studija slucajeva 2008-01 - iz krugaizkruga.org/wp-content/uploads/studija_slucajeva.pdf ·...

$: Studija Slucajeva 2008-01 - Iz Krugaizkruga.org/wp-content/uploads/Studija_Slucajeva.pdf · zajedni~ki potra`imo odgovor na pitawe "za{to?" Za nasiqe nije odgovorna `rtva, ve} po~initeq,$

...IZ KRUGA - organizacija za za{titu prava i podr{ku `enama sa invaliditetom Srbije

@ENE SA INVALIDITETOMNEVIDQIVE @RTVE NASIQA

Studije slu~ajeva

Olivera Ilki}

Lepojka ^arevi} Mitanovski

Beograd, 2008.

Izdava~:...IZ KRUGA - organizacija za za{titu prava i podr{ku

ènama sa invaliditetom Srbije11000 Beograd, Sreda~ka 2

Tel/faks: +381-11-3448-044E-mail: [email protected]

Veb: www.izkruga.org

Za izdava~a:Sneàna Ma|er~i}

Autorke:Olivera Ilki}

Lepojka ârevi} Mitanovski

Lektura:Svjetlana Timoti}

Dizajn:Maja Ma|er~i}

[tampa:[tamparija "Stojanovi}"

Tira`:1000 primeraka

Izdavawe ove publikacije finansijski je podrào:Rekonstrukcija @enski fond

ISBN 978 - 86 - 910349 - 2 - 4

Студијe случајева

Жене са инвалидитетом

- Невидљ

иве жртве насиљ

а

5

Sadràj:

1. Predgovor .................................................................................. 7

2. Ne{to malo o nama ................................................................... 9

3. Rodne uloge i nasiqe nad osobama sa invaliditetom .........11

4. @ena sa invaliditetom - nevidqivo bi}e ...........................13

5. Nasiqe nad ènama sa invaliditetom ..................................15

6. Principi rada sa ènama sa invaliditetom .......................19

7. Studije slu~ajeva nasiqa ........................................................25

8. Studije slu~ajeva diskriminacije .........................................47

9. Podr{ka ènama sa invaliditetom ......................................51

11. Saradwa sa institucijama .....................................................53

12. Zakoni i nasiqe nad ènama sa invaliditetom .................57

1) Me|unarodna konvencija o qudskim pravima ...................57

2) Porodi~ni zakon RS ............................................................58

3) Krivi~ni zakon RS ..............................................................59

4) Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom .........61

5) Zakon o spre~avawu diskriminacije OSI ........................63



- Невидљ


а

7

Predgovor

Pred vama su samo neke od pri~a, koje su na{e aktivis-

tkiwe imale priliku da ~uju tokom jedanaest godina rada sa

ènama i mu{karcima sa invaliditetom koje/i su preìvele/i

nasiqe ili diskriminaciju. Ako Vam se u~ine poznate/i, raz-

mislite da li su neke/i od wih mogle/i biti i va{e kom{inice

ili kom{ije, prijateqice, prijateqi ili samo ène i mu{karci

koje ste sretale/i na ulici, u prodavnici, apoteci ili bilo gde

drugde. Mo`da ste o wihovim ìvotima samo ~ule/i, ali niste

èlele/i da verujete da se tako ne{to moè de{avati i u va{em

gradu. Kao {to }ete videti za neke od va{ih sugra|ana/ki, nasiqe

je svakodnevna realnost.

Ovim putem èlimo da im javno iskaèmo po{tovawe i

iskrenu zahvalnost za pokazanu hrabrost i poverewe koje su nam

ukazale/i, podeliv{i sa nama svoja iskustva. Koristimo pri-

liku da svima koji razmi{qaju o tome da nas pozovu uputimo

poruku da nasiqe koje im se doga|a nije samo wihov problem

i da nisu same/i. Neke od ovih pri~a su dokaz da i u naizgled

bezizlaznim situacijama postoji re{ewe. Znamo da }e ova kwiga

biti pokreta~ka snaga za izlazak iz kruga nasiqa, poniàvawa i

uvreda. Tako|e, ona }e koristi i stru~wacima koji su u svom radu

na bilo koji na~in usmereni na osobe sa invaliditetom.

Neki od ovih slu~ajeva su ostali nere{eni. Na svima nama

je da preuzmemo odgovornost za to, ali i da, svako u svom domenu,

zajedni~ki potraìmo odgovor na pitawe "za{to?"

Za nasiqe nije odgovorna `rtva, ve} po~initeq, a obaveza

je svakoga od nas da ne zatvaramo o~i pred ~iwenicama i reagujemo

Студија случајева

Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

8

na svaki mogu}i na~in u situaciji kada smo svedoci ugroàvawa

ne~ijeg prava na ìvot bez nasiqa.

Za {tampawe ove kwige posebno se zahvaqujemo

Rekonstrukciji @enski fond, donatorskoj organizaciji, za poka-

zano razumevawe i finansijsku podr{ku. Fond je i ranijih godina

podràvao na{ rad, kao i svaki drugi rad na za{titi prava èna

uop{te, posebno èna iz marginlizovanih grupa.



- Невидљ


а

9

Ne{to malo o nama

...IZ KRUGA, organizacija za za{titu prava i podr{ku oso-

bama sa invaliditetom Srbije je ̀ enska, feministi~ka, nevladina

organizacija, osnovana 1997. godine s ciqem da pruì podr{ku

osobama sa invaliditetom, a pre svega ènama koje trpe neki od

oblika nasiqa i diskriminacije. Kroz psiholo{ku, besplatnu

pravnu pomo} i zastupawe na sudu poku{avamo da na{im kori-

snicima ulijemo tra~ak nade da za sve postoji re{ewe, da svaka

situacija ima izlaz, ukoliko skupe snage i krenu daqe.

Misija organizacije je poboq{awe dru{tvenog poloàja

èna sa invaliditetom na teritoriji Srbije i ostvarewe qudskog

prava na ìvot bez nasiqa i diskriminacije.

Na samom po~etku rada definisale smo slede}e ciqeve

kao najva`nije i ve} vi{e od decenije radimo na wihovom

ostvarewu:

- Podr{ka i osnaìvawe osoba sa invaliditetom i wiho-

vih porodica, a naro~ito èna kada su u situaciji nasiqa i

diskriminacije;

- Za{tita prava osoba sa invaliditetom generalno, a na-

ro~ito èna sa invaliditetom;

- Podizawe dru{tvene svesti o poloàju i pravima osoba

sa invaliditetom, a posebno o vi{estrukoj diskriminaciji èna

sa invaliditetom u Srbiji.

Najva`nija aktivnost organizacije ...IZ KRUGA je SOS

telefon, koji jedini u Srbiji pruà psiholo{ku i besplatnu

pravnu pomo} osobama sa invaliditetom, kao i informa-


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

10

cije iz oblasti socijalne politike. Pored ove, individualne

podr{ke, grupe samopomo}i su jedan od vidova grupne podr{ke.

Kroz razli~ite edukativne, zakonodavne i medijske aktivnosti,

podièmo nivo svesti dru{tva o poloàju i pravima osoba sa

invaliditetom, posebno èna.

Od osnivawa do danas realizovano je 39 projekata sa

razli~itom tematikom: od psiholo{kih preko edukativnih do

radionice za ekonomsko osnaìvawe èna sa invaliditetom.

U prethodnoj godini inicirale smo osnivawe tri lokalne

organizacije ...Iz Kruga - Vojvodina u Novom Sadu i ...Iz Kruga

u Ni{u i Kragujevcu. U toku je saradwa sa lokalnim vlastima u

tim gradovima kako bi se omogu}ilo ènama sa invaliditetom

koje tamo ìve da u kontinuitetu dobiju adekvatnu podr{ku u

situaciji nasiqa i kr{ewa wihovih qudskih prava.

Aktivno smo u~estvovale u izradi Nacionalne strategije

za unapre|ewe poloàja osoba sa invaliditetom u Srbiji. U ovom

dokumentu su po prvi put posebno pomenuta prava èna i dece

sa invaliditetom kao kategorije, posebno ugroène nasiqem u

porodici i institucijama.

Tokom jedanaest godina rada sara|ivale smo i sara|ujemo

sa ènskim nevladinim organizacijama koje pruàju podr{ku

ènama koje su preìvele mu{ko nasiqe, zatim sa ve}im brojem

nevladinih organizacija koji se bave qudskim pravima, kao i sa

organizacijama osoba sa invaliditetom.

Ovom prilikom èlimo da se zahvalimo svima wima, a

posebno Incest Trauma Centru na podsticaju i podr{ci koju su

nam pruìli tokom stvarawa kwige, koja je pred vama.



- Невидљ


а

11

Rodne uloge i nasiqe

nad osobama sa invaliditetom

U radu na SOS telefonu za ène sa invaliditetom koje

imaju iskustvo nasiqa do{le smo do saznawa da one vrlo ~esto

ne prepoznaju nasiqe kojem su izloène i uverene su da je wihov

invaliditet jedini razlog za sve {to im se de{ava.

Stepen invaliditeta ène u patrijarhalnom dru{tvu kao

{to je na{e, meri se u odnosu na to koliko invaliditet ugroàva

ispuwavawe wene tradicionalne uloge: da je uzorna supruga, dobra

majka, doma}ica, seksualno poèqna, neko ko "brine" o svim

~lanovima porodice i odgovara dodeqenoj dru{tvenoj ulozi.

Invaliditet ène je "teèg stepena" ukoliko poga|a wen

fizi~ki izgled, sposobnost da obavqa ku}ne poslove, ra|a i

podiè decu. Imaju}i u vidu stereotip da ène zbog svog inva-

liditeta naj~e{}e nisu u mogu}nosti da ispuwavaju te uloge na

o~ekivani i dru{tveno prihvatqiv na~in, a nisu im omogu}eni

alternativni vidovi podr{ke, ne ~udi da su im osporavana prava

na qubav, seksualnost, brak, materinstvo i li~no potvr|ivawe.

Samim tim, one postaju dru{tveno nevidqive i kao takve, vrlo

~esto su `rtve psihi~kog, fizi~kog, seksualnog, ekonomskog i

institucionalnog nasiqa.

Kada je re~ o mu{karcima sa invaliditetom koji trpe

nasiqe u porodici, va`no je znati da se stepen wihovog invali-

diteta meri u odnosu na to koliko invaliditet uti~e na mu{kost

i intelektualne sposobnosti, a ne na fizi~ke mogu}nosti. Takav

stav je op{teprihva}en u dru{tvu u kome se o~ekuje da su mu{karci

ti o kojima ène "brinu".



- Невидљ


а

13

@ena sa invaliditetom

- nevidqivo bi}e

@ivimo u svetu pisanih i nepisanih pravila, o~ekivawa

od okruèwa i "normi" pona{awa koje moramo da ispunimo i

po{tujemo da bismo bili punopravno prihva}eni ~lanovi tog istog

dru{tva. Iako su tim "normama" obuhva}eni i mu{karci i ène,

ako se malo vi{e zamislimo, moglo bi se re}i da ìvimo u svetu

stvorenom po meri mu{karaca. Te dru{tvene uloge mu-{karaca i

èna se u~e od najmla|ih dana i prenose se sa kolena na koleno.

Roditeqi svoju ènsku decu u~e da budu strpqiva, poslu{na i

bri`na kako bi se spremila za ulogu dobre supruge, majke i doma-

}ice. Iskazivawe individualnosti i li~nih zahteva je potisnuto

u drugi plan. I mu{ka deca se, na sli~an na~in, spremaju za

svoju budu}u ulogu "glave porodice". Tako je generacijama stva-

rano okruèwe u kome svako ima svoje mesto. Generalno gledano,

mu{arac je tu da obezbedi sigurnost porodici, a ̀ ena da ispuwava

wegove zahteve i potrebe i da brine o deci. Pravila su posta-

vqena, najve}im delom u korist mu{karaca i potrebno je samo da

ih se svi drè do kraja, onako kako su nau~ili.

[ta se de{ava kada se ta ravnoteà naru{i ro|ewem deteta

sa invaliditetom? U ve}em broju slu~ajeva mu{karci odlaze,

ostavqaju}i svu odgovornost i "sramotu" na ènama. Oni obi~no

kaù: "Ona je majka, prirodno je da ona brine o svom detetu!"

Desi li se da je dete ènsko, tim gore. Tvrdwa da "o~inski

instikt nije tolko jak" je zgodan izgovor za izbegavawe obaveza i

odgovornosti.

U slu~aju da ostane sama sa detetom koje ima invaliditet,

podr{ka od strane svoje porodice nije uvek wen mogu}i oslo-

nac. Dràvne institucije, koje postoje da ponude pomo} u ova-


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

14

kvim situacijama, ponovo ostavqaju teret na wena le|a. Ako je

invaliditet deteta trajan i ve}eg stepena, ja~i je ose}aj krivice,

bespomo}nosti i beskorisnosti. Neke ène nisu sposobne da

se suo~e sa svim tim problemima i zato napu{taju svoju decu,

stavqaju}i ih u institucije za trajni sme{taj. Kada porodica i

pored svih problema ostane zajedno, svakodnevna briga o detetu

koje ima invaliditet opet pada na majku.

Na~in odgajawa deteta sa invaliditetom zavisi od wego-

vog pola i stavova okoline. Devoj~ica sa invaliditetom se ne

u~i rodnim ulogama, zato {to se smatra da zbog svog invaliditeta

fizi~ki nije u stawu da ih ispuni.

Pod pritiskom drugih prema woj se tako pona{a i majka,

smatraju}i wenu invalidnost obostranim neuspehom. Veoma ~esto

ona uni{tava }erkinu samouverenost pla{e}i se da ne}e mo}i da

vodi "normalan ìvot" zbog toga {to ima invaliditet. Prenosi

joj poruke koje su woj nekada re~ene: "@ena nije ni{ta ako nije

dobra doma}ica, majka, supruga!" stavqaju}i joj do znawa da ona

nikada ne}e biti u stawu da bude to.

@ene sa invaliditetom odrastaju slu{aju}i poruke,

veruju}i da zasluùju uvrede, pretwe, diskriminaciju i nasiqe

koje trpe u ti{ini. Gube svoje sisteme vrednosti. Gledaju sebe

o~ima drugih, i ne svi|a im se ono {to vide. Preplavqene ste-

reotipima i predrasudama prema sebi, zaboravqaju da su ène,

veruju da su aseksualne i da nemaju prava da vole i budu voqene.

Krug se zatvara i one ostaju nevidqive unutra. Koliko dugo? Ne

znamo. Mo`da je prvi korak ka izlazu iz zatvorenog kruga, vera

u sopstvene vrednosti i samopouzdawe, nego u sliku koju drugi

prenose.



- Невидљ


а

15

Nasiqe nad ènama sa invaliditetom

Nasiqe je uspostavqawe mo}i i kontrole nad `rtvom,

stvaraju}i tako odnos "gospodar" i "rob". Ukoliko `rtva ima

mawe mogu}nosti da se fizi~ki i intelektualno usprotivi, mo} i

kontrola se lak{e i duè odràva. @ene sa invaliditetom imaju

mawe mogu}nosti da se na bilo koji na~in suprotstave nasiqu,

a jo{ mawe da iz wega iza|u, pre svega zbog stereotipa i predra-

suda okoline, zbog svog invaliditeta, a zatim i zbog nepostojawa

servisa podr{ke. [to je stepen invaliditeta vi{i, to su mogu-

}nosti mawe.

Jedan od najprisutnijih stereotipa, kada je u pitawu

nasiqe nad ènama sa invaliditetom je: "Niko normalan ne bi

mogao da udari ènu u kolicima." Podaci do kojih smo do{le

vi{egodi{wim radom govore druga~ije.

Razlozi za ove brojke leè u ~iwenici da ène sa vi{im

stepenom invaliditeta fizi~ki zavise od tu|e pomo}i i podr{ke

pri obavqawu osnovnih ìvotnih potreba, kao {to su odlazak u

toalet, odràvawe li~ne higijene, obla~ewe, prelazak iz kolica

u krevet, hrawewe itd. Ne samo {to su rawivije, one su i vrlo

~esto izloène specifi~nijem na~inu zlostavqawa, koje se

Od 5520 poziva, 93 % su ène sa invaliditetom koje su

bile izloène raznim oblicima nasiqa. Najzastupqenije je ver-

balno sa 28%, ekonomsko sa 24,12%, fizi~ko sa 10,55%, prinudna

izolacija sa 22,14% i seksualno sa 5,5%. Kada govorimo o vrstama

invaliditeta, najrawivije su osobe koje imaju intelektualni

invaliditet sa 48,12%, zatim cerebralnu paralizu sa 31,88%,

mi{i}nu distrofiju i neuromi{i}ne bolesti sa 15,30% i osobe

sa kombinovanim invaliditetom sa 4,70%.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

16

ogleda u uskra}ivawu pomo}i pri samozbriwavawu, izgladwi-

vawe, udaqavawe od ortopedskih pomagala i sredstava za komu-

nikaciju, pretwe da }e ostati same na ulici bez i~ije pomo}i,

da }e zavr{iti u nekom domu ili psihijatrijskoj klinici, da

}e ìveti u potpunoj izolaciji "ukoliko ne budu poslu{ne" i

sli~no.

Na ovaj na~in nasilnik/ca uspostavqa apsolutnu mo} i

kontrolu, ~ak i bez upotrebe fizi~ke sile. Ako ikada do|e do

upotrebe fizi~ke sile, nastale modrice ili ozbiqnije povrede

pripisuju se "padovima" koji su ~esta pojava kod osoba sa vi{im

stepenom invaliditeta. Ova ~iwenica moè biti oteàvaju}a

okolnost u procesu dokazivawa posledica pretrpqenog nasiqa.

Nasilnici su u 87% mu{karci svih stepena obrazovawa,

razli~itih zanimawa i socijalnih staleà. Uglavnom su to

~lanovi najuè porodice od kojih ène sa invaliditetom u pot-

punosti emotivno, fizi~ki i ekonomski zavise. Kada govorimo

o emotivnoj zavisnosti na{e korisnice navode kako ih "niko ne

voli, nikom nisu potrebne, da treba da budu zahvalne {to brinu

o wima u suprotnom bi bile gladne i na ulici..." Vremenom gube

samopouzdawe i po~iwu da veruju u sliku o sebi, nametnutu od

najbliìh, smatraju}i da kao "takve" i ne zasluùju boqi ìvot.

Nevidqive za spoqni svet, izolovane su u svojim ku}ama

iz kojih ~esto same ne mogu da iza|u zbog straha od nasilnika,

zbog liftova koji ne postoje ili nisu u funkciji, zbog stepe-

nica i uskih vrata. Upu}ene su na svoje najbliè koji ih vre|aju,

poniàvaju, omalovaàvaju, ismevaju, okrivqavaju za svoje pro-

bleme, prete, {amaraju, tuku i sl.

Svaka druga èna sa invaliditetom koja nam se javila,

vi{egodi{wa je `rtva nasiqa i to je jedini na~in ìvota koji

im je poznat. Kada navode "razloge" za pretrpqeno nasiqe, uglav-

nom se moè ~uti: "Nervozan/a je, ima toliko obaveza, jo{ brine

i o meni, a ja sam nesposobna."

Ekonomska zavisnost ogleda se u nemogu}nosti da èna sa



- Невидљ


а

17

invaliditetom, pre svega, svojim radom stekne ekonomsku samo-

stalnost, a onda da raspolaè novcem na na~in na koji bi ona

èlela. U ve}ini slu~ajeva ène sa invaliditetom imaju sredstva

samo od tu|e nege i pomo}i kojim tako|e ne raspolaù.

Naj~e{}e, usled arhitektonske nepristupa~nosti stambe-

nih zgrada u kojima ìve, i javnih ustanova, kao {to su banke i

po{te, ène sa invaliditetom nisu u mogu}nosti da samostalno

podiù svoj novac, prinu|ene su da u tu svrhu ovlaste ~lana uè

porodice. Kada ~lan porodice preuzme kontrolu tro{ewa novca

jasno je da je mogu}nost uspostavqawa mo}i i kontrole u drugim

segmentima ìvota daleko lak{a.

Mnoge ène, koje od ro|ewa imaju invaliditet, a javqale

su se sa iskustvom nasiqa, imale su i iskustvo preza{ti}enosti

u svojim primarnim porodicama. Po na{em iskustvu do pojave

preza{ti}enosti dolazi iz vi{e razloga.

Neki roditeqi izoluju svoju decu sa invaliditetom u

nameri da ih za{tite od izrazito negativnih komentara i otvo-

rene diskriminacije okoline. Kada je re~ o deci koja imaju

o~uvane intelektualne sposobnosti, gde postoje preduslovi za

osamostaqivawe, ~esto roditeqi iz dobre namere, rade za decu i

ono {to bi ona samostalno mogla da urade, kako bi ih po{tedeli

napora i fizi~kog bola, ali i u{tedeli vreme za neke druge

aktivnosti.

U drugom slu~aju, radi se o roditeqima koji se stide svoje

dece sa invaliditetom jer su prihvatili pogre{an stav dru{tva da

su osobe sa invaliditetom teret, nesposobne da samostalno donose

odluke i snose odgovornost za svoje postupke. Takav na~in vas-

pitawa dece sa invaliditetom dovodi do niskog samopo{tovawa,

potcewivawa svojih sposobnosti, {to je oteàvaju}a okolnost u

odlu~ivawu za samostalan ìvot.



- Невидљ


а

19

Principi rada sa

ènama sa invaliditetom

Invaliditet nije uzrok nasiquNasiqe je deo sistema patrijarhalnog obrasca, kojim mu{ki

pol odràva dominaciju i kontrolu nad ̀ enskim polom. Mi znamo

da svaka èna moè biti diskriminisana i da to ne zavisi od

wenih osobina ili karaktera, ve} je posledica dru{tvenih uloga,

odnosno razli~itih pozicija mo}i koje imaju mu{karci i ène.

Zato smatramo da nasiqe nad ̀ enama nije privatni problem svake

ène, ve} je dru{tveni problem i mora se re{avati na nivou

dru{tva. Zato je va`no omogu}iti ènama da razmene iskustva sa

drugim ènama koje nemaju invaliditet, kako bi imale priliku

da shvate da je wihovo iskustvo deo ènske istorije, a ne wihova

li~na stvar.

Dostupnost slu`bi od kojih èna traì podr{kuZalaù}i se za vidqivost nasiqa nad ènama sa inva-

liditetom, zalaèmo se i za pristupa~an prilaz svim releva-

ntnim institucijama od kojih èna treba da zatraì pomo} i

podr{ku. Pre svega mislimo na centre za socijalni rad, poli-

ciju, sudstvo.

Podr{ka se prilago|ava èni s obzirom na vrstu invaliditeta@enama sa razli~itim vrstama invaliditeta treba pri}i

na razli~ite na~ine. Telefonskim razgovorom ne moète pruìti

podr{ku èni koja ima o{te}ewe sluha i govora. Ovakvi razgo-

vori se uvek vode li~no sa ènom. Ukoliko je to mogu}e koristi

se jezik znakova ili komunikacija u pismenoj formi. @enama sa

o{te}ewem vida mora se omogu}iti kori{}ewe Brajevog pisma

ili audio verzije za sva va`na dokumenta. @enama koje ne mogu

da do|u li~no na razgovor, ukoliko se oteàno kre}u, korisnice


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

20

su inalidskih kolica ili zbog visokog stepena invaliditeta,

neophodno je obezbediti terensku ekipu.

Rad na prihvatawu identiteta invalidnosti, pa rad na nasiquVrlo retko se ène sa invaliditetom javqaju zbog iskustva

nasiqa. Obi~no su usamqene, okruène nerazumevawem, te{ko se

mire sa svojim invaliditetom ili traè informacije o odre|enim

pravima i beneficijama. Tek nakon uspostavqawa odnosa pove-

rewa u kome se èna ose}a sigurno, ona }e progovoriti o nasiqu

koje trpi. Uvek se prvo treba usredsrediti na problem koji je woj

u tom trenutku vaàn, pa tek na nasiqe.

Besplatna advokatska pomo}Mnoga istraìvawa pokazuju da su osobe sa invalidite-

tom najsiroma{nije me|u siroma{nima, a ène su jo{ ispod te

granice. Kada se èna osnaì i izrazi spremnost da zakonskim

putem re{i problem, jako je va`no da znamo da ona nema sredstava

da plati advokata/icu. Zbog toga joj se mora obezbediti besplatna

advokatska pomo} kroz ceo proces. Organizacija ...IZ KRUGA od

samog po~etka svog rada pruà besplatnu pravnu pomo} i advoka-

tsko zastupawe korisnicima od po~etka do kraja postupka.

Imenovawe nasiqa je politi~ki ~inNasiqe nad ènama je deo ciklusa odràwa patrijahalnog

sistema. To zna~i da se razli~iti oblici nasiqa kojima su ène

izloène ne defini{u kao nasiqe, ve} se doìvqavaju kao deo

prirodnog poretka stvari. "To je normalno, ja sam invalid''. Zbog

toga razli~iti oblici nasiqa nad ènama nisu jako dugo bili

imenovani, posebno prema ènama sa invaliditetom. Potrebno

je imenovati svako nasiqe koje ène doìvqavaju. Tek nakon

imenovawa nasiqa nad ènama, ona moè planirati korake za

suprotstavqawu i izlasku iz wega.

Me{amo se u obi~aje, religiju, porodicuIdeologijom neme{awa u porodicu, religiju, obi~aje,

`rtve diskriminacije i nasiqa ostaju izolovane i bez mogu-

}nosti da iza|u iz podre|enog poloàja. Mi podràvamo ène da



- Невидљ


а

21

se suprostave diskriminaciji i nasiqu, me{aju}i se u porodicu

i religiozne tradicionalne obi~aje.

Nasiqe nad ènama je zlo~inVa`no je podse}ati ène sa kojima radimo da je nasiqe

kojem su izloène zlo~in i da su odre|ene osobe /institucije

odgovorne za wega. Dru{tvo pritiska ène sa invaliditetom da

prihvate razli~ite oblike nasiqa kao da je to sastavni deo wiho-

vog ìvota i uloge u dru{tvu, pa su one primorane da }ute i trpe.

Svako nasiqe je oblik kr{ewa ̀ enskih qudskih prava. Ova prava

su ènama zagarantovana i me|unarodnim dokumentima po~ev{i

od Univerzalne deklaracije o qudskim pravima Ujediwenih

nacija, Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije

i nasiqa nad ènama, pa do Konvencije UN o pravima osoba sa

invaliditetom. Za sprovo|ewe ovih me|unarodnih dokumenata

odgovorna je dràva, pa je moramo stalno pozivati na odgovornost

i zahtevati da po{tuje obaveze koje je preuzela potpisivawem ovih

me|unarodnih dokumenata.

@enska solidarnost@enska solidarnost podrazumeva svest o pripadawu

ènskom polu kao i o diskriminaciji ènskog pola unutar

patrijarhalnog sistema. @enska solidarnost zna~i da smo svedo-

kiwe patwi drugih èna i da nam je do wihovih ose}awa stalo.

@enska solidarnost se ogleda u prepoznavawu, priznavawu,

po{tovawu iskustva drugih èna i u davawu podr{ke ènama

kada trpe nasiqe. @enska solidarnost se ogleda i u razumevawu

druge ène, bez obzira na situaciju ili ìvotne okolnosti u

kojima se nalaze, na razumevawu wene ìvotne odluke i stavova,

koji su mo`da suprotne na{ima. To je na{a svesna odluka da }emo

razumeti i podràti drugu ènu ili ène, bez obzira na razlike

koje postoje me|u nama.

@ene koje preìvqavaju nasiqe nisu neke druge èneSvaka èna se u svom ìvotu, na razli~ite na~ine suo~ava

sa razli~itim oblicima diskriminacije: od nasiqa u porodici,

diskriminacije na poslu, razli~itih vrsta pritisaka u ku}i od


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

22

najranijeg detiwstva do dobacivawa na ulici. Samim tim {to

su ène sve su potencijalne `rtve diskriminacije. Zbog toga ne

postojimo "mi" s ove strane i "one" s druge strane. To moè biti

i na{a sestra, prijateqica, kom{inica, ali i mi same.

@ena nije kriva za nasiqe koje je preìvelaDiskriminacija nad ènama je prisutna u svim kulturama

i kroz sve vekove. Bez obzira {ta je èna uradila, ona ne moè

biti kriva za nasiqe koje je preìvela. Osobe ili institucije

koje sprovode diskriminaciju i nasiqe su odgovorne i krive.

@ene obi~no traè krivicu u sebi jer dru{tvo i dràva

kroz porodicu, obrazovawe i socijalizaciju legitimizuju

razli~ite oblike diskriminacije i nasiqa nad ènama i pro-

izvode ideologiju po kojoj je `rtva kriva. Tako na primer, ako je

preìvela silovawe ona je kriva jer je to izazvala ili se na{la

tamo gde nije trebala da bude ili je bila pogre{no obu~ena. Ako

doìvqava diskriminaciju kao osoba sa invaliditetom, ona se

karakteri{e kao nesposobna ili mawe vredna ili da ima mawe

znawa, a ako se buni onda je suvi{e agresivna. Na{ stav je da bez

obzira u kojoj ili kakvoj situaciji je èna doìvela nasiqe ona

nije kriva za to.

Ravnopravan odnos sa drugim ènama ...Iz Kruga je protiv kori{}ewa uloga mo}i i podràvamo

politiku ravnopravnosti. To zna~i da u odnosu izme|u ène i

konsultantkiwe trebalo bi da budu jasno podeqene uloge. @ena

je odgovorna za svoj ìvot i svoje postupke i trebala bi sama da

na|e izlaz iz situacije u kojoj se nalazi. Mi smo tu, da je u toj

odluci podrìmo, a ne da joj dajemo gotova re{ewa, niti da izi-

gravamo wenu spasiteqicu i sveznaju}u profesionalku. Va`no je

da budemo svesne ove mo}i i da je ne zloupotrebqavamo.

Iskustvo svake ène je jednako vredno...Iz Kruga zastupa politku jednakosti. Iskustvo svake

ène sa kojom se susre}emo ili sa kojom radimo je podjednako

vredno. Jedan od osnovnih stavova patrijahalnog sistema je da

svaka od nas vrednuje druge po odre|enim hijerarhijama (obra-



- Невидљ


а

23

zovawe, materijalni status, porodica, profesionalni status,

fizi~ka mogu}nost). Bez obzira da li èna riba podove ili

je politi~arka u parlamentu, ona ima sopstveno iskustvo koje

mi po{tujemo i cenimo. Va`na nam je svaka èna, bez obzira

na godine, obrazovawe, materijalni status, etni~ku pripadnost,

seksualnu opredeqenost, invalidnost.

Svaka èna je razli~ita i ima pravo na toIako mogu po mnogim dru{tvenim kategorijama biti iste

(kao na primer da su istog godi{ta, klase, rase, itd.) svaka èna

se razlikuje od druge. Me|utim, svaka èna je jedinstvena i svoja

i nije sli~na drugoj. Dve ène u istoj situaciji razli~ito misle,

doìvqavaju i imaju razli~ite emocije, pa prema tome donose

razli~ite odluke. Va`no je da to znamo i da ne o~ekujemo da ène

reaguju isto kao i mi. Zbog toga ne poredimo iskustva èna i ne

vrednujemo ih.

...Iz Kruga zastupa jednak odnos prema svim ènama bez

obzira na wihove dru{tvene karakteristike. To zna~i da jednako

ozbiqno i na jednako vrednuju}i na~in pristupamo ̀ enama koje su

siroma{ne, Romkiwe ili bilo koje druge nacionalnosti, stran-

kiwe, lezbejke, ène sa razli~itim vrstama i stepenom inva-

liditeta, ène bilo koje religije ili politi~kih opredeqewa,

da uvaàvamo razli~ita iskustva, koje one imaju i prepoznajemo

okolnosti ili uslove koje su ih dovele u pozicije u kojima se

nalaze.

@ene sa invaliditetom treba podsticati da ne saàqevaju

sebe i ne dozvole da ih drugi saàqevaju, da slobodno potraè

pomo} kad im je potrebna i da objasne na koji na~in im se moè

pomo}i, da se ne stide sebe i otvoreno govore o svojim potrebama,

jer je to na~in da ih neko upozna, da pa`qivo slu{aju druge i

traè da drugi slu{aju wih, da budu svesne svojih sposobnosti

ali i svojih granica.

Va`no je uvek i iznova jasno re}i ènama sa invalidi-

tetom, ali i svima drugima da je iskustvo svake ène jednako

vredno, da su ène sa invaliditetom jednako vredne kao i bilo


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

24

koje druge ̀ ene, da nisu krive za svoj invaliditet i da imaju prava

na razli~itost, na `ivot bez nasiqa i diskriminacije, pravo da

podr{ka koju dobijaju bude prilago|ena wihovom invaliditetu,

kao i da imaju pravo na {kolovawe i zapo{qavawe, na qubav,

seksualnost, porodicu, ra|awe i usvajawe dece. Imaju pravo na

izbor i dono{ewe odluka o svom `ivotu, koje drugi moraju da

po{tuju bez obzira na wihov invaliditet.



- Невидљ


а

25

STUDIJE SLUÂJEVA NASIQA

Ovo su samo neki od primera iskustava korisnica/ka sa

kojima su, nekada i vi{e godina, radile konsultantkiwe i advo-

katkiwe organizacije ...Iz Kruga. Kao {to }ete videti, one/i su

podigle/i svoj glas, skupile/i snagu i hrabrost da se usprotive

i zatraè svoje pravo na ìvot bez nasiqa! Koliko daleko se ~uo

wihov glas, zakqu~ite same/i.

Studija slu~aja 1

Majka, dvanaestogodi{weg de~aka sa visokim stepenom

kombinovanog invaliditeta, preìvela je fizi~ko nasiqe od

strane biv{eg supruga, oca de~aka. Nezaposlena je jer nema ko da

brine o wenom sinu, s obzirom na vrstu wegovog invaliditeta.

Razvedena je, biv{i suprug daje alimentaciju, ali nije zainte-

resovan za brigu o detetu, niti je sa wima u kontaktu od dana

razvoda.

U trenutku kad nam se javqa, korisnica ìvi u zajedni~koj

prostoriji jedne zgrade koju joj je stanodavac iznajmio kao stan,

iako nije wen vlasnik. Sa wom i sinom ìvi i wena majka koja

ima psihi~kih pote{ko}a. Ukupna primawa porodice ne prelaze

sumu od 16.000,00 dinara, a vi{e od polovine mese~no potro{i

na lekove i pelene za sina. U vi{e navrata je preko nadle`nog

Centra za socijalni rad ostvarila pravo na uve}anu jednokratnu

socijalnu pomo}, neophodnu za pla}awe pristojnijeg stana. To su

bila kratkoro~na sredstva, koja nisu mogla da re{e u potpunosti

wen problem, po{to nadle`ne slu`be nisu uspele da joj obezbede

nu`ni sme{taj.

@ivi pod stalnim pritiskom da }e ostati bez sme{taja i


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

26

doìvqava svakodnevno seksualno uznemiravawe od strane stano-

davca, koji traì da sa wim ima seksualni odnos ili }e je izba-

citi iz stana. Strah joj je veoma opravdan, jer nema sredstava da

iznajmi drugi stan, a stanodavci, po wenom iskustvu, vrlo ~esto

ne}e da joj iznajme stan kad vide da ima dete sa invaliditetom.

Ima izraène suicidalne misli, a razmi{qa i o ubistvu sina i

majke kao jedinom re{ewu situacije u kojoj se nalazi. Obra}ala se

policiji i centru za socijalni rad. Policija je dolazila na lice

mesta, ali bez rezultata.

Razlozi javqawa:Korisnica je èlela da joj pomognemo da re{i stambeni

problem.

[ta smo uradile: Konsultantkiwa dve godine u kontinuitetu radi sa kori-

snicom na psiholo{kom osnaìvawu, potenciraju}i wenu snagu,

izdr`qivost i ranije pokazanu snala`qivost u te{kim situaci-

jama. Pa`wa je posebno usmerena na izraène suicidalne misli

i razmi{qawa o ubistvu. Podràvaju}i je da prona|e drugi na~in

izlaska iz situacije nasiqa, konsultantkiwa joj pruà info-

rmacije o mogu}nostima da de~ak odlazi u dnevni boravak za decu

vi{estruko ometenu u razvoju, gde }e biti pod nadzorom lekara

i drugog stru~nog osobqa, kako bi ona imala vremena da poku{a

da prona|e posao, a time sebi i porodici omogu}i boqe uslove

ìvota.

U isto vreme kontaktiramo sa Sekretarijatom za soci-

jalnu i de~iju za{titu, Grada Beograda, u poku{aju da joj se re{i

stambeni problem. Naàlost, ni posle vi{emese~nog truda u

tome nismo uspele, jer Sekretarijat nema stanove na raspola-

gawu, ~ak ni u hitnim slu~ajevima. O svim preduzetim radwama

obave{tavale smo korisnicu i podràvale je da iznajmi stan na

drugoj op{tini gde su cene niè.

Ishod slu~aja: Nakon, skoro, svakodnevnih kontakata u periodu od godinu

dana korisnica se preselila u drugi stan i upisala de~aka u



- Невидљ


а

27

dnevni boravak za decu sa intelektualnim invaliditetom. Majka

joj je vrlo brzo ubijena, dok je bila sama u stanu. Posle smrti

majke i sin se jako te{ko razboleo. Nakon par nedeqa de~ak je

preminuo, a ona je ostala bez stana, nezaposlena i sada bez sta-

lnih primawa. Konsultantkiwa je ostala jo{ izvesno vreme u

kontaktu sa wom radi pruàwa podr{ke u procesu preìvqavawa

i prihvatawa vi{estrukog gubitka.

Studija slu~aja 2

Mladi}, star 27 godina sa intelektualnim invalidite-

tom. Seksualno je zlostavqan od strane kom{ije. Zlostavqawe se

de{avalo u trenucima kad je majka odlazila na pijacu i u prodav-

nicu. Mladi} je posle onoga {to mu se desilo znatno povukao u

sebe i pla{io se izlaska iz ku}e. Poseban problem predstavqala

je reakcija sredine u kojoj ̀ ivi, koja je osu|ivala wegovu porodicu

zbog toga {to je nasilnika prijavila, iako se radi o licu koje je

dobro poznato po vr{ewu upravo ovakvih krivi~nih dela. Majka

je prijavila nasiqe policiji i javnom tuìocu, ali je postupak

vo|en lo{e i na {tetu mladi}a.

Nakon podno{ewa prijave, nisu blagovremeno ve{ta~eni

biolo{ki tragovi, {to je dovelo do komplikovawa dokaznog

postupka. Istraga je trajala preko godinu dana, bez adekvatnih

predloga nadle`nog Tuìla{tva. Tuìlac koji zastupa optu`nicu

nije vodio postupak kvalitetno i svojim pona{awem pokazivao

da ne shvata ozbiqnost krivi~nog dela i posledica na ìvot

mladi}a.

Razlog javqawa:Majka je traìla advokatsku podr{ku za nastavak krivi~nog

postupka.

[ta smo uradile:Korisnici je ponu|ena psiholo{ka i pravna pomo}.

Me|utim, ona nije èlela da joj sin ponovo prolazi kroz pri~u

o zlostavqawu, jer je ve} u stalnom kontaktu sa psiholo{kiwom.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

28

Odlu~ila je da joj je od na{e organizacije potrebna samo pravna

pomo}. Nakon preuzimawa zastupawa o{te}enog u ovom predmetu

od strane organizacije ...Iz Kruga, Tuìla{tvo je dodelilo pred-

met u rad drugom tuìocu koji je korektno sara|ivao sa advo-

katom organizacije. Tokom glavnog pretresa izvedena su brojna

ve{ta~ewa i nesporno je utvr|eno da je okrivqeni izvr{io

krivi~no delo koje mu je optu`nicom stavqeno na teret.

Ishod slu~aja:Nasilnik je osu|en na 8 meseci zatvora.

Studija slu~aja 3

@ena, stara 56 godina. Zaposlena, sa jako malim pri-

mawima. Udata je za mu{karca koji je nasilan i alkoholi~ar.

Imaju sina sa kombinovanim invaliditetom. @ive u stanu koji

je muèvqevo vlasni{tvo. Mu` ju je nekoliko puta pretukao i

naneo joj lak{e telesne povrede pesnicama po licu i {uti-

rawem nogama po telu. Prijavila je nasiqe policiji. Rekli su

joj da ode kod lekara i traì potvrdu o povredama da bi podnela

tu`bu. @ivi u strahu. Nema vi{e snage da izdrì. Primetila je

da se sinovqevo zdravstveno stawe pogor{ava zbog svakodnevne

izloènosti stresu. Ima podr{ku roditeqa, moè da se doseli

kod wih ako je suprug ponovo napadne.

Razlog javqawa:Donela je odluku da se razvede.

[ta smo uradile: Tokom prvog razgovora konsultantkiwa je sa korisnicom

radila na ose}awu krivice, koje se ~esto javqa kada je èna u

procesu dono{ewa odluke, preispitu}i da li je ne{to mogla da

uradi druga~ije “da bi o~uvala porodicu i ne bi ostavila dete bez

oca” ili “da ne izaziva napade wegove agresije”. Kao i u drugim

slu~ajevima konsultantkiwa u narednim razgovorima sa ènom,

koji su usledili, poja{wava da je odgovornost i krivica nasi-

lnikova i da ona ima pravo da za{titi i sebe i sina od daqih

napada.



- Невидљ


а

29

Korisnica napomiwe da se jako pla{i wegove reakcije

kad mu bude saop{tila svoju odluku da se razvede. Imaju}i to u

vidu, konsultantkiwa je podràva da napravi plan kako }e rea-

govati nakon razgovora sa wim. Re~eno joj je {ta je od dokumenata

neophodno da u svakom trenutku ima kod sebe ukoliko je suprug

ponovo napadne i bude morala hitno sa sinom da napusti stan.

Zakazan je razgovor sa na{om advokatkiwom.

Ishod slu~aja:Nakon drugog razgovora klijentkiwa je na kratko iza{la

iz stana. Za to vreme wen suprug, nasilnik, pozvao je broj koji je

ona zadwi okrenula. @eleo je da ispri~a svoju verziju pri~e, jer

je o~igledno ~uo prethodni razgovor. Konsultantkiwa je odbila

da ga saslu{a. @ena nije do{la na zakazani razgovor. Iz na{eg

iskustva znamo da se nasiqe pogor{ava nakon {to èna preduzme

prve korake da iza|e iz situacije nasiqa, jer nasilnik èli na

taj na~in da poja~a wen strah i zadrì mo} i kontrolu nad wenim

ìvotom. Vi{e se nije javila.

Studija slu~aja 4

@ena, stara 60 godina. Kre}e se oteàno, uz pomo} {taka.

Ima povredu kuka. Penzionerka je i udovica. @ivi u zajednici sa

sinom, koji je korisnik droga. On je ~esto {amara, gura i vi~e na

wu traè}i novac za drogu. Oboje ìve od wenih primawa, jer je

on nezaposlen. Zove u trenutku kad je sin izbacuje iz stana, koji

je weno vlasni{tvo i prinu|ena je da ode kod }erke.

]erka se tako|e pla{i brata i wegove reakcije, jer je i

woj nekoliko puta pretio. Ona ima svoju porodicu i nije u mogu-

}nosti da pomogne majci. @ena je imala izraèn strah za svoju

bezbednost i bezbednost }erke i wene porodice. Ose}a krivicu

za pretrpqeno nasiqe, jer misli da “nije bila dobra majka i nije

ga dobro vaspitala. Da jeste, on je nikad ne bi udario”. U neko-

liko navrata prijavqivala je nasiqe policiji u kome joj je sin

registrovan kao korisnik droga. Nisu mogli da joj pomognu.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

30

Razlog javqawa:Traìla je informaciju kako da se za{titi i gde bi mogla

da se privremeno skloni.

[ta smo uradile:Konsultantkiwa je korisnici ponudila neke mehanizme

za{tite od sina, ukoliko se vrati ku}i. Re~eno joj je da moè da

stavi bravu na vrata svoje sobe i da uvek ima mobilni telefon

kod sebe kako bi u svakom trenutku mogla da pozove policiju.

Tako|e, va`no je da kod sebe ima neophodna dokumenta (li~nu

kartu, zdravstvenu kwiìcu, re{ewe za penziju i tu|u negu) ako

bude morala ponovo prisilno da napusti stan.

Konsultantkiwa joj je razjasnila ~iwenicu da ona nije

kriva za nasiqe i da je wen sin odgovoran za svoje postupke i

ni{ta {to ona radi ili ne radi nije “opravdawe” za po~iweno

nasiqe. Ponu|ena joj je advokatska pomo}. Kontaktiran je Centar

za le~ewe bolesti zavisnosti, ali nam je re~eno da niko ne moè

biti poslat na le~ewe protiv svoje voqe, ukoliko nije u~inio

krivi~no delo. Nismo mogle da joj ponudimo sme{taj u Sigurnoj

ku}i ili Skloni{tu za ène koje su `rtve nasiqa, jer nisu arhi-

tektonski pristupa~ni za ène sa invaliditetom.

Ishod slu~aja:Pod pritiskom nasilnika vratila se u stan, jer kako je sama

rekla: “nije mogla da dozvoli da wena }erka, zet i unuka, tako|e,

trpe posledice sinovqevog nasilnog pona{awa”. Ostavila je broj

mobilnog telefona da je pozovemo kad se vrati u stan i proverimo

kako je sve proteklo, ali nije odgovarala na pozive.

Studija slu~aja 5

@ena, stara oko 30 godina, ima potpuno o{te}ewe vida.

Nema roditeqe, ìvi u vanbra~noj zajednici sa mu{karcem, koji,

tako|e, ima potpuno o{te}ewe vida. Zajedno imaju sina starog

oko 3 godine, koji gubi vid. U istom doma}instvu sa wima ìvi

sin iz prvog braka wenog partnera, star je oko 20 godina, bez



- Невидљ


а

31

invaliditeta je. Od trenutka kad se porodila, pastorak je svako-

dnevno vre|a i poniàva, govore}i joj da je “nesposobna, slepica

koja mu se uvalila u ku}u”. Kada se ona pobuni desi se i da je

o{amari. Jednom ju je u toku napada seksualno uznemiravao pred

svojim ocem, zadiù}i wenu majicu i gledaju}i u wene grudi.

Nekoliko puta se poniàvawu i vre|awu pridruìo

i vanbra~ni partner kako bi odobrovoqio sina. Kad pastorak

nije kod ku}e, partner je moli da se ne buni i da trpi wegovo

pona{awe, jer se pla{i da oni ne mogu da ìve sami. Ukoliko

i ostvare pravo na geronto-doma}icu1, pomo} bi imali samo dva

sata dnevno radnim danima, a on misli da im to nije dovoqno.

U strahu da }e je pod uticajem sina partner isterati iz ku}e

sa maloletnim detetom, prijavila je nasiqe nadle`nom Centru

za socijalni rad i policiji. U policiji su joj rekli da tuì

pastorka, a radnici Centra, da }e, u slu~aju da se nasiqe ponovi,

wenog maloletnog sina izmestiti u drugu porodicu, jer to nije

zdrava sredina za wega

Razlog javqawa:@elela je da je za{titimo od nasiqa i da spre~imo odu-

zimawe deteta

[ta smo uradile:Konsultantkiwa je tokom tri meseca koliko su bile u kon-

taktu radila sa ènom na wenom ose}awu straha da }e joj oduzeti

dete ako se ponovo pobuni i prijavi pastorka za zlostavqawe.

Osnaìla je da razgovara sa partnerom koji tako|e ose}a strah.

Ponu|ena joj je advokatska podr{ka. Nakon par meseci javio nam

se i wen partner sa namerom da pokrene postupak udaqewa svog

sina iz stana.

Ishod slu~aja:Korisnica je javila da je pastorak doìveo nesre}u na

poslu i da se nalazi u bolnici u te{kom stawu. Pruèna im je

mogu}nost da se jave ukoliko se ukaè potreba za psiholo{kom

ili pravnom podr{kom.

1) Pomo} u ku}i odobrava Centar za socijlni rad


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

32

Studija slu~aja 6

@ena, stara 26 godina, ima multipla sklerozu, progre-

sivno oboqewe centralnog nervnog sistema. Simptomi ove bole-

sti mogu biti razli~iti. Stawe se pogor{ava padom imuniteta.

Karakteristi~ne su nagle promene raspoloèwa i iznenadne

varijacije snage i fizi~kih mogu}nosti. Korisnica nema stalno

zaposlewe, radi povremene poslove i osim alimentacije nema

redovan prihod. Ima sina starog 3 godine. O detetu se brine

sama, uz podr{ku roditeqa kod kojih ìvi.

Nakon razvoda starateqstvo je dodeqeno woj. Wen biv{i

suprug pravi probleme oko na~ina i vremena vi|awa deteta.

Izvodio je dete iz vrti}a bez wenog znawa. Pretio je da }e

ponovo pokrenuti postupak i oduzeti joj starateqstvo, tvrde}i

da ona kao èna sa invaliditetom nije u stawu da brine o detetu.

Obratila se nadle`nom Centru za socijalni rad. Radnici Centra,

tako|e, misle da bi de~aku bilo boqe pored oca s obzirom na wen

invaliditet.

Razlog javqawa:@ena se javqa zbog straha da joj biv{i suprug ne uzme

sina.

[ta smo uradile:Korisnica je podràna u nameri da brine o svom detetu

bez podr{ke oca jer je to u skladu sa interesima i potrebama

deteta ~inila i do trenutka kada nam se javila. Stupila je u kon-

takt sa na{om advokatkiwom. Pruène su joj informacije o pra-

vima deteta, na~inu na koji su u ovom slu~aju ona ugroèna, kao i

mogu}nostima da sina u tom smislu za{titi. Donela je odluku da

se ponovo bori za starateqstvo ukoliko proces bude pokrenut od

strane wenog biv{eg supruga.

Ishod slu~aja: Ostavqena joj je mogu}nost psiholo{ke i advokatske

podr{ke u slu~aju da postupak bude pokrenut.



- Невидљ


а

33

Studija slu~aja 7

@ena, stara 43 godine. Pre pet godina ustanovqena joj je

dijagnoza jedne vrste neuromi{i}nog oboqewa, koja u kratkom

roku rezultira smrtnim ishodom. Procena lekara je da }e ìveti

najduè jo{ godinu ili dve. @ena ima jake bolove i koristi

lekove za umirewe, koje {tedi jer nema regulisano zdravstveno

osigurawe. U~estale su promene wenih fizi~kih mogu}nosti, od

samostalnog kretawa do nemogu}nosti da sama ode do kupatila.

Nema ostvareno pravo na invalidska kolica.

Trpela je drasti~ne oblike fizi~kog i psihi~kog nasiqa

od supruga. Nasiqe se poja~alo nakon ustanovqavawa invalidi-

teta. Suprug ju je izgladwivao, zakqu~avao je samu u stanu bez tele-

fona i po nekoliko dana, tukao je pesnicama po glavi i {utirao

nogama dok je leàla na zemqi, govorio joj da je nesposobna i

smejao se kada je primetio da joj se zdravstveno stawe pogor{ava,

da ima bolove ili da je iskrvarila kolena i laktove u poku{aju

da ode do toaleta. Pretio joj je da }e je ubiti i jednom prilikom

je napao sekirom.

Nakon vi{e od godinu dana po utvr|ivawu invaliditeta,

suprug je napu{ta, odlazi u drugi grad ostavqaju}i je bez sredstava

za ìvot. Zbog lo{e saradwe sa radnicima Centra za socijalni

rad nije uspela da ostvari dodatak za tu|u negu i pomo}.

Godinu dana je primala milostiwu od kom{ija, koji

bi joj povremeno donosili hranu, lekove, zavoje i garderobu. U

trenucima kada se ose}ala boqe poku{avala je da od radnika

Centra za socijalni rad zatraì pomo}. Govorili su joj da je

wen suprug “situiran i da ona ne ispuwava uslove za socijalnu

pomo}”. Gledali su je sa podsmehom, ~esto nemaju}i vremena ni

da pogledaju wenu medicinsku dokumentaciju. Traìli su joj da

izvadi novu neophodnu dokumentaciju za ostvarivawe prava na

materijalno obezbe|ewe porodice i tu|u negu i pomo}, {to ona

zbog zdravstvenog stawa i ~iwenice da nije imala sredstava ni

za fotokopirawe i va|ewe dokumenata, nije uspevala da odradi u

roku za {ta nisu imali razumevawa.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

34

Me{tani koje je sretala na ulici gledali su na drugu

stranu kad je prolazila, neki su komentarisali: “Vidi, jadnica!”

ili “Pusti, pijana je, vidi kako se klati.” Ponekad su joj bacili

novac pred noge.

Roditeqi su joj umrli pre 4 godine, u periodu od dva meseca,

a ostali ~lanovi porodice nisu èli da joj pomognu, tvrde}i da

imaju dovoqno svojih problema. Trenutno ìvi kod prijateqa,

ali ne zna koliko dugo }e mo}i da ra~una na wihovu pomo}. Le~i

se od depresije, {to je jedna od ~estih posledica pretrpqenog

nasiqa.

Razlog javqawa:Pre dve godine podnela je tu`bu za razvod braka kako bi

ostvarila pravo na alimentaciju, potrebna joj je pravna pomo}.

[ta smo uradile:Korisnica nikada nikome do sada nije pri~ala o nasiqu

i ponièwima koje je preìvela. Prvi put je tokom razgovora sa

konsultantkiwom imala priliku da u sigurnom prostoru oslo-

bodi svoje emocije i radi na wima. Tokom godinu dana, uglavnom

telefonskih razgovora, ~esto bi imala pred o~ima slike svega

{to je doìvela. Trebalo joj je mnogo vremena da se oslobodi

izraènog ose}awa stida, mawe vrednosti, povre|enog dostoja-

nstva, krivice i straha koji je bio prisutan, iako wen suprug

nije bio u istom gradu i nije postojao na~in da sazna gde se ona

nalazi. Konsultantkiwa je dobila dozvolu od ène da je zove je-

dnom nedeqno, a po potrebi i ~e{}e, kako bi razgovarale o wenom

zdravstvenom stawu i ose}awima koja se javqaju u vezi sa tim i

kao posledica preìvqenog nasiqa.

Korisnica je odlu~ila da ponovo pokrene proces za

razvod braka kako bi ostvarila pravo na alimentaciju s obzirom

na veoma te{ku materijalnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi.

Brak je sklopqen u gradu gde na{a advokatkiwa ne moè da je

zastupa zbog daqine i tro{kova postupka. Uz podr{ku aktivi-

stkiwe, ~lanica mreè organizacije ...Iz Kruga, angaòvale smo



- Невидљ


а

35

advokata u tom gradu koji je korisnicu besplatno zastupao u bra-

korazvodnoj parnici.

Ishod slu~aja:Konsultantkiwa povezuje korisnicu sa advokatom, koji

je preuzeo slu~aj i pruà joj sve informacije o toku procesa

razvoda. U jednom trenutku ona dobija sudski poziv da da iskaz

o razlozima za razvod braka. Morala je da ode u grad u kome je

brak sklopqen i gde sada ìvi wen suprug. Tokom davawa iskaza

ponovo preìvqava traume izazvane nasiqem. Na sudu ponavqa

wegove re~i: “da ìva ne}e do~ekati wegov novac” i strahuju}i

za sopstvenu bezbednost, odlu~ila je da povu~e tu`bu za alime-

ntaciju, ostaju}i pri tu`bi za razvod braka. Proces je pozitivno

re{en.

Studuija slu~aja 8

@ena, 37 godina, majka dvoje dece, devoj~ice stare 14 i

de~aka starog 11 godina sa intelektualnim invaliditetom.

Zaposlena je. Sama brine o deci. Biv{i mu` koristi nekontro-

lisano tablte sa smirewe, le~en je na psihijatrijskoj klinici.

Poku{ao je da je ubije naletev{i kolima na wu. Osu|en je na

8 meseci uslovne kazne zbog izazivawa op{te opasnosti, ali i

daqe nastavqa sa nasilni~kim pona{awem. Poku{ao je da otme

de~aka zato {to ne radi i nema primawa, a de~ak prima dodatak

za tu|u negu i pomo}.

Policija ne reaguje jer je wegovo pona{awe nepredvidivo

i ne èle da mu se zameraju. Radnici Centra za socijalni rad

su otmicu de~aka i wegovo dràwe u stanu bez hrane i u nehigi-

jenskim uslovima tuma~ili kao prekora~ewe dogovora o vi|awu

deteta. Ni oni ne èle da mu se zameraju. Oba deteta imaju zdra-

vstvene probleme zbog stalne izloènosti stresu. Devoj~ica ne

èli da vi|a oca. Nekoliko puta je i sama i{la u policiju i pri-

javqivala da otac tu~e majku. De~ak pokazuje strah, povra}a, ima

niz psihosomatskih smetwi kad je u prisustvu oca. Drasti~no

mu se pogor{ava zdravstveno stawe, nekoliko puta je morala da


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

36

interveni{e i hitna pomo}. @ena zbog toga ne dozvoqava da otac

vi|a decu bez prisustva radnika Centra za socijalni rad. Biv{i

suprug je tuìo zbog ometawa vi|awa dece.

Razlog javqawa:Javqa se zato {to je stalno izloèna uznemiravawu od

strane biv{eg supruga, a ne moè da dobije za{titu policije,

radnika Centra za socijalni rad i suda, uprkos ~iwenici da ju je

u nekoliko navrata napadao i na ulici. Niko nije reagovao.

[ta smo uradile:Korisnici je pruèna psiholo{ka podr{ka u kori{}ewu

svojih mehanizama za{tite, a podràna je i u nameri da iskori-

sti ukqu~ivawe ~lanova primarne porodice i wihovu podr{ku

u ostvarivawu wenih namera da za{titi sebe i decu od daqeg

nasiqa. Isti~e da joj veoma zna~i podr{ka brata, koji je zajedno

sa wom do{ao na razgovor kako bi prona{ao adekvatan na~in da

reaguje ukoliko wegova sestra ili deca ponovo budu ugroèni na

bilo koji na~in. U re{avawe slu~aja ukqu~ena je i advokatkiwa.

Ishod slu~aja:Advokatkiwa je preduzela niz pravnih radwi kako bi

korisnica i wena deca bili zakonski za{ti}eni od nasiqa.

Istovremeno se vodi i postupak oko regulisawa prava oca da

vi|a decu. Ostavqena joj je mogu}nost kontakta sa konsulta-

ntkiwom kada joj je to potrebno. Slu~aj je jo{ u toku.

Studija slu~aja 9

@ena stara oko 30 godina sa fizi~kim invaliditetom.

Nije zaposlena. Kao devoj~ica je bila `rtva nasiqa u porodici.

Majka je osmogodi{we devoj~ice. Prvi put se javila pre 5 godina.

zbog zlostavqawa od strane supruga, koji nema invaliditet. Tukao

ju je pesnicama po glavi i {utirao nogama kada bi pala. Vre|ao je

govore}i joj: “Niko te ne bi hteo da te ja nisam oènio. Niko te

ne voli, svi su te ostavili, pogledaj se kakva si.”

Zlostavqao je i }erku. Kada bi devoj~ica stajala izme|u



- Невидљ


а

37

wih u poku{aju da za{titi majku od batina, hvatao ju je za ruke i

bacao na krevet. @ena trenutno ìvi sa }erkom u jednoj sobici

bez mokrog ~vora i osnovnih uslova za ìvot. U proteklih dve

godine korisnica sebe i }erku izdràva od uve}ane jednokratne

socijalne pomo}i, koju moè da dobije samo jednom u 6 meseci.

Razlog javqawa:Traì pravnu pomo} jer èli da se razvede i za{titi sebe

i }erku od daqeg zlostavqawa.

[ta smo uradile:Konsultantkiwa je sa wom radila na izraènom ose-

}awu straha od muèvqevih napada i podràva je da napravi plan

kako }e za{tititi sebe i }erku. S obzirom na ~iwenicu da nije

mogla biti sme{tena (arhitektonske barijere) u Sigurnu ènsku

ku}u, iako je `rtva nasiqa i ima malo dete, korisnica ostaje u

kontaktu sa konsultantkiwom putem mobilnog telefona, kriju-

}i se par meseci od svih koji bi mogli da kaù wenom suprugu gde

se ona i }erka nalaze.

[est meseci je prinu|ena da mewa mesto boravka, jer nije

u situaciji da pla}a visoke kirije, a stanodavci su je nekoliko

puta odbijali kad bi do{la na razgovor, videli da je èna sa

invaliditetom i da ima dete. U razgovoru sa konsultantkiwom

pomiwe da je najteè doìvqavala re~enice koje bi u takvim tre-

nucima ~ula: “Izvinite, vi ne moète da odràvate stan.” ili

“Ku~i}i mogu, deca ne!”. Konsultantkiwa sa wom radi na ose}awu

mawe vrednosti i qutwe, koji se javqaju nakon ovakvih komen-

tara. Prolazi sa wom kroz ranije slu~ajeve kada su joj govorili

sli~ne re~enice u nameri da je podseti kako se svojom snagom i

uporno{}u uspe{no suo~avala sa pedrasudama drugih.

Uprkos strahu korisnica donosi odluku da pokrene

postupak za razvod braka. Advokatkiwa je preuzela zastupawe na

sudu. Tokom procesa mu` je u nekoliko navrata {amarao nakon

ro~i{ta. Starateqstvo nad }erkom dodeqeno je majci. Od trenutka

razvoda prolazi 4 godine. Biv{i suprug ne pla}a alimentaciju za

izdràvawe wihove }erke, retko je vi|a i pita za wu. Korisnica


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

38

uz podr{ku advokatkiwe podnosi tu`bu protiv biv{eg supruga za

nepla}awe alimentacije.

U nekoliko navrata obra}ala se nadle`nom Centru za

socijalni rad zbog toga {to je nezaposlena i nema stalna pri-

mawa. Dobija odgovor da po presudi o dodeqenoj alimentaciji ne

ispuwava uslove da ostvari pravo na socijalnu pomo}. Radnici

Centra za socijalni rad joj odgovaraju da su im “vezane ruke” i da

su svesni teìne situacije u kojoj se ona i dete nalaze i napora

koje ona ~ini da ostanu zajedno, ali da uprkos èqi da joj pomo-

gnu nemaju zakonske mogu}nosti da to i u~ine.

Ishod slu~aja:Konsultantkiwa je u kontaktu sa ènom zbog pruàwa

psiholo{ke podr{ke i pronalaèwa na~ina za poboq{awe uslova

ìvota za wu i }erku do okon~awa sudskog procesa po krivi~noj

tu`bi za nepla}awe alimentacije u kojoj je zastupa advokatkiwa

organizacije. Slu~aj je re{en u korist klijentkiwe. Biv{i suprug

je osu|en na uslovnu kaznu, ali jo{ uvek ne pla}a alimentaciju.

O~ekujemo da uskoro bude upu}en na izdràvawe zatvorske kazne.

Studija slu~aja 10

@ena stara oko 50 godina. @ivi u malom mestu. Kre}e se

veoma oteàno, uz pomo} {tapa, jer ima posledice {loga. @ivi

u istom doma}instvu sa biv{im suprugom, jer nema gde da ode i

nema ko da joj pomogne u svakodnevnom funkcionisawu. On je

svakog dana vre|a i poniàva. Uvrede se ~esto zavr{avaju bati-

nama. Naj~e{}e je udara pesnicom u glavu ili stomak da se ne bi

videle masnice. Nasiqe traje preko petnaest godina. Uzima sav

wen novac, nekad joj i po nekoliko dana ne kupuje ni hleb. Odbija

da se iseli iz ku}e.

Prijavqivala je nasiqe policiji, ali se pla{i da pod-

nese tu`bu jer misli da bi se nasiqe pogor{alo. Ima suicidalne

misli. Traìla je pomo} od porodice, odnosno majke i svoje dve

}erke, zna da je to wihova zakonska obaveza. Re~eno joj je da ga je

sama birala i da ne èle da se me{aju.



- Невидљ


а

39

Razlog javqawa:@eli da kontaktiramo Centar za socijalni rad u poku{aju

da prona|emo re{ewe problema.

[ta smo uradile: Konsultantkiwa joj pruà informacije o merama za{tite

od nasiqa koje moè da zatraì uz pravne savete na{e advoka-

tkiwe. Korisnica veruje da ni mera iseqewa ne bi pomogla jer bi

se on vratio, a ona ne moè da mu se fizi~ki suprotstavi. Nakon

vi{emese~nih bezuspe{nih poku{aja da sa Centrom za socijalni

rad postignemo neki dogovor, ona trpi pritiske od strane rad-

nika centra zato {to je ume{ala “nekoga sa strane” (u ovom slu~aju

bila je to organizacija ...Iz Kruga). Od wih je dobila ponudu da

ode u dom za stara lica, ali korisnica je mi{qewa da to za wu

nije adekvatno re{ewe.

Ishod slu~aja:Nekoliko meseci konsultantkiwa je u kontaktu sa ènom,

nekada i po dva puta u toku dana. Razgovaraju o wenim emocijama,

qutwi {to se sve to ba{ woj de{ava, ose}awu da je porodica

ne voli i ne èli da joj pomogne. Imaju}i u vidu da korisnica

ima suicidalne misli, konsultantkiwa u razgovorima je podse-

}a na wenu snagu, kao i na mehanizme odbrane koje je godinama

izgra|ivala, vra}aju}i je na situacije u kojima je uspevala da se

za{titi. Razmatraju mogu}nosti fizi~ke deobe ku}e u kojoj zajedno

ìve, kako bi imala prostor u koji on ne bi imao pristup i

mogu}nostima da se i na taj na~in za{titi. Uprkos postignutom

dogovoru prestala je da se javqa.

Studija slu~aja 11

@ena stara oko 40 godina, sa fizi~kim i lak{im inte-

lektualni invaliditetom. Koristi invalidska kolica i ìvi u

Domu za trajni sme{taj telesnih invalida. Silovana je od strane

pomo}nog radnika u toj ustanovi. Nakon silovawa odlazi u bol-

nicu gde su je pregledali i ustanovili dokaze o silovawu.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

40

Razlog javqawa:Traì pomo} advokata.

[ta smo uradile:Advokatkiwa i konsultantkiwa odlaze na mesto gde se silo-

vawe desilo i obavqaju prvi razgovor sa ènom. Advokatkiwa je

pokrenula krivi~ni postupak za delo Obquba nad nemo}nim licem,

a konsultantkiwa daqe razgovore sa ̀ enom obavqa u prostorijama

organizacije jer se korisnica tu ose}a sigurnijom. Znaju}i da je

~eka teàk sudski proces tokom koga }e biti u situaciji da pri~a

o svim detaqima silovawa koje je doìvela, konsultantkiwa u

sigurnom prostoru pruà mogu}nost èni da iskaè svoje emo-

cije, imaju}i u vidu da je potrebno sa wom raditi na na~in da u

potpunosti razume {ta }e se de{avati i {ta }e se od we traìti

na sudu. Korisnica ~esto pomiwe da mu je rekla da je ne dira, ali

je nije slu{ao. Boji se da }e je ponovo povrediti jer ulazi u zgradu

i svakodnevno ga vi|a.

Tokom sudskog procesa nasilnik je pu{ten da se brani sa

slobode i nastavio je da svojim prisustvom u navedenoj ustanovi

uznemirava, kako ènu koju je silovao tako i sve ostale stanarke.

Osu|en je na godinu i osam meseci uslovno ili 8 meseci zatvora

ukoliko prekr{i uslovnu kaznu.

Nakon presude nastavqa da dolazi u dvori{te i neometano

{eta zgradom. Konsultantkiwa odlazi na razgovore sa direktorom

Doma traè}i da nasilnika udaqe iz zgrade i zabrane mu pristup

u bliòj okolini. Direktor nasilnikovo prisustvo tuma~i kao

svoj “poku{aj da ga prevaspita” i ne reaguje na usmena i pismena

upozorewa. Konsultantkiwa je paralelno u stalnom kontaktu sa

ènom pruàju}i joj psiholo{ku podr{ku. Advokatkiwa o svemu

obave{tava sud i pokre}e novi sudski proces zbog kr{ewa uslovne

kazne. Za to vreme organizacija o slu~aju silovawa i pona{awu

direktora ustanove obave{tava nadle`no Ministarstvo i pokre-

}e inicijativu za wegovu smenu.

Ishod slu~aja:Nasilnik je osu|en na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu



- Невидљ


а

41

od 8 meseci, koju je i odsluìo. Direktor ustanove je smewen. Sa

novopostavqenim direktorom, osobqem i stanarima te ustanove,

na{a organizacija je uspostavila saradwu koja i daqe traje na

obostranu korist i zadovoqstvo. Tokom akcije preispitivawa

odgovornosti direktora za nasiqe u institucijama socijalne

za{tite, koju je organizacija ...Iz Kruga pokrenula, a podràlo je

Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, uo~ene

su nepravilnosti u radu jo{ ~etiri Doma za decu ometenu u razvoju

u Srbiji, {to je rezultiralo smenom direktora tih ustanova od

strane nadle`nog Ministarstva.

Studija slu~aja 12

Na SOS telefon javqa se sestra mu{karca, starog oko 50

godina, koji ima amputirane obe noge kao posledicu dijabetesa.

@ivi sa sinom koji je korisnik droga i za to tro{i sva wegova

primawa. Upla{ena je za bratov ìvot. Wen bratanac zatvara oca

u stanu i to bez invalidskih kolica, pa on ne moè da ode ni do

kupatila i prinu|en je da fiziolo{ke potrebe obavqa u krevetu.

Danima ni{ta ne jede, jer mu sin ne donosi hranu, a ~lanovima

porodice ne dozvoqava da ga obilaze, niti da sa wim kontakti-

raju telefonom.

Razlog javqawa:Traì od nas da omogu}imo wenom bratu sme{taj u nekom

od domova za osobe sa invaliditetom ili domova za stara lica i

na taj na~in spre~imo daqe zlostavqawe.

[ta smo uradile:Konsultantkiwa svo vreme kontaktira sa sestrom kori-

snika i sa wom se dogovara oko svih neophodnih koraka kako

bi wen brat iza{ao iz situacije nasiqa, jer on li~no nikada

nije mogao da do|e do telefona. Telefonskim i pismenim putem

o ~iwenicama obave{tavamo nadle`ni Centar za socijalni rad.

Problem smo re{avali oko mesec dana. U saradwi sa nadle`nim

Centrom i direktorom Doma za stara lica, obezbe|ujemo trajni

sme{taj za korisnika po hitnom postupku.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

42

Ishod slu~aja: Sestra obave{tava konsultantkiwu da je wen brat u Dom

primqen jako iscrpqen, zdravstveno i higijenski zapu{ten, ali

da se posle lekarske intervencije ose}a dobro. Sna{ao se u novoj

sredini.

Studija slu~aja 13.

@ena stara 58 godina sa fizi~kim i intelektualnim

invaliditetom. Trenutno ìvi u prihvatnom centru za sme{taj

lica raseqenih sa Kosova. @rtva je fizi~kog nasiqa od strane

kom{ije, tako|e, stanara prihvatnog centra. Napao ju je dok je sa

kom{inicom ~istila papriku u dvori{tu centra “zato {to je

glasno pri~ala dok je on poku{avao da spava”. Ima modrice po

licu i rase~enu usnu kao posledicu udaraca pesnicom. Tako|e,

ju je gu{io i oborio na zemqu i tom prilikom je zadobila blaì

potres mozga. Policija je izlazila na lice mesta, a ona ima i

potvrdu lekara o nanesenim povredama. Wena bra}a i sestra koji

ne ìve u kolektivnom sme{taju nisu upoznati sa doga|ajem zato

{to se ona boji da ne do|e do sukoba.

Razlog javqawa:Iako je javni tuìlac po slu`benoj du`nosti podneo

krivi~nu prijavu ona èli da podnese tu`bu protiv kom{ije zbog

pretrpqenog nasiqa.

[ta smo uradile:Tokom prvog susreta na korisnici su bile jo{

vidqive povrede na licu, bila je jako uznemirena i upla{ena.

Konsultantkiwa je prvo obave{tava da ukoliko ̀ eli moè dobiti

pomo} advokata. Zatim sa wom razgovara o detaqima doga|aja,

mogu}im svedocima i wenom trenutnom zdravstvenom stawu.

@ena navodi da se jako boji jer kom{iju svakodnevno vi|a

i, mada joj se trenutno ne obra}a i ne prilazi joj, ona strahuje da

}e je ponovo napasti. Kada je pri~ala o mogu}im na~inima za{tite

od novih napada, tvrdila je da ne moè da zakqu~a vrata sobe u

kojoj ìvi jer ne postoje brave.



- Невидљ


а

43

Imaju}i to u vidu konsultantkiwa je ponudila mogu}nost

da kod sebe uvek ima mobilni telefon kako bi mogla da pozove

policiju ukoliko joj ponovo pri|e, preti ili bilo {ta sli~no.

Korisnica je ponavqala da “on nema pravo da je udari, nije mu

ni{ta uradila... Mora da bude ka`wen...” Konsultantkiwa je

obja{wavala da ne postoji wena krivica, da niko nema prava da je

udari, isticala je wenu hrabrost i istrajnost u nameri da traì

da on bude ka`wen za postupak koji je u~inio.

Ishod slu~aja:Nakon nekoliko dana korisnica ponovo dolazi, u strahu,

odlu~uje da ipak ne podnese tu`bu. Kako je sama rekla “wena poro-

dica nije nikad bila na sudu i sramota je da sad ona bude ta koja

}e nekoga tuìti”. Sa druge strane upla{ena je da }e kom{ija

hteti da joj se osveti. Konsultantkiwa joj ponavqa da sve {to se

desilo nije ni wena krivica ni wena sramota ve} da je za sve {to

se desilo odgovoran ~ovek koji je napao. Uprkos svemu, korisnica

ostaje pri odluci da ga ne tuì jer se uskoro seli u svoj stan i

veruje da }e tada biti na sigurnom. Ostavqena joj je mogu}nost da

angaùje advokatkiwu u procesu koji tuìlac vodi po slu`benoj

du`nosti jer ima izraèn strah da na su|ewe ide sama. Jo{ uvek

se ne javqa.

Studija slu~aja 14

Devojka sa fizi~kim invaliditetom, ima posledice cere-

bralne paralize. Studentkiwa je i ìvi u zajednici sa ocem i

wegovom vanbra~nom suprugom. Ima polubrata sa o~eve strane

koji je nedavno oti{ao od ku}e i trenutno ìvi sa devojkom.

@rtva je nasiqa od strane oca koji je izbacio iz stana. Otac ju je

u nekoliko navrata udarao pesnicama po telu. Kada je poku{ala

da beì u svoju sobu provalio je vrata. Ekonomski je zavisna od

wega, a kod majke ne moè da ode jer je ona nezaposlena i nema

sredstava da izdràva i wu. Zbog nasiqa je nekoliko puta kontak-

tirala policiju koja je dolazila na lice mesta i tokom posledweg

dolaska otac je upozoren da }e biti uhap{en, ali on je nastavio

sa nasilni~kim pona{awem.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

44

Razlog javqawa:Traì pravnu pomo} kako bi se ponovo vratila u stan iz

koga je izba~ena.

[ta smo uradile:Konsultantkiwa se prvo raspituje da li korisnica u

trenutku kada se javqa ima fizi~ke povrede, da li se nalazi na

sigurnom mestu i da li ima kod koga da ode. Saznaje da nema

povrede, da se javqa od o~eve majke kod koje ne}e mo}i dugo da

ostane i da èli da se vrati u stan u kome je ìvela. Upla{ena je,

ali i odlu~na da svoj ìvot uzme u svoje ruke.

Konsultantkiwa je podràva u wenim odlukama i zajedno

prolaze kroz mogu}e korake, ali je istovremeno upozorava na mogu-

}e posledice kao {to je pogor{awe nasiqa ukoliko se ponovo

vrati u stan. Tako|e joj pruà mogu}nost angaòvawa advokata i

podno{ewa tu`be protiv oca za nasiqe u porodici kao i mogu-

}nost pokretawa procesa za utrvr|ivawe mera za{tite od nasiqa

u porodici.

Ishod slu~aja:Nije se vi{e javila.

Studija slu~aja 15

@ena, stara 57 godina, sa fizi~kim invaliditetom. Ima

sina koji je korisnik droga i trenutno je na odsluèwu zatvor-

ske kazne zbog trgovawa narkoticima. U nekoliko navrata je bio

fizi~ki nasilan prema woj, {amarao je, krao i preprodavao

stvari iz ku}e kada bi imao krizu, a ona nije imala da mu da novac

za drogu. Nije ga nikad prijavila jer kako sama kaè: “misli da je

sve {to se de{ava wena krivica, da nije bila dobra majka jer da

jeste, ni on ni ona se ne bi na{li u toj situaciji.”

Razlog javqawa:Boji se da }e sin ponovo biti nasilan prema woj kad iza|e

iz zatvora. @eli da zna kako moè da se za{titi.



- Невидљ


а

45

[ta smo uradile:Konsultantkiwa u individualnim razgovorima sa kori-

snicom saznaje da se ona sama brinula o sinu, bez pomo}i wegovog

oca i ~lanova porodice. Razgovaraju i o wenoj qutwi prema sebi,

ose}aju da “...ni u ~emu nije uspela, sin je ne po{tuje, stidi je se

i nema nikakav autoritet u odnosu na wega, pogre{ila je i nema

pravo da sad traì ne{to za sebe...”

Kosultantkiwa isti~e da je ona u tim okolnostima ura-

dila sve {to je mogla i znala za svog sina. Ukazuje joj na to da

mnogo dece ìvi u siroma{tvu i te{kim okolnostima, pa ne

krenu stranputicom i da nije wena krivica {to je postao ovi-

snik droga. Obja{wava joj da ne postoji ni{ta {to bi ona mogla

da uradi ili ne uradi {to bi moglo biti “opravdawe” za nasiqe

kome je izloèna. Podràva je u odluci da promeni bravu, pozove

policiju i sebe za{titi od sina ukoliko je ponovo napadne po

povratku iz zatvora. Ostavqa joj mogu}nost ponovnog kontakta i

angaòvawa advokatkiwe ukoliko bude potrebe.

Ishod slu~aja:Klijentkiwa se povremeno javqa. Sin je jo{ uvek u zatvoru

na izdràvawu kazne. Uz podr{ku i informacije koje dobija od

konsultantkiwe èna je pokrenula postupak za procenu telesnog

o{te}ewa i ostvarivawe prava na nadoknadu za tu|u negu i pomo}.

Posle niza godina to je prva stvar koju je uradila za sebe.

Studija slu~aja 16

@ena, stara 41 godinu, sa fizi~kim invaliditetom, ima

multipla sklerozu. Udata je i ima dvoje dece od kojih je jedno

maloletno. Suprug ju je izbacio iz ku}e koja je wegovo vlasni{tvo,

a u ~ije renovirawe su tokom 20 godina braka zajedni~ki ulagali.

Nije dozvolio da deca krenu sa wom. Trenutno ìvi u iznajmqe-

nom stanu.

Razlog javqawa:Uznemirena je jer suprug spre~ava svaki wen poku{aj da

kontaktira sa decom. [aqe joj prete}e poruke na mobilni tele-


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

46

fon. Ho}e da zna kako moè da se za{titi i kako da kontaktira

sa decom.

[ta smo uradile:Konsultantkiwa predo~ava korisnici da prvo treba da

obavesti policiju o pretwama, zatim da ~uva prete}e poruke kao

dokaz protiv supruga za nasiqe u porodici. Tako|e je povezuje

sa advokatkiwom jer je odlu~ila da podnese tu`bu. Korisnica

obave{tava policiju o pretwama, patrola dolazi na lice mesta

i nakon utvr|ivawa ~iwenica po slu`benoj du`nosti podnosi

krivi~nu prijavu protiv wenog supruga, a sud izdaje nalog za

zabranu prilaska.

Ishod slu~aja:Korisnica je u nekoliko navrata poku{avala da konta-

ktira sa decom, ali su wihovi telefonski brojevi bili nedostu-

pni i ona veruje da im je otac naredio da promene brojeve, kako

ne bi mogla da kontaktira sa wima. Jako je potre{ena i boji se da

bilo koga po{aqe da vidi {ta se de{ava sa decom, a sama ne moè

i ne sme da ode do ku}e iz koje je izba~ena. U posledwem kontaktu

obave{tava konsultantkiwu da napu{ta grad zato {to je wen brat

u strahu za wenu bezbednost. Ne èli da kaè gde ide, ali ostavqa

mogu}nost daqeg kontakta. Jo{ uvek se nije javla.



- Невидљ


а

47

STUDIJA SLUÂJEVA DISKRIMINACIJA

Studija slu~aja 1

Otac mladi}a, starog 27 godina sa fizi~kim i intele-

ktualnim invaliditetom, sa posledicama cerebralne parali-

zom. Zbog invaliditeta mladi} koristi invalidska kolica, ne

moè da govori, ni da se potpi{e. Poseduje li~ne isprave, nije

mu produèno roditeqsko starawe i upisan je u bira~ki spi-

sak. Zaposleni u Po{ti Srbije su odbili da omogu}e mladi}u

da ostvari pravo na upis besplatnih akcija uz obrazloèwe da ne

moè da se potpi{e, a odbili su i da mu uzmu otisak prsta {to

je praksa kada se radi o osobama koje nisu pismene. Traìli su

od oca da sinu sudskim putem oduzme poslovnu sposobnost, sebe

proglasi starateqem, kako bi umesto sina potpisao papire.

Razlog javqawa:Traì pomo} advokata jer èli da podnese tu`bu protiv

diskriminacije.

[ta smo uradile:Advokatkiwa podnosi tu`bu protiv PTT Srbije na osnovu

Zakona o spre~avawu diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Ishod slu~aja:Nakon podno{ewa tu`be, sud je jako brzo privremenom

merom naloìo upis besplatnih akcija, a postupak pred sudom

}e se nastaviti zbog naknade {tete. Mladi} je upisao akcije, a

proces je jo{ u toku.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

48

Studija slu~aja 2

Dva mu{karca sa potpunim o{te}ewem vida konkurisali

su na javnom konkursu za zapo{qavawe, koji je objavqen od strane

organizacije osoba sa invaliditetom. Od prijavqenih kandidata,

samo jedan kandidat je osoba bez invaliditeta. Organizacija je

odabrala upravo osobu bez invaliditeta, iako nije ispuwavala

uslove konkursa. Ostali kandidati nisu bili pozvani na ra-

zgovor. Nakon vi{esatnih poku{aja da dobiju odobrewe da pre-

dmetnu dokumentaciju fotokopiraju kako bi im bila pro~itana

od strane nekog tre}eg lica, jer sami nisu u mogu}nosti da to

u~ine, zbog potpunog o{te}ewe vida, zahtev im je odbijen i odo-

breno im je samo da angaùju tre}u osobu koja bi rukom prepisala

sadràj dokumentacije.

Razlog javqawa:Oba korisnika su traìla pomo} advokata zbog toga {to

su bili izloèni diskriminaciji od strane organizacije osoba

sa invaliditetom.

[ta smo uradile:Advokatkiwa zastupa korisnike u odvojenim procesima

poni{tewa izbora kandidata zbog neispuwewa uslova konkursa

na osnovu Zakona o spre~avawu diskriminacije osoba sa invali-

ditetom, kao i u procesu podno{ewa zahteva za nadoknadu {tete,

saglasno odredbama Zakona o radu zbog diskriminacije prilikom

zapo{qavawa.

Ishod slu~ajaSud je izveo potrebne dokaze, izvr{io uvid u Statut orga-

nizacije, kojim je kao jedno od osnovnih ciqeva organizacije

navedeno unapre|ivawe poloàja osoba sa invaliditetom i doneo

presudu kojom nalaè obarawe konkursa. Proces je jo{ u toku, jer

je tuèna strana uloìla àlbu.



- Невидљ


а

49

Studija slu~aja 3

Maloletna devoj~ica sa intelektualnim invaliditetom,

ìvi u unutra{wosti Srbije, `rtva je seksualnog zlostavqawa od

strane daqeg ro|aka.

Radi se o krivi~nom delu Nedozvoqene polne radwe u

vezi sa krivi~nim delom Obquba nad nemo}nim licem. Po{to se

gowewe za ovo krivi~no delo preduzima po optu`nom predlogu,

javni tuìlac nema obavezu da u~estvuje u postupku, pa je `rtva

prepu{tena sama sebi i bez bilo kakve pomo}i ostavqena da sama

zastupa svoje interese pred sudom. Devoj~ici je dodeqen advokat

po slu`benoj du`nosti, koji je savetovao roditeqima da odustanu

od krivi~nog postupka, jer je to velika sramota za wih, a i za

nasilnika koji vaì za uglednog porodi~nog ~oveka.

Razlog javqawa:Nakon diskriminatornog stava advokata po slu`benoj

du`nosti, porodica devoj~ice mu je otkazala daqe zastupawe i

obratila se na{oj organizaciji.

[ta smo uradile:Tokom postupka advokatkiwa upoznaje Sud sa odredbama

Zakona o spre~avawu diskriminacije osoba sa inaliditetom,

a posebno skre}e pa`wu na ~lanove Zakona koji se odnose na

zabranu direktne diskriminacije, jer je u ovom slu~aju devoj~ica

stavqena u nepovoqni poloàj samo zbog svoje invalidnosti.

Tako|e, ukazuje sudu na obavezu dràvnih organa da preduzmu mere

za obezbe|ewe ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postu-

pcima koji se pred wim vode.

Saslu{awe svedoka i majke zlostavqane devoj~ice izvedeno

je uz vre|awe i dobacivawe nasilnika, bez opomene suda, a prva

opomena izre~ena je tek nakon desete intervencije advokatkiwe,

ali ipak nije uneta u zapisnik.

Nasilnik je imao advokata koji je tokom postupka konsta-

ntno insistirao na tome da je devoj~ica mentalno “retardirana"

i da je zbog toga sklona laìma i lo{em pona{awu.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

50

Ishod slu~aja:Tu`eni je progla{en krivim za krivi~no delo Obquba

nad nemo}nim licem i osu|en je na izdr`avawe zatvorske kazne u

trajawu od 8 meseci. Presuda jo{ nije pravosna`na.



- Невидљ


а

51

Podr{ka ènama sa invaliditetom

koje imaju iskustvo nasiqa

Nasiqe nad ènama sa invaliditetom u na{em dru{tvu

je jo{ uvek tabu tema. Naj~e{}i razlog zbog koga ène sa invali-

ditetom ostaju u situaciji nasiqa je ~iwenica da ne prepoznaju

nasiqe kao takvo, uverene su da "zasluùju" sve {to im se de{ava

i “krivicu" za pretrpqeno nasiqe pripisuju svom invaliditetu.

Svakodnevno slu{aju od svojih zlostavqa~a da su nesposobne, da

bez wihove pomo}i ne bi mogle da ìve i da se ne zavaravaju da }e

neko o wima brinuti ako oni odu i ostave ih same. Veruju}i u ono

{to ~uju, poquqanog samopouzdawa, ~esto izolovane i bez infor-

macija o mogu}nostima koje su im na raspolagawu, ̀ ene koje nam se

javqaju ose}aju veliku dozu straha pri pomisli da bi morale same

da se nose sa te{ko}ama koje ih o~ekuju u samostalnom ìvotu,

bez adekvatnih slu`bi podr{ke. S druge strane, socijalni i eko-

nomski faktor, kao i fizi~ka zavisnost od asistencije drugih

prilikom zadovoqavawu najosnovnijih ìvotnih potreba, tako|e,

su zna~ajni razlozi za neprijavqivawe nasilnika.

Smatramo da je zna~ajno ista}i i podatak da osobe sa inva-

liditetom spadaju u najsiroma{nije slojeve dru{tva i samo mali

procenat wih nisu socijalno ugroèni.2 Naàlost, na{ SOS

telefon je jedini u Srbiji na koji ène bez obzira na vrstu inva-

liditeta, kao i majke dece sa invaliditetom koje trpe nasiqe

mogu dobiti neophodne informacije, besplatnu psiholo{ku i

pravnu podr{ku i zastupawe na sudu.

Alternativni vidovi podr{ke, kao {to su sigurne ku}e,

skloni{ta za ène koje su `rtve nasiqa, nisu dostupne ènama

sa invaliditetom. Servis personalnih asistenata je jako zna~ajan

2) Strategija za smawewe siroma{tva Vlade Republike Srbije,


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

52

vid podr{ke za ène sa invaliditetom i jedan od osnovnih pre-

duslova za izlazak iz situacije nasiqa.

Uprkos zalagawu nevladinih organizacija, prevashodno

Centra za samostalni ìvot invalida Srbije, koji je {est godina

aktivno sprovodio projekat Servisa personalnih asistenata

(SPAS) i koji radi na podizawu svesti {ire javnosti o zna~aju

servisa podr{ke za samostalan ìvot osoba sa invaliditetom,

formirawe ovakvih servisa pod pokroviteqstvom dràve jo{

uvek je daleko od realizacije. Naàlost, po mi{qewu stru~waka

iz nadle`nih ministarstava, finansirawe ovih servisa je eko-

nomski neisplativo, iako je na osnovu istraìvawa Instituta

za ekonomska istraìvawa dokazano da je SPAS isplativiji od

institucionalnog na~ina zbriwavawa osoba sa invaliditetom.

Svesne smo da na{a dràva nije ekonomski jaka, ali

moramo da podsetimo na ~iwenicu da ekonomski momenat moè

biti samo jedan, ali nikako iskqu~uju}i faktor kada je u pitawu

za{tita qudskih prava. Sagledavaju}i celu situaciju iz ugla ̀ ene

sa visokim stepenom invaliditeta kada donese odluku da ne èli

vi{e da trpi nasiqe i poku{ava da prona|e izlaz iz te situacije

u kojoj se ne svojom krivicom nalazi, a ne moè samostalno da

zadovoqava najosnovnije ìvotne potrebe bez odgovaraju}eg ser-

visa podr{ke, jasno je koliko je ozbiqan problem sa kojim se

suo~ava.

Znaju}i da se invaliditet moè u svakom trenutku dogoditi

svakom od nas i da je pravo na ìvot bez nasiqa qudsko pravo,

podse}amo da dràva i donosioci odluka imaju odgovornost i

obavezu da {tite prava svih gra|ana i gra|anki koji/e u woj ìve

uz puno po{tovawe wihovih razli~itosti.



- Невидљ


а

53

Saradwa sa institucijama

U toku jedanaest godina rada sa osobama sa invaliditetom,

posebno sa ènama i majkama dece sa invaliditetom, sara|ivale

smo i sara|ujemo sa svim relevantnim dràvnim institucijama u

nastojawima da na{im korisnicima pruìmo informacije kako

da iskoriste sve zakonske i druge mogu}nosti da za{tite svoja

prava.

Iskustva koja smo stekle tokom saradwe sa centrima za

socijalni rad su razli~ita. Primeri dobre saradwe su kada soci-

jalni radnici, sa na{om organizacijom kao partnerom u procesu

za{tite korisnika/ca koji/e trpe nasiqe, ~ine sve {to je u wiho-

voj ingerenciji, imaju pozitivan stav prema ènama sa invalidi-

tetom, veruju wihovom iskustvu i obra}aju im se sa po{tovawem.

Zahvaquju}i takvom pristupu, ène sa invaliditetom ose-

}aju da mogu da im veruju, da nisu krive za nasiqe koje su doìvele

i znaju da nisu same. One koje su imale pozitivna iskustva sa rad-

nicima Centra za socijalni rad isti~u da im je takav odnos veoma

vaàn u procesu wihovog oporavka od trauma izazvanih nasiqem

i u dono{ewu odluke da iz te situacije iza|u.

Problemi se javqaju i u primerima dobre prakse kad rad-

nici centra za socijalni rad imaju pozitivan stav, svesni su

ozbiqnosti situacije u kojoj se korisnik/ca nalazi, ali nemaju

zakonske mogu}nosti da pomognu.

Nasuprot ovim primerima, pojedini Centri za socijalni

rad generalno doìvqavaju nevladin sektor kao rivale u pro-

cesima za{tite od nasiqa u porodici. Ovakav odnos, koji na

kraju najvi{e {teti `rtvama nasiqa na koje radnici centra za

socijalni rad vr{e pritisak da ne traè podr{ku i informacije

“sa strane”, naro~ito je izraèn u ju`noj Srbiji gde je patrijarhat

dominantniji, a nasiqe u porodici i prema ̀ enama sa invalidi-

tetom, mawe prepoznatqivo.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

54

Preko dve tre}ine korisnica/ka na pitawe da li se

obratila/o nekoj instituciji za pomo}, navodi da ima strah od

radnika u institucijama. Pla{e se wihove reakcije, imale/i su

lo{a iskustva, niko ih nije saslu{ao u potpunosti, minimizi-

rali su wihova iskustva i nametali re{ewa koja su korisnici

smatrali neadekvatnim.3

Imaju}i u vidu sva ova iskustva, mi{qewa smo da je

neophodno uneti izmene i dopune Zakona o socijalnoj za{titi

kojima bi se regulisali partnerski odnosi nevladinih organiza-

cija i centara za socijalni rad i to na na~in da {tite interese

svih zainteresovanih strana, posebno onih koji su u situaciji

nasiqa.

Kako bi smo zajedni~ki do{li do tog ciqa mislimo da je

neophodno Zakonom predvideti slede}e:

- Sistem licencirawa, standardizacija usluga;

- Uvo|ewe kodeksa pona{awa svih pruàlaca usluga, kako

onih iz dràvnih institucija tako i iz nevladinog sektora;

- Obezbediti finansirawe nevladinih organizacija koje

pruàju alternativne vidove socijalne podr{ke i to na na~in da

kvalitet usluga bude prioritet;

- Obezbediti kontinurianu edukaciju osobqa koje je

angaòvano u sistemima socijalne za{tite;

- Uvo|ewe novih i prilago|avawe postoje}ih slu`bi

podr{ke. Osim postoje}ih na~ina podr{ke, neophodno je ostaviti

izbor korisniku /ci kroz princip “direktne kupovine usluge”,

kada osoba sa invaliditetom sama bira i pla}a uslugu, a ne kao

{to je sada dominantan medicinski pristup u komunikaciji sa

osobama sa invaliditetom kada drugi donose odluke umesto wih.

Uvo|ewe servisa personalne asistencije direktno dovodi do

primene socijalnog modela u pruàwu usluga i omogu}ava osamo-

staqivawe i smawewe zavisni~ke pozicije u odnosu na porodicu,

ostvarivawe prihoda i preuzimawe kontrole i odgovornosti za

sopstveni ìvot;

3) Podaci iz Baze SOS ...Iz Kruga, 1998-2006.



- Невидљ


а

55

- Omogu}iti kontinuirani pristup informacijama i raz-

menu primera dobre prakse izme|u institucija i nevladinih orga-

nizacija koje su pruàoci usluga iz oblasti socijalne za{tite;

- Ukqu~iti nevladine organizacije koje u svojim ciqe-

vima imaju za{titu prava osoba sa invaliditetom kao partnere u

izradu i primenu strategija i zakona.

Na{ stav je da je dràva u obavezi da ravnopravno ukqu~i

predstavnike korisnika usluga iz oblasti socijalne za{tite u

dono{ewe odluka o tome kako i na koji na~in }e se pruàti

usluge. Smatramo tako|e da je neophodno delovati istovremeno

na sve segmente dru{tva kroz primenu osnovnih standarda za

izjedna~avawe poloàja osoba sa invaliditetom, posebno èna

koje se suo~avaju sa vi{estrukom diskriminacijom i poja~ati

mehanizame kontole i sankcije za neprimewivawe postoje}ih

zakona.



- Невидљ


а

57

Zakoni i nasiqe nad

ènama sa invaliditetom

Po statistikama Svetske zdravstvene organizacije u svakoj

zemqi sveta ìvi oko 10% gra|ana i gra|anki sa invaliditetom

~ija se osnovna qudska prava, na razli~ite na~ine i u razli~itom

obimu svakodnevno kr{e. Smatra se da je procenat osoba sa inva-

liditetom u zemqama u razvoju, a naro~ito u onim zemqama koje su

direktno ili indirektno ugroène ratom, kao {to je bila Srbija

proteklih decenija, daleko ve}i. Preko 50% ukupne populacije

osoba sa invaliditetom ~ine ène.

Ova kwiìca je jo{ jedan podsetnik svima kojih se to

na bilo koji na~in ti~e i na koje se sve na~ine dràva Srbija

obavezala da {titi prava svih gra|anki i gra|ana na ìvot bez

nasiqa:

Me|unarodna Konvencija o qudskim pravima

******

^lan 5.Niko se ne sme podvrgnuti mu~ewu ili svirepom,

ne~ove~nom ili poniàvaju}em postupku ili ka`wavawu.

^lan 25. st.1.Svako ima pravo na standard ̀ ivota koji obezbe|uje zdravqe

i blagostawe, wegovo i wegove porodice, ukqu~uju}i hranu, ode}

u, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne slu`be, kao i pravo

na osigurawe u slu~aju nezaposlenosti, bolesti, onesposobqewa.

******


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

58

Porodi~ni zakon RS

******

^lan 197.(1) Nasiqe u porodici u smislu ovog Zakona, jeste pona{awe

kojim jedan ~lan porodice ugroàva telesni integritet, du{evno

zdravqe ili spokojstvo drugog ~lana porodice.

(2) Nasiqe u porodici, u smislu stava 1. ovog ~lana sma-

tra se naro~ito:

1. Nano{ewe ili poku{aj nano{ewa telesne povrede;

2. Izazivawe straha pretwom ubistva ili nano{ewa tele-

sne povrede ~lanu porodice ili wemu bliskom licu;

3. Prisiqavawe na seksualni odnos;

4. Navo|ewe na seksualni odnos ili seksualni odnos

sa licem koje nije navr{ilo 14, godinu ìvota ili nemo}nim

licem;

5. Ograni~avawe slobode kretawa ili komunicirawa sa

tre}im licima;

6. Vre|awe, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlona-

merno pona{awe.

^lanovima porodice u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju

se:

1. Supru`nici ili biv{i supru`nici;

2. Deca, roditeqi i ostali krvni srodnici, te lica u

tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje

hraniteqstvo;

3. Lica koja ̀ ive ili su ̀ ivela u istom porodi~nom doma-

}instvu;

4. Vanbra~ni partneri ili biv{i vanbra~ni partneri;

5. Lica koja su me|usobno bila ili su jo{ uvek u emotiv-

noj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedni~ko dete ili

je dete na putu da bude ro|eno iako nikada nisu ìvela u istom

porodi~nom doma}instvu.

******



- Невидљ


а

59

Mere za{tite od nasiqa u porodici:

^lan 198.Protiv ~lana porodice koji vr{i nasiqe sud moè odre-

diti jednu ili vi{e mera za{tite od nasiqa u porodici, kojom se

privremeno zabrawuje ili ograni~ava odràvawe li~nih odnosa

sa drugim ~lanom porodice.

1. Izdavawe naloga za iseqewe iz porodi~nog stana ili

ku}e bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

2. Izdavawe naloga za useqewe u porodi~ni stan ili ku}u

bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

3. Zabrana pribliàvawa ~lanu porodice na odre|enoj

udaqenosti;

4. Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovawa ili

mesta rada ~lana porodice;

5. Zabrana daqeg uznemiravawa ~lana porodice;

******

Krivi~ni zakonik RS

******

^lan 137.(1) Ko zlostavqa drugog ili prema wemu postupa na na~in

kojim se vre|a qudsko dostojanstvo, kazni}e se zatvorom do jedne

godine.

^lan 179.(1) Ko nad drugim izvr{i obqubu ili sa wom izjedna~en

~in iskoristiv{i du{evno oboqewe, zaostali du{evni razvoj,

drugu du{evnu poreme}enost, nemo} ili kakvo drugo stawe tog

lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, kazni}e se zatvorom

od jedne do deset godina.

^lan 194.(1) Ko primenom nasiqa, pretwom da }e napasti na

ìvot ili telo, drskim ili bezobzirnim pona{awem ugroàva


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

60

spokojstvo, telesni integritet ili du{evno stawe ~lana svoje

porodice, kazni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do jedne

godine.

(2) Ako je pri izvr{ewu dela iz stava 1. ovog ~lana

kori{}eno oru`je, opasno oru|e ili drugo sredstvo podobno da

telo te{ko povredi ili zdravqe te{ko naru{i, u~inilac }e se

kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ~lana nastupila

te{ka telesna povreda ili te{ko naru{avawe zdravqa ili su

u~iwena prema maloletnom licu, u~inilac }e se kazniti zatvo-

rom od jedne do osam godina.

(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog ~lana nastupila

smrt ~lana porodice, u~inilac }e se kazniti zatvorom od tri do

dvanaest godina.

(5) Ko prekr{i mere za{tite od nasiqa u porodici koje

mu je sud odredio na osnovu zakona, kazni}e se nov~anom kaznom

ili zatvorom do {est meseci.

^lan 195.(1) Ko ne daje izdràvawe za lice koje je po zakonu duàn

da izdràva, a ta du`nost je utvr|ena izvr{nom sudskom odlukom

ili izvr{nim poravnawem pred sudom ili drugim nadle`nim

organom, u iznosu i na na~in kako je to odlukom odnosno porav-

nawem utvr|eno, kazni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do

jedne godine.

(2) Ne}e se kazniti u~inilac dela iz stava 1. ovog ~lana,

ako iz opravdanih razloga nije davao izdràvawe.

(3) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ~lana nastupile te{ke

posledice za izdràvano lice, u~inilac }e se kazniti zatvorom

od tri meseca do tri godine.

(4) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moè odrediti oba-

vezu u~iniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje

izdràvawe.

******



- Невидљ


а

61

Dru{tveni poloàj i prava osoba sa invaliditetom u

na{oj zemqi, kako na lokalnom tako i na me|unarodnom nivou,

regulisani su na slede}e na~ine:

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom

Konvencija Ujediwenih nacija o pravima osoba sa inva-

liditetom usvojena je u decembru 2006, o~ekuje se ratifikacija u

Parlamentu Republike Srbije.

Osnovna na~ela Konvencije:

1) Po{tovawe dostojanstva, autonomije i samostalnosti

osoba sa invaliditetom

2) Nediskriminacija

3) Puno i efektivno u~e{}e i ukqu~enost u sve svere

dru{tvenog ìvota

4) Po{tovawe razli~itosti i prihvatawe invalidnosti

kao dela qudske raznovrsnosti

5) Jednakost mogu}nosti

6) Pristupa~nost

7) Jednakost mu{karaca i èna

8) Po{tovawe razvojnih kapaciteta dece sa inva-

liditetom. ******

^lan 6.@ene sa invaliditetom

1. Dràve potpisnice priznaju da su ène i devoj~ice sa

invaliditetom izloène vi{estrukoj diskriminaciji i u tom

smislu preduze}e mere radi osiguravawa punog i ravnopravnog

uìvawa svih qudskih prava i osnovnih sloboda od strane èna

i devoj~ica sa invaliditetom.

2. Dràve potpisnice preduze}e sve odgovaraju}e mere

kako bi osigurale pun razvoj, napredak i osnaìvawe èna, radi

garantovawa vr{ewa i uìvawa wihovih qudskih prava i osnov-

nih sloboda iz ove Konvencije.


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

62

^lan 16.Sloboda od eksploatacije, nasiqa i zlostavqawa

1. Dràve potpisnice preduze}e sve odgovaraju}e zakono-

davne, administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako

bi za{titile osobe sa invaliditetom od svih oblika eksploata-

cije, nasiqa i zloupotreba, ukqu~uju}i wihove rodno zasnovane

aspekte i manifestacije, kako u wihovim domovima, tako i izvan

wihovih domova.

2. Dràve potpisnice preduze}e tako|e sve odgovaraju}e

mere kako bi spre~ile nasiqe i zlostavqawe obezbe|uju}i oso-

bama sa invaliditetom, wihovim porodicama i licima koja se

staraju za wih, izme|u ostalog, odgovaraju}e oblike asistencije i

podr{ke koji }e voditi ra~una o specifi~nostima uzrasta i roda

osoba, ukqu~uju}i pruàwe informacija kako da izbegnu, prepo-

znaju i prijave slu~ajeve nasiqa i zlostavqawa. Dràve potpi-

snice osigura}e da servisi za{tite vode ra~una o invalidnosti,

rodu i uzrastu osoba.

3. Dràve potpisnice }e osigurati da svi programi,

objekti i ustanove za osobe sa invaliditetom budu efektivno nad-

zirani od strane nezavisnih vlasti kako bi spre~ili slu~ajeve

eksploatacije, nasiqa i zlostavqawa.

4. Dràve potpisnice preduze}e sve odgovaraju}e mere

kako bi promovisale fizi~ki, kognitivni i psiholo{ki opora-

vak, rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju osoba sa invali-

ditetom koje su bile `rtve eksploatacije, nasiqa i zlostavqawa,

ukqu~uju}i pruàwe za{titnih usluga. Ovaj oporavak i rein-

tegracija odvija}e se u okruèwu koje podsti~e zdravqe, blago-

stawe, samopo{tovawe, dostojanstvo i autonomiju li~nosti i

vodi ra~una o posebnim potrebama vezanim za uzrast i rod.

5. Dràve potpisnice }e usvojiti efikasno zakonodavstvo

i politiku, koji }e izme|u ostalog uzeti u obzir rod i uzrast,

kako bi osigurale identifikovawe, istragu i, kada je to pri-

mereno, procesuirawe slu~ajeva eksploatacije, nasiqa i zloupo-

treba osoba sa invaliditetom.



- Невидљ


а

63

Zakon o spre~avawu diskriminacije osoba sa invaliditetom

******

^lan 11.(1) Organ javne vlasti ne sme svojom radwom ili

propu{tawem vr{iti diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

(2) Diskriminacija osoba sa invaliditetom od strane

organa javne vlasti obuhvata:

1. uskra}ivawe prava osobi sa invaliditetom, ako se ovo

pravo u istim okolnostima priznaje osobama bez invaliditeta;

2. postavqawe posebnih uslova za ostvarivawe prava osobi

sa invaliditetom, osim ako takve uslove ne opravdavaju razlozi

op{te, li~ne i imovinske bezbednosti, koje organ javne vlasti

mora posebno nazna~iti;

3. uskra}ivawe prava u okviru diskrecionog ovla{}ewa,

ako je do uskra}ivawa do{lo zbog invalidnosti podnosioca

zahteva;

4. vo|ewe postupka ostvarivawa prava osoba sa invali-

ditetom na na~in koji fakti~ki onemogu}uje ili znatno oteàva

ostvarewe prava.

(3) Posebno teàk oblik diskriminacije zbog invalidno-

sti jeste uznemiravawe, vre|awe i omalovaàvawe osoba sa inva-

liditetom od strane nosilaca javnih funkcija i lica zaposlenih

u organima javne vlasti u toku postupka ostvarivawa prava osoba

sa invaliditetom, zbog wene invalidnosti.

^lan 13. (1) Zabrawena je diskriminacija na osnovu invalidnosti

u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upo-

trebi i javnim povr{inama.

(2) Pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka

usluga koju, uz naknadu ili bez we, pravno ili fizi~ko lice

pruà u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimawa.

(3) Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona,

smatraju se: objekti u oblasti obrazovawa, zdravstva, socijalne


Жен

е са

инв

алид

итет

ом -

Нев

идљ

иве

жрт

ве н

асиљ

а

64

za{tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za

za{titu ìvotne sredine, za{titu od elementarnih nepogoda i

sli~no.

(4) Pod javinim povr{inama, u smislu ovog zakona, sma-

traju se: parkovi, zelene povr{ine, trgovi, ulice, pe{a~ki pre-

lazi i druge javne saobra}ajnice i sli~no.

(5) Diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu

dostupnosti usluga naro~ito obuhvata:

1. odbijawe pruàwa usluga osobi sa invaliditetom, osim

ako bi pruàwe usluge ugrozilo ìvot i zdravqe osobe sa inva-

liditetom ili drugog lica;

2. pruàwe usluge osobi sa invaliditetom pod druga~ijim

i nepovoqnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruà

drugim korisnicima, osim ako bi pruàwe usluge pod redovnim

uslovima ugrozilo ìvot ili zdravqe osobe sa invaliditetom

ili drugog lica;

3. odbijawe da se izvr{i tehni~ka adaptacija objekta neo-

phodna da bi se usluga pruìla korisniku sa invaliditetom.

^lan 30. (1) Zabrawena je svaka diskriminacija u ostvarivawu

prava iz bra~nih i porodi~nih odnosa zbog invalidnosti.

(2) Diskriminacijom iz stava 1. Ovog ~lana smatra se:

1. uskra}ivawe prava na brak osobama sa invaliditetom;

2. postavqawe posebnih uslova za sklapawe braka osoba sa

invaliditetom;

3. postavqawe posebnih uslova osobama sa invaliditetom

za vr{ewe roditeqskog prava.

******



- Невидљ


а

65

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, BeogradILKI], Olivera@ene sa invaliditetom: nevidqive `rtve nasiqa: studije slu~ajeva / Olivera Ilki}, Lepojka ârevi} Mitanovski. - Beograd: Iz Kruga - organizacija za za{titu prava i podr{ku ènama sa invaliditetom, 2008 (Beograd:

[tamparija "Stojanovi}"). - 65 str.:30 sp.

Tira` 1.000

ISBN 978 - 86 - 910349 - 2 - 41. ârevi} Mitanovski Lepojka (autor)a) @rtve nasiqa - @ene sa invaliditetom -Srbija b) Diskriminacija osoba sa invaliditetom - Spre~avawe - Srbija

COBISS.SR - ID 153411084

studija slucajeva 2008-01 - iz krugaizkruga.org/wp-content/uploads/studija_slucajeva.pdf ·...

Documents