studija slucaja - privatizacije u srbiji

Beograd, 3. novembar 2014. godine

METODOLOŠKI OKVIR

• Studija obuhvata deset slučajeva privatizacije čiji je izbor izvršen na osnovu sledećih kriterijuma:- svaka izabrana privatizacija morala je da ima adekvatnog parnjaka,

odnosno privredno društvo u istoj pretežnoj delatnosti, približno iste veličine i sa sličnim karakteristikama u periodu pre privatizacije

- izabrani slučajevi oslikavaju ključne modele privatizacije i ključne probleme u ovom procesu

- prednost je data privrednim društvima čija su sedišta u opštinama koje pokriva USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (USAID SLDP)

• Za svaku studiju slučaja: - urađena je detaljna analiza efekata privatizacije- posebno su analizirani fiskalni efekti na lokalnu samoupravu- izračunat je oportunitetni trošak za odgovarajući par (lošu privatizaciju)

kao alternativni scenario

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

„Sve uspešne privatizacije liče jedna na drugu, svaka neuspešna je loša

na svoj način.“


KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI

• Nerešena imovinska pitanja- građevinsko zemljište, restitucija- nepostojanje upotrebnih i građevinskih dozvola

• Višak zaposlenih- socijalni programi i otpremnine

• Prezaduženost- uloga državnih poverilaca

• „Meko budžetsko ograničenje“- „povezivanje staža“, onemogućavanje izvršenja i namirenja- državne banke i druge finansijske institucije

• Negativna selekcija investitora- prodaja na rate- odsustvo kontrole pranja novca



KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI

OKVIR ANALIZE FISKALNIH EFEKATA PO LOKALNU SAMOUPRAVU


OSNOVNI ZAKLJUČCI STUDIJE SLUČAJEVA

• Za uspeh privatizacije presudna je uloga strateškog investitora koji je u stanju daizvrši transfer tehnologije, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investirau opremu;

• Novim pravnim okvirom otklonjeni su neki od problema (na primer, pitanjeprezaduženosti odnosno dugovanja prema državnim poveriocima), ali ne iproblemi viška zaposlenih i zemljišta.

• Osim za nekoliko većih preduzeća u restrukturiranju, nije realno očekivati većebraunfild investicije u Srbiji.

• Iako je niz opština unapredio svoje poslovno okruženje, postoje brojnemogućnosti za poboljšanje.

• Interes lokalne samouprave je da se resursi privrednog društva u privatizaciji štopre efikasno upotrebe, ali je potrebna i njihova proaktivna uloga.

• Visoki oportunitetni troškovi neuspelih privatizacija su često zanemareni

• Neuspele privatizacije utiču na smanjenje budžetskih prihoda lokalnihsamouprava, a pre svega ustupljenih prihoda, čime direktno smanjuju njihovufiskalnu autonomiju


Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.

• U toku priprema za privatizaciju u DP„Dušan Petronijević“ su sprovedeneznačajne mere restrukturiranja.

• Nakon privatizacije prihodi odprodaje (izraženi u evrima) više negoudvostručeni, dok je tržišno učešćeuvećano za više od 50%.

• Kupac je pored značajnog investiranja sproveo niz mera restrukturiranja(unapredio je kvalitet procesa proizvodnje, uveo integrisani sistem menadžmentai posluje u skladu sa međunarodnim standardima).

• „Duropack“ d.o.o. predstavlja primer privatizacije u kojem strateški investitorpreuzima punu kontrolu nad preduzećem i u kome nema posebnih problema.


• „FOPA“ predstavlja tipičan primer radničkog akcionarstva jer preduzećenije bitno promenilo način poslovanja u organizacionom, tehnološkom,finansijskom i upravljačkom pogledu.

• Nakon drugog kruga privatizacije 2007. godine, a zatim i raskida ugovorasa bugarskim investitorom, dolazi do ubrzanog propadanja preduzeća.Preduzeće je pored problema sa likvidnošću i viškom zaposlenih imalo iznačajan problem zagađenja životne sredine.

Oportunitetni trošak: 7,3 miliona EUR


Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.

Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška

• Pre privatizacije DP „Rudnik“ jeposlednji put zabeležilo pozitivan netorezultat 1999. godine, dok sukumulativni gubici u periodu od 2000.do 2004. godine premašili iznos od 3miliona EUR.

• Po sprovedenoj privatizaciji preduzeće je bitno poboljšalo svoje poslovanje iznačajno povećalo broj zaposlenih.

• Kupac je u osnovna sredstva, od trenutka kada je postao vlasnik do kraja 2013.godine, uložio ukupno 5,4 miliona EUR.


• Kriza u poslovanju rudnika „Suva Ruda“ kulminirala je avgusta 2002. godine, kadaobustavlja proizvodnju, od čega se nikada nije oporavio.

• Kupac je sredstva za početak proizvodnje u rudniku „Suva Ruda“ obezbediotokom 2011. godine, od kredita Međunarodne finansijske korporacije (IFC) idodatne kreditne linije kod domaćih poslovnih banaka. Iako su postojale čestenajave da će se investirati u neophodna sredstva za otpočinjanje proizvodnje, dotoga suštinski nikada nije došlo, odnosno rudnik nije počeo da radi.

• U stečajnom postupku stečajni dužnik je tek iz četvrtog puta prodat kao pravnolice „Koncernu Farmakom MB“ Šabac koje je u tom trenutku bilo većinski vlasniknekoliko rudnika olova, cinka i antimona.


Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška

Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje

• Otpust duga državnih poverilaca bio je verovatno presudan za uspešnu prodaju„Goša Montaže“, jer je spremnost potencijalnih kupaca da preuzmu navedenedugove bila upitna.

• „Goša Montaža“ je povećala efikasnost poslovanja, došlo je doinvestiranja u opremu u iznosu od 4 miliona EUR. Društvo poslujekroz integrisani sistem menadžmenta koji je sačinjen od sistemaupravljanja kvalitetom prema relevantnim standardima.


• „Goša Montaža“ spada u redak primeruspešno sprovedenog radničkogakcionarstva, pri čemu radnici nisudobili većinski paket akcija besplatno,već su ga kupili na javnoj aukciji.

• Problemi „Zavarivača“ počinju već početkom devedesetih godina, kada nastupa stečajpreduzeća. Nakon prinudnog poravnanja sa poveriocima Preduzeće izlazi iz stečajnogpostupka i započinje krajem 2000. godine privatizaciju prema odredbama Zakona osvojinskoj transformaciji.

• Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije krajem 2008. godine, „Zavarivač“ AD beležipogoršanje poslovanja. Nekoliko faktora je imalo presudni uticaj na pogoršanje poslovanja,kao što su eksterni faktori (svetska ekonomska kriza), značajna odstupanja između stvarnog istanja prikazanog u finansijskim izveštajima pre privatizacije, interni problemi poput lošefinansijeske pozicije, viška zaposlenih i narušenog odnosa između zaposlenih i novih vlasnika

Oportunitetni trošak: 13,5 miliona EUR


Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje

Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin

• Niska prodajna cena posledicaodsustva interesa potencijalnihkupaca i potrebnih izdataka zasocijalni program.

• Izdaci po osnovu socijalnog programau „Zdravlju“ dostigli su čak 24,76miliona EUR

• Do kraja 2013. godine kupac je investirao oko 50 miliona EUR. Broj zaposlenih2013. čini samo 19% broja zaposlenih na kraju 2000. godine.


• Od samog početka privatizaciju „Jugoremedije“ je pratio niz problema, koji su doprinelipotpunom slomu Društva:

– Privatizacija prema Zakonu o svojinskoj transformaciji stvorila je dve grupe vlasnika saoprečnim ciljevima

– Sumnje u regularnost samog postupka drugog kruga privatizacije, u regularnostizvršene dokapitalizacije „Jugoremedije“, od strane kupca „Jaka 80“, nesavesno inezakonito poslovanje uprave postavljene od strane Kupca

– Niz problema u vezi sa farmaceutskim sektorom u Srbiji;

– Sumnje u nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje nove uprave postavljene odstrane radnika nakon raskida privatizacije.

Oportunitetni trošak 2007 - 2013: 31,6 miliona EUR*



U posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je čak 379.441.232 RSD, što čini prosečno učešće od 7,51% u analiziranom periodu i u fiskalnom pogledu ukazuje na značajnu

zavisnost lokalnog budžeta od samo jednog privrednog društva.



Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD

• Dok „Banatski Despotovac“ nastavlja da relativno uspešno posluje i nakonprivatizacije uz značajne investicije, „Mala Bosna“ se nakon raskida ugovora oprivatizaciji nalazi u restukturiranju.

• Nakon izvršene privatizacije „Banatski Despotovac" beleži značajno bolje poslovnerezultate. Ulaganje u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „BanatskiDespotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a pozitivniefekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz poslovanja suosnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog kapitala Društva.


• Krajem maja 2007. godine, „Mala Bosna“ je privatizovana od strane konzorcijuma fizičkihlica protiv kojih su kasnije pokrenuti krivični postupci, ali su ta lica ubrzo koristećizakonsku mogućnost, ustupila preduzeće novom vlasniku.

• Period nakon privatizacije Društva karakterišu skriveni vlasnički odnosi i nesavesno ipotencijalno nezakonito poslovanje.

• „Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer korišćenja jednog privatizovanog preduzeća kaokolaterala kako bi se dobili krediti koji će se iskoristiti od strane povezanog lica ili zakupovinu novog preduzeća.

• Slučaj „Male Bosne“ ukazuje na vezu između određenih banaka i jednog brojaprivatizacija. Reč je po pravilu o domaćim bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu),od kojih su mnoge proteklih godina završile u stečaju.

Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD

S obzirom na to da je neposredno pre ove studije donet nov Zakon o privatizaciji čijaprimena je tek započeta, a nije realno očekivati da će se Zakon u skorije vreme

menjati, preporuke su usmerene, pre svega, na rešavanju problema koji nisu rešeni donošenjem novog Zakona o privatizaciji

Uloga lokalnih samouprava u stečaju i tvrdo budžetsko ograničenje

• Lokalne samouprave treba da budu aktivnije i predujmljuju troškove stečajnogpostupka

• Zahtev stečajnom sudiji za deponovanje sredstava stečajnog dužnika u ciljuobezbeđenja plaćanja komunalnih usluga

• Prekid vršenja komunalnih usluga stečajnom dužniku koji ne vrši redovnoplaćanje izvršenih komunalnih usluga

• Zahtevati formiranje posebne klase koju bi činili poverioci koji imaju potraživanjapo osnovu javnih prihoda


KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE

Rešavanje viška zaposlenih (Tranzicioni fond i i Fond solidarnosti)

• Prilagoditi Odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesuracionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i uvećati alokaciju ubudžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“

• Povećati budžetsku alokaciju namenjenu Fondu solidarnosti.

Privatizaciju i lokalna javna preduzeća

• Privatizacija u slučaju non-core (sporedne) delatnosti javnih komunalnih preduzećapredstavlja realnu (i poželjnu) opciju

• Delovima preduzeća koja se bave izdvojenim aktivnostima (aktivnostima kojepodržavaju vršenje komunalnih usluga) treba veoma pažljivo pristupiti

• Prethodno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, viškova zaposlenih i dugova,odnosno dužničko-poverilačkih odnosa, kao i sprečavanje problema negativneselekcije

Poslovno okruženje lokalnih samouprava



Problem u vezi sa tretmanom građevinskog zemljišta –konverzija uz naknadu

• Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine uvodi dve značajne novine u vezigrađevinskog zemljišta:

- Propisuje pravni osnov za privatizaciju građevinskog zemljišta

- Čl.100-102. Zakona uređuju konverziju bez naknade

- Čl.103-108. Zakona uređuju konverziju uz naknadu

- Ukida mogućnost gradnje po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu

• Konverzija je do danas sprovođena sporadično:

- Bez naknade, samo uslučaju individualnih stambenih objekata – kuća, jer je tehničkinesprovodiva

- Uz naknadu, uglavnom tamo gde naknada faktički nije plaćena (FMP januar 2010.)jer novi vlasnici privatizovanih subjekata nisu želeli da je plate



• Odlukom ustavnog suda broj i uz-68/2013 od 10.10.2013. konverzija uz naknaduje obesmišljena:

- Ukinuta je odredba člana 103. Stav 1. Zakona u delu koji glasi: "troškovi pribavljanjaprava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnurevalorizovanu cenu kapitala...”

- Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi zakona oprivatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, kao ida ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravnoprihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući privođenje građevinskog zemljištanameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnostpredstavlja prekomerni teret za zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije.

• Odlukom ustavnog suda srbije broj: u. 74/10 od 09.09.2010. zauzet je stav da jeneustavan član 104. Stav 4. Zakona (gubitak prava korišćenja usled nesprovođenja konverzije)

- Ako u propisanom roku od godinu dana nije izvršena konverzija, bez obzira da li je dotog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev za konverziju ili nije, ne možeizgubiti pravo korišćenja. To znači da je obaveza institucije koja implementira zakon dakorisniku prava na konverziju omogući implementaciju njegovog zakonskog prava.



KLJUČNO PITANJE

Da li će država subjektima privatizacije i pod kojim uslovima, priznati pravo svojine na građevinskom zemljištu, nad kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući

obim prava - pravo korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja?

Konverziju je pravno moguće rešiti na jedan od sledećih načina:

• Naknadu za konverziju treba ukinuti u potpunosti - stav stranih i domaćihinvestiora

• Ne treba dozvoliti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravosvojine - stav udruženja građana koja zastupaju interese restitucije

• Treba omogućiti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojineuz plaćanje pravične naknade - najšire podržavana opcija od strane javnosti



Sva predložena rešenja imaju svoje prednosti i mane. Srbiju i njene građane najviše košta to što su velike površine najvrednijeg građevinskog zemljišta blokirane za investicije.

Jedino rešenje koje je u skladu sa odlukama ustavnog suda:

Da se ponovo omogući pravo građenja po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a da se pitanje konverzije reši uz detaljnu analizu efekta različitih opcija – rešenja,

koje će izraditi nezavisni eksperti, a na osnovu koje će vlada RS i skupština RS doneti odgovornu političku odluku po tom pitanju.



HVALA NA PAŽNJI

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALEDMakedonska 30, VII sprat, 11000 Beograd, Srbija

t: +381 11 33 73 063, f: +381 11 33 73 061, [email protected]

http://www.naled-serbia.org/

http://www.naled-serbia.org/

studija slucaja - privatizacije u srbiji

Documents