SUPERTAJNI PROJEKAT JNA: Jugoslavija razvila avion bolji od F-16!OBJAVLJENO: 29. DECEMBAR 2014. U 19:57 /Tweet58U junu 1991. na Pariskoj izlobi aviona Bure komandant Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, general Zvonko Jurjevi saoptio je partnerima iz Francuske avio-industrije da Jugoslavija definitivno odustaje od razvoja i proizvodnje vienamenskog nadzvunog aviona NA.

Da nikome nije bilo lako, pa ni jugoslovenskom generalu Savi Pustinji, direktoru programa NA, prenose u opsenoj prii za Novosti.Ideja je roena 1982, a u trenutku kada je NA obustavljen na njemu je radilo vie stotina vrhunskih strunjaka. Bilo je planirano da prvih pet prototipova (tri jednoseda i dva dvoseda) polete 1995, a da serijska proizvodnja pone 1999.Za potrebe Jugoslovenskog vazduhoplovstva predviena je nabavka 200 letelica NA, do 2009. godine, vazduhoplovna industrija SFRJ je spremala kadrove i tehnologije za proizvodnju, a partneri iz Francuske i Engleske zbog odnosa cene i kvaliteta jednomotornog aviona smatrali su da bi bilo mogue prodati do 500 primeraka.Jugoslovenska privreda je za potrebe proizvodnje NA trebalo da otvori oko 100.000 radnih mesta, a trokovi celog projekta bili su procenjeni na skromnih etiri milijarde dolara.Pre desetak dana, u izdanju Generataba VS pojavio se dvotomni Zbornik radova o 100 godina srpskog vazduhoplovstva. U prilogu o razvoju NA general Sava Pustinja, ovek koji je vodio program ovog aviona, pie o stanju tehnike pameti na ovim prostorima pre skoro tri decenije.U Vazduhoplovnotehnikom institutu ve 1987. godine postojao je lokalni internet, integrisan na tada napredni ameriki raunar procesor VAKS 8.700 (jedini izvan zapadnih zemalja). Institut je umreio optikim kablovima svoje projektantske kapacitete i laboratorije, sva vanija radna mesta. Uspostavio je i ntegrisan sistem za projektovanje i istraivanje, ugradio savremeni i moni softver. Bili su operativni aerotuneli.Ispitivanje NA, koji je 1986. idejno projektovan u saradnji sa Marcel Dassaulta u Parizu i sa engleskom firmom British aerospace, pokazalo je da je na avion u bliskoj vazdunoj borbi bolji od amerikog F-16 u svih 10 simuliranih poetnih uslova borbe.Za dejstvo vazduh-zemlja, NA je planiran kao redak avion iz tog doba koji bi na ciljeve mogao da dejstvuje i sa distance od 50 kilometara u vazdunom prostoru.

Francuska firma Snecma je razvila motor M-88Y, gde je Y bila oznaka za Jugoslaviju. Sedite pilota je projektovano nagnuto, tako da pilot moe lake da podnosi optereenja u manevru. U institutskoj laboratoriji bila je u funkciji simulaciona kabina pilota, koja omoguava upravljanje glasom. Predviena je jo tada GPS i inercijalna navigacija aviona, a pilot je na viziru kacige imao sliku leta i dogaanja u vazduhu i zemlji.General Pustinja je danas u 78. godini. Penzionisan je 1996. Bez emera pria o propaloj prilici da nadzvuni vienamenski avion lansira nau zemlju u svet tehnoloki srednjerazvijenih i dodaje da jugoslovenski nadzvuni avion nije bio crte i fikcija, ve program sa udarenim temeljima, koji je ubijen glupou, zlobom i sebinou, kao, uostalom, i cela zemlja.Godine 1986. u biroima u Parizu i Beogradu strunjaci iz nae zemlje i Francuske, odnosno Engleske, radili su zajedno. Idejnim projektom je obuhvaeno devet varijanti za avion jednosed i dve za dvosed, napredne etvrte generacije. Ranije, Francuzi su razvili svoj avion rafal, na kojem su verifikovali najnaprednije tehnologije, a NA se naslanjao na njega, te je rizik bio sveden na minimum.

- Saradnja izmeu naih strunjaka sa Francuzima i Englezima bila je na vrhunskom nivou nastavlja general. ef razvoja Marcel Dassaulta, gospodin Bone, dolazio je u Beograd, bio je ubeen da smo na odlinom putu. Hvalio je nae inenjere koji su radili u Parizu. Koliko nam je verovao svedoi podatak da sam ja bio jedan od nekoliko ljudi iz celog sveta kome je omogueno da ue u laboratorije gde su se ispitivale svemirske letelice. U Beogradu, Banjaluci, Sarajevu, Mostaru, Trsteniku, Panevu osvajana je proizvodnja svega to je istraivano i projektovano u naem arkovu. A onda se desio slom.Ugovor o nastavku saradnje na razvoju i proizvodnji sa Francuzima bio je usaglaen i napisan i samo je ostalo da Predsednitvo SFRJ 1989. da saglasnost za potpis.- Bio je jul te godine, strana vruina sea se sagovornik. U arkovu smo ekali dolazak lanova Predsednitva SFRJ uvereni da je sve pod kontrolom. Na nae zaprepaenje Stane Dolanc pri obilasku nije hteo ni da se popne na sprat pri obilasku institutskih kapaciteta. Josipa Vrhovca i Staneta Dolanca NA uopte nije interesovao, to nisu ni prikrivali.