1

POSLOVNO PRAVO

Tema: Stvarno pravo i stvari

http://www.MATURSKIRADOVI.NET/

UVOD

U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri uoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo graanskog prava. Ovo pravo sadri pravne norme koje reguliu odnose meu ljudima povodom stvari

. Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu. U objektivnom smislu ovo pravo regulie odnose povodom odreene stvari koja je i

predmet nastanka konkretnih ovlaenja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlaenja zatienih pravom odreenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Izmeu ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.

S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (izmeu ljudi i stvari) moe se rei da je

naglaen drutveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao faktiki i kao pravni odnosi. Faktiki odnos se sastoji u raspolaganju ili korienju nekog lica odreenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu sutinu.Pravni odnos se uspostavlja izmeu nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dunih da potuju stvanropravna ovlaenja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko doe do nepotovanja pomenutog ovlaenja nosilac stvarnih prava raspolae odreenim instrumentima pravne zatite.

Po svom sadraju stvarna prava se dele prema vrsti ovlaenja nosioca prava prema

odreenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ograniena stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i iskljuivu vlast na stvari, dok ograniena stvarna prava omoguuju titularu prava ogranienu vlast.

http://www.maturskiradovi.net/

2

Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet

stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.

Odnosi koji se sastoje od skupa ovlaenja i obaveza na strani razliitih subjekata su stvarnopravni odnosi.

Karakteristike stvarnih prava su:

1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava 2. stvaraju obavezu treim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vrenju

stvarnopravnih ovlaenja 3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode 4. sadraj je unapred utvren imperativnim normama i subjekti ga ne mogu

menjati, ali se moe vriti prenos stvarnopravnih ovlaenja 5. unapred su utvrena pravnim normama (zakonski utvrena) 6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i

svih ostalih sa postojanjem odreenih stvarnih prava, to se postie upisom prava u zemljine knjige.

Stvari su materijalni delovi prirode podloni ljudskoj vlasti. Ovako definisane stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet prometa i razmene.

Postoji vie klasifikacija i podela stvari:

1. pokretne i nepokretne 2. potrone i nepotrone 3. stvari odreene po rodu i individualno odreene stvari 4. zamenljive i nezamenljive 5. deljive i nedeljive 6. glavne i sporedne stvari.

Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na drugo bez promene njihove sutine (knjiga, sto...).Nepokretne stvari su one koje se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti njihova sutina (zemljite, zgrade,...).Pod njima pod nepokretnim stvarima takoe se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom jedinstvu sa nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo svojine nad pokretnim stvarima stie se ako postoji pravni odnos (punovaan ugovor npr.) i ako je izvrena predaja stvari novom vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvriti i uknjibu u zemljine i druge javne registracione knjige.

Podela na potrone i nepotrone stvari zasnovana je na njihovom troenju prilikom upotrebe, pa je po tome logino da potrone stvari prestaju da postoje prilikom upotrebe (jednokratna upotreba), dok nepotrone ostaju i nakon upotrebe (traju). Neke stvari mogu pripadati obema vrstama shodno ekonomskoj nameni, ili prei iz potronih u nepotrone i obrnuto.Samo neke od ovih stvari mogu biti objekti odreenih prava.

Stvari odreene po rodu (generike) su one koje se u pravnom prometu izdvajaju po svojoj vrsti, broju ili koliini (gorivo, ito i sl.), a individualno odreene su one stvari koje se iz svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama ili specifinostima (umetnika dela-slike, vaze).Pod odreenim uslovima stvari odreene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i individualizovati (kupljena stvar iz jedne vrste).Smatra se takoe da stvari odreene

3

po rodu ne propadaju dok god postoji njihov rod, to sa individualno odreenim stvarima nije sluaj.Sve stvari odreene po rodu zamenljive su kao i znatan broj individualno odreenih stvari koje su takve postale individualizacijom.

Zamenljive su one stvari koje se mogu zameniti drugim stvarima istih ili slinih svojstava koje ih ine u biti jednakim sa stvarima koje su predmet zamene. Nezameljive su stvari jedinstvenih svojstava koja se ne sreu kod drugih stvari. Ova podela je znaajna kod eventualne naknade tete (zamenljive-robna i novana, nezamenljive- samo novana naknada).

Deljivost neke stvari bazira se na mogunosti podele jedne stvari na vie delova.Deljive su one stvari koje pokazuju istu vrednost i svojom celinom i zbirom svojih delova (npr.cigarete).Stvari koje se ne mogu fiziki podeliti na manje delove bez promene sutine stvari ili gde je mogua deoba na delove ali se pri tom naruava jednakost izmeu vrednosti celine i delova predstavljaju nedeljive stvari.

Glavna stvar sastavljena je od vie drugih stvari meusobno povezanih, to se manifestuje kao odnos glavne i sporedne stvari. Glavna stvar je ona koja se ekonomski posmatrano uzima kao najvanija, a njeni individualni delovi koji joj omoguavaju vrenje funkcije su sporedne stvari.Sporedne stvari mogu se javiti, na bazi povezanosti sa glavnom stvari, kao prirataj (fiziki poovezana za glavnu stvar) i pripadak (ua fizika vezanost, ali ne ini jedinstvo sa glavnom stvari na bazi ekonomske namene sloene stvari).

PRAVO SVOJINE

1. PRIVATNA SVOJINA PRAVO I OBLICI Pravo privatne svojine, kao centralni institut prava uopte, razvijalo se kao skup

pravila kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti (prisvajanje dobara). Opte karakteristike svojine i njenih prava su dranje, korienje i raspolaganje odreenim sredstvima.

Ovlaenje dranja stvari je mogunost ostvarivanja faktike vlasti na stvari (dravina) da bi se stvar koristila. S tim u veze je i ovlaenje upotrebe stvari, to omoguava vlasniku da time stie korist od predmetne stvari (prihod).Raspolaganje je ovlaenje koje se tie supstance stvari i njenog pravnog statusa.

Pravo privatne svojine je najvanije graansko pravo i ono titularu omoguava najpotpunije raspolaganje nekom stvari.Ogranienja prava privatne svojine se odnose na subjekte, objekte i sadrinu ovog prava. U pogledu subjekta ogranienje se odnosi na mogunost da jedno lice moe postati titular odreenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu objekta ogranienja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti privatne svojine (odnosi se na nepokretne stvari).U pogledu sadraja prava ogranienje se odnosi na zloupotrebu, tj. titular moe koristiti svoje pravo na nain da ga ne zloupotrebljava. Postoje i neka ogranienja u pogledu raspolaganja stvarima, to je naznaeno u tzv. pravu pree kupovine (ponuditi prilikom prodaje stvar prvo suvlasnicima, a nakon toga treim licima).

Posebni oblici prava privatne svojine su:

a. Pravo susvojine b. Pravo zajednike svojine c. Pravo etane svojine

4

---- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOETE

PREUZETI NA SAJTU WWW.MATURSKI.NET ----

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKST RAZMENA LINKOVA - RAZMENA RADOVA

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.ORG WWW.MAGISTARSKI.COM

WWW.MATURSKIRADOVI.NET

NA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONAI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI

MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO

DA MOETE TANO DA ODABERETE ONO TO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMO

NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOETE NARUITI DA VAM SE IZRADI NOVI, UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI

DRUGI RAD RAD NA LINKU IZRADA RADOVA. PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM

FORUMU ILI NA maturskiradovi.net@gmail.com d. e.

http://www.maturski.net/http://www.maturskiradovi.net/http://www.seminarskirad.org/http://www.magistarski.com/http://www.maturskiradovi.net/http://www.maturskiradovi.net/eshophttp://www.maturskiradovi.net/forum/Forum-diplomski-radovihttp://www.maturskiradovi.net/eshophttp://www.maturskiradovi.net/eshophttp://www.maturskiradovi.net/eshophttp://www.maturski.net/izrada-radova.htmlhttp://www.maturskiradovi.net/forummailto:maturskiradovi.net@gmail.comhttp://www.maturskiradovi.net/eshop

POSLOVNO PRAVOUVODPRAVO SVOJINE