je jedino vršiti procenu kvaliteta poređenjem za propisani kvalitet zemljišta sa maksimalno dozvoljenim koncentracijama (MDK) štetnih materija u zemljištu (Sl. glasnik RS, br. 23, 1994, str 553). U diskusiji su rezultati komentarisani i u odnosu na te vrednosti.

Holandski sistem klasifikacije sedimenta (Vierde Nota Waterhuishouding, Ministerie V&W, December 1998), podrazumeva pet klasa na osnovu rizika po okolinu (tabela 11) i obuhvata teške metale i organske mikropolutante. Baziran je na tri nivoa rizika na osnovu podataka za toksičnost i ekotoksičnost. Prvi nivo rizika je "zanemarljiv rizik" (sa ovog nivoa su izvedene referentne vrednosti). Sledeći nivo rizika je "maksimalno dozvoljeni rizik" (sa ovog nivoa su izvedene maksimalno dozvoljene koncentracije (MPC)) koji je vezan za koncentracije pri kojima nema štetnih efekata na ekosistem i rizika za ljude (NOEC). Treći nivo rizika predstavlja "izuzetno visok rizik". Ovaj nivo rizika odgovara interventnoj vrednosti, čije prekoračenje u skladu sa holandskim aktom o zaštiti zemljišta zahteva remedijaciju, i iznad koje se sediment smatra izuzetno zagađenim jer je postavljena na nivo pri kojem je 50% vrsta u ekosistemu potencijalno ugroženo, a u obzir je uzet i maksimalno dozvoljeni rizik za ljude. Prekoračenje srednje vrednosti referentne i interventne vrednosti (srednja vrednost) za bilo koji parametar, predstavlja indikaciju ozbiljnog zagađenja sedimenta koje zahteva nastavak istraživanja.

Tabela 11. Holandski sistem klasifikacije za sedimente

Klasa Napomena

0 Prirodni fon. Sedimenti mogu biti korišteni bez posebnih mera zaštite

1 i 2 Neznatno zagađeni sedimenti. Raspodela bez mera zaštite u pojasu širine 20 m.

3 Zagađeni sedimenti. Nije dozvoljena distribucija. Čišćenje ili čuvanje u depou će biti neophodno radi zaštite okoline od zagađenja.

4 i 4+

Izuzetno zagađeni sedimenti. Obavezna remedijacija. Čišćenje i čuvanje u deponiji bi bilo neophodno radi zaštite okoline od zagađenja.

Pojedini parametri hemijskog kvaliteta sedimenta poređeni su i sa kanadskim preporukama (http://www.riverinstitute.ca/envtech/Documents/WQA/CEQG%20aquatic%20life.pdf). Niža vrednost predstavlja ISQGs (Interim Sediment Quality Guideline) - privremene preporuke koje su dobijene teorijskim putem i iznad kojih je moguć uticaj na akvatične organizme. Druga, viša vrednost PEL (Probable Effect Level) iznad koje je verovatan uticaj na akvatične organizme. Standardi kvaliteta za sediment prema holandskom i kanadskom zakonodavstvu, ICPDR ciljne vrednosti, kao i naše MDK vrednosti za zemljište date su u tabeli 12.

3 Prof. dr Božo Dalmacija, Doc. dr Jelena Tričković, Prof. dr Jasmina Agbaba, mr Dejan Krčmar, mr Vesna Pešić, dr Snežana Maletić, Doc. dr Srđan Rončević, Doc. dr Milena Bečelić Tomin, Marijana Kragulj, Ljiljana Rajić, Milena Dalmacija, Jelena Molnar, Aleksandra Tubić, mr Malcolm Alexander Watson, Svetlana Ugarčina Perović, Anita Leovac, Ðurđa Kerkez; Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju, Centar izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika (CECRA)



Tabela 12. Referentne vrednosti i vrednosti koje zahtevaju hitnu intervenciju prema holandskom i kanadskom zakonodavstvu i MDK vrednosti štetnih materija u zemljištu prema našem zakonodavstvu

Klasa jedinjenja Jed. mere

Holandska metodologija Kanadske preporuke

Republika Srbija

ICPDR

Referentna vrednost

Interventna vrednost

ISQG PEL

MDK štetnih materija u zemljištu

Ciljne vrednosti

Metali

Arsen (As) mg/kg 29 55 5,9 17 25 20 Kadmijum (Cd) mg/kg 0,8 12 0,6 3,5 3 1,2 Živa (Hg) mg/kg 0,3 10 0,17 0,486 2 0,8 Olovo (Pb) mg/kg 85 530 35 91,3 100 100

Mineralna ulja mg/kg 50 5000

PAH

Acenaften mg/kg 0,00671 0,0889

Acenaftilen mg/kg 0,00587 0,128

Naftalen mg/kg 0,001 0,0346 0,391

Antracen mg/kg 0,001 0,0469 0,245

Fenantren mg/kg 0,005 0,0419 0,515

Fluoranten mg/kg 0,03 0,111 2,355

Fluoren mg/kg 0,0212 0,144

Benzo(a)antracen mg/kg 0,003 0,0317 0,385

Krizen mg/kg 0,1 0,0571 0,862

Piren mg/kg 0,0530 0,875

Benzo(k)fluoranten mg/kg 0,02

Benzo(a)piren mg/kg 0,003 0,0319 0,782

Benzo(ghi)perilen mg/kg 0,08

Benzo(a,h)antracen mg/kg 0,00622 0,135

Indeno(1,2,3-cd)piren mg/kg 0,06

PAH (ukupni) mg/kg 1 40

PCB ukupni mg/kg 0,02 1 0,0341 0,277

Pesticidi

DDD µg/kg 0,02 3,54 8,51

DDE µg/kg 0,01 1,42 6,75

DDT µg/kg 0,09 1,19 4,77

DDD/DDE/DDT µg/kg 10 4000

Aldrin µg/kg 0,06

Dieldrin µg/kg 0,5 2,85 6,67

Aldrin + Dieldrin µg/kg

Endrin µg/kg 0,04 2,67 62,4

Drins µg/kg 5 4000

Alfa - HCH µg/kg 3

Beta - HCH µg/kg 9

Gama - HCH µg/kg 0,05 0,94 1,38

Delta - HCH µg/kg

HCH total µg/kg 10 2000

Alfa Endolfan µg/kg 0,01 4000

Endolfan + sulfat µg/kg

Heptahlor µg/kg 0,7 4000

Heptahlor-epoksid µg/kg 0,0002 4000 0,6 2,74

Heptahlor + epokside µg/kg



3.3.1 Analiza podataka o kvalitetu vode

Sa lokaliteta zadatih projektnim zadatkom (koordinate date na strani 6), uzorci vode i sedimenta su uzeti u letnjem periodu 18-19.08.2009, u jesen - 28.10.2009. i proleće (april 2010). 3.3.1.1. Opšti fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta voda

Od opštih fizičko-hemijskih pokazatelja kvaliteta vode analizirani su pH vrednost, rastvoreni kiseonik, sadržaj hlorida i sulfata, sadržaj suspendovanih materija i suvi ostatak, nutrijenti, kao i pokazatelji ukupnog organskog zagađenja (permanganatni broj, BPK5, mineralna ulja).

Rezultati opštih fizičko-hemijskih pokazatelja kvaliteta vode reke Tamiš uzorkovane na tri lokaliteta (između Jaše Tomić i Sečnja, kod Jabuke i pre brane kod Pančeva) u sva tri perioda (letnjem, jesenjem i prolećnom), dati su u nastavku na slikama 11-23.

pH vrednost ispitivanih uzoraka vode kretala se u opsegu 7,18-7,58 u letnjem periodu, 7,32-7,54 u jesenjem periodu, odnosno 7,36-7,51 u prolećnom periodu, na osnovu čega se prema Uredbi o klasifikaciji voda (Sl. list SFRJ, br. 2/74 i 24/76), voda svrstava u I klasu, dok se prema preporukama ICPDR-a (Document IC/084) merene vrednosti nalaze u preporučenom opsegu.

Slika 11. pH vrednost u vodi

Na Slici 12 predstavljene su koncentracije rastvorenog kiseonika na ispitivanim lokalitetima u sva tri perioda. Mogu se uočiti sezonske razlike, kao i razlike u merenim vrednostima na različitim lokalitetima. Najviše vrednosti izmerene su u prolećnom periodu, a najniže u letnjem periodu. Ako se posmatraju rezultati po lokalitetima, najniže vrednosti rastvorenog kiseonika u sva tri perioda izmerene su na lokalitetu pre brane kod Pančeva (od 4,72 mgO2/l u letnjem periodu do 7,95 mgO2/l u prolećnom periodu), dok su najviše vrednosti u sva tri perioda izmerene na lokalitetu između Jaše Tomića i Sečnja (od 6,45 mgO2/l u letnjem periodu do 9,05 mgO2/l u prolećnom periodu). Prema sadržaju rastvorenog kiseonika, voda Tamiša pripadala je u potpunosti I klasi prema Uredbi o klasifikaciji voda, kao i prema preporukama ICPDR-a, samo u prolećnom periodu. U jesenjem periodu, voda Tamiša odgovarala je II klasi, prema našim i preporukama ICPDR-a, dok je u letnjem periodu samo voda na deonici između Jaše Tomića i Sečnja pripadala II klasi, a vode kod Jabuke i pre brane kod Pančeva pripadale su III (Uredba o klasifikaciji voda), odnosno IV klasi (ICPDR).



Slika 12. Sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi

Sadržaj suspendovanih materija (Slika 13) i suvog ostatka (Slika 14) pokazuju sezonske varijacije pri čemu su najniže vrednosti izmerene u prolećnom, a najviše u letnjem periodu, što je verovatno posledica razlika u vodostajima u različitim periodima ispitivanja. Ako se posmatraju rezultati po lokalitetima, najniže vrednosti za sadržaj suspendovanih materija i suvog ostatka u sva tri perioda su izmerene na deonici između Jaše Tomića i Sečnja. Prema sadržaju suvog ostatka voda Tamiša se na svim ispitivanim lokalitetima može svrstati u I klasu samo u prolećnom periodu, dok u letnjem i jesenjem periodu voda pripada II klasi. U pogledu sadržaja suspendovanih materija voda Tamiša je pretežno kvaliteta II klase, osim u letnjem i jesenjem periodu pre brane kod Pančeva kada se svrstava u III klasu.

Slika 13. Sadržaj suspendovanih materija u vodi



Slika 14. Sadržaj suvog ostatka u vodi

Sadržaj sulfata u vodi (Slika 15) kretao se u opsegu 31-60 mg SO42-/l u letnjem periodu, 17-32 mg

SO42-/l u jesenjem, odnosno 31-48 mg SO4

2-/l u prolećnom periodu.

Slika 15. Sadržaj sulfata u vodi

Sadržaj hlorida u vodi (Slika 16) se kretao u opsegu 5,5-34 mg Cl-/l u letnjem, 5,1-33 mg Cl-/l u jesenjem, odnosno 7,7-23 Cl-/l u prolećnom periodu, pri čemu su na deonici između Jaše Tomića i Sečnja u sva tri perioda izmerene 3-6 puta niže koncentracije u odnosu na ostala dva ispitivana lokaliteta. Nisu uočene sezonske varijacije, odnosno sadržaj hlorida na odgovarajućim lokalitetima nije značajno varirao u različitim periodima ispitivanja.



Slika 16. Sadržaj hlorida u vodi

Sadržaj nutrijenata (nitrata, nitrita, amonijaka i ortofosfata) u vodi Tamiša predstavljen je na slikama 17-20. Azotne i fosforne materije nisu obuhvaćene Uredbom o klasifikaciji voda, ali njihov sadržaj propisuje Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. Glasnik SRS 31, 1982), kao i preporuke ICPDR-a (Document IC/084). Sadržaj nitrata u vodi Tamiša (slika 17) kretao se u opsegu od oko 0,4 mg N/l do 1,8 mg N/l pri čemu se može uočiti blagi trend porasta nitrata u jesenjem i prolećnom periodu u odnosu na letnji period na svim ispitivanim lokalitetima. Dobijene vrednosti za nitrate daleko su niže od maksimalno dozvoljene koncentracije definisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama koja za I/II klasu iznosi 10 mgN/l. Takođe, i prema strožijim preporukama ICPDR-a, voda Tamiša se može svrstati u I i povremeno II klasu. Sadržaj nitrita (Slika 18) se kretao u uskom opsegu od 0,06 mg N/l do 0,12 mg N/l, pri čemu se ne mogu uočiti značajne sezonske varijacije niti razlike između ispitivanih lokaliteta. Prema nacionalnom zakonodavstvu voda Tamiša se u pogledu sadržaja nitrita svrstava u III/IV klasu, dok se poređenjem sa preporukama ICPDR-a može zaključiti da voda pripada IV klasi, osim na deonici između Jaše Tomića i Sečnja u letnjem i prolećnom periodu gde pripada III klasi.

Slika 17. Sadržaj nitrata u vodi



Slika 18. Sadržaj nitrita u vodi

Prema sadržaju amonijum jona (Slika 19) voda Tamiša je dobrog kvaliteta, te se može svrstati u I/II klasu prema nacionalnom zakonodavstvu, odnosno I klasu prema strožijim preporukama ICPDR-a.

Slika 19. Sadržaj amonijum jona u vodi

Sadržaj ortofosfata slika 20 se kretao u opsegu od oko 0,6-2,9 mg PO43-/l, te se prema preporukama

ICPDR-a voda Tamiša na svim ispitivanim lokalitetima i u svim periodima može svrstati uglavnom u klasu V.



Slika 20. Sadržaj ortofosfata u vodi

Sadržaj organske materije određen je u obliku permanganatnog broja, biološke potrošnje kiseonika i mineralnih ulja. Na osnovu vrednosti permanganatnog broja (Slika 21) može se uočiti trend porasta sadržaja organskih materija u vodi duž toka Tamiša.

Slika 21. Sadržaj organskih materija u vodi izražen preko vrednosti permanganatnog broja

Na organsko zagađenje vode ukazuju i dobijene vrednosti za biološku potrošnju kiseonika (Slika 22). Sadržaj organskih materija izražen kao BPK5 u vodi Tamiša na sva tri ispitivana lokaliteta, u letnjem i jesenjem periodu, prekoračuje graničnu vrednost za III klasu prema Uredbi o klasifikaciji voda (Sl. list SFRJ, br. 2/74 i 24/76), dok je u prolećnom periodu voda na deonici od Jaše Tomića do Sečnja i pre brane kod Pančeva I, odnosno II klase. Lokalitet kod Jabuke pokazuje konstantno visoko opterećenje organskim materijama. Poređenje sa preporukama ICPDR-a, koje su nešto blaže nego preporuke date Pravilnikom o klasifikaciji vodotoka, dolazi se do sličnih zaključaka.



Slika 22. Sadržaj organskih materija u vodi izražen kao BPK

Na osnovu sadržaja mineralnih ulja (Slika 23) voda Tamiša u letnjem periodu na svim ispitivanim lokalitetima je prema opsegu definisanom Pravilnikom o opasnim materijama u vodama III/IV klase, dok se na osnovu vrednosti dobijenih u jesenjem i prolećnom periodu može svrstati u I/II klasu.

Slika 23. Sadržaj mineralnih ulja u površinskoj vodi

3.3.1.2. Sadržaj metala u vodi

Rezultati sadržaja metala (Cd, Pb, Hg i As) u vodi predstavljeni su na slikama 24-27. Na svim ispitivanim lokalitetima duž reke Tamiš, sadržaj kadmijuma, olova, žive i arsena ne prekoračuje maksimalno dozvoljenu koncentraciju definisanu za I/II klasu prema Pravilniku o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82). Međutim, ako se izvrši poređenje sa mnogo strožijim preporukama ICPDR-a, dolazi se do drugačijih zaključaka. Sadržaj olova i arsena u vodi u letnjem periodu višestruko prekoračuje preporučene vrednosti, dok poređenje sa preporukama ICPDR-a za kadmijum i živu nije bilo moguće izvršiti jer su praktične granice kvantifikacije analitičkih metoda više od preporučenih vrednosti. Iz istog razloga, za živu i kadmijum, nije bilo moguće poređenje sa



maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje propisuje Direktiva 2008/105/EC. Što se tiče olova, moguće je dati samo indikaciju hemijskog statusa jer je u Direktivi dat standard kvaliteta za prosečnu godišnju koncentraciju, ali ne i za maksimalno dozvoljenu koncentraciju. Ova vrednost je za olovo u letnjem periodu prekoračena na svim ispitivanim lokalitetima. Ono što može da se uoči iz dobijenih rezultata za kadmijum i olovo u letnjem periodu jeste opadanje koncentracije duž toka.

Slika 24. Sadržaj kadmijuma u vodi

Slika 25. Sadržaj olova u vodi

Slika 26. Sadržaj žive u vodi



Slika 27. Sadržaj arsena u vodi

3.3.1.3. Sadržaj specifičnih organskih polutanata u vodi

Od specifičnih organskih polutanata u vodi Tamiša određivani su policiklični aromatični ugljovodonici i organohlorni pesticidi.

Od policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vodi su iznad praktične granice kvantitacije detektovani benzo(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten i indeno(1,2,3-cd)piren, koji se nalaze na listi prioritetnih supstanci, kao i dibenzo(a,h)antracen i fenantren. Benzo(b)- i benzo(k)fluoranten su detektovani u prolećnom periodu na deonici između Jaše Tomića i Sečnja u koncentraciji 15 ng/l što je ispod standarda kvaliteta koji iznosi 30 ng/l prema Direktivi EU (2008/105/EC). U istom periodu na istoj lokaciji određena je suma dibenzo(a,h)antracena i indeno(1,2,3-cd)pirena koja iznosi 15 ng/l. Poređenje sa Direktivom EU nije bilo moguće jer ona propisuje standard kvaliteta samo za sumu benzo(g,h,i)perilena i indeno(1,2,3-cd)pirena. Fenantren je detektovan na svim ispitivanim lokalitetima u letnjem i jesenjem periodu u koncentracijama do 12 ng/l. Sadržaj ostalih policikličnih aromatičnih ugljovodonika u vodi bio je niži od praktične granice kvantitacije (<2,0 ng/l) odnosno, granice detekcije metode (<0,8 ng/l). Prema sadržaju PAH-ova, a poređenjem sa nacionalnim Pravilnikom o opasnim materijama u vodama, voda Tamiša se svrstava u I/II klasu.

Od organohlornih pesticida u vodi Tamiša je detektovan samo heptahlorepoksid na lokalitetu kod Jabuke (u jesenjem periodu) i to u koncentraciji od 8,76 ng/l koja je daleko niža od maksimalno dozvoljene koncentracije za I/II klasu za ovu komponentu (18 µg/l) propisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama. Sadržaj ostalih pesticida u vodi, u oba perioda ispitivanja, bio je niži od praktične granice kvantitacije (<5,0 ng/l) odnosno, granice detekcije metode (<2,0 ng/l).

3.3.2. Analiza podataka o kvalitetu sedimenta

3.3.2.1. Sadržaj teških metala i arsena u sedimentu

U tabeli 13 su date minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije za ceo set ispitivanih uzoraka. Grafički prikaz i procena kvaliteta sedimenta u odnosu na sadržaj svakog metala dati su u nastavku. Kvalitet sedimenta je procenjen poređenjem sa kanadskim preporukama i maksimalno dozvoljenim koncentracijama za zemljište prema nacionalnom zakonodavstvu, kao i primenom holandske metodologije. Granulometrijski podaci (veličina čestica sedimenta (udeo frakcije gline – ispod 2 µm) i sadržaj organske materije) upotrebljeni su za korekciju analitički određenih koncentracija polutanata kako bi se moglo izvršiti određivanje klase sedimenta prema holandskom zakonodavstvu jer su kriterijumi kvaliteta dati za standardni sediment sa 10% organske materije i 25% gline.



Tabela 13. Minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije za sadržaj teških metala i arsena u sedimentu Tamiša

Parametar

Cd Pb Hg As

mg/kg

Min n.d.* 6,3 0,035 4,11

Max 3,34 64,9 2,47 61,7

Medijana 0,96 31,3 0,15 24,5

Srednja vrednost

1,15 29,5 0,28 24,0

SD 0,96 17,8 0,55 16,4

*n.d. – nije detektovano iznad detekcionog limita metode

Sadržaj kadmijuma u sedimentu (Slika 28) se kretao od ispod detekcionog limita metode pa do 3,34 mg/kg koliko je detektovano u površinskom sedimentu pre brane kod Pančeva u jesenjem periodu. Iako je broj analiziranih uzoraka mali da bi se doneli sigurni zaključci, mogu se uočiti blage sezonske varijacije u sadržaju kadmijuma, jer su u letnjem, a naročito jesenjem periodu na svim lokacijama izmerene više koncentracije u odnosu na prolećni period. Ako se porede rezultati po lokacijama, može se uočiti da u donjem toku Tamiša, na lokalitetima kod Jabuke, a naročito uzvodno od brane kod Pančeva, postoji blaga tendencija akumulacije kadmijuma u sedimentu.

Slika 28. Sadržaj kadmijuma u sedimentu Tamiša

Poređenjem sa postojećim preporukama i standardima kvaliteta, dolazi se do sledećih zapažanja:

pretežno u letnjem i jesenjem periodu na lokalitetima kod Jabuke i uzvodno od brane kod Pančeva u oko 61% ispitivanih uzoraka prekoračena je ISQG vrednost koja ukazuje na moguće negativne efekte,

u oko 44% ispitivanih uzoraka, u istim periodima i na istim lokalitetima, je prekoračena ciljna vrednost prema ICPDR-u,

klasa 2 prema holandskoj metodologiji, površinski sediment uzvodno od brane kod Pančeva u letnjem i jesenjem, i kod Jabuke u letnjem periodu,

u jednom uzorku (površinski uzorak uzvodno od brane kod Pančeva u jesenjem periodu) je prekoračena maksmalno dozvoljena koncentracija za štetne materije za zemljište.



Sadržaj olova u sedimentu (Slika 29) se kretao u opsegu 6,3-64,9 mg/kg. U letnjem periodu na svim lokacijama izmerene su više koncentracije u odnosu na jesenji i prolećni period. Ako se porede rezultati po lokacijama, ne može se uočiti jasna razlika u nivou olova u sedimentu na različitim lokacijama.

Poređenjem sa postojećim preporukama i standardima kvaliteta, uočava se da je ISQG vrednost, koja ukazuje na moguće negativne efekte, prekoračena u oko 38% ispitivanih uzoraka, i to u letnjem periodu na svim lokalitetima. Dobijeni rezultati pokazuju da je kvalitet sedimenta u pogledu sadržaja olova zadovoljavajući.

Slika 29. Sadržaj olova u sedimentu Tamiša

Sadržaj žive u sedimentu (Slika 30) se kretao u opsegu 0,035-0,35 mg/kg, izuzev uzorka površinskog sedimenta uzvodno od brane kod Pančeva gde je u letnjem periodu određeno 2,47 mg/kg. Nisu uočene sezonske varijacije, niti varijacije po lokalitetima.

Poređenjem sa postojećim preporukama i standardima kvaliteta, uočava se da je ISQG vrednost, prekoračena u oko 33% ispitivanih uzoraka u letnjem i prolećnom periodu sporadično na svim ispitivanim lokalitetima. Sadržaj žive u uzorku površinskog sedimenta uzvodno od brane kod Pančeva u letnjem periodu prekoračuje sve korišćene standarde kvaliteta i svrstava sediment u klasu 3. Ipak, uzimajući u obzir prosečan sadržaj žive u sedimentu (srednja vrednost 0,28 mg/kg; medijana 0,15 mg/kg) može se zaključiti da je kvalitet sedimenta u pogledu sadržaja žive zadovoljavajući.



Slika 30. Sadržaj žive u sedimentu Tamiša

Sadržaj arsena u sedimentu (slika 31) se kretao u opsegu 4,11-61,7 mg/kg. Iako je broj analiziranih uzoraka mali da bi se doneli sigurni zaključci, mogu se uočiti sezonske varijacije u sadržaju arsena, jer su u letnjem, a naročito jesenjem periodu na svim lokacijama izmerene više koncentracije u odnosu na prolećni period. Ako se porede rezultati po lokacijama, ne može se uočiti značajna razlika u sadržaju arsena u sedimentu.

Slika 31. Sadržaj arsena u sedimentu Tamiš



Poređenjem sa postojećim preporukama i standardima kvaliteta, dolazi se do sledećih zapažanja:

PEL vrednost, koja ukazuje na verovatne negativne toksične efekte prekoračena je u svim uzorcima i na svim lokalitetima u letnjem i jesenjem periodu, dok je ISQG vrednost prekoračena u dodatnih 17% ispitivanih uzoraka u prolećnom periodu,

u oko 60% ispitivanih uzoraka, pretežno u letnjem i jesenjem periodu, prekoračena je ciljna vrednost prema ICPDR-u,

klasa 4 prema holandskoj metodologiji površinski i dubinski sediment uzvodno od brane kod Pančeva jesenjem periodu,

u 50% uzoraka je prekoračena maksmalno dozvoljena koncentracija za štetne materije za zemljište.

Prema dobijenim rezultatima može se zaključiti da kvaliteta sedimenta Tamiša sa aspekta sadržaja arsena nije zadovoljavajući i da se mogu očekivati negativni efekti na akvatične organizme.

3.3.2.2. Sadržaj ukupnih ugljovodonika i mineralnih ulja u sedimentu

Sadržaj mineralnih ulja prikazan je na slici 32. Sadržaj mineralnih ulja u površinskom sedimentu se kreće u granicama 940 – 1620 mg/kg, dok je ovaj opseg za dubinski sediment 570 – 1610 mg/kg. Statistički značajna razlika u sadržaju mineralnih ulja u površinskom i dubinskom sedimentu uočena je jedino na lokalitetu kod Jabuke. Što se tiče sezonskih varijacija, može se u površinskim uzorcima uočiti blagi porast sadržaja mineralnih ulja od jesenjeg ka prolećnom periodu verovatno kao posledica njihove sporije razgradnje tokom zimskog perioda.

Slika 32. Sadržaj mineralnih ulja u sedimentu Tamiša

Kvalitet sedimenta je moguće proceniti primenom holandske metodologije nakon korigovanja sadržaja mineralnih ulja prema sadržaju organske materije. Grafički prikaz korigovanog sadržaja mineralnih ulja u sedimentu prikazan je na slici 33. Maksimalno dozvoljena koncentracija (MPC) za standardni sediment za mineralna ulja je 1000 mg/kg, a srednja vrednost koja predstavlja indikaciju ozbiljnog zagađenja iznosi 2525 mg/kg. U pogledu sadržaja mineralnih ulja najugroženija je deonica Jaša Tomić-Sečanj na kojoj je u gotovo svim uzorcima prekoračen indikativni nivo koji ukazuje na ozbiljno zagađenje (sediment je svrstan pretežno u klasu 3), dok je na ostalim lokacijama prekoračena maksimalno dozvoljena koncentracija pa se sediment svrstava pretežno u klasu 2 i može se smatrati bar delimično zagađenim mineralnim uljima.



Slika 33. Sadržaj mineralnih ulja korigovan prema sadržaju organske materije u sedimentu Tamiša

3.3.2.3. Sadržaj specifičnih organskih polutanata u sedimentu

Od specifičnih organskih polutanata u sedimentu određivani su policiklični aromatični ugljovodonici, organohlorni pesticidi i polihlorovani bifenili. Za procenu kvaliteta sedimenta u pogledu sadržaja ovih jedinjenja korišćene su kanadske preporuke, kao i holandska metodologija.

Policiklični aromatični ugljovodonici, koji mogu biti prirodnog i antropogenog porekla, su detektovani u svim ispitivanim uzorcima sedimenta. U tabeli 14 prikazana je učestalost detekcije pojedinačnih PAH-ova u uzorcima sedimenta sa tri ispitivane lokacije, izražena preko broja uzoraka u kojima je dato jedinjenje detektovano, kao i minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije za ceo set ispitivanih uzoraka. Grafički prikaz dobijenih rezultata za sadržaj pojedinačnih PAH-ova u sedimentu Tamiša predstavljen je na slici 34.

Iz podataka prikazanih u tabeli 14 i na slici 34 se može zaključiti da su od PAH-ova u uzorcima sedimenata sa najvećom učestalošću detektovani naftalen, fluoren, fenentren, fluoranten, piren, te benzo(b)fluoranten i benzo(k)fluoranten. Od ostalih jedinjenja sa učestalošću od preko 60% ispitivanih uzoraka su detektovani antracen, benzo(a)antracen, benzo(g,h,i)perilen, te dibenzo(a,h)antracen i indeno(1,2,3-cd)piren koji su određivani kao suma ova dva jedinjenja. Sva ova jedinjenja su detektovana u niskim koncentracijama čije srednje vrednosti nisu prelazile 10 µg/kg, osim za fenantren čija je srednja vrednost iznosila 17,7 µg/kg. Dobijene vrednosti za medijane su još niže i kreću se do 10 µg/kg, koliko ova vrednost iznosi za fenantren, što ukazuje na to da su PAH-ovi uglavnom detektovani u veoma niskim koncentracijama.

Iako je broj analiziranih uzoraka mali da bi se doneli sigurni zaključci, rezultati za sumu PAH-ova (Slika 35) ukazuju na sezonske varijacije u sadržaju ovih jedinjenja. Na sva tri ispitivana lokaliteta u prolećnom periodu detektovane su više vrednosti u odnosu na prethodna dva perioda uzorkovanja. U letnjem i jesenjem periodu sadržaj ukupnih PAH-ova nije prelazio 50 µg/kg, dok se u prolećnom periodu kretao i do 450 µg/kg što je naročito bilo izraženo na lokalitetu uzvodno od brane kod Pančeva gde zbog usporenog toka dolazi do sedimentacije i akumulacije sedimenta. Povećanje koncentracije PAH-ova tokom zimskog perioda je očekivano s obzirom na odsustvo uslova za njihovu razgradnju (niska temperatura, usporena mikrobiološka aktivnost) (Lang et al., 2007).



Tabela 14. Učestalost detekcije policikličnih aromatičnih ugljovodonika u uzorcima sedimenta sa tri ispitivane lokacije (izražena preko broja pozitivnih uzoraka), minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije

Mesto uzorkovanja

Naf

tale

n

Ace

naf

tile

n

Ace

naf

ten

Flu

oren

Fen

antr

en

An

trac

en

Flu

oran

ten

Pir

en

Ban

zo(a

)ant

race

n

Kri

zen

Ben

zo(b

)+b

enzo

(k)

flu

oran

ten

Ben

zo(a

)pir

en

Ben

zo(g

,h,i)

per

ilen

Dib

enzo

(a,h

)an

trac

en+

in

den

o(1,

2,3-

cd)p

iren

Broj uzoraka Jaša Tomić-

Sečanj 6 0 2 6 6 5 6 6 4 2 6 2 4 4

Jabuka 6 1 1 6 6 5 6 6 4 2 6 3 4 4

pre brane kod Pančeva

6 0 1 6 6 5 6 6 5 3 6 2 3 3

Ukupno 18 1 4 18 18 15 18 18 13 7 18 7 11 11

µg/kg

Min < 1 n.d.* n.d. < 1 < 1 n.d. 1,17 < 1 n.d. n.d. < 1 n.d. n.d. n.d.

Max 118 1,77 4,13 19,7 95,7 4,58 86,6 70,9 37 19,4 45,7 21,7 17 41,4

Medijana < 1 0 0 1,5 10,2 < 1 3,21 2,50 < 1 0 1,14 0 < 1 < 1

Srednja vrednost

10,5 < 1 < 1 3,51 17,7 1,14 9,63 8,11 3,23 1,34 6,19 2,21 1,92 4,38

SD 28,2 0,42 1,18 5,14 22,4 1,27 19,6 16,3 8,61 4,54 11,2 5,20 4,04 9,86


Slika 34. Sadržaj pojedinačnih PAH-ova u sedimentu Tamiša



Slika 35. Sadržaj ukupnih PAH-ova u sedimentu Tamiša

Kada se dobijeni rezultati za maksimalno određene koncentracije pojedinačnih jedinjenja uporede sa kanadskim preporukama za kvalitet sedimenta, dolazi se do zaključka da sediment nije zagađen PAH-ovima. Naime, ISQG vrednost za pojedinačne PAH-ove, koja ukazuje na mogući toksični efekat na akvatične organizme, prekoračena je u svega tri uzorka:

za naftalen u uzorcima dubinskog sedimenta na deonici Jaša Tomić-Sečanj u jesenjem periodu i kod Jabuke u prolećnom periodu, i

za fenantren, piren, benzo(a)antracen i dibenzo(a,h)antracen u uzorku površinskog sedimenta pre brane kod Pančeva u prolećnom periodu.

Za procenu kvaliteta sedimenta prema holandskoj metodologiji koristi se suma PAH-ova pri čemu referentna i interventna vrednost iznose 1 mg/kg i 40 mg/kg, redom. Prema tome, referentna vrednost za sumu PAH-ova nije prekoračena niti u jednom ispitivanom uzorku, što znači da se sediment može svrstati u klasu 0 i oceniti kao nezagađen.

Organohlorni pesticidi su detektovani u svim ispitivanim uzorcima pri čemu se nisu mogle uočiti značajne razlike u sadržaju pesticida u površinskim i dubinskim sedimentima, niti je uočen bilo kakav sezonski trend. U tabeli 15 prikazana je učestalost detekcije organohlornih pesticida u uzorcima sedimenta sa tri ispitivane lokacije, izražena preko broja uzoraka u kojima je dato jedinjenje detektovano, kao i minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije za ceo set ispitivanih uzoraka. Grafički prikaz dobijenih rezultata za sadržaj organohlornih pesticida u sedimentu Tamiša predstavljen je na slici 36.

Iz podataka prikazanih u tabeli 15 i na slici 36 se može zaključiti da je od organohlornih pesticida u uzorcima sedimenata sa velikom učestalošću i u najvišim koncentracijama (do 55 µg/kg) detektovan heptahlorepoksid. Od ostalih jedinjenja sa visokom učestalošću su detektovani izomeri heksahlorocikloheksana (α-, β-, γ- i δ-BHC), 4,4'-DDT i njegovi metaboliti (4,4'-DDE i 4,4'-DDD) i endrinaldehid, dok su endrin, aldrin i heptahlor detektovani u manje od 30% analiziranih uzoraka. Sva ova jedinjenja su detektovana u niskim koncentracijama koje u pojedinačnim merenjima nisu prelazile 5 µg/kg, osim za heptahlor i endrin čije su maksimalne detektovane koncentracije iznosile 13 µg/kg i 7,3 µg/kg, redom. Stoga se srednje vrednosti za sadržaj organohlornih pesticida u svim ispitivanim uzorcima kreću do oko 1 µg/kg, osim za heptahlorepoksid čija prosečna koncentracija u sedimentu Tamiša iznosi oko 8 µg/kg. Dieldrin i endosulfansulfat nisu detektovani niti u jednom ispitivanom uzorku.



Tabela 15. Učestalost detekcije organohlornih pesticida u uzorcima sedimenta sa tri ispitivane lokacije (izražena preko broja pozitivnih uzoraka), minimalne i maksimalno detektovane koncentracije, medijane, srednje vrednosti i standardne devijacije

Mesto uzorkovanja

-B

HC

-B

HC

-B

HC

-B

HC

Hep

tah

lor

Hep

tah

lor-

epok

sid

4,4'

-DD

T

4,4'

-DD

E

4,4'

-DD

D

Ald

rin

Die

ldri

n

En

dri

n

En

dri

n-

ald

ehid

En

dos

ulf

an-

sulf

at

Broj uzoraka

Jaša Tomić-Sečanj

2 2 4 2 3 4 2 5 3 2 0 1 4 0

Jabuka 3 2 5 3 2 5 4 6 5 0 0 2 4 0

pre brane kod Pančeva

4 3 6 3 1 5 2 6 4 2 0 0 4 0

Ukupno 9 7 15 8 6 14 8 17 12 4 0 3 12 0

µg/kg

Min n.d.* n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d. n.d.

Max 2,01 0,83 4,35 4,22 13,2 55,3 <0,5 3,49 0,75 1,39 n.d. 7,27 1,83 n.d.

Medijana <0,5 0 <0,5 0 0 1,72 0 0,58 <0,5 0 0 0 <0,5 0

Srednja vrednost

<0,5 <0,5 0,86 0,68 1,14 7,95 <0,5 0,89 <0,5 <0,5 0 0,57 0,62 0

SD 0,48 0,29 1,24 1,18 3,09 16,3 0,13 0,97 0,25 0,35 0 1,75 0,66 0


Kada se dobijeni rezultati za pojedinačne koncentracije organohlornih pesticida porede sa kanadskim preporukama za kvalitet sedimenta, dolazi se do zaključka da su na pojedinim lokacijama mogući, pa čak i verovatni, negativni toksični efekti.

Slika 36. Sadržaj organohlornih pesticida u sedimentu Tamiša

Naime, ISQG vrednost, koja ukazuje na mogući toksični efekat na akvatične organizme, prekoračena je sporadično u sedimentima kod Jabuke i pre brane kod Pančeva za heptahlorepoksid, 4,4'-DDE i



lindan (γ-HCH), i na deonici Jaša Tomić-Sečanj u letnjem periodu za endrin. PEL vrednost, koja ukazuje na verovatne toksične efekte na akvatične organizme, prekoračena je u letnjem periodu u površinskim uzorcima sedimenta kod Jabuke i na deonici Jaša Tomić-Sečanj 8-20 puta, dok je u dubinskom uzorku, na lokalitetu Jaša Tomić-Sečanj, to prekoračenje iznosilo 16 puta. Prekoračenje PEL vrednosti za heptahlorepoksid zabeleženo je i u jesenjem i prolećnom periodu u sedimentima kod Jabuke i pre brane kod Pančeva. PEL vrednost je prekoračena i za lindan i to sporadično u dubinskim uzorcima na lokalitetima Jaša-Tomić-Sečanj i kod Jabuke.

Primenom holandske metodologije sediment Tamiša se svrstava pretežno u klasu 0 i 1, osim onih uzoraka u kojima je detektovan heptahlorepoksid u visokim koncentracijama (u letnjem periodu na deonici Jaša Tomić-Sečanj i kod Jabuke) kada je svrstan u klasu 3.

Polihlorovani bifenili su detektovani samo u dva uzorka površinskog sedimenta u letnjem periodu na lokalitetima kod Jabuke i pre brane kod Pančeva u koncentracijama 83,3 µg/kg i 91,1 µg/kg čime je oko 2,5 puta prekoračena ISQG vrednost koja ukazuje na moguće toksične efekte. Primenom holandske metodologije dolazi se do zaključka da sediment Tamiša na ovim lokacijama nije zagađen polihlorovanim bifenilima (klase 1). U svim ostalim uzorcima sadržaj PCB-a je bio niži od detekcionog limita metode.

3.3.3. Sadržaj teških metala, arsena i specifičnih organskih polutanata u tkivu ribe

Ukupno je analizirano 40 uzoraka kaudalne muskulature jedinki ribe vrste Carassius auratus gibelio (babuška) uzetih sa tri različita lokaliteta (Sečanj, Banatski Despotovac, Opovo). Mišićno tkivo ribe je analizirano na sadržaj teških metala (Cd, Pb, Hg) i arsena, organohlornih pesticida i ukupnih polihlorovanih bifenila, kao i policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Dobijeni rezultati po ispitivanim lokacijama su prikazani u nastavku u tabelama 16-18. U tabelama je dat broj uzoraka u kojima dati parametar nije detektovan iznad detekcionog limita metode, minimalne i maksimalno određene koncentracije, srednje vrednosti i standardne devijacije, kao i vrednosti medijana za svaki analizirani parametar. Sadržaj analiziranih parametara je izražen na masu vlažnog uzorka tkiva.

Od teških metala (Tabela 16) u ribi je sa najvećom učestalošću detektovana živa (nije detektovana samo u jednom pojedinačnom uzorku) i kadmijum (detektovan u 62% ispitivanih uzoraka), dok olovo i arsen nisu detektovani iznad detekcionog limita metode niti u jednom ispitivanom uzorku. Sadržaj žive se kretao od ispod detekcionog limita metode do čak 271 µg/kg, dok je sadržaj kadmijuma varirao od ispod detekcionog limita metode do oko 30 µg/kg. Vrednost medijane za sadržaj žive se kretao od 50 µg/kg do 65 µg/kg što za oko 2,5-3 puta prekoračuje standarda kvaliteta od 20 µg/kg koji je dat za živu i njena jedinjenja prema Direktivi 2008/105/EC (ova vrednost je prekoračena u čak 32 pojedinačna uzorka). Sa aspekta bezbednosti konzumacije ove ribe, ne postoji opasnost po zdravlje čoveka s obzirom da ni prosečne vrednosti niti vrednosti za pojedinačna merenja ne prekoračuju maksimalno dozvoljene koncentracije za kadmijum i živu prema EU zakonodavstvu (COMMISSION REGULATION (EC) No 1881/2006) koje iznose 0,05 mg/kg i 0,5 mg/kg vlažnog tkiva ribe, redom.

Od organohlornih pesticida (Tabela 17), sa najvećom učestalošću su detektovani 4,4'-DDT i njegovi metaboliti, 4,4'-DDE i 4,4'-DDD, koji su detektovani u preko 77% ispitivanih uzoraka, kao i izomeri heksahlorocikloheksana (HCH) od kojih je najčešće detektovan -izomer (lindan) u čak 100% ispitivanih uzoraka. Sadržaj pojedinačnih organohlornih pesticida uglavnom nije prelazio 10 µg/kg, dok su najviše pojedinačne koncentracije određene za 4,4'-DDE (22,7 µg/kg) i -HCH i -HCH (13,5 µg/kg i 12,7 µg/kg, redom) u uzorcima babuške na lokaciji Banatski Despotovac. Polihlorovani bifenili su detektovani u svega 25% ispitivanih uzoraka, ali u koncentracijama koje su se kretale ispod praktične granice kvantitacije (ispod 10 µg/kg). U poređenju sa kanadskim preporukama za maksimalno dozvoljenu koncentraciju za sumu 4,4'-DDT i njegovih metabolita u tkivu ribe, koji iznosi 14 µg/kg, zabeleženo je prekoračenje ove vrednosti u dva pojedinačna uzorka mišićnog tkiva riba sa lokaliteta Banatski Despotovac.

Policiklični aromatični ugljovodonici (Tabela 18) su detektovani u svim analiziranim uzorcima. Od PAH-ova su detektovana jedinjenja nižih molekulskih masa (sa dva do četiri prstena), dok ona sa 5 i



više prstenova (uključujući benzo(a)piren) nisu detektovana niti u jednom ispitivanom pojedinačnom uzorku mišićnog tkiva ribe. Sa najvećom učestalošću su detektovani fluoranten, piren, fenantren, antracen, fluoren i naftalen, dok su najviše pojedinačne koncentracije određene za naftalen (do 378 µg/kg), fenantren (do 181 µg/kg) fluoranten (30,8 µg/kg) i fluoren (26,8 µg/kg). Sadržaj ostalih PAH-ova u pojedinačnim merenjima nije prelazio 15 µg/kg. Prosečan sadržaj za sumu svih određivanih PAH-ova (medijana) u pojedinačnim uzorcima se kretao od 2,3-500 µg/kg. Od PAH-ova, zakonodavstvom EU o maksimalno dozvoljenim nivoima polutanata u hrani (COMMISSION REGULATION (EC) No 1881/2006), regulisan je samo benzo(a)piren koji nije detektovan niti u jednom ispitivanom uzorku Tabela 16. Učestalost detekcije teških metala i arsena u uzorcima ribe sa tri ispitivane lokacije, minimalne i maksimalno detektovane koncentracije (µg/kg), medijane (µg/kg) i standardne devijacije (µg/kg)

Parametar Cd Hg Pb As

Sečanj (Na=12)

Broj n.d.b 4 1 12 12

Min n.d. n.d. n.d. n.d.

Max 21,3 110 n.d. n.d.

Srednja vrednost 4,02 49,6 0 0

SD 6,21 30,8 0 0

Medijana 2,08 50,8 0 0

Banatski Despotovac (N=22)

Broj n.d. 7 0 22 22

Min n.d. 6,5 n.d. n.d.

Max 30,2 138 n.d. n.d.

Srednja vrednost 3,93 56,1 0 0

SD 7,82 39,6 0 0

Medijana 1,30 54,9 0 0

Opovo (N=6)

Broj n.d. 4 0 6 6

Min n.d. 23,5 n.d. n.d.

Max 7,92 271 n.d. n.d.

Srednja vrednost 1,77 105 0 0

SD 3,20 93,7 0 0

Medijana 0 65,5 0 0 a- broj analiziranih uzoraka b- broj uzoraka u kojima dati analit nije određen iznad detekcionog limita metode

.

Tab

ela

17.

Uče

stal

ost

dete

kcij

e or

gano

hlor

nih

pest

icid

a i

polih

loro

vani

h bi

feni

la u

uzo

rcim

a ri

be s

a tr

i is

piti

vane

lok

acij

e, m

inim

alne

i m

aksi

mal

no

dete

ktov

ane

konc

entr

acij

e or

gano

hlor

nih

pest

icid

a (µ

g/kg

), m

edij

ane

(µg/

kg)

i sta

ndar

dne

devi

jaci

je (

µg/

kg)

P

aram

etar

-HCH

-HCH

-HCH

-HCH

Heptahlor

Heptahlor-epoksid

4,4'-DDT

4,4'-DDE

4,4'-DDD

Aldrin

Dieldrin

Endrin

Endrin- aldehid

Endosulfan-sulfat

PCB

Seč

anj

(Na =

12)

Bro

j n

.d.b

7

0 0

1 3

10

4 0

3 9

12

12

6 12

12

Min

n.

d.

0,02

5 0,

63

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

0,11

5 n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

0

Max

3,

6 6,

91

6,65

6,

14

9,94

0,

79

1,14

4,

04

0,84

0,

13

n.d.

n.

d.

1,00

n.

d.

0

Sre

dn

ja v

red

nost

0,

55

1,76

2,

46

4,47

4,

51

0,07

0,

26

1,02

0,

19

0,02

0

0 0,

15

0 0

SD

1,

06

2,07

1,

88

1,61

3,

49

0,23

0,

36

1,29

0,

29

0,04

0

0 0,

29

0 0

Med

ijan

a 0

0,94

2,

03

4,86

5,

13

0 0,

14

0,51

0,

03

0 0

0 0,

04

0 0

Ban

atsk

i Des

poto

vac

(N=

22)

Bro

j n

.d.

8 5

0 8

13

17

5 0

3 16

21

21

13

22

16

Min

n.

d.

n.d.

0,

48

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

0,46

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

0

Max

13

,5

7,57

12

,7

9,46

9,

21

0,70

5,

11

22,7

4,

12

0,29

0,

87

1,05

2,

05

n.d.

5

Sre

dn

ja v

red

nost

2,

80

2,29

4,

03

3,04

2,

76

0,07

0,

74

3,83

0,

76

0,02

0,

04

0,05

0,

32

0 1,

36

SD

4,

03

2,07

2,

94

2,77

3,

59

0,17

1,

09

4,85

1,

05

0,06

0,

19

0,22

0,

62

0 2,

28

Med

ijan

a 0,

15

2,42

4,

04

3,48

0

0 0,

53

1,94

0,

27

0 0

0 0

0 0

Opo

vo (

N=

6)

Bro

j n

.d.

6 0

0 0

3 6

0 0

0 6

6 6

4 6

2

Min

n.

d.

3,14

2,

73

2,25

n.

d.

n.d.

0,

131

0,79

0,

025

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

0

Max

n.

d.

7,99

9,

30

4,78

5,

40

n.d.

2,

16

3,64

0,

74

n.d.

n.

d.

n.d.

1,

32

n.d.

5

Sre

dn

ja v

red

nost

0

5,56

5,

62

3,28

2,

63

0 0,

79

1,97

0,

41

0 0

0 0,

24

0 2,

50

SD

0

1,86

2,

55

0,91

2,

88

0 0,

75

1,04

0,

27

0 0

0 0,

53

0 2,

74

Med

ijan

a

0 5,

61

5,56

3,

08

2,57

0

0,44

1,

80

0,39

0

0 0

0 0

2,50

a -

broj

ana

lizir

anih

uzo

raka

b -

broj

uzo

raka

u k

ojim

a da

ti an

alit

nije

odr

eđen

izna

d de

tekc

iono

g lim

ita m

etod

e

Tab

ela

18. U

čest

alos

t det

ekci

je p

olic

iklič

nih

arom

atič

nih

uglj

ovod

onik

a u

uzor

cim

a ri

be s

a tr

i isp

itiv

ane

loka

cije

, min

imal

ne i

mak

sim

alno

det

ekto

vane

ko

ncen

trac

ije

poje

dinačn

ih P

AH

-ova

(µ

g/kg

), m

edij

ane

(µg/

kg)

i sta

ndar

dne

devi

jaci

je (

µg/

kg)

P

aram

etar

Naftalen

Acenaftilen

Acenaften

Fluoren

Fenantren

Antracen

Fluoranten

Piren

Benzo(a)antracen

Krizen

Benzo(b)+benzo(k)fluoranten

Benzo(a)piren

Benzo(g,h,i)perilen

Dibenzo(a,h)antra-cen+indeno(1,2,3-cd)piren

Suma PAH

Seč

anj

(Na =

12)

Bro

j n

.d.b

1

11

4 0

0 2

0 0

10

10

12

12

12

12

0

Min

n.

d.

n.d.

n.

d.

1,06

7,

15

n.d.

0,

85

0,41

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

13

,0

Max

20

8 4,

89

9,13

26

,8

181

13,3

30

,8

11,5

0,

92

1,84

n.

d.

n.d.

n.

d.

n.d.

46

3

Sre

dn

ja v

red

nost

38

,1

0,41

2,

67

10,6

50

,5

2,82

7,

15

2,83

0,

11

0,23

0

0 0

0 11

5

SD

69

,0

1,41

2,

86

8,43

48

,0

3,65

8,

48

3,48

0,

28

0,57

0

0 0

0 13

3

Med

ijan

a 6,

43

0 2,

14

10,2

37

,1

1,86

3,

86

1,25

0,

00

0,00

0

0 0

0 80

,8

Ban

atsk

i Des

poto

vac

(N=

22)

Bro

j n

.d.

5 20

7

2 1

3 1

1 21

21

22

22

22

22

0

Min

n.

d.

n.d.

n.

d.n.

d.n.

d.n.

d.n.

d.n.

d.

n.d.

n.d.

n.d.

n.d.

n.d.

n.d.

2,3

Max

37

8 3,

38

6,84

22

,4

97,9

8,

76

17,2

14

,2

0,26

0,

53

n.d.

n.d.

n.d.

n.d.

500

Sre

dn

ja v

red

nost

46

,7

0,24

2,

36

8,47

43

,2

2,67

5,

55

3,01

0,

01

0,02

0

0 0

0 11

2

SD

98

,2

0,80

2,

36

7,68

28

,3

2,08

4,

23

3,16

0,

06

0,11

0

0 0

0 12

0

Med

ijan

a 2,

34

0 1,

68

6,72

49

,7

2,82

4,

83

1,99

0

0 0

0 0

0 76

,3

Opo

vo (

N=

6)

Bro

j n

.d.

0 5

1 0

0 0

0 0

5 5

6 6

6 6

0

Min

0,

8 n.

d.

n.d.

2,

93

15,9

0,

91

2,14

1,

05

n.d.

n.

d.

n.d.

n.d.

n.d.

n.d.

24,0

Max

28

2 1,

74

5,07

19

,1

121

4,93

6,

92

4,90

0,

83

0,44

n.

d.n.

d.n.

d.n.

d.44

6

Sre

dn

ja v

red

nost

61

,7

0,29

1,

44

7,48

40

,3

2,11

3,

10

2,02

0,

14

0,07

0

0 0

0 11

9

SD

11

3 0,

71

1,89

5,

84

39,8

1,

42

1,88

1,

43

0,34

0,

18

0 0

0 0

164

Med

ijan

a

2,48

0

0,56

5,

29

27,3

1,

76

2,44

1,

54

0 0

0 0

0 0

43,3

a -

bro

j ana

lizir

anih

uzo

raka

, b - br

oj u

zora

ka u

koj

ima

dati

ana

lit n

ije

određe

n iz

nad

dete

kcio

nog

lim

ita m

etod

e



Dobijeni rezultati pokazuju da statistički značajna razlika srednjih vrednosti (jednosmerna ANOVA, p=0.05) za posmatrane populacije postoji jedino kod pesticida iz grupe izomera heksahlorcikloheksana, dok je za ostale parametre dobijeno da ne postoji statistički značajna razlika u srednjim merenim vrednostima za uzorke uzete sa različitih lokacija.

U skladu sa rezultatima statističke analize, u tabeli 19 su sumirani rezultati za sadržaj kadmijuma, žive, sume 4,4'-DDT i njegovih metabolita, kao i sume PAH-ova, za sve ispitivane uzorke ribe iz Tamiša. Takođe, radi konačne procene bioakumulacije određivanih polutanata, u tabeli su predstavljeni rezultati za kontrolne uzorke ribe vrste babuška koja je uzeta iz ribnjaka.

Tabela 19. Sadržaj (prosečan sadržaj, standardna devijacija, medijana) kadmijuma, žive, sume organohlornih pesticida iz grupe HCH, sume 4,4'-DDT i njegovih metabolita, i sume PAH-ova u ribi iz reke Tamiš i kontrolnim uzorcima

Parametar Cd Hg DDT PAH

µg/kg Tamiš

Min n,d, n,d, 0,215 2,30

Max 30,2 271 28,0 500

Srednja vrednost 3,63 61,4 3,85 114

SD 6,76 50,9 5,04 127

Medijana 1,30 54,9 2,39 76,4

Kontrola

Min 1,30 51,7 n,d, 39,8

Max 44,4 297 30,3 135

Srednja vrednost 13,4 187 12,9 77,0

SD 14,1 89,7 9,36 31,4

Medijana 9,30 192 12,3 73,3

Rezultati dobijeni za kontrolne uzorke ribe pokazuju da su u ovim uzorcima bioakumulirani kadmijum, živa i 4,4'-DDT i metaboliti, i to u višim koncentracijama nego u uzorcima ribe iz reke Tamiš. Dobijeni rezultati ukazuju na to da se ribe iz reke Tamiš, kao i kontrolni uzorci iz ribnjaka, nalaze pod istim uticajem, verovatno difuznih izvora zagađenja. Bioakumulacija organohlornih pesticida u uzorcima ribe, kako iz reke Tamiš, tako i kontrolnih uzoraka, potvrđuje poznatu činjenicu da je ova klasa polutanata, iako se ne emituje u okolinu već decenijama, i dalje veoma rasprostranjena u svim segmentima okoline, što je posledica njihove perzistentnosti i afiniteta ka akumulaciji u sedimentima koji predstavljaju dugotrajne sekundarne izvore zagađenja. Budući da organohlorni pesticidi nisu detektovani u vodi, a jesu u sedimentima, njihovo prisustvo u ribama je verovatno posledica biomagnifikacije, odnosno njihovog prenosa kroz lanac ishrane.



3.4. REZULTATI GAMA-SPEKTROMETRIJSKE ANALIZE UZORAKA VODE, SEDIMENTA I RIBA 4

Radioaktivni elementi se u prirodi nalaze u vazduhu, vodi i zemljištu i predstavljaju sastavne delove stena i zemljišta, mora i okeana, građevinskih materijala. Postoji preko 1500 različitih radionuklida koji se mogu podeliti u tri kategorije:

1. Primordijalni (prvobitni) – od pre nastanka Zemlje 2. Kosmogeni – nastali kao rezultat interakcije kosmičkih zraka 3. Veštački – nastali kao rezultat ljudskog delovanja

Većina prirodnih radionuklida koji postoje na Zemlji se mogu grupisati u tri prirodne raioaktivne familije, ili niza. To su uranijum-radijumski, uranijum-aktinijumski i torijumski niz. Osim ova tri, u laboratorijskim uslovima, je putem nuklearnih reakcija stvoren i četvrti, neptunijumski niz. Prirodni radioaktivni nizovi nastaju raspadom tri radioizotopa 235U, 238U i 232Th koji se zbog svog dugog perioda poluraspada još uvek nalaze u prirodi. Potomci ovih izotopa su takođe nestabilni pa se raspadaju, stvarajući nova nestabilna lakša jezgra, sve do stabilnog izotopa, na kome se niz završava. Osnovni procesi transformacije jezgara kod ovih nizova su alfa i beta raspad. U prirodi se mogu naći i nekoliko nestabilnih radionuklida koji ne pripadaju radioaktivnim nizovima. Radi se o izotopima koji takođe imaju veoma dug period poluraspada, tako da se još uvek mogu pronaći na Zemlji. Od njih je svakako najznačajniji 40K, koga u prirodnom kalijumu ima samo 0.0117%, no s obzirom da je kalijum kao element veoma zastupljen u zemljinoj kori, prilikom gama spektrometrijskih merenja, neizbežno se detektuje i kalijumova aktivnost koja potiče od mogućeg prisustva kalijuma u uzorku koji se meri, ili od kalijuma koji se nalazi u objektima koji okružuju detektor. Osim prirodnih radioizotopa, u atmosferi, vodi i tlu se mogu naći i neki radionuklidi koji su nastali nakon ljudskih (tehnoloških) aktivnosti. Najbrojnija grupa ovih veštački stvorenih radioizotopa su fisioni produkti (ili fragmenti) koji nastaju nakon cepanja teških jezgara, najčešće uranijuma i torijuma. Fisioni procesi su osnovni izvor energije, kako nuklearnog oružija, tako i procesa koji se odvijaju u reaktorima nuklearnih elektrana. To znači da se putem nadzemnih proba nuklearnog oružija ili tokom havarija u nuklearnim elektranama oslobađa izvesna količina fisionih fragmenata. Najveći broj ovih radionuklida imaju veoma kratak period poluraspada i predstavljaju realnu opasnost po ljudsku populaciju neposredno nakon probe nuklearnog oružija ili havarije. Manji broj ovih radionuklida imaju velik period poluraspada i putem vazdušnih i vodenih strujanja se transportuju na velike distance da bi se konačno istaložili. Ovi se radioizotopi mogu naći u zemljištu. Nuklearne elektrane u određenim okolnostima mogu ispuštati izvesnu količinu radionuklida koji nisu fisioni fragmenti. Naime visok fluks neutrona u reaktoru može dovesti do aktiviranja mekih materijala od kojih su načinjeni pojedini delovi reaktora ili sistema njegovog hlađenja. Ovako nastali izotopi se mogu naći u životnoj sredini, najčešće u vodotokovima i sedimentu. Na osnovu preporuka IAEA formirana je lista dugoživećih fisionih produkata ili radioizotopa nastalih aktivacijom koji bi mogli predstavljati dugoročni izvor zračenja u životnoj sredini. Uobičajneo je da se prilikom kontrole uzoraka vode ili zemljišta na ove izotope posebno obrati pažnja. Radi se o sledećim izotopima: 58Co, 60Co, 75Se, 95Zr, 103Ru, 106Rh, 110mAg, 124Sb, 125Sb, 134Ss, 137Cs, 141Ce, 144Ce i 160Tb.

Koncentracija aktivnosti radionuklida u svim uzorcima određena je metodom niskofonske gama-spektrometrije. Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja Departmana za fiziku, PMF u Novom Sadu je akreditovana za gama-spektrometrijska merenja i takođe poseduje sva zakonska ovlašćenja od državnih organa za obavljanje poslova ispitivanja radioaktivnosti na području Srbije. Uzorci sedimenta i ribe su pripremljeni za merenje po metodi IAEA Technical Report Series No.295 – Measurement of Radionuclides in Food and the Environment - Section 5. Collection and Preparation of Samples. Uzorci vode su mereni u Marinelli posudama zapremine 0.5 l koje u potpunosti naležu na kapu detektora u skladu sa metodom ISO

4 Prof. dr Ištvan Bikit, Doc. dr Dušan Mrđa, mr Sofija Forkapić, Jan Hansman Univerzitet u Nvom Sadu Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku, Katedra za nuklearnu fiziku, Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja



10703:1997(E) Water quality – Determination of the activity concentration of radionuclides by high resolution gamma-ray spectrometry. Upotreba Marinelli posuda povećava efikasnost merenja i snižava granicu detekcije.

Gama-spektrometrijska merenja su izvršena prema standardnoj metodi ASTM E 181 – 98/ 03 Standard Test Methods for Detector Calibration and Analysis of Radionuclides. Korišćena su tri visoko-rezoluciona nisko-fonska HPGe detektora. Prvi od njih, proizvođača CANBERRA nominalne efikasnosti od 36% ima moć razlaganja od 1.9 keV-a na 1332 keV. Drugi je HPGe detektor, nominalne efikasnosti 22%. Za obradu i prikupljanje spektara korišćena je verzija programa Canberra Genie 2000, verzija 2.1 koja osim identifikovanih -linija uvek iskazuje spektralne intenzitete i za više od 30 izabranih izotopa. Za gama-spektrometrijska merenja radioaktivnosti u uzorcima sedimenta korišćen je i treći germanijumski detektor tipa GMX (sa proširenim energetskim opsegom od 10 keV do 3 MeV-a) proizvođača ORTEC, nominalne efikasnosti 32% u pasivnoj i aktivnoj zaštiti. Aktivna zaštita snižava integralni odbroj u fonu za faktor 3 za opseg od 50 Kev do 2800 keV-a, što snižava prag detekcije i pogodno je za merenja uzoraka iz životne sredine.

HPGe detektor GMX tipa u aktivnoj zaštiti (levo) i izgled spektra (desno) Tipično vreme merenja uzoraka iznosilo je 60000 s. Na osnovu intenziteta gama linija zabeleženih u izmerenim spektrima, izračunate su koncentracije aktivnosti za sve radioizotope koji se u uzorcima nalaze. Za radioizotope kojima nije primećena ni jedna karakteristična gama linija u spektrima, procenjena je gornja granica koncentracije aktivnosti u uzorcima sedimenta. Greške rezultata merenja su iskazane sa nivoom poverenja od 95%, što znači da je verovatnoća da se pri ponovljenom merenju istog uzorka dobije rezultat izvan granica iskazane greške manja od 5%.

U Tabelama 20-24 su date vrednosti aktivnosti radionuklida određene u primljenim uzorcima u skladu sa terminima i lokalitetima uzorkovanja.

U uzorcima vode iz Tamiša iz avgusta 2009. sa lokaliteta između Jaše Tomića i Sečnja, kod Jabuke i pre brane kod Pančeva su detektovane niske aktivnosti kalijuma 40K, dok su aktivnosti ostalih radionuklida ispod ili bliske granicama detekcije. U jesen 2009. (oktobar mesec), kao i u proleće 2010. (april mesec) nije detektovano prisustvo radionuklida u uzorcima vode sa istih lokaliteta.

U uzorcima sedimenta detektovani su prirodni radionuklidi u uobičajenim granicama za rečni sediment i zemljište. U većini uzoraka detektovano je prisustvo radionuklida 137Cs. Koncentracija aktivnosti ovog veštačkog radionuklida koji potiče od havarije u Černobilu znatno varira od jedne mikrolokacije do druge. Na pojedinim lokacijama dolazi do intenzivnijeg taloženja ovog radionuklida usled usporavanja toka reke. U odnosu na prethodne godine može se uočiti opadanje koncentracije aktivnosti 137Cs što je i očekivano pošto je period poluraspada 137Cs 30.17 godina.

Koncentracija aktivnosti 238U u sedimentima kreće se u granicama od 14 Bq/kg do 76 Bq/kg što su vrednosti uobičajene za rečni sediment i uporedive sa srednjim vrednostima za vojvođansko zemljište za koje postoji velika sistematika merenja. Koncentracija aktivnosti 226Ra je u ravnoteži sa 238U što pokazuje da nema indikacija za prisustvo osiromašenog urana. Koncentracija aktivnosti prirodnih radionuklida 232Th i 40K se kreće u uobičajenim opsezima za sediment i pesak. Nisu primećena



intenzivna taloženja radionuklida u sedimentu, što je zavisilo od relativno visokog nivoa reka u periodu uzorkovanja.

Tabela 20. Vrednosti aktivnosti radionuklida u vodi Tamiša sa odabranih lokaliteta tokom perioda ispitivanja Leto 2009 voda

šifra k38963ax k38963bx k38963cx

lokacija između Jaše Tomića i

Sečnja kod Jabuke pre brane kod Pančeva

datum uzorkovanja 19.8.2009. 18.8.2009. 18.8.2009. radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 6.0±0.4 6.6±0.5 6.4±0.5 226Ra 0.25±0.04 0.28±0.05 0.259±0.028 232Th 0.059±0.018 0.076±0.017 0.074±0.020 238U < 0.6 < 0.6 < 0.6

137Cs < 0.03 < 0.04 < 0.04 Jesen 2009 voda

šifra ktamisva ltamisvb ktamisvc

lokacija Pre brane kod Pančeva Kod Jabuke Između Jaše Tomića i

Sečnja radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K < 0.6 < 0.6 < 0.7 226Ra 0.032±0.019 0.060±0.028 < 0.03 232Th < 0.021 < 0.10 < 0.027 238U < 0.9 < 0.4 < 1.1

137Cs < 0.05 < 0.07 < 0.06 Proleće 2010 voda

šifra ktamisv12010 mtamisv22010 ltamisv32010

lokacija Kod Jabuke Pre brane kod Pančeva Između Jaše Tomića i


40K < 0.24 < 0.21 0.19±0.09 226Ra < 0.018 < 0.014 < 0.027 232Th 0.015±0.006 < 0.01 0.023±0.007 238U < 0.27 < 0.3 < 0.17

137Cs < 0.018 < 0.019 < 0.021

Predstavljeni rezultati merenja na oko 100 uzoraka riba pokazuju da je riba čista sa aspekta radioaktivnog zagađenja. Ni u jednom uzorku nisu detektovani proizvedeni radionuklidi, čak nije registrovan ni 137Cs koji je posle akcidenta u Černobilu bio najveći kontaminant životne sredine. Radioaktivni izotop 40K prirodni je sastojak elementa kalijuma i kao takav zakonito prati koncentraciju kalijuma u organskim proizvodima.



Tabela 21. Vrednosti aktivnosti radionuklida u sedimentu Tamiša sa odabranih lokaliteta tokom perioda ispitivanja Leto 2009 sediment

šifra mboza38963as lboza38963bs kboza38963cs lokacija između Jaše Tomića i


datum uzorkovanja 19.8.2009. 18.8.2009. 18.8.2009. radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 562±21 824±26 530±28 226Ra 20.8±2.1 38±7 31.2±2.1 232Th 28.6±2.8 64±5 41.0±2.9 238U 27±9 36±8 17±13

137Cs 6.6±0.5 35.6±1.2 12.7±0.7 Jesen 2009 sediment

šifra ktamissa ltamissb mtamissc

lokacija između Jaše Tomića i


radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 560±30 823±28 533±21

226Ra 33±4 42±8 17.2±0.6 232Th 43±3 66±3 26±4 238U 30±21 41±9 < 26

137Cs 12.8±0.7 22.2±1.0 6.8±0.5 Proleće 2010 sediment

šifra mtamiss12010 ktamiss22010 ktamiss32010

lokacija Kod Jabuke pre brane kod Pančeva Između Jaše Tomić i


40K 595±24 621±24 562±22 226Ra 18.3±1.2 29.0±2.2 29.1±1.8 232Th 47.8±1.6 54±7 44±4 238U 76±9 40±6 48±6

137Cs 15.3±0.9 14.8±0.8 7.9±0.5



Tabela 22. Vrednosti aktivnosti radionuklida u uzorcima ribe iz Tamiša sa odabranih lokaliteta tokom leta 2009. godine Sečanj riba smuđ – 9 uzoraka

šifra 138964a 138964b uzorak Smuđ 111-114 Smuđ 115-119

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 64±18 63±15

226Ra < 6 < 5 232Th < 6 < 5 238U < 19 < 19

137Cs < 3 < 3 Riba som – 5 uzoraka

šifra 138964c uzorak Som 121-125

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 67±15

226Ra < 5 232Th < 5 238U < 16

137Cs < 2.8 riba babuška – 9 uzoraka

šifra 138964a 138964b uzorak Smuđ 111-114 Smuđ 115-119

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 64±18 63±15

226Ra < 6 < 5 232Th < 6 < 5 238U < 19 < 19

137Cs < 3 < 3 B. Despotovac Babuška – 14 uzoraka

šifra 138964f 138964g 138964h uzorak Babuška 231-234 Babuška 235-239 Babuška 2310-2314


226Ra 1.8±0.9 < 7 < 6 232Th < 2.0 < 6 < 5 238U < 20 < 19 < 19

137Cs < 2.8 < 2.9 < 2.7 Opovo babuška – 6 uzoraka

šifra 138964i uzorak Babuška 331-336

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 73±16

226Ra < 6 232Th < 5 238U < 17

137Cs < 2.5



Tabela 23. Vrednosti aktivnosti radionuklida u uzorcima ribe iz Tamiša sa odabranih lokaliteta tokom jeseni 2009. godine Sečanj Riba klen – 4 uzoraka

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 79±12 76±11 71±11 72±12

226Ra < 5 < 5 < 1.6 < 1.6 232Th < 3 < 3 1.0±0.5 1.3±0.5 238U < 20 < 19 < 22 < 22

137Cs < 2.0 < 1.9 < 1.4 < 1.4 Riba deverika – 5 uzoraka

radionuklid Aktivnost [Bq/kg] 40K 55±12 145±10 52±6 48±6 48±6

226Ra < 4 < 0.7 < 1.8 < 2.0 < 0.7 232Th < 4.5 < 3.1 < 1.5 0.42±0.26 0.42±0.25 238U < 30 < 17 < 6 < 7 < 7

137Cs < 1.4 < 0.9 < 0.8 < 0.9 < 1.0 Opovo Riba bodorka – 5 uzoraka


226Ra 1.3±0.4 1.09±0.27 1.4±0.4 1.5±0.5 < 1.9 232Th < 1.7 < 0.3 < 1.9 0.48±0.29 < 1.1 238U < 7 < 6 < 7 < 7 < 21

137Cs < 0.9 < 0.9 < 1.0 < 1.1 < 0.7 Riba bodorka – 5 uzoraka


226Ra 1.2±0.5 < 1.9 < 1.4 < 0.44 < 2.0 232Th 0.49±0.26 < 1.0 0.36±0.20 0.64±0.18 < 0.5 238U < 6 < 15 < 5 < 5 < 19

137Cs < 0.9 < 0.7 < 0.7 < 0.7 < 0.9 Riba štuka – 5 uzoraka


226Ra < 0.6 < 0.6 1.0±0.6 < 0.8 0.9±0.3 232Th 0.4±0.4 < 0.8 < 2.4 < 0.4 0.5±0.3 238U < 19 < 13 < 11 < 20 < 10

137Cs < 0.7 < 0.6 < 1.2 < 0.7 < 1.1 Riba štuka – 5 uzoraka


226Ra < 3.8 0.4±0.3 1.4±0.7 3.0±1.9 1.3±0.7 232Th < 0.4 0.6±0.5 1.1±0.7 < 0.5 1.0±0.6 238U < 22 < 12 < 17 < 25 < 17

137Cs < 0.7 < 0.8 < 0.9 < 0.9 < 0.9 B. Despotovac Riba som – 4 uzoraka


226Ra < 1.7 < 2.2 < 2.3 < 0.6 232Th < 0.3 < 2.0 0.36±0.20 < 0.4 238U 16±5 < 9 < 10 13±6

137Cs < 0.7 < 1.0 < 0.6 < 0.8 Riba som – 4 uzoraka


226Ra 1.08±1.00 < 0.9 < 0.4 0.8±0.5 232Th 0.6±0.3 0.5±0.3 < 0.26 1.3±0.3 238U < 14 < 15 < 13 < 9

137Cs < 0.8 < 0.7 < 0.6 < 1.0



Tabela 24. Vrednosti aktivnosti radionuklida u uzorcima ribe iz Tamiša sa odabranih lokaliteta tokom proleća 2010. godine i kontrolnoh uzoraka Babuška – 3 uzorka


226Ra 1.8±0.7 < 2.6 1.7±0.9 232Th 1.4±0.4 0.8±0.3 1.3±0.6 238U < 11 < 10 < 18 137Cs < 1.1 < 1.3 < 2.0

Babuška – 3 uzorka radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 62±13 32±7 < 18 226Ra < 1.2 3.7±2.5 < 1.2 232Th < 2.4 1.3±0.8 < 1.3 238U < 30 < 26 < 40 137Cs < 1.6 < 1.0 < 1.1


40K 63±10 74±11 47±11 226Ra < 3.6 1.4±0.8 < 1.2 232Th < 0.6 1.4±1.0 1.1±0.5 238U < 40 < 19 < 29 137Cs < 0.7 < 1.1 < 1.4


40K 42±12 < 30 64±10 226Ra < 4 < 1.5 < 3 232Th < 1.7 < 0.9 < 0.5 238U < 50 < 50 < 30 137Cs < 1.6 < 1.5 < 0.9


40K 142±24 31±10 64±12 54±8 226Ra < 1.0 < 1.9 < 1.3 0.5±0.4 232Th 2.2±0.9 < 0.7 < 0.7 1.4±0.4 238U < 50 < 50 < 20 < 15 137Cs < 2.6 < 1.0 < 1.4 < 0.9

Riba babuška kontrola – 4 uzorka radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 88±6 61±8 65±7 76±8 226Ra < 0.6 1.5±0.7 0.8±0.3 < 2.5 232Th < 1.5 < 0.3 < 0.5 0.9±0.4 238U < 7 < 15 < 13 < 11 137Cs < 0.8 < 0.6 < 0.8 < 1.2

Riba babuška – kontrola – 3 uzorka radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 63±9 74±9 63±7 226Ra 0.7±0.5 < 1.8 0.9±0.4 232Th < 0.4 < 0.4 < 0.4 238U < 20 < 14 < 11 137Cs < 1.0 < 0.4 < 0.6

Riba babuška – kontrola – 3 uzorka radionuklid Aktivnost [Bq/kg]

40K 69±9 33±11 107±16 226Ra < 4.1 < 2.1 < 2.4 232Th 0.7±0.4 < 1.1 < 5 238U < 18 < 30 < 24 137Cs < 1.1 < 1.1 < 2.6



3.5. MAKROFITSKA VEGETACIJA5

3.5.1.Vegetacija

Prirodnu potencijalnu vegetaciju sliva reke Tamiš predstavljaju hidrološki uslovljene šume vrba i topola (Salici-Populetum).

Na malom i ograničenom prostoru prisutne su značajne zajednice vodenih makrofita zastupljene sa pet asocijacija iz tri sveze, koje pripadaju barskoj vegetaciji i jedne sveze tipa močvarne vegetacije. Iz grupe akvatične submerzne vegetacije, prisutna je zajednica drezge (Ceratophylletum demersi) u priobalnom delu pojedinih deonica.

Od predstavnika akvatične flotantne vegetacije zastupljena je zajednica vodene paprati i sočivice (Salivinio-Spirodeletum polyrrizae) sa najsitnijim vodenim cvetnicama koje zahtevaju punu dnevnu svetlost.

Na malom prostoru u uvalama javljaju se zajednice krocanja i resine (Myriophyllo-Potametum) koje su najvećim delom potopljene u vodi. U ekološkom nizu na njih se nadovezuje zajednica belog i žutog lokvanja (Nymphaetum albo-lutae), koja se pojavljuje u uvalama sa dubljom vodom na bogatoj muljevitoj podlozi. Ove uvale su ujedno najznačajnija mrestilišta riba.

Močvarni tip vegetacije sa zajednicom tršćaka (Scripo-Phragmitetum), subasocijacija sa uskolisnim rogozom je razvijena na obalama, koje na ovim prostorima, pored fitosanacione uloge, obezbeđuje zaštitu od erozije obala.

Od relativno velikog broja evidentiranih biljnih taksona, beli lokvanj (Nymphaea alba), žabogriz (Hydrocharis morsus ranae), drezga (Ceratophyllum demersum, C.submersum), vodeni orašak (Trapa natans agg. (incl. T. longicarpa)), predstavljaju ostatke subtropske vegetacije preglacijalnog perioda u srednjoj i južnoj Evropi.

Od posebnog značaja je prisustvo vodenog oraška (Trapa natans agg. (incl. T. longicarpa)), zaštićenog kao prirodne retkosti i evidentiranog u Crvenoj listi flore Srbije

Slika 37. Lokalitet 1. Rukavac Tamiša - Stari Tamiš Slika 38. Lokalitet 6. Ušće Kanala DTD u Tamiš

3.5.2. Mezoklimatske karakteristike istraživanog područja

U cilju sagledavanja mikro i mezoklimatskih parametara koji utiču na rasprostranjenje i diverzitet akvatične i semiakvatične vegetacije, analizirani su i klimatski podaci ekstrahovani iz ,,Shape“ fajla za istraživane deonice u softveru DIVAGIS (Hijmans, R. J., L. Guarino, C. Bussink, P. Mathur, M. Cruz, I. Barrentes, and E. Rojas. 2004. DIVA-GIS. Vsn. 5.0. A geographic information system for the analysis of species distribution data. Available at http://www.diva-gis.org).

5 Doc. dr Snežana Radulović i Dušanka Laketić, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologju i ekologiju, Laboratorija za ekologiju kopnenih voda

Tab

ela

25. S

ezon

ski i

god

išnj

i bio

klim

atsk

i par

amet

ri

Deo

nic

a 1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

11

12

13

14

15

16

17

RH

S 1

(L

1-3)

32

,03

790,

00

27,6

0 -3

,10

30,7

0 19

,22

2,98

20

,77

1,33

60

3,00

80

,00

37,0

0 26

,33

208,

00

115,

00

193,

00

131,

00

RH

S 2

(L

4-5)

31

,89

791,

71

27,7

0 -3

,00

30,7

0 19

,28

3,02

20

,87

1,37

59

9,00

79

,00

36,0

0 25

,92

205,

00

114,

00

191,

00

131,

00

RH

S 3

(L

6)

31,8

6 79

1,93

27

,90

-2,6

0 30

,50

19,4

8 3,

18

21,1

2 1,

60

611,

00

80,0

0 38

,00

25,3

2 20

8,00

11

9,00

19

2,00

13

6,00

RH

S 4

(L

7)

31,8

4 79

4,16

28

,00

-2,7

0 30

,70

19,5

0 3,

08

21,1

7 1,

60

609,

00

79,0

0 38

,00

24,8

3 20

6,00

12

0,00

19

0,00

13

7,00

RH

S 5

(L

8)

31,6

9 79

2,68

28

,20

-2,3

0 30

,50

19,6

7 3,

33

21,3

5 1,

82

626,

00

80,0

0 38

,00

24,3

0 21

0,00

12

6,00

19

1,00

14

5,00

RH

S 6

(L

9)

31,6

2 78

9,24

28

,50

-1,7

0 30

,20

19,9

3 3,

78

21,6

2 2,

15

641,

00

83,0

0 38

,00

24,5

5 21

6,00

13

1,00

19

5,00

14

8,00

1 Is

othe

rmal

ity

(2/7

) (*

100

) Iz

oter

mij

a

2 T

empe

ratu

re S

easo

nali

ty (

ST

D *

100

) T

empe

ratu

rna

sezo

naln

ost

3 M

ax T

empe

ratu

re o

f W

arm

est M

onth

M

aksi

mal

na te

mpe

ratu

ra n

ajto

plij

eg m

esec

a

4 M

in T

empe

ratu

re o

f C

olde

st M

onth

M

inim

alna

tem

pera

tura

naj

hlad

nije

g m

esec

a

5 T

empe

ratu

re A

nnua

l Ran

ge (

5-6)

G

odiš

nji t

empe

ratu

rni o

pseg

6 M

ean

Tem

pera

ture

of

Wet

test

Qua

rter

Pr

oseč

na te

mpe

ratu

ra n

ajhu

mid

nije

g m

esec

a

7 M

ean

Tem

pera

ture

of

Dri

est Q

uart

er

Pros

ečna

tem

pera

tura

naj

arid

nije

g m

esec

a

8 M

ean

Tem

pera

ture

of

War

mes

t Qua

rter

Pr

oseč

na te

mpe

ratu

ra n

ajto

plij

eg m

esec

a

9 M

ean

Tem

pera

ture

of

Col

dest

Qua

rter

Pr

oseč

na te

mpe

ratu

ra n

ajhl

adni

jeg

mes

eca

10

Ann

ual P

reci

pita

tion

S

uma

godi

šnji

h pa

davi

na

11

Pre

cipi

tati

on o

f W

ette

st M

onth

P

adav

ine

naja

ridn

ijeg

mes

eca

12

Pre

cipi

tati

on o

f D

ries

t Mon

th

Pad

avin

e na

jhum

idni

jeg

mes

eca

13

Pre

cipi

tati

on S

easo

nali

ty (

CV

) S

ezon

alno

st p

adav

ina

14

Pre

cipi

tati

on o

f W

ette

st Q

uart

er

Sum

a pa

davi

na n

ajhu

mid

nije

g kv

arta

ra

15

Prec

ipit

atio

n of

Dri

est Q

uart

er

Sum

a pa

davi

na n

ajar

idni

jeg

kvar

tara

16

Pre

cipi

tati

on o

f W

arm

est Q

uart

er

Sum

a pa

davi

na n

ajto

plij

eg k

vart

ara

17

Pre

cipi

tati

on o

f C

olde

st Q

uart

er

Sum

a pa

davi

na n

ajhl

adni

jeg

kvar

tara



3.5.3. Rezultati istraživanja akvatične makrofitske vegetacije

Tabela 26. Spisak makrofita na reci Tamiš

Naziv vrste (status po Flori Evrope)

1. Alisma plantago-aquatica L.

2. Azolla filiculoides Lam. *

3. Butomus umbellatus L.

4. Ceratophyllum demersum L. subsp. demersum

5. Ceratophyllum submersum L. subsp. submersum

6. Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes subsp. palustris

7. Elodea canadensis Michx *

8. Glyceria maxima (Hartman) Holmberg

9. Hydrocharis morsus-ranae L.

10. Lemna gibba L.

11. Lemna minor L.

12. Lythrum salicaria L.

13. Myriophyllum spicatum L.

14. Najas marina L.

15. Najas minor All.

16. Oenanthe aquatica (L.) Poiret

17. Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel

18. Polygonum hydropiper L.

19. Potamogeton crispus L.

20. Potamogeton gramineus L.

21. Potamogeton nodosus Poiret

22. Potamogeton pusilus L.

23. Rorippa sylvestris (L.) Besser

24. Sagittaria sagittifolia L.

25. Salvinia natans (L.) All.

26. Sparganium erectum L. subsp. Erectum

27. Spirodela polyrhiza (L.) Schleiden

28. Trapa natans L.

29. Typha latifolia L.

30. Vallisneria spiralis L. *

31. Wolffia arrhiza (L.) Horkel ex Wimmer * invazivne vrste

Tab

ela

27. L

EA

FP

AC

S iz

vešt

aj

Naz

iv v

rste

L

1 L

2 L

3 L

4 L

5 L

6 L

7 L

8 L

9

Ali

sma

pla

nta

go-a

qu

atic

a L

.

1

Azo

lla

filic

ulo

ides

Lam

.

1 1

1

Bu

tom

us

um

bel

latu

s L

.

1

1 1

Cer

atop

hyl

lum

dem

ersu

m L

. su

bsp

. dem

ersu

m

2 2

3 2

1 3

2 2

2

Cer

atop

hyl

lum

su

bm

ersu

m L

. su

bsp

. su

bm

ersu

m

1

1

Ele

ocha

ris

pal

ust

ris

(L.)

Roe

mer

& S

chu

ltes

su

bsp

. pal

ust

ris

1

Elo

dea

cana

dens

is M

ichx

1

Gly

ceri

a m

axim

a (H

artm

an)

Hol

mb

erg

1

Hyd

roch

aris

mor

sus-

ran

ae L

.

2 1

1 1

Lem

na

gib

ba

L.

2

2

1

Lem

na

min

or L

.

3 3

3 3

Lyt

hrum

sal

icar

ia L

.

2

Myr

iop

hyl

lum

sp

icat

um

L.

2

Naj

as m

arin

a L

.

2

1 1

1 1

Naj

as m

inor

All

.

1 1

1

Oen

anth

e aq

uat

ica

(L.)

Poi

ret

1

Ph

ragm

ites

au

stra

lis

(Cav

.) T

rin

. ex

Ste

ud

el

1

1

Pol

ygon

um

hyd

rop

iper

L.

2

2

2 1

Pot

amog

eton

cri

spu

s L

. 2

1

Pot

amog

eton

gra

min

eus

L.

1

Pot

amog

eton

nod

osu

s P

oire

t

1 1

1

Pot

amog

eton

pus

ilu

s L

.

1

Ror

ippa

syl

vest

ris

(L.)

Bes

ser

1

Sag

itta

ria

sagi

ttif

olia

L.

1 2

1

1

Sal

vin

ia n

atan

s (L

.) A

ll.

1

2

4 3

4 3

2

Sp

arga

niu

m e

rect

um

L. S

ub

sp. e

rect

um

1

Sp

irod

ela

pol

yrh

iza

(L.)

Sch

leid

en

5

1 2

2 3

2 2

Tra

pa

nat

ans

L.

2 2

4 3

4

1

Typ

ha

lati

foli

a L

.

1

2 1

Val

lisn

eria

sp

iral

is L

.

3 1

1 1

Wol

ffia

arr

hiz

a (L

.) H

ork

el e

x W

imm

er

5

3

2 2

1



Slika 39. Invazivna akvarijumska subtropska

vrsta Vallisneria spiralis

Slika 40. Invazivna akvarijumska tropska vrsta

Azolla filiculoides

Podaci prikupljeni prema LEAFPACS protokolu u okviru svake L-deonice su analizirani primenom standardne kanonijske analize (Basic CA) i UPGMA metode (primenom tetivne distance –Chord distance). Na graficima na slikama 41. i 42. redni brojevi odgovaraju rednim brojevima istraživanih L-deonica.

Primenom oba matematička pristupa uočava se da se deonica L-1 jasno izdvaja od ostalih prema svom vegetacijskom sastavu. Pomenuta deonica na terenu odgovara rukavcu Tamiša –Stari Tamiš. Rukavci Tamiša, a posebno na delu uzvodno od ušća kanala DTD, predstavljaju jedinstveni izvor diverziteta makrofitske vegetacije.

Preostale deonice se jasno grupišu prema svom vegetacijskom sklopu na one uzvodno (L 2-5) i nizvodno (L 6-9) ušća kanala DTD u Tamiš.

1

2

3

4

5

678

9

First CA axis

Second CA axis

Slika 41. CA analiza vegetacijskog sastava L-

deonica

1 2 6 7 8 9 3 4 5

0,20

0,15

0,10

0,05

0,00

Heterogeneity ( Chord distance)

Classif ication method (UPGMA )

Slika 42. UPGMA analiza vegetacijskog

sastava L-deonica



3.5.4. Analiza alfa diverziteta:

U DIVAGIS softveru je izvršena prostorna naliza alfa diverziteta makrofitske vegetacije. Duž reke se jasno uočava porast svih indikatora specijske raznovrsnosti. Treba međutim, napomenuti, da se značajni skok indeksa diverziteta beleži nakon ušća kanala DTD u Tamiš. Veći udeo među vrstama, koje su zabeležene na L-deonicama nizvodno od ušća (L 6-7), čine alohtone invazivne vrste (Tabele 28 i 29), tako da se povećanje indeksa diverziteta u ovom slučaju smatra negativnim, odnosno agresivnim, jer u krajnjoj instanci svojim izuzetno visokim kompetitorskim vrednostima doprinosi postiskivanju autohtonih vrsta i izgradnji monotipskih vegetacijskih jedinica alohtonog tipa.

Tabela 28. Indeksi alfa diverziteta duž toka reke Tamiš L-deonice Specijsko

bogatstvo Shannon-Wiener

Hill 05

1 4 1,386 4, 2 6 1,723 5,792 3 8 1,99 7,657 4 7 1,909 6,867 5 6 1,694 5,711 6 15 2,642 14,498 7 17 2,771 16,49 8 16 2,715 15,559 9 15 2,662 14,671

3.5.5. Corine i EUNIS klasifikacija staništa reke Tamiš

Dominantni tipovi staništa prema EUNIS i Corine klasifikaciji su dati u Tabeli 25. Tipovi staništa su određivani u obalskoj zoni i rečnom koritu. Hidromorfološko zoniranje reke je vrešeno prema kriterijumima RHS metode.

Prema Corine klasifikacionoj šemi na Tamišu je zabeleženo 11 tipova staništa. Prema EUNIS klasifikaciji utvrđeno je 48 tipova staništa, od toga 3 tipa izvedena do VI nivoa klasifikacije, 19 do V, 25 do IV i 11 do III nivoa klasifikacije, što se smatra značajnim diverzitetom habitata.

Tabela 29. Corine i EUNIS klasifikacija dominantih stanišnih tipova na reci Tamiš

Staništa Srbije – SRBHAB (EUNIS) Corine Land Cover Šifra staništa

Šifra staništa

C KOPNENA POVRŠINSKA VODENA STANIŠTA 5.1 Kopnene vode

C1 Površinske stajaće vode 5.1.2 Vodeni baseni

C1.22 Slobodno plutajuća vegetacija mezotrofnih voda 5.1.2 Vodeni baseni

C1.221 Plutajući "splavovi" od <Hydrocharis morsus-ranae> 5.1.2 Vodeni baseni

C1.224 Plutajuće prostirke od <Salvinia natans> 5.1.2 Vodeni baseni

C1.227 Tepisi sočivica <Lemna>, <Spirodella>, <Wolffia> 5.1.2 Vodeni baseni

C1.3 Stalna eutrofna jezera, bare i lokve 5.1.2 Vodeni baseni

C1.32 Slobodno plutajuća vegetacija eutrofnih voda 5.1.2 Vodeni baseni

C1.321 Slobodno plutajuća vegetacija eutrofnih voda sa dominacijom sočivica 5.1.2 Vodeni baseni

C1.322 Slobodno plutajuća vegetacija eutrofnih voda sa dominacijom vodenih paprati 5.1.2 Vodeni baseni

C1.33 Ukorenjena submerzna vegetacija eutrofnih voda 5.1.2 Vodeni baseni



C1.331 Zajednice sa dominacijom resina (<Ceratophyllum> spp. ) i drezga (<Myriophyllum> spp.) 5.1.2 Vodeni baseni

C1.332 Zajednice sa dominacijom vodene kuge (<Elodea> spp. ) 5.1.2 Vodeni baseni

C1.333 Zajednice sa dominacijom podvodnica (<Najas> spp. ) 5.1.2 Vodeni baseni

C1.334 Zajednice sa dominacijom submerznog talasinja (<Potamogeton> spp. ) 5.1.2 Vodeni baseni

C1.34 Ukorenjena plutajuća vegetacija eutrofnih voda 5.1.2 Vodeni baseni

C1.343 Tepisi vodenog oraha <Trapa> 5.1.2 Vodeni baseni

C1.6 Privremena jezera, bare i lokve (vlažne faze) 5.1.2 Vodeni baseni

C1.63 Eutrofne privremene vode 5.1.2 Vodeni baseni

C2 Površinske tekuće vode 5.1.1 Vodeni tokovi

C2.3 Stalni, spori, mirni vodotokovi čiji nivo vode se ne menja 5.1.1 Vodeni tokovi

C2.34 Eutrofna vegetacija sporih reka 5.1.2001 Vodeni tokovi

C2.4 Rečni tokovi sa variranjem nivoa vode, uzvodno od estuara 5.1.1 Vodeni tokovi

C2.44 Eutrofna vegetacija reka sa variranjem nivoa vode 5.1.1 Vodeni tokovi

C3 Litoralna zona kopnenih površinskih voda 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.2 Grupacije trske i drugih visokih helofita na rubovima vodenih basena 4.1

Kopnena vlažna područja

C3.21 Grupacije trske <Phragmites australis> 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.23 Grupacije rogoza <Typha> 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.24 Srednje visoke ne-travolike zajednice vodenih obala 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.244 Emerzne <Lythrum salicaria> grupacije 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.4 Grupacije siromašne vrstama na niskim obalama ili amfibijska vegetacija 4.1


C3.41 Euro-sibirske višegodišnje amfibijske zajednice 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.412 Euro-sibirske višegodišnje grupacije <Eleocharis palustris> u kopnenim slatkim vodama 4.1


C3.5 Pionirska i efemerna vegetacija periodično plavljenih obala 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.51 Euro-sibirske jednogodišnje amfibijske patuljaste busenaste zajednice 4.1


C3.511 Slatkovodne patuljaste zajednice <Eleocharis> 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.6 Obale od mekih i mobilnih sedimenata bez ili sa raštrkanom vegetacijom 4.1


C3.61 Peščane rečne obale bez vegetacije 4.1 Kopnena vlažna područja

C3.63 Muljevite rečne obale bez vegetacije 4.1 Kopnena vlažna područja

D MOČVARNA, TRESAVSKA I RITSKA STANIŠTA 4.1 Kopnena vlažna područja

D5 Ševari i tršćaci, obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi

D5.1 Tršćaci obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi

D5.11 Grupacije <Phragmites australis> obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi

D5.13 Grupacije <Typha> obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi



D5.131 Grupacije <Typha latifolia> obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi

D5.133 Grupacije <Typha laxmannii> obično bez slobodne stajaće vode 4.1.1 Kopneni ritovi

D6.2 Koponene slane i brakične siroma{ne grupacije helofita obično bez slobodno stajaće vode 4.1


D6.21 Suve halofilne grupacije trske <Phragmites> 4.1 Kopnena vlažna područja

E TRAVNA STANIŠTA I STANIŠTA VISOKIH ZELENI 3.2 Žbunaste i/ili zeljaste biljne zajednice

E6 Unutarkopnena slana staništa sa dominancijom trava i zeljastih biljaka 3.2.1

Prirodni travnati predeli

E6.2 Kontinentalna unutarkopnena slana staništa sa dominancijom trava i zeljastih biljaka 3.2.1

Prirodni travnati predeli

E6.21 Panonske slane stepe i slatine 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.25 Panonske vlažne zaslanjene livade 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.251 Suve halofilne grupacije <Beckmannia> 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.252 Panonske vlažne zaslanjene <Agrostis-Alopecurus> livade 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.2521 Panonske vlažne zaslanjene <Agrostis> livade 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.2522 Panonske vlažne zaslanjene <Agrostis-Alopecurus> livade 3.2.1 Prirodni travnati predeli

E6.2523 Panonske vlažne zaslanjene <Alopecurs pratensis> livade 3.2.1 Prirodni travnati predeli

F VRIŠTINE, ŽBUNASTA STANIŠTA I TUNDRA 3.2 Žbunaste i/ili zeljaste biljne zajednice

F9.4 Šikare bagremca <Amorpha fruticosa> 3.2 Žbunaste i/ili zeljaste biljne zajednice

FA Živice 3.2 Žbunaste i/ili zeljaste biljne zajednice

FA.1 Živice sa egzotičnim v rstama 3.2 Žbunaste i/ili zeljaste biljne zajednice

G ŠUME I ŠUMSKA STANIŠTA I DRUGE POŠUMLJENE POVRŠINE 3.1 Šume

G1 Širokolisne listopadne šume 3.1.1 Širokolisne šume

G1.11 Vrbove [Salix ] šume oko reka 3.1.1 Širokolisne šume

G1.115 Poplavne šume vrba i topola 3.1.1 Širokolisne šume

G1.C Izrazito veštačke širokolisne listopadne šumske plantaže 2.4.4 Poljoprivredno - šumske površine

G1.C1 Plantaže topole [Populus] 2.4.4 Poljoprivredno - šumske površine

G1.C3 Plantaže bagrema [Robinia] 2.4.4 Poljoprivredno - šumske površine

G1.C4 Druge širokolisne listopadne plantaže 2.4.4 Poljoprivredno - šumske površine

G1.D4 Voćnjaci 2.4.4 Poljoprivredno - šumske površine

I

REDOVNO ILI SKORO KULTIVISANA AGRIKULTURNA, HORTIKULTURNA ILI DOMAĆA STANIŠTA 2

Poljoprivredne površine

I1 Obradive površine i bašte u kojima se gaje usevi za tržište 2.1.1 Oranice koje se ne navodnjavaju

I1.1 Intenzivne monokulture 2.1.1 Oranice koje se ne navodnjavaju



I1.11 Velike intenzivne monokulture (>25ha) 2.1.1 Oranice koje se ne navodnjavaju

I1.12 Srednje intenzivne monokulture (1-25ha) 2.1.1 Oranice koje se ne navodnjavaju

I1.13 Male intenzivne monokulture (<1ha) 2.1.1 Oranice koje se ne navodnjavaju

I1.3 Obradive površine sa monokulturama koje rastu pod agrikulturnim metodama malog intenziteta 2.1.1

Oranice koje se ne navodnjavaju

J KONSTRUKCIJE, INDUSTRIJSKA I DRUGA VEŠTAČKA STANIŠTA 1 Veštačke površine

J1.2 Stambene zgrade sela i urbanih periferija 1.1 Urbani okvir

J1.41 Urbane i suburbane komercijalne jedinice 1.1 Urbani okvir

J1.42 Urbane i suburbane fabrike 1.1 Urbani okvir

J1.5 Seoske komercijalne jedinice 1.1 Urbani okvir

J1.51 Urbani i suburbani zapušteni prostori 1.1 Urbani okvir

J1.6 Urbane i suburbane gradjevine i odlagališta šuta 1.1 Urbani okvir

J1.7 Veoma guste privremene stambene jedinice 1.1 Urbani okvir

J2 Retke stanbene jedinice 1.1 Urbani okvir

J2.1 Raštrkane stambene zgrade 1.1 Urbani okvir

J2.2 Seoske javne gradjevine 1.1 Urbani okvir

J4 Transpotne mreže i druge zone površinskih konstrukcija 1.2

Industrijske, komercijalne i transportne jedinice

J4.1 Korovske zajednice transpotnih mreža i drugih zona površinskih konstrukcija 1.2.2

Putne ili železničke mreže sa pratećom okolinom

J4.2 Mreža puteva 1.2.2


J4.3 Mreža pruga 1.2.2


J4.5 Čvrsti delovi luka 1.2.2


J4.6 Trotoari i zone rekreacije 1.2.2


J5.32 Ribnjaci kojima se intenzivno upravlja 1.1 Urbani okvir

J5.4 Veoma veštačke neslane tekuće vode 1.1 Urbani okvir

J5.41 Neslani vodeni kanali na supstratu kompletno napravljenom od strane čoveka 1.1 Urbani okvir

J6.3 Ne-poljoprivredni organski otpad 1.3.2 Deponoije

J6.31 Kanalizacije i septičke jame 1.3.2 Deponoije

J6.311 Čvrst organski otpad 1.3.2 Deponoije

J6.4 Poljoprivredni i hortikulturni otpad 1.3.2 Deponoije

J6.41 Čvrst poljoprivredni i hortikulturni otpad 1.3.2 Deponoije



3.5.6. Komparativna statistička obrada podataka za makrofitsku vegetaciju i hidromorfološke pokazatelje

U cilju što preciznije procene i sagledavanja ekološkog statusa reke Tamiš, urađena je i komparativna statistička obrada podataka za makrofitsku vegetaciju i hidromorfološke karakteritike. Podaci su obrađeni primenom CCA metode (kanonijske korespodentne analize) u softverskom paketu Flora.

Na slici 43, na grafiku redni bojevi odgovaraju istraživanim L deonicama (1-9). U slučaju grafika na slici 44, iz analize je izostavljena deonica L1, stoga redni brojevi na grafiku predstavljaju L deonice u rastućem nizu od L2 do L9.

Dobijeni rezultati (grafik na sl. 43) ukazuju na izdvajanje deonice L-1 kao zasebne stanišne celine, kao što je prethodno dobijeno i primenom CA i UPGMA metoda.

Izostavljanjem iz CCA analize deonice L1 (Slika 43) uočava se jasna diferencijacija preostalih lokaliteta duž sredinskih faktora koji su objedinjeni u vidu dva skora – HMS (skor modifikovanosti staništa) i HQA (skor stanišnog diverziteta). Oba skora su se pokazala kao podjednako značajna za razdvajanje L deonica.

1 234

56

7

89

First CCA axis

Second CCA axis

HQA score

HM Score

Slika 43. CCA u odnosu na vrednosti HQA i HMS

skorova (obuhvaćen lokalitet L1)

1

2

3

4

5

6

7 8

First CCA axis

Second CCA axis

HQA score

HM Score

Slika 44. CCA u odnosu na vrednosti HQA i HMS

skorova (bez lokaliteta L1)

Grafik na slici 44, daje prikaz nivoa značajnosti rukavaca odnosno meandara, gde su razvrstane L deonice prema vrednostima skorova HMS, HQA i prema prisustvu invazivnih vrsta. U skladu sa početnom hipotezom, i ovde se izdvaja deonica L1 (rukavac) dok se ostatak deonica jasnije grupiše u one uzvodno (L 2-5) i nizvodno (L 6-9) od ušća kanala. Pridruženom komparativnom analizom geoloških i pedoloških karakteristika (Slika 45) se jasno uočava da se kao posebna celina izdvaja opet lokalitet L1 (rukavac), lokaliteti L2-5 (uzvodno od ušća kanala sa dominacijom ritske crnice), lokaliteti L6-7 (nizvodno od ušća, zaslanjeno aluvijalno zemljiste i solonjec), i lokaliteti L8 i 9 (nizvodno od ušća, aluvijalno zemljište).

Slično razvrstavanje L lokaliteta se dobija ako se pedološkim i geološkim parametrima pridruži Shannon-ov indeks diverziteta (Slika 47).



1

2

3

45

678

9First CCA axis

Second CCA axis

HQA score

HM Score

Presence of invasiv

Slika 45. CA analiza vegetacijskog sastava L-deonica

1

23

4

567

89

First CCA axis

Second CCA axis

Geology

Pedology LB

Pedology RB

Slika 46.

1

2

34

5

67

89

First CCA axis

Second CCA axis

Shannon-Wiener

Geology

Pedology LBPedology RB

Slika 47.

Tok Tamiša kroz Srbiju se prema makrofitskoj vegetaciji jasno diferencira na sekciju I –uzvodno, i sekciju II -nizvodno od ušća kanala DTD.

Zabeležena je ukupno 31 vrsta makrofita, 48 tipova staništa po EUNIS klasifikaciji i 11 prema Corine klasifikacijonoj šemi.

Celim tokom Tamiša, a posebno u sekciji I, značajan doprinos specijskom i vegetacijskom diverzitetu ove reke daju njeni rukavci i meanadri.

Kao glavni problem u sekciji II, treba istaći povećan nivo trofičnosti ekosistema i veći udeo alohtonih invazivnih vrsta. Kao uzrok ove pojave se uzima štetan uticaj priliva vode iza DTD kanal.

Kao činioci u rasprostranjenju makrofitske vegetacije podjednako su se pokazali značajnim i hidromorfološka raznovrsnost rečnog staništa i stepen njegove izmenjenosti.



Tabela 30: parametri korišćeni u CCA analizi LEAFPACS

deonice L1 L2 L3 L4 L5 L6 L7 L8 L9

Survey ID RHS 1 RHS 1 RHS 1 RHS 2 RHS 2 RHS 3 RHS 4

RHS 5

RHS 6

HQA score 53 53 53 50 50 35 44 71 38

HM Score 555 555 555 200 200 760 310 535 1395

Shannon-Wiener

1.386 1.723 1.99 1.909 1.694 2.642 2.771 2.715 2.662

Hill 05 4 5.792 7.657 6.867 5.711 14.498 16.49 15.559

14.671

Presence of invasive

alien species

ne ne ne ne ne da da da da

Species richness

4 6 8 7 6 15 17 16 15

Geology Peskovi

Peskovi

Peskovi

Peskovi Peskovi Peskovi i les Peskovi

Peskovi

Sugline

Pedology Left Bank

Ritska crnica

Ritska crnica

Ritska crnica

Ritska crnica Ritska crnica Aluvijalno zaslanjeno zemljiste

Solonjec

Aluvijalno

Aluvijalno

Pedology Right Bank

Ritska crnica

Ritska crnica

Ritska crnica

Aluvijalno zaslanjeno zemljiste



Aluvijalno

Aluvijalno

Aluvijalno

Tabela 31: parametri korišćeni u CCA analizi Naziv vrste L1 L2 L3 L4 L5 L6 L7 L8 L9

Alisma plantago-aquatica L. 1

Azolla filiculoides Lam. 1 1 1

Butomus umbellatus L. 1 1 1

Ceratophyllum demersum L. subsp. demersum 2 2 3 2 1 3 2 2 2

Ceratophyllum submersum L. subsp. submersum 1 1 Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes subsp. palustris 1

Elodea canadensis Michx 1

Glyceria maxima (Hartman) Holmberg 1

Hydrocharis morsus-ranae L. 2 1 1 1

Lemna gibba L. 2 2 1

Lemna minor L. 3 3 3 3

Lythrum salicaria L. 2

Myriophyllum spicatum L. 2

Najas marina L. 2 1 1 1 1

Najas minor All. 1 1 1

Oenanthe aquatica (L.) Poiret 1

Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel 1 1

Polygonum hydropiper L. 2 2 2 1

Potamogeton crispus L. 2 1

Potamogeton gramineus L. 1

Potamogeton nodosus Poiret 1 1 1

Potamogeton pusilus L. 1

Rorippa sylvestris (L.) Besser 1

Sagittaria sagittifolia L. 1 2 1 1

Salvinia natans (L.) All. 1 2 4 3 4 3 2

Sparganium erectum L. subsp. erectum 1

Spirodela polyrhiza (L.) Schleiden 5 1 2 2 3 2 2

Trapa natans L. 2 2 4 3 4 1

Typha latifolia L. 1 2 1

Vallisneria spiralis L. 3 1 1 1

Wolffia arrhiza (L.) Horkel ex Wimmer 5 3 2 2 1



3.6. FITOPLANKTON6

Uzorci planktonske zajednice su prikupljeni planktonskom mrežicom, sa promerom okaca od 25 μm. Nakon fiksiranja transportovani su u laboratoriju gde je obavljena determinacija fitoplanktonskih organizama (Whitford & Schumacher, 1973; Barta et al., 1976; Belcher & Swale, 1978; Barber & Haworth, 1981; Felföldy, 1985; Cumming et al., 1995; Cvijan & Blaženčić, 1996; Németh, 1997a; Németh, 1997b) kao i procena relativne učestalosti. Za svaki lokalitet pojedinačno, računat je saprobni indeks uz korišćenje liste indikatorskih organizama (Gulyás, 1998).

Kvalitativnom analizom sastava fitoplanktonske zajednice reke Tamiš, u letnjem periodu, ukupno je konstatovano prisustvo 56 vrsta iz pet razdela.

Cyanobacteria 4%

Bacillariophyta37%

Chlorophyta42%

Pyrrhophyta4%Euglenophyta

13%

Slika 48. Procentualni udeo taksona fitoplanktona po razdelima u letnjem periodu

Razdeli Chlorophyta (24) i Bacillariophyta (21) su najzastupljeniji prema broju taksona, zatim sledi razdeo Euglenophyta sa 7 taksona, dok su razdeli Pyrrhophyta i Cyanobacteria zastupljeni sa po dva predstavnika (slika 48). Dominacija algi iz razdela Chlorophyta i Bacillariophyta može se smatrati očekivanom za ispitivani period godine.

Na lokalitetu 1 – Jaša Tomić - ukupno je ustanovljeno 34 taksona. Prema broju vrsta najzastupljeniji su razdeli Chlorophyta i Bacillariophyta. Analizom relativne abundance uočava se masovna zastupljenost alge Peridinium cinctum (Pyrrhophyta). Od 31 vrste, koliko je konstatovano na drugom lokalitetu – Sečanj, 18 su predstavnici razdela Chlorophyta, 8 razdela Bacillariophyta, 3 razdela Euglenophyta, dok su razdeli Pyrrhophyta i Cyanobacteria zastupljeni sa po jednim taksonom. Kao abundantne vrste javljaju se vrste Peridinium cinctum (Pyrrhophyta) i Melosira granulata var. granulata (Bacillariophyta).

Na trećem (Tomaševac) i četvrtom lokalitetu (Opovo) izostaju predstavnici razdela Cyanobacteria, dok na trećem lokalitetu nisu uočeni ni predstavnici razdela Pyrrhophyta. Dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta, dok su ostali taksoni predstavljeni sa manjim brojem vrsta. Kod Opova je kao abundantna uočena vrsta Pandorina morum (Chlorophyta).

Na petom i šestom lokalitetu dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta sa 15 predstavnika. Predstavnici iz razdela Pyrrhophyta nisu konstatovani, dok predstavnici razdela Cyanobacteria nisu uočeni na 6 lokalitetu. Kao abundantna na petom lokalitetu javlja se vrsta Melosira granulata var. granulata (Bacillariophyta), dok je na šestom lokalitetu abundantan takson Fragilaria ulna takođe iz razdela Bacillariophyta. Indeks saprobnosti, na svim lokalitetima, pokazuje da voda pripada beta-mezosaprobnom tipu tj. drugoj klasi boniteta (Tabela 32).

6 Ivana Mijić, Univerzitet u Novim Sadu, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za biologiju i ekologiju, Laboratorija za hidrobiologiju



Tabela 32. Kvalitativni sastav fitoplanktona i indeks saprobnosti u letnjem periodu Tamiš - leto 2009. s G I II III IV V VI

Cyanobacteria Merismopedia tenuissima Lemm. 2.40 2 - 1 - - 1 - Oscillatoria sp. - - 1 - - - 1 -

Bacillariophyta Amphora ovalis (Kütz.) Kütz. 1.70 2 1 1 1 - 1 1 Asterionella formosa Hassall 1.80 4 2 3 - - 2 2 Aulacoseira granulata (Ehrb.)Simons. var. granulata (=Melosira granulata Ehrb., Ralfs var. granulata)

2.00

4

3

1

3

3

4

3

A. granulata (Ehrh.) Sim var. angustisima (O.F.M.)Sim. (=Melosira granulata(Ehrb.)Ralfs var. Angustisima

2.50

3

-

-

-

-

1

1

Cocconeis sp. - - - - 1 - 1 1 Cymatopleura elliptica (Bréb.)W.Smith 2.20 4 1 - - - - - C. solea (Bréb.)W.Smith 2.30 2 1 - 1 1 2 3 Cymbella sp. - - 1 - 1 - 1 1 Diatoma vulgaris Bory 2.50 3 - - 1 - - - Fragilaria capucina Desm var. Capucina 2.00 5 - - 3 - 2 3 F. dilatata (Bréb.)Lange-Bert. (=Synedra capitata Ehrb.)

2.00 4 - - - - - 1

F. ulna (Nitzsch) Lange-Bert. (=Synedra ulna) (Nitzsch) Ehrb.

2.50 3 2 1 3 2 2 5

F. ulna (Nitzsch) Lange-Bert. var. acus (Kütz) L.-B. (=Synedra acus Kütz )

2.00

5

3

3

3

2

2

1

Fragilaria sp. - - - - - - 1 - Gyrosigma sp. - - 3 1 2 2 3 1 Melosira varians Agardh 2.50 3 2 1 3 2 3 3 Meridion circulare (Greville) Agardh 1.50 3 - - 1 1 - - Navicula cuspidata (Kütz.) Kütz 2.50 3 - - 1 - - - Navicula sp. - - 1 - - - - - Nitzschia sp. - - 2 1 - - 1 1 Surirella sp. - - 1 - 1 1 1 1

Pyrrhophyta Ceratium hirudinella (O.F.M.)Dujardin 1.80 4 - - 1 - - - Peridinium cinctum(O.F.M.)Ehrb. 1.60 2 5 4 - - - -

Euglenophyta Euglena acus (Dujardin)Hüdner 2.30 3 1 - - 1 - - Euglena oxyuris Schmarta 2.50 3 - 2 2 1 - - Phacus longicauda (Ehrb.)Duj. var. Longicauda

2.60 3 - 2 1 1 - -

Phacus longicauda (Ehrb.)Duj. var. tortus Lemm. (=Phacus tortus (Lemm.)Skvortzow)

2.40 3 1 - - - - -

Phacus sp. - - 1 - 1 1 1 - Strombomonas sp. - - 1 - 1 - - 1 Trachelomonas sp. - - 2 1 1 1 1 1

Chlorophyta Phytomonadina

Eudorina sp. - - 1 2 1 1 - - Pandorina morum (O.F.M.) Bory 2.10 2 3 3 2 4 1 1

Chlorococcales, Tetrasporales Actinastrum hantzschii Lanh. 2.30 2 2 1 - - 2 2 Coelastrum microporum Nägeli 2.00 4 3 3 1 2 2 - C. reticulatum (Dangeard) Senn 2.00 4 2 1 - - - - Coelastrum sp. - - - 1 - - - - Micractinium pusillum Fres. 2.50 3 - 1 - - - -



Tabela 32 nastavak Tamiš - leto 2009. s G I II III IV V VI

Hydrodictyon reticulatum (L.)Lagh. 1.80 3 - - 3 - - - Oocystis sp. - - - 3 - - - - Pediastrum boryanum (Turp.) Menegh. 2.40 3 1 1 - - 1 1 P. duplex Meyen 2.40 3 1 2 2 1 1 1 P. simplex Meyen 2.50 3 1 - 2 1 - 1 P. tetras (Ehrb.) Ralfs 2.40 3 1 - - - - - Scenedesmus acuminatus (Lagerheim) Chodat

2.00 4 2 - 2 1 1 -

S. arcuatus (Lemm.) Lemm 2.30 4 - 1 - - - - S. denticulatus Lagerh. 2.50 3 - - - - 1 - S. quadricauda (Turp.) Bréb. 2.50 3 1 2 2 1 2 1 S. quadricauda var. setosum (Hortobágyi) - - 3 2 - - - - Selenastrum bibraianum Reinsch (=Ankistrodesmus bibraianus (Reinsch) Kors.)

2.20

3

-

2

-

-

-

-

Schroederia nitzschioides - - - 1 - - 2 - Tetraedron minimum (A. Braun) Hansg. 2.00 3 1 - - - - - Tetraedron sp. - - - 1 - - - -

Zygophyceae Closterium sp. - - 2 1 1 - - - Staurastrum sp. - - - 1 - - - - Indeks saprobnosti (S) 2.02 2.14 2.16 2.19 2.17 2.21 Klasa boniteta II II II II II II Stepen saprobnosti β β β Β β β

Kvalitativnom analizom sastava fitoplanktonske zajednice reke Tamiš, u jesenjem periodu, ukupno je konstatovano prisustvo 40 taksona iz šest razdela.

Bacillariophyta42%

Chlorophyta29%

Cyanobacteria 3%

Chrysophyta5%

Pyrrhophyta3%

Euglenophyta18%

Slika 49. Procentualni udeo taksona fitoplanktona po razdelima u jesenjem periodu

Za razliku od letnjeg perioda, kada je konstatovan veći broj vrsta, ali iz pet razdela, za jesen je karakteristično prisustvo vrsta Dinobryon divergens na lokalitetima 1 i 2 (Jaša Tomić i Sečanj), i Synura uvella na lokalitetima 5 i 6 (Farkaždin i Pančevo), koje spadaju u razdeo Chrysophyta. Ove vrste nisu konstatovane u letnjem periodu, kao ni ostali predstavnici ovog razdela. Na lokalitetu Jaša Tomić uočava se dominacija algi iz razdela Bacillariophyta (15) i razdela Chlorophyta (8), dok su razdeli Chrysophyta, Pyrrhophyta i Euglenophyta zastupljeni sa po jednim predstavnikom. Ukupan broj determinisanih taksona kod Sečnja (lokalitet 2) je 23. Kao i lokalitetu Jaša Tomić, prema broju vrsta dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta (14) i Chlorophyta (7), dok su razdeli Chrysophyta i Pyrrhophyta zastupljeni sa po jednom vrstom. Predstavnici razdela Euglenophyta nisu konstatovani



kod Sečnja. Na lokalitetu br. 3 - Tomaševac - pored Bacillariophyta (14) i Chlorophyta (10) konstatovani su predstavnici razdela Euglenophyta (6) i Pyrrhophyta (1). Analizom relativne učestalosti na sva tri lokaliteta nisu konstatovane dominantne vrste. Na četvrtom lokalitetu - Opovo - kao abundantna izdvaja se vrsta Aulacoseira granulata var. granulata (Bacillariophyta), koja je indikator β-mezosaprobnih voda (II klasa boniteta). Prema broju vrsta, kao i na ostalim lokalitetima dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta sa 14 i Chlorophyta sa 11 predstavnika. Pored pomenutih konstatovano je i prisustvo radela Euglenophyta (6), Pyrrhophyta (1) i Cyanobacteria (1). Kao i na ostalim lokalitetima, kod Farkaždina i Pančeva dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta i Chlorophyta. Na šestom lokalitetu - Pančevo - nije uočena Oscillatoria sp. (Cyanobacteria), koja se javlja na 2 uzvodnija lokaliteta. Razdeo Euglenophyta zastupljen je sa 5 predstavnika na petom lokalitetu - Farkaždin, odnosno sa 6 predstavnika koliko je uočeno na šestom lokalitetu - Pančevo. Razdeli Chrysophyta i Pyrrhophyta su zastupljeni sa po jednim taksonom na oba lokaliteta. Kod Pančeva, kao i kod Opova kao abundantna izdvaja se vrsta Aulacoseira granulata var. granulata (Bacillariophyta).

Tabela 33. Kvalitativni sastav fitoplanktona i indeks saprobnosti Tamis jesen 2009 s G F1 F2 F3 F4 F5 F6

Cyanobacteria Oscillatoria sp. - - - - - 1 2 -

Chrysophyta Dinobryon divergens Imhof 1.80 3 1 1 - - - - Synura uvella Erb. 2.20 3 - - - - 1 1

Bacillariophyta Amphora ovalis (Kütz.) Kütz. 1.70 2 3 1 1 1 1 1 Asterionella formosa Hassall 1.80 4 1 1 1 1 1 1 Aulacoseira granulata (Ehrb.)Simons. var. granulata (=Melosira granulata Ehrb., Ralfs var. granulata)

2.00

4

1

1

2

4

3

4

A. granulata (Ehrh.) Sim var. angustisima (O.F.M.)Sim. (=Melosira granulata(Ehrb.)Ralfs var. angustisima

2.50

3

-

-

-

2

-

-

Cocconeis sp. - - 1 1 1 1 1 1 Cymatopleura elliptica (Bréb.)W.Smith 2.20 4 3 2 1 1 1 1 Cymatopleura solea (Bréb.)W.Smith 2.30 2 3 3 2 2 2 3 Cymbella sp. - - 2 1 1 1 1 1 Diatoma vulgaris Bory 2.50 3 1 1 1 1 1 1 F. dilatata (Bréb.)Lange-Bert. (=Synedra capitata Ehrb.)

2.00 4 1 - - - - -


2.50 3 1 1 1 1 1 2


2.00

5

1

1

1

3

2

1

Fragilaria sp. - - - - - - - 1 Tamis jesen 2009 s G F1 F2 F3 F4 F5 F6 Gyrosigma sp. - - 2 1 1 3 3 1 Melosira varians Agardh 2.50 3 3 3 2 2 1 2 Nitzschia sp. - - 3 1 1 2 1 2 Surirella sp. - - 1 1 1 2 1 1

Pyrrhophyta Peridinium cinctum(O.F.M.)Ehrb. 1.60 2 2 2 1 1 1 1

Euglenophyta Euglena acus (Dujardin)Hüdner 2.30 3 - - 1 3 - 1 Euglena oxyuris Schmarta 2.50 3 1 - 2 3 2 1 Phacus longicauda (Ehrb.)Duj. var. Longicauda

2.60 3 - - 3 3 2 1



Tabela 33. (nastavak) Tamis jesen 2009 s G F1 F2 F3 F4 F5 F6 Phacus longicauda (Ehrb.) Duj. var. tortus Lemm. (=Phacus tortus (Lemm.) Skvortzow)

2.40 3 - - 2 - - 1

Phacus sp. - - - - 1 2 1 1 Strombomonas sp. - - - - 1 1 1 1 Trachelomonas sp. - - - - - 1 1 -

Chlorophyta Chlorococcales, Tetrasporales

Coelastrum microporum Nägeli 2.00 4 - - 1 1 1 1 Oocystis sp. - - 1 1 1 1 1 1 Pediastrum boryanum (Turp.) Menegh. 2.40 3 1 1 2 2 1 1 P. duplex Meyen 2.40 3 - - 3 2 1 3 P. simplex Meyen 2.50 3 - - 2 2 2 Scenedesmus acuminatus (Lagerheim) Chodat

2.00 4 1 1 2 2 1 1

S. ecornis (Ehrb.)Chodat (=S. bijugatus (Turp.)Kütz.)

2.20 3 - - - 1 1 -

S. quadricauda (Turp.) Bréb. 2.50 3 1 1 1 2 1 1 Zygophyceae

Closterium sp. - - 1 1 1 1 1 1 Staurastrum sp. - - 1 1 1 1 1 1 Cosmarium sp. - - 1 1 1 1 1 1 Spirogyra sp. - - 1 - - - 1 - Indeks saprobnosti (S) 2.15 2.16 2.27 2.25 2.20 2.24 Klasa boniteta II II II II II II Stepen saprobnosti β β β β β Β

Indeks saprobnosti, na svim lokalitetima, pokazuje da voda pripada beta-mezosaprobnom tipu tj. drugoj klasi boniteta (Tabela 33).

Proleća 2010. godine, u planktonskoj zajednici reke Tamiš, na ispitivanim lokalitetima, ukupno je zabeleženo 36 vrsta algi iz pet razdela. Kao i u prethodnim sezonama, dominira razdeo Bacillariophyta. Ovom razdelu pripada čak 21 vrsta od ukupnog broja konstatovanih. Zatim sledi razdeo Chlorophyta sa ukupno konstatovanih 9 vrsta, Euglenophyta sa 4 vrste, i razdeli Chrysophyta i Cyanobacteria sa po jednom vrstom (Slika 50).

Analizom relativne učestalosti na svim lokalitetima kao abundantna javlja se vrsta Melosira varians (Bacillariophyta).

Bacillariophyta58%

Euglenophyta11%

Chlorophyta25%

Cyanobacteria 3%

Chrysophyta3%

Slika 50. Procentualni udeo taksona fitoplanktona po razdelima u prolećnom periodu



Na prvom lokalitetu – Jaša Tomić, prema broju vrsta, fitoplanktonskom zajednicom dominiraju alge iz razdela Bacillariophyta. Razdeli Cyanobacteria i Chrysophyta su zastupljeni sa po jednom vrstom a razdeo Chlorophyta sa samo dve vrste. Vrste iz razdela Euglenophyta nisu konstatovane na ovom lokalitetu. Na drugom lokalitetu - kod Sečnja - konstatovano je samo 17 vrsta i to iz tri razdela. Vrste iz radela Cyanobacteria i Euglenophyta nisu uočene. Dok su razdeli Chlorophyta i Chrysophyta zastupljeni sa dve odnosno jednom vrstom. Svi ostali predstavnici, tačnije njih 14 pripadaju razdelu Bacillariophyta. Kod Sečnja se kao abundantne, pored Melosira varians javljaju se, Asterionella formosa, Aulacoseira granulata var. granulata takođe iz razdela Bacillariophyta, i Synura uvella iz razdela Chrysophyta.

Na trećem lokalitetu - kod Tomaševca, kao abundantan javlja se i takson Oscillatoria sp. iz razdela Cyanobacteria, čije se prisustvo uočava zapravo samo na ovom i na prvom lokalitetu. Na ovom lokalitetu je karakteristično i prisustvo vrsta iz razdela Euglenophyta Euglena acus, Euglena oxyuris i Phacus longicauda. var. longicauda. Ove vrste su procenom relativne abundance okarakterisane kao retke.

Tabela 34. Kvalitativni sastav fitoplanktona i indeks saprobnosti u prolećnom periodu Tamiš proleće 2010. S G F1 F2 F3 F4 F5 F6

Cyanobacteria Oscillatoria sp. - - 3 - 4 - - -

Chrysophyta Synura uvella Erb. 2.20 3 1 4 3 3 3 1

Bacillariophyta Amphora ovalis (Kütz.) Kütz. 1.70 2 2 2 1 1 1 1 Asterionella formosa Hassall 1.80 4 3 4 3 2 2 1 Aulacoseira granulata (Ehrb.)Simons. Var. Granulata (=Melosira granulata Ehrb., Ralfs var. Granulata)

2.00

4

-

5

-

-

1

-

Cocconeis sp. - - - - - - 1 - Cymatopleura elliptica (Bréb.)W.Smith 2.20 4 - - - - - 1 Cymatopleura solea (Bréb.)W.Smith 2.30 2 2 3 3 3 3 2 Cymbella sp. - - - 1 1 - - - Diatoma vulgaris Bory 2.50 3 2 2 2 1 3 3 D. tenuis Agardh(=Diatoma elongatum(Lyngbye)Agardh)

1.50 3 - 2 - - - 2

Fragilaria capucina Desm var. Capucina 2.00 5 2 2 1 2 3 4 F. dilatata (Bréb.)Lange-Bert. (=Synedra capitata Ehrb.)

2.00 4 2 - - - - -


2.50 3 2 1

3 - 3 2


2.00

5

2

1

3

2

3

2

Fragilaria crotonensis Kitton 1.20 3 3 - - - 2 2 Gyrosigma sp. - - 3 1 2 3 2 2 Melosira varians Agardh 2.50 3 4 4 5 5 5 5 Meridion circulare (Greville) Agardh 1.50 3 1 - 1 - - - Navicula sp. - - 2 - - 1 1 - Nitzschia sp. - - 1 2 2 2 2 1 Surirella sp. - - 1 1 1 2 1 1 Pinnularia sp. - - 1 - 1 - 2 -

Euglenophyta Euglena acus (Dujardin)Hüdner 2.30 3 - - 1 - 1 1 Euglena oxyuris Schmarta 2.50 3 - - 1 1 1 - Phacus longicauda (Ehrb.)Duj. var. longicauda

2.60 3 - - 1 1 - -



Tabela 34. (nastavak)

Tamiš proleće 2010. S G F1 F2 F3 F4 F5 F6 Strombomonas sp. - - - - - 1 - -

Chlorophyta Phytomonadina

Pandorina morum (O.F.M.) Bory 2.10 2 2 - - 1 - - Chlorococcales, Tetrasporales

Actinastrum hantzschii Lanh. 2.30 2 - 1 - - - - Pediastrum boryanum (Turp.) Menegh. 2.40 3 1 - 1 1 - - P. duplex Meyen 2.40 3 - - - 1 - - P. simplex Meyen 2.50 3 - - - 1 - - Scenedesmus acuminatus (Lagerheim) Chodat

2.00 4 - - 1 - - -

S. quadricauda (Turp.) Bréb. 2.50 3 - 1 1 2 1 - Zygophyceae

Closterium sp. - - - - - - 1 - Staurastrum sp. - - - - - 1 - 1 Indeks saprobnosti (S) 2.03 2.09 2.21 2.24 2.16 2.10 Klasa boniteta II II II II II II Stepen saprobnosti β β β β β Β

Na četvrtom, kao i na petom lokalitetu (Opovo i Farkaždin) konstatovana je ukupno dvadeset i jedna vrsta. Kod Opova je broj vrsta iz razdela Chlorophyta nešto veći nego na predhodnim lokalitetima, ali su sve ove vrste procenom relativne učestalosti konstatovane kao retke. Razdeo Euglenophyta je zastupljen sa tri vrste, Chrysophyta sa jednom. Svi ostali taksoni uočeni na ovom lokalitetu pripadaju razdelu Bacillariophyta. Kod Farkaždina (lokalitet 5) zabeleženo je 16 vrsta iz razdela Bacillariophyta, po dve vrste iz razdela Euglenophyta i Chlorophyta, i jedna vrsta iz razdela Chrysophyta. Na šestom lokalitetu - kod Pančeva - ukupno je konstatovano 16 vrsta iz četiri razdela. I ovde dominiraju Bacillariophyta sa 14 taksona, dok su razdeli Chrysophyta, Euglenophyta i Chlorophyta zastupljeni sa po jednom vrstom. Analizom relativne abundance na šestom lokalitetu kao abundantna uočena je vrsta Fragilaria capucina var. capucina (Bacillariophyta).

Indeks saprobnosti, na svim lokalitetima, pokazuje da voda pripada beta-mezosaprobnom tipu tj. drugoj klasi boniteta (Tabela 34).



3.7. ZOOPLANKTON7

Tabelarno je prikazan kvalitativni i relativni kvantitativni sastav (relativna abundanca po Pantle-Buck-u) zooplanktona na 6 lokaliteta tokom perioda istraživanja. Kako bi se stekla slika o relativnom kvantitativnom sastavu neindikatorskih vrsta, dat je i procenat individua vrste u celom uzorku.

Može se konstatovati da je zooplankton vrlo slabo razvijen, naročito kada se radi o euplanktonskim vrtama. Većina konstatovanih taksona su fitofilni predstavnici. U kvalitativnom i kvantitativnom pogledu dominira grupa Rotatoria. Iz grupe Cladocera se javljaju isključivo fitofilne vrste, dok su iz grupe Copepoda konstatovani samo larveni stadiumi nauplius i copepodit.

Tabela 35. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lokalitetu 1 - Jaša Tomić u leto 2009.

Grupa Species S h % Rotatoria Cephalodella sp. - - 14.29 Cephalodella ventripes Dixon-Nutall, 1901 1.50 5 7.14 Epiphanes macroura Barrois et Daday, 1894 - - 7.14 Epiphanes senta (Müller) 3.00 7 14.29 Euchlanis dilatata (Ehrenberg, 1832) 1.50 5 7.14 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 5 7.14 Keratella cochlearis tecta (Gosse, 1851) 1.55 5 7.14 Lepadella patella (Müller, 1786) 1.25 7 21.43 Trichocerca sp. - - 14.29 Copepoda Nauplius 0.00 - - Procena saprobnosti: , II klasa 1.77

Tabela 36. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lokalitetu 2 - Sečanj u leto 2009.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus angularis Gosse, 1851 2.50 1 0.87 Brachionus urceolaris Müller, 1773 - - 0.87 Cephalodella sp. - - 0.87 Cephalodella ventripes Dixon-Nutall, 1901 1.50 1 0.87 Colurella obtusa (Gosse, 1886) 0.80 1 0.87 Dicranophorus sp. - - 0.87 Epiphanes senta (Müller) 3.00 9 82.61 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 1 0.87 Lecane stenroosi (Meissner, 1908) 1.50 1 0.87 Lepadella patella (Müller, 1786) 1.25 2 1.74 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 1 0.87 Trichocerca pusilla (Lauterborn, 1898) 1.30 1 0.87 Trichocerca similis (Stenroos) 1.10 1 0.87 Trichocerca spp. - - 6.09 Copepoda nauplius - - + copepodit - - + Procena saprobnosti: , II klasa 2.19

7 Žika Reh i Sandra Čokić, JP Ludaš-Palić, Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju, Laboratorija za hidrobiologiju



Većina konstatovanih taksona se javlja samo pojedinačno. Nešto veća kvalitativna i kvantitativna brojnosti je konstatovana u uzorcima sa lokaliteta 2 - Sečanj (tokom celog istraživanja), pri čemu je u letnjoj sezoni zabeleženo masovno prisustvo vrste Epiphanes senta, što je ujedno i jedino masovno javljanje bilo kog taksona u svim ispitivanim uzorcima. U uzorku uzetog sa lokaliteta 4 – Opovo u letnjoj sezoni nije konstatovan ni jedan nalaz predstavnika zooplanktona.

Tabela 37. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok 3 - Tomaševac u leto 2009.

Grupa Species S h % Rotatoria Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 25.00 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 7 25.00 Trichocerca pusilla (Lauterborn, 1898) 1.30 7 25.00 Brachionus budapestinensis Daday, 1885 2.00 7 25.00 Copepoda nauplius - - + Procena saprobnosti: oligo- , I-II klasa 1.68

Tabela 38. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 5 - Farkaždin u leto 2009.

Grupa Species S h % Rotatoria Lecane closterocerca (Schmarda, 1859) 1.00 7 20.00 Trichocerca pusilla (Lauterborn, 1898) 1.30 9 40.00 Trichocerca sp. - - 20.00 Cladocera Bosmina longirostris (Müller) 1.55 7 20.00 Copepoda nauplius - - + copepodit - - + Procena saprobnosti: ologo-, I-II klasa 1.28

Tabela 39. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 6 - Pančevo u leto 2009.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus calyciflorus Pallas, 1766 2.50 9 33.33 Epiphanes senta (Müller) 3.00 5 11.11 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 5 11.11 Keratella valga f. monospina Klausener (1908) 0.00 - 11.11 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 5 11.11 Trichocerca pusilla (Lauterborn, 1898) 1.30 5 11.11 Trichocerca sp. 0.00 - 11.11 Procena saprobnosti: , II klasa 2.10

Tabela 40. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 1-J Tomić u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus angularis Gosse, 1851 2.50 3 5.56 Cephalodella sp. - - 11.11 Colurella adriatica Ehrenberg, 1831 0.70 7 27.78 Euchlanis dilatata (Ehrenberg, 1832) 1.50 3 5.56 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 33.33 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 5 16.67 Copepoda copepodit + Procena saprobnosti: oligo- , I-II klasa 1.42



Indeks saprobnosti se kretao u granicama oligo do β mezosaprobnosti. Dobijeni niski indeksi saprobnosti su verovatno posledica dominacije fitofilnih oblika, čija se indikatorska težina loše pokazala za ovakve tipove voda, pa je realna saprobnost, verovatno, veća.

Tabela 41. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 2 - Sečanj u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus angularis Gosse, 1851 2.50 2 1.52 Brachionus calyciflorus Pallas, 1766 2.50 2 1.52 Brachionus falcatus Zacharias 2.00 2 1.52 Cephalodella gibba (Ehrenberg, 1832) 1.35 3 4.55 Cephalodella sp. - - 3.03 Cephalodella ventripes Dixon-Nutall, 1901 1.50 2 1.52 Colurella adriatica Ehrenberg, 1831 0.70 3 4.55 Epiphanes senta (Müller) 3.00 3 6.06 Euchlanis dilatata (Ehrenberg, 1832) 1.50 2 1.52 Filinia terminalis (Plate, 1886) 1.50 3 7.58 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 24.24 Keratella cochlearis tecta (Gosse, 1851) 1.55 3 9.09 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 5 13.64 Notholca squamula (Müller, 1786) 1.50 2 1.52 Platyas patulus Müller 1.80 2 1.52 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 2 1.52 Cladocera Bosmina longirostris (Müller) 1.55 3 6.06 Chydorus sphaericus Müller 1.75 3 9.09 Copepoda copepodit - - + nauplius - - + Procena saprobnosti: oligo- , I-II klasa 1.70

Tabela 42. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 3-Tomaševac u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus angularis Gosse, 1851 2.50 2 3.03 Brachionus calyciflorus Pallas, 1766 2.50 3 6.06 Colurella adriatica Ehrenberg, 1831 0.70 2 3.03 Filinia passa (Müller, 1786) 1.00 2 3.03 Filinia terminalis (Plate, 1886) 1.50 2 3.03 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 30.30 Keratella cochlearis tecta (Gosse, 1851) 1.55 7 33.33 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 3 9.09 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 3 6.06 Cladocera Bosmina longirostris (Müller) 1.55 2 3.03 Copepoda nauplius - - + copepodit - - + Procena saprobnosti: oligo- , I-II klasa 1.63



Trichotria pocillum

Filinia terminalis

Brachionus budapestinensis

Epiphanes macroura

Chydorus sphaericus

(Cladocera)

Slika 51. Karakteristični predstavnici zooplanktona konstatovani u reci Tamiš tokom perioda

istraživanja Tabela 43. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 4 - Opovo u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Brachionus angularis Gosse, 1851 2.50 2 2.56 Brachionus budapestinensis Daday, 1885 2.00 2 2.56 Brachionus calyciflorus Pallas, 1766 2.50 3 5.13 Cephalodella sp. - - 2.56 Colurella adriatica Ehrenberg, 1831 0.70 3 7.69 Filinia terminalis (Plate, 1886) 1.50 2 2.56 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 25.64 Keratella cochlearis tecta (Gosse, 1851) 1.55 7 33.33 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 5 12.82 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 2 2.56 Trichotria pocillum (Müller, 1776) 1.10 2 2.56 Copepoda nauplius - - + Procena saprobnosti: ologo- , I-II klasa 1.63



Tabela 44. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 5 - Farkaždin u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Colurella adriatica Ehrenberg, 1831 0.70 3 10.00 Filinia terminalis (Plate, 1886) 1.50 3 10.00 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 7 40.00 Keratella quadrata (Müller, 1786) 1.55 5 20.00 Polyarthra vulgaris Carlin, 1943 1.85 3 10.00 Cladocera Chydorus sphaericus Müller 1.75 3 10.00 Copepoda nauplius - - + Procena saprobnosti: ��- , I-II klasa 1.50

Tabela 45. Kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona na lok. 6 - Pančevo u proleće 2010.

Grupa Species S h % Rotatoria Euchlanis dilatata (Ehrenberg, 1832) 1.50 5 16.67 Keratella cochlearis Gosse, 1851 1.55 5 16.67 Keratella cochlearis tecta (Gosse, 1851) 1.55 7 33.33 Lecne bulla (Gosse, 1851) 1.35 5 16.67 Cladocera Bosmina longirostris (Müller) 1.55 5 16.67 Copepoda nauplius - - + Procena saprobnosti: ologo- , I-II klasa 1.50



3.8. MAKROZOOBENTOS8

Uzorci sedimenta reke Tamiš sakupljani su tokom tri sezone. Terenska istraživnja su izvedena u leto (12.08.2009.), jesen (28.10.2009.) i proleće (28-29. 04.2010.) na 6 reprezentativnih lokaliteta zadatim projektnim zadatkom. Materijal je sakupljan standardnom aparaturom za hidrobiološka istraživanja. Sediment (mulj) za istraživanje faune dna uzorkovan je bagerom tipa Van – Veen, zahvatne površine 225 cm2. Materijal je dopremljen u hidrobiološku laboratoriju Departmana za Biologiju i ekologiju u Novom Sadu gde je urađeno izdvajanje organizama makrozoobentosa. Deo materijala je obrađen u nativnom stanju, a ostatak je fiksiran 70% alkoholom. Determinacija prikupljenog materijala vršena je pomoću standardnih ključeva za determinaciju (Hrabe, 1979; Ikonomov, 1959; Kerovec, 1983; Pennak, 1979). Broj jedinki je predstavljen kao prosečna brojnost individua po metru kvadratnom posmatrane površine. Učešće pojedinih taksona iz grupe Oligochaeta u okviru istraživanih lokaliteta, izraženo je u procentima. Na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog sastava faune Oligochaeta, korišćenjem saprobnih valenci iz tablica po Wegl-u, izračunat je indeks saprobnosti na osnovu kojeg je određen kvalitet vode reke Tamiš u istraživanom periodu.

Kvalitativnom analizom uzoraka uzetih na 6 profila u 3 sezone (leto, jesen 2009, proleće 2010) konstatovano je ukupno 11 grupa bentosne zajednice makroinvertebrata: Gastropoda, Bivalvia, Amphipoda, Isopoda, Oligochaeta, Hirudinea, Turbellaria, Diptera, Odonata, Ephemeroptera i Trichoptera. Osnovni graditelj zajednica na istraživanim lokalitetima u svim sezonama uzorkovanja bila je klasa Oligochaeta. Indeks sabronosti po Pentl- Buck-u izračunat je na osnovu ove grupe. Prema dobijenim vrednostima indeksa saprobnosti kvalitet vode reke Tamiš u istraživanom periodu i na svim lokalitetima pripao je α – mezosabrobnoj zoni ili III klasi Boniteta, izuzev uzorka iz jesenje sezone na lokalitetu Pančevo gde je voda okarakterisana kao α-β mezosaprobna. Kvantitativnom analizom zajednice oligoheta zabeležena je najveća brojnost na lokalitetu Pančevo. Na ovom profilu konstatovano je 1681 ind/m2. Najmanja brojnost zabeležena je na lokalitetu Jaša Tomić - 208 ind/m2. Kvalitativnom analizom grupe Oligochaeta na svim lokalitetima u toku istraživanog perioda konstatovano je ukupno 4 familije: Naididae, Tubificidae , Enchytraeidae i Lumbricidae. U okviru familije Naididae konstatovane su 3 vrste: Dero digitata, Dero obtusa, Nais simplex. U okviru familije Tubificidae konstatovene su vrste: Branchiura sowerbyi, Limnodrilus claparedeanus, L.helveticus, L. udekemianus, L.hoffmeisteri, Pothamotrix hammoniensis, Pothamotrix moldaviensis, Psamoryctides barbatus, Psamoryctides albicola, Peloscolex ferox, Tubifex tubifex. U okviru porodice Enchytraeidae konstatovan je samo jedan rod Fridericia sp. U okviru familije Lumbricidae zabeležena je samo jedna vrsta Eiseniella tetraedra.

Jaša Tomić

Kvalitativnom analizom uzorka makrozoobentosa u letnjoj sezoni, na lokalitetu Jaša Tomić , konstatovano je ukupno 5 grupa: Bivalvia, Oligochaeta, Diptera, Odonata i Trichoptera. Dominantnu grupu u toku ove sezone čini grupa Oligochaeta u okviru koje je konstatovano 8 vrsta iz tri porodice: Naididae, Tubificidae i Enchytraeidae. Zajednicu faune dna jesenjeg aspekta na ovom lokalitetu grade Oligochaeta i Diptera. Dominantnu grupu čine oligohete u okviru kojih je zabeleženo 4 vrste iz dve porodice Naididae i Tubificidae. Ove dve grupe su osnovni graditelj zajednice makrozoobentosa i proletnjoj sezoni, a familija Tubificidae je zastupljena sa 6 vrsta (Tabela 46). Na osnovu izračunatog indeksa saprobnosti po Pantle- Buck-u voda reke Tamiš na lokalitetu Jaša Tomić tokom sve tri sezone istraživanja, pripala je α – mezosabrobnom tipu ili III klasi boniteta. Saprobni indeks se kretao u rasponu od 2.95– 3.27. Najniža vrednost saprobnog indeksa zabeležena je na levoj obali tokom letnje sezone uzorkovanja, dok je najviša vrednost zabeležena na sredini toka u uzorku iz jesenje sezone (Tabela 46).

8 Doc. dr Branko Miljanović, Sonja Pogrmić, Nemanja Pankov, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Laboratorija za hidrobiologiju



Tabela 46. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Jaša Tomić

LOKALITET JAŠA TOMIC

Datum 12.08.2009. 28.10.2009. 28.04.2010.

grupe/obala leva sredina desna leva sredina desna leva sredina desna

Bivalvia

Unio sp. 39

Oligochaeta

Branchiura sowerbyi 39

Dero digitata 39

Dero sp. 39

Limnodrilus claparedeanus 39 39 156

Limnodrilus helveticus 39 39

Limnodrilus sp. 39 39 39 117

Limnodrilus hoffmaesteri 313 78 78 78 274 39 235 39

Limnodrilus udekemianus 78 39 117

Fridericia sp. 78

Nais simplex 39

Peloscolex ferox 39

Pothamotrix hammoniensis 430 39

Tubifex tubifex 39

Ukupno 938 156 196 156 391 78 704 / 156

Index saprobnosti 2.95 3.15 3.12 3.12 3.27 3.4 3.14 3.25

Stepen saprobnosti α α α α α α α α

Diptera

Dixa sp. 117 39

Chironomidae 39 39 274 78 78 78 430

Odonata

Cordulegasteridae 78

Gomphus vulgatissimus 39

Trichoptera

Polycentropodidae 78

Vrsta Limnodrilus hoffmeisteri, u okviru grupe Oligochaeta, predstavlja dominantan takson na lokalitetu tokom svih sezona, sa procentualnim učešćem od 33 (proleće) - 47% (jesen). Za ovu vrstu je karakteristično da toleriše pojačano organsko opterećenje. Druga po procentualnom udelu u letnjoj sezoni je vrsta Potamothrix hammoniensis sa učešćem od 37%. Dve najbrojnije vrste su istovremeno indikatori polisaprobnih voda. Ostali taksoni, prisutni su u manjem broju (Slika 52).



Slika 52: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Jaša Tomić (12.08.2009.)

Kao dominantna vrsta, u proleće 2010. godine, sa 33% udela, ponovo se izdvaja Limnodrilus hoffmeisteri, sledi Branchiura sowerbyi sa 18%, Limnodrilus udekemianus sa 14%, i Fridericia sp. sa 11%. Ostali taksoni imaju udeo od 5% u okviru grupe Oligochaeta (Slika 53).

Slika 53: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Jaša Tomić (28.04.2010.)

Sečanj

Na lokalitetu Sečanj u okviru letnje sezone konstatovano je prisustvo tri različite grupe koje čine faunu dna ovog dela toka reke Tamiš: Bivalvia, Oligochaeta i Diptera. U okviru grupe Oligochaeta konstatovano je 8 vrsta iz familji Tubificidae. Tokom jesenje sezone na ovom lokalitetu zabeleženo je četiri grupe. Dominantnu grupu u ovom periodu istraživanja činile su oligohete sa 7 vrsta iz dve porodice: Naidide i Tubificidae. Grupe: Bivalvia, Oligochaeta i Diptera, kao u letnjem periodu, su graditelji zajednice makro beskičmenjaka. Zajednicu oligoheta čini 13 vrsta iz dve familije: Naididae i Tubificidae (Tabela 47). Na osnovu izračunatih vrednosti saprobnog indeksa voda reke Tamiš na lokalitetu Sečanj pripada α – mezosaprobnom tipu ili III klasi boniteta. Vrednosti saprobnog indeksa su se kretale u rasponu od 2.35 – 3.35 (Tabela 47).



Tabela 47. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Sečanj

LOKALITET SEČANJ

Datum 12.08.2009. 28.10.2009 28.04.2010.

grupe/obala leva sredina desn

a leva sredin

a desn

a leva sredin

a desn

a

Bivalvia

Spherium limnicola 39

Unio sp. 39 39

Gastropoda

Viviparus viviparus 39

Oligochaeta

Branchiura sowerbyi 117 196

Dero digitata 39 39 782 39 39

Derro obtusa 39

Dero sp. 39 39 78

Nais simplex 39 39 39

Limnodrilus claparedeanus 78

Limnodrilus sp. 78 39



Fridericia sp. 39

Peloscolexsp. 39 39 39

Potamothrix hammoniensis 117 39 39

Potamotrix sp. 274 117

Psamoryctides albicola 39

Psamoryctides barbatus 39 78 Tubifex tubifex 39 39 Ukupno 508 234 820 508 1056 196 196 782

Index saprobnosti 3.24 3.4 2.963.3

2 3.02 2.9 3.35 2.71


Diptera

Chironomidae 117 117 39 117 39 78 117

Chaborus sp. 39

Prema procentualnom udelu pojedinih taksona iz grupe Oligochaeta, na lokalitetu Sečanj, tokom letnje sezone, vrsta Limnodrilus hoffmeisteri dominira sa procentualnim udelom od 28% . Drugi po procentualnom udelu je rod Potamothrix sp. sa učešćem od 26%. Treća po procentualnom udelu je vrsta Limnodrilus udekemianus sa15%, zatim slede Branchiura sowerbyi i Pothamotrix hammoniensis sa 8%. Ostale vrste čine udeo od 5%. U jesenjoj sezoni, prema procentualnom udelu, najviše je zastupljena vrsta Dero digitata sa 48%, slede Limnodrilus hoffmeisteri sa 35% i Nais simplex sa učešćem od 8%. Ostali taksoni čine manje od 5% udela u okviru grupe Oligochaeta (Slika 54).



Slika 54: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Sečanj (28.10. 2009.)

U toku prolećne sezone na ovom lokalitetu su dominirale vrste Limnodrilus hoffmeisteri i Branchiura sowerbyi sa po 20% udela. Vrste Limnodrilus clapredeanus, Psamoryctides barbatus, Tubifex tubifex i rod Limnodrilus sp. zastupljene su sa 9%. Ostale vrste čine manje od 5% (Slika 55).

Slika 55: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Sečanj (28.04.2010.)

Tomaševac

Analizom strukture zajednica makrozoobentosa reke Tamiš u uzorcima uzetim u leto 2009 godine na lokalitetu Tomaševac konstatovano je čak devet grupa organizama: Amphipoda, Bivalvia, Oligochaeta , Turbellaria, Hirudinea, Ephemeroptera, Diptera, Odonata i Trichoptera. U okviru grupe oligoheta zabeleženo je 6 vrsta. U jesenjem uzorku konstatovano je 7 grupa: Amphipoda, Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta, Diptera, Isopoda, Odonata. Iz uzoraka uzetih u proleće konstatovano je 5 grupa: Amphipoda, Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta, Diptera. Najbrojniju komponentu faune dna i u ovoj sezoni činile su oligohete sa zabeležene tri vrste (Tabela 48). Na osnovu izračunatog indeksa saprobnosti po Pantle- Buck-u voda reke Tamiš na lokalitetu Tomaševac tokom sve tri sezone istraživanja, pripala je α – mezosabrobnom tipu ili III klasi boniteta. Sabrobni indeks se kretao u rasponu od 2.92– 3.36. Najniža vrednost indeksa saprobnosti zabeležena je na levoj obali i sredini tokom letnje sezone, a najviša na desnoj obali tokom letnje i prolećne sezone (Tabela 48).



Tabela 48. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Tomaševac

LOKALITET TOMAŠEVAC

Datum 12.08.2009. 28.10.2009 28.04.2010.


Amphipoda

Gammaridae 196 156 39 547 313

Bivalvia

Spherium rivicola 508 274 235 156 156

Dreissenia polymorpha 39

Gastropoda

Limnaea auricularia 39 39

Theodoxus sp. 39 39

Isopoda

Aselus aquaticus 39

Turbellaria

Dugesia lugurbis 39

Oligochaeta

Chaetogaster sp. 39

Nais sp. 39

Limnodrilus claparedeanus 235 39 156 274

Limnodrilus sp. 235 117 156 39 156 78 39

Limnodrilus hoffmaesteri 821 235 469 665 273 391 196 39 196


Fridericia sp. 39

Psamoryctides albicola 39

Psamoryctides barbatus 391 156 39 78

Psamoryctides sp. 39

Ukupno 1799 508 508 1173 469 976 313 39 235

Index saprobnosti 2.96 2.92 3.36 3.27 3.21 3.05 3.34 3.4 3.36

Stepen saprobnosti α α α α α α α α α Hirudinea Piscicola geometra 39

Diptera

Chironomidae 156 39 78 117 196 313

Ephemeroptera

Caenis horaria 78

Odonata 117

Calopteryx splendens 39

Enallagma cyathigerum 469

libellula depresa 39 39

Platycnemis pennipes 39 156

Trichoptera 39




Prema procentualnom udelu pojedinih taksona iz grupe Oligochaeta, na lokalitetu Tomaševac tokom letnje sezone dominira vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa učešćem od 56%, slede Psamoryctides barbatus sa 20%, Limnodrilus sp. sa 13%, i Limnodrils claparedeanus sa 10%. Na ovom profilu konstatovan je i rod Chaetogaster sp. sa učešćem od svega 1% (Slika 56).

Slika 56: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Tomaševac (12.08.2009.)

U jesenjoj sezoni, prema procentualnom udelu, ponovo je najviše zastupljena vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa 51%, slede Limnodrilus claparedeanus sa 16% i Limnodrilus udekemianus sa10%. Ostali taksoni čine manje od 5% udela u okviru grupe Oligochaeta. U toku prolećne sezone na ovom lokalitetu je dominirala vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa čak 80%, subdominantna vrste je Limnodrilus sa 15% i dok je Fridericia sp. zastupljena sa 5% (Slika 57).

Slika 57: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Tomaševac (28.04.2010.)

Farkaždin

U leto 2009. godine na ovom delu toka zabeleženo je ukupno 5 grupa beskičmenjačke faune: Amphipoda, Bivalvia, Oligochaeta, Diptera i Trichoptera. Po brojnosti individua i diverzitetu izdvaja se ponovo, kao i na uzvodnim lokalitetima, grupa Oligochaeta u okviru kojih je zabeleženo 10 vrsta iz dve porodice Lumbricidae i Tubificidae. U jesenjim uzorcima, konstatovano je ukupno 4 grupe makroinvertebrata: Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta i Diptera. U okviru dominantne grupe Oligochaeta zabeleženo je 8 vrsta iz jedne porodice Tubificidae (Tabela 49). Analizom uzoraka iz prolećne sezone zabeleženo je prisustvo svega 2 grupe makrozoobentosa: Oligochaeta i Diptera. U okviru grupe Oligochaeta konstatovano je 6 vrsta iz jedne familije Tubificidae. Na osnovu izračunatog



indeksa saprobnosti voda reke Tamiš na lokalitetu Farkaždin tokom istraživačkog perioda pripada α – mezosaprobnom tipu ili III klasi boniteta. Sabrobni indeks se kretao u rasponu od 2.66– 3.32. Najniža vrednost saprobnog indeksa zabeležena je na levoj obali tokom jesenje sezone uzorkovanja, dok je najviša vrednost zabeležena na levoj obali u uzorku iz letnje sezone (Tabela 49).

Tabela 49. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Farkaždin

LOKALITET FARKAŽDIN

Datum 12.08.2009. 28.10.2009 28.04.2010.

grupe/obala leva sredina desn

a leva sredin

a desn

a leva sredin

a desn

a

Amphipoda /

Gammaridae 39

Bivalvia /

Spherium rivicola 196 156 /

Gastropoda /

lymnaeae auricularia 39

Theodoxus sp. 39 /

Oligochaeta

Branchiura sowerbyi 39 352 78 / 156

Eiseniella tetraedra 78

Limnodrilus claparedeanus 626 39 117 156

Limnodrilus helveticus 39 39 39 78



Limnodrilus udekemianus 78 39

Potamothrix hammoniensis 196 39 430

Psamoryctides barbatus 156 547 156

Psamoryctides sp. 78 Tubifex tubifex 39 78 78 156 Ukupno

782 508 743 246

3 274 860 179

9 743

Index saprobnosti 3.32 2.96 3.26 2.66 3.14 2.78 3.24 3.06


Diptera

Chironomidae 39 196 39 782 117 156 117

Trichoptera


Na profilu Farkaždin u uzorku od dana 12.08.2009. godine najzastupljenija vrsta bila je Limnodrulis hoffmeisteri sa78%, ostale vrste činile su manje od 10%. Kao dominantna vrsta u jesenjoj sezoni, na profilu Farkaždin, poovo se javlja vrsta Limnodrilus hoffmeisteri, ali sa svega 22%, subdominantan takson je Psamoryctides barbatus sa 19%, slede vrste Limnodrilus clapredeanus i Potamothrix hammoniensis (Slika 58).



Slika 58: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Farkaždin (28.10.2009.)

U toku prolećne sezone na ovom lokalitetu ponovo dominira vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa 42%, a subdominantn takson je Limnodrilus sp. sa 18%, slede Limnodrilus claparedeanus sa 13%, Branchiura sowerbyi i Tubifex tubifex sa 11% i Limnodrilus helveticus sa 5% (Slika 59).

Slika 59: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Farkaždin (28.04.2010.)

Opovo

U toku leta na lokalitetu Opovo konstatovano je ukupno 5 grupa akvatičnih makroinvertebrata: Amphipoda, Gastropoda, Oligochaeta, Diptera i Odonata. U okviru najdominantnije grupe – Oligochaeta konstatovano je 8 vrsta iz jedne familije - Tubificidae. U jesenjoj sezoni u ovom delu toka zajednicu makrobeskičmenjaka čine 4 grupe: Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta i Diptera. U okviru grupe Oligochaeta konstatovano je 8 vrsta iz jedne familije - Tubificidae. U jesenjim uzorcima je utvrđeno prisustvo ukupno 5 grupa: Amphipoda, Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta i Diptera. Najdominantniju grupu čine oligohete u okviru kojih je konstatovano 10 vrsta iz dve familije: Naididae i Tubificidae (Tabela 50). Na osnovu izračunatog indeksa saprobnosti, voda reke Tamiš na lokalitetu Opovo tokom sve tri sezone istraživanja, pripada α – mezosabrobnom tipu ili III klasi bonoiteta. Sabrobni indeks se kretao u rasponu od 2.95-3.27. Najniža vrednost saprobnog indeksa zabeležena je na levoj obali tokom letnje sezone, dok je najviša vrednost zabeležena na sredini toka u jesenjem uzorku (Tabela 50).



Tabela 50. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Opovo

LOKALITET OPOVO

Datum 12.08.2009. 28.10.2009 28.04.2010.


Amphipoda

Gammaridae 196 235

Bivalvia

Spherium rivicola 78 117 78

Gastropoda

Lymnaeae auricularia 117 39 39 117

Theodoxus sp. 196

Oligochaeta

Branchiura sowerbyi 117 78 39

Dero sp. 39

Limnodrilus claparedeanus 39 39 156

Limnodrilus helveticus 78

Limnodrilus sp. 117 156 117 117 156 196

Limnodrilus hoffmaesteri 156 78 235 196 274 352 391

Limnodrilus udekemianus 196 39 39 39 39

Peloscolexsp. 39

Potamothrix moldaviensis 39

Potamothrix hammoniensis 39 78 156 78

Psamoryctides barbatus 78

Psamoryctides sp. 39 39 Tubifex tubifex 274 Ukupno 586 234 547 352 626 1056 639

Index saprobnosti 2.95 3.27 3.01 3.32 3.27 3.1 3.19

Stepen sabrobnosti α α α α α α α

Diptera

Bezzia sp. 39

Culicidae 39

Chironomidae 117 39 196 39 274 117 39 547

Odonata

Gonfhus vulgatissimus 39

Na profilu Opovo u uzorku od dana 12.08.2009. godine najzastuplenije 2 vrste su bile Limnodrulis hoffmeisteri i Limnodrilus udekemianus sa po 29%. Sledeća po očešću bila je Branchiura sowerbyi sa 14%. Ostale vrste činile su manje od 5% (Slika 60).



Slika 60: Procentualni udeo taksona u grupiOligochaeta, lokalitet Opovo (12.08.2009.)

U jesenjoj sezoni, dominira vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa čak 45%, a Potamothrix hammoniensiss je zastupljen sa 15%. Ostali taksoni zastupljeni su sa udelom manjim od 5%. U toku prolećne sezone na ovom lokalitetu je dominirala vrsta Limnodrilus hoffmeisteri sa 36%, slede Limnodrilus sa 18% , Tubifex tubifex sa 14% i Limnodrilus udekemianus sa 10%. Ostali konstatovani taksoni u ovoj sezoni imali su procentualni udeo manji od 10% (Slika 61).

Slika 61: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Opovo (28.04.2010.)

Pančevo

U leto 2009. godine na lokalitetu Pančevo zabeleženo je ukupno 4 grupe: Gastropoda, Hirudinea, Oligochaeta i Diptera. Najbrojniju u pogledu vrsta i broja individua čine Oligochaeta sa 8 vrsta iz jedne familije - Tubificidae. Tokom jesenje i prolećne sezone, konstatovano je prisustvo 4 grupe: Bivalvia, Gastropoda, Oligochaeta i Diptera, a grupu Oligochaeta u obe sezobe čini 9 vrsta, u jesenjim uzorcima iz dve porodice: Tubificidae i Naididae, dok u proleće sve vrste pripadaju jednoj familiji Tubificidae (Tabela 51). Na osnovu izračunataog indeksa saprobnosti voda reke Tamiš na lokalitetu Pančevo tokom sve tri sezone istraživanja, pripada α – mezosabrobnom tipu ili III klasi bonoiteta izuzev na levoj obali u uzorku iz jesenje sezone gde je voda reke Tamiš pripala α do β- mezosabrobnom tipu. Sabrobni indeks se kretao u rasponu od 2.49– 3.04 (Tabela 51).



Tabela 51. Kvalitativni i kvantitativni sastav makrozoobentosa na lokalitetu Pančevo

LOKALITET PANČEVO

Datum 12.08.2009. 29.10.2009 29.04.2010.


Bivalvia

Spherium rivicola 39

Gastropoda

Lymnaeae sp. 39

lymnaeae auricularia 39 39 313

Viviparus viviparus 39

Theodoxus sp. 156 39

Hirudinea

Piscicola geometra 39

Oligochaeta

Branchiura sowerbyi 196 391 665 1642 273 274 156 156 938

Nais simplex 39

Limnodrilus claparedeanus 78 78 156 39 313 39 117

Limnodrilus helveticus 39 39 39 156 39


Limnodrilus hoffmaesteri 469 352 352 508 39 391 547 117 274

Limnodrilus udekemianus 39 78 78 156 39

Potamothrix hammoniensis 117 117 235 117 704 196 117 352 117

Psamoryctides barbatus 78 117 156 235

Psamoryctides sp. 39 39 Tubifex tubifex 117 196 39 156 196 78 352 Ukupno 1055 1329 1798 2463 1251 1329 2033 782 1720

Index saprobnosti 3.04 2.84 2.65 2.49 2.62 2.79 3.03 2.68 2.57

Stepen saprobnosti α α α α/β α α α α α

Diptera

Bezzia sp. 78 39 78

Culicidae

Chironomidae 117 39 39 39 156 196 235 78

Za razliku od svih uzvodnih profila, na kojima je tokom sve tri sezone zabeležena dominacija vrste Limnodrilus hoffmeisteri, na profilu Pančevo tokom celog ispitivanog perioda dominira Branchiura sowerbyi. U uzorku iz letnje sezone uz dominantnu vrstu Branchiura sowerbyi zastupljenu sa 30%, Limnodrilus hoffmeisteri se javlja kao subdominanta vrsta sa 28%, Potamothrix hammoniensis učestvuje sa 11%, Limnodrilus clapredeanus sa 8% i Tubifex tubifex sa 7%. Ostale vrste čine manje od 5% konstatovanih taksona (Slika 62).



Slika 62: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Pančevo (12.08.2009.)

U jesenjoj sezoni, na ovom lokalitetu ponovo dominira vrsta Branchiura sowerbyi sa 40%. Druga po zastupljenosti je vrsta Potamothrix hammoniensis sa 23%, slede Limnodrulis hoffmeisteri sa 20% i Tubifex tubifex sa 10%. Ostale vrste u ovoj sezoni imale su udeo manji od 5%. U toku prolećne sezone na ovom lokalitetu je dominirala vrsta Branchiura sowerbyi sa 28% udela. Kao subdominantni taksoni su Limnodrilus hoffmeisteri (21%), Potamothrix hammoniensis (13%), Limnodrilus clapredeanus (10%) i Tubifex tubifex sa 8 %. Ostali taksoni imali su udeo od 5% ili manje (Slika 63).

Slika 63: Procentualni udeo taksona u grupi Oligochaeta, lokalitet Pančevo (28.04.2010.)

Kvantitativnom analizom oligohetne zajednice na reci Tamiš u toku ovog istraživanja najveća prosečna brojnost oligoheta zabeležena je na lokalitetu Pančevo (Slika 64), gde je procečan broj individua 1681 ind/m2. Opterećenje ovog dela toka reke Tamiš organskim materijama uticalo je na povećanje brojnosti individua onih vrsta oligoheta koje su tolerantnije na ovaj vid zagađenja. Takođe, na ovom lokalitetu zabeležena je najveća procentualna zastupljenost vrsta Branchiura sowerbyi i Limnodrilus hoffmeisteri koje ovu sredinu definišu kao distrofnu.



Prosečan broj oligoheta po lokalitetu

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

JAŠA T

OM

IC

TOM

AŠEVAC

FARKAŽDIN

OPOVO

Lokalitet

Bro

j 12.08.2009.

28.10.2009.

28.04.2010.

Slika 64: Prosečan broj oligoheta po lokalitetima

Posmatrajući prosečnu brojnost oligoheta po obalama, najveća brojnost konstatovana je na levoj obali u uzorku iz jesenje sezone (Slika 65). Na ovoj obali zabeleženo je 1218 individua po metru kvadratnom.

Prosečan broj oligoheta po obalama

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

leva sredina desna

Obala

Bro

j 12.08.2009

29.10.2009

29.04.2010

Slika 65: Prosečan broj oligoheta po obalama



3. 9. IHTIOFAUNA9

Ribe su vrlo osetljive na promene brzine toka, pregrađivanje vodotoka, destrukciju staništa, zagrevanje kao i intenzivno korišćenje vode. Stoga protok vode, količina kiseonika, temperatura, prozračnost i zagađenja određuju strukturu ihtiofaune. Svaka promena ekoloških uslova rezultira promenama unutar populacije riba. Promena u diverzitetu vrsta jasan je znak koji ukazuje da se u vodenom ekosistemu dogodila značajna promena jednog ili više faktora. Pritom su uvek u najvećoj opasnosti retke i ranjive vrste.

Prikupljanje uzoraka ihtiofaune vršeno je pomoću aparata za elektroribolov marke PERM-MB sa izlaznom strujom napona od 115 do 565 V (impulsne frekvencije 20 - 200 Hz; snaga jednosmerne struje 650 W, snaga impulsne struje 1200 W), prema standardu za elektroribolov “Water Analysis-Fishing with Electricity” (EN 14011, Cen, 2003) i stajaćim mrežarskim alatima dužine od 37 do 100 metara, promerom okaca od 45 do 100 mm i dubine od 3 do 5 metara.

Za determinaciju pojedinih porodica, rodova i vrsta korišćeni su ključevi (Vuković i Ivanović 1971; Simonović 2001; Pintér 2002; Harka i Sallai 2004). Masa jedinki izmerena je pomoću tehničke vage marke Ohaus Navigator NV-2100 (± 1 g).

Status ugroženosti vrsta određen je prema kriterijumima i kategorijama iz priručnika IUCN (IUCN 2001, IUCN Red List Categories: Version 3.1) i Lelek (1987).

Morfometrijski karakteri određivani su standardnim metodama (Holčík 1989) longitudinalnog rasta (Lea 1910, Čugunova 1959), analiziran je tempo dužinskog rasta i kondicionog stanja (Fulton-ov koeficijent uhranjenosti - K) pojedinih vrsta riba u odnosu na uzrasne kategorije.

Sa aspekta opravdanosti zaštite ovog vodotoka, što se može izraziti preko vrednosti ihtiofaune na osnovu vrednosti pojedinih vrsta, apsolutna vrednost ihtiofaune (TA) računat je prema jednačini (Guti, 1993; Sallai i Mrakovčić, 2007):

TA=4nE+3nV+2nR+nT+0nX+n*

gde je nE-broj ugroženih vrsta, nV-broj ranjivih vrsta, nR-broj retkih vrsta, nT-broj uobičajnih vrsta, nX-broj egzotičnih vrsta, n*-broj endemičnih vrsta.

Relativna vrednost ihtiofaune (TR) računata je jednačinom (Guti, 1993; Sallai i Mrakovčić, 2007):

TR=TA

nE+nV+nR+nT+nX

Dominantnost (D) vrsta određena je prema formuli:

D= 100N

nA

gde je nA-broj individua jedne vrste u uzorku, a N-ukupan broj individua u uzorku (Pricope i sar.,2004).

Kondiciono stanje (Fulton-ov koeficijent uhranjenosti-K) pojedinih vrsta riba u odnosu na uzrasne kategorije računat je prema jednačini:

K=3

100

L

W

gde je W-masa, L-totalna dužina ribe.

9 Šandor Šipoš, Jelena Lujić i Doc. dr Desanka Kostić, Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet, Departman z abiologiju i ekologiju



Odnos između standardne dužine (L) i mase (W) određen je prema jednačini koju preporučuje Tesch (1968):

W=aLb

gde je W-masa, L-standardna dužina, a i b su konstante.

Odnos između totalne dužine (TL) i standardne dužine (SL) određen je korišćenjem linearno-regresione analize pomoću programa Microsoft Excel, preko jednačine:

TL=aSL+b

gde je TL-totalna dužina ribe, SL-standardna dužina, a i b su konstante.

Kvalitativnom i kvantitativnom analizom ihtiofaune reke Tamiš, uzorkovano u periodu avgust-oktobar 2009. i u aprilu 2010. godine na tri lokaliteta (Sečanj, Banatski Despotovac - Tomaševac, Opovo), utvrđeno je prisustvo 28 vrsta, 22 roda i 8 familija. Najbrojnija je porodica Cyprinidae sa 18 vrsta (Abramis ballerus - kesega, Abramis brama - deverika, Abamis sapa - crnooka deverika, Alburnus alburnus - uklija, Aspius aspius - bucov, Blicca bjoerkna - krupatica, Carassius gibelio - srebrni karaš, Cyprinus carpio - šaran, Gobio albipinnatus - govedarka, Hypophthalmichthys molitrix - beli tolstolobik, Hypophthalmichthys nobilis - sivi tolstolobik, Leuciscus cephalus - klen, Leuciscus idus -jaz, Pseudorasbora parva - amurski čebačok, Rhodeus sericeus - gavčica, Rutilus rutilus - bodorka, Scradinius erythrophthalmus - crvenperka, Vimba vimba - šljivar), porodica Percidae zastupljena je sa 3 vrste (Sander lucioperca - smuđ, Sander volgensis - smuđ kamenjar, Perca fluviatilis - grgeč), porodica Gobiidae sa 2 vrste (Neogobius marmoratus - glavoč cevonos, Neogobius fluviatilis - glavoč peskar), dok su ostale familije zastupljene sa po jednom vrstom - Siluridae (Silurus glanis - som), Ictaluridae (Ameiurus melas - crni patuljasti som), Esocidae (Esox lucius - štuka), Centrarchidae (Lepomis gibbosus - sunčica) i Odontobudidae (Percottus glenii - amurski spavač). Od introdukovanih vrsta prisutne su srebrni karaš, beli i sivi tolstolobik, amurski čebačok, amurski spavač koje su poreklom iz Azije, dok su crni patuljasti som i sunčica poreklom iz Amerike. Sve navedene introdukovane vrste su se uspešno aklimatizovale. Ekološkom analizom ihtiofaune u pogledu individualnog udela utvrđena je eudominacija uklije (42.75%) i crnog patuljastog soma (12.28%). Dominantne vrste su gavčica (7.1%) i bodorka (6.08%), u subdominantne vrste spadaju krupatica (4.58%), srebrni karaš (4.09%), amurski čebačok (3.79%), deverika sa 2.83% i beli tolstolobik sa 2.71% učešća u individualnom udelu. U recedentne vrste spaduju bucov, štuka, smuđ, sunčanica, šaran, kesega i som. Njihovo učešće u individualnom udelu ne premašuje 2%, dok preostale vrste spadaju u subrecedentne sa manje od 1% individualnom udelu. U masenom udelu dominiraju beli i sivi tolstolobik sa preko 30%, šaran je zastupljen sa 13%, som sa 10%, smuđ sa 9.6%, bucov sa 6.7%, štuka i krupatica sa 5.7%, dok su ostale vrste zastupljene sa manje od 5% (tabela 52). Poredeći sastav ihtiofaune Tamiša za istraživački period 2009-2010 sa podacima privrednog i sportskog ribolova na „Tamišu I“ u periodu 1977-1986 koji su objavljeni u planu unapredjenja i korišćenja ovog ribarskog područja (PUJIN i sar., 1987 a), konstatuje se da 2009-2010 nisu registrovani: Leuciscus leuciscus – klenić, Ctenopharyngodon idella – beli amur, Tinca tinca – linjak, Chondrostoma nasus – podust, Gobio gobio – krkuša, Barbus barbus – mrena, Pelecus cultratus – sabljar, Carassius carassius – karaš, Barbatula barbatula- brkica, Misgurnus fossilis – čikov, Cobitis elongatoides– vijun i Gymnocephalus cernua – balavac, ali su za razliku od prethodnog perioda zabeleženi: Pseudorasbora parva – amurski čebačok, Sander volgensis – smudj kamenjar, Gobio albipinnatus – govedarka, Neogobius fluviatilis – glavoč peskar i Neogobius marmoratus – glavoč cevonos. Linjak i karaš su danas gotovo istrebljeni i nalaze se na spisku za Crvenu knjigu Srbije. U odnosu na devedesete godine dvadesetog veka (MALETIN i sar., 1998) tokom čitavog istraživačkog perioda 2009-2010 nisu registrovani Ctenopharyngodon idella i Tinca tinca, ali su konstatovani Pseudorasbora parva, Percottus glenii, Sander volgensis, Gobio albipinnatus, Neogobius fluviatilis i Neogobius marmoratus.



Tabela 52: Kvalitativni sastav ihtiofaune reke Tamiš sa individualnim i masenim udelom konstatovanih vrsta VRSTA BR. IND. % MASA (g) % fam. Cyprinidae Cyprinus carpio (šaran) 22 1.32 27162 13.058Carassius gibelio (srebrni karaš) 68 4.09 9566.9 4.599Leuciscus cephalus (klen) 16 0.96 3742.9 1.799Leuciscus idus (jaz) 7 0.42 3702.3 1.780Abramis brama (deverika) 47 2.83 9215.9 4.431Abramis ballerus (kesega) 17 1.02 1917.5 0.922Abamis sapa (crnooka deverika) 1 0.06 68.4 0.033Blicca bjoerkna (krupatica) 76 4.58 11987 5.763Rutilus rutilus (bodorka) 101 6.08 5080.9 2.443Alburnus alburnus (uklija) 710 42.75 1475.2 0.709Gobio albipinnatus (govedarka) 1 0.06 2.3 0.001Aspius aspius (bucov) 33 1.99 13920 6.692Rhodeus sericeus (gavčica) 118 7.10 169.8 0.082Pseudorasbora parva (amurski čebačok) 63 3.79 306.9 0.148Scradinius erythrophthalmus (crvenperka) 12 0.72 342 0.164Vimba vimba (šljivar) 1 0.06 360 0.173Hypophthalmichthys molitrix (beli tolstolobik) 45 2.71 40925 19.675Hypophthalmichthys nobilis (sivi tolstolobik) 3 0.18 22010 10.581fam. Siluridae Silurus glanis (som) 17 1.02 21934 10.545fam. Esocidae Esox lucius (štuka) 30 1.81 11892 5.717fam. Percidae Sander lucioperca (smuđ) 26 1.57 20036 9.633Sander volgensis (smuđ kamenjar) 3 0.18 827.4 0.398Perca fluviatilis (grgeč) 8 0.48 545.2 0.262fam. Centrarchidae Lepomis gibbosus (sunčica) 26 1.57 329.9 0.159fam. Ictaluridae Ameiurus melas (crni patuljasti som) 204 12.28 380.7 0.183fam. Gobiidae Neogobius marmoratus (glavoč cevonos) 1 0.06 4 0.002Neogobius fluviatilis (glavoč peskar) 1 0.06 3 0.001fam. Odontobutidae Percottus glenii (amurski spavač) 4 0.24 97 0.047UKUPNO 1661 100.00 208004.9 100.000 Indeks saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune po Pantle-Buck ukazao je da voda Tamiša na sva tri istraživana lokaliteta u sve tri sezone pripada drugoj klasi boniteta (Tabela 53). Tabela 53: Indeks saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune po Pantle-Buck na tri lokaliteta Tamiša 2009-2010.

LOKALITET LETO JESEN PROLEĆE Sečanj 2.08 2.10 1.91 Banatski Despotovac - Tomaševac 2.03 2.21 2.15 Opovo 2.06 2.06 2.18



U tabeli 54. dat je pregled konstatovanih vrsta prema tipu ishrane. Tabela 54: Klasifikacija ihtiofaune Tamiša 2009-2010 prema tipu ishrane

PLANKTOFAGE

PLANKTOBENTOFAGE i BENTOFAGE

GRABLJIVICE

Hypophthalmichthys molitrix Cyprinus carpio Esox lucius Arystichthys nobilis Carassius gibelio Sander lucioperca Scardinius erytrophthalmus Abramis brama Sander volgensis Alburnus alburnus Abramis ballerus Perca fluviatilis Abramis sapa Silurus glanis Blicca bjoerkna Ictalurus nebulosus Vimba vimba Lepomis gibbosus Rutilus rutilus Aspius aspius Leuciscus cephalus Percottus glenii Leuciscus idus Rhodeus sericeus Pseudorasbora parva Gobio albipinnatus Neogobius fluviatilis Neogobius marmoratus Od konstatovanih vrsta, 16 se nalazi na IUCN-ovoj listi, a tri vrste se nalaze u aneksima Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divlje flore i faune (Tabela 55). Tabela 55: Status ugroženosti vrsta konstatovanih u reci Tamiš, sa njihovim statusom u aneksima Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore*

VRSTA IUCN (ver. 3.1)

92/43 EEC*

fam. Cyprinidae Abramis brama (deverika) LC Alburnus alburnus (uklija) LC Aspius aspius (bucov) LC II, V Blicca bjoerkna (krupatica) LC Cyprinus carpio (šaran) VU Gobio albipinnatus (govedarka) LC II Leuciscus cephalus (klen) LC Leuciscus idus (jaz) LC Rhodeus sericeus (gavčica) LC II Rutilus rutilus (bodorka) LC Scradinius erythrophthalmus (crvenperka) LC Vimba vimba (šljivar) LC fam. Siluridae Silurus glanis (som) LC fam. Esocidae Esox lucius (štuka) LC fam. Percidae Sander lucioperca (smuđ) LC Sander volgensis (smuđ kamenjar) LC Perca fluviatilis (grgeč) LC

U vodotoku je konstatovano prisustvo dve ranjive vrste, šest retkih, jedanaest masovnih, čestih vrsta i devet egzotičnih. Prema tome, apsolutna vrednost ihtiofaune iznosi 29, a relativna vrednost 1.04.



Štuka (Esox lucius) Analizirani primerci štuke pripadali su uzrasnoj kategoriji od 1+ do 3+ godina. Mužjaci su dominirali u uzorku, odnos polova bio je 3:1. Koeficijent uhranjenosti po Fulton-u ujednačen je i iznosi 0.9 za sve starosne grupe. Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 66.

0

50100

150200

250

300350

400450

500

0+ 1+ 2+ 3+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)

linearni rast tempo rasta

Slika 66. Longitudinalni rast i tempo rasta štuke (Esox lucius) reke Tamiš Smuđ (Sander lucioperca) Uzrast analiziranih primeraka smuđa bio je od 0+ do 5+ godina. Jedinke muškog pola bile su zastupljenije u uzorku, odnos polova bio je 3:1. Kondicioni faktor računat prema Fulton-u kod primeraka uzrasta 5+ je najmanji (1.06), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 2+ godina (1.13). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 67.

0

100

200

300

400

500

600

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)


Slika 67. Longitudinalni rast i tempo rasta smuđa (Sander lucioperca) reke Tamiš

Bucov (Aspius aspius) Analizirani primerci bucova pripadali su uzrasnoj kategoriji od 1+ do 5+ godina. Odnos polova u uzorku bio je približno 1:1. Kondicioni faktor računat prema Fulton-u kod primeraka uzrasta 1+ je najmanji (1.38), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 3+ godina (1.47). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 68.



0

100

200

300

400

500

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)


Slika 68. Longitudinalni rast i tempo rasta bucova (Aspius aspius) reke Tamiš Deverika (Abramis brama) Analizirani primerci deverike pripadali su uzrasnoj kategoriji od 1+ do 5+ godina. Mužjaci su dominirali u uzorku, odnos polova bio je 2:1. Koeficijent uhranjenosti po Fulton-u kod primeraka uzrasta 5+ je najmanji (1.82), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 4+ godina (2.05). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 69.

0

50

100

150

200

250

300

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)


Slika 69. Longitudinalni rast i tempo rasta deverike (Abramis brama) reke Tamiš Krupatica (Blicca bjoerkna) Uzrast analiziranih primeraka krupatice bio je od 0+ do 5+ godina. Odnos polova u uzorku bio je približno 1:1. Kondicioni faktor računat prema Fulton-u kod primeraka uzrasta 0+ je najmanji (1.77), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 4+ godina (2.41). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 70.



0

50

100

150

200

250

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)


Slika 70. Longitudinalni rast i tempo rasta krupatice (Blicca bjoerkna) reke Tamiš

Srebrni karaš (Carassius gibelio) Analizirani primerci srebrnog karaša pripadali su uzrasnoj kategoriji od 1+ do 5+ godina. Odnos polova u uzorku bio je približno 1:1. Kondicioni faktor računat prema Fulton-u kod primeraka uzrasta 3+ je najmanji (2.82), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 2+ godina (2.99). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 71.

0

50

100

150

200

250

300

350

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+


Slika 71. Longitudinalni rast i tempo rasta srebrnog karaša (Carassius gibelio) reke Tamiš Odnos između totalne (TL) i standardne dužine (SL) odgovara jednačini TL=1.1892SL+6.2244 (Slika 72). Odnos između mase (W) i standardne dužine (L) odgovara jednačini W=2*10-5L3.1103 (Slika 73). Šaran (Cyprinus carpio) Uzrast analiziranih primeraka šarana bio je od 1+ do 5+ godina. Jedinke muškog pola bile su zastupljenije u uzorku, odnos polova bio je 2:1. Kondicioni faktor računat prema Fulton-u kod primeraka uzrasta 3+ je najmanji (1.95), a najveću vrednost ima kod primeraka starih 5+ godina (2.27). Linearni rast i tempo rasta prikazan je na slici 74.



TL = 1,1892SL + 6,2244

R2 = 0,9967

0

50

100

150

200

250

300

350

400

0 50 100 150 200 250 300 350

standardna dužina (mm)

tota

lna

du

žin

a (m

m)

Slika 72. Odnos između totalne i standardne dužine srebrnog karaša

W= 2E-05L3,1103

R2 = 0,9963

0100200300400500600700800900

1000

0 50 100 150 200 250 300 350

standardna dužina (mm)

mas

a (g

)

Slika 73. Odnos između mase i totalne dužine kod srebrnog karaša

0

100

200

300

400

500

600

0+ 1+ 2+ 3+ 4+ 5+

Uzrast (godina)

Sta

nd

ard

na

du

žin

a (m

m)


Slika 74. Longitudinalni rast i tempo rasta šarana (Cyprinus carpio) reke Tamiš



U tabeli 56 dat je komparativni pregled broja izlovljenih jedinki, broja konstatovanih familija i vrsta po lokalitetima i sezonama. Ne može se govoriti o postojanju longitudinalnog gradijenta, kao ni jasnog sezonskog pravilnog variranja u broju registrovanih familija i vrsta, što se može i očekivati, obzirom na malu međusobnu udaljenost izabranih sektora, ali i na činjenicu da su deonice relativno kratke. Međutim od tri sektora, može se relativno jasno izdvojiti sektor Banatski Despotovac, kako po najvećem ulovu, tako i po najvećem broju registrovanih vrsta, u dve od tri ispitivane sezone. Tabela 56: Broj izlovljenih jedinki, broj konstatovanih familija i vrsta po lokalitetima i sezonama

FAMILIJA I VRSTA RIBE Leto Jesen Proleće SEČANJ BROJ IZLOVLJENIH JEDINKI 148 89 61 BROJ FAMILIJA 5 4 4 BROJ VRSTA 17 13 10 B: DESPOTOVAC - TOMAŠEVAC BROJ IZLOVLJENIH JEDINKI 65 600 234 BROJ FAMILIJA 3 5 5 BROJ VRSTA 11 15 21 OPOVO BROJ IZLOVLJENIH JEDINKI 352 123 42 BROJ FAMILIJA 5 4 3 BROJ VRSTA 13 10 11

U naredne dve tabele, dat je pregled vrsta koje su registrovane u okviru sezone na svim deoncama (Tabela 57) i vrste koje su na pojedinim deonicama registrovane tokom čitavog ispitivanog perioda (Tabela 58). Tabela 57: Pregled vrsta registrovanih u okviru pojedinih sezona na svim deonicama 12 – 14.08. 2009 Carassius gibelio – babuška

Abramis brama – deverika Rutilus rutilus – bodorka Aspius aspius – bucov

28 – 29.10. 2009

Lepomis gibbosus – sunčanica Carassius gibelio – babuška Alburnus alburnus – uklija Blicca bjoerkna – krupatica

28 – 29. 04. 2010

Sander lucioperca – smuđ Carassius gibelio – babuška Rutilus rutilus – bodorka Hypophthalmichthys molitrix – beli tolstolobik

Nažalost, mora se konstatovati da je, iako ne dominira ni po procentualnom ni po masenom udelu, introdukovana vrsta Carassius gibelio – babuška jedina vrsta koja je prisutna na svim lokalitetima, u svim sezonama. Takođe se mora primetiti da je Leuciscus cephalus – klen prisutan tokom sve tri sezone jedino na lokalitetu Sečanj, a da ni u jednoj sezoni nije bio prisutan na svim lokalitetima, odnoso, samo u jesenjem periodu je bio prisutan na 2 lokaliteta – standarno kod Sečnja i kod B. Despotovca. Kod Opova nije konstatovan ni u jednom periodu ispitivanja. Evidentan je uticaj ribnjaka na strukturu riblje zajednice, samim tim i na autohtonu ihtiofaunu otvoreneih voda. Prilikom ispuštanja vode iz ribnjaka velika količina sitne ribe, pretežno introdukovanih vrsta, dospeva u reku i kanale. Ovakav vid posrednog poribljavanja doprinelo je širenju i prenamnožavanju vrsta kao što su srebrni karaš (Carassius gibelio), amurski čebačok (Pseudorasbora parva), patuljasti somovi (Ameiurus nebulous, Ameiurus melas), sunčica (Lepomis gibbosus) i amurski spavač (Perccottus glenii).



Tabela 58. Pregled vrsta registrovanih na pojedinim deonicama tokom celog ispitivanog perioda Sečanj Esox lucius – štuka

Cyprinus carpio – šaran Carassius gibelio – babuška Abramis brama – deverika Leuciscus cephalus – klen

B. Despotovac - Tomaševac Sander lucioperca – smudj Cyprinus carpio – šaran Carassius gibelio – babuška Abramis brama – deverika Rutilus rutilus – bodorka Hypophthalmichthys molitrix – beli tolstolobik Blicca bjoerkna – krupatica

Opovo Lepomis gibbosus – sunčanica Carassius gibelio – babuška Abramis ballerus – kesega Rutilus rutilus – bodorka Alburnus alburnus – uklija Aspius aspius – bucov

V



3.10. MIKROBIOLOŠKI KVALITET VODE 10

Na deonici vodotoka reke Tamiš kroz Srbiju praćena su četiri mikrobiološka parametra. Ova istraživanja su obuhvatila šest lokaliteta tokom tri ispitivane sezone (leto, jesen, proleće). Analizirani su standardni parametri kao što su brojnost aerobnih mezofilnih heterotrofa, ukupni koliformi i brojnost vrste Escherichia coli. Pored toga praćen je i nivo enzimske (fosfatazne) aktivnosti i primarna produkcija organske materije preko koncentracije hlorofila a. Prostorne i sezonske varijacije ispitivanih mikrobiološkh parametara prikazane su na slikama 75 do 78. Osnovni ciljevi su bili sledeći: analiza opterećenosti vode reke Tamiš lako usvojivim biodegradibilnim organskim materijama

na osnovu brojnosti heterotrofnih bakterija i određivanjem enzimske odnosno fosfatazne aktivnosti;

procena mikrobiološkog kvaliteta vode reke Tamiš sa sanitarnog aspekta na osnovu brojnosti ukupnih koliforma i E. coli;

procena stepena trofičnosti reke Tamiš na osnovu primarne produkcije algi koristeći kao pokazatelj koncentraciju hlorofila a.

Uzorci vode su uzeti u sterilnim bocama zapremine 250 cm3 sa dubine od 0,2 do 0,3 m sa sredine reke na lokalitetima: Jaša Tomić (1), Sečanj (2), Tomaševac (3), Farkaždin (4), Opovo (5) i Pančevo (6). Uzorci su transportovani do laboratorije na temperaturi od +4oC i obrađeni u roku od 16 sati. Za određivanje brojnosti pojedinih fizioloških grupa bakterija korišćene su odgajivačke metode na čvrstim hranljivim podlogama. Za detekciju ukupnih koliforma korišćena je spread plate odgajivačka tehnika na čvrstoj hranljivoj podlozi Chromocoult coliform agar (Merck, Darmstadt, Germany). Temperatura inkubacije je iznosila 37±0,5o C a vreme inkubacije 48 sati. Za određivanje brojnosti Escherichia coli korišćena je spread plate odgajivačka tehnika na čvrstoj hranljivoj podlozi Chromocoult coliform agar (Merck, Darmstadt, Germany). Temperatura inkubacije 37±0,5o C, a vreme inkubacije 48 sati. Detekcija heterotrofnih bakterija je izvršena odgajivačkom metodom, spread plate tehnikom na čvrstoj neselektivnoj hranljivoj podlozi hranljivog agara (Torlak, Beograd). Temperatura inkubacije 26±0,5o C a vreme inkubacije 72 sata. Indeks fosfatazne aktivnosti je urađen prema opisanoj metodologiji Matavulja i saradnika (1990). Za ekstrakciju i određivenje koncentracije hlorofila a korišćena je standardna metoda ISO 10260.

Brojnost heterotrofnih bakterija

Nivo organskog opterećenja vode reke Tamiš procenjen je na osnovu brojnosti heterotrofnih bakterija na svih šest ispitivanih lokaliteta tokom ispitivanih sezona (Slika 75). Brojnost heterotrofa se kretala u intervalu od 350 do 35850 kol/ml. U sve tri sezone na većini lokaliteta brojnost ove grupe bakterija se kretala ispod dve hiljade kolonija po mililitru što po Kolovoj klasifikaciji površinskih voda Tamiš svrstava u I-II klasu tj. u kategoriju voda slabo zagadjenih organskim materijama (Kohl, 1975). Izuzetak predstavlja lokalitet Jaša Tomić (1) u jesenjem periodu koji pripada kategoriji nešto opterećenijih tj. umereno zagadjenih voda. Jesenji period je, sa malim izuzecima, ipak pokazao najveću opterećenost lako usvojivim organskim materijama, dok je u proleće na većini lokaliteta brojnost heterotrofa bila manja od 1000 CFU po mililtru.

Enzimska (fosfatazna) aktivnost vode

Variranja indeksa fosfatazne aktivnosti (IFA) kao pokazatelja stanja ukupnog organskog opterećenja prikazana su na slici 76. Ukoliko posmatramo ispitivani deo vodotoka u celini najniže vrednosti parametra IFA zabeležene su u letnjem periodu, zatim tokom jeseni 2009. godine dok su najviše vrednosti zabeležene u proleće 2010. godine. Tokom letnjeg uzorkovanja voda reke Tamiš pripadala je IIA klasi, odnosno prema predlogu Matavulja i saradnika (1990) kategoriji zadovoljavajuće čistih voda. U jesenjem periodu došlo je do porasta aktivnosti fosfataza što je ukazivalo na povećanje prisustva organskih materija u vodi i do pogoršanja kvaliteta vode Tamiša.

10 Prof. dr Dragan Radnović i Doc. dr Jelica Simeunović, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Katedra za mikrobiologiju



Voda se na ispitivanim lokalitetima mogla okarakterisati kao slabo do umereno zagadjena. Najveće vrednosti IFA duž celog ispitivanog dela vodotoka Tamiša su konstatovane tokom proleća 2010. godine. Vrednosti su varirale u intervalu od 1,72 na ušću do 3.1 mol pNP/s/dm3 na lokalitetu Jaša Tomić. Ovaj parametar, kao i brojnost heterotrofa, ukazuje da je najveća opterećenost organskim materijama zabeležena na lokalitetu Jaša Tomić gde je voda pripadala IIIA kategoriji onosno zagađenim vodama. Na ostalim ispitivanim lokalitetima vrednosti IFA su bile u intervalu od 1,7 do 2,0 a voda je pripadala prelaznoj II-III kategoriji po Matavulju (1986).

1

10

100

1000

10000

100000

1 2 3 4 5 6

lokaliteti

CF

U/m

l

leto

jesen

proleće

III klasa

I klasa

II klasa

Slika 75: Brojnost kolonija heterotrofnih bakterija duž reke Tamiš na ispitivanim lokalitetima u Srbiji

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

1 2 3 4 5 6

lokaliteti

IFA

um

ol

pN

P/s

/dm

3

leto

jesen

proleće

II A

II B

III A

II - III

Slika 76: Vrednosti indeksa fosfatazne aktivnosti na ispitivanim lokalitetima duž reke Tamiš u Srbiji



10

100

1000

10000

100000

1 2 3 4 5 6

lokaliteti

TC

(C

FU

/10

0 m

l)

leto

jesen

proleće

II klasa

III klasa

Slika 77: Brojnost ukupnih kolifromnih bakterija na ispitivanim lokalitetima duž reke Tamiš u Srbiji

1

10

100

1000

10000

1 2 3 4 5 6

lokaliteti

EC

(C

FU

/10

0 m

l)

leto

jesen

proleće

II klasa

III klasa

I klasa

Slika 78: Brojnost Escherichia coli na ispitivanim lokalitetima duž reke Tamiš u Srbiji Brojnost indikatora fekalnog porekla

Varijacije u brojnosti bakterija indikatora fekalnog zagađenja (ukupnih koliformnih bakterija, E.coli) prikazane su na slikama 77 i 78. Brojnost ukupnih koliformnih bakterija (UK) se kretala od 5400 do 54100 CFU/100 ml. Dobijeni rezultati pokazuju da ova grupa bakterija na većini lokaliteta tokom leta i jeseni beleži brojnost veću od 10000 kolonija na 100 ml. Sa sanitarnog aspekta ovolika brojnost kolonija ukazuje na III klasu odnosno kategoriju zagađenih voda (Kavka and Poetsch, 2002). Prolećni period se karakteriše padom brojnosti ove fiziološke grupe bakterija, dok se sa stanovišta fekalnog zagađenja voda može okarakterisati kao umereno zagađena (II klasa).



Varijacije u pogledu brojnosti kolonija bakterije Escherichia coli su prikazane na slici 78. Vrednosti ovog parametra su se kretala od 40 do 1700 CFU/100 ml. Brojnost Escherichia coli se uzima kao jedan od najpouzdanijih indikatora fekalnog zagađenja voda. Dobijeni rezultati ukazuju da je najlošiji kvalitet vode u pogledu fekalnog zagađenja na većini lokaliteta zabeležen tokom leta i jeseni 2009. godine. U pomenutim sezonama na najvećem delu ispitivane deonice voda je bila umereno zagađena materijama fekalnog porekla (II klasa). Najniži stepen fekalnog zagađenja konstatovan je na lokalitetu 3 gde je tokom jeseni i proleća u 100 ml vode zableženo prisustvo manje od 100 kolonija E.coli. Koncentracija hlorofila a i stepen trofičnosti

Koncentracija hlorofila a je u direktnoj korelaciji sa ukupnom biomasom algi zastupljenom na pojedinim lokalitetima. Na ovaj način se može proceniti nivo primarne produkcije odnosno stepen trofičnosti nekog vodenog ekosistema. Vrednosti koncentracije hlorofila a kretale su se od 1,2 do 38,5 mg/m3 (Tabela 59). Najveće koncentracije hlorofila zabeležene su tokom lenjeg uzorkovanja 2009. godine. Pomenute vrednosti pokazuju da se koncentracija hlorofila a na lokalitetima 1,4,5 i 6 kretala u intervalu od 10 do 20 mg/m3 što ukazuje na mezotrofičan stepen trofičnosti (MT), za razliku od lokaliteta 2 i 3 gde je zabeležena veća koncentracija hlorofila a što vodu na tim lokalitetima svrstava u kategoriju mezo-eutrofičnog stepena trofičnosti (MEU) (Felföldy, 1980). Prema klasifikaciji MLIM expertske grupe ICPDR voda Tamiša uglanom pripada I klasi voda na osnovu maksimalnih zabeleženih koncentracija hlorofila a (Nemeth et al., 2002).

Tabela 59: Koncentracija hlorofila a u vodi reke Tamiš na ispitivanim lokalitetima (mg/m3)

Jaša Tomić Sečanj Tomaševac Farkaždin Opovo Pančevo leto 12.8 38.5 25.0 15.9 18.2 15.9 Jesen manja od 1 3.6 manja od 1 1.2 7.1 manja od 1 proleće 2.4 3.6 1.8 2.0 2.4 1.2 Stepen trofičnosti MT MEU MEU MT MT MT Proposal MLIM expert group of ICPDR

I II I I I I



4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Hemijski, ekotoksikološki status i radioaktivnost U uzorcima vode i sedimenta uzetih jednokratno u leto i jesen 2009 i proleće 2010, na 3 lokaliteta duž toka reke Tamiš kroz Srbiju (granični profil kod naselja Jaša Tomić, kod naselja Jabuka i uzvodno od brane kod Pančeva) mereno je sledeće:

Voda: opšti parametri kvaliteta (pH, NO2-, NO3

-, NH3, Cl-, potrošnja KMnO4, SO42-, suvi

ostatak, PO43-, rastvoreni O2, BPK5 i suspendovane materije), mineralna ulja, PCB, PAH,

organohlorni pesticidi, teški metali (olovo, kadmijum i živa), arsen i radioaktivnost

Sediment: mineralna ulja, PCB, PAH, organohlorni pesticidi, teški metali (olovo, kadmijum i živa), arsen i radioaktivnost

U uzorcima muskulature riba izlovljenih u istom periodu sa 3 lokaliteta (Sečanj, Banatski Despotovac i Opovo) izmerene su koncentracije: PCB, PAH, organohlorni pesticidi, teški metali (olovo, kadmijum i živa), arsen i radioaktivnost

Na osnovu rezultata prikazanih u izveštaju mogu se doneti određeni zaključci o trenutnom hemijskom i ekotoksikološkom statusu Tamiša u periodu istraživanja.

Voda

Kvalitet vode na graničnom profilu Jaša Tomić je uopšteno govoreći zadovoljavajući: vrednosti pH, O2, ukupnih suspendovanih materija, suvog ostatka, BPK5, mineralnih ulja, amonijum jona, nitrata – svrstavaju ovaj lokalitet u I-II klasu voda. Jedino koncentracije nitrita i ortofosfata merene na ovom lokalitetu prelaze u III/IV, odnosno čak V klasu. Kod Pančeva međutim, gotovo svi parametri izlaze izvan vrednosti propisanih za I/II klasu po nacionalnoj klasifilaciji, odnosno premašuju ciljne vrednosti za Dunav prema ICPDR-u. Pre svega, to su koncentracija rastvorenog kiseonika, ukupne suspendovane materije, BPK i mineralna ulja u letnjoj i jesenjoj sezoni. Na osnovu gotovo svih osnovnih parametara kvaliteta vode konstatujemo trend pogoršanja, čak i za celu klasu, od lokaliteta Jaša Tomić, preko Jabuke do Pančeva. Takođe, većina analiziranih parametara beleži sličnu sezonsku dinamiku i indikuje lošiji kvalitet vode, posebno na lokalitetu Pančevo tokom leta i jeseni 2009 u odnosu na proleće 2010.

Ni na jednom od ispitivanih lokaliteta duž reke Tamiš sadržaj kadmijuma, olova, žive i arsena ne prekoračuje maksimalno dozvoljenu koncentraciju definisanu za I/II klasu prema Pravilniku o opasnim materijama u vodama. Međutim, sadržaj olova i arsena u vodi u letnjem periodu višestruko prekoračuje ICPDR ciljne vrednosti. Od policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vodi su iznad praktične granice kvantitacije detektovani benzo(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten i indeno(1,2,3-cd)piren, koji se nalaze na listi prioritetnih supstanci. Benzo(b)- i benzo(k)fluoranten su detektovani u koncentraciji ispod EU standarda kvaliteta, dok ocena kvaliteta za indeno(1,2,3-cd)piren nije bila moguća zbog analitičkih ograničenja.. Prema sadržaju PAH-ova, a poređenjem sa nacionalnim Pravilnikom o opasnim materijama u vodama, voda Tamiša se svrstava u I/II klasu. Od organohlornih pesticida u vodi Tamiša je detektovan samo heptahlorepoksid na lokalitetu kod Jabuke (u jesenjem periodu) i to u koncentraciji koja je daleko niža od maksimalno dozvoljene koncentracije za I/II klasu za ovu komponentu propisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama. Sadržaj ostalih pesticida u vodi, u oba perioda ispitivanja, bio je niži od praktične granice kvantitacije odnosno, granice detekcije metode.

U uzorcima vode iz Tamiša iz avgusta 2009. sa lokaliteta između Jaše Tomića i Sečnja, kod Jabuke i pre brane kod Pančeva su detektovane niske aktivnosti kalijuma 40K, dok su aktivnosti ostalih radionuklida ispod ili bliske granicama detekcije. U jesen 2009. (oktobar), kao i u proleće 2010. (april) nije detektovano prisustvo radionuklida u uzorcima vode sa istih lokaliteta



Sediment

Kvalitet sedimenta je, na ispitivanim lokalitetima, u pogledu prisustva hazardnih materija generalno zadovoljavajući. Po sadržaju kadmijuma, a prema holandskoj metodologiji, površinski sediment uzvodno od brane kod Pančeva u letnjem i jesenjem, i kod Jabuke u letnjem periodu može se svrstati u klasu 2, dok je samo u jednom uzorku (površinski uzorak uzvodno od brane kod Pančeva u jesenjem periodu) prekoračena maksmalno dozvoljena koncentracija za štetne materije za zemljište po nacionalnom zakonodavstvu. Dobijeni rezultati pokazuju da je kvalitet sedimenta u pogledu sadržaja olova zadovoljavajući. Sadržaj žive u uzorku površinskog sedimenta uzvodno od brane kod Pančeva u letnjem periodu prekoračuje sve korišćene standarde kvaliteta i svrstava sediment u klasu 3. Ipak, uzimajući u obzir prosečan sadržaj žive u sedimentu, može se zaključiti da je kvalitet sedimenta u pogledu sadržaja žive zadovoljavajući. Prema dobijenim rezultatima zaključuje se da kvalitet sedimenta Tamiša sa aspekta sadržaja arsena nije zadovoljavajući i da se mogu očekivati negativni efekti na akvatične organizme. U pogledu sadržaja mineralnih ulja, najugroženija je deonica Jaša Tomić-Sečanj na kojoj je u gotovo svim uzorcima prekoračen indikativni nivo koji ukazuje na ozbiljno zagađenje (sediment je svrstan pretežno u klasu 3), dok je na ostalim lokacijama prekoračena maksimalno dozvoljena koncentracija pa se sediment svrstava pretežno u klasu 2 i može se smatrati delimično zagađenim mineralnim uljima. Kada se dobijeni rezultati za maksimalno određene koncentracije pojedinačnih jedinjenja uporede sa kanadskim preporukama za kvalitet sedimenta, dolazi se do zaključka da sediment nije zagađen PAH-ovima. ISQG vrednost za pojedinačne PAH-ove, koja ukazuje na mogući toksični efekat na akvatične organizme, prekoračena je u svega tri uzorka. Referentna vrednost za sumu PAH-ova prema holandskoj metodologiji nije prekoračena niti u jednom ispitivanom uzorku, što znači da se sediment može svrstati u klasu 0 i oceniti kao nezagađen. Kada se dobijeni rezultati za pojedinačne koncentracije organohlornih pesticida porede sa kanadskim preporukama za kvalitet sedimenta, dolazi se do zaključka da su na pojedinim lokacijama mogući, pa čak i verovatni, negativni toksični efekti. Primenom holandske metodologije, sediment Tamiša se svrstava pretežno u klasu 0 i 1, osim onih uzoraka u kojima je detektovan heptahlorepoksid u visokim koncentracijama (u letnjem periodu na deonici Jaša Tomić Sečanj i kod Jabuke) kada je svrstan u klasu 3. Primenom holandske metodologije dolazi se do zaključka da sediment Tamiša na ovim lokacijama nije zagađen polihlorovanim bifenilima (klase 1). U svim ostalim uzorcima sadržaj PCB-a je bio niži od detekcionog limita metode.

U uzorcima sedimenta detektovani su prirodni radionuklidi u uobičajenim granicama za rečni sediment i zemljište. U većini uzoraka detektovano je prisustvo radionuklida 137Cs. Koncentracija aktivnosti ovog veštačkog radionuklida koji potiče od havarije u Černobilu znatno varira od jedne mikrolokacije do druge. Na pojedinim lokacijama dolazi do intenzivnijeg taloženja ovog radionuklida usled usporavanja toka reke. U odnosu na prethodne godine može se uočiti opadanje koncentracije aktivnosti 137Cs što je i očekivano pošto je period poluraspada 137Cs 30.17 godina. Koncentracija aktivnosti 238U u sedimentima kreće se u vrednostima uobičajenim za rečni sediment i uporediva je sa srednjim vrednostima za zemljište u Vojvodini za koje postoje rezultati sistematskih merenja. Koncentracija aktivnosti 226Ra je u ravnoteži sa 238U što pokazuje da nema indikacija za prisustvo osiromašenog urana. Koncentracija aktivnosti prirodnih radionuklida 232Th i 40K se kreće u uobičajenim opsezima za sediment i pesak. Nisu primećena intenzivna taloženja radionuklida u sedimentu, što je zavisilo od relativno visokog nivoa reka u periodu uzorkovanja.

Biota

Od teških metala u ribi je sa najvećom učestalošću detektovana živa (nije detektovana samo u jednom pojedinačnom uzorku) i kadmijum (detektovan u 62% ispitivanih uzoraka), dok olovo i arsen nisu detektovani iznad detekcionog limita metode niti u jednom ispitivanom uzorku. Sa aspekta bezbednosti konzumacije ove ribe, ne postoji opasnost po zdravlje čoveka s obzirom da ni prosečne vrednosti, niti vrednosti za pojedinačna merenja ne prekoračuju maksimalno dozvoljene koncentracije za kadmijum i živu prema EU zakonodavstvu. Polihlorovani bifenili su detektovani u svega 25% ispitivanih uzoraka, ali u koncentracijama koje su se kretale ispod praktične granice kvantitacije. U poređenju sa kanadskim preporukama za zaštitu zdravlja akvatičnog sistema,



zabeleženo je prekoračenje maksimalno dozvoljene koncentracije za sumu 4,4'-DDT i njegovih metabolita u dva pojedinačna uzorka mišićnog tkiva ribe sa lokaliteta Banatski Despotovac. Od PAH-ova, zakonodavstvom EU o maksimalno dozvoljenim nivoima polutanata u hrani, regulisan je samo benzo(a)piren koji nije detektovan niti u jednom ispitivanom uzorku.

Predstavljeni rezultati merenja na oko 100 uzoraka riba pokazuju da je riba čista sa aspekta radioaktivnog zagađenja. Ni u jednom uzorku nisu detektovani proizvedeni radionuklidi, čak nije registrovan ni 137Cs koji je posle akcidenta u Černobilu bio najveći kontaminant životne sredine. Radioaktivni izotop 40K prirodni je sastojak elementa kalijuma i kao takav zakonito prati koncentraciju kalijuma u organskim proizvodima.

Saprobni status i mikrobiološki parametri Uzorci vode za kvalitativnu i kvantitativnu analizu planktonskih zajednica i mikrobiološke analize, kao i sedimenta za hidrobiolšoke analize (fauna dna) uzeti su jednokratno u leto i jesen 2009 i proleće 2010, sa 6 lokaliteta duž toka reke Tamiš kroz Srbiju: Jaša Tomić (1), Sečanj (2), Tomaševac (3), Farkaždin (4), Opovo (5) i Pančevo (6).

Na osnovu rezultata prikazanih u izveštaju mogu se doneti određeni zaključci o trenutnom saprobnom statusu reke Tamiš u periodu istraživanja.

Prema fitoplanktonu, Indeks saprobnosti, na svim lokalitetima, pokazuje da voda pripada -mezosaprobnom tipu tj. drugoj klasi boniteta. Tokom leta dominira Chlorophyta, uz subdominaciju Bacilariophyta, dok je tokom jeseni i proleća obrnuto. Ovakva sezonska dinamika dominantnih razdela fitoplanktona je očekivana i uobičajena. Cyanobacteria tokom celog ispitivanog perioda, na svim lokalitetima, čini svega 3-4 %.

Može se konstatovati da je zooplankton vrlo slabo razvijen, naročito kada se radi o euplanktonskim vrstama. Većina konstatovanih taksona su fitofilni predstavnici. U kvalitativnom i kvantitativnom pogledu dominira grupa Rotatoria. Iz grupe Cladocera se javljaju isključivo fitofilne vrste, dok su iz grupe Copepoda konstatovani samo larveni stadiumi nauplius i copepodit. Indeks saprobnosti prema zooplanktonu se kretao u granicama oligo do β mezosaprobnosti. Dobijeni niski indeksi saprobnosti su verovatno posledica dominacije fitofilnih oblika, čija se indikatorska težina loše pokazala za ovakve tipove voda, pa je realna saprobnost, verovatno, veća.

Osnovni graditelj bentosnih zajednica na istraživanim lokalitetima u svim sezonama bila je klasa Oligochaeta. Indeks sabronosti po Pantle- Buck-u izračunat je na osnovu ove grupe. Prema dobijenim vrednostima indeksa saprobnosti kvalitet vode reke Tamiš u istraživanom periodu i na svim lokalitetima pripao je α – mezosabrobnoj zoni ili III klasi boniteta, izuzev uzorka iz jesenje sezone na lokalitetu Pančevo gde je voda okarakterisana kao α-β mezosaprobna.

Indeks saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune po Pantle-Buck ukazao je da voda Tamiša na sva tri istraživana lokaliteta u sve tri sezone pripada drugoj klasi boniteta.

U sve tri sezone na većini lokaliteta brojnost heterotrofnih bakterija se kretala ispod dve hiljade kolonija po mililitru, što po Kolovoj klasifikaciji površinskih voda Tamiš svrstava u I-II klasu tj. u kategoriju voda koje su slabo zagadjene organskim materijama.

Na osnovu vrednosti indeksa fosfatazne aktivnosti (IFA) u letnjem periodu voda reke Tamiš pripadala je IIA klasi odnosno kategoriji zadovoljavajuće čistih voda. U jesenjem periodu voda se na ispitivanim lokalitetima mogla okarakterisati kao slabo do umereno zagadjena. Najveće vrednosti IFA duž celog ispitivanog dela vodotoka Tamiša su konstatovane tokom proleća 2010. godine kada je voda pripadala prelaznoj II-III kategoriji.

Sa sanitarnog aspekta, tokom leta i jeseni, brojnost kolonija ukupnih koliformnih bakterija (UK) ukazuje na III klasu odnosno kategoriju zagađenih voda. Prolećni period se karakteriše padom brojnosti ove fiziološke grupe bakterija dok se sa stanovišta fekalnog zagađenja voda može okarakterisati kao umereno zagađena (II klasa).



Brojnost fekalnih koliforma odnosno Escherichia coli se uzima kao jedan od najpouzdanijih indikatora fekalnog zagađenja voda. Dobijeni rezultati ukazuju da je najlošiji kvalitet vode u pogledu fekalnog zagađenja na većini lokaliteta zabeležen tokom leta i jeseni 2009. godine - na najvećem delu voda je bila umereno zagađena materijama fekalnog porekla (II klasa).

Ekološki status Hidrološke karakteristike reke Tamiš su sumirane na osnovu literaturnih izvora i merenjima na 3 profila: Tomaševac, Farkaždin i Pančevo.

Analiza hidromorfoloških karakteristika i makrofitske vegetacije zasnovana je na terenskim osmatranjima i merenjima sprovedenim tokom leta 2009 na 6 RHS, odnosno 9 LEAFPACS deonica duž celog toka reke Tamiš kroz Srbiju.

Uzorci sedimenta za hidrobiološke analize (fauna dna) uzeti su jednokratno u leto i jesen 2009. godine i proleće 2010 godine sa 6 lokaliteta duž toka rekeTamiš kroz Srbiju: Jaša Tomić (1), Sečanj (2), Tomaševac (3), Farkaždin (4), Opovo (5) i Pančevo (6). Materijal za kvalitativnu i kvantitativnu analizu ihtiofaune reke Tamiš, obzbeđen je uzorcima uzetim u periodu avgust-oktobar 2009. i u aprilu 2010. godine na tri lokaliteta (Sečanj, Banatski Despotovac - Tomaševac, Opovo).

Na osnovu rezultata prikazanih u izveštaju mogu se doneti određeni zaključci o trenutnom ekološkom statusu reke Tamiš u periodu istraživanja.

Ukupna dužina rečnog toka Tamiša iznosi 359 km, u dužini od 118 km Tamiš teče kroz Srbiju. Ukupna površina sliva iznosi 7 319 km², od čega u Srbiji 1 529 km². U delu toka kroz Banat u Srbiji, Tamiš je ima samo jednu pritoku - Brzavu čiji je tok dužine 162 km kanalisan i sada je sastavni deo hidrosistema DTD. U blizini sela Botoš, Tamiš se uključuje u kanal Novi Bečej – Banatska Palanka i teče kanalskim koritom u dužini od 1,5 km. Nizvodno od Botoša pa do Pančeva i ušća u Dunav, na ukupno 85 km, Tamiš ne prima ni jedni pritoku. Između Opova i Čente, na 43. rečnom km, Tamiš je spojen sa Dunavom kanalom Karašac Između Karašca i ušća postoje još dve veze sa Dunavom, Vizelj sa ušćem u Dunav južno od Borče i Sibnica u blizini Pančeva. Svi ovi kanalski tokovi imaju zadatak da odvode visoke vode Tamiša u Dunav.

Režim Tamiša je posledica režima padavina i temperaturnih prilika u gornjem toku reke, u oblasti zapadnih Karpata, a količina i režim padavina u Banatu nemaju veći uticaj. Od 1967. godine, kada je uključen u hidrosistem DTD puštanjem u rad sistema od tri ustave kod Opova, Čente i Pančeva (sa brodskom prevodnicom), i jedne na Karašcu, vodni režim Tamiša se kontroliše, a postoji mogućnost i usmeravanja vodnog oticaja. Amplituda srednjih mesečnih vodostaja iznosi 238 cm, a apsolutna amplituda 658 cm. Širina korita Tamiša u blizini Jaše Tomića pri visokim vodostajima je 70 m, a dubina 6 do 7 m. Kod naselja Boke širina mu je 50 m, a dubina 9 m, dok kod Neuzine širina iznosi 80 m, a dubina do 6 m. U nizvodnom sektoru, dubine pri visokim vodostajima se kreću od 6 do 7 m, a pri srednjim vodostajima od 2 do 3 m. Kod Pančeva Tamiš u Dunav prosečno unosi oko 50 m³/s vode.

Tamiš ima veoma mali pad - svega 0,022 - 0,062 ‰, zbog čega je u svom srednjem i donjem toku izgradio brojne meandre. Uzvodno od Farkaždina, između 55. i 77. rečnog km, dužina prirodnog toka je 22 km, dok je najmanja moguća dužina toka 7 km što daje koeficijent razvitka rečnog toka od 3,1. Izrazito meandriranje je bilo i između Čente i Sakula gde je tok pre regulacija bio 3,3 puta duži od najmanje moguće dužine. Međutim, regulacionim radovima u cilju odbrane od poplava, na sektoru nizvodno od Botoša, na poslednjih 80 km, napravljeno je 28 proseka.

Ispunjavanje meandara fluvijalnim materijalom se odvija veoma sporo, pa mnogi presečeni meandri još nisu postali mrtvaje. Zbog često bujičnog karaktera visokih voda na Tamišu i izrazito malog pada rečnog korita, određena količina nošenog fluvijalnog materijala ostaje u koritu reke i formira akumulativno-nanosni sloj. Međutim, u centralnim delovima korita, debljina iznosi maksimalno 10 cm, dok se prema obalama povećava i dostiže na nekim sektorima maksimalnih 60 cm. Sediment je peskovit sa niskim do umerenim udelom finog organskog mulja.



U odnosu na stepen hidromorfološke izmenjenosti staništa, Tamiš se svrstava u klasu srednje i značajno izmenjenih vodenih tela (HMC klase 3 i 4). Uprkos svim regulacionim radovima, reka Tamiš i dalje predstavlja vodeno telo visokog stanišnog potencijala i diverziteta, a najveću vrednost predstavljaju rukavci i meandri.

Detaljnom analizom udela izmenjenosti, uočava se potencijalna baza za proces aktivne zaštite Tamiša. Stepen izmenjenosti staništa bi se mogao značajno smanjiti ukoliko bi se celom dužinom toka sprovela rigidna kontrola reprofilisanja obale, a posebno eksploatacije obale ekstenzivnim stočarstvom i crpljenja vode za potrebe okolnih ribnjaka i navodnjavanja. Ove potencijalne mere bi mogle redukovati HMC klasu pojedinačnih deonica do kategorije 2 i 3, gde bi jedino RHS deonica 6 kod Pančeva ostala u kategoriji 4.

Prirodnu potencijalnu vegetaciju sliva reke Tamiš predstavljaju hidrološki uslovljene šume vrba i topola (Salici-Populetum). Na malom i ograničenom prostoru prisutne su značajne zajednice vodenih makrofita. Iz grupe akvatične submerzne vegetacije prisutna je zajednica drezge (Ceratophylletum demersi) u priobalnom delu pojedinih deonica. Od predstavnika akvatične flotantne vegetacije zastupljena je zajednica vodene paprati i sočivice (Salivinio-Spirodeletum polyrrizae). Na malom prostoru u uvalama javljaju se zajednice krocanja i resine (Myriophyllo-Potametum). U ekološkom nizu na njih se nadovezuje zajednica belog i žutog lokvanja (Nymphaetum albo-lutae), koja se pojavljuje u uvalama sa dubljom vodom na bogatoj muljevitoj podlozi. Ove uvale su ujedno najznačajnija mrestilišta riba. Močvarni tip vegetacije sa zajednicom tršćaka (Scripo-Phragmitetum), u okviru koje se subassocijacija sa uskolisnim rogozom razvija na obalama i obezbeđuje zaštitu od erozije.

Zabeležena je ukupno 31 vrsta makrofita, a od posebnog značaja je prisustvo vodenog oraška Trapa natans agg. zaštićenog kao prirodna retkost i evidentiranog u Crvenoj listi flore Srbije.

Stari Tamiš se jasno izdvaja od ostlih prema svom vegetacijskom sastavu. Rukavci Tamiša, a posebno na delu uzvodno od ušća kanala DTD, predstavljaju jedinstveni izvor diverziteta makrofitske vegetacije. Sve deonice se jasno grupišu prema svom vegetacijskom sklopu na one uzvodno (L 2-5) i nizvodno (L 6-9) od ušća kanala DTD u Tamiš. Značajni skok indeksa diverziteta nizvodno od ušća kanala DTD u Tamiš potiče dominantno od alohtonih invazivnih vrsta, tako da se povećanje indeksa diverziteta u ovom slučaju smatra negativnim, jer doprinosi postiskivanju autohtonih vrsta i izgradnji monotipskih vegetacijskih jedinica alohtonog tipa. Kao invazivne vrste izrazito agresivne strategije širenja izdvajaju se Azolla filiculoides, Elodea canadensis i Vallisneria spiralis.

Prema Corine klasifikacionoj šemi na Tamišu je zabeleženo 11 tipova staništa. Prema EUNIS klasifikaciji utvrđeno je 48 tipova staništa, što se smatra značajnim diverzitetom staništa. Kao činioci u rasprostranjenju makrofitske vegetacije podjednako su se pokazali značajnim i hidromorfološka raznovrsnost rečnog staništa i stepen njegove izmenjenosti.

Osnovni graditelj bentosnih zajednica na istraživanim lokalitetima u svim sezonama bila je klasa Oligochaeta. Na svim lokalitetima dominira Limnodrilus hoffmeisteri – u svim sezonama, osim kod Pančeva gde dominira Branchiura sowerbyi, a L. hoffmeisteri je subdominantan. B. sowerbyi (alohtona, invazivna vrsta) se praktično ne pojavljuje, ili samo sporadično po sedimentacionim zonama na obalama na uzvodnim lokalitetima sve do Farkaždina, dok kod Pančeva dominira, a uslovljeno usporom i organskim opterećenjem. Slično je i sa vrstom Tubifex tubifex. Ove tri vrste jesu indikatori polisaprobnih voda, ali ni na jednom lokalitetu se ipak ne pojavljuju kao isključivi predstavnici faune dna. Ako posmatramo broj konstatovanih grupa bentosne zajednice po lokalitetima ili sektorima, posebno se izdvaja lokalitet Tomaševac na kome je tokom perioda istraživanja registrovano ukupno 24 vrste iz čak 11 grupa, dok je na svim ostalim lokalitetima broj grupa drastično manji: 4 – 6, ali ukupan broj vrsta je približan broju registrovanih kod Tomaševca i kreće se od 16 do 20. Predstavnici grupa Trichoptera i Ephemoroptera nisu registrovani na 2 najnizvodnija lokaliteta – kod Opova i Pančeva, ali se pojavljuju na svim uzvodnijim lokalitetima.



Činjenica da su uzorci za analizu faune dna uzeti na svakom lokalitetu po celom profilu (sredina toka, leva i desna obala) omogućava podrobniju analizu. U središnjim delovima korita, posebno u uslovima visokih voda kakve su zabeležene u sve tri kampanje, a posebno prolećnoj, sedimentacija je minimalna, što rezultira manje razvijenom faunom dna, ili čak i njenim potpunim izostankom, posebno kad je u pitanju grupa Oligochaeta. Razlika između brojnosti zabeleženih na obalama i sredini toka je najizraženija tokom prolećne kampanje, na svim lokalitetima. Konkretno, tokom prolećne sezone, u uzorcima uzetim sa sredine toka, samo na lokalitetu Pančevo (a uslovljeno usporom) beležimo razvijenu faunu dna, sa dominacijom vrste Pothamotrix hammoniensis. Na lokalitetima Jaša Tomić, Sečanj i Farkaždin u prolećnim uzorcima nije zabeležena ni jedna jedinka, a kod Tomaševca i Opova dominiraju Gammaridae – grupa karakteristična za tekuće uslove, koja inače nije konstatovana ni u jednom uzorku iz obalnog regiona tokom celog perioda istraživanja. Navedeni rezultati su u potpunosti u skladu sa rezultatima hidoloških merenja na lokalitetima Tomaševac, Farkaždin i Pančevo.

Obzirom da je Tamiš tipična ravničarska sporotekuća reka, a da deo toka kroz našu zemlju predstavlja zapravo donji deo toka i njegovo ušće u Dunav, rezultati analize faune dna mogu se shvatiti ohrabrujuće. Sasvim je očekivano da se kao graditeljska pojavljuje grupa Oligochaeta i da je među njima i brojnost i broj konstatovanih vrsta najveći, jer svi ekološki uslovi pogoduju upravo ovoj grupi. Saprobnost određena na osnovu graditeljske grupe ostaje u okviru α – mezosabrobne zone (III klasa), što je uobičajeno, jer fauna dna uvek pokazuje klasu više od one koju konstatujemo na osnovu rezultata analize planktonskih zajednica (II klasa). Ukupno, može se zaključiti da je obezbeđenje stalnog protoka ključni momenat koji definiše status reke Tamiš. Stagnantni uslovi, do kojih dolazi u uslovima niskih voda, kada se regulacinim aktivnostima i onako usporen tok Tamiša u potpunosti zaustavlja, može da dovede do smanjene moći samoprečišćavanja, nagomilavanja organskih materija i/ili nutrijenata, dodatnog intenziviranja sedimentacije i eutrofizacije, posebno u obalnim regionima i sektorima reke koji se nalaze u zonama uspora/zadržavanja vode. Kao jedan od najboljih indikatora izmenjenih hidroloških uslova jeste sasvim sigurno fauna dna. Redovnim monitoringom, posebno u zonama uspora i sedimentacionim zonama bilo bi moguće uspostaviti preciznije longitudinalne i prostorno – vremenske trendove, ukazati na kritične zone i eventualno i predvideti trendove u procesu eutrofikacije. Ovako, praktično jednokratnim snimanjem terena, na malom broju lokaliteta, u hidrološki veoma specifičnim uslovima konstantnih visokih voda, rezultati moraju biti tumačeni uz dozu opreza i shvaćeni više kao indikacija stanja.

Ihtiofaunu u periodu istraživanja čini 28 vrsta riba, što je preko trećine ikada registrovanih u vodama Vojvodine, značajno više od broja vrsta konstatovanih tokom devedesetih godina (20) ali ipak manje od broja vrsta registrovanih sedamdesetih i osamdesetih (34). Osim 2 ranjive i 6 retkih vrsta koje doprinose relativnoj vrednosti ihtiofaune, konstatovano je i 7 introdukovanih vrsta koje su se uspešno aklimatizovale. Međutim, posebno treba naglasiti činjenicu da introdukovana vrsta Carassius gibelio – babuška (srebrni karaš), koji u velikom broju vodotoka Vojvodine, posebno kanalskoj mreži DTD predstavlja dominantnu vrstu kako po idividualnoj zastupljenosti tako i po masenom udelu, u Tamišu čini tek 5% ihtiofaune po oba kriterijuma. Nažalost, ipak se mora konstatovati da je, iako ne dominira ni po procentualnom ni po masenom udelu, babuška jedina vrsta koja je prisutna na svim lokalitetima, u svim sezonama. Takođe se mora primetiti da je Leuciscus cephalus – klen prisutan tokom sve tri sezone jedino na lokalitetu Sečanj, , što ukazuje na postojanje stabilne populacije klena na ovom delu toka, a da ni u jednoj sezoni nije bio prisutan na svim lokalitetima. Kod Opova nije konstatovan ni u jednom preiodu ispitivanja.

Prema tipu ishrane po brojnosti vrsta dominiraju bentofage vrste, slede grabljivice, a najmanji broj registrovanih vrsta pripada grupi planktifaga.

Obzirom da je ukupna dužina toka reke Tamiš kroz našu zemlju svega 118 km, analizom izlova na 3 lokaliteta nije moguće uspostaviti jasan longitudinalni gradijent, ali treba konstatovati da se po ukupnom ulovu i diverzitetu izdvaja sektor Banatski Despotovac - Tomaševac.

Kondiciono stanje riba je zadovoljavajuće, a koeficijent uhranjenosti je generalno viši kod bentofaga (standardno preko 2) nego kod grabljivica (prosečno oko 1). I odnos polova je povoljniji kod



bentofaga – kod većine analiziranih vrsta odnos je 1:1, dok kod većine grabljivica dominiraju mužjaci (i do 3:1).

Može se konstatovati da je ukupno stanje ihtiofaune zadovoljavajuće. Sasvim sigurno su ovome doprinele zabrana komercijalnog ribolova koja je na snazi već osam godina, redovna poribljavanja i efikasno organizovana ribočuvarska služba. Međutim, zadovoljavajuće stanje ihtiofaune pre svega proističe iz očigledno povoljnih opštih ekoloških uslova koji vladaju u Tamišu – zadovoljavajući diverzitet specifičnih staništa neophodnih za razmnožavanje, dovoljna količina raspoložive hrane, dovoljna količina rastvorenog kiseonika, zadovoljavajući kvalitet vode u smislu izostanka toksičnih materija u toksičnim koncentracijama u vodenom stubu. Međutim, ponovo se mora naglasiti da su zbog ograničenosti trajanja projekta istraživački izlovi rađeni u periodu od svega 10 meseci tokom kojih su praktično uslovi bili ekstremno povoljni u smislu visokog vodostaja i protoka. Može se pretpostaviti da periodi niskih voda, koji najpre utiču na odsecanje revira i bočnih korita od glavnog toka, kao posledicu mogu imati ozbiljan pad koncentracije rastvorenog kiseonika, ali isto tako te mogu nepovoljno da se odraze na ukupno stanje ihtiofaune.

Ključni momenat i neophodan naredni korak u procesu aktivne zaštite reke Tamiš predstavljala bi valorizacija rukavaca, meandara i revira, kao izvora diverziteta mikrostaništa, centara biodiverziteta generalno, a konkretno, vezano za ihtiofaunu, kao najvažnih mrestilišta. Neposredno pre ili pri samoj valorizaciji najoptimalnije bi bilo primeniti koncept ekosistemskih funkcija i servisa usluga promovisan Milenijumskim ciljevima (MEA, 2005), pri čemu bi se u širokoj debati, uz poštovanje principa održivog korišćenja resursa i razvoja iskristalisale sve usluge koje stanovništvo ovog dela Banata (i šire) očekuje od reke Tamiš i priobalja, ali što je važnije, mere koje bi trebalo preduzeti da se reci vrate funkcije koje će omogućiti usluge koji se od nje očekuju.



5. LITERATURA

Barber, H.G., Haworth E.Y. (1981): A Guide to the Morphology of the Diatom Frustule, Scientific Publ. No. 44, Ambleside, U.K.:Freshwater Biol.Ass.

Barta, ZS., Felföldy L., Hajdu L., Horváth K., Kiss K., SchmidthA., Tamás G., Uherkovich G., Vörös L. (1976): Vízügyi Hidrobiológia, A zöldalgák (Chlorococcales) rendjének kishatározója. 4. kötet, Országos Vízügyi Hivatal, Budapest.

Belcher H., Swale E. (1978): A Beginner´s Guide to Freshwater Algae. Institute of Terrestrial ecology. Natural Environment Research Council, London

Bikit I., Forkapić S., Mrđa D., Todorović N., 2006. Study of Active Shielding for Gamma Spectrometers in FINUSTAR-2005, edited by S.V.Harissopulos et al., AIP Conference Proceedings 831, AIP, Melville, NY, 2006: 409 – 411

Bikit, I. et al. : Radioactivity of the soil in Vojvodina (northern province of Serbia and Montenegro), Journal of Environmental Radioactivity 78 (2005) 11-19

Bikit, I., J. Slivka, D. Mrdja, N. Zikic-Todorovic, S. Curcic, E. Varga, M. Veskovic, Lj. Conkic: Simple Method for Depleted Uranium Determination, Japanese Journal of Applied Physics (JJAP), 5269-5273, Tokyo (2003)

Bikit, I., J.Slivka, M.Krmar, M.Vesković, Lj.Čonkić, E.Varga, S.Ćurčić, D.Mrđa, Determination of Depleted Uranium at the Novi Sad Low-Level Laboratory, Archive of Oncology 2001 in press

Bikit, I., J.Slivka, M.Veskovic, E.Varga, N.Zikic-Todorovic, D.Mrdja, S.Forkapic: Measurement of Danube Sediment Radioactivity in Serbia and Montenegro Using Gamma Ray Spectrometry, Radiation Measurements 41 (2006) 477-481

Čugunova (1959): Rukovodstvo po izučeniju vozrasta i rosta ryb. Izdateljstvo Akad. nauk. Moskva.

Cumming BF., Wilson SE, Hall RI, Smol JP. (1995): Diatoms from British Columbia (Canada) Lakes and their Relationship to Salinity, Nutrients and Other Limnological Variables. Bibliotheca Diatomologica: 31, Stuttgart, Germany

Cvijan M., Blaženčić J. (1996): Cyanophyta. Flora algi Srbije.tom 1.Naučna knjiga, Beograd

EC, 1997: Radiation Protection 88. Recommendations for implementation of Title VII of the European Basic Safety Standards concerning significant increase in exposure due to natural radiation sources. European Commission. Office for Official Publications of the European Commission. Radiation Protection Series.

Felföldy, L. (1980): A biologiai vizminosites. 3. javitott es bovittet kiadas. Vizugyi Hidrobiologija, 9. Budapest.

Felföldy, L. (1985): Vízügyi Hidrobiológia, A zöldalgák Phytomonadina csoportjának kishatározója. 14. kötet, Országos Vízügyi Hivatal, Budapest

Gulyás P. (1998): Szaprobiológiai indikátorfajok jegyzéke, Vízi természet- és környezetvédelem, 6. kötet, Környezetgazdálkodási Intézet, Budapest

Guti, G. (1993): A magyar halfauna természetvédelmi minősítésére javasolt értékrendszer, Halászat, 86/3: 141-144.

Harka Á., Sallai Z. 2004: Magyarország halfaunája, Nimfea Természetvédelmi Egyesület, Szarvas

Holčik J. (ed.) (1989): The Freshwater Fishes of Europe. General Introduction to Fishes, Acipenseriformes, Vol.1/II

Hrabe, S. (1979): Vodní máloštetinatci (Oligochaeta) Československa, Univerzita Karlova, Praha.

Ikonomov, P. (1959): Ephemeroptera na Makedonija, sistematika i faunistika, Skoplje.

IUCN (1999): IUCN Red List of Threatened Animals Database, http//[email protected], pp. 35.

Kavka, G. & E. Poetsch (2002): Joint Danube Survey: Microbiology. Technical Report of the Int. Commission for the Protection of the Danube River, 138-155

Kerovec, M. (1983): Priručnik za upoznavanje beskičmenjaka naših potoka i rijeka, Zagreb.



Kohl,W, (1975): Über die Bedeutung bakteriologischer Untersuchungen für die Beurteilung von Fließgewässern, dargestellt am Beispiel der österreichischen Donau, Arch, Hydrobiol,/Suppl,44, 4, 392-461.

Lang, C., Tao, S., Wang, X., Zhang, G., Li, J., Fu, J. (2007). Seasonal variation of polycyclic aromatic hydrocarbons (PAHs) in Pearl River Delta region, China. Atmospheric Environment 41(37), 8370-8379.

Lelek, A. (ed.) (1987): The Freshwater Fishes of Europe.Threathened FreshwaterFishes of Europe, Vol. 9. AULA-Verlag Wisbaden, 343. pp.

Maletin S., Djukić N., Miljanović B., Ivanc A. (1998): Ihtiofauna reke Tamiš. Naš Tamiš. Urednici: Marković, S., Svirčev, Z. Univerzitet u Novom Sadu. Prirodno-matematički fakultet. Institut za geografiju Novi Sad, 133-140

Marković S., Svirčev Z. (1998): Naš Tamiš, naučna monografija, Novi Sad

Matavulj, M. (1986): Nonspecific phosphomonoester hydrolases of microorganisms and their importance in phosphorus cycle in aquatic habitats. PhD thesis. University of Zagreb. Faculty of Sciences.

Matavulj, M., Bokorov, M., Gajin, S., Gantar, M., Stojiljković, S., Flint, K.P. (1990):Phosphathase activity of water as a monitoring parameter. Water Science and Technology, 22 (5):63-68.

MEA (Millennium Ecosystem Assessment) (2005): Ecosystems and Human Wellbeing. Synthesis reports. http://www.millenniumassessment.org/en/Synthesis.aspx

Németh J. (1997a): Vízi természet és környezetvédelem, 3. kötet, Az ostoros algák (Euglenophyta) kishatározója 1. (2. javított és bővített kiadás), Környezetgazdálkodási Intézet, Budapest

Németh J. (1997b): Vízi természet- és környezetvédelem, 4. kötet., Az ostoros algák (Euglenophyta) kishatározója 2., Környezetgazdálkodási Intézet, Budapest

Nemeth, J., Boyanovski, B., Traykov, I. (2002): Joint Danube Survey: Phytoplankton. Technical Report of the Int. Commission for the Protection of the Danube River, 102-137

Pennak, R. W. (1979): Fresh-water invertebrates of the United States, John Wiley & Sons, New York, Chicchester, Brisbane, Toronto.

Petrović. O., Gajin, S., Matavulj, M., Radnović, D. Svirčev, Z. (1998): Microbiological water quality of the surface waters. Institute of Biology University of Novi Sad pp. 1-122.

Pintér K. 2002: Magyarország halai. Akadémia Kiadó, Budapest

Pricope, F., Battes, K., Ureche, D., Stoica, I. (2004): Metodologia de monitorizare a ihtiofaunei din bazinele acvatice naturale şi antropice. Studia Univ. Vasile Goldiş, Arad. Seria Şt. Vieţii. 14: 27-33.

Pujin V., Marko J., Božidarević D., Ratajac R., Djukić N., Gajin S., Gantar M., Matavulj M., Jovanović B., Maletin S., Jovanović R., Kostić D., Obreht Z. (1987 a): Osnove plana unapredjenja i korišćenja ribarskog područja Tamiš I za period 1986- 1990

Sallai, Z., Mrakovčić, M., (2007): Protokol za istraživanje faune riba i praćenje stanja u reci Dravi, in Purger, J. J. (ed.) Priručnik za istraživanje bioraznolikosti duž rijeke Drave, Sveučilište u Pečuhu, Pécs, 133-161.

Simonović, P. (2001): Ribe Srbije. NNK International, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Biološki fakultet Beograd.

Tesch, F. W. (1968) Age and growth.-In Ricker, W. (ed.): Methods for assesment of fish production in fresh waters, Oxford and Edinburgh, 93-120.

Vuković T., Ivanović B.(1971): Slatkovodne ribe Jugoslavije, Zemaljski muzej BiH, Sarajevo

Wetzel R.G. (2001): Limnology, Lake and River Ecosystems. Third Edition. Academic Press.

Whitford LA., Schumacher GJ. (1973): A Manual of the Fresh-Water Algae. Sparks Press, Raleigh,N.C.

www.google.com