Milo{ Simonovi}, gradona~elnik Ni{a

Hram kulture u kulturnoj prestonici

S U B O TA - N E D E L J A , 1 0 - 1 1 . m a r t 2 0 1 2 , b r o j 5 2 7 6 - 5 2 7 7 , g o d i n a X V, c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 , 5 0 K M , 0 . 7 E U R (C G ) , 9 k u n a , 1 . 2 E U R ( G R ) w w w . d a n a s . r s

Narodnog pozori{ta

u Ni{u125

Biljana Vujovi}, upravnica Narodnog pozori{ta

Ljubavnaigra sapublikom

Goran ]iri}, prvi ~ovek Po{te Srbije

Veliki jubilej va`ne institucije

[to stariji, to mla|i

he show must go on (Predstavamora da ide), naziv je jubilar-nog komada kojim Narodnopozori{te u Ni{u proslavlja 125godina rada. Zbog velikog in-

teresovanja publike jubilarna predsta-va ima}e dve premijere. Sve~ano obe-le`avanje jubileja, zapo~eto sino}, zavr-{i}e se u nedelju uve~e Danom Narod-nog pozori{ta. Tako Ni{ slavi, ka`e je-dan od knji`evnih stereotipa. I tako tre-ba, kad je va`no.

Sino} je otvorena izlo`ba fotografijaNarodnog pozori{ta [to stariji, to mla-|i, autora Ivana Don~eva. Ve~eras jepremijera predstave The show must goon (Predstava mora da ide). U nedeljuuve~e publika }e mo}i da prisustvujepromociji po{tanske marke 125 godinaNarodnog pozori{ta u Ni{u (19.30), sve-~anoj dodeli priznanja gluma~koj ekipimnogonagra|ivane predstave O`alo-{}ena porodica i ~etvorici „radnika go-dine“ (20.00), kao i jo{ jednoj premije-ri jubilarne predstave (21.00).

- Velika je sre}a da u jednom graduu kontinuitetu imate 125 godina stra-

sne pozori{ne igre i ̀ ivota. Lepota! Pro-tok vremena obi~no ne opa`amo, a ni-{ta nije br`e od godina. Umeti iskoristi-ti godine jeste va`no, kao i umeti oslo-boditi se njih. Godine jesu i blago i te-ret. A budu}nost je {ansa za hrabre, iza-zov za pametne, radost za talentovane- govori Biljana Vujovi}, 46. upravnikNarodnog pozori{ta, a tre}a ̀ ena na ~e-lu te institucije u njenoj istoriji.

Dostupni podaci govore da je pred-stave ni{kog Narodnog dosad videlooko sedam miliona gledalaca {irom Sr-bije, ex-yu i drugih delova sveta. Pozo-ri{te je igralo 1.500 premijera. U prose-ku, tokom jedne sezone imalo je petpremijera i oko dve stotine repriznihizvo|enja. Oko dve hiljade glumacaulazilo je u svoje pozori{ne likove. Krozpozori{te je „pro{lo“ oko 600 pisaca,140 reditelja i mnogo saradnika. Na-grade, festivale, gostovanja i putovanjate{ko je izbrojiti.

[to stariji, to mla|i, preovla|uju}a jeporuka ovog hrama kulture povodom125. ro|endana. [ta mu drugo po`ele-ti osim - sre}na mladost!

Predstave ni{kog NPdosad je videlo oko sedammiliona gledalaca {iromSrbije, ex-yu i drugihdelova sveta. Pozori{te jeigralo 1.500 premijera.Oko 2.000 glumaca ulaziloje u svoje pozori{ne likove.Kroz pozori{te je „pro{lo“oko 600 pisaca, 140reditelja i mnogosaradnika. Nagrade,festivale, gostovanja iputovanja te{ko je izbrojiti

“T

III/NPs u b o t a - n e d e l j a , 1 0 - 1 1 . m a r t 2 0 1 2 .IIII/NP

Ovo je ve} istorijaOdmah po oslobo|enju Ni{a od Turaka, ljubitelji pozori{ne umetnosti osnovali su ansamblPutuju}eg pozori{ta Sin|eli}, koji je 11. marta. 1887. premijerno izveo prvu predstavu Srp-ski ’ajduci Jovana Sterije Popovi}a - u elitnoj kafani Evropa. U sada{nju zgradu na Sin|eli-}evom trgu pozori{te se uselilo 1. januara 1939, kada je prikazana prva predstava ZidanjeRavanice ili Zadu`bina cara Lazara, u re`iji Dragoslava Kandi}a. Prvi upravnik bio je Mihaj-lo Dimi}.

Zna~ajno mesto u razvoju pozori{ne umetnosti u Ni{u zauzimaju u~itelj Milorad Petro-vi}, Stevan Sremac, Stevan Nik{i} Lala, Henrih Liler, \or|e - \oka Proti} i [pira Kalik.

Zlatni period rada Narodnog pozori{ta vezuje se za upravnika Ljubi{u Ru`i}a i vd.upravnika i pomo}nika upravnika BoruTrajkovi}a. Najve}i broj izvo|enja imalesu predstave Ivkova slava Stevana Srem-ca (1957), koja je izvedena 186 puta, Zo-na Zamfirova Stevana Sremca (1976) iJov~a Bore Stankovi}a (1975), koje suigrane po sto puta i Autobiografija Brani-slava Nu{i}a (1961), izvedena 90 puta. Pr-va `ena upravnica Narodnog pozori{tabila je kostimografkinja Biljana Krsti}, de-vedesetih.

U pozori{tu su stasavali prvi modernisrpski glumci Du{an Cvetkovi}, @arko i Je-lena Jokovi}, Sima Krstovi}, Mira Stupica,\or|e Vukoti}, Vasja Stankovi}, EugenVerber, @ika Milenkovi}, Zorica Stefano-vi}, Mima Vukovi} Kuri}, Milivoje Daska-lovi}, Danijel Obradovi}, Dragoljub Mar-kovi}, Radoman Konti}... Kroz njega supro{li i ostavili trag reditelji Salko Repak,Rajko Radojkovi}, Aleksandar \or|evi},Radomir Mirkovi},Ljuba

Milo{evi}, Hugo Klajn, Marislav Radisavlje-vi}... Me|u scenografima bili su Nikolaj Mor-gunjenko, Boris ̂ er{kov,Vlada Mareni}, IvanVu~kovi}, Velizar Srbljanovi}, a me|u kosti-mografima i Mira Gli{i}, Du{anka Jovanovi}...

Bilans gluma~kih i drugih nagrada je im-pozantan. Nagrade za gluma~ka ostvarenjana Sterijinom pozorju osvojili su Dragan @iki}i @ivko Vukojevi}, a na Jugoslovenskom pozo-ri{nom festivalu u U`icu Verica Jovanovi}. NaDanima komedije u Jagodini ]urane su dobiliVasja Stankovi}, \or|e Vukoti} i Sanja Krstovi}. Na Susre-tima profesionalnih pozori{ta Srbije Joakim Vuji} pozori{e jeosvojilo vi{e od 200 nagrada. Osam nagrada donelo je sa Internacionalnog festivala Jo-akimFest u Kragujevcu. Ni{ke predstave videla je publika u svim ex-yu republikama, kaoi u Poljskoj, Austriji, Bugarskoj, Ma|arskoj, Rusiji, Albaniji...

Davne 1957. u pozori{tu je po~ela sa radom muzi~ka grana - orkestar i hor pod upra-vom Ilije Marinkovi}a, kao i baletski studio. Danas je opet ura|ena operska rupa, a nije da-leko dan kada bi trebalo da se igraju manje opere. Sada{nja upravnica Biljana Vujovi} usta-novila je bijenalni festival najboljih gluma~kih ostva-renja u pozori{tima Balkana Glum Bal, koji je prvi putodr`an pro{le godine.

odine su i lepe i optere}uju}e. Pro{lostjeste temelj na kojem gradimo,odsko~na daska za dalje i divno je {toje imamo, takvu. Ali, ona ne sme dabude teret koji }emo nositi. Pro{lost

}emo, dakle, po{tovati i ~uvati, ali moramo bitivitalni, kreativni i moderni. Na{a obaveza je da ubudu}nosti otvaramo nove vidike i budemo mladiduhom - ka`e upravnica Narodnog pozori{ta uNi{u, Biljana Vujovi}.

Zaista - da li je ni{ko Narodno pozori{teveoma staro ili mlado, uprkos godinama?

- Kroz na{e pozori{te pro{ao je veliki broj imena,imali smo puno saradnika, bilo je puno premijera.Imalo je uspone i padove i bilo je mnogo kriznihta~aka, {to je i razumljivo. Kao ~itavo dru{tvo,suo~avalo se sa besparicom, ratnim situacijama,inflacijama, politikama, raznim konceptima ikritikama, sa repertoarima, „vetrenja~ama“, sa„znalcima“ i profesionalcima, sa lo{imkarakterima... Ali, i nakon padova uvek je ustajalo iimalo kontinuitet. I to je njegov najve}i uspeh.

Slogan [to smo stariji, to smo mla|i nije fraza. Idanas smo otvoreni za mlade, bilo da su u pitanjuglumci ili publika. Otvoreni smo za nove ideje iputeve. Dokaz tome je i balkanski festival GlumBal, koji smo pro{le godine prvi put organizovali.Slede}e godine trebalo bi da formiramo umetni~kideo pozori{ta koji }e se baviti operom. Znamo da

ne mo`emo da imamo veliku operu, ali mo}i}emo da igramo manje operske predstave.Organizujemo i razli~ite akcije za „privla~enje“publike. Samo za poslednje tri godine gostovalismo u Austriji, Ma|arskoj, Rusiji, Albaniji,Sloverniji... Ranijih godina pozori{te je uglavnomi{lo u Poljsku, Bugarsku i zemlje biv{e Jugoslavije.

Sva ta gostovanja i odlazak na festivale nisu bilijednostavna stvar. Nije lako putovati sa velikompredstavom, pogotovu u vreme ekonomske krize.Ali, na{a je sre}a {to imamo razumevanjegradskih vlasti, posebno gradona~elnika Milo{aSimonovi}a. ̂ ini se da na{e kolege po drugimgradovima nemaju takvu privilegiju. Kao da u timgradovima nemaju sluha za kulturu. Na{gradona~elnik ima sluha za nas. To je dobro i zaNi{ jer je najbolje da jedan grad predstavljajukulturni stvaraoci.

Naravno, prezahvalna sam onima koji su ovdebili pre nas. Ostavili su nam u nasle|e jedno velikoi zna~ajno pozori{te kroz koje su pro{li izuzetniumetnici. U sve to ulo`ili su veliku ljubav i rad.Iskreno se trudim da to ~inim i ja, tim pre {to samemotivno vezana i za ovaj grad i za pozori{te. Sadevet godina igrala sam na ovoj sceni. Dobro sese}am kako me je, na primer, @ika Milenkovi}dr`ao u krilu u lo`i. Imala sam sre}u da upoznam iMla|u Nedeljkovi}a ili Vasju Stankovi}a, na ̀ alostnisam upoznala Simu Krstovi}a, koga veoma

po{tujem. Pamtim taj miris, se}am se ozbiljnostitih predstava, znam da su svi oni bili veomaposve}eni tome {to rade. Zato mi je te{ko kadvidim da pojedinci danas ne znaju za takvu etikuve} su prili~no zluradi kritizeri svega i sva~ega.

Da li i koliko uspevate da se u ovim, ponovote{kim vremenima izborite za publiku?

- Li~no sam zagovornik velikog rada i borbe zapubliku. Mi zaista postojimo zbog nje. Znate, zapozori{te su potrebne tri daske, dva glumca ijedna strast. I ono najva`nije - publika. Ako njenema, ni na{e postojanje nema smisla. Nijenajva`niji glumac kao „predmet obo`avanja“,najva`nija je publika. Ne mora svaka predstava dase radi za {iroke narodne mase, ali svakapredstava mora da ima svoju publiku.

Za poslednje tri godine uspeli smo da pet putapove}amo njenu brojnost. U eri svakakvihposkupljenja bili smo i jesmo spremni da snizimocenu karte. Pozori{te mora da bude pristupa~nosvima. Imamo repertoar sa ogromnimdijapazonom. Stalno imamo akcije koje bi trebaloda podstaknu ljude na dolazak na predstave. To jestalna ljubavna igra sa publikom. I takva politikaima smisla. Tako stvaramo gra|ansko dru{tvozasnovano na pravim vrednostima.

Podaci govore da na na{e predstavesve vi{e dolaze i mladi ljudi.Ula`emo veliki napor da ihprivu~emo, po{to smo i te kakosvesni da se borimo sa internetomi drugim sredstvima savremenekomunikacije. @elimo da ihnau~imo da pozori{te nije bauk ilidosada. Ho}emo da im poka`emo daje to magija koju treba upoznati.

Zato neke na{e predstave mogu da gledajui osnovci. Na taj na~in ih edukujemo i vezujemoza sebe kako bi kasnije do{li da pogledaju i„ozbiljne“ predstave. Najbolje |ake i studentenagra|ujemo ulaznicama. „^astimo“ kartamamlade za Dan ljubavi. Po{to smo zaklju~ili damnogi mla|i ljudi ne mogu da do|u u pozori{te,jer uve~e nemaju gde da ostave decu, jer vrti}i ili„baka servisi“ ne rade, pro{le godine smoorganizovali i mesec Porodice i pozori{ta. Nasnekoliko „~uvalo“ je decu dok su njihovi roditeljigledali predstavu. Bili smo sa decom, slu`ili ihzdravom hranom - vo}em, omogu}ili im dru`enjesa glumcima...

Da li je, uprkos svemu, ni{ko pozori{teprovincijsko? Ili toga ne mo`e biti u svetuumetnosti?

- Provincija je u glavama ljudi. Ne mislim dapostoji Beograd i kulturna pustinja oko njega.Videla sam odli~ne predstave u glavom gradu, alinagledala sam se divnih predstava i bo`anstvenih

glumaca i u Subotici ili Novom Sadu. UZrenjaninu sam videla sjajne komade. A tek uSofiji koja nam je blizu i u koju odlazim savelikom rado{}u. I na Glum Bal festivalu krajempro{le godine imali smo prilike da vidimo Trisestre Pozori{ta mladih Nikolaj Binev iz Sofije iHamleta Dramskog teatra iz Skoplja, koje jesupomerile granice. I mi se trudimo da budemonovi, sve`i, moderni. Pozori{te ne sme da budezatvoreno i robuje stereotipima.

Ranije mi je bilo va`no da na{e predstave videkriti~ari iz Beograda, ali sada to nije slu~aj. Dalekosu mi va`niji publika i odlazak na{ih predstava nagostovanja i festivale. Ljudi koji misle da je svapamet i talenat u Beogradu ne zanimajum me.Posebno se ne bavim kriti~arima koji gledajusamo predstave iz tog, centralnog dela Beograda ine vide dalje od „svog nosa“, {to je malogra|anskirezon i manir. Verujem da oni koji misle da jekultura „sabijena“ u tom, uskom krugu imajuproblem. Cena takvog manira je da se danas uBeogradu stvari sve te`e pomeraju napred. Kao daje do{lo do izvesne stvarala~ke krize, {to je ilogi~no ukoliko su ljudi zaglavljeni u „zatvorenomprostoru“. Kulturi je neophodna sve`a krv,

otvaranje, novine, sudari raznih uticaja,pomaci, provokacija.

Je li i predstava „The show mustgo on“, koju ste re`irali povodomjubileja, provokacija? Je li re~ oozbiljnoj predstavi koja }e trajatiili je ona samo „jubilarna“?

- Kriti~ar Slobodan Savi}skrenuo nam je pa`nju na ovaj

tekst. Tako|e, ideje su nam davali ina{i dramaturzi. Predstava, dakle, nije

„oda“ meni samoj, uprkos tome {to govori opozori{tu koje ima upravnicu. Ali, neka i to budeprovokacija. Tim pre {to je i u na{em i u drugimpozori{tima bilo i jeste malo ̀ ena na njihovom~elu. Kao da je pozori{te „mu{ka stvar“! A sigurnasam da bi nam svima, dakle celom dru{tvu, bilobolje kada bi vi{e ̀ ena bilo na va`nim mestima. U{irokim pogledima ne mogu da ostanu uski vidici.

Na{a ̀ elja je bila da napravimo predstavu koja}e trajati. Znala sam da ho}u mjuzikl i predstavukoja je vezana za pozori{te. Tekst Lari TompsonDu{ana Kova~evi}a pokazao se kao interesantan iblizak meni i svim pozori{nimljudima. Pitali smo gospodinaKova~evi}a da li bi bio spreman danam ga ustupi. On je odlu~io da da tobude njegov dar za na{ih 125 godina.Dakle, uverili smo se: on jeste velikipisac, veliki ~ovek i veliki gospodin.

Sama predstava fina je kritikadru{tva i trenutka u kojem ̀ ivimo, {toje veoma lekovito. Tema je ve~na. Unjoj se govori o pozori{nim ljudima, alii svima nama - koliko smo ~estiti,profesionalni i za{to smo uop{te tu gde jesmo.Ima glumaca koji misle da publika postoji zbognjih, a zapravo je obrnuto. Ima i onih na drugimmestima koji zaboravljaju da se tu nalaze zbognekog drugog. I ljudi u pozori{tima, i oni uministarstvima, vojsci, policiji, bolnici, muzeju,biblioteci... umeju da budu uspavani, inertni ikomotni. Umeju da zaborave da su tu zbog drugihljudi. Ili, da je danas blagodet imati posao,posebno onaj koji volite.

^ini mi se da smo generalno izgubili radnenavike i druge va`ne stvari. Ve} godinama slu{amda su svi „umorni“, „optere}eni“ i „razo~arani“.Ta~no je da nam pro{lost nije bila blistava, i daimamo njene recidive, i da postoje „stare navike“,ali ispred nas je budu}nost. Sad nas ~eka iEvropska unija. Na{a ljudska i moralna obaveza jeda pomeramo granice, svakoga dana.

Narodnog pozori{ta u Ni{u125

Biljana Vujovi}, upravnica Narodnog pozori{ta

Ljubavna igrasa publikomG

Ranije mi je bilo va`no da na{epredstave vide kriti~ari izBeograda. Sada, me|utim,daleko su mi va`niji publika iodlazak na{ih predstava nagostovanja i festivale. Ljudi kojimisle da je sva pamet i talenat uBeogradu ne zanimajum me

Sigurna sam da bi nam svima,dakle celom dru{tvu, bilo boljekada bi vi{e `ena bilo na va`nimmestima. U {irokim pogledimane mogu da ostanu uski vidici

“

BiljanaVujovi}

Kulturi je neophodna sve`a krv, otvaranje,novine, sudari raznih

uticaja, pomaci,provokacija

Najve}i broj izvo|enja imale su

predstave „Ivkova slava“ Stevana Sremca (1957), koja je

izvedena 186 puta, „Zona Zamfirova“Stevana Sremca (1976) i „Jov~a“

Bore Stankovi}a (1975), koje su igrane po sto puta i

„Autobiografija“ Branislava Nu{i}a (1961), izvedena

90 puta

Milo{ Simonovi}, gradona~elnik Ni{a

Hram kulture u kulturnoj prestonici

Goran ]iri}, prvi ~ovek Po{te Srbije i biv{i gradona~elnik Ni{a

Veliki jubilej va`ne institucije

bele`avanje 125 godina postojanja Narodnog pozori{ta uNi{u je veliki jubilej jedne va`ne institucije. Povodom ova-kvog jubileja Po{ta Srbije pripremila je prigodnu po{tan-sku marku. Ona }e biti trajan kulturolo{ki zapis u ~ast overenomirane institucije i svih koji su je gradili svojim zala-

ganjem i umetni~kim dometima. Prigodne marke prethodno su iz-date i povodom jubileja Narodnog pozori{ta u Beogradu, Srpskognarodnog pozori{ta u Novom Sadu, Ateljea 212 i Dadova.

Podr{ka kulturi i umetnosti jedno je od dugoro~nih opredelje-nja na{eg javnog preduze}a. Kulturno nasle|e je upori{na ta~ka identiteta svakog naroda i njegovog

razvoja. Takav stav je preopoznatljiv i u na{im svakodnevnim poslovnimaktivnostima - od izgleda {altera i kulture pona{anja na{ih zaposlenih douva`avanja klijenata kroz trud da pru`imo vrhunsku uslugu. Dakle, trudi-mo se da gra|anima ponudimo {to bolji „proizvod“, kao {to to ~ini i kultu-ra, a na{i klijenti ~esto su isti oni ljudi koji se bave kulturnim stvarala{tvomili su ljubitelji umetnosti.

Osim velikog broja kulturnih projekata u Beogradu, Po{ta Srbijepodr`ava i brojne kulturne doga|aje, manifestacije i dela {iromzemlje. U Ni{u je to, recimo, i internacionalni d`ez festivalNi{vil, a u Novom Sadu - Srpsko narodno pozori{tekoje je pro{le godine obele`ilo 125 godina rada

i Zmajeve de~je igre. U Smederevu je to Tvr-|ava teatar, u Negotinu Mokranj~evi dani, u Vranju Borini dani,u Ivanjici Nu{i}evi dani, u Valjevu Te{njarske ve~eri.

Po{ta Srbije je pro{le godine u Ni{u podr`ala i pr-vi festival gluma~kih pozori{nih ostvarenja naBalkanu, Glum Bal. U okviru festivalaodr`ana je izlo`ba Velikani Narod-nog pozori{ta na po{tanskimmarkama, u organizaciji Mu-zeja NP u Beogradu i MuzejaPTT, koji }e uskoro dobiti mo-deran izgled i postavke u skladu sanajsavremenijim muzeolo{kim to-kovima. Na taj na~in, udahnu}emonovi ̀ ivot instituciji koja, kroz bele`enjerazvojnog puta po{tanskog saobra}aja itelekomunikacija, ~uva izuzetno vredne po-datke o razvoju na{eg dru{tva i njegovom na-cionalnom i evropskom identitetu.

rad Ni{ decenijama je poznat kao grad glu-maca, ne samo u nacionalnim, ve} i u regio-nalnim okvirima. U Ni{u se ve} skoro polaveka odr`avaju Filmski susreti, jedan od naj-presti`nijih i najstarijih festivala na ovim pro-

storima, a u gradu je i Narodno pozori{te koje je usvojoj bogatoj istoriji bilo ku}a nekih od najve}ihimena srpske pozori{ne i filmske scene.

Sa takvom tradicijom, ali zahvaljuju}i i ~injenicida je Ni{ geografsko sredi{te Balkana i time prirod-ni centar kulturnog razvoja, Narodno pozori{te jezna~ajan ~inilac koji doprinosi velikom ugledu na-{eg grada u zemlji i svetu. Zbog toga grad ~ini sve{to je mogu}e kako bi velika materijalna, ali i nema-terijalna ulaganja u kulturu pomoga promociji na-{eg grada u {to {irim okvirima. Naravno, pri tom negubimo iz vida da ni{ko Narodno pozori{te postojipre svega zbog onih Ni{lija koje u njemu „prepo-znaju“ svoj hram kulture.

Iz ovih razloga grad je novembra pro{le godinepodr`ao prvi Glum Bal festival, u organizaciji Narod-nog pozori{ta, sa namerom da to postane tradicio-nalni festival koji }e doprineti afirmaciji pozori{neumetnosti i gluma~kih ostvarenja u na{oj zemlji iregionu. Uprkos te{kim okolnostima, gradsko ruko-vodstvo nije odustalo ni od ideje da se u Ni{u posle40 godina obnovi opera. Ni{lije }e mo}i da prisu-stvuju operskim predstavama u rekonstruisanoj sa-li Narodnog pozori{ta.

Imaju}i u vidu bogatu istoriju, tradiciju i brojnekulturne manifestacije koje se tradicionalno odr`a-

vaju u na{em gradu, ozbiljno se razmi{lja o kandida-turi grada Ni{a za Evropsku prestonicu kulture 2020.godine. I u ovoj akciji ni{ko Narodno pozori{te ima-lo bi jednu od vode}ih uloga. Uveren sam da }e ovakulturna institucija, ~ija je tradicija duga ve} 125 go-dina, u budu}nosti doprinositi o~uvanju ugleda Ni-{a kao kulturne prestonice ovog dela Srbije.

Narodno pozori{te je zna~ajan ~inilac koji doprinosi velikom ugledu na{eg grada u zemlji i

svetu: Milo{ Simonovi}

G

OPodr{ka kulturi i umetnosti

jedno je od dugoro~nih opredeljenjaPo{te Srbije: Goran ]iri}

Ko su glumci u pozori{tuU ni{kom Narodnom pozori{tu danas je zaposleno 95 ljudi, odkojih je 27 u gluma~kom ansamblu. Od tog broja petoro su mla-di glumci koji su nedavno primljeni na odredjeno vreme.Glumice u pozori{tu su - prvakinja drame Sanja Krstovi}, MajaVukojevi} Cvetkovi}, Vesna Josipovi}, Evgenija Stankovi}, IvanaNedovi}, Sne`ana Petrovi}, Vesna Stankovi}, Zorica Damjano-vi}, Jasminka Hod`i} i Dragana Jovanovi}. Glumci su - prvak dra-me Aleksandar Marinkovi}, prvak drame Aleksandar Mihailo-vi}, prvak drame Dejan Cicmilovi}, Petar Anti}, Dragi{a Veljkovi},Miroslav Jovi}, Aleksandar Krsti}, Miroljub Nedovi}, DragoslavSavi}, Oliver [ukletovi}, Risto Bukvi}. Pozori{tu su se nedavnopridru`ili mladi glumci - Na|a Nedovi}, Katarina Arsi}, MajaBankovi}, Danilo Petrovi} i Marko Markovi}.

Mnogo nagra|ivana predstava: „O`alo{}ena porodica“

IV/NP s u b o t a - n e d e l j a , 1 0 - 1 1 . m a r t 2 0 1 2 .

Narodnog pozori{ta u Ni{u125

Sanja Krstovi}, „upravnica pozori{ta“ u jubilarnoj predstavi

Svi imaju jednuporodicu, samoglumac ima dve

he show must go on je sjajna predstava. I komedija i mju-zikl, ali i veoma ozbiljna. Govori o svima nama. Poru~uje:kad se padne mora da se ustane. Zato je valjda i do`ivlja-vam kao ̀ ivotni moto - ka`e Sanja Krstovi}, glumica u ulo-zi upravnice u jubilarnoj predstavi Narodnog pozori{ta.

- Ipak, ne bih mnogo da govorim o njoj. „Sujever-na“ sam, {to u umetnosti nije retkost. Jer, umet-nici znaju da sve zavisi od publike koja nijeuvek predvidljiva i iznova ih prosu|uje. Aona }e tek re}i svoje. Mogu samo da ka`emda sam ponosna na svoj rad. Umorna sam,kao i ostali glumci, ali sam zadovoljna, jer jena{a energija tokom rada bila zaista dobra.Nadam se da }emo uspeti da je prenesemopublici. Bitno je da posle svake predstave bu-demo bolji ljudi, a posle ove to sigurno jesmo -ka`e sagovornica Danasa.

Ona smatra da u Narodnom pozori{tu danas ima odli~nih glu-maca. Najvi{e je mladih, {to je dobro, jer „osve`ava krv“ ku}e. Ipak,misli da su ansamblu potrebni kvalitetni glumci razli~itih genera-cija. Potrebno ga je poja~ati glumcima srednje i starije generacije.

- Naravno, me|u svima nama ponekad dolazi i do kreativnihkriza, sukobljavanja i sporenja. To nije ~udno, jer radimo emocija-ma i sa emocijama. Zavisimo jedni od drugih. Dogodi se da namnije dan, da smo pod stresom, pa reagujemo na svaki titraj i ose}aj.Pri tom, mi i `ivimo zajedno. Vi{e vremena provodimo u pozori-{tu nego ku}i. Svi imaju jednu porodicu, samo glumci imaju dve.Zato moramo me|usobno da se ~uvamo i negujemo. Bez `elje dazvu~im pateti~no, verujem u pozitivnu energiju i davanje. Ono }eizazvati istu takvu reakciju druge strane - ka`e Sanja Krstovi}.

Ona dodaje da je zagovornik decentralizacije u kulturi i dru{tvu.Skoro sav novac, odluke, {anse i mogu}nosti skoncentrisani su uBeogradu i tu ne{to ozbiljno mora da se menja. Podse}a da je i van-redno stanje zbog nedavnog sne`nog nevremena uvedeno tek kadje u glavnom gradu pao sneg, uprkos tome {to su ljudi u mnogimdelovima Srbije bili danima zavejani, pa i odse~eni od sveta. I u Be-ogradu ima siroma{nih ljudi, ali ih je van njega daleko vi{e.

- Beograd jeste najve}i grad u zemlji i ja naravno nemam ni{ta pro-tiv njega. I kolege iz Beograda su blagonaklone prema nama, uvek suprijatno iznena|ene atmosferom, brzinom rada i kvalitetom nas kaoglumaca. Uprkos tome, {anse ni{kih glumaca da igraju u filmovima,televizijskim serijama ili najve}im pozori{tima mnogo su manje nego{anse kolega u Beogradu. Veoma te{ko probijamo te zatvorene krugo-ve - ka`e Krstovi}eva i dodaje da nikad nije razmi{ljala da ode iz Ni{a.

- Lako je oti}i, te{ko je ostati. Moramo samo malo vi{e da voli-mo svoj grad i da se borimo za njegovu ravnopravnost i stvari }ebiti bolje - zaklju~uje ova glumica, koja je {irom Srbije osvajala po-zori{ne nagrade, me|u kojima je i presti`ni Zlatni }uran, koji je do-bila kao prva ̀ ena u svojoj mati~noj ku}i.

Irena Belojica, kostimografkinja u jubilarnoj predstavi

Iskrenost, ~istota, vera

ad u ni{kom Narodnom pozori{tu nije jednostavan, alija jedva ~ekam da do|em na posao. Ulazim ovde kao usvoju ku}u, srda~no do~ekana od portira, preko gluma-ca, do kroja~ice. Klju~ne re~i kojima bih opisala ovo po-zori{te su emocionalnost, iskrenost, ~istota i vera - ka-

`e Irena Belojica, pozori{na i televizijska kostimografkinja, koja jeosim u ni{kom radila i u drugim pozori{tima, kao i na filmu (Crve-ni sneg, Bledi mesec, Ma{a, Konji vrani) i televiziji (Crni gruja, Gor-ki plodovi, Jelena, Eurosong).

- Celo ni{ko pozori{te ima specifi~nu nevinost i detinju energi-ju. Svi se nesebi~no dajemo, a svako ima ne{to da ponudi. Ne po-stoji re~ „ne mo`e“, sve se mo`e i ho}e. Ovde ne mo`ete imati ose-}aj da ste radili uzalud ili da ste mnogo dali, a malo dobili zauzvrat.

Upravnica Biljana Vujovi} je stra-stvena, borbena i pru`a dobar

ose}aj da veruje u vas. Doga-|a se da po ~itav dan radi-mo, a da ostanemo i nakontoga kako bi se dru`ili.Zbog svega toga nije neo-bi~no da u ni{kom pozo-ri{tu imam dosta prijate-lja. Naravno, ima te{kihtrenutaka, ali ne postoji

ozbiljan problem.Osim mo`da novca,ali - ̀ ivimo u Srbiji.

- U ovo pozori{teprvi put sam u{la

2007. Prvi projekatbio je Odabrani i uni-

{teni, a drugi O`alo{}enaporodica, na kojem smoUrban Andra{ i ja prvi putsara|ivali. U tri re~i smo sedogovorili, a onda je kre-

nula magija. Zahvaljuju}iUrbanovoj non{alanciji ispecifi~nom pristupu re-

`iji, napravili smo velikipomak, bezpredrasuda iko~nica. Po-sle sam radila

Ma~oizam, a sada i jubilarnu predstavu. Mnogo se toga promeni-lo od po~etka do danas, ali je jedna stvar potpuno ista - svako kodo|e sa strane ne ose}a se kao stranac. Ja jesam ro|ena Beogra-|anka, ali se ovde ose}am kao kod ku}e.I kad je premijera imam ose}aj da jeni{ko Narodno pozori{te centarsveta - takva je to razmena ener-gije, ma{te, znanja i su{tine.

Prvi put sada radim sa `e-nom rediteljkom. Najpre samsa Biljanom provela sate u raz-govoru, po{to je re~ o predstavikoja nije jednostavna ve} je spojmjuzikla i teksta Du{ana Kova~e-vi}a, sa vrlo zahtevnom koreografi-jom i kostimima. Onda sam imala punuslobodu da radim svoj deo posla. Tako rade i glumci, koji su enti-zijasti i daju svoj maksimum, uprkos tome {to umeju da buduumorni, jer probe traju po ceo dan. Volim u radu da odstupim odstandrda, da budem druga~ija i pomeram granice. Mislim da stal-no treba praviti pomake. Pojava glumca na sceni treba i da zabavigledaoca i da kod njega izazove emociju.

Asistirala sam najve}im kostimografima, mnogo sam u~ila odnjih i to je za mene dragoceno. Radila sam na dosta filmova, serijai projekata koji su obra|ivali probleme dru{tva, mentaliteta, nas.Posle {est do sedam godina okrenula sam se pozori{tu. Rad na te-leviziji je br`i i melje, jer „vreme je novac“. Pozori{te tra`i zrelost.^itav rad ima pri~u i dublju emociju, {to je za umetnika va`no. Sa-da mogu da ka`em da je pravi posao kostimografa - u pozori{tu.Dakle, {ta me danas greje? Svetlost reflektora. Ali, pozori{nih.

T

R

Adaptacija teksta i lektor - Nata{aIli}; reditelj - Biljana Vujovi};scenograf - Blagovesta Vasileva;kostimograf - Irena Belojica;koreograf - Neboj{a Gromili};korepetitor i izbor muzike - SuzanaKosti}; asistent reditelja - StefanKrasi}; uloge - Sanja Krstovi}(upravnica), Dragi{a Veljkovi}(glumac srednjih godina), MajaVukojevi} Cvetkovi} (glumica- diva),Dragana Jovanovi} (inspicijentkinja),Aleksandar Krsti} (glumac), Sne`anaPetrovi} (prvakinja), AleksandarDuni}, kg. (reditelj), Dragoslav Savi}(policajac), Katarina Miti} (mladaglumica), Danilo Petrovi} (epizodista iprotivpo`arni), Marko Markovi} (mladiglumac), Katarina Arsi} (glumicapo~etnica), Maja Bankovi} (glumicapo~etnica); u predstavi u~estvuje itehni~ka ekipa NP - Radomir Pe{i},Marin Raji}, Dragan Nikoli}, MarijaPe{i}, Ljiljana Ra{i}, AleksandarMarjanovi}, Ozren Miti} i GordanaStojanovi}; inspicijent (HristoZarkov), ton majstor (Slobodan Ili}),sufler (Aleksandra Vukov), majstorbine (Slavi{a Filipovi}), svetlo (IvanMom~ilovi}), garderober (AleksandarMarjanovi}), garderoberka (Du{icaMladenovi}), {minka (Ljiljana Ra{i} iMarija Pe{i}), scenska {minka(An|elina Stamenkovi}), rekvizita(Dragan Nikoli} i Ozren Mati});kori{}eni tekstovi - Lari Tompson -tragedija jedne mladosti (Du{anKova~evi}) i Garderober (RonaldHarvud); muzi~ke numere - Welcometo burlesque (Burlesque), All that jazz

Mama Morton, Press conference, Mrcellophane (Chicago), Roxanne(Moulin Rouge), Somewhere over therainbow (Annunzio Paolo Mantovani),Feeling good (Michael Buble) i Theshow must go on (The Queen).

SanjaKrstovi}

[anse ni{kih glumaca da igraju u filmovima, televizijskim

serijama ili najve}im pozori{tima mnogo su manje

nego {anse kolega u Beogradu

IrenaBelojica

Celo ni{ko pozori{te ima specifi~nu nevinost i detinju

energiju. Svi se nesebi~no dajemo,a svako ima ne{to da ponudi.

Ne postoji re~ „ne mo`e“, sve se mo`e i ho}e

Posebno izdanje lista Danas posve}eno jubileju 125 GODINA NARODNOG POZORI[TA U NI[UUrednik D r a g a n S t o { i } , tekstov i Z o r i c a M i l a d i n o v i } , pre lom Z o r a n S p a h i }

The show must go on

Predstava mora da ide