Ivan Antić

SVE JE SAVRŠENO

Zašto to ne vidimo

Beograd, 2019.

2

Izdavač:Samostalno izdanje

© Copyright: 2019 by Ivan Antić

Registrovano u JAAAutorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

www.ivantic.info

ISBN-13: 978-1978158723

3

SADRŽAJ

UvodPrvi deo

Zašto ne vidimo stvarnost kao savršenuPriroda stvarnostiDimenzije prirodeZašto se ispoljava neispoljeno

Kako se ispoljava neispoljenoSvest, postojanje i čovek između

Priroda čovekova

Priroda ljudske duše je svedočenjeo svim mogućnostima božanske svesti

Naučni dokazi savršenstva postojanja

Savršeni rezime prvog dela

4

Drugi deo

Savršenstvo umiranja i rađanjaGreh: savršeni razlog za rođenje i životKoliko smo udaljeni od savršenstva,ili: zašto su ljudi tako nenormalni

Savršenstvo patnje

Naše telo je savršeno, naše delovanje ga kvari

Uzročnost i slobodna volja savršeno su pove-zaniSavršenstvo se ispoljava kroz dijalektiku sup-rotnostiDijalektika života i smrti

Dijalektika uspeha i neuspehaKarmička zrelost i kruženje božanske svesti

Kako prevazići suprotnosti

Savršenstvo duhovne prakse

Šivini saveti za prepoznavanje savršenstvaKako da budemo savršeni

5

UVOD

Ovaj opis savršenstva svega morazapočeti sa malim uvodom u kome ću opisatikako je nastala inspiracija za njegovo pisanje.Tome su doprinela dva događaja nastala urelativno kratko vreme, u razmaku od pargodina. Ti događaji sami po sebi nisu bili pre-sudni za nastanak ove knjige. Oni su bilisamo činioci koji su sabrali sva ostala iskus-tva iz celog mog života, povezali dotle odvo-jene delove u jedinstvenu celovitu slikustvarnosti i pokrenuli inspiraciju. Prvi događaj je nastao tri dana nakonsmrti moje majke, Anđelije Antić. Ona je,prema mom iskustvu poznavanja prirodeljudske duše, spadala u kategoriju duša kojeje Majkl Njutn u knjizi "Putovanja duša" opi-sao kao "majstori" ili "mudraci", to su dušekoje su nadišle cikluse inkarnacija i slobodnose rađaju samo da bi pomogle nekoj drugojduši. Ta druga duša sam u ovom slučaju bio

6

ja. Ona je bila moj vodič, zaštitnik i učitelj.Pokazala mi je svojim delom i bićem sve deta-lje koje poseduju najveće duše na ovom sve-tu. Drugi moj pomoćnik bio je Bhagavan ŠriRamana Maharši. Došao mi je davno u snu,pre nego što sam saznao njegovo ime i da jepostojao na ovom svetu, i kratkim uput-stvima za meditaciju naučio me je kako da seprobudim i od snova na javi. Kasnije sam saz-nao da su moja majka i Ramana Maharši bilipovezani na ravnima postojanja koje su dale-ko više od fizičke. Prvi događaj je nastao tri dana nakonfizičke smrti moje majke. Bio sam veomazainteresovan kako joj je tamo gde je sada. Tamoja želja je verovatno i privukla njenu paž-nju da mi je javi. To "preminuli" često radesvojim bližnjima, da bi ih utešili, samo što"živi" retko kada prepoznaju njihovo javlja-nje. Ja sam ga lako prepoznao jer sam se togjutra svesno našao u astralu, izvan tela. Imaosam ranije mnogo vantelesnih iskustavatako da mi je to bilo normalno i dobro pozna-to stanje. Video sam svoju majku, izgledala jemlađe nego kada je "umrla", kao u svojim naj-lepšim godinama. Pitao sam je, kako joj je

7

sada. Samo je odgovorila: "Sve je savršeno".Ali u tom trenutku sam i video sav sadržajnjenog odgovora, što je u astralu moguće jerse u tim višim dimenzijama sažimaju vreme iprostor, može se u bezvremenom trenutkuvideti sve ono što reči ne mogu da iskažu.Video sam sve ključne događaje svoga životakao delove savršene celine koja nije u vreme-nu, kao celinu koja je uvek ono što jeste usvim svojim delovima: savršeno, logičnojedinstvo i sklad. Zapravo video sam da minije rekla samo za sebe, da je njoj sve savrše-no, već da je apsolutno sve, celokupno posto-janje, potpuno savršeno; da ništa ne može nibiti drugačije; i da mi nismo odvojeni nitirazličiti od savršenstva celine. Možemo samoda sanjamo da jesmo odvojeni, i taj san jeupravo ovaj fizički život na javi, i svi našiživoti, sve naše zablude i sva patnja jesu tajsan, ali u stvarnosti ne možemo nikako dabudemo odvojeni od bezvremene celine,uvek savršene. Drugi događaj se na neobičan načindopunio sa prvim. Oduvek sam imao dobrukomunikaciju sa drvećem. Komunikacija sadrvećem ne sastoji se od reči već od slika,

8

vizija i osećaja; kada vam drvo nešto kažeonda vam sruči sve što ima u jednu sliku idirektan uvid. Drugim rečima, ono komuni-cira na višoj dimenziji od ove fizičke, gde susve stvari odvojene, preko dimenzije u kojojje sve povezano u jedno. Zato da bi ste komu-nicirali sa drvećem morate biti otvoreni za teviše dimenzije. Otvorenost za više dimenzijemeni nije bila strana zato što sam zahva-ljujući praksi meditacije svesno odlazio unjih tokom svojih vantelesnih iskustava.Kada više puta odete tamo onda kao da pro-kopate prolaz ili kanal za sve što dolazi kroznjih. Tako da mi je kroz te otvorene kanalepostala moguća i komunikacija sa biljkamakoja se odvija preko viših dimenzija. Bio samjednog dana u svojoj uobičajenoj šetnjišumom. U jednom delu bila je čistina na kojojje stajao sam izdvojen stari hrast. Izrastao jesimetrično i skladno sa svih strana jer je biosam, i zato je privlačio pažnju svojim lepimizgledom. Drveća koja se nalaze u šumimoraju da se prilagode jedno drugom prete-žno tako da rastu uvis, ka suncu, a ne u skla-dnu širinu kao što to može izdvojeno, samodrvo.

9

Prišao sam tom hrastu, stavio ruku nanjega i osetio svu njegovu starost i načinživota. Iznenada mi je došlo da ga pitamkakav mu je to život kada ne može da se kre-će, kada tako dugo živi samo na jednom mes-tu, da li mu je dosadno zbog toga. Usledio jemoćan odgovor. Dobio sam jasnu viziju nje-gove percepcije, kako to drvo opaža život ikako u skladu s tim doživljava samo postoja-nje tako da mu kretanje nije ni potrebno. Sav život je oblikovan prema percepcijisvesti. Video sam jasno da se jedna istabožanska svest pretvara u sve što postoji, usam kosmos i život. Pretvara se u mineralneoblike sa kojima iskušava svoje postojanje usvakom mogućem inertnom obliku, oblikuelemenata. Pretvara se u biljni svet koji poredfizičkog oblika ima i percepciju, ali ne i kre-tanje. Pretvara se u životinjski oblik kojipored oblika i percepcije ima i fizičko kreta-nje sa kojim iskušava sve mogućnosti perce-pcije, daleko više od biljaka. Životinje krozlanac ishrane usavršavaju kretanje i percep-ciju (lovac razvija čula i kretanje da ulovi, aplen da se spase). Na kraju se božanska svestispoljava i u ljudskom obliku, koji pored per-

10

cepcije i kretanja ima i psihološku dramuživota, životni sadržaj sa kojim iskušava smi-sao svih mogućih zbivanja, ima karmu imogućnost da stvara sva moguća nova isku-stva i sadržaje, oblike, a ne samo da opažapostojeće. Kroz čovekovu samosvest percep-cija postojanja se potpuno ostvaruje u spoz-naji smisla postojanja. Tada je probuđenčovek spoznao božansku svest u svemu. Toznači da se božanska svest tada vratila sebisamoj, obogaćena ne samo ispoljavanjemsebe same, već i percepcijom sebe same krozčoveka koji je njen svesni subjekat. Obogaće-na svim mogućnostima delovanja kroz pro-buđenog čoveka. To drvo mi je pokazalo da u svemutome nema nikakvog nedostatka, sve je savr-šeno. Božanska svest se nigde ne gubi nitiograničava. Samo ona postoji, nema mnoš-tva različitih svesti, već ima samo jedne istebožanske svesti u osnovi cele prirode koja seizražava na sve moguće načine, kroz sveindividualne oblike. U mineralima je onapotpuno otvorena sebi samoj. Elementi su nasvom kvantnom nivou potpuno povezani ujedno, sve subatomske čestice su međusobno

11

povezane i stalno komuniciraju, odnosno svesu zajedno svesne jedne druge, nezavisno odprostora i vremena. Mogu biti hiljadamakilometara razdvojene i opet će trenutnoreagovati i komunicirati kao da su zajedno.Biljke su bliske mineralima i zato su one prvepreko kojih božanska svest kreira nove obli-ke, iznad prostih elemenata, i počinje svojekretanje, biljke se kreću, iako minimalno,samo koliko je potrebno za opstanak. Međutim, reče mi hrast, nema tu nika-kvog gubitka jer iako živi na jednom mestuceo život, vekovima, on opaža ceo univer-zum. Biljke reaguju na daleke kosmičkedogađaje, kosmička zračenja, eksplozijesupernove, one opažaju sva osećanja i stanjasvesti svakog živog bića koje se nađe u nji-hovoj blizini. Doduše, hrast mi nije rekao dali opažaju stanja i osećanja svih živih bića naovoj planeti istovremeno, ali ne bi me ni tozačudilo. Stoga njemu nije uopšte potrebnoda se kreće okolo i da tako sakuplja iskustva,kao mi ljudi, on već ima sva iskustva, očitavaih iz cele okoline, sva naša iskustva su njego-va. Njegova percepcija je u obrnutoj srazmerisa kretanjem. Ni životinje nisu u gubitku što

12

ne mogu da govore i rade kao ljudi, jer oneopažaju više od ljudi, vide aure, stanja i ose-ćanja drugih bića, razumeju šta im govoriteiako ne znaju jezik. Ne trebaju im knjige da biznale šta da urade da bi vas zasmejale i ulep-šale dan, život, a ponekad i spasle ponekiživot. Zato što je čovekova percepcija takozatvorena on mora da se kreće i svašta daradi da bi naučio nešto. I čovekova percepcijaje u obrnutoj srazmeri sa kretanjem i delova-njem. Zato on mora da se smiri u meditacijida bi potpuno proširio percepciju. I to imasvoje opravdane razloge, čovek ipak može daiskusi mnogo toga što biljke i životinje nemogu, ali tom hrastu zaista nije ni malodosadno što se ne kreće i što ne doživljavasvu patnju kao čovek, patnju koja takođespada u repertoar obaveznih iskustavabožanske svesti. Mir biljaka i nas smiruje upravo iz tograzloga što su one dublje prisutne u egzisten-ciji od nas, njihova osećajnost je daleko dub-lja od naše. To je razlog zašto volimo biljke.One nam svojim mirom prenose ono što namje potrebno i što ne opažamo: da je samo pos-tojanje dovoljno samo po sebi, ono sve sadrži,

13

u njemu je već prisutno ono što na kraju svihsvojih inkarnacija i životnih iskustava spoz-najemo. Nas biljkama privlači upravo to štoone celim svojim bićem samo uživaju u pos-tojanju, duboko ukorenjene u tlu i potpunootvorene ka nebu, i ništa drugo ne rade. Takopostižu sve. Delaju nedelanjem, (wu wei) kaotaoisti. One spajaju nebo i zemlju, najviševibracije kosmosa sprovode u fizičku real-nost zemlje. I samo zato što su takve, one sunam glavna hrana, ne samo duševna već ifizička. Čovek je po svojoj anatomiji plodojed. Na sličan način nas i životinje privlače,zbog svog jedinstva sa postojanjem. Svakaživotinja je uvek ono što jeste, u skladu je sasvojom prirodom, celim svojim bićem, nika-da nije lažna. Zato nas kroz sebe životinjepovezuju sa samim postojanjem. Kroz životi-nje postojanje nam pokazuje kako se ono kre-će, raduje, maše repom, i igra, kako se bori zaživot uprkos svim ograničenjima. Većinadivljih životinja su jednostavno deo prirode,surovo su jednostavne u borbi za opstanak,ali manji broj onih životinja koje žive sa lju-dima, zbog svoje čiste prirode i direktnepovezanosti sa postojanjem, mogu nam pre-

14

neti svu čistotu svesti božanske duše. Krozživotinje se božanska svest duše najviše ispo-ljava pre ljudskog oblika. U skladu s tim, dodao bih ovome jošjedno iskustvo koje se dopunjuje na ovu pri-ču, a dogodilo se nedugo nakon moje psiho-terapije sa hrastom. Imao sam zen koan sagavranom. Jednog jutra sam izašao iz kuće ivideo na zemlji kraj zida malog gavrana.Odmah nakon toga sam začuo jezivi zvukiznad glave čija frekvencija me je celog naje-žila. Video sam dva velika crna krila iznadglave i osetio dodir mekanog perja na teme-nu. To je bio njegov tata. Video sam još jed-nog gavrana kako leti kružno iznad mene, tomu je bila mama. Oni su štitili svoje mladun-če koje je sišlo iz gnezda učeći da leti. Štitili suga tako što me je tata gavran opomenuo damu ne diram mladunče, ali to je uradio nanačin koji je Darvinovu teoriju evolucije, kojase i danas svim silama nameće svetu, baciona smetlište istorije nauke gde joj je mesto.On je u sekundi smislio kako to da uradi nasavršen način. Nije me napao jer je video dasam ja veći i jači i da mogu da povredim nje-ga i njegovo mladunče - a mogao je da me

15

počupa kao u Hičkokovom filmu.1 Umestotoga on je savršeno nežno svojim stomakom,najmekšim delom svoga tela, lagano i savr-šeno precizno dodirnuo moje teme. Nije medotakao ni svojim nogama. I to je bilo sve.Savršeno dovoljno. On je to sve smislio u jed-nom trenutku iako ima mozak veličine pasu-lja. Meni je trebao ceo dan da shvatim savr-šenstvo tog događaja. Pomoglo mi je to štoznam da gavrani imaju oko 800. različitihglasova u svojoj međusobnoj komunikaciji,da umeju da koriste oruđa, da njihovi mladižive desetak godina sa roditeljima dok nenauče sve što im treba u životu, da se onimeđusobno čuvaju i pomažu. Sve to mogu ibez velikog mozga, zato jer je svest u celomnjihovom biću, u osnovi cele prirode, celogpostojanja. Na toj svesti se zasniva savršenstvopostojanja. Opisaćemo ovde to savršenstvo izljudske perspektive, jer izgleda da je to samoljudima i potrebno. Oni su u celoj egzistenciji

1 Alfred Hitchcock: The Birds (1963).

16

najviše uskraćeni za opažanje tog savršen-stva. Zato i stvaraju ovakav haos u svetu. Svako od vas je osetio to savršenstvo,bar kada je posmatrao pticu kako sedi nagrani drveta. Već u ovom uvodu otkrio samvam druge, neslućene dimenzije ptica i drve-ća. Pokušaću da vas navedem da ih osetite i udrugim aspektima postojanja. Savršenstvo božanske svesti koja sveomogućava uvek je tu. Treba samo malopomoći da se podsetite, malo smirenja odiluzija da biste mogli da ga opazite u svemu,svakog trenutka.

17

PRVI DEO

ZAŠTO NE VIDIMO STVARNOST KAOSAVRŠENU

Svakako da stvarnost ne doživljavamokao savršenu već kao bojno polje raznih uti-caja koji su van naše kontrole, koji su pone-kad izvor velike patnje i koji nam izgledajunepravedni prema nama koji se trudimo dabudemo dobri i želimo da nam bude dobro.Stoga je veliki izazov tvrditi suprotno, da jesve savršeno. Svi izazovi se rešavaju razu-mevanjem, a u ovom slučaju razumevanjemprirode stvarnosti, čovekove prirode i priro-de svesti. Najpre moramo poći od osnovne logi-ke ovog pitanja. Da postojanje nije savršeno,život ne bi opstao. Iako postoje pojave kojedeluju nesavršeno, ne bi bilo izlaza iz njih,problemi i neusklađenosti bili bi opšti i nere-šivi da u osnovi svega stoji nesavršenstvo.Nikakvog razvoja ne bi bilo da nema savršen-stva u osnovi. Destruktivnost bi urušilasamu sebe. Vidimo da to nije slučaj, stvari serazvijaju, rešenja iz najgorih situacija se pro-

18

nalaze, nelogične i destruktivne pojave sejavljaju, ali se vremenom razvijaju, usklađujutako da se nadilaze. Nikakvih pozitivnihpojava ne bi bilo da pozitivnog već nema uosnovi postojanja. Iz ničega ne može da nas-tane nešto. Stoga ni nesavršene pojave ne bibile moguće da u osnovi svega ne stoji savr-šenstvo. One su samo lokalne pojave koje sejavljaju u vremenu i prostoru na bezvremenojcelini koja je savršena. Ni savršenstvo ne bibilo poželjno i savršeno da je jednolično i bez-lično, bez senki koje su neophodne da istak-nu svetlost. Izgleda kao da sve nesavršenepojave postoje samo da bismo postali svesnisavršenstva. Razlog zašto ne vidimo savršenstvostvarnosti je jednostavno u tome jer ne vidi-mo celu stvarnost, ne vidimo da postojanjeima više dimenzija. Ne vidimo sve dimenzijeprirode već samo njenu najgrublju, fizičkupojavu, onu koju opažamo čulima. Međutim,fizička pojava je samo krajnja posledica pret-hodnih uzroka i procesa koji su finiji od fizič-kog sveta koje zato ne opažamo. Ponekadosećamo i naslućujemo da ima nešto više odtoga, ali nejasno. Ponekad i doživimo nešto

19

"natčulno" ali samo kratko i bez razumeva-nja, ni sopstvenog ni okoline. Nauka nam jeotkrila da svojim čulima opažamo samo oko5% prirode, preostalih 95% koje, postojesamo kao fizička realnost, ne opažamo. Poredtakve fizičke realnosti koju ne opažamo celu,postoje i druge dimenzije i realnosti. Njihmožemo samo da sanjamo. Savršenstvo postojanja se zasnivasamo na tri logične činjenice: - na suštini samoga postojanja, - na uzročnosti i - na svrhovitosti. Suština samoga postojanja uopšte,kosmosa, prirode, jeste takva da ono ne bimoglo da postoji da nije savršeno i celovito.Ništa pogrešno ne može da postoji. Stogasamo postojanje mora biti savršeno u sva-kom trenutku, kakvo jeste, inače ne bi mogloda postoji. Druga logična osnova savršenstva jes-te uzročnost. Ništa ne može postojati bezuzroka. Iz ničega ne može nastati nešto.Savršenstvo postojanja zasniva se na uzroč-nosti. Uzročnost se zasniva na hologramskojpovezanosti svih činilaca postojanja, na suš-

20

tinskom jedinstvu svega. Hologramskapovezanost i jedinstvo zasniva se na samomsavršenstvu svega. To je zatvoreno u krugkoji je savršena celina. Model holograma slu-ži za opisivanje subatomske, kvantne stvar-nost u kojoj je sve povezano sa svim, sve jejedno i jedno je sve. To je temeljna stvarnostpostojanja. Treća činjenica jeste svrhovitost pos-tojanja. Svi uzroci imaju neku svrhu. Stoga isamo postojanje ima svrhu. Za razliku oduzročnosti koja se ispoljava kroz konkretneoblike i događaje, svrha se odnosi na smisao,na svet ideja i spoznaje, stoga se svrha posto-janja razotkriva u čoveku, u njegovoj svesti isamospoznaji, u razumevanju. Uzročnost semanifestuje kao sva priroda i njeni zakoni, asvrha se otkriva u svesnom subjektu sveg togpostojanja, u čoveku, kao njegovo razume-vanje suštine postojanja. Tako se zaokružujecelina. Kada možemo da vidimo uzroke ondasu nam sve pojave logične i jasne. Međutim,priroda se sastoji iz više dimenzija koje mičulima ne opažamo, vidimo samo najnižu,materijalnu stvarnost. Uzročnost se u prirodi

21

proteže kroz sve njene dimenzije. Mi vidimosamo najnižu i to onu gde proces uzročnostisamo ostvaruje svoje posledice. Pa i na tomfizičkom planu, ograničeni vremenom i pros-torom, ne vidimo cele posledice, već samodelove. Presudan proces uzročnosti, njegovzačetak, odvija se u višim dimenzijama kojene opažamo čulima. Zato što ne vidimo ceoproces uzročnosti, već samo neke posledice,mnoge pojave nam izgledaju nelogično,nepovezano, stvar sreće ili slučajnosti, ilinepravedno i zlo.

To bi bio prvi i najvažniji razlog zaštone opažamo savršenstvo svega: ne vidimo celustvarnost već samo deliće. Zašto ne vidimo celu stvarnost? Mi nevidimo celu stvarnost jer nam je i stvarnostnašeg sopstvenog bića skrivena. Ne znamood čega se zapravo sastojimo. Samo u onojmeri u kojoj spoznajemo stvarnost sopstvenogbića, može nam biti jasna stvarnost samogapostojanja. Kakvi smo mi takva nam jestvarnost. Onaj koji opaža mora biti podobanopažanju. Razlog za to je hologramska priro-da univerzuma. Univerzum je takav da svakidelić sadrži u sebi model celine. Zato u holo-

22

gramskom univerzumu onaj koji opaža nijerazličit od onoga što opaža. Ako naše opa-žanje nije savršeno i potpuno, onda nam iono što opažamo ne izgleda savršeno i pot-puno. Subjekt i objekt u stvarnosti nisu odvo-jeni. Ako izgledaju odvojeni to je usled iluzije.I ta iluzija je jedini problem koji ovde razot-krivamo. Nerealno je pretpostavljati da možemoznati prirodu stvarnosti ako ne poznajemosopstvenu pravu prirodu. Mi rasuđujemosamo na osnovu svesnog uma kojeg koristi-mo u budnom stanju na javi. Pored njegaimamo i nesvesni um, i viši um. Psihologija jeotkrila samo deliće njihovog uticaja i odnosa.Oni su daleko veći i jači od svesnog uma. I tajmali svesni um kojeg sada koristimo nijejedan, već ima više centara. On se zapravostalno menja i prilagođava trenutku i potre-bama. Mi nemamo jedno Ja već mnoštvo Ja.Takav um uopšte nije ni dizajniran da spoz-naje najvišu stvarnost već samo da upravljačulima i opažanjem, da upravlja telom. On jekao vozač zaprege sa konjima koji nikada nijenapustio svoje selo. Konji su čula, kola sutelo. Um/ego je vozač. Nerealno je tražiti od

23

njega da bude kosmonaut. On nema te kvali-fikacije. Zato sva prava duhovna učenja zah-tevaju disciplinu i smirenje uma da bi se spo-znalo bilo šta od više stvarnosti. Istinskaspoznaja prave prirode stvarnosti počinje teksa disciplinom obuzdavanja samovolje uma injegovim smirenjem, njegovim nadilaže-njem. Samo tada se otvara prisustvo svestiduše, božanske svesti koja je u osnovi samo-ga postojanja, koju je naš um samo zaklanjao. To je osnovni razlog zašto ne vidimostvarnost kao savršenu. On je u nama. U prirodi nema ničeg odvojenog, celapriroda je jedna jedinstvena celina, cela pri-roda je jedno biće. Više dimenzije su takođedeo našeg bića kojeg nismo svesni dok nam jepažnja vezana samo na fizičko opažanje. Pos-toji nauka joge, odnosno meditacije (Patanj-đalijeve Joga sutre) koja sistematski osvešća-va celo naše biće i mi na taj način možemo dapostanemo svesni i viših dimenzija prirode,da sagledamo celu stvarnost. Samo tada, kada osvestimo celo našebiće, možemo da sagledamo da je cela egzis-tencija pozitivna pojava. Zapravo, ništa nega-tivno i ne može da postoji. Sve što postoji na

24

bilo koji način jeste pozitivno, samo je pitanjeda li ga vidimo celog u svim dimenzijama ilisamo njegov deo koji nam zato deluje nelogi-čno ili negativno. Uvek kada vidimo celinu vidimo svepozitivno. Uvek kada nešto doživljavamo kaonegativno, to znači da ne vidimo celinu. Da bismo sve videli kao savršenomoramo videti celu prirodu. Postoje sileobmane koje nas zavaravaju da to nije mogu-će (materijalistička nauka nas uči da smoproizvod slučajnosti, genetske greške, dasmo nastali od majmuna… a religije nas ube-đuju da smo iskonski grešni i da "samo Bogsve zna" itd..). Mi možemo da sagledamo celuprirodu jer biće čovekovo je oličenje i odrazceline prirode, čovek je mikrokosmos, sviprincipi kosmosa su sažeti u čovekovombiću. Zapravo, sve je odraz celine. Svaki ele-ment kosmosa je mikrokosmos. I čovek jemikrokosmos zato jer je univerzum holo-gram. Ništa nije odvojeno i sve je sadržano usvemu. To znači da put ka spoznaji savršens-tva prirode postojanja vodi kroz samospoz-naju, kroz naše savršenstvo. Ne vodi nikuda

25

spolja. Naše opažanje sveta kakav zaista jeste,kao savršenog, za nas nikada neće biti mogućedok mi ne budemo savršeni u spoznaji samihsebe i u svojim delima.

Naše opažanje, svest i delanje nisuodvojeni zbog hologramske prirode postojanja.Mi ne vidimo hologramsku prirodu postojanjazato jer su nam opažanje, svest i delovanjeodvojeni. Tu se radi samo o otvorenosti percep-cije. Celina najviše stvarnosti je već ovde isada, sve se i sastoji od nje, da bismo je spoz-nali samo treba da se otvorimo ka njoj, kaobiljke, kao što je otvorena cela priroda. Svenajviše mudrosti življenja nas uče toj otvore-nosti, prestanku zatvaranja u um i ego koji sezasnivaju isključivo na čulnoj i telesnoj per-cepciji. Sve religije se zasnivaju na učenju onatčulnoj percepciji. Ali one sadrže i obmanuda je čovek nesposoban da sve spozna, da jesluga i rob božiji, da treba samo da se klanjavišoj sili. Takva ubeđenja nas dele i odvajajuod Celine, od hologramskog postojanja, onasu jedan od osnovnih razloga zašto ne vidi-mo božansko savršenstvo u svemu i u sebi.To su iluzije u kojima živimo (maya) tokom

26

cele svoje istorije. To je uzrok patnje u kojojživimo tokom cele svoje istorije. Cela našaistorija jeste zapravo usklađivanje našeg opa-žanja, svesti i delovanja. To usklađivanjestvara kulturu i civilizaciju. Kada opažanje,svest i delovanje u nama budu jedinstveni iskladni na svim dimenzijama našeg bića,ovaj svet će biti raj. On to već jeste, samočovek treba svesno da se vrati u njega, da gaprepozna, da ga bude dostojan svojim opaža-njem, svešću i delovanjem. Da bismo razumeli savršenstvo posto-janja u svim njegovim dimenzijama moramose upoznati sa osnovnim principima posto-janja. Njih ima nekoliko. - Priroda Apsoluta je takva da se ispo-ljava u mnoštvo pojava, u prirodu i kosmos,u svet kakav vidimo i ne vidimo. - Apsolut se ispoljava u sve mogućepojave radi iskušavanja svih mogućnostisopstvenog postojanja, svih suprotnosti.Apsolut, koji je sve-što-jeste, ispoljava se kaosve-što-može-da-bude. On se kao prirodaispoljava u sve moguće subatomske, atom-ske, molekularne, mineralne i biološke obli-ke. To isto ispoljavanje se odražava i u ljud-

27

skom iskustvu, od detinjstva i tokom celogživota ljudi iskušavaju sve što mogu da isku-se, dok su deca to rezultira, pored učenja isaznanja, sitnim povredama i razbijenimstvarima, a kod čovečanstva to se ispoljava usvim mogućim istorijskim događajima i kaocivilizacijski razvoj, takođe i mnogo većomdestrukcijom. Sve su to iskustva svega-što-jeste koje se ispoljava kao sve-što-može-da-bude. Apsolut sa ispoljava zato što je prirodaApsoluta čista svest, a svest je samo opažanjei samospoznaja. Dakle, Apsolut je sámo opa-žanje i samospoznaja. On se zato ispoljava usve što je moguće da postoji radi iskustvasopstvenog opažanja i samospoznaje. Pogre-šno bi bilo ovde filozofirati da Apsolutu, akoje sam po sebi svest o sebi, nije potrebno dabude svestan sebe, da to već jeste. Prirodasame svesti jeste opažanje i samospoznaja izato to treba da se dogodi, da se ispolji. Apso-lut mora da se ispolji u ono što se opaža i usve moguće događaje da bi njegova svestmogla da bude svesna sebe, da bi imala šta daopaža i spoznaje. Može se reći da je Apsolutkao štap, a da su subjekt i objekt dva kraja tog

28

štapa. U tom smislu su subjekt i objekt pove-zani. Priroda same svesti jeste ispoljavanjeradi ogledanja same sebe, radi refleksije. Beztog ispoljavanja, Apsolut je sam po sebi praz-nina. Stoga oba je tačno: i da je Apsolut bezatributa, samodovoljan i potpun, da je sampo sebi neuslovljena praznina, (sunyata)kako ga budisti i još neki mistici vide, kaopuruša u sânkhyi - i da je ispoljen kao ovanaša gruba realnost puna suprotnosti, punasvega i svačega (prakrti). Ova naša realnostjeste način na koji postoji sam Apsolut. Kos-mos je ogledalo u kome se ogleda svest Apsolu-ta. I kosmos nije ništa drugo, nije ništa sampo sebi. To je važno zapamtiti. Zato što kos-mos nije ništa sam po sebi, on je hologram.Da nije takav ne bi mogao da postoji. Zaklju-čak svega ovoga je da se sve to događa unutarsamoga Apsoluta; ničeg ne može biti izvannjega jer bi to protivrečilo njegovoj prirodi,tada ne bi bio apsolutan, potpun, celovit,sveobuhvatan. - Način na koji Apsolut iskušava svemogućnosti postojanja, sve suprotnosti jesteputem procesa individuacije svesti Apsolutau individualne duše, monade. One su prve

29

emanacije Apsoluta, njegova prva ispoljava-nja. U religijama su slikovito opisana kaonjegovi arhanđeli i anđeli. - Ispoljene monade svesti, duše, stva-raju sve druge oblike postojanja, sav kosmos,mineralni, biljni, životinjski i ljudski svet. - Da bi se iskusio najfiniji oblik posto-janja, ljudsko postojanje, putem kojeg ćesvest doći do smisla samoga postojanja i takose vratiti Apsolutu kao svest o sebi, svestduša se dalje deli u manje individualne duše,koje se inkarniraju u ljudskom obliku višeputa, i to su inkarnacijski ciklusi ljudskihduša od kojih su sačinjeni svi naši životi. To je način na koji svest božanskogApsoluta sazreva u iskustvu svih svojihmogućnosti putem individuacije svesti, odprojekcije samoga kosmosa do ljudskih ink-arnacija radi iskušenja svih suprotnosti, svihmogućih stanja svesti i oblika postojanja. Nepostoji suštinska odvojenost i suprotstavlje-nost između dobrih i loših iskustava, ona suu osnovi povezana, postoje samo iskustva. Ljudska iskustva su najfinija iskustvasmisla postojanja. Božanska svest koja jeograničena i zatvorena u čovekovom telu,

30

umu i egu, jeste najdalji i najfiniji dometispoljavanja božanske svesti u svoju suprot-nost, u ono drugo. Zato čovekov um ima ilu-ziju odvojenosti od Boga i od cele prirode. Toje krajnji domet iluzije stvaranja božanskesvesti. Posle nje moguć je jedino povratak usamu božansku svest. Taj krajnji domet iluzije koja se odra-žava u ljudskom iskustvu lepo je iznet uJevanđeljima u prikazu raspeća "sina čoveči-jeg" i njegovog vapaja "Bože moj, Bože moj.Zašto si me ostavio?" (Matej, 27:46). To jenajmračniji čas, iskustvo uma i ega o potpu-noj odvojenosti od božanske celine. Te trenu-tke iskušava svaki čovek. To je iluzoran tre-nutak jer ničeg ne može biti izvan božanskeceline, ali to je vrhunac i krajnji domet stva-ranja svega, ispoljavanja božanske svesti kaokosmosa. Zato je to vrhunac privida sameCeline u sebi samoj. Ako celinu predstavimokao krug ili sferu (Tai Chi, simbol kruženjajina i janga; o tome više kasnije u poslednjempoglavlju), što je jedina ispravna predstava,to je krajnja, najdalja tačka kruženja. Odmahnakon dostizanja te krajnje, suprotne tačke uispoljavanju svesti, tj. kruženju, sledi povra-

31

tak božanske svesti samoj sebi. Taj povratakse događa u čoveku, kao njegova samospoz-naja ili bogospoznaja. Kada svest o božan-skom Apsolutu dođe k sebi u tom najdaljemaspektu samoga sebe, u ljudskom telu, ondaje došla do kraja svog ispoljavanja i vraća sesebi. Taj čovek je spoznao božansku svest usebi. Tako se ispunjava treća činjenica savr-šenstva postojanja, svrhovitost u osvešćenjusmisla. I to je sve lepo opisano u Jevanđeljimagde nakon vapaja o ostavljenosti odmah sledipomirenje i povratak božanskom: "Oče, utvoje ruke predajem duh svoj" (Luka, 23:46).2

2 Taj trenutak predaje postoji izražen i u muzici, nesamo u brojnim pisanim delima. J. S. Bah je pred samkraj života, na samrti, izdiktirao svom sinu notekoralnog preludija "Pred tvoj presto stupam sad"(Wenn wir in hochsten Nöten sein), koji se nalazi nakraju njegove 'Umetnosti fuge' (Bach, J. S.: The Art ofFugue; A Musical Offering (2 CDs), Stuttgarter Kam-merorchester and Karl Münchinger. Druge izvođačene vredi slušati, izuzev klavirsku interpretaciju Char-les Rosen-a.) Bahova 'Umetnost fuge' je nauka savrše-nog kruženja Celine. Fugare znači kruženje, jedna temazapočne pa se ponavlja u svim mogućim varijantamačineći povezanu celinu - to je zapravo hologramskamuzika, to su vibracije zlatnog preseka, vibracije Celi-

32

Tako imamo jednu istu svest u svemu,od samog božanskog Apsoluta, kome je ogle-dalo za samospoznaju sam kosmos, do svakenaše misli, svake naše spoznaje kojima suogledala naše telo i delovanje. U našim mis-lima se kosmos spoznaje u najfinijim deta-ljima, samo tu se oni povezuju u smisao, ucelinu. Isto kao što je kosmos ogledalo zasamospoznaju Apsolutne svesti o sebi, tako jei naše telo i delovanje ogledalo za samospoz-naju naše individualne svesti o sebi. Kada individualna duša u telu spoznasve mogućnosti delovanja i njihov smisao, tusvest vraća samom božanskom Apsolutu kaonjegovu svest o sebi. Kad on primi svest osvojim najfinijim mogućnostima postojanja,kroz čovekovo iskustvo postojanja, onda jeokončana odiseja svesti kroz postojanje. Tadaje svest Apsoluta aktuelizovana u svimmogućnostima postojanja. U svemu tomeradilo se samo o aktuelizaciji, da se ono što

ne pretvorene u muziku. J. S. Bah je uvek govorio daon ne komponuje muziku već samo notama beležisavršeni sklad koji je od Boga, i sva svoja dela posvetioje Bogu.

33

jeste u apsolutnom smislu aktuelizuje usvemu što je moguće na konkretan način. Tose u ljudskom iskustvu događa kao samospo-znaja koja je bogospoznaja ili najviše prosvet-ljenje. Na taj način ništa se nije događaloizvan božanskog Apsoluta jer je njegova pri-roda takva da ništa nije ni moguće izvan nje-ga. A opet on se aktuelizovao, dogodilo se svešto je moglo da se dogodi i što je trebalo da sedogodi. U suštini nema razlike između neis-poljenog i ispoljenog Apsoluta.

34

PRIRODA STVARNOSTI

Priroda stvarnosti se deli na neispolje-nu i ispoljenu. Ono najviše ili izvor svega oduvek jenazivano božanskim, Bogom, a ovde ćemo ganazvati neispoljenim Apsolutom. On je bezatributa što znači da je nespoznatljiv. Poznatje u religijskim iskustvima kao što je apofati-čka teologija u hrišćanstvu, šunjata (sunyata)ili praznina u budizmu. On je takođe puruša usistemu sânkhye. Njegova priroda je tran-scendentalna, što znači da nadilazi svakoumno poimanje. Nemanifestovana priroda stvarnosti unovije vreme definisana je u fizici, kao Uni-verzalno kvantno polje, polje iz kojeg proizla-ze sve elementarne čestice koje sačinjavajuatome. Ono postoji i deluje zapravo kao neis-poljeno područje u kome se već nalazi sveono što vidimo u svom grubom materijal-nom svetu kao ispoljeno. Kvantno polje stojikao skriveni ili implicitni poredak ovomnašem otkrivenom ili eksplicitnom svetu u

35

kome živimo.3 U njemu su već prisutne svemogućnosti koje će se u skladu sa okolnosti-ma ispoljiti u vidljivi svet, kao neki oblik ilipojava, događaj. Eksperimentalno je dokazano da tajsubatomski svet kvantnog polja deluje neza-visno od vremena i prostora, da je u njemusve povezano, da se informacije svih suba-tomskih čestica trenutno prenose s jedne nadrugu iako su one odvojene u prostoru. Dru-gim rečima, u tom kvantnom polju, osnov-nom polju prirodne stvarnosti, sve je pove-zano u neraskidivu celinu, iza vremena i pro-stora. Priroda je u svojoj osnovi jedna jedinaCelina, bez ikakvih podela. U skladu sa ovim otkriveno je da pri-roda stvarnosti odgovara hologramu. Tako jenastala teorija hologramskog univerzumakoja kaže da je sve u kosmosu povezano nasličan način kao hologram u kome svaki delićsadrži sliku celine. 4

3 David Bohm – Wholeness And The Implicate Order(First published 1980 by Routledge & Kegan Paul)4 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videtiknjigu Lynne McTaggart: The Field: The Quest for theSecret Force of the Universe (2003). O hologramskoj

36

DIMENZIJE PRIRODE

Ispoljena stvarnost je sav kosmos, aline samo fizički koji opažamo svojim čulima iumom. Stvarnost se ispoljava kroz višedimenzija. Dimenzije prirode su u ezoteričnojnauci na Istoku i na Zapadu simbolično pri-kazivane elementima, vazduh, vatra, voda izemlja. Prikazaćemo ih u piramidalnoj struk-turi radi lakšeg razumevanja.

Slika 1.

paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: The Holo-graphic Universe, 1991. O razumevanju i povezivanjusvesti i kvantnog polja sa hologramskim univerzu-mom videti u delu Gregg Braden: The Divine Matrix:Bridging Time, Space, Miracles, and Belief, 2006.

37

Izvan svih dimenzija je eter ili akaša,koja je i kvantno polje u savremenoj fizici. Toje područje čiste svesti koja je najbliža neis-poljenom Apsolutu. Zato je to apsolutnasvest o sebi, izvan vremena i prostora, štoznači bezvremena. Ona je iznad svih dimen-zija. Sve dimenzije su procesi ispoljavanja, odnajfinijeg ka sve grubljem. Akaša ili eter,kvantno polje je neispoljeno. Ispod akaše je element vazduha. To jedimenzija u kojoj božanska svest prvi putpočinje da se ispoljava kao kosmos. U osnoviceloga kosmosa je čista svest, informacionopolje. Prvi čin ispoljavanja svesti je infor-macija.5 Ona je vidljiva kao stvaralačka sila uceloj prirodi. Sve tvorevine prirode su nastaleinteligentnim dizajnom. U čoveku to je svetideja i misli, sposobnost da se sve pojave uprirodi sagledaju na sve moguće načine,nezavisno od vremena i prostora, da seosmisle radi razumevanja i ispravnog ostva-renja. Ispod toga je element vatre. Tu idejepočinju prvi put konkretno da deluju, da

5 Logos. "U početku beše reč (logos) i reč beše u Bogu iBog beše reč. Sve je kroz nju postalo." Jovan 1. 1-3.

38

pokazuju snagu i prve oblike, da vibriraju ujednom smeru. Nisu više samo apstraktneideje već namera ili volja za ostvarenjem. Toje svet energije. Tu informacija postaje silakoja deluje. Ispod toga je element vode. Ovde jesvesna namera stvorena idejom i voljom uze-la konkretan oblik u imaginaciji. Tu idejaviše nema ničeg apstraktnog već postaje kon-kretan oblik, sa svim detaljima, ali još ne fizi-čki. Element zemlje dolazi na kraju i tu seideja (vazduh) koja je kroz nameru i volju(vatra) usavršila svoj oblik (voda) postalakonkretna fizička pojava (zemlja). Tako se sve ispoljava.

Sve dimenzije prirode su samo različitevibracije jedne iste čestice. Tu jednu česticu ćemo ovde prikladnonazvati 'božanska čestica' (bez ikakvih ver-skih konotacija).6

6 Izraz koji ovde koristimo, 'božanska čestica', nemaništa zajedničko s knjigom: "Božja čestica", iz 1993,koju su napisali Leon M. Lederman i Dick Teresi. To jemejnstrim nauka. Ovde je 'božanska čestica' najbližatački iz Euklidove geometrije, koja nema

39

Ta 'božanska čestica' nastaje kao prva ijedina manifestacija božanske svesti Apsolu-ta. Naime, božanska svest Apsoluta se ispo-ljava kao sav kosmos, ali ne mora to da radi uvidu mnoštva stvari i pojava, mnoštva česti-ca, koje grade mnoštvo atoma i elemenata,molekula, bića i stvari. To bi bio prevelikiposao. Zapravo, bila bi to nemoguća misija.Sve se to događa na mnogo jednostavnijinačin. Budući da je božanski Apsolut izvanvremena i prostora njemu je dovoljno da seispolji samo kao svoja suprotnost, a to je 'bo-žanska čestica'. Ako Apsolut predstavimo kao krug,njegova suprotnost je tačka u sredini togkruga. Ta tačka je 'božanska čestica'. Celoku-pno ispoljavanje božanskog Apsoluta time jezavršeno. Međutim, ta tačka ili 'božanskačestica' sadrži sva svojstva božanskog Apso-luta, što znači da je i ona bezvremena i bes-prostorna. To praktično znači da se onamanifestuje nezavisno od vremena i prosto-ra. Još konkretnije rečeno: ona manifestujesav prostor u vremenu, celokupno pos-

dimenzionalnih svojstava, ali zato ima sva svojstvaapsoluta.

40

tojanje, jer bez nje postojanje ne može da pos-toji. Ta 'božanska čestica' manifestuje prostori vreme tako što vibrira trenutno, mnogobrže od svetlosti, prema obrascima fraktalnegeometrije i zlatnog preseka, stvarajući svo-jim vibracijama sve ostale pojave koje miovde na grubom fizičkom svetu opažamo kaomnoštvo čestica, koje tvore mnoštvo atoma,koji opet tvore mnoštvo elemenata, koji opettvore mnoštvo molekula, koji na kraju sači-njavaju sva bića i sve pojave u fizičkoj realno-sti. Sve to vibrira i sama ta vibracija jeenergija. Otuda se sve subatomske čestice,prema kvantnoj fizici, svode na čistu energi-ju, u svom najfinijem stanju nestaju kaoposebne čestice i ostaju samo kao energija.Dakle, sveprisutna energija u prirodi nastajeiz same vibracije 'božje čestice'. Zašto 'božanska čestica' vibrira? Zatošto se ona svakog trena vraća iz svog ispolje-nog stanja u neispoljeno. Odnosno sambožanski Apsolut tako vibrira, on se svakogtrenutka pretvara u svoju suprotnost, ispo-ljava se u 'božju česticu', i istovremeno sevraća u svoje neispoljeno stanje. To vraćanje

41

se događa u svakom bezvremenom trenutku.Zapravo, svaki trenutak je sačinjen od togvraćanja na prvobitno neispoljeno stanje, ina ispoljavanje u 'božju česticu', koja se tre-nutno ispoljava kao sav univerzum. To jemoguće jer je božanska stvarnost bezvreme-na sadašnjost, i prisustvo. Na taj način jebožanski Apsolut prisutan u svemu kao svesti kao energija, vibracija, po modelu hologra-ma. Vibracija je ujedno i informacija, sličnokao što se u elektromagnetizmu vibracijaprevara u informaciju vibrirajući u svojusuprotnost, između 1 i 0, tako i 'božanskačestica' vibrira iz svog neispoljenog u ispolje-no stanje i te vibracije nisu nikada istovetne,one slede fraktalnu geometriju i oblikujuapsolutno sve što se može oblikovati. Vibra-cija je informacija zato jer je nosilac svestisamog božanskog Apsoluta. Otuda je svest uosnovi sveg kosmosa, sve je inteligentnidizajn. Svest ne mora da putuje nekim pos-rednikom, ona je nezavisna od vremena iprostora. Takođe i energija. Ona se ne preno-si i ne putuje, ona je u osnovi svega. Zaista bimnogo resursa trebalo kada bi energija i

42

svest morali da putuju kroz prostor i vreme.Fizika je dokazala da su oni u osnovi svihpojava, na najfinijem kvantnom polju. Zap-ravo kosmos ne bi mogao uopšte da funkcio-niše kada energija i svest ne bi bili sveprisu-tni, kada bi morali da putuju i da se prenose. Da se poslužimo parabolom Gaudapa-de, učitelja Adi Šankare, koji je naučavaoadvaita vedantu. Delovanje 'božje čestice' jeslično kao kada se baklja brzo zavrti pa vidi-mo vatreni krug. Iako vidimo kompaktan,celovit krug, on je zapravo samo jedna tačkasvetlosti koja se brzo kreće. Tako isto se 'bo-žanska čestica' kreće tako brzo, mnogo bržeod svetlosti, zapravo trenutno, jer je u njenojbožanskoj osnovi sve bezvremeno, da miovde njene vibracije vidimo kao mnoštvočestica, mnoštvo kompaktnih stvari i pojava.Na taj način u osnovi celog kosmosa je samojedna jedina čestica. Svi smo mi ta čestica, svismo mi zajedno sa svim zvezdama sačinjeniod jednog božanskog elementa. Vaše telo jesačinjeno od iste čestice kao i sva druga telakoja vidite oko vas, i koja ne vidite, kao celapriroda. To je suština advaita vedante, učenjada nema dvojstva, mnoštva, da je sve Jedno, i

43

da je to Jedno brahman, božanski Apsolut i daje on naš atman, naša duša. To nisu parabole,to je bukvalno Jedno. To je suštinska porukasvih svetaca, da su u sebi spoznali Boga i daBoga vide u svemu. Ne postoji ništa drugoosim božanskog Apsoluta, on je jedina stvar-nost. Priča o 'božjoj čestici' potiče od kosmo-logije sloveno-arijevskih Veda, koje su davnoprenete na jug, na indijski potkontinent oda-kle su nam i danas poznate kao Vede, u neštoizmenjenom obliku. Zapravo indijsko tuma-čenje Veda je lažno. Prema toj kosmologijiuniverzum nastaje iz jedne tačke-semena,(bindu), širi se tokom mnogih eona, juga(milioni godina) i kalpi (milijarde godina),Brahmine godine (3 triliona, 110 milijardi,400 miliona zemaljskih godina), veomadugog vremenskog perioda i ponovo se vraćau izvorno nemanifestovano stanje, figu-rativno predstavljeno kao seme, bindu, ilitačka. Priča o nezamislivo dugom vremen-skom periodu tokom kojeg se kosmos ispo-ljava iz jedne tačke u sav univerzum, i pono-vo vraća u izvorno stanje tačke, ovde je pričaza ljude koji su identifikovani za um koji pro-

44

jektuje iluziju vremena. To je falsifikovanapriča. Prema izvornom znanju sloveno-arijevskih Veda, sve se to u bezvremenojstvarnosti događa svakog trena, sav kosmosse projektuje iz tačke u univerzum i vraća uizvornu tačku svakog trenutka. Nema kalpini 'Brahmine godine'. Od te vibracije se sastoji svaki trenu-tak. Od te vibracije se sastoji sve što postoji. Zato što je svaki trenutak takav, on jebezvremen. Zato što se on manifestuje ovako kakose manifestuje, postoji i vreme i bezvremenasadašnjost. Zato vreme u celosti uvek počivana bezvremenoj sadašnjosti. Sve realnostipostoje paralelno. Možemo ih biti svesni obo-je, i vremena i bezvremene sadašnjosti. Koli-ko smo više svesni bezvremene sadašnjosti,toliko smo više svesni svega u vremenu.Koliko smo više identifikovani sa vremenom,toliko smo manje svesni bezvremene sadaš-njosti, i same stvarnosti kakva jeste, tolikosmo više u iluziji i patnji.

45

Sve ovo ne mora da izgleda ovako aps-traktno. Sve to možemo razumeti na vrlo jed-nostavan i praktičan način. Posmatrajte stvar koju imate u ruci, usvojoj blizini, osetite vazduh koji udišete, tlona kojem stojite. Sve je to materija, ona pos-toji u čvrstom, tečnom, vibracionom i gaso-vitom stanju. Ako ste vi toga sada svesni, togpredmeta, onda postoji svest o predmetu.Paralelno postoje i predmeti i svest o njima.Predmeti su spolja a svest je u vama. Ali sve jeto jedna ista stvar, jedna ista pojava, samo seizražava na različit način, spolja kao grubamaterija, a unutar vas kao svest o njoj. Svest istvari su jedna ista pojava ali se izražavajurazličito zbog različitih dimenzija u kojimaistovremeno postoje. Dimenzije stvaraju raz-liku. Element vazduha je misao ili ideja unama, a stvar koju držimo u ruci je u elemen-tu zemlje, i ona je nastala kroz nameru i ula-ganje energije (element vatre) i imaginacijukako treba konačno da izgleda (elementvode). Postojanje i svest su jedno isto, posto-janje kao grubo i spoljašnje, a svest kao fino iunutrašnje, ali mi ih doživljavamo kao razli-

46

čito usled uslova fizičkog opažanja i zbog raz-ličitih dimenzija postojanja. Sve spolja je jedna ista čestica koja setrenutno manifestuje u različitim oblicima, asvest o tim oblicima je sama božanska svestpre stvaranja te čestice. Ta svest je u nama, toje svest naše duše. Može se reći da božanskasvest stoji u intervalu između dve vibracije'božje čestice'. Sve vibrira od te jedne 'božječestice', nijedan fizički predmet ne bi mogaoda postoji drugačije nego kao svesna namerabožanske svesti da vibrira baš tako, kao vašastolica na kojoj sedite, knjiga, zid, tlo podnogama, vazduh koji udišete… Sve bi se toraspalo u eter da nema jasne svesne namere dapostoji baš u takvom obliku u kome tog tre-nutka postoji, odnosno da sinhronizovano vib-rira kao taj oblik. Oblici svih stvari su zap-ravo sinhronizovano vibriranje jedne 'božan-ske čestice', koja sačinjava sve atome i mole-kule. Njihova sinhronizacija u prostoru ivremenu jeste svesna namera. Ta sinhroni-zovana svesna namera je ono što vidimo kaostolica na kojoj sedimo. Isto je i vaše telo, onoje simbioza mnoštva ćelija (koje su nekadabile bakterije) koje zajedno rade sinhroni-

47

zovano. Na okupu ih drži svesna nameravaše duše, njeno prisustvo. Kada vaša dušaode iz tela, ono će se raspasti na svoje sastav-ne elemente. I svi događaji su ista pojava: sin-hronizovana svesna namera. Osobe sa koji-ma živite, mesto i kuća u kojoj živite, ključnidogađaji koji su preusmerili vaš život, sve jeto splet svesnih sinhronizacija. Stoga u svimstvarima ne gledajte samo grubi oblik, objek-tivno gledano ne postoje stvari po sebi, već ihvidite pre svega kao oblike svesti, kao živeoblike. Nisu živi samo biljke, životinje i ljudi,sve je jednako živo, samo ne ume da vam tokaže. Nije svest samo to što imate u glavi.Svest je sve što postoji. Zato i možete da ima-te svoju svest u glavi. Procentualno gledano,ona je daleko manja. Sve je to jedna ista božanska svest ilipostojanje: fizička stvar koju držite u ruci jenjena najdalja i najgrublja varijanta, a svest otoj stvari u vama, je najfinija. Sve ste to visami, ali podeljeni na spoljašnje i grubo, iunutarnje i fino postojanje. Sve to što viditeoko vas, sve stvari, vole vas i podržavaju jersve što postoji spoznaje sebe kroz vas, krozvašu svesnost. Zato pokažite malo više milo-

48

sti prema svemu što vidite i dodirujete. Netreba vaša milost da bude rezervisana samoza osobe koje volite i za posebne trenutke kojivam prijaju. Kada bismo svi živeli sa zahval-nošću i milosrđem prema svemu, i život naovom svetu takav bi nam bio. I životinje suzahvalne na milost i nežnost. Koliko tek samživot! Počnite od toga što držite u ruci, odprve osobe koju vidite. Svemu što postojipokažite maksimalno poštovanje. Činitedrugima ono što želite da bude učinjenovama. I ne prekidajte svoju milost i pošto-vanje prema svemu nikada, održavajte ihuvek i svuda u svim okolnostima. Milost iljubav u svetu neće nikada zavladati ako seprimenjuju samo kao odgovor na primljenumilost i ljubav, kao reakcija. Mi moramo sta-lno da ih stvaramo i pružamo iako ih ne dobi-jamo, tamo gde ih nema. Tek kada ih mi samistvorimo i pružimo možemo ih očekivati kaoreakciju. Postojanje je kao ogledalo za svestnaše duše. Kakvi smo mi takav je i naš odrazu ogledalu, takvo nam je postojanje. Samokada mi sami postanemo oličenje milosti,poštovanja i ljubavi, dobićemo milost, pošto-vanje i ljubav u ogledalu postojanja, u svom

49

okruženju. Ako ga i ne dobijemo, zbog nekihkarmičkih razloga, bar ćemo znati da sumilost i ljubav u osnovi samoga postojanja.To kada se jednom spozna nikada se ne gubi inapušta, i u najvećem stradanju. Čovek kojiima u sebi božansku milost, žali onoga kojinjega tuče jer vidi svoje jedinstvo sa njim isvu tragediju njegove otuđenosti, zbog kojeon doživljava patnju i sprovodi nasilje. Božanska svest koja vibrira kao život-na energija jeste bezuslovna ljubav koja vamsvakog trenutka daje život, pokreće rad vašegsrca i svaki dah. Strogo naučno posmatrano,naše telo je zapravo cela planeta Zemlja, jerizvan nje odmah umiremo. Žalosno je kolikosmo nesvesni apsolutne ljubavi koja nas odr-žava u životu svakog trenutka. Ta nesves-nost je jedini izvor sve naše patnje. Mi stoganišta drugo ne radimo na ovom svetu većsamo otkrivamo i osvešćavamo tu univer-zalnu ljubav. Stoga, nije ljubav samo kada 'voditeljubav' sa voljenom osobom. Svaki trenutakpostojanja je ljubavni čin, najintimniji trenu-tak povezivanja sa sobom nakon prividneodvojenosti. To se događa svakog trenutka

50

celog našeg života, u svemu što opažamo,komuniciramo i radimo, apsolutno svakogtrena. U ekstazi ljubavnog zagrljaja sa dru-gim suština je spoznaja sebe samoga, jer bli-zina duše drugoga približava nas blizini sop-stvene duše. Suština ljubavi prema drugomejeste svest o njemu, a ona zavisi od naše sves-ti o sebi. Druga osoba je bila samo pomoćnosredstvo da vi dođete do sebe, kroz drugoga,spoznajući na kraju da ste jedno. Takođe idruga osoba spoznaje sebe kroz vašu ljubav,ako je ona prava. Razumevanje je osnovaprave ljubavi. U takvom orgazmičkom jedin-stvu začinje se novi život. To je tako zato jerna tom jedinstvu već počiva sav život, životizvire iz tog jedinstva i sav zavisi od njega.Zato je ljubav temeljna pokretačka snagaživota, vrhunski motiv svakog rada i intere-sovanja. Slično tome, svakog trenutka kadanešto dodirnemo, kada samo pogledamoneku biljku (ona naš pogled oseća kao dodir),kada uradimo bilo šta, božanska svest doživiekstazu spoznaje sebe kroz vas, subatomskečestice vaše ruke sjedinjuju se sa česticamapredmeta koji dodirujete i one se još jasnije

51

prepoznaju. To prepoznavanje ili osvešćenjeje ispoljavanje njihovog izvornog jedinstva.Izvorno jedinstvo svega jedina je stvarnost.Zato je ona uvek savršena. Zato kada čovek doživi konačno pro-buđenje, prosvetljenje ili bogospoznaju, on sesamo ukoči i zanemi od čuđenja dok gleda usvoj prst, ruku, zemlju, zid, drvo, oblak, ilisuseda koji ga je do nedavno vređao. Sve tonestaje i on, prožet blaženstvom, u svemuvidi samo jednu jedinu savršenu božanskusvest, njeno prisustvo. Njemu to deluje kao veliko iznenađe-nje zato jer je dotle uobražavao ili sanjao da jesve to bilo nešto drugo, nešto što mu spoljaš-nji oblik prividno nalaže da bude, dok je ustvarnosti, u suštini, oduvek bilo samobožansko jedinstvo. Stoga u samom postojanju nema nika-kvih promena, ono je uvek onakvo kakvotreba da bude. Jedno se događa naše buđenje.U celom univerzumu to je jedino novo štomože da se dogodi. Možda je paradoksalno reći, ali nekabude rečeno i to: kada se i buđenje dogodi,onda se spoznaje da se nije ni ono dogodilo,

52

da je sve u celom univerzumu dovelo donašeg buđenja, da univerzum postoji zbognjega ali da je njegova suština bezvremena, au bezvremenosti ništa novo ne može da sedogodi. Sve naše iluzije, svi naši snovi i pat-nje bili su sastavni deo buđenja, deo savršen-stva. Sam univerzum se otkriva kao našebuđenje, naša budnost, jer je oduvek i bionaše postojanje. Pre buđenja univerzum jebio spolja kao mrtva stvar, a nakon buđenjaotkriva se kao naša sopstvena živa svest,naša budnost. Dakle, postojanje i naša bud-nost su jedno isto. Što smo budniji to viševidimo savršenstvo tog jedinstva.

53

ZAŠTO SE ISPOLJAVA NEISPOLJENO

Božanski Apsolut se zapravo ne ispo-ljava. Nema gde da se ispolji jer ništa nijemoguće izvan njega samoga. On to sve radi usvojoj imaginaciji. Ali kada on nešto zamislito nije samo fantazija kao kod nas. To je ceoovaj kosmos i sav život. Zato ta imaginacijaizgleda kao stvarna, ima sva svojstva stvar-nosti. Zapravo, i mi smo njegova imaginacijai u istoj smo ravni sa svom ostalom njego-vom imaginacijom, i zato nam ona izgledastvarna. Sve se to dešava u njemu samome jeron ne može da ostane neispoljen. Tada biostao apstraktan, kao ništa ili praznina. I zai-sta, njegova neispoljena suština jeste praz-nina. Ali ona je neodrživa sama po sebi, kaotakva dolazi u paradoks sama sa sobom. Niš-ta ili praznina ne može da postoji. Ona zatomora da se ispolji makar samo u svojoj ima-ginaciji i da tim ispoljavanjem sama sebiizrazi sve svoje mogućnosti. Mora da bude

54

nešto, a ne ništa. Zato se božanski Apsolutispoljava kao kosmos. Treba znati da svojim ispoljavanjem ukosmos božanski Apsolut ne gubi ništa odsebe samoga, on ne menja svoju suštinu.Drugim rečima, kosmos je sam božanskiApsolut, samo u ispoljenom aspektu. S jedne strane božanski Apsolut morada se ispolji, a sa druge ništa ne može bitiizvan njega samoga. Zato je sve njegova ima-ginacija i zato je ona tako realna. Sam božanski Apsolut nije svestansamoga sebe jer je tako savršeno potpun usebi da mu ne treba nikakva svest o sebi.Samo njegovo postojanje jeste svest o sebi.Zato je suština svesti samo postojanje, i suš-tina postojanja jeste svest o sebi. Međutim,zbog same takve prirode svesti, odnosno pos-tojanja, božanski Apsolut dolazi u paradokssam sa sobom ako ne ispolji sve svoje mogu-ćnosti. Postojanje dolazi u paradoks samo sasobom ako nije osvešćeno. Svest dolazi uparadoks sama sa sobom ako se ne aktuelizu-je kroz postojanje. Stoga, tek onda kada poč-ne da ispoljava sve svoje mogućnosti, božan-ski Apsolut postaje svestan sebe. Njegovo

55

ispoljavanje je čin osvešćenja samoga sebe.Tek kada je božanski Apsolut "izgubio" samogasebe i ispoljio se u univerzum, počeo je da bivasvestan samoga sebe. Zato je svaki čin osvešće-nja čin vraćanja božanskog Apsoluta samomesebi. Zato je svesnost povezana sa gubitkomsebe i vraćanjem sebi. Ispoljavanje se, dakle, događa radiosvešćenja sebe samoga i svih svojih moguć-nosti. Dok se ne ispolji i sebi osvesti sve svojemoći i mogućnosti, božanski Apsolut ostajeneispoljena praznina, a to je za njega neodr-živi paradoks. Zato on mora da se ispoljava,makar u sebi samome i u svojoj imaginacijijer nema kud. Njegovo ispoljavanje se događa kaoispoljavanje apsolutno svih njegovih moći imogućnosti. Sve što može da bude to i biva.Kada se radi o ispoljavanju to je ono najvaž-nije što treba razumeti. Ispoljavaju se apsolu-tno sve mogućnosti, sve što je moguće na bilokoji način, sve suprotnosti, od najlepšeg i naj-uzvišenijeg do najnižeg i najgoreg. Bogatstvoispoljenog je takvo da nas zbunjuje pa nevidimo samu prirodu ispoljavanja. To je jed-nostavno sve što je moguće. Ništa drugo. I to

56

je suština postojanja: ono je polje ispoljavanjasvih mogućnosti. Ispoljavanje svega što je moguće pod-razumeva raznovrsnost u vremenu i prosto-ru, a ne jednoličnost. Zato postoje mesta gdeje postojanje skladno, lepo i konstruktivno,kao i mesta gde je neskladno, ružno i destru-ktivno. Takođe i vremena, nezavisno od pro-stora, kada je postojanje uređeno lepo i skla-dno, i vremena kada nije takvo, vreme stva-ranja i razaranja. Stoga ako se nalazimo uhaotičnom, neskladom i destruktivnomokruženju i vremenu, ne treba suditi da jecelo postojanje takvo. Takvo je samo u tomvremenu i prostoru usled slobode da takvobude. Ta sloboda je sastavni deo savršenstvaceline. Da nema te slobode, celina ne bi bilasavršena. Božansko je toliko veliko u svomesavršenstvu da može da dozvoli i nesavršenedelove i periode na lokalnom nivou, u našemograničenom iskustvu. Stoga ni najgorestvari kojima možemo da svedočimo ne trebada nam budu dokaz nesavršenstva postoja-nja, već samo nesavršenstva našeg opažanja.Čak i najgore stvari su pokazatelj kreativ-

57

nosti savršenstva Celine. Zato je sve moguće isve je podržano od strane celine. Božanski Apsolut je svojim ispoljava-njem prividno uzeo ograničenja u našemopažanju kako bi iskusio pojedine aspektesebe samoga, određena iskustva. Svaki delićsadrži i odražava celinu božanskog.

58

KAKO SE ISPOLJAVA NEISPOLJENO

Neispoljeno se ispoljava kroz različitedimenzije postojanja. Sve dimenzije prirodeprikazali smo na slici u piramidalnom oblikuradi lakšeg razumevanja. Sada će nam tajoblik pomoći da razumemo i kako se sveispoljava iz jednoga u mnoštvo. To se jednos-tavno događa slično kao kada prizma prela-ma svetlost i stvara dugin spektar boja. Sveviše dimenzije prirode deluju kao prizma,one samom svojom prirodom prelamajusvest božanskog da se ispoljava na različitnačin, u skladu sa svakom dimenzijom. Svestbožanskog postojanja koja je bezvremenakroz tu prizmu izgleda kao da je u vremenu.Potpuno jedinstvo kroz tu prizmu postaje sveviše i više svet objekata odvojenih u prostorui vremenu. Različite dimenzije nisu ništa drugo dorazličite vibracije jednog istog, jedne 'božječestice', samog božanskog Apsoluta. One sekreću od najfinije (etra) do najgrublje (zem-lje, fizičkog sveta).

59

Zapravo, postoje dimenzije još gušćeod fizičke, ali one su nama nezamislive. I neželimo da ih znamo jer one za nas predstav-ljaju sve ono što je mračno i negativno. Vib-racije fizičkog sveta se nalaze negde na sre-dini između najgušće i najfinije. Vibracije iuticaji koje doživljavamo kao pozitivne,"nebeske" i "božanske", potiču iz viših dimen-zija. Sve negativne vibracije koje doživljava-mo kao negativne, "demonske" i "paklene",potiču iz nižih dimenzija. Mi smo u sendvičutačno između njih. Zato je ovde život takozabavan i težak, na zemlji ima i rajskog bla-ženstva i paklenih muka, ali zato je takođeovde jedino moguće izražavanje svih sup-rotnosti, svih mogućnosti. Samo u takvimuslovima može da se kristališe božanskasvest. Sunčeva svetlost je nakon prolaskakroz prizmu postala raznobojna, u svimduginim bojama, ali ona je takva ista i preprolaska. Prizma je samo učinila da je vidimona drugi način, od kojih boja se svetlost sas-toji. Isto tako i prizma ispoljavanja božanskesvesti iz Apsoluta ništa ne doprinosi nitioduzima božanskoj svesti, samo joj omogu-

60

ćava da ispolji sve svoje mogućnosti. Dakle,priroda dimenzija je takva da samo omogu-ćavaju da se rastvore i ispolje sve potencijal-ne mogućnosti božanskog, koje je uvek usvemu jedno isto. Kao što je svetlost pre pri-zme bila jedna, bela svetlost, a posle prizmespektar duginih boja. Prizma dimenzija ras-tvara Jedno u mnoštvo svih detalja, u svemogućnosti tog Jednog. Sâmo božansko sepri tome ne menja. Uvek ostaje isto, ono štojeste - u svim detaljima i mogućnostima. Zahvaljujući takvoj ulozi dimenzijabožanska svest postaje rastvorena u svimsvojim mogućnostima i sposobna da sve svo-je mogućnosti konkretno izrazi kada svetlostnjegove svesti stigne na fizičku 3D ravan,koju predstavlja element zemlje. Kada stavimo kristal na obojenu tka-ninu onda i on poprima tu boju, izgleda kaoda je i on obojen, iako samo propušta bojukoja nije njegova. Isto se događa sa božan-skom svešću i svešću duše. Prelamajući sekroz razne dimenzije postojanja one izgledajukao da su obojene tim dimenzijama i načini-ma postojanja, iako su u suštini nezavisne odsvakog oblika postojanja.

61

Ovo bi bio filozofski i pomalo ezoterič-ni prikaz kako se božansko ispoljava u svepojave. Ovo ne bi bila kompletna knjiga osavršenstvu tog ispoljavanja kada ne bismodali detaljan prikaz kako se to sve događa. Rekli smo da 'božanska čestica' vibriraiz etra i da te vibracije postaju sve grublje isloženije, dok se ne ispolje kao fizički oblik iovo što vidimo kao 'materiju'. To znači da izetra nastaje sva materija. Kako se to konkretno događa u ovomtrodimenzionalnom univerzumu? Odgovor je jednostavan: svuda i u sva-kom trenutku. Etar je kao pojam postojao u svim sta-rim ezoteričnim školama, sve do početkadvadesetog veka, kada je Nikola Tesla na fizi-ci etra zasnovao svoje izume koji su tran-sformisali ceo svet,7 kada je u približno isto

7 Informatičke tehnologije se u celini, kao i telekomu-nikacije, zasnivaju na tri patenta Nikole Tesle iz 19.veka: jedan je bežični prenos signala i energije (mobil-ni telefoni), drugi su četiri oscilatorna kola u rezonan-ci (to je daljinsko upravljanje, bez čega nema satelita inavođenja) i treći je AND Logic Gate (I vrata ili I kapi-

62

vreme i Mendeljejev svoj Periodni sistemelemenata zasnovao na etru, kao izvoru svihostalih elemenata, ali to je odmah nakon nje-gove iznenadne i prerane smrti skriveno iizmenjeno tako da je etar izbačen i danas sepoznaje samo skraćeni i lažirani 'Periodni sis-tem elemenata'. U to vreme jedan vrlo sum-njivi skup naučnika je glasanjem izbacio etariz nauke.8 Međutim, kako svako pravo nauč-no istraživanje ne može ništa da objasni bezetra, stvoreni su pojmovi koji su ga zamenili.To su pojmovi 'crna rupa' i u novije vreme'tamna materija'. 'Crne rupe' su po savreme-noj nauci velika mračna i strašna mesta ukosmosu koja stalno gutaju prostor i vreme,svu materiju. Rupe bez dna. Ipak, kako je injima vremenom postalo jasno da je to pri-

ja), logičko kolo u svim kompjuterima za izbor frek-vencija kojima se vrši trijaža tačnih i pogrešnihinformacija (računari). Pored toga, savremeni svetpokreću Teslini elektromotori, laseri i radio signali, aceo svet osvetljavaju njegove sijalice.8 Koliko je izbacivanje etra iz nauke bilo uspešno (baru Velikoj Britaniji i SAD) svedoči i odgovor StivenaHokinga (Stephen W. Hawking), na pitanje gospođeSimonide Perica Uth u Vašingtonu, šta misli o NikoliTesli, odgovorio je da nikada nije čuo za Nikolu Teslu.

63

lično besmisleno, neko se dosetio da smislida one imaju i pozitivnu ulogu, da stvarajumateriju.9

Sve je to samo bio izraz neznanja da su'crne rupe' zapravo polja čistog prostora ilietra. Etar je u ezoteričnim učenjima identifi-kovan kao čist prostor koji omogućava sveostalo. Naziv na sanskritu mu je bio akaša,što u prevodu i znači prostor. Ta polja čistogprostora su zapravo ono što ovde opisujemokao interval između dve frekvencije jedne iste'božje čestice', interval kada se božanska svestvraća samoj sebi. Svaki trenutak postojanja sesastoji iz tog vraćanja i ponovnog ispoljava-nja 'božje čestice'. Ona tako vibrira, ali nikadaisto, njene fine razlike u vibracijama može-mo videti u fraktalnoj geometriji i u zlatnompreseku, a u najširem obliku u svim prirod-nim zakonima koje smo do sada otkrili. Ta polja čistog prostora, etra, postojesvuda oko nas i u svemu, svakog trenutka.Ona sve i sačinjavaju. One pre svega sačinja-vaju sam prostor.

9 Videti knjigu S. Hokinga: Crne rupe i bebe vaseljene.(Black Holes and Baby Universes and Other Essays, byStephen W. Hawking, Bantam Book, 1993.)

64

Drugim rečima, 'crne rupe' postojesvuda. Ima ih vrlo malih i vrlo velikih. Nji-hova veličina stvara razmere zbivanja i ispo-ljavanja svega.10 Razmere se kreću od Apso-luta koji omogućava sam bezvremeni prostorkoji omogućava sve drugo; zatim sve galaksi-je; sve zvezde; naša zvezda, Sunce; planetarnisistemi oko Sunca; Zemlja i organski svet nanjoj; Mesec kao satelit Zemlje koji prestavljarazmeru božanske svesti u stanju sna čove-kovog uma ili ega, ograničenog u identifika-ciji sa telom. Svaka razmera ima svoj brojzakona kojima je uslovljena, i taj broj se pro-gresivno uvećava u sve nižoj razmeri i većoj'udaljenosti' od Apsoluta, a to znači i svevećoj uslovljenosti. Tako je čovekov um/egonajviše uslovljen jer je na najdaljoj tački togispoljavanja. Tako najveće 'crne rupe' stvaraju gala-ksije; manje stvaraju zvezde; još manje stva-raju planete; još manje svesna živa bića, a

10 O razmerama ispoljavanja kosmosa videti u knjizi"Predavanja iz kosmologije" Petar Uspenski, Logos,Beograd, 2007. (P.D. Ouspensky: “The CosmologicalLectures”)

65

najmanje stvaraju elektrone, koji formirajuatome i sve elemente. Crne rupe sve to stvaraju po modelutorusa.

Sve što postoji u fizičkom univerzumu,od elektrona preko čoveka i zvezda do galak-sija, postoji po modelu torusa.

66

U središtu svakog torusa postoji jedna'crna rupa', čist prostor, akaša ili etar. Njihove različite veličine proizvodesve razlike u oblicima svega što postoji ukosmosu. Najveće 'crne rupe' stvaraju celegalaksije. Manje stvaraju zvezde, ali njihovaveličina je takva da, u skladu sa svojom raz-merom, na rubu svoga torusa izaziva povra-tno polje (ono nastaje u interakciji sa okol-nim prostorom) koje stvara visoke vibracijesvih elemenata koje zato, usled visokih vib-racija, stvaraju visoku temperaturu. To seispoljava kao vrela plazma koju vidimo napovršini zvezda, kao njihovu svetlost. Kada je 'crna rupa' manja ona, opetusled prirode svoje razmere, na rubu svogatorusnog polja stvara vrelu plazmu od svihelemenata, ali ona pored nje te elemente držii u ohlađenom stanju. To se događa zato jer je'crna rupa' manja nego kod zvezda i elementimogu da se formiraju i u hladnijem stanju,ne samo kao plazma, kao konkretni elementiodvojeni u prostoru. Tako se na rubovima tihmanjih 'crnih rupa' pored vrele plazme for-mira i ohlađena kora od elemenata kojuvidimo kao planete. Dakle, svaka planeta je

67

šuplja i u svom središtu ima jednu malu zve-zdu, koja ima malu 'crnu rupu'. Planete usvojoj kori zadržavaju vibracije središnjegsunca, jer kora svakako nije ravnomernoohlađena, pa tako ispod ohlađene površinepostoji i magma koja ponekad izbije u erupci-ji vulkana. I ta pojava sledi obrasce torusa patako vulkani svuda na Zemlji i drugim plane-tama postoje na istim geografskim širinama.Opet, nisu sve planete iste veličine pa takoone veće, sa malo većom 'crnom rupom' usvom središtu imaju i veću temperaturu kojaonemogućava formiranje čvrste ohlađenekore od elemenata. Tako one postoje kaoveliki gasni džinovi (Jupiter, Saturn i Nep-tun). Kada su 'crne rupe' još manje one for-miraju fizička tela živih bića. One su tadasmeštene u gravitacionom centru njihovihtela. Kod čoveka je to oko pet centimetaraispod pupka. To je poznata tačka tan tien, usistemu energetskog osvešćenja tela, tai chi.Iz te tačke telo dobija svu energiju za život idelovanje. Međutim, samo se u čoveku doga-đa fenomen pomeranja te tačke, središtaetra, polja čiste božanske svesti. Kada čovek

68

sedne u položaj lotosa, u meditaciju, tada setačka središta torusa njegovog tela podiže upredeo srca, u srčanu čakru. Sa prekrštenimrukama i nogama telo se fizički i energetskizatvara u izvorno polje božanske svesti, sasredištem torusa u srcu. Tako u meditacijičovek nalazi svoje središte u božanskoj sves-ti, u samadhiju.11

11 O detaljima prakse meditacije videti u mojoj knjizi"Meditacija: Prvi i poslednji korak. Od razumevanja doprakse", a o samadhiju u mojoj knjizi "Samadhi: Jedin-stvo svesti i postojanja". Sve ovo ne bih umeo bolje da objasnim, sa višenaučnih detalja, jer ovo iznosim samo na osnovu svogličnog uvida kojeg sam imao po 'povratku' iz višihdimenzija, iz samadhija, u fizičko telo.

69

SVEST, POSTOJANJE I ČOVEK IZMEĐU

Svest i postojanje su jedno isto, samose ispoljavaju na različit, suprotan način. Svest je najfiniji aspekt postojanja,postojanje je najgrublji aspekt svesti. Svest i postojanje su jedno isto koje jetako organizovano da je svest finija i lako segubi, ona je unutra i priziva nas na sve nači-ne da budemo svesni svojom voljom, da slo-bodno i uvek ispoljavamo svesnost u pos-tojanju, da svesno postojimo, a postojanje jespoljašnje i znatno je grublje i tvrđe, ono nasspolja udara na sve moguće načine, udar-cima sudbine, da se okrenemo unutra, kasvesti. Spoljašnji svet je svest koja je većopredmećena i ispoljena kroz konkretneoblike i zbivanja. Unutarnji svet čovekoveduše je svest koja je neispoljena, u kojoj subezvremeno sažete sve mogućnosti spoljaš-njeg ispoljavanja.

70

Mi smo dizajnirani tako da kroz sebeostvarimo njihovo ukrštanje,12 da se prepoz-naju kao jedno i ispolje kao jedno. Da nauči-mo da živimo svesno. Da kroz svestan životostvarimo božansku prisutnost u svakomtrenutku stvarnosti. Ona se samo kroz pro-svetljenog čoveka ispoljava u postojanju. Kaošto je i bilo jedno u božanskoj celini. Kao štojeste jedno, samo ga ne vidimo. Kada smo došli do najfinijeg sloja pos-tojanja, do kvantnog polja, primetili smo daje ono nematerijalno, da iz njega nastajusubatomske čestice, koje daljim usložnjava-njem postaju atomi i sve što opažamo kaofizički svet, ali da je sve u tom univerzalnompolju trenutno povezano nezavisno od vre-mena i prostora, i da sve trenutno komunici-ra, odnosno da je svesno sebe. Takođe i dastanja subatomskih čestica zavise od prisus-tva posmatrača, od svesnog subjekta. Samo uprisustvu svesnog subjekta one se ponašajukao čestice, bez njega one su samo talas ener-gije, mogućnosti. Stoga, univerzalno kvantno

12 Otuda simbolika krsta, vaskrsenja i metafora onošenju krsta na svojim leđima.

71

polje se po svemu ponaša kao svesno polje,polje svesti. Svi dokazi koje imamo o kvantnompolju ukazuju nam da je to najfinije polje pos-tojanja svesno. Grubi svet oblika koji sadaopažamo čulima samo je krajnji i najsloženijiizraz tog polja svesti. Njegov suprotan izraz.Oni su jedna jedinstvena celina. Drugačijeništa ne bi moglo ni da postoji. Sve što viditei opažate, vaše telo, sva bića, sve stvari okovas su samo manifestacija svesne namere dase izrazi na takav način, u tom obliku kojividite čulima. Ako postojeće objekte sebipredstavljate kao da su samo nezavisni,materijalni objekti, onda ste nesvesni praveprirode svega što opažate. Kao i svoje praveprirode. To je realnost u kojoj živi prosečančovek na ovom svetu. Zašto je to tako? Jednostavno zato jer je ljudsko telodizajnirano tako da uspori univerzalnu svestpostojanja do te mere da ono izgleda samokao grub objekat izdvojen u prostoru i vre-menu. Telo je mehanizam koji usporava tre-nutnu svest postojanja u svemu, koja posto-janje prikazuje samo kao grubo fizičko posto-

72

janje, u kome se odvojeni, nezavisni objektizbivaju u vremenu i prostoru. U skladu sa tim i razvoj ljudskog druš-tva je dizajniran tako da uspori svest, da naslažno uči da je svet samo materijalan, da jematerija nesvesna i da se sve događa slučajnoili pod kontrolom fizičkih zakona, tj. zakonakoji važe samo u fizičkom svetu. Razvoj živo-ta se pripisuje slučajnoj evoluciji. Nauka je otkrila da je razvoj života jed-ne ćelije, osnovnog činioca života, tako slo-žen da je zapravo savršen, deoba gena u ćelijii njen razvoj su tako inteligentno dizajniranida greška nije moguća. Tu sve radi svoj posaoi postoje sve provere kvaliteta proizvoda,novog DNK. Da bi ipak nekako objasnila nas-tanak i razvoj života, da bi sakrila ulogu sves-ti u osnovi života, nauka nas danas uči da ježivot kao i sam čovek nastao slučajnošću iligreškom u deobi DNK koja se nekada davnoipak dogodila. Svest nije proizvod mozga i rada neu-rona, mozak je samo prijemnik svesti, prije-mnik koji je dizajniran da trenutnu svesnostsveg postojanja uspori do te mere da pos-tojanje doživljavamo samo kao fizičko posto-

73

janje, izdvojenih grubih objekata u prostoru ivremenu. I sebe samoga na isti način. Kadase taj prijemnik, mozak ošteti i ne može dasprovodi svest, ili kada jednostavno promenisvoj rad, onda čovek automatski odlazi u višedimenzije, izvan tela. Spolja posmatrano,pada u nesvesno stanje. Postaje zapravootvoren za više dimenzije i svet duše, ali akoje čvrsto identifikovan samo sa ograničenomsvešću svoga tela, onda to nejasno doživljavakao san, ili se na seća ničega kada se vrati utelo, ako mu nije potrebno da se seća. Ako jezrela duša onda može da se svega seća, i tomu deluje kao lucidan san, zna da je bio izvantela. Pamćenje takođe nije u mozgu većmozak samo prima univerzalnu svest kvant-nog polja, etra ili akaše, u kome su smeštenesve mogućnosti postojanja u jednu celinu,sve je već tamo, sve što se ikada dogodilo,događa se ili će se dogoditi. Ovde na grubomplanu samo se ispoljavaju pojedine moguć-nosti iz tog univerzalnog polja svih moguć-nosti. Pamćenje je samo naša individualnaveza sa tim univerzalnim poljem u kome jesve smešteno. Oštećenjem funkcija mozga

74

gubi se veza sa tim poljem, to nama izgledakao gubitak pamćenja. To nipošto ne znači daje pamćenje u mozgu. Ako je radio aparatpokvaren, ne znači da i program koji se emi-tuje ne postoji. Zapravo postoje ljudi bez mozga(Dandy Walkerov sindrom, DWS), koji imajusamo tanak sloj kore velikog mozga i unutraprazninu, ili samo vodu (Hydrocephalus). Tiljudi funkcionišu sasvim normalno, kao stu-denti i radnici, sa visokim IQ. Njih je vrlomali procenat, i vode se kao medicinskifenomeni, njihov identitet se skriva danavodno ne bi bili diskriminisani od stranedruštva, ali pre će biti da oni ugrožavajunaučne laži o ulozi mozga i prirode svesti. Zašto je telo tako dizajnirano da uspo-rava univerzalnu svest postojanja? Zato da bi božanska svest Apsolutamogla da iskusi sve mogućnosti sopstvenogpostojanja, sve detalje, u svim aspektima.Ona to čini kroz ljudsko telo. To nije mogućeu bezličnom jedinstvu na najvišoj dimenziji,u osnovi svega. Neophodna je diferencijacijasame svesti, najpre kao svesti i postojanja, toje pojava 'božje čestice', a zatim diferen-

75

cijacija u samom postojanju, najpre kroz sveoblike (minerali), kroz svu percepciju i kre-tanje (biljke i životinje), do svih događaja(karma) koji izražavaju krajnji domet zbi-vanja, koji će biti osvešćen, koji će spoznatisvoj smisao. To se događa samo u čoveku kojije osmislio celu prirodu i sebe samoga, usvim dimenzijama. Kada svest o postojanjudođe do sopstvenog smisla čoveku, drugimrečima, kada se postojanje spozna kao samasvest, božanska, univerzalna svest, ona sevraća božanskom Apsolutu kao potpunasvest o sebi. To se događa kroz čoveka i svanjegova iskustva. Čovekovo biće je dizajnirano ne samoda odvoji svest od postojanja, da bi se sprove-la sva diferencijacija svesti i postojanja, većujedno i da ponovo spoji svest božanskogApsoluta sa postojanjem, zapravo da otkrije ikroz sebe aktuelizuje njihovo izvorno jedins-tvo. Čovek kroz koga se aktuelizuje izvornojedinstvo božanske svesti i postojanja jestebogočovek, vaskrsli sin božiji, prosvetljen,Buddha.

76

PRIRODA ČOVEKOVA

Čovek je mikrokosmos, kosmos umalom, što znači da čovekovo biće sačinjava-ju sve dimenzije prirode. Tako čovek može damisli (element vazduha); ima energiju i volju,nameru da ostvari svoje misli (element vat-re); ima imaginaciju sa kojom ispituje sa svihstrana svoje ideje pre nego što ih materijali-zuje (element zemlje). Međutim, čovek je pretežno svestansamo fizičke realnosti. Viših dimenzija je pre-težno nesvestan. U njima može da boravisamo za vreme sna ili za vreme vantelesnihiskustava. To je zbog organizacije svesti učoveku. On ima nižu i višu svest. Ta organi-zacija je takva zbog prirode čovekovog posto-janja i inkarnacijskog ciklusa. Struktura svesti u čoveku deli se nafizički um koji je u telu ili mozgu, na viši um,koji je iznad fizičkog tela, u višem mental-nom telu, i na svest duše koja je iznad svihtela čovekovih, iznad svih dimenzija prirode.

77

Slika 2.

Sva svest u prirodi i u nama samimadolazi od duše, a naše duše dolaze od božan-skog Apsoluta (Boga) koji sve omogućava,koji omogućava samo postojanje. Duše suindividualne emanacije ili monade božanskogApsoluta. Ako vam to izgleda apstraktno poku-šajte da razumete na najjednostavniji način.Božanska svest nije samo izvor postojanja,ona je samo postojanje, upravo ovo sve štojeste ovde i sada, vi sami i sve oko vas i uvama, sve što vidite i dodirujete i sve što mis-lite u ovom trenutku. To je to. Ništa nijeizvan božanske svesti. Naša individualnasvest je napor da se ona prepozna u svim

78

mogućnostima, u svim oblicima postojanja.To upoznajemo kroz sve naše individualneljudske drame i kroz zajedničku istoriju. Postoji jedna lepa parabola u kojoj seporeklo duše i svesti poredi sa drvetom kojeje postavljeno naopako, kome je korenje nanebu a granje i lišće na zemlji. Zajedničkikoren cele egzistencije jeste na najvišemnebu, u univerzalnom kvantnom polju, naj-finijoj ravni postojanja, odakle sve izvire kaopojedinačna pojava u prostoru i vremenu. Iztog zajedničkog božanskog korena razvijajuse individualne monade svesti, kao stablo igrane, koje se u ezoteričnom znanju nazivajuarhanđeli i anđeli, dok je ovde na zemlji sva-ko svesno individualno biće u toj parabolikao jedan list. Ti pojedinačni listovi su indi-vidualne duše u svakom čoveku. Svaki list ima svoju granu. Samo stablosa korenom je izvor svih duša, ili božanskiApsolut. Grana koja izvire iz osnovnog stablanaziva se nad-duša, ona je izvor drugim"manjim" dušama (manjim grančicama) kojesu izvor još "manjim" dušama (listovima).Tako imamo razgranavanje od osnovne nad-duše koja je sam božanski Apsolut ka sve

79

"manjim" dušama. Međutim, u svima njimaosnovna nad-duša ostaje prisutna, sve dušesu sama nad-duša koja se deli kao razbijenoogledalo u sitne delove, od kojih svaki ostajeisti, svaka duša reflektuje sve ostale. Božan-ski Apsolut se tako deli na sve više i višesamosvesnih odraza, individualnih duša. Svest nad-duše se deli prema temamaiskustava koja doživljava. Te teme se takođedele prema veličini. Postoje velike teme, kaošto je izgradnja određene civilizacije u odre-đenom vremenskom periodu razvoja, na ovojili nekoj drugoj planeti. Zatim tema razvojaodređenog naroda, porodice, društveneorganizacije, religije, sve do individualnihiskustava pojedinaca, koji takođe imaju svakisvoju temu iskustava u tekućoj inkarnaciji. To je struktura postojanja božanskesvesti, ljudske duše su njena ispoljavanja,duše su svesni subjekti koji opažaju svo pos-tojanje, i sve postoji radi svesnih subjekata,da bi bilo osvešćeno i doživljeno. Celokupnaegzistencija jeste ogledalo u kome se ogledabožanska svest, svest koja je sužena i indivi-dualizovana u čoveku.

80

U svom najvišem vidu mi smo, kaoduše, kao monade božanske svesti, kreiralisav ovaj univerzum, sve galaksije i zvezde. Tobi bio koren i stablo drveta. Daljom individu-alizacijom svesti kreirali smo planete i savorganski život. To bi bile grane drveta. Nakraju, sve smo to kreirali da bi mogli svojusvest da individualno izrazimo u individual-nom biću, ovom telu. To bi bilo lišće našegdrveta života. Probuđen čovek bio bi cvet, anjegova svest plod koji sadrži i odražavaživot celog drveta. Na kraju smo kreirali isopstvenu zaborav da bismo i to iskusili. Tazaborav jeste ovaj naš život na planeti Zemlji. Da bi iskusio sve pojedinačne moguć-nosti Apsolut je projektovao ovaj 3D fizičkisvet, kao svoju suprotnost. Samo je u fizič-kom svetu sve odvojeno u prostoru i vre-menu. U višim dimenzijama i u samomApsolutu sve je sjedinjeno u Jedno i zato nemože da se diferencira. Ovde je sve odvojenoiz praktičnih razloga, radi spoznavanja svihmogućnosti i detalja. Ovaj svet postoji radidiferencijacije svesti. Mi smo svesni subjektikoji sprovode tu diferencijaciju. Svi smo mi

81

listići na tom jednom istom, zajedničkomdrvetu života. Mi smo svi povezani u jedno preko svo-jih viših dimenzija. Samo smo na fizičkomplanu prividno odvojeni. Ezoterično znanje nam kazuje daimamo sedam tela, a ne samo fizičko. Imamofizičko, eterično (energetsko ili pranično),astralno, mentalno, duhovno, kosmičko inirvaničko telo. Sva tela osim fizičkog pripa-daju višim dimenzijama. U svima njimaboravimo spontano za vreme sna. I snovinam se razlikuju zavisno od toga u kom setelu nalazimo, postoje površni snovi kojireflektuju svakodnevne utiske, i duboki sno-vi koji nas povezuju sa višim umom i svećuduše, sa iskustvima iz drugih inkarnacija. Svest duše ne ulazi u telo direktno, i necela. Ona je prevelika i preuzvišena da bi celaboravila u jednom telu. Ona se inkarnirasamo delimično, u malom procentu. Izmeđutela i svesti koja je u telu, a koju ovde nazi-vamo um/ego, nalazi se posrednik, a to je višium. On je poznat u drugim učenjima kaonad-ja, više Ja, ili se negde prevodi kao duh,kada se govori o umu, duhu, duši i telu. Duh

82

je između duše i tela. Problem je u različitomprevođenju pojmova tako da se značenja svihtih pojmova mešaju u različitim prevodima.Negde se pogrešno smatra da je duša nekak-va psihofizička mešavina podsvesnih utisakai energije, a um i više Ja kao da je iznad duše.To je pogrešno. Ispravno razumevanje odnosa svestiduše i empirijskog uma u telu jeste kakav jeovde dat na prikazanoj slici. Odnos svestiuma u telu i višeg uma kao posrednika dušemože se slikovito razumeti kao da je um utelu osobe koja se nalazi u podnožju brda, unekom lavirintu, i zbog svojih ograničenjavidi samo neposredno ispred sebe. Vidi samoono što čulima može da vidi. Istovremeno navrhu brda je druga osoba. Obe imaju radio-vezu. Ona na vrhu brda ima širi pogled naceo teren oko osobe koja se nalazi u podnožjui koja ide lavirintom. Ona sa vrha brda vidiceli lavirint i može da osobi u lavirintu dajeuputstva kuda treba da ide, da je upozori naopasnost pogrešnog i štetnog skretanja.Takav je odnos svesti uma u telu i višeg uma.Radi se o istoj svesti samo je um u telu ogra-ničen telom i čulima, a viši um nije, on je na

83

višoj dimenziji, zato ima mnogo širu perspe-ktivu i uvid. Zato može da vodi niži um i dajemu ispravna znanja. To stalno i čini. Među-tim, niži um u telu je veoma ograničen i ret-ko kada može te informacije da primi direk-tno. Viši um mora svoje informacije da preo-blikuje tako da one nižem umu stižu kao vizi-je i inspiracije, kao snovi, i jedino po njiho-vom snažnom utisku i po privlačnosti moguda se prepoznaju kao informacije koje su sti-gle od više svesti, od duše. Čak i tada sepogrešno tumače kao "glas Boga", "anđela" iliuticaj "anđela čuvara". Svi slučajevi kontakti-ranja čoveka sa božanskom svešću događajuse na taj način, preko višeg uma i svesti duše.Nikada to nisu bili kontakti sa samimBogom. On ne brblja sa ljudima. Tačnije reče-no, ne priča sam sa sobom. Te poruke od višeg uma nisu samosnovi i vizije, mašta i inspiracija. Delovanjevišeg uma može da se izrazi i kroz fizičkeakcije, kroz sva moguća dela. Kada je fizičkium toliko ograničen ili sprečen da spoznaporuku preko vizije, sna ili na neki verbalannačin, onda svest duše uzima stvar u svojeruke i dela tako što kreira same događaje,

84

koristeći pri tome sve što može, i druge ljude,životinje, stvari i situacije. Budući da za dušu ne postoji vreme većbezvremena božanska prisutnost, ona se tre-nutno inkarnira u sve moguće inkarnacije.Samo u svesti koja je ograničena telom iumom izgleda kao da se inkarnira tokomvremena, linearno, prvo u jedno telo pa udrugo. Sve naše inkarnacije su istovremene.Zato mi u svakoj inkarnaciji možemo da uči-mo iskustva koja imaju sve ostale inkarna-cije. Svest svih individualnih inkarnacija jeumrežena i povezana preko zajedničke nad-duše i one razmenjuju informacije. To sedogađa preko viših dimenzija, preko snova. Uonoj meri u kojoj osvešćavamo svoje višedimenzije, u toj meri imamo bolju vezu sasvešću duše. Duše su na ovaj svet donele mnogeznake za podsećanje na svoje izvorno stanje.Većina tih znakova i podsetnika raspoređenisu u mitove i bajke, narodne ali i dečije igre.Tako je i dečija igra žmurki jedna od podset-nika dušama o njihovom pravom stanju. Utoj igri se jedna nad-duša deli u više indivi-dualnih duša. Ona pada u zaborav, zažmuri i

85

čeka da se ostale sakriju u svojim telima iživotima. Ceo proces osvešćavanja - igre - jes-te proces identifikacije nad-duše kroz sveparalelne inkarnacije individualnih duša,ona sebe ustanovljava u svakoj individui. Preko svojih viših dimenzija mi smopovezani sa svim ostalim dušama, sa celomprirodom. Ta povezanost nam daje empatiju,sposobnost saosećanja i vrhunskog razume-vanja. Sposobnost ljubavi. Ljubav nije ništadrugo do naša veza sa svim ostalim bićima,sa celinom, preko viših dimenzija našeg bića.Što se više uzdižemo u svesti, a to praktičnoznači što smo svesniji viših dimenzija, to višesmo povezani sa svime, u većoj meri svedoživljavamo u sebi i sebe u svemu; više smosposobni za ljubav i razumevanje. Zato što imamo više dimenzija mimožemo da imamo vantelesna iskustva.Kada bismo imali samo fizičko telo imalibismo samo fizički um i ništa ne bismo ose-ćali prema drugima i celini, ne bismo imaliemocionalnu inteligenciju i nikakvu sposob-nost da upoređujemo i razmenjujemo iskus-tva i informacije.

86

Svake noći kada spavamo mi izlazimoiz tela i odlazimo u više dimenzije, nekad višenekad niže, najčešće u prvu "iznad" fizičkogsveta, u astral. U astralu se događaju našisnovi. Mi sanjamo samo zato što imamo višatela sa kojima boravimo u višim dimenzija-ma sopstvenog bića, a to su ujedno i višedimenzije same prirode. Tačnije rečeno, mi tespontane izlaske doživljavamo kao san samozato što smo identifikovani sa fizičkimtelom. Sve izvan njega nam izgleda fantasti-čno, kao san. Kada praksom meditacije osve-stimo više dimenzije našeg bića onda u teviše dimenzije možemo i svesno da uđemo,svesno da napustimo fizičko telo i da se kre-ćemo kroz vreme i prostor. Kada to činimosvesno onda mnogo bolje primamo informa-cije od svesti duše. Kada osnažimo vezu sa višim umom,putem vantelesnih iskustava, onda istovre-meno osnažujemo i sposobnost ljubavi pre-ma svemu, prema svim bićima, a zajedno saljubavlju i sposobnost razumevanja svihbića. Sve je to povezano: naše nadilaženjeidentifikacije sa telom i umom, povezivanjesa višim umom i svešću duše, sposobnost

87

razumevanja i ljubav prema svemu što pos-toji na bilo koji način. Sve je to jedna istastvar. Osvešćavajući više dimenzije prirode isopstvenog bića mi se povezujemo sa svimostalim zato što te više dimenzije nisu izvannas, one su naša dublja priroda, ono što namje najintimnije.

88

PRIRODA LJUDSKE DUŠE JE SVEDOĆENJEO SVIM MOGUĆNOSTIMA

BOŽANSKE SVESTI

Kada smo rekli da je suština postojanjada se ispolje sve mogućnosti božanske svesti,to je značilo dve stvari. Prvo, to znači apsolutno sve mogućnos-ti jer se radi o mogućnostima samoga Apso-luta. Sve-što-jeste ispoljava se kao sve-što-može-da-bude. Sve znači apsolutno sve, idoro i zlo, u svim varijantama. To podrazu-meva potpunu slobodu za sve mogućnosti.Zato je sloboda mač sa dve oštrice, ona namdaje mogućnost i pozitivne i negativne pro-mene i stanja. Veoma je pogrešno vezivatipojam slobode samo za nešto pozitivno. Pos-toji sloboda da se doživi i negativno. Božan-ska svest sve omogućava, svemu daje slobo-du ispoljavanja, pa i najnegativnijim mogu-ćim stvarima i pojavama. Mi imamo sloboduda budemo i negativni, da zarobimo samisebe u sva moguća negativna stanja. Nesamo da se oslobodimo i da budemo dobri.

89

To znači da božanska svest sve to omogućavai podržava kao još jednu svoju mogućnost.Zato je u osnovi sve pozitivno, sam život jepozitivna pojava iako mogu da se događajunegativne stvari. Negativne stvari iskuša-vamo samo onoliko koliko nismo svesni pra-ve prirode života. Sve vidimo kao dobro ondakada svoj život zasnivamo na podršci božan-ske svesti. Zapravo, mi smo sebe ovde i zarobilikada smo se inkarnirali, iz mnogo veće svestinaše duše koju smo imali pre rođenja, mismo se ograničili u ovom fizičkom telu i sve-tu da bismo iskusili ono što smo nameravali.To je sve omogućila apsolutna slobodabožanske svesti da se iskusi u svim mogućimstanjima i aspektima. Ta sloboda je zapravobožanska ljubav. Ona sve omogućava i podr-žava. Čak i zabludu da smo odvojeni odbožanskog, da smo u patnji. I to je slobodakoju imamo podržani božanskom ljubavi.Sve vreme smo u božanskom jer nikada nemožemo ni biti izvan njega, a zamišljamo dasmo izvan njega, da nam nešto nedostaje, dasu stvari pogrešne i nesavršene. Činjenica dauopšte možemo da budemo u takvom stanju

90

jeste dokaz apsolutne slobode koja sve omo-gućava, a ne da smo zaista izvan božanskog.Sâmo božansko omogućava iluziju da smoizvan božanskog. To je vrhunska slobodakoju ono omogućava. To je vrhunska kreati-vnost u ispoljavanju božanskog. To je dokazda božanska ljubav uvek postoji u osnovisvega. Ona nas podržava u svemu. Zatomožemo jednako biti uspešni u svemu, i udobrim i konstruktivnim akcijama kao i ulošim i destruktivnim. Sav život nam je datkao savršen, ali ako ga mi u svojoj slobodi iiluziji ne vidimo i ne poštujemo, ako ga ugro-žavamo, to nije greška u savršenstvu božan-ske svesti, već samo onog njenog delića kojiusled samog tog savršenstva ima slobodu daradi šta hoće. Taj delić smo mi ljudska bića. Isamo usled te slobode da iskusimo pogrešnodolazimo do svesti o ispravnom. Svedočenje o svim mogućnostimaobuhvata ceo spektar svih mogućnosti, odkrajnje pozitivnih do krajnje negativnih.Sportske igre najbolje pokazuju pozitivannačin na koji svest duše iskušava sva svojastanja i mogućnosti na ovome svetu, u fizič-kom telu. Ljudi su najlepši i najsrećniji kada

91

u sportu iskušavaju svoje krajnje moguć-nosti. Zato je sport ljudima tako privlačan.Zapravo, postoje svedočenja iz sećanja naživot duša pre rođenja da one na nebu takođeimaju sportska nadmetanja. Sport, rad i kreativno stvaralaštvo sunačin na koji svest duše ispoljava svoje vred-nosti. Ratovi su iskušavanja druge suprotno-sti, kada ljudi iskušavaju sve svoje mane inedostatke uma, odvojenosti od svesti duše, ito na negativan i teži način. Međutim, na obanačina se približavaju svesti duše. Zapravo, čovek se na sve moguće nači-ne približava svesti duše, on uvek i u svakomtrenutku iskušava božansku svest, živi u njoji od nje, samo je pitanje zrelosti njegovogindividualnog uma kako on to subjektivnodoživljava. Ako razume i prihvata onda svojepostojanje doživljava kroz pozitivna i kreati-vna iskustva, ako se zatvara u sebe (ego) izato se odupire životu, negira život, ondakroz negativna i destruktivna iskustva. I tose ne događa kao nekakva kazna, to je spon-tana reakcija, kao ogledanje u ogledalu. Pri-roda je ogledalo u kome se ogleda čovekov

92

um, on je svestan subjekt objektivne prirode.Nije ogledalo krivo za odraz koji daje. Ako mislite da niste imali roditelja kojibi vas voleo, ako se sada osećate usamljeni,varate se. Imali ste i uvek imate najboljegroditelja, božansku ljubav koja sve omogu-ćava. Ona vam je dala svaki dah i svaki otku-caj srca, svaku radost spoznaje koju ste ikadaimali. I sve zablude i patnje vam je dopustilada ih iskusite, da biste mogli da iskusiteradost pokajanja i buđenja. Ceo proces ljudskih inkarnacija jesteproces individualnog osvešćavanja prisustvabožanske ljubavi koja sve omogućava; savrazvoj ljudskih civilizacija jeste razvoj kolek-tivnog osvešćavanja božanske ljubavi kojasve omogućava. Ako osvešćenje božanskogprisustva u ovoj ograničenoj dimenziji punojiluzija još nije ostvareno u potpunosti zbognašeg ograničenog opažanja, to ne znači daono ne postoji i da se neće ostvariti i ovde. Mora biti svesnog subjekta kome se temogućnosti ispoljavaju da bi bile osvešćene ikoji svest o njima vraća samom božanskomApsolutu kroz sebe. Svesni subjekti postoja-nja su individualne svesti ili duše. To su u

93

različitoj meri sva svesna bića u univerzumu.U najvećoj meri to smo mi, ljudska bića. Unama se događa konačna spoznaja i povratakbožanskoj svesti. Dakle, kada se neka mogućnosti posto-janja dogodi, i svesni subjekt je iskusi, posta-ne je svestan, onda je automatski i božanskiApsolut postane svestan jer su sva svesnabića povezana sa njim, sva su mali odrazbožanske svesti, po modelu holograma i krozrazgranavanje nad-duše u sve manje i finijeindividualnosti.

Kada nešto opazimo i doživimo onda seto kroz svest naše duše vraća božanskom Apso-lutu. Sve se događa samo zato da bi biloopaženo i doživljeno, spoznato, i da bi sesvest o tome vratila božanskom Apsolutu. Toje jedina svrha svih mogućih događaja u uni-verzumu. Uostalom, rekli smo da i sam uni-verzum postoji iz razloga da božansko posta-ne svesno sebe samoga.

Naša duša je svedok sveg zbivanja, sve-ga što se događa. Sve se događa zbog našihduša, zbog božanske svesti. Priroda je poljeispoljavanja svega što je moguće da se ispolji,

94

a naše duše su transcendentalni, nezavisnisvedoci svih zbivanja, i svest o svim zbiva-njima vraćaju božanskom izvoru. Same dušene rade ništa, jer u suštini njihovog pos-tojanja je sam Apsolut koji je već sve. Zato suduše samo svedoci. One su samo prisustvobožanske svesti u postojanju. Oko njih senajpre oblikuje fizičko telo, zatim sva okolinau kojoj će to telo delovati u pribavljanju i per-cepciji svih mogućih iskustava. Da ta iskus-tva ne bi bila haotična, da bi se lakše ustano-vio red i smisao, iskustva naših inkarnacijasu planirana po temama, iako postoji i dobardeo prostora za ispoljavanje slobodne volje iigre slučajnosti. Da je sve isplanirano sudbi-nom ne bi bilo mesta kreativnosti svesti, akreativnost je ključna u spoznaji savršenstvasvega. Zato se nikada ništa ne ponavlja u uni-verzumu. Sve je jedinstveno zato jer u trenu-tku kad se svesno spozna, od strane nekogsvesnog bića, svedoka, ljudskog ili neljud-skog, svest o tome je ispunjena i vraćenabožanskom. To više ne mora da se događa,zbivanje se razvija dalje u nove oblike. Tovaži za apsolutno sve što se događa, za sve

95

što ste ikada učinili, za sve što ste ikada vide-li, za svaku pojavu oko vas koja se ikadadogodila, i u celom svetu. Samo tamo gde nema svesnih subjeka-ta postojanje je inertno i bez promene, odno-sno promene se odvijaju veoma sporo posopstvenoj inerciji, slučajnim spoljašnjim,mehaničkim uticajima. To su ona mesta kojavidimo kao pustinje, planete bez života. Što je više svesnih subjekata prisutno,to se vreme ubrzava, promene su sve brže ibrže. Ne samo vreme, i prostor se prilagođa-va brzini vremena i vrsti iskustava. Iskustvapostaju sve finija i finija. Tu finoću iskustavai ubrzanje vidimo kao razvoj kulture i civili-zacije. Pojava civilizacije jeste razvoj od jed-nostavnih i primitivnih iskustava u sve slo-ženije i finije. Zato civilizacije ima samo tamogde ima svesnih subjekata, i svaka civilizacijaje onoliko uspešna i napredna koliko su sub-jekti svesniji. Trenutak kada se svest o zbivanju vra-ća kroz našu dušu samoj božanskoj celini,jeste doživljaj ljubavi prema celini i od straneceline. Božanska ljubav je svest božanskog osebi samome u nama. Božanska ljubav nije

96

različita od samoga postojanja, kao ni odsame svesti.

97

NAUČNI DOKAZISAVRŠENSTVA POSTOJANJA

Moglo bi se reći da praktično sva nau-čna otkrića otkrivaju savršenstvo postojanja,savršenu kreativnost svesti. Da bi postojanjevideli kao savršeno treba samo da ga pažljivi-je upoznamo kakvo jeste. Nauka nam u tomepomaže. Ne uvek. Tumačenja naučnih otkri-ća su nešto sasvim drugo, u javnom iznoše-nju tumačenja naučnih otkrića presudnuulogu igra politika. Ta politika se zasniva naskrivanju postojanja viših dimenzija i naradu isključivo sa fizičkim svetom, takozva-nom 'materijom', onome što se čulima možeopaziti i fizički izmeriti. To je opravdano jerse zasniva na osnovnim principima naučnogistraživanja, ali je ograničavajuće za celovituspoznaju stvarnosti. Ona već postoji takvakakva je, deluje na nas sa svim svojim višimdimenzijama, ne može da čeka da se naučnoistraživanje ljudskog društva na ovoj planetirazvije dovoljno da može da radi sa natčul-nim dimenzijama postojanja.

98

Sama otkrića ukazuju na božanskusvest u osnovi svega, kao i ključni položajčoveka u celom poretku stvarnosti. Podsetićemo se tri najvažnija otkrićavažna za našu priču. Prva je kvantna fizika i otkriće ulogeposmatrača u eksperimentu. Kvant je u suštini energetska pojava,sastoji se od energetskih vibracija, koje izme-đu ostalog mogu da poprime i takav kvalitetda se on izražava i kao materijalna pojava.Međutim, da li će se kvant ispoljiti kao talasili kao čestica, ne zavisi samo od tumačenjaposmatrača, već i od samog prisustva pos-matrača i njegove namere zavisi kako će sekvant ispoljiti. Kada je posmatrač, čovek, pri-sutan u eksperimentu sa namerom da doka-že da je kvantna energija čestica, onda i dobi-je takav rezultat, kvantna energija se ponašakao čestica, a kada se eksperiment postavitako da se dokaže da je kvantna energijatalas, opet se dobija upravo takav rezultat.Svesna namera određuje rezultat. Ovo otkri-va nešto još dublje od samih fizičkih pojava,dublje i od elektromagnetskih sila, otkrivasamu svest. Otkrilo se da iza elektromagnet-

99

skih sila kvantnog polja stoji svest koja svimeupravlja, celom prirodom, i da je ta svesttakođe i svest posmatrača, čoveka, subjekta ueksperimentu. Otkrilo se da je svest ključničinilac u zbivanju prirode. Da postoji svesna veza između suba-tomskih čestica dokazali su i eksperimentivezani za EPR paradoks (Ajnštajn, Rozen,Polanski) u kojima se jedna subatomska čes-tica deli na dve, međusobno kvantno splete-ne. Čim bi se izmerilo jedno svojstvo (fizičkaveličina) jedne tako nastale čestice, odmah biisto svojstvo druge čestice dobijalo kom-plementarnu (suprotnu) vrednost (Aspect,1980.). Iako su čestice veoma udaljene,ponašale su se kao da jedna čestica trenutnozna osobinu one druge. Ovo je nazvano para-doksom zato što je izgledalo kao da informa-cija između dve čestice putuje brzinom mno-go većom od brzine svetlosti, što je smatranonemogućim. Ova pojava je objašnjena posto-janjem kvantnog polja koje je nelokalno, tj.isto u svakoj tački vremena i prostora, kao dasvaka tačka univerzuma sadrži informaciju ocelom univerzumu. To je nazvano nelokalnakomunikacija kvantnog polja.

100

Isto je učinjeno i sa ljudskom DNK;DNK jedne osobe je podeljena i delovi su uda-ljeni, kada bi se na jedan deo izvršio uticaj,istovremeno bi na taj uticaj reagovao i drugiudaljeni deo. Reagovali su kao da su i daljebili zajedno, iako nisu. Ovo je sve upućivalona to da se pojave telepatskog opažanja imnoge "okultne pojave" mogu objasniti saprirodom kvantnog polja. Drugo je kosmološka teorija Jačegantropičkog principa (Strong AnthropicPrinciple ili SAP) po kojoj vidljive osobinesvemira, ovakve kakve su u svemu, nisu pro-izvod slučajnosti ili prirodne selekcije izme-đu više mogućnosti, već su posledica sasvimodređene svrhe: stvaranje uslova za nasta-nak svesnog subjekta. Taj princip kaže:„Vasiona mora imati takva svojstva kojadozvoljavaju razvoj života u nekom stadiju-mu njenog postojanja.” Iz ovoga se daljeizvodi da je vasiona stvorena sa ciljem nas-tanka i opstanka posmatrača, i ti posmatračisu nužni za postojanje vasione. Ovo se dopu-njava na prvo otkriće o presudnoj ulozi sves-nog subjekta u fundamentalnom zbivanjuprirode.

101

Treći naučni dokaz savršenstva svegadaju nam podaci do kojih se došlo merenjempozadinskog zračenja (satelitom Planck2013. godine) koja su dokazala da je uni-verzum hologram jer posmatrano sa Zemljeizgleda da se Zemlja nalazi u središtu kos-mosa. Kada su rezultati sa satelita predstav-ljeni u 3D sferu, dobivena je lopta koja jasnopokazuje da je podeljena linijom po sredinina dve polovine. Cela sfera kosmosa podelje-na je linijom razgraničenja na dve polovine.Zapravo, merenja pozadinskog zračenja (naj-daljeg zračenja sa ruba kosmosa) pokazala suda ceo univerzum postoji po modelu torusana isti način kao i Zemlja, da ima ekvatorijal-no područje po sredini svoje sfere koje jeporavnato sa Zemljinom ekliptikom i ravno-dnevnicom (koje su astrofizičari nazvali "osazla", Axis of Evil - možda zato jer ti rezultatiprete da sruše sve njihove dosadašnje izmiš-ljotine o prirodi stvarnosti na kojima suizgradili svoje karijere). Ako bismo krajnjegranice kosmosa posmatrali kao zidoveogromne lopte iz njenog središta, i ekliptikuposmatranu sa Zemlje (centra lopte) projek-tovali do granica te lopte, odnosno svemira,

102

ona bi se poklopila sa ekvatorijalnom linijomsamog kosmosa, sa "osom zla". Ustanovljenoje da svo pozadinsko zračenje ide ka Zemlji sasvih strana. Sve to dokazuje da se nalazimo usredištu kosmosa, a to opet dokazuje ključnuulogu posmatrača ili svesnog subjekta. Ali tone dokazuje da postoji neko središte i da smomi baš u njemu. Zato što je univerzum holo-gram, svaki posmatrač iz svakog drugog uglakosmosa može da vidi istu sliku kosmosa kaošto je mi vidimo sa Zemlje. Zbog hologram-ske prirode univerzuma svaka tačka posmat-ranja njegove celine jednaka je svim ostalimtačkama, za hologramsku celinu ne postojigore i dole, levo i desno, središte i periferija,veliko i malo. Postoji samo savršeno jedins-tvo svega. Ova nedavna merenja su definitivnopotvrdila ranije teorije Jačeg antropičkogprincipa i hologramskog univerzuma i spoji-la ih u jednu celinu. Svemu ovome, kao ilustraciju da jesvest u osnovi pojavne stvarnosti, možemododati i priču o Suncu i zvezdama. AktivnostiSunca pažljivo se prate. Dokazano je da susučeve aktivnosti presudno uticale na geolo-

103

ške i klimatske promene, a zajedno sa njima ina razvoj ljudske civilizacije. Naučnici kojiposmatraju Sunce nedavno su došli do zak-ljučka na osnovu statističkih aktivnosti Sun-ca da njegove aktivnosti nisu ujednačene, dapostoji obrazac sunčevih aktivnosti koji zavi-si od kretanja Zemlje. Naime, poslednjih8.000. godina Sunce je relativno stabilno,poslednja jača aktivnost koja je pogodilazemlju bila je 1859. godine, tada je ona delo-vala na ono malo telegrafskih veza koje sutada postojale.13 Ako bi se takva solarna akti-vnost dogodila danas, to bi uništilo svu elek-troniku na Zemlji i vratilo nas u Srednji vek.Ustanovljeno je da od sredine dvadesetogveka, kada se elektronika naglo razvija, Sun-ce izbegava da svoje jače erupcije solarnihvetrova usmeri ka Zemlji, erupcije se sma-njuju u pravcu Zemlje. Kao kada se nekosprema da kine pa skloni glavu u stranu davas ne pogodi. To je upadljivo utoliko što jesnažnih erupcija solarnih aktivnosti bilo

13 Taj događaj je nazvan "Carringtonaov događaj" pobritanskom astronomu Richardu Carringtonu koji jeopazio solarnu baklju koja je prethodila geomagnet-skoj oluji.

104

daleko jačih od one 1859. godine, ali ne upravcu Zemlje, već u drugim smerovima (naprimer, u julu 2012. godine). Da je neka odnjih pogodila Zemlju to bi presudno uticalona promenu života i civilizacije kakvu zna-mo. Kako istovremeno Sunce rotira oko svojeose i Zemlja oko Sunca, verovatnoća da se todogađa slučajno je skoro ravna nuli. Savrše-no je jasno da taj rulet neko svesno kontroli-še. Sve to navodi na zaključak da se Suncesvesno ponaša zaštitnički prema Zemlji,izbegava da je ugrozi sa bilo kojom vrstomerupcija, solarnim bakljama, koronalnimeksplozijama, geomagnetskim olujama.14

Tom zaključku još više doprinosiponašanje svih zvezda. One, naime, uopštene slede Njutnove zakone gravitacije prisvom kretanju u galaksiji. Prema tim zako-nima one bliže središtu galaksije morale bi dase kreću brže od onih na rubovima. U stvar-nosti je suprotno, one na rubu galaksije kre-ću se brže od onih koje su bliže središtu. Kaoda su sve položene na neki nevidljivi točakkoji ih sinhronizovano pokreće. Da bi nekako

14 O svesnom ponašanju Sunca videti u radu Dr. sc.Robert M. Schoch-a.

105

objasnili nevidljivu povezanost zvezda nau-čnici su izmislili još jednu frazu za obmanujavnosti, "tamnu materiju". U stvarnosti timese izbegava priznanje da je u pitanju fizikaetra, kvantnog polja, koje je u suštini elek-tromagnetno, da su sve kosmičke sile elek-tromagnetne sile, a to je i gravitacija, da jesve energija i da se ta energija svesno ponaša. Sva strogo naučna istraživanja doka-zuju teoriju inteligentnog dizajna po kojojpriroda i život počivaju na nekoj višoj svesti,a ne na materijalnim uzrocima i slučajnosti,da svest ne nastaje iz materije već obratno,da ono što pogrešno nazivamo "materijom"(a što je kvantna fizika dokazala da ne posto-ji) nastaje iz svesti, iz inteligentnog dizajna.Nauka dokazuje da DNK nije mogla ni na kojinačin da nastane evolucijom, već je nastalainteligentnim dizajnom.15 Jedan od prostihdokaza za to je u sledećem. Sav život počivana deobi DNK, a deoba DNK nije moguća

15 O tome se možete informisati u delu StephenMeyer-a: Signature in the Cell: DNA and the Evidencefor Intelligent Design , kao i u delu nobelovca Francis-a Crick-a koji je otkrio DNK: Life Itself: Its Origin andNature.

106

sama od sebe već taj složeni posao obavljajuproteini. Međutim, kod za nastanak proteinanalazi se u samoj DNK. Ko je onda stariji, pileili jaje? Očito je da su oba morala nastati isto-vremeno dizajnirani od strane neke više sve-sti. Slično je sa zvezdama. Za njihov nas-tanak potrebni su teški elementi koji nastajuod samih zvezda, njihovim raspadom. I zvez-de i njihovi elementi morali su nastati zaje-dno dizajnirani od strane neke više sile. Svi relevantni naučni dokazi pokazujuda evolucija ne postoji i da je sav život krei-ran od strane više inteligencije. Ne postojinijedan validan dokaz u prilog evoluciji Dar-vinovog tipa. Postoji samo prilagođavanježivotnim uslovima okoline. Sam način raz-množavanja i ishrane mnogih životinjskihvrsta ne bi bio moguć da su one evoluiralepostepeno. Njihovo biće je moralo nastatiodjednom, dizajnirano u celosti, a ne poste-peno se razvijajući. Poenta svega je u tome daje ta viša svest koja kreira život upravo onošto je od davnina nazivano božanskomsvešću, Bogom, ili svest naše duše.

107

Sama planeta Zemlja je takođe svesnodizajnirana i organizovana. Njen oblik, uda-ljenost od sunca i kretanje su svršeno svesnokreirani tako da omogućavaju organski životna celoj površini. Nemoguće je da spontanonastane takvo kretanje i rotacija sa oscilaci-jama koje osvetljavaju ravnomerno obehemisfere, severnu i južnu. Satelitska mere-nja starosti morskog dna dokazuju da Zemljazapravo raste, naduvava se kao balon, neka-da je bila mnogo manja. Tada je i kopna bilomnogo više, sa širenjem Zemlje kopnenepovršine su se takođe cepale i širile. Danas ipored svih tih dokaza javno se ući samo lažnateorija o Pangeji, da kopna (tektonske ploče)volšebno klize po usijanom jezgru. 16

16 Teorija o širenju Zemlje nastala je još 1889. i 1909.kada je Roberto Mantovani objavio teoriju o širenjuZemlje i kretanju kontinenata. Teorija je nadograđenamodelom koji je predstavio australijski geolog WarrenCarey 1960-ih. O mogućnosti da Zemlja raste razmiš-ljali su i geolozi Vedat Shehu, James Maxlow, StavrosTassos i drugi istražujući poklapanje kontinenata naobe pacifičke i atlantske strane, geološke implikacijemerenja površinske zakrivljenosti i tražeći uzroke zadanas nemoguću veličinu dinosaura i drugih životi-nja, biljaka i kukaca u manjoj gravitaciji Zemlje. Da

108

Sav organski život na ovoj planetizavisi od humusa, tankog sloja tla koji jeorganizovan inteligencijom ravnom onojkoja je organizovala DNK i ćelije. Humus nas-taje potpunom simbiozom biljaka, bakterija iživotinja. Ta simbioza nije moguća bez sves-ne namere. Zemlja koju gazimo potpunonesvesno jeste živa i svesna na potpuno istinačin kao biljke i životinje. Sve je to naučno dokazano ali svest(inteligentni dizajn) i dalje nema dozvolupristupa u nauci. Naš jezik sve to otkriva jer pojam sves-ti sadrži pojam 'sve' i 'vest', odnosno u osnovisvesti 'sve je vest', sve je informacija. Time seistovremeno otkriva prava priroda svesti isamoga postojanja, njihovo jedinstvo. Toznači da je sve povezano u jednom informa-tivnom polju, svesnom polju. Sve su ovo naučni dokazi naše teme,da je postojanje savršeno, a to znači da je sve-sna celina, i kao takvo je savršeno pozitivnapojava.

Zemlja, sve planete i sam kosmos rastu i da materijanastaje iz etra govorio je i Nikola Tesla.

109

Međutim, ne možemo koristiti svenaučne dokaze za našu temu o savršenstvujer nauka kakva nam je danas poznata neobuhvata sve dimenzije, već samo materi-jalnu, čulnu ili empirijsku. To je opravdanojer nauka se mora zasnivati samo na onomešto je merljivo i eksperimentalno dokazivo.Nauka se bavi samo fizičkim zakonima, afizički svet nije jedini koji postoji, on je zap-ravo poslednji koji postoji, on je samo podlo-ga na koju se projektuju svi viši svetovi , sveviše dimenzije. Pored skrivanja viših dimenzija u nau-ci takođe se skriva istina o čovekovoj duši.Ona se u nauci ili negira ili se pojam dušesvodi na nekakvu nejasnu mešavinu životneenergije pomešanu sa psihom i njenim utis-cima. Ta zabuna se širi preko naučne granezvana psihologija. Pre naučnog razvoja istaistina o duši se skrivala preko religija. Ona setu mistifikovala i projektovala u nedostižnebožanske sfere, ispred svakog njenog razu-mevanja postavljena je crkvena institucijakao barijera. Ako vam crkva ne odobri nemožete da spasete svoju dušu. Nekada je

110

otvoreno naplaćivala spasenje duše. Napla-ćuje i danas, ali prikriveno. Suština ovog problema je da se ne doz-voljava teorija o etru u nauci, jer u ezoterič-noj nauci koja objedinjuje sve više dimenzije,etar je najviša i najsuptilnija dimenzija, onaodgovara svesti. Ako se sve zasniva na svestionda drugim paradigmama koje se zasnivajuna naučnim i religijskim pričama za maludecu, ne bi bilo mesta u životu savremenihljudi. Izgleda da ljudi još nisu zreli da preu-zmu odgovornost kao svesna bića. Zato ovajsvet izgleda kao nesavršen. Pored eksperimentalne fizike i duhov-na nauka i filozofija govore i potvrđuju sveovo o čemu ovde govorimo, o savršenstvupostojanja. To jasno iznose najstarija duho-vna dela na ovom svetu: Tao Te Đing, Upani-šade, Vedanta, ezoterične škole Istoka iZapada, Hermetizam, Platonova filozofija jeu celosti posvećena ovoj temi kao i njegovonasleđe, Plotin, Baruch de Spinoza, JakobBöhme, Meister Eckhart govore o našoj temi,i posebno Friedrich Wilhelm Joseph vonSchelling u delima Filozofija i religija (Philo-sophie und Religion, 1804), i O Jastvu kao

111

principu filozofije (Vom Ich als Prinzip der Phi-losophie, 1795), Filozofska istraživanja o bîtiljudske slobode (Philosophische Untersuchun-gen über das Wesen der menschlichen Freiheit,1809), i O svetskoj duši (Von der Weltseele,1798), starim, dobrim filozofskim rečnikomizlaže veliki deo ideja koje ovde iznosimo.Nakon Šelinga samo je još Bhagavan SriRamana Maharshi jasno govorio o jedinstvuApsoluta i naše duše, o savršenstvu postoja-nja, zapravo, mnogo više je o tome svedočiosopstvenim prisustvom nego što je govorio. Nakon Šelinga započela je vladavinamaterijalističke nauke i sa njom industrijskarevolucija, koja je materijalizovala i mehani-zovala ne samo čovekov život, već i njegovum i pogled na svet. Tako su se ljudi udaljiliod večnih tema, odnosa apsoluta i svoje duše,od njihovog savršenog jedinstva.

112

SAVRŠENI REZIME PRVOG DELA

Sagledali smo sve osnovne razloge zaš-to je postojanje savršeno i zašto ga ne vidimokao takvo. Videli smo najpre da je svo posto-janje samo jedna jedinstvena celina, kojusmo nazvali božanski Apsolut, koja se ispo-ljava kao sopstvena suprotnost, kao mnoštvooblika i pojava po modelu holograma, a toznači da uvek ostaje ista povezana celina iakose izražava kao mnoštvo. Svaki delić odra-žava celinu. Ispoljavanje Apsoluta odvija se uviše dimenzija. U svakoj dimenziji postojanjepostaje grublje i složenije, tako da ono što je unižoj i grubljoj dimenziji sve manje može dabude svesno onoga što je u višoj i finijoj. Zatomi ne opažamo celu stvarnost kao savršenucelinu jer postojanje opažamo ograničeno,samo sa najniže i najgrublje dimenzije, izfizičkog sveta grubih objekata, ograničenitelom koje je dizajnirano tako da uspori tre-nutno zbivanje svesti.

113

Da je postajanje jedna jedinstvenasavršena celina dokazuje nam sve što postoji,samo kada ga malo pažljivije sagledamo irazumemo. Na primer, savršenstvo se najjas-nije ogleda u pojavi lepote i sklada. Iskustvolepote ne bi postojalo kada u osnovi tog isku-stva ne bi postojalo savršenstvo. Lepota pri-rode sve ljude najviše i najlakše približavaiskustvu savršenstva postojanja. Doživljajlepote je zapravo samo naš emocionalninačin da doživimo savršenstvo postojanjakada naš um za to nije sposoban. Emocijeopažaju dublje od uma, dok se um služi samofizičkim čulima emocije zadiru u više dimen-zije i prenose nam odatle informacije koje umne može sam da dobije. Um je vezan samo zafizičko telo i za svoje individualne sadržaje,emocije su vezane za astralno telo, ono nadi-lazi fizičko telo i zato su emocije otvorene zasve utiske. Imamo i viši um mentalnog tela iintuiciju. Um može da primi sve informacijeod viših tela i dimenzija, ali ne može i da sekreće u njima. Da može bio bi izgubljen unjima. Ograničenja uma u telu imaju uloguosiguranja i kontrole, stabilnosti i koherenci-je.

114

Nas privlači sve što je lepo, lepotu usvemu tražimo i njoj uvek težimo, zato jer jelepota izraz savršenstva u osnovi postojanja.Pri tome ovde ne mislimo samo na estetskulepotu, već na lepotu samog trenutka, savr-šenstvo trenutka, kod ljudi to je lepota lično-sti i delovanja, lepota čina i razumevanja, toje ono što ljude čini lepim i privlačnim, a nelepota lica, koja može biti i obmanjujuća. Slično je i sa ljubavlju. Ljubav je samoemocionalni doživljaj jedinstva sveg posto-janja, a jedinstva ne bi moglo biti da postoja-nje nije savršeno i potpuno u sebi. Mi svitežimo tom jedinstvu, iskustvu ljubavi nasve moguće načine. Pa i na nemoguće. Tatežnja je tako jaka i suštinska da pokušavamoda je ostvarimo i na neispravne načine. Alikako ovde tvrdimo da je sve savršeno,moramo reći da i ta nesavršena težnja ka lju-bavi, koja se ogleda u izvesnim oblicima nasi-lja, jeste samo indirektan način da se dođe dosvesti o ispravnom načinu spoznaje ljubavi isavršenstva. Svaki nasilnik i grešnik se suo-čio sa posledicama svojih nedela i pokajao se.Pokajanje je takođe moguće samo usled suo-čavanja sa savršenstvom postojanja.

115

Može se reči da mi jedino zato i greši-mo da bi se uverili u savršenstvo božanskesvesti i njenu sveprisutnost. Zato je greh takoprivlačan. Samo grešnik može postati svetac.Naše telo i naši životi zapravo su dizajniranitako da ništa ne doživljavamo direktno, većindirektno, postepeno, deo po deo, da ispi-tamo i osvestimo sve mogućnosti, a to ispiti-vanje se ispoljava kao greške. Mi zbog čulnihograničenja najmanje vidimo upravo ono štoje očigledno, što nam je pred nosem, prirodustvarnosti. Moramo do svega da dođemo nateži način, indirektno, kroz iskustvo svihmogućnosti. Zato smo ovde. Zato smo ovakodizajnirani, ne da spoznamo stvarnost odjed-nom i direktno već indirektno, kroz svazamisliva i nezamisliva iskustva. Savršenstvo postojanja se na ovojnašoj dimenziji, vrlo niskoj i uslovljenoj,izražava na indirektan način. Vrlo retko seizražava na direktan način zato što: - prolazi kroz različite dimenzije; - zato što ima više uzroka u skladu saokolnostima; i

116

- zato što ima više svesnih subjekta, dabi se postojanje osvestilo i doživelo na svemoguće načine. To su jednostavno uslovi trenutnogpostojanja u kome se nalazimo na ovom sve-tu. Zbog svega toga ništa ne treba proglaša-vati grešnim ili pogrešnim. Treba samorazumeti svet u kome živimo, prirodu stvar-nosti. Savršenstvo se ogleda u prisutnostiljubavi i lepote. Koliko su ljubav i lepota pri-sutni toliko je savršenstvo više izraženo.Koliko su ljudi u svojim iluzijama udaljeni odsavršenstva postojanja, od samoga života,toliko je ljubavi i lepote manje. Dobar i pro-svetljen čovek nam je uvek privlačan, prija-tan, drag i nekako lep, ma kako izgledao. Lju-di koji su ograničene svesti, negativni i des-truktivni uvek su okruženi sa ružnim i gru-bim pojavama. Prema njima uvek osećamoodbojnost. Osim ako nismo na sličnim vibra-cijama sa njima. Slično se sa sličnim privlači islaže. Savršenstvo postojanja kao izvor smis-la i sklada izvor je svih duhovnosti, nadah-nuće svim pesnicima, težnja svake filozofije i

117

religije. Svi opisi viših, božanskih svetova ipojava jesu opisi savršenstva i neopisivelepote. Savršenstvo postojanja je ono što nasprivlači lepotama prirode, što nas regenerišei isceljuje u prirodi, zato nas plodovi prirodehrane i leče. Sva lepota i sklad u prirodi kojuopažamo jeste odraz spoznaje da je sav uni-verzum savršen i tačno onakav kakav trebada bude u svakom trenutku. To zna svakamačka dok drema na suncu. Čoveku je zbogusporene svesti u telu potrebno mnogo višeda to spozna. On mora da prođe svu dramuživota, umiranja i rađanja. Ali i ta drama je usvakom svom trenutku savršena, kao i sveostalo, zato što se sve zbiva unutar božanskesvesti, ne izvan. Drugačije nije ni moguće. Još više od lepote i dobrota nam doka-zuje savršenstvo u osnovi postojanja. Dobro-ta i milost nisu ništa drugo nego usklađenostsvesnog delovanja sa savršenstvom postoja-nja. Delovati u skladu sa stvarnošću jestedobro delovanje, izražavanje dobrote. Zatonam ono donosi pozitivne vibracije i raspolo-ženja, kao i dobre posledice; ono se uvekpokazuje kao ispravno, odnosno savršeno.

118

Negativno delovanje uvek donosi suprotne,negativne vibracije i raspoloženja, kao inegativne posledice jer je ono u suprotnostisa stvarnošću. Dobro i zlo su zapravo samousklađenosti ili neusklađenost sa stvar-nošću, ništa dugo. Sve što je dobro jesteusklađenost, sve zlo je neusklađenost sastvarnošću, opiranje stvarnosti, istrajavanjena iluziji da je stvarnost nešto drugo, a neono što jeste. Sama neusklađenost može da postojiusled savršenstva samoga postojanja. Ono nebi bilo savršeno da sve ne omogućava, pa imogućnost da iskusi sopstvenu suprotnost(ružno, zlo i pogrešno delovanje). Međutim, teško je razlikovati dobro odzla, ispravno od pogrešnog, usklađenost sastvarnošću od neusklađenosti, iz istog razlo-ga zbog kojeg ne opažamo celinu stvarnosti:zato što ima više dimenzija i naše opažanje jeograničeno. Takođe i tema naših životnihiskustava je takva da mora da sadrži spozna-ju pogrešnih postupaka, da bismo osvestiliispravne. Takođe ima zadataka karmičkihiskustava koji nisu i ne mogu biti odrađenisamo u jednoj inkarnaciji, koji moraju biti

119

odigrani u više inkarnacija. Stoga nemojte sečuditi da vam ništa nije jasno šta vam sedogađalo samo u ovom, jednom životu. Nisteupoznali celu priču, niste odgledali celu seri-ju svih inkarnacija potrebnih da se razumecela priča. Ako ste tragičar i gubitnik u jednojepizodi, životu, ne znači da ćete to biti i nakraju, kada konačno spoznate ko ste. (Moguvam na kvarno odati tajnu: na kraju uvekpobeđujete, spoznajete da ste vi sama božan-ska celina koja sebe spoznaje kroz sva iskus-tva postojanja.) Konačan zaključak ovog uvodnog delaje poražavajuće jednostavan: ako nešto nevidimo, ne znači da to i ne postoji. Ako nevidimo postojanje kao savršeno, ne znači daono nije takvo. Čak i ako se trenutno u našimokolnostima događa nešto negativno i des-truktivno, ne znači da je postojanje takvo ucelini i svojoj suštini. Naprotiv, to samopokazuje i dokazuje koliko je postojanje sve-obuhvatno i savršeno kada je u njemu apso-lutno sve moguće. Život i postojanje su takvi da ne mogubiti sagledani samo u onome što se čulimaopaža i umom razume. Postoji mnogo toga

120

pre i izvan te oblasti. Sama veličina i slo-ženost sveta i postojanja, od subatomskogsveta preko života ćelija i prirode događaja uživotnoj drami, jesu takvi da ukazuju namnogo širi kontekst od onoga što opažamočulima i razumemo razumom. Priroda jesavršeno ekonomična i logična. Ne stvaraništa nepotrebno i pogrešno pa tako ne bistvorila sav ovaj ogromni univerzum savr-šeno složen samo zato da bi njena najsavrše-nija, ljudska bića, samo se rađala, hranila,razmnožavala i umirala. Složenost životajasno ukazuje da mora da postoji mnogo višeod toga što je površno vidljivo. Priroda svetau kome živimo sama po sebi dokazuje da jemnogo šira i složenija od našeg opažanja. Tonajjednostavnije vidimo u samim ljudima.Ljudske osobine koje stvaraju dramu životatakve su da se ne mogu objasniti materijal-nim uzrocima koji nastaju u samom životu,kao ni uticajima sredine u kojoj osoba živi.Postoje ogromne razlike među ljudima i raz-like u karakteru i inteligenciji koje se nemogu objasniti materijalnim uzrocima uokviru jednog života. Sve činjenice nas navo-de na zaključak da postoje uzroci koji nadila-

121

ze rođenje i smrt jednog tela, na širi konteksti uzročnost koja nadilazi jedan život. To se takođe jasno izražava u žrtvova-nju ljudi za ideale. Velika većina ljudskihživota jeste zapravo žrtva, posvećenostnekome ili nečemu. Zapravo, život posvećensamougađanju je ograničen i često destruk-tivan. Čin žrtvovanja samoga sebe zasniva sena spoznaji nečeg višeg od tela i uma, na spo-znaji svesti duše, direktno ili indirektno, uvezi nekog ideala ili života voljene osobe.Svako žrtvovanje sebe jeste čin transcenden-cije uma i tela u korist više svesti ili principa.Koliko je taj viši princip veći i značajniji odtela i uma vidi se po tome što je žrtvovanječesto praćeno ekstazom i apsolutnim ubeđe-njem. Jednostavno nema ekonomskogopravdanja za stvaranje ovako ogromnog isloženog postojanja i života ako se život jed-nog bića svodi samo na začeće, rađanje i umi-ranje, ako je to sve što se događa, ako nemaničeg izvan toga, pre i kasnije. Ako bi osnov-ne kosmičke konstante bile samo malo dru-gačije svesni život ne bi postojao, i prematome sav kosmos postoji tačno ovakav kakav

122

jeste da bi se pojavila svesna živa bića. Sav tajtrud i kreativnost bili bi besmisleni ako bi seživot bića svodio na fizičko preživljavanje.Sav život nam u svakom trenutku i u svemupokazuje i dokazuje da je savršen i da dalekonadilazi naše opažanje. Kada bismo do kraja uvideli osnovnekonstante na kojima počiva sav kosmos,videli bismo da kosmos uopšte ne bi postojaoda nije upravo ovakav kakav u ovom trenu-tku jeste, u svemu, u svakoj i najmanjoj sitni-ci. Da vi sada ne čitate ove redove, i ne nalazi-te se baš tu gde ste, u takvoj okolini i životnojsituaciji u kakvoj jeste, da svaka stvar kojusada vidite nije tu gde jeste - sav ovaj kosmosne bi postojao. Takva je priroda savršenstvapostojanja. Ono ne može da bude drugačijenego što jeste u svakom trenutku.

123

DRUGI DEO

SAVRŠENSTVO UMIRANJA I RAĐANJA

Nakon prikaza prirode stvarnosti i zaš-to je ona savršena, prikazaćemo to savršens-tvo i u našem životnom iskustvu. Prvo i najopštije iskustvo koje imamojeste ono vezano za rađanje i umiranje. Upra-vo je ono izvor svih ostalih nesporazuma inerazumevanja. Ništa nas više ne plaši od smrti. Razlogtome je da ne razumemo prirodu rođenja, štase zapravo dogodilo kada smo se rodili. I zaš-to smo se uopšte rodili. Na osnovu svega što samo videli o pri-rodi same stvarnosti, samoga postojanja,može nam biti jasnije da mi sami nikadanismo odvojeni od njega, to je nemoguće.Stoga i za nas same važi isto ono što važi i zaprirodu apsolutnog postojanja, božanskusvest. Suština postojanja je da uvek postoji,bezvremeno. Nepostojanje nije moguće. Zatosve što smo ikada doživeli, pomislili, rekli i

124

učinili, sve naše pamćenje jeste deo božanskeceline, doprinos mogućnosti božanske celine,i sve to nikada neće nestati. Sve to nikadanije ni nastalo, mi smo samo kroz sebe i svojeiskustvo izrazili sve te mogućnosti iz poten-cijalnog i skrivenog u neskriveno i ispoljenostanje. Nijedna misao nije nova, nijedna rečni delo. Nove su samo njihove mogućnostiizražavanja, njihove kombinacije. Tako je i sa našom suštinom, mi posto-jimo bezvremeno, uvek. Nikada nismo nasta-li i nikada nećemo nestati. Nikada nismorođeni i nikada nećemo umreti. Predstavarađanja i umiranja je samo performans svestisamoga postojanja, pozorišna predstava zaizražavanje svih mogućnosti postojanja, anajkreativnija mogućnost jeste ta da zabo-ravimo sami sebe, da nam postojanje izgledakao tuđe, nešto drugo, da se božanska svesttoliko smanji i ograniči da bude otuđena odsame sebe, da misli kako se rađa i umire.Takva je svest duše u telu, u umu i egu, zavreme fizičkog života. Pa ipak i tada onanikada ne gubi vezu sa sopstvenom božan-skom celinom. Ta veza je očuvana u intuiciji,nadahnuću, u svakoj veri u "nešto više", u

125

religioznosti, u svim mističkim stanjima ukojima nadilazimo sva ograničenja tela iuma. Ona su nam najviše privlačna upravozato jer odražavaju našu pravu prirodu, onukoju smo imali pre rođenja u telu i koju ćemoimati nakon smrti tela.

Stoga mi sa rođenjem fizičkog tela nis-mo počeli da postojimo, već smo tada ušli ustanje daleko niže od onog koje smo imali prerođenja, dok smo bili čista svest duše, božan-ska svest. Tada smo ušli u stanje tako ograni-čeno ovim fizičkim telom koje sada imamo,da je ono upravo stanje smrti koje se takoplašimo. Na ovom svetu smo najmrtviji štoikada možemo biti. Cela stvar je obrnuta: mismo rođenjem u telu umrli, a smrću tela serađamo. Pošto prava smrt ne postoji i u pos-tojanju nije moguća, naše stanje na ovomsvetu je ipak bliže stanju sna, prema kojem jesvest duše veliko buđenje, prosvetljenje ilivaskrsenje. Sve prave duhovne tradicije svedoče otome. Egipatska Knjiga mrtvih je dobila lažninaziv od strane evropskih prevodilaca. Onane govori o smrti niti o mrtvima. Njen origi-

126

nalan naziv jeste Knjiga rađanja duše u dan. Unjoj se opisuje proces kako se svest duše,nakon smrti fizičkog tela, vraća samoj sebi usvetlost božanskog postojanja. To je opisanokao izlazak iz mraka na svetlost dana. Iz snau budnost.

Tibetanska knjiga mrtvih govori isto. Itu se duša suočava sa jasnim svetlom, sasobom samom, sa božanskim, onim većimdelom sebe koji je ostao neotelovljen. Ipak,snaga iluzija stečena za života u telu deluje idalje, i ako ona nije do kraja spoznata kao sanili iluzija, svest duše se vraća u novo rođenjeda ojača svest o sebi i postane nezavisna oduticaja tela. Kada svest duše postane takojaka da snaga iluzije koju ima um u telu pos-tane nemoćna, tada više nije moguće prepo-rađanje u telu. Tada se ciklus inkarnacijazavršava.

Bhagavad Gita, božanska pesma, jasnoponavlja da se niko ne rađa i niko ne umire.To je opis hologramskog univerzuma, božan-skog postojanja koje je jedina stvarnost. Bukvalno sve narodne tradicije, ucelom svetu, imaju sećanje na svest duše pre

127

rođenja.17 Mnoge su slavile smrt fizičkog tela

17 Postoje i mnoga naučna istraživanja o postojanjuduše i reinkarnacije. Često su istraživači započinjalitakva istraživanja kao tvrdi skeptici i materijalisti, dabi dokazali da duša i reinkarnacija ne postoje, i kako suprateći naučna istraživanja u prikupljanju dokazaistrajavali, tako su dolazili do dokaza u suprotno odonoga što su hteli da dokažu. Zapravo, svi naučnicikoji su započeli istraživanja o duši i reinkarnaciji saciljem da dokažu da to ne postoji, završili su kao naj-veći zagovornici reinkarnacije i svi su tvrdili ne da"veruju" u to, nego da sada znaju da je to istina. Jedno-stavno, došli su do čvrstih naučnih dokaza. To je slu-čaj sa Ian Stivenson-om, koji je temeljno ispitao višeod 3.000 slučajeva reinkarnacija i dokumentovao ih u12 knjiga. Univerzitet u Virdžiniji se danas bavi saDivision of Perceptual Studies. Istraživanja je takođenastavio Jim Tucker. Hipnotičkom regresijom severovatno najdetaljnije istražuju dokazi reinkarnacije,a do tih dokaza su istraživači dolazili tako što sunakon izjava subjekata pod hipnozom odlazili na terenda provere tačnost tih izjava, kao u svakom drugomnaučnom postupku dokazivanja. Pionir takvih istra-živanja je dr. Helen Wambach, i ona je istraživanjazapočela sa namerom da dokaže da reinkarnacija nepostoji. Victor Zammit takođe započinje kao tužilacreinkarnacije, a završava kao njen svedok. Najpoznati-ji istraživač je svakako Dr. Michael Newton sa istraži-vanjima hipnotičke regresije. Tu su i istraživači Dr.

128

kao povratak duše sebi samoj, svom autenti-čnom stanju. Sahrane su bile razlog za slav-lje. Onda je došlo judeo-hrišćanstvo i okrenu-lo je celu stvar naopako, pokrenulo je civili-zaciju tako da služi zaboravu i materijalizacijisvesti. To je bilo nužno jer nikakve mate-rijalne kulture ne bi bilo da su se ljudi bavilisamo svešću duše i težili povratku u božan-sko stanje. Svest duše je tako snažna i privla-čna da čovek obuzet njome nema nikakvihmaterijalnih interesa. Ali plan za ovaj svetjeste da se svest duše izrazi na sav kreativannačin, da prepozna sva moguća stanja posto-janja kao božanska, što u suštini i jesu. To jeproces materijalizacije svesti duše, spajanjaduhovnog i materijalnog kroz proces razvojamaterijalne kulture i tehnike. Ali zato je doš-lo do još većeg zaborava na svest duše. Svet jepostao veliko groblje, doslovno i metaforički.Svi sukobi na ovom svetu nastaju uslednesvesnosti božanske svesti naše duše, jedneiste svesti koja je u svemu kao izvor svega.Idol hrišćana postao je leš razapet na krstu.Strah od smrti postao je osnova razvoja kul-

Gerald Netherton, Dr. Arthur Guirdham, Dr. VarvaraIvanova, Peter Ramster i mnogi drugi.

129

ture, a kultura se svodila na programiranjeuma. Jedina prava kultura jeste izražavanjesvesti duše, objektivne i ispravne svesti osvemu; sve drugo je programiranje uma. Sveje to samo način da božanska svest iskusisvoju krajnju mogućnost, svoju najvišu krea-tivnost a to je da bude nesvesna same sebe.To je ono što svi mi individualno iskušavamona ovom svetu. Nakon toga jedino je mogućpovratak u samog sebe. Buđenje. Zašto je cela stvar oko rođenja i umira-nja obrnuta može nam postati jasnije ako sesetimo prirode božanske stvarnosti, Apsolu-ta, da se ona izražava kroz svoju suprotnost,'božiju česticu' koja trenutno sačinjava celo-kupno postojanje. Zato je i celokupno posto-janje izraz suprotnosti samog božanskogApsoluta, njegove stvarnosti. Tako se sveodražava u nama kao malom hologramskomdeliću božanske celine. Mi postojanje vidimokao suprotno nego što jeste. Ali mi kao ljudipostojimo upravo zato da se to prevaziđe iopet preokrene u izvorno stanje, da se unama kristališe svest o pravoj prirodi božan-ske stvarnosti, nakon iskušenja svih suprot-nosti. Mi smo tačka preokreta. Zato možemo

130

biti svesni obe strane, stvarne i iluzorne,ovog sveta i onog, boga i đavola, dobra i zla,ispoljene i neispoljene stvarnosti. U pogleduiskustava naše stanje je najbogatije. Zato jetako teško. Najbolje ga odražava raspećečoveka na krstu, raspeće između horizontalepostojanja u ovom svetu i vertikale božan-skog postojanja; između ljudskog i božan-skog; nesvesnog i svesnog. Samo nakon tak-vog raspeća moguća je puna svest o božan-skom, ali zajedno sa njom i puna svest o ljud-skom. Ali ne treba biti u iluziji da je raspećesamo ritual koji se nekada dogodio i sadanam samo služi kao simbol i verska inspira-cija. Ne. Raspeće je život svakog čoveka naplaneti Zemlji. Međutim, kada kažemo da smo rođe-njem tela umrli, a da se smrću tela istinskirađamo, to umu koji je identifikovan satelom i bez jake veze sa svešću duše, možeizgledati kao poziv na smrt, kao veličanjesmrti. To je samo još jedna iluzija uma, svestipomračene u telu, jer ne vidi celu stvarnost.Ta iluzija je jaka kod mladih i naivnih duša,koje duhovnost zamišljaju kao suprotnost

131

materijalnosti, kao bekstvo od sveta u mana-stire. Ako u stvarnosti nismo ni rođeni, toznači da se ni smrt ne može želeti kao nekorešenje ili idealno stanje, ili spas od životakoji nije ugodan. Mi ne možemo umreti. Žele-ti smrt je negacija života, a samo život, odno-sno samo postojanje postoji. Od života se nemože pobeći u smrt. Jedino rešenje i spasenjeod patnje jeste razumevanje života. Sa razu-mevanjem života razumemo svest duše, jerto je ista stvar. Sa razumevanjem svesti duševidimo da je sam život, cela priroda, projekci-ja naše duše, ceo ovaj svet je naša kreacija,naš inteligentni dizajn. Najviši zanos i bla-ženstvo nas obuzima kada s takvom svešćuduše pogledamo ovaj svet i kada spoznamokoliko je truda uloženo u stvaranje svegaovoga što vidimo oko sebe, svih uslova zaživot na ovom svetu, koliko je sve ovo čudes-no, veliko, moćno i vredno. Sve smo ovo mistvorili da bismo sebe izrazili. Naravno, nemi ovakvi kakvi smo u telu, već kao duše, kaonad-duše naših individualnih duša, kaoanđeli i arhanđeli božiji stvorili smo savkosmos i život.

132

Koliko je tada svaka pomisao na smrtbesmislena! Čovek koji se ubije kaje se kada pređena onaj svet, i tu svoju grešku doživljavamnogo teže od najtežih trenutaka koje jeimao na ovom. Samoubistvo je opravdano samo kaoeutanazija, kada zaista nema uslova za život ikada je ostanak u životu tako negativan daugrožava svest duše. Ako je smrt zaistaneminovna, onda je svesna smrt mnogo boljaod mučenja. Međutim, postoje slučajevi kadaje i takvo mučenje potrebno radi nekog isku-stva, kao suočavanje sa posledicama nekihdela. Stoga je veoma teško proceniti oprav-danost samoubistva. Uvek je bolje iskušavatigranice podnošenja patnje i iskušenja, i jed-nostavno posmatrati šta će se novo dogoditi,nego stvar rešavati na silu i na osnovu trenu-tnog raspoloženja. Mi se uvek učimo dok smoživi, ali ne učimo se samo na onaj način nakoji želimo, već mnogo češće na način na kojine želimo. To je zato jer ne vidimo sve iz svojeperspektive. Često su teške i loše stvari kojesu nam nametnute uvod u neko dobro, u saz-revanje koje nam je potrebno, a koje nikada

133

ne bismo dobrovoljno prihvatili. Stoga je u99% slučajeva iskušenje samoubistva zapra-vo iskušenje pomeranja granica našeg ega,uma i zone komfora, iskušenje proširenjapercepcije i dubljeg razumevanja. Učestvovati u ovoj grandioznoj lepoti isavršenstvu postojanja ima svoju cenu. Cenaja naša patnja. Gledajte na život jednostavnokao da učestvujete u nekoj ogromnoj pred-stavi, velikom i vrednom projektu u komepored vas učestvuje veoma mnogo ljudi, naogromnoj sceni, velika je gužva i desi se davas neko gurne, nagazi i povredi, da se nesnađete u svojoj ulozi. Nakon fizičkog života inajveća patnja će nam izgledati mnogomanja nego što nam je ovde za života izgleda-la, i bićemo srećni što smo je platili da bi uče-stvovali u ovoj grandioznoj predstavi. Pati-ćemo i na ovom i na onom svetu zaista samoako smo izbegavali da je platimo, ako smoizbegavali da učestvujemo u životu ma kakavda je bio, jer tada ćemo iz perspektive dušejasno videti da je apsolutno svaki život naovom svetu odraz božanskog savršenstvapostojanja, nijedan nije uzaludan niti bes-

134

mislen. Jedini uzrok patnje jeste odbijanježivota kakav jeste. S takvom svešću i oduzimanje tuđihživota postaje nemoguće. Kada na ovom svetu čovek ostvaripunu svest duše, postaje mu apsolutnonemoguće da ugrozi bilo kakav život, jersvest je jedna u svemu, to je ona ista božan-ska svest koja sve omogućava, sav život, to jesvest duše u nama. Ona u svemu vidi samusebe, u svemu vidi onu jednu 'božju česticu',sam božanski Apsolut. Zato joj je potpunobesmisleno i nemoguće da bilo šta ugrožava.Zato može samo da ispoljava to jedinstvokoje se ovde vidi kao bezuslovna božanskaljubav. Može samo da greje, hrani, uči i milo-srdno zbrinjava sva bića. Ne može nikadaništa da negira i odbacuje.

135

GREH: SAVRŠENI RAZLOG ZA ROĐENJEI ŽIVOT

Postoji jedan važan detalj u vezi rein-karnacije, koji objašnjava zašto se duše rein-karniraju, odnosno vraćaju na ovaj svet. Svioni koji su jasno doživeli stanje kliničke smr-ti (NDE), kao i oni koji su u hipnotičkoj regre-siji osvestili stanje između dva života, svedo-če o tome da su tamo odmah rekapituliraliceo svoj život, svaki trenutak koji su prožive-li, ali vanvremenski, odjednom. Međutim,nisu samo ponovo videli sve šta su oni uradi-li, već su jednako jasno doživeli i to kako sudruge osobe doživele njihova dela premanjima. Sve što smo nekome učinili tada vidi-mo sa obe strane, i sa svoje i sa strane te oso-be, kako je ona doživela naša dela prema njoj.Takođe su videli i sva druga svoja dela iz višeperspektive, zašto su se događala baš tako, ikako bi se razvijala u drugim mogućnostima.Videli su i šta je trebalo da učine a nisu, i to ihjednako zaboli. Tada spoznaju koliko su bili

136

ograničeni u telu, koliko su subjektivnodoživljavali sva svoja stanja i dela, iako jesvest našeg bića objektivna i savršena, svep-risutna. Tada, naime, iz perspektive božan-ske svesti sagledavaju individualnu svestkoja je bila inkarnirana u telu. Te greške ipropusti zabole dušu čovekovu, izazivajunelagodnost i potrebu za ispravljanjem,pokajanjem. Zato se sama duša odlučuje da se vratiu život gde će moći da dovrši sazrevanje i dabude bolja. Da bude bolja u smislu da boljeomogući božanskoj svesti da i u tom krajnjeograničenom fizičkom telu postane svesnasame sebe, svoje neograničene apsolutne pri-rode. To je prava svrha ponovnih rođenja,reinkarnacija. Duša sama o tome odlučuje,niko je ne prisiljava. Ne samo da ćemo se nakon smrti telasećati apsolutno svega, jer u postojanju ništane može da nestane, već ćemo se jednakojasno sećati i svega onoga čega ne želimo dase sećamo. I vratićemo se da ispravimo svojegreške, svoje grehove. Zato smo se i sadaovde rodili, zbog sećanja svega, zbog svojihgrehova. Zato je bolje da već ovde i sada ne

137

grešimo. Ne možemo pobeći od sebe jer uni-verzum je hologram, sve što radimo drugo-me radimo sebi, sve je samo izraz jedne jedi-ne 'božje čestice'. Svaki čovek se kad-tad pokaje. Kadaiscrpi karmičke mogućnosti svog pogrešnogputa on shvati da je skrenuo u slepu ulicu itada celim bićem želi da se vrati na ispravanput. Svi ljudi se pokaju. Nije potrebno da seprisiljavaju na to, ali svakako je korisno dabudu opomenuti kako bi se vratili pre negošto dotaknu svoje dno. Doticanje svoga dna jeuvek test inteligencije, tačnije, otvorenostiuma za svest duše. Znaci upozorenja javljajuse uvek i svuda. Ali nekima je potrebno višeživota da to shvate i da se pokaju. Mnogavelika i značajna iskustva zahtevaju dramukoja ima više činova, koja traje više života.Zato ne treba da nas zbunjuje ako neki greš-nik prođe "nekažnjeno" zbog svojih nedela.Niste videli celu priču do kraja. "Pravda boži-ja" je duga ali dostižna. Međutim, sile koje ljude održavaju unesvesnom stanju ovu istinu su okrenulenaopako pa ljude ubeđuju da su "iskonskigrešni", samo zato što postoje, samo zato jer

138

su se usudili da postanu svesni, jer su "jeli sadrveta znanja".

Reč koja se kroz celi Novi zavet prevodikao 'pokajanje' na grčkom jeziku je 'metanoia',što označava preobražaj svesti. Grčki član 'me-ta' nalazi se u nekim rečima, kao što su meta-fora, metafizika, metamorfoza. Prema tome,član 'meta' ukazuje na prelaz, ili transforma-ciju, ili onostranost. Drugi deo reči koja seprevodi kao pokajanje - noia - izvedena je odgrčke reči nous, što znači um/svest. Stoga rečmetanoia u njenom suštinskom značenjuoznačava transformaciju svesti, transcen-denciju uma (potpuno isto kao učenje Bude iPatanjđalija u Joga sutrama). Međutim, uhrišćanskoj crkvi ideja transcendencije uma,metanoie, uništena je izvrtanjem u potpunosuprotno učenje o "pokajanju" koje podstičeideju večite grešnosti čovekove kojom čoveku sebi raspaljuje negativne emocije. Zapravo,takvom sugestijom čovek se podstiče dabude grešan. Zaista, ni u jednoj religiji nemaviše nasilja kao u hrišćanskoj, koja čoveka učida je grešan. To je zapravo samo metod zas-trašivanja i stvaranja mentaliteta žrtve i roba

139

da bi se održala autoritarna crkvena hijerar-hija. Biblijsko drvo znanja i života jeste onodrvo kome su grane na nebu a lišće na zemlji,drvo razgranavanja božanske svesti u nad-duše i individualne duše. Stoga "jesti sa drve-ta znanja" znači imati percepciju svesti duše,božanske svesti, svoga pravog porekla. Izo-kretanje te istine u besmisleno i naopakoubeđenje da smo "iskonski grešni" moglo jeda se prihvati jer se zasniva na temeljnojistini koje su svi ljudi makar intuitivno sves-ni, da su se ovde rodili jer nisu bili dovoljnosvesni u prethodnom životu, šta su svepogrešili. Hrišćanska crkva je glagol grešitipretvorila u imenicu greh. Izgon iz raja jesteopis pada u zaborav o svojoj pravoj, božan-skoj prirodi. Nelagodnost zbog propusta uprethodnoj inkarnaciji i razlog za povratak unovo rođenje judeo-hrišćanstvo preuveličavau 'paklene muke'. Nema pakla. Ima samo rajana zemlji koji čeka da mu se vratimo kao sve-sna bića. Pakao može biti samo u nesvesnomčoveku, kao njegovo stanje svesti. Neznanjeje jedino zlo u hologramskom univerzumu.

140

KOLIKO SMO UDALJENIOD SAVRŠENSTVA, ILI:

ZAŠTO SU LJUDI TAKO NENORMALNI

Projekcija božanske svesti o sebi u viduduša, koje iskušavaju sve mogućnosti božan-skog postojanja, ne odvija se mehanički i jed-nolično. To je dug i složen proces. Svest o svim mogućnostima koje dušeiskušavaju i dolaženje do smisla postojanja,koje vraćaju božanskom kroz sebe, tako jevelik i složen proces da ne može da se odradiu jednom životu. Isto kao što ne može sve toda odradi i samo jedna duša i zato ih imamnoštvo. Zapravo, jedna nad-duša se deli umnoštvo individualnih duša. Kao što jedanisti princip stvara sve zvezde, a svaka zvezdazrači mnoštvo zraka svetlosti svuda okolo. Naravno, i to mnoštvo kao i sve ostalosamo je imaginacija jedne jedine božanskesvesti koja se kroz jednu jedinu 'božju česticu'izražava kao sve što postoji. Iz istog razloga zbog kojeg ima višeduša, i svaka duša ima više života u telu, višeinkarnacija. Razlog je veličina i složenostposla.

141

Zato što u jednom životu ne može daobavi ceo posao, da potpuno osvesti svemogućnosti božanskog postojanja i tu svestvrati božanskom, kada čovek umre, ne vraćase svom izvornom božanskom stanju. Onsamo napušta fizičko telo i odlazi u višudimenziju, viši astral i niži mentalni svet,koji se u religijama naziva 'nebeski svet'. Turekapitulira svoja iskustva i vraća se u fizičkisvet da nastavi svoj proces osvešćenja svihmogućnosti postojanja. To je prikladno pokazano na sledećojslici.

Slika 3.

142

Svest duše se projektuje u individual-no fizičko telo. U njemu se preporađa izmeđufizičkog i nebeskog sveta više puta sve dok nesazri toliko da više ne može da izgubi svest osebi, božansku svest, koju vidi u svakommogućem obliku postojanja, tako da više nijepotrebno preporađanje u telu. Tada se ciklusinkarnacija završava i duša je jedno sa svojimizvorom, božanskim Apsolutom. Broj inkarnacija zavisi od svesti dušedok je u telu. Kada započne ciklus inkarnacijaduša je neiskusna i deluje kao mlada. Samaduša nema starost kao telo, jer ne postoji uvremenu. Mlado je samo njeno iskustvo naovom svetu. Duše koje su imale više životaimaju više iskustava i zato se nazivaju stare izrele duše. Mlade duše se lako prepoznaju po nei-skustvu i nesnalaženju na ovom svetu, onenajmlađe ne umeju ni dom sebi da naprave,žive u kolibama, ne znaju ni običnu stvar daurade i postave na svoje mesto, ne vide pravuprirodu dešavanja i zato im treba učenje, naiskustvu, ponavljanje učenja i lekcija. Sličnokao kod vaspitanja dece. Samo što se radi oodraslim ljudima i čitavim narodima i rasa-

143

ma. Neki su napredniji i zreliji, vredniji iuspešniji u radu, a neki nisu i treba im mno-go truda da nauče osnovne stvari. Zrela iiskusna duša odmah vidi šta je u pitanju, očemu se radi, razume događaje već na prvipogled, a svoju zrelost najbolje iskazuje uradu, ona je maksimalno praktična, efikasnai kreativna. Ne mora mnogo da uči, treba jojsamo osnovna informacija šta treba da seuradi, i to će sama da uradi, ne treba niko daje tera na to. Karakter nezrelih duša je suprotan odsvega toga. One uče na teži način. Sve što sena ovom svetu radi pogrešno i štetno, to rademlade i nezrele duše. One su i nasilne. Nasiljeod strane nezrelih duša ne potiče iz toga štosu one zle po svojoj prirodi. Nijedan čovek usvojoj suštini nije zao. Ne može to da bude,ako uopšte ima dušu. Zla dela ljudi čine samozato jer su nesvesni, identifikovani sa privi-dnom realnošću fizičkog sveta, jer nisu dovo-ljno svesni svoje duše. Tada su prinuđeni naborbu za opstanak po svaku cenu. Tako pos-taju nasilni. Ne vide i ne znaju ništa drugo,samo ono što im čula fizičkog sveta nalažuda postoji. Koliko sebe doživljavaju samo kao

144

izdvojenu fizičku individuu, toliko i svetdoživljavaju kao spoljašnji i tuđ svet, koji imje suprotstavljen. Koliko su odvojeni od sebe,svoje duše, toliko su u sukobu sa svetom.Kada se više takvih nesvesnih individuanađu zajedno, uvek spontano nađu i razlogda se potuku. Sve rasprave i svađe među lju-dima nastaju usled neuviđanja prirodestvarnosti, nesvesni ljudi na silu pokušavajudrugima da objasne i nametnu ono što znajui misle da znaju. Svi ljudi razgovaraju i svađa-ju se samo oko toga da pokažu šta je šta naovom svetu, oko različitog viđenja jednogistog sveta. Ne vide da je sve što postoji izrazbožanske svesti, da je sve savršeno. Ne videda je ista svest njihove duše u svakom dru-gom čoveku, u svakom biću. Nešto pokuša-vaju da naslute kroz religijska učenja koja ihobučavaju da shvate božansko postojanje, dafizički svet i fizičko telo koje imaju nije svešto postoji, da 'ima nečeg višeg', da zato trebada budu dobri. I kada kroz etiku i disciplinupostanu makar malo dobri onda se uvere daje to pravi put ka svesti i razumevanju. Ali itada to projektuju u nekog Boga ili verskiautoritet, umesto da to razumevanje prepoz-

145

naju kao prirodu svesti i savršenstva samogpostojanja. Stoga ne postoje sukobi među ljudima,kao što ne postoje sukobi među samim dušamajer one znaju da su odraz jedne iste božanskesvesti. Svi sukobi nastaju samo između različi-tih stanja svesti u ljudima, različitih indivi-dualnih iskustava svesti. Zato se svi sukobi među ljudima izmiru-ju samo razumevanjem onoga što ih sve spajau jedno i savršeno, razumevanjem svesti duše,božanske svesti koja sve omogućava.18

Objektivno posmatrano, svi smo miemanacije jedne iste božanske svesti, listići

18 Ogromna većina sukoba među ljudima bila bi izbe-gnuta samo boljim razumevanjem i dijalogom. Savr-šenstvo kulture dijaloga, koji uključuje razumevanjesvesti duše i božanske svesti, izneo je još Platon, krozSokratove dijaloge. On je dokazao da ispravno razu-mevanje samoga sveta i među ljudima nije mogućebez ispravnog razumevanja prirode duše. SokratovDaimon je viši um, koji nas povezuje sa svešću duše.Svi mi na sve načine tražimo razumevanje na ovomsvetu, a nerazumevanja i sukoba je tako mnogo. Danasniko ne čita Platona. Kulture dijaloga i razumevanjana ovom svetu biće sve više tek onda kada Platonovadela budu prva po važnosti izučavanja u školama.

146

jednog drveta. Jedna ista božanska svest jeindividualno podeljena u svakom čoveku dabi iskusila sve moguće aspekte iskustavapostojanja. Koliko je besmisleno da se listićijednog istog drveta svađaju među sobom!Svest o ovome uklonila bi svaki sukob međuljudima. Svi mi zajedno doprinosimo boljemrazumevanju postojanja, ono je tako veliko isloženo da ne može samo preko jednog sves-nog subjekta da se spozna. Potrebno je mnoš-tvo svesnih subjekata, mnogo ljudi. Svi onrade na zajedničkom poslu i cilju. I sukobi među ljudima jesu odraz savr-šenstva i vode njemu, jer kroz sukob se jasni-je izražavaju iluzije i lakše ih je postati sves-tan, tako se brže privode kraju sve iluzije.Sukob je i katarza koja nas oslobađa iluzija.Na kraju svakog sukoba i patnje uviđamo daje to samo bio teži način da spoznamo nekuistinu. Na kraju svakog sukoba uviđamo dasmo mogli biti i pametniji. Dodatni problem stvara snažna privla-čnost božanske svesti koja jednako deluje namlade i na stare duše, jer božanska svest jesveprisutna i izvor svega. Stare duše je pre-poznaju i dele na ispravan način, kroz bezus-

147

lovnu ljubav i razumevanje, podučavanje ipomaganje svim bićima, kroz usklađivanje sanjom na svim planovima. Ali kod mladih inezrelih duša privlačnost božanske svestimože da se izrazi na krajnje naopak način.One mogu da počine najgora nedela mislećida tako služe Bogu. One najgluplje svoju pre-danost Bogu ponekad izraze tako što na sebestave eksploziv i odu u tržni centar, da ubija-njem 'nevernika' prinesu svoju žrtvu Bogu -umesto da to urade u svojoj bogomolji koja ihje tako naučila. Prikladno je najnezrelijimdušama da rade upravo suprotno od onogašto treba da rade; da ubijaju život misleći daga služe, da ubijaju božansku svest umestoda je ispolje ovde na Zemlji. Mi smo zato idošli na Zemlju: da doživimo božansko usvim mogućim aspektima, a ne da se borimoprotiv onih aspekata božanskog ispoljavanjakoja ne razumemo. Kada čovek ubija u ime Boga to je naj-dalja tačka ispoljavanja božanske svesti, naj-mračniji kutak postojanja. To je najvećiapsurd u univerzumu, jer samo Bog postoji,sve drugo je iluzija. Ali od te tačke je mogućai najvatrenija predaja Bogu. Slično zatezanju

148

elastičnog užeta, kada je najdalje od svogizvornog stanja, kada je kretanjem u suprot-nom smeru zategnutost najjača, tada je isnaga za povratak u početno stanje najjača.To je paradoks koji se provlači kroz celokup-no postojanje. Izgleda kao da Bog sam sasobom igra jo-jo. Sve negativnosti koje mlade i nezreleduše čine na ovom svetu svode se na nera-zumevanje zašto su uopšte došle na ovajsvest. One to stalno pokušavaju da spoznaju,ali na sve moguće i nemoguće načine. Nerazumeju da su ovde došle da budu produže-na ruka božjeg stvaranja, da svojim radompraktično i konkretno ispoljavaju kreativnusvest, zato su naše ruke dizajnirane da budusavršene alatke, koje stvaraju sve druge alat-ke. To su radile i pre rođenja, kao duše uvež-bavale su se u stvaranju raznih oblika životana raznim planetama. Na ovom fizičkomsvetu to samo treba da nastave, da rade bilošta, jer svaki rad je jednako vredan, od bašto-vanluka do čišćenja ulica i izgradnje satelitau kosmosu. Ništa nam satelitska tehnologijane bi vredela da nemamo baštu za uživanje ičiste ulice. Rudari su iskopali metal od koga

149

je napravljen satelit, seljaci i farmeri sunahranili naučnike koji su ga napravili. Sve jeto jedan isti zajednički proces održavanjaživota i rada. Zbog svoje povezanosti svačijirad je jednako važan. Bez jednog propadajusvi ostali. Samo nas nesvesnost i neuviđanjestvari iz perspektive celine navodi da potce-njujemo neki rad, da nešto smatramo manjevrednim, ili nepovoljnim. To je samo usledneuviđanja šire perspektive, savršene celine. Umesto rada na ovom svetu nezreleduše najčešće pokušavaju da se vrate natragu izvorno božansko stanje, koje uvek makar inajnejasnije osećaju da postoji. One malo višeduhovne beže od sveta u manastir. Onemanje duhovne kradu i traže 'laku lovu' samoda uživaju. Sav sukob na ovoj planeti svodi se nasukob duša koje shvataju da treba ići napred,da treba ostvariti plan zbog kojeg su došle naovaj svet, da božansku svest sprovedu u sveoblike fizičkog sveta, da 'carstvo nebesko'sprovedu na zemlji - sa nezrelim dušama kojetoga nisu svesne, već su samo naivno i intui-tivno svesne da potiču od božanske svesti iovde se zato osećaju ograničene i sputane, u

150

neprijateljskom okruženju. Zato žele da sevrate natrag, ili da bar sanjaju o božanskom.Za mlade i nezrele duše to je prirodno i logič-no stanje i reagovanje. One su tako stvorilesvoju kulturu pa i religije koje služe samotome da se odupru ovom svetu, da 'spasudušu čovekovu', zapravo da pobegnu od neu-godnog zadatka kojeg su same sebi zadale, ato je da prođu kroz tešku školu zvana PlanetaZemlja i da u njoj manifestuju božanskusvest kroz svoj rad i prisustvo. Islam, hindui-zam i pravoslavlje su primeri takvih religija ikultura. One ispravno tumače božansko ičuvaju svest duše, ali ne služe svrsi zbog kojesu duše došle na ovaj svet. Više vuku razvojsvesti duša na ovom svetu unazad, negounapred, više omogućavaju ljudima da osta-nu detinjasti nego da sazru. Iako čuvaju usebi najviša znanja o prirodi božanskog iljudskoj duši, to znanje ne ostvaruju praktič-no na ovom svetu. Judeo-hrišćanstvo koje se izražavakroz protestantsku kulturu, posebno Kalvi-nizam, kao i masonerija, najbolje uče ljudenjihovoj pravoj svrsi na ovom svetu, a to jerad i osvešćenje. Taj duh je izgradio savre-

151

menu civilizaciju na Zapadu. Svakako, to činesamo u svojim granicama i dometima kojinisu sveobuhvatni i savršeni. Njima nedosta-je sva dubina svesti o duši. Ali to je ono što jedo sada bilo moguće izvesti. Velika je greškagledati na ljudski razvoj idealistički i apsolu-tistički. Treba biti realan i razumeti šta jemoguće ostvariti u skladu sa vremenom iprostorom. Taj proces se odvija dvojako: istorijski,spolja i kolektivno - i unutar čoveka, indivi-dualno. Spolja, istorijski, kolektivno, on se jošuvek razvija, još smo u prvoj fazi tog razvoja.Postojanje aristokratije i njeno vlasništvonad korporacijama dokazuje da smo još uveku Srednjem veku, samo što imamo struju,vladavina prava i ljudske slobode još uvek nepostoje ni u najrazvijenijim državama, sve jeto još uvek u ranoj fazi ispitivanja. Ali učoveku se ceo taj proces ogleda u njegovojzrelosti i mogućnosti da bude ostvaren neza-visno od vremena i prostora spoljašnjegodvijanja, ovde i sada. Stoga ne treba brkatispoljašnji i unutarnji izraz tog procesa. Spoljase još nije razvio, i razvija se kroz dug vre-menski i istorijski razvoj, a u čoveku može

152

uvek ceo da se ostvari kroz čovekovu samos-poznaju. To ide nezavisno jedno od drugog,mada može biti i povezano u smislu da sepodstiče ili ograničava. Na primer, osvešćeniljudi unapređuju civilizacijski razvoj, aliograničenja civilizacijskog razvoja ograniča-vaju i ljude koji u njemu žive. Jednaka neravnoteža postoji i u onimsilama koje ljudski razvoj guraju napred, krozrad i učenje. Ni oni nemaju pravu meru i uvidu smisao onoga što rade, tako da su neki odnjih, posebno masoni, spremni i da gaze pre-ko mrtvih samo da bi išli napred. Svakako daje veći napor potreban u kreativnosti nego udestruktivnosti, za destrukciju je dovoljnoprepuštanje inerciji, kao kod klizanja nadole,a za kreativnost uvek treba ulagati energiju,kao kod penjanja uvis. Teško je odrediti čijinapor je jači u toj destrukciji, da li onih kojivuku unapred ili onih koji bi da se vratenazad u raj, ili da im ostane sve isto ako jedovoljno dobro. Borba jednih i drugih u tomnatezanju konopa ispoljava se kroz sve rato-ve i civilizacijske sukobe na ovom svetu. Nevide da su zajedno potrebni jedni drugimakao nadopuna. Tehnološki razvoj bez svesti

153

duše ovaj svet može da pretvori u sofis-ticirani pakao. Sa druge strane svest duše nemože da se izražava na bilo kakav ograničennačin, bez razvoja koji uključuje i tehnološkirazvoj. Samo kada se svest o božanskomostvari kroz materijalnu kulturu i rad, ondaje ona potpuno ostvarena na ovom svetu. Toje svrha svake civilizacije i kulture, da spojisvest sa postojanjem. Upravo zbog neravnoteže u procesuosvešćenja mi i postojimo na ovom svetu. Dasmo savršeno svesni ne bismo se ni rodiliovde. Ovde veliku većinu čine mlade i nezre-le duše. Zato je ovaj svet ovakav kakav jeste. Ipak mlade duše koje su toliko nezreleda čine zlo i nasilje su u manjini (da su uvećini, tek onda bi imali problem). Većinamladih duša je svesna da ne zna sve i žele dauče, da se razvijaju, raduju se i uživaju u sva-kom radu i razvoju, izgradnji nečeg novog iboljeg. Rad na poboljšanju uslova života ihpovezuje sa svešću duše i božanskim. Zatovole kreativan rad i razvoj. Takve duše najbr-že napreduju u svom karmičkom sazrevanjuna ovom svetu. One su uvek pozitivne, odišuhumorom i zdravim interesovanjem, entu-

154

zijazmom, uživaju u učenju, bore se za prav-du. Ipak, nisu prosvetljene pa mogu i da patezbog raznih razloga. Ono što još treba da znamo u veziinkarnacija i karmičkog sazrevanja duša saz-naćemo ako se samo podsetimo da je božan-ska svest bezvremena, da zato ona svoj holo-gramski univerzum trenutno ispoljava krozsve moguće paralelne realnosti. Sve se doga-đa u bezvremenoj sadašnjosti, ne tokomvremena. Vreme je samo način na koji se tro-dimenzionalna realnost ispoljava, a osim njepostoje i druge dimenzije, u kojima se vremeprogresivno sve više smanjuje i konačno uetru nestaje. U tom izvornom, najfinijemstanju stvarnosti sve je sabrano u Jedno(samadhi). To znači da se u stvarnosti svedogađa u bezvremenom jedinstvu, da se svemogućnosti ispoljavaju kroz paralelne real-nosti, trenutno, odnosno bezvremeno. Stogase i naše inkarnacije ne odvijaju tokom vre-mena, linearno, jedna za drugom, već se svedogađaju i već su se zapravo dogodile odjed-nom, ali u paralelnim realnostima. Naš umvezan za vreme i linearnu trodimenzional-nost ima iluziju događanja kroz vreme, jedan

155

naš fizički život ima svoj početak u rođenju ikraj u umiranju tela, to su uslovi fizičkog 3Dsveta, pa na osnovu toga um zaključuje da je iizvan tog okvira tela isto tako, da i u višimdimenzijama postoji isto vreme. To je iluzija.Sve naše inkarnacije se trenutno događaju usadašnjem vremenu. Jedna nad-duša se tre-nutno deli u više duša, a svaka duša možeistovremeno da se podeli u više fizičkihinkarnacija. Zašto bi duša gubila vreme ulinearnom preporađanju iz jednog tela udrugo kada je po svojoj prirodi bezvremena,kada je sve sačinjeno od jedne iste bez-vremene 'božje čestice' i kada sve već postojiu paralelnim realnostima? Zapravo, kada bismo pažljivije i do kra-ja razumeli upravo rečeno, bilo bi nam jasnoda su se sve naše inkarnacije već dogodile,iako se sve paralelno upravo događaju. Zatošto su se već dogodile, našu trenutnu real-nost mi zapravo sanjamo. Zato je rečeno da ježivot san, iluzija, maya. Zato nam je Budarekao da treba samo da se probudimo, ništadrugo, i pokazao nam kako. Ipak, ovo ćemo lakše razumeti akoinkarnacije uporedimo sa našim procesom

156

svakodnevne smene jave i sna. Jedina razlikaja u tome što kada se ujutru probudimoimamo sećanje na tekući život i kontinuitet.Kada umre telo i rodimo se ponovo ondadolazi do prekida kontinuiteta, bar za fizičkium u telu, što je logično jer i telo je drugo panema kontinuiteta u sećanju. Nama je ovde utekućem životu potreban kontinuitet u vre-menu i prostoru zbog sticanja iskustava iosmišljavanja, razumevanja svih mogućnos-ti. Da smo ovde svesni svih paralelnih real-nosti, svih inkarnacija, bio bi haos. Život nebi bio moguć. Naš ritam života sačinjen od budnosti ispavanja jeste zapravo odraz ritma inkarna-cija, rađanja i umiranja, jer stvarnost je holo-gramska projekcija, svaki detalj sadrži slikuceline. Tako i naš život u fizičkom telu odra-žava principe inkarnacija, način na koji našaduša postoji u apsolutnom pogledu. Mi smo tih svojih drugih paralelnihinkarnacija intuitivno svesni jer razmenju-jemo informacije među njima, tako bržeučimo. Zapravo, mi samo tako i učimo. Uvekkada u jednom životu izaberemo da iskusimojednu mogućnost, sve naše druge paralelne

157

inkarnacije tada izaberu sve druge mogućno-sti. Tako brže dolazimo do svesti o svimmogućnostima. Zapravo, jedino tako imožemo da dođemo do svesti o svim mogu-ćnostima. Ipak to sticanje iskustava ne dolaziu svim paralelnim inkarnacijama jednako,već postoji jedna centralna inkarnacija kojaih sve prima. To je nalik na jednu glavu imozak koji upravlja celim telom sa različitimudovima. Dok smo još uvek nedovoljno svesni utelu, mi informacije od drugih paralelnihinkarnacija dobijamo nesvesno, preko snovai vizija, inspiracije. Kada se konačno pro-budimo za svest duše mi vidimo sve svojeparalelne mogućnosti i živote i da smo sin-hronizovano živeli i učili kroz njih. Izašli smoiz iluzije vremena i identifikacije sa samojednim telom. Zato više ne možemo da serađamo. Ali zato možemo slobodno da živi-mo kako hoćemo. Po prvi put. Paradoks je daprvi put imamo svoju volju i slobodu samoonda kada smo potpuno slobodni od iluzijaživota, da prvi put možemo da živimo tekonda kada nam život ne treba. Tada imamonajveću zrelost i uvid u stvarnost i božansku

158

svest duše. Nažalost, data nam je sloboda dataj uvid možemo da steknemo i na teži i bol-niji način.

159

SAVRŠENSTVO PATNJE

Osnovni razlog zašto na ovom svetupostoji patnja je taj što se nesvesno i nerazu-mno opiremo stvarnosti, samoj stvarnostiuopšte, i stvarnosti koja sačinjava našu tre-nutnu situaciju, naše stanje i razvoj. Opiremo se stvarnosti samoga posto-janja jer ne vidimo da je sve savršeno kakojeste u svakom trenutku, da sâm kosmos nebi postojao da nije upravo ovakav kakav jesteu svakom trenutku. Tom savršenstvu pripa-da i naša lična stvarnost, jer i ona pripadakosmosu, ali ona može da se menja i temogućnosti za promenu su takođe odrazsavršenstva. Savršenstvo ne bi bilo savršenokada ne bi dozvoljavalo svaku moguću pro-menu, i povoljnu i nepovoljnu. To bi onda biosavršeni zatvor. Patnju doživljavamo zato što smonesvesni savršenstva, a nesvesni smo jersmo ograničeni u fizičkom telu, opažanjenam je ograničeno i zato se opiremo stvarno-sti. Taj otpor stvara bol i patnju. Za to nije

160

kriva stvarnost već naše opiranje stvarnosti.Prirodno je da vas zaboli kada udarite u neš-to. Nije kriv zid ako smo udarili glavom unjega pa nas je zabolelo. Stvarnost nikada nemože biti uzrok patnje zato jer stvarnost sveomogućava, i nas same, zato ne može biti uprotivrečnosti sama sa sobom. Ne bi tada nibila stvarnost koja sve omogućava. Pogrešnastvarnost ne postoji. Opiremo se stvarnosti jer je ne razu-memo i ne vidimo, ne vidimo da nas onauvek i u svemu podržava bezuslovnom lju-bavlju. Ona sve omogućava pa će zato podr-žati i naše opiranje njoj samoj. Mi smo slobo-dni da se usmerimo gde hoćemo, i u pozitiv-nom i u negativnom smeru, uvek ćemo bitipodržani od božanske celine jer mi smo njensvesni subjekt koji je ovde upravo zato daiskusi sve što je moguće da se iskusi. Alinećemo biti podržani do krajnjih negativnihposledica. U toj podršci postoji mera. Slobodanam je data samo kao sredstvo eksperimen-tisanja, ne kao sredstvo potpune destrukcije.Međutim, ako smo toliko ograničeni i zarob-ljeni u svojim iluzijama da istrajavamo nanegativnosti, onda ćemo izgubiti podršku

161

celine i svoj tekući život fizičkog tela ćemouništiti. To ćemo sami sebi učiniti. Duša ćepustiti svest takvog uma, na koji više nemože da utiče, da radi po svome sve dokmože. To su svi oni slučajevi samodestrukcijekod ljudi, kada niko ne može da ih zaustavi iurazumi. To su primeri eksperimentisanjaslobodnom voljom koji se protežu na višeinkarnacija. Dobro je znati ovo: ako pretera-mo u svom eksperimentisanju slobodomuma/ega, to može da se protegne na višeinkarnacija, i tada će biti bolnije zaus-tavljanje i pokajanje. Postoje karmički planovi za iskušava-nje kroz više života. To su svi oni slučajeviljudi koji umiru sledeći svoja pogrešna uve-renja i dela, ili naizgled besmisleno i prerano. Ovde treba da bude jasno da je svestduše nenametljiva, a svest uma nametljiva.Svest duše inspiriše i poziva isključivo pozi-tivnim metodama; svest uma nagovara ikoristi sve moguće trikove i iluzije. Um imaza saveznika telo i čula, kada je svest ograni-čena samo na njih, onda ju je lako obmanutida je ono što um prikazuje jedina istina. Zatoje put u patnju uvek popločan dobrim name-

162

rama, lepim i vrlo privlačnim pločicama, sasjajnim marketingom, pozivom na užitak ilak uspeh. Stoga treba znati da telesni ummože izgubiti milost duše, ali samo ondakada je i to jedan od načina da se čovek osves-ti o svim svojim iluzijama. Mlade duše imajujaču svest uma i tela i kod njih se zato češćedogađa da fizička svest prevlada svest duše.Tada svest duše može da se povuče i da osta-vi svest uma da istera svoje do kraja. To suoni slučajevi krajnjeg zla u ljudima, koje zatoprikladno nazivamo bezdušnima. To su već krajnji slučajevi patnje.Mnogo češći slučajevi patnje nastaju uslednerazumevanja da nam svest našeg višeguma i svest naše duše ne dozvoljava ispunje-nje naših niskih i ograničenih želja. To jedetinja patnja zbog neispunjenja želja. Dobroje znati da najveći procenat razloga zaštonam se želje ne ispunjavaju na ovom svetujeste taj da naš viši um ne dozvoljava da seispune jer bolje od našeg fizičkog uma vidikuda bi nas odvelo njihovo ispunjenje. U lošeposledice. Naša duša je pre našeg fizičkogrođenja imala plan za temu iskustava kojatreba da ostvari. Međutim, fizički um se kao

163

malo dete u velikoj radnji zagleda u neštodrugo i želi to. Viši um mu ne da, da ne bigubio vreme na glupostima i da ne bi sebinačinio štetu. Na taj način nas božanska svest uvekpodržava i čuva jer sve je dobro i savršeno.Samo usled našeg ograničenja to doživljava-mo kao patnju. Najteže je ovo razumeti kada su upitanju međuljudski odnosi i veze. Kada nekokoga volimo i želimo nestane iz našeg životaonda najviše patimo. Međutim, i tu važi istiproblem neuviđanja nižeg uma kuda bi nasodveo taj put, sa daljim zajedništvom sanekim. Takođe neuviđanja plana i karme tedruge osobe koja je nestala iz našeg života. Ito moramo da poštujemo, ne samo da se narečima hvalimo da poštujemo tuđu volju,slobodu i pravo izbora. Ako je neko odlučioda ode od nas ili sa ovoga sveta to treba dapoštujemo, a ne samo da očajavamo što jeotišao. Možda nas je neko koga smo volelinapustio zato jer je ispunio ono zbog čega je idošao u naš život, pravu meru prisustva, daje ostao to bi nas odvelo na neku drugu,nepoželjnu stranu. To ne bi bilo dobro za nas,

164

a možda ni za tu osobu. Mnogi pate zbogusamljenosti. Možda ne vide kakav bi pakaodoživeli da su sa nekim. Samoća daje punuslobodu rada na sebi. Kada odemo sa ovogasveta puno ćemo patiti što nismo bolje isko-ristili svoje vreme, nego smo patili za nečimšto nam ne treba. Često nekoga ili neštogubimo samo zato da bismo se naučili pra-vom načinu života. Mnoge duše su se rodilesamo da bi nam izazvale patnju koja će danas probudi, koriguje i vrati na pravi put. U skladu sa savršenstvom svega, svakoumire onda kada mu je vreme, u skladu saplanom duše. Takođe u skladu sa istim savr-šenstvom koje se ispoljava kroz više dimenzi-ja, smrt je samo buđenje u viši život, ne nes-tanak i kraj života. Kada neko umre mlad, tosamo sa ovdašnje tačke gledišta izgleda kaotragedija. Gledano iz perspektive duše to jesamo brže vraćanje sebi samom, možda jeplan i uloga za taj život bila završena. Takođepostoje mnoge inkarnacije koje su samopomoćne uloge, mnoge duše se rađaju samozato da bi pomogle nekoj drugoj duši dadoživi određena iskustva, da nešto nauči naovom svetu; da pomognu nekom događaju

165

da se dogodi, nekom procesu da se ostvari.Kada to ispuni ona odlazi sa ovoga sveta.Svrha inkarnacija nije samo da se ispune lič-ni ciljevi individualne duše, već i da sepomogne drugima da ih ispune. Život je zaje-dnički poduhvat duša. Tu se događaju svemoguće razmene i interakcije. Jedna od najtežih je rana smrt voljeneosobe. Ona nas najpre snažno privuče da jezavolimo više od nas samih, a nismo svesnida smo u njoj zavoleli zapravo svest duše,koja je ista kao i naša svest. Zatim, kada nastako snažno privuče k sebi, svest duše nassvojim naglim odlaskom, uzmicanjem kao udžudo zahvatu, tresne o tlo realnosti. Sve tonas uči da vrednujemo i u svemu jedinovidimo svest božanske duše. To je brza i bru-talna karmička lekcija za one koji su previšeidentifikovani sa telom.19

19 "Zaista, zaista vam kažem: ako zrno pšenice padnu-vši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre,rod mnogi donosi. Ko voli (fizički) život svoj izgubićega, a ko mrzi život svoj na ovome svetu sačuvaće ga zaživot večni (svest duše)." (Jovan, 12: 24-25.) Ko hoćedušu svoju da sačuva samo u fizičkom telu neće utome uspeti. Ko prestane da se identifikuje sa telomradi spoznaje svesti duše, taj će sačuvati sebe samoga.

166

To je brutalna lekcija namenjenamanjini kojima je potrebna. Smrt voljenihosoba svakako ima i drugih strana. Možda jeneka umrla da nam ne bi napravila većipakao od života kasnije. Ne treba suditi oonome što ne znamo. I takva smrt bila bi uskladu sa opštim savršenstvom, u kome jesve kako treba da bude. Rana smrt kristališe svest duše mnogoviše i brže nego radosno življenje do dubokestarosti. Previše dug život može čoveka daolenji i dezorijentiše. Udoban i prijatan životjoš mnogo više. Znate kako izgledaju stare,samozadovoljne drtine. Predug život postajesopstvena suprotnost i negacija. Zato sumnogi životi skraćeni iz praktičnih razlogamentalne higijene. Iz istog razloga nam je imnogo šta drugo uskraćeno. Stoga smrt kao uzrok patnje treba pot-puno odbaciti ako želimo da razumemo da jesve savršeno. Zapravo smrt je čovekov najveći save-znik u osvešćenju i buđenju. Ništa na ovomsvetu ne može čoveku dati više odlučnosti,volje, iskrenosti i jasnoće kao blizina smrti.Samo pred smrću imamo svoj život u celosti

167

u svojim rukama i tu više nema mesta zabežanje u iluzije. Samo pred smrću pokazu-jemo sve najbolje od sebe, svoju suštinu. Zatonam je ona tako privlačna. Međutim, u kon-tekstu svesti duše, u stvarnosti, smrt ne pos-toji, postoji samo za um koji je identifikovansa telom. Zato mi svoje najbolje osobine iska-zujemo ne zbog same smrti, već zbog blizinesvesti duše, zato jer tada nadilazimo iluzijetela i uma. Kada se sasvim približimo smrtimi se nje ne bojimo, bojimo se nje samo kadaje izdaleka posmatramo. Kada joj se sasvimpribližimo mi onda intuitivno ali jasno vidi-mo da ćemo se sa one strane života susrestisa svim svojim delima i nedelima. To je onočega se plašimo: da ovde nismo uradili što jetrebalo, da smo izgubili vreme na glupostimai iluzijama, da smo uradili što nije trebalo.Rečeno religijskim rečnikom: plašimo se suo-čavanja sa svojim anđelom vodičem koji ćenam suditi za sva dela. To je ono što nas pre-pada u blizini smrti, što nas naglo opameti, ane sama fizička smrt. Mi se fizičke smrti zap-ravo nikada ne plašimo. Uvek se plašimoistine o sebi.

168

Samo fizičkom umu situacija nadila-ženja telesnih ograničenja i iluzija izgledakao smrt. Um će do kraja koristiti sve svojemogućnosti i moći da je izbegne, od krajnjeracionalnih do krajnje iracionalnih. Sledećisvoj um čovek će radije ubijati druge da bisačuvao sebe. Kada je svest duše jača njoj suse predavali svi koji su radije sebe žrtvovalida bi spasli druge. Svi koji su ikada ubijalidruge zapravo su sebe udaljavali od svestiduše. Kada već govorimo o patnji, moramonešto reći i o starosti, kao jednom od najve-ćih izvora patnje, ne samo onima koji su većostareli, već i mlađim ljudima koji počinju dastare i plaše se starosti i smrti. I starost jeodraz savršenstva, ono kroz starost zrači čaki više nego inače, ali tako suptilno da ne možeda se vidi dok čovek ne dođe do njega, dokdovoljno ne ostari, odnosno ne sazri. Svakoživotno doba ima svoje osobine, svoja savr-šenstva u kojima treba uživati, a to znači dokraja ih spoznati. Mladost za uživanje u stras-tima, a starost za uživanje u spoznaji zaštopostoje strasti i šta smo u njima iskusili. Zap-ravo sa starošću se čovek približava svesti

169

svoje duše, što je stariji i zreliji to je više otvo-ren za više dimenzije, koje omogućavaju celuprirodu, i koje su u njemu, jer čovek je sači-njen od svih dimenzija prirode. Što je višeotvoren za više dimenzije više je otvoren zarazumevanje cele prirode i samog života, zaempatiju i saosećanje, za intuitivnu svestkoja nastaje od veze sa višim umom i svešćuduše. Zato su stari ljudi, ako su dovoljnonormalni, prirodno više religiozni, duhovni,blagi i sa više empatije i razumevanja. Takvisu jednostavno zato jer su bliži svojoj duši.Zato su bliži i deci, jer i deca su bliska svojimdušama. Stari su bliski svesti duše jer im seživot približava kraju i skorom povratku usvest duše, a deca su bliska dušama jer su teknedavno došla iz te svesti u telo. Otuda pro-duhovljeni starci liče na decu, opušteni su odiluzija života toliko da deluju detinjasto.Otuda i mnoga deca ponekad liče na stareljude sa ponekim svojim gestom i zapaža-njem. U oba slučaja zrelost potiče od blizinesvesti duše. Najzreliji starci svoju utehunalaze samo u lepoti prirode i u dečijoj čistotiduše, nezagađenoj karmičkim sadržajima iživotnim dramama. Oni sve više i više prepo-

170

znaju svest božanske duše u samoj prirodi ipostojanju. To je savršenstvo starosti. Još jedan uzrok patnje nastaje kadazrela duša biva jače privučena objektivnomsvešću i počne da uči brže nego što može dapodnese. Takva ubrzanja mogu da donesuiskustva koja dušu u telu brže uče da ona nijesamo telo. Nažalost, ovaj svet je praktičnaškola u kojoj se uči kroz rad i direktno iskus-tvo, pa nam takva zrelost često može biti ser-virana kroz iskustvo smrti bliske i voljeneosobe, kada nam svaka vezanost za život iovaj svet postane isprazna, kroz iskustvosopstvene smrti ili bar njene blizine, krozpropast životnih planova, kroz brutalnedogađaje koji dušu oslobađaju identifikacije ivezanosti za telo i svet, ali ne zato da bi otišlau smrt, već samo da bi se uzdigla u razume-vanju. U skladu sa opštim principom ispolja-vanja svega što je moguće da se ispolji, i dotog razumevanja možemo biti dovedeni nasve moguće načine. Tu postoji potpuna slo-boda izbora. Slično prethodnoj metafori oopiranju stvarnosti udaranjem o zid, ovdenam može poslužiti metafora da nas podiv-ljali konj vezanog vuče po tlu sve do cilja. Sti-

171

ći ćemo do cilja i na taj način, ali biće mnogobolnije. Tog konja treba uzjahati, ukrotiti, iništa na ovom svetu ne shvatati previše ozbi-ljno. Prava mera u brzini je suština uspeš-nog sazrevanja. S jedne strane, naš um nemože da prihvati neko iskustvo za koje nijezreo, koje mu se nudi, na koje je možda i slu-čajno nabasao, koje ga je obuhvatilo i ponelosa sobom, kao konj iz naše metafore. Sa dru-ge strane, um ima svemoguću imaginacijukoja mu može razviti želju za iskustvima zakoja nije dovoljno zreo, koja bi mu gledano izviše perspektive (višeg uma) donela lošerezultate, i zato ih viši um sprečava. U obaslučaja um zbog svojih ograničenja ne vidiodmah zašto se to događa, zašto ga neštosnažno privlači i kuda ga to vodi, i zašto nedobija ono što želi, zašto je blokiran. Jednodeluje kao davanje gasa, a drugo kao kočnica.Za ispravnu vožnju kroz život treba znatikoristiti obe funkcije na pravi način. Dovolj-no je samo ih prepoznati na vreme, na ovdeopisan način. U svim mogućim iskustvima na ovomsvetu treba pre svega uživati. Možda zbog

172

neke pometnje niste primetili, ali ovaj svet jestvoren za uživanje. Zato je ovako lep. Daimate svest duše sa kojom bi mogli jasno daopažate, videli biste da je svaki kubni centi-metar ovoga sveta savršena lepota i kreativ-nost. Odraz božanskog savršenstva. Ništadrugo i ne može biti. Zato ljudi mogu da uži-vaju i u najgorim stvarima i teško ih je odvra-titi od toga. Uvek se radi o uživanju, samo štone vidimo uvek kuda nas uživanje vodi. Iako je lepota ovoga sveta odraz njego-vog savršenstva, on je stvoren za uživanjeradi percepcije, osvešćenja, spoznaje u celostisve do suštine, a ne radi zadovoljavanja nis-kih strasti. Za tako nešto mora postojati priv-lačna snaga, zainteresovanost. Ali mladeduše često brkaju privlačnost radi osvešćenjasa privlačnošću strastima. Njihovo sazreva-nje se sastoji iz razumevanja zašto je ovajsvet tako lep, da dođu do odgovora da je lepjer je odraz božanske svesti naše duše, da raz-log za njegovu lepotu nađu u sebi, svojojduši. U vezi patnje koja ih pri tom sazreva-nju prati treba da znaju da je ovaj svet dizaj-niran tako da ne dozvoljava dušama da se

173

previše identifikuju sa spoljašnjim objek-tima, sa sadržajima ovoga sveta. Zato je životprolazan, nepostojan i najčešće bolan. Da nijetako, da čovekov fizički um može da nađesvoje utočište u objektima sveta, on se nikadane bi okrenuo ka svom izvoru, ka svesti duše.Ostao bi tako čvrsto zarobljen u ovom svetuopčinjen njime, odnosno svojim samozado-voljstvom, tako da ništa ne bi moglo da gaprobudi, ostao bi nesvestan. Da se to ne bidogodilo, čovekov život je dizajniran tako dastalno trpi udarce koji ga bude, koji mu uzi-maju sve što nađe, koji mu razbijaju svakusigurnost, svako iluzorno utočište na ovomsvetu, koji mu otkrivaju da ima nečeg višeg,da ono što vidi i zna nije sve što postoji i dazato ne treba da stane već da bude otvoren zanovo, da čovek svoje utočište nema na ovomsvetu, da treba da traži "život večni". Davanje i oduzimanje objekata željačoveku je pažljivo programirano da bude upravoj meri: davanje da ih spozna, a oduzi-manje da se ne identifikuje potpuno za objek-te. Patimo samo zato jer ne spoznajemo i nepratimo taj ritam života koji služi svestiduše, ritam davanja i uzimanja, dok ne

174

razumemo razlog za njegovo postojanje. Raz-log je, dakle, da svoje utočište ne tražimo usadržajima i objektima ovoga sveta jer je onsamo naš odraz, on služi nama, i zato mi netreba da služimo njemu. Svet postoji zbognas a ne mi zbog sveta, svet traži utočište irazumevanje u nama, zato mi ne možemo danađemo svoje utočište i razumevanje u svetu- osim u minimalnoj meri, dovoljnoj da nampokaže smisao razumevanja kao takvog, smi-sao koji je uvek povezan sa svešću duše. Sva-ki smisao i svaka radost koju nađemo naovom svetu povezani su sa svešću duše, ne saovim svetom, on je samo poslužio kao sreds-tvo za spoznaju svesti duše, božanske svesti.Ovaj svet je samo sredstvo, a ne cilj. Među-tim, tako je veliki, čudesan i savršen kaosredstvo da ga lako zamenjujemo za sam cilj. Ceo svet je pažljivo dizajniran za nastako da u njemu možemo da živimo i goli,kao deca u raju, kako neka "primitivna" ple-mena i danas žive. Ceo svet je naše telo, pra-vo telo u kome živimo, a ovo fizičko telo kojeimamo treba samo da nam omogući to iskus-tvo. To što smo fizički razdvojeni u mnoštvoindividualnih tela, umova i iskustava, ne

175

treba da nas zavarava da smo samo jednaindividua izgubljena u neprijateljskom svetu.Iako je ta iluzija vrlo jaka i delotvorna za veli-ku većinu tih "individua", treba znati da je tosamo stav šizofrenog uma. Ništa više odtoga. Međutim, zahvaljujući osnovnom prin-cipu ispoljavanja Apsoluta, savršenoj slobodiu kojoj se sve-što-jeste ispoljava kao sve-što-može-da-bude, taj šizofreni um je stvoriosvoju kulturu življenja koja danas preovlada-va na ovom svetu. Ali zahvaljujući toj istojslobodi to se uvek može promeniti, i ta pro-mena zavisi samo od nas. Stoga, prinuda za buđenje je jedan odrazloga za savršenstvo patnje. Savršenstvo patnje najbolje možemorazumeti u kontekstu mladih i starih duša.Sve one imaju teškoće i zadatke učenja i rada. Mlade duše imaju teškoće u učenju iprilagođavanju životu na ovom svetu. Zatozbog njih postoje svi zakoni i sankcije, sistemprinuda i pritisaka. Njima je kao i maloj decipotrebna disciplina i prinuda da bi naučilezakone ovoga sveta. Budući da je svest duševeoma snažna i da je zbog te snage veomateško razumeti princip slobode sticanja svih

176

mogućih iskustava koji vlada na ovom svetu,mlade duše je veoma teško privoleti da učenova pravila. One zbog snažne svesti dušesnažno teže da se vrate svesti duše, bezazle-nosti samoga postojanja. Zato zbog takvogotpora nastaju teškoće i patnje za mladeduše, one se sudaraju sa izazovima i ograni-čenjima ovoga sveta. One ne vide celinu pos-tojanja, više dimenzije, ceo lanac uzročnosti,i zato im događaji deluju nepovezani, haotič-ni i nelogični, pa same pokušavaju da ihisprave kako znaju i umeju, a to je vrlo ogra-ničeno i često pogrešno. Zato moraju da učena iskustvima, a učenje na iskustvima pod-razumeva sve moguće greške. Zato nastajusve nevolje i patnje mladih duša na ovomsvetu. Tačnije rečeno: sve patnje i nevolje naovom svetu nastaju zbog mladih duša kojeprave probleme u svom učenju. Ne postojipatnja izvan toga kao neko objektivno stanjestvari, kao realnost. Stare duše imaju drugačiju vrstu prob-lema. One moraju da razvijaju toleranciju itrpeljivost prema svim ludorijama mladihduša. Na taj način one dokazuju u praksi svo-ju višu svest, svest o celini i savršenstvu sve-

177

ga. Trpeljivost je praktična primena više,transcendentalne svesti duše, u praksi nanižim planovima. Život je uvek praktičan,uzalud nešto znate ako to direktno ne iskuša-vate i ne primenjujete. Naime, um je sposob-nost da virtuelno sagledamo svaku realnostiz svih aspekata, i bez njenog prisustva,nezavisno od vremena i prostora. Zato je umveoma koristan alat za spoznaju realnosti, aliupravo zbog tog svog savršenstva um dajeprivid da je realnost već ostvarena iako jesamo virtuelno predstavljena. Zato ljudi takoteško razlikuju realnost od privida, od svogauma. Zato um donosi i stvarnost i iluziju. Bezjasnog uma ne možemo da se osvestimo naovom svetu, ali takođe bez transcendencijeuma ne možemo da sagledamo samu stvar-nost koja nadilazi ovaj svet i čula. Nakon neke spoznaje nju uvek mora-mo da dokažemo u praksi, u stvarnosti. Čestoto doživljavamo kao odupiranje našoj spoz-naji, da nam realnost kvari raspoloženje inepotrebno nas iskušava, jer odmah namnameće ispit i iskušenje. Tu se samo radi opromeni nivoa svesti. Kada pređemo na višinivo odmah se suočavamo sa njegovim

178

novim uslovima i izazovima na koja dotlenismo navikli. To je sve. Problem je što mikonkretan prelazak na viši nivo svesti težimoda doživimo apstraktno, fiktivno, kao i svedrugo, po starim obrascima, pa nas iznenadirealnost novog nivoa. Zato sva iskušenja kojadoživljavamo jesu samo prinude da budemorealni, da se menjamo. Svaki viši nivo svestije veća realnost. Samo je na najnižem nivousvest bliska iluzijama i fikcijama, nezrelomodnosu prema realnosti. Kako se uzdižemotako moramo postajati realniji i sve višeodgovorni. Mi zapravo uživamo u percepciji svihmogućnosti postojanja. To je primarnanamera života i božanske svesti, da iskusisebe samu kroz nas kao svoje svesne subje-kte. Kada smo manje svesni subjekti mi svemogućnosti postojanja doživljavamo primi-tivno i spontano, i tada doživljavamo iskus-tvo stradanja. Ako smo više svesni subjektionda sve mogućnosti doživljavamo plemeni-to i svesno, tada kroz svaku mogućnost doži-vljavamo smisao postojanja. Ne postoji sukob dobra i zla na ovomsvetu, već samo mera prisutnosti svesti duše

179

i njene odsutnosti u umu i telu čovekovom.Zato ne treba da se borimo protiv zla većsamo protiv sopstvene nesvesnosti. Borbomprotiv zla, po zakonu privlačenja, samodajemo snagu zlu. (Postoje verske institucijekoje nas na sve načine navode na borbu pro-tiv zla i "bezbožništva", i one na indirektannačin same proizvode zlo.) Treba samo daunosimo svest u sva iskustva, bez izbora,duševnost, odnosno razumevanje duše uovaj svet, da proširimo percepciju na svedimenzije. Sama svest duše će smanjiti pot-rebu za negativnim iskustvima i učiniti ovajsvet boljim. Ovaj svet je loš samo onolikokoliko ga ograničavamo svojom ograniče-nom percepcijom. Zlo se uvek pobeđuje samosa dobrim, mržnja samo sa ljubavlju, sukobisamo sa razumevanjem. Zato što se postojanje prelama krozviše dimenzija, a mi ne vidimo sve dimenzijeveć samo svoju koju opažamo čulima, postojekontradiktorne i apsurdne situacije kojetakođe odražavaju savršenstvo. Situacije kojeuspevaju iako ne znamo kako, koje ne bi tre-balo da uspeju, ili protivno našoj nameri, aopet ima situacija koje ne uspevaju iako sve

180

činimo da uspeju. Dobre namere i dela pone-kad donose vrlo negativne posledice, a pone-kad tragedije i katastrofe dovode do vrlodobrih rezultata. Zato moramo da imamosvest o višem i nepoznatom, da ono nije nep-rijateljsko već samo nepoznato. Sazrevanjesvesti duša na ovom svetu sastoji se iz učenjatrpeljivosti i razumevanja kako deluje onošto ne vidimo i trenutno ne znamo. Religijesu slaba škola za takvo učenje, mada i onesadrže te elemente obučavanja. Svakodnevniživot sa mladim dušama je prava škola. Zreleduše uče na njima. Mlade uče da šta je šta naovom svetu i kako da rade, a zrele uče da trpenestašluke mladih duša i uče ih svemu. Trpe-ljivost je nauka za zrele duše. Ali ta naukanije ni malo laka. Mnoge zrele duše su nas-tradale u toj školi od nasilja mladih. Mnogezrele duše su odustale od tih napora. Mnogese samo po malo oprezno oglašavaju, jer ih jejedna velika duša, koja je teško stradala, upo-zorila da "ne bacaju svoje bisere pred svinje".Ipak, mnogo više stradaju mlade duše usvom neznanju nego zrele u svom znanju; daje obrnuto, razvoj bi išao unazad. Ovakonekako ide napred, iako sporo.

181

Najteže je naći pravu meru, kada jepotrebno delovati a kada ne. Za starije dušenajteže je kada ne mogu da spreče mlade dane dožive neko teško i bolno iskustvo, da nenaude sebi. Međutim, većina mladih duša jedošla na ovaj svet upravo zato da doživi teškaiskustva i pogrešne odluke kako bi se naučilena njima. Zato one to doživljavaju kao "svojuvolju". Otuda najveći sukobi izbijaju oko toga.Velika je mudrost razabrati kada i kako semože delovati da se nešto spozna a da seizbegnu negativne posledice, da se neštonauči na lakši a ne na teži način. To je praviizazov i za stare i za mlade duše. Dakle mi kao duše treba da naučimoda radimo obe stvari, i da uživamo u svemu,jer sve je odraz savršene božanske svesti, i datrpimo sve, jer celinu sačinjavaju sve stvari,sve suprotnosti, i one koje ne vidimo zbogtrenutnih ograničenja fizičkog tela, i kojenam se ne dopadaju. Ako samo uživamo i izbegavamo neu-godne stvari, onda izbegavamo lekcije celine. Često je to zajednička osobina i mladihi zrelih duša.

182

Mnoge bitne informacije i uvidi dolazenam kroz neugodna iskustva. Iskustva suuglavnom neugodna samo zato jer se opire-mo sazrevanju i učenju, jer ne vidimo celinu. Celina nam uvek daje sve što nam tre-ba, ali naš mali um to sve ne može uvek dasagleda. On vidi samo ono što mu se trenut-no sviđa. Sve novo što nam je nepoznato atreba nam, često nam dolazi tako što ga doži-vljavamo kao neugodno i nasilno. To namizgleda kao tiranija stvarnosti, a osobe koje jesprovode kao tirani. Ipak, ono što nas omo-gućava ne može da nam bude tiranin. Veoma je naivno verovanje da su našesrodne duše samo one u koje se zaljubimo naprvi pogled. Jednako često su naše srodneduše zapravo baš one osobe koje ovde u ovomživotu doživljavamo kao neprijatelje i muči-telje. To je posebno izraženo kada smo satakvim osobama vezani bliskim, bračnim ilirodbinskim vezama. Taško ih podnosimo ilinas prisiljavaju na sukobe koji nam pomerajugranice percepcije i delovanja, a vezani smoza njih i ne možemo da ih izbegnemo. Takonas one uče onome što sami nikada ne bismonaučili i radije bismo izbegli. One su ovde u

183

ulozi tiranina samo zato da bi nas naterale dadoživimo iskustva koja sami nikada samovo-ljno ne bismo hteli da iskusimo.20 Zato njihovuticaj doživljavamo kao tiraniju. Za tako neš-to uvek nam treba pomoć. Mnoge velike dušese namerno inkarniraju da odigraju negativ-ne uloge zato jer znaju da je takva ulogaveoma važna. Najveće i najvažnije stvari naovom svetu često mogu biti sprovedenesamo na silu. Može se reći da su na ovom sve-tu jednako prisutni pozitivni i negativni pod-sticaji, inspiracija i prinuda, slatkiši i batina. Početak svakog razumevanja svestiduše na ovom svetu jeste u prestanku identi-fikacije sa telom i ovim svetom. Vrhunacrazumevanja božanske svesti jeste u razu-mevanju da je ovaj svet zapravo sama božan-ska svest jer ništa drugo osim nje i ne možeda postoji. Drugim rečima, kada vidi božan-sku svest u svemu i sve u božanskoj svesti.Sve između jeste svet ljudske sreće i nesrećekoji oscilira između opiranja božanskoj svestii prebrzoj težnji ka njoj. Sva ljudska radost ipatnja jesu samo pitanje brzine osvešćenja

20 O veoma važnoj ulozi tiranina ili sitnih mučiteljavideti u delu Karlosa Kastanede.

184

duše na ovom svetu, pitanje svesti višihdimenzija, pitanje percepcije. Tačnije: pitanjeprisustva ili odsustva svesti duše. Spasonos-na spoznaja je u ravnoteži i razumevanju daje sve već savršeno. Sva neravnoteža postojisamo u umu čovekovom, a njegova realnostje virtuelna. Zato se spasonosna spoznajasastoji samo u transcendenciji uma. Sve pra-ve duhovne tradicije upućuju na tran-scendenciju uma i predanost višoj svesti. Odekstaze šamana, preko vaskrsenja Isusovog,do Budinog prosvetljenja. Buda je o svom prosvetljenju rekao danjime ništa novo nije postigao, samo je videoono što jeste, da je sve savršeno, i video jesopstvenu pravu prirodu kao izraz tog savr-šenstva. To znači da je Budina priroda u svi-ma nama (bodhi), kao naša suština. Probuđe-nje je uvid da je oduvek bila tu. Da je sve uredu. Da je život bio samo lucidan san.

185

NAŠE TELO JE SAVRŠENONAŠE DELOVANJE GA KVARI

Jedan o najčešćih razloga za nezado-voljstvo životom jeste telesni izgled i zdrav-lje. On su retko kada idealni i zadovoljavaju-ći. Mnogo češće postaju izvor najveće patnje irazočarenja i zato moramo da radimo natome da budu bolji. I to sve ima svoje savrše-ne razloge. Ako za sve postoji uzročnost koja seproteže preko više dimenzija i više života,onda je lako razumeti da sadašnji izglednašeg tela nije slučajan, već da je i on savršenodraz ranijih uzroka. Ako ne vidimo te uzro-ke zbog ograničenja našeg opažanja, ne značida oni ne postoje, i uzalud nam je da životsmatramo nesavršenim zbog toga. Nemoguće je razumeti zašto imamotelo ovakvo kakvo je izvan konteksta rein-karnacije i karme. Ako to odbacimo onda lošetelo neminovno doživljavamo kao lošu srećui nesavršenstvo prirode, a dobro kao pukusreću. Opšte je poznato da crte lica odražava-

186

ju čovekov karakter. To, međutim, važi zacelo telo i njegovo zdravstveno stanje. Naškarakter nije nastao samo sa rođenjem tela,već se proteže na sve naše živote. Radi ispra-vnog razumevanja zašto imamo ovakvo teloneophodno je poći od pretpostavke da onotačno kao u ogledalu odražava naš karakterkoji je odraz karmičke zrelosti u inkarnacij-skom ciklusu. Izgled našeg tela i njegove sposobnostisavršeno odgovaraju nameri duše i njenomplanu za tekući život. Duša nije samo isplani-rala život već i sredstvo tj. telo preko kojeg ćeda iskusi život. Ona je sve predvidela. Ako jeu planu iskušenje ličnih teškoća zbog rada nasebi i osobinama uma u telu, telo će biti tak-vo da će te teškoće da donese umu. Ako je uplanu delovanje u spoljnjem svetu, onda će itelo biti tome primereno, biće zdravo i spo-sobno i neće čoveku praviti lične probleme.Dakle, ako je um ispravan i telo će biti zdra-vo. Ako nema drugog načina da svest dušekoriguje stav uma, ona će to učiniti prekotela, jer um je potpuno vezan za telo. Da bi sesvest uma u telu navela da se okrene naispravan put, ka svesti duše i višem razume-

187

vanju stvarnosti, vrlo često se primenjujuteškoće sa zdravljem. Bolest tela je vrlo čestolek za dušu, sredstvo kojim se menjaju para-digme uma na ispravan način.21

Slično tome deluje i izgled tela. On jeuvek takav da posluži planu životnog iskus-tva. Ako nešto ne treba da doživite, to će vambiti onemogućeno preko tela. Na primer,prevelika vezanost za seksualna iskustva ćebiti onemogućena neprivlačnim telom. To jeslučaj kada opsednutost seksom i telesnimizgledom jednostavno nije glavna tema sakojom se duša inkarnirala i postoji neka većai važnija. Stoga ne treba biti depresivan zbogtoga, već otkriti svoju pravu svrhu, koja jeuvek daleko viša od zabavljanja čulnimzadovoljstvima. Svoju pravu svrhu uvekmožemo da spoznamo objektivnim sagleda-vanjem šta možemo a šta ne možemo da uči-

21 O ovoj temi videti u knjigama Bolest kao put od Tor-vald Detlefsen i Ridiger Dalke, i Bolest kao govor dušeod Ridiger Dalke-a. (Thorwald Dethlefsen/RuedigerDahlke: Krankheit als Weg. Deutung und Be-Deutungder Krankheitsbilder; Ruediger Dahlke: Krankheit alsSprache der Seele. Be-Deutung und Chance der Kran-kheitsbilder)

188

nimo, da ne gubimo vreme na iluzije uma, dastvarnost ne prilagođavamo svojim željama. Sa druge strane, teškoće s telom sučesto izazov koji treba um da savlada da biizgradio neke osobine. Stoga izgled i stanjetela nije uvek u funkciji ograničavanja, već ipodsticaja na kreativan rad i ostvarenje. Zap-ravo, sve je u funkciji podsticaja. To otkriva-mo onoliko koliko otkrivamo stvarnost. Takođe treba razumeti da naš fizičkiizgled i zdravlje nije samo rezultat plana dušeza tekući život, već je i posledica naših dela izprethodnih (drugih) života. Naše telo jekombinacija oba uticaja, i odraz naše karme,prošlosti, i planova za budući razvoj. Vidovitiljudi mogu da vide nečiju karmu samopogledom na telo. Zapravo, ne morate ni dabudete vidoviti da biste zaključili da neko koima katastrofalno loše telo, nema dobrukarmu. Stoga suočavanje sa telesnim teško-ćama jeste metod ispravljanja grešaka kojesmo počinili ranije. To je sve naš rad na sebi,sve je to proces preko kojega se um u fizič-kom telu povezuje sa svešću duše. Naše neznanje u velikoj meri oblikujenaše telo. Preveliku težinu sigurno nemate

189

zato jer znate kako da se hranite. Rak debelogcreva i dijabetes dobijate zbog previše mesa uishrani. Autizam i sve autoimune bolestinastaju od vakcina i teških metala u njima.Sve je to posledica neznanja i štetnog delova-nja, a ne nesavršenstva prirode. Ne postoje'genetske greške', postoje samo karmičkeposledice koje se odražavaju na telu. Dokaz zato daje hipnoza. Pod hipnotičkom sugestijomčovek može da promeni svoj DNK, odnosnoda se izleči i od bolesti koje medicina vodi kao'genetski nedostatak' i za koji nema leka. Todokazuje da je svest u osnovi svega što sezbiva u telu, i da je ta svest nezavisna od tela,da mu prethodi i da ga nadilazi. Sa stanovišta svesti koja omogućavaživot, sve je dato savršeno. Sâmo funkcioni-sanje tela odražava božansku svest i kreativ-nost, telo je samoodržavajući mehanizam,koji uz minimalnu pomoć prirode savršenosam sebe održava. Jedini poremećaj može danastane nasilnim putem i neznanjem, kadaum iz neznanja truje svoje telo i zato onooboleva. Sve bolesti nastaju zagađenjem ili tro-vanjem organizma. Svako ozdravljenje nasta-

190

je čišćenjem organizma od zagađenja. Postojisamo jedna bolest, a to je poremećaj rada ćeli-ja (CFD). Postoji samo jedno izlečenje: obnav-ljanje rada ćelija, dopuštanje prirodi da radisvoj posao. To se postiže živom hranom kojaima žive ćelije, veganskom ishranom. Među-tim, kompletan rad ćelije se ne predaje stu-dentima ni na fakultetima. To se čuva kaotajna, možda zato jer bi se javnosti otkrilo daje život svake ćelije jednako složen i inte-ligentan kao život svakog čoveka. Kada bi sećelijama pomagalo da se iscele, tada bi far-maceutska industrija ostala bez profita. Isti-na se skriva. Na primer, govori se da je sunčeva sve-tlost izvor života, ali ne govori se šta to tačnoznači. Fotoni sa sunca koji pristižu do telanose informacije koje direktno utiču na sta-nja DNK. Svetlost zvezda informiše DNKkako da funkcioniše. Međutim, "naučnici"(koji rade za farmaceutsku industriju) danasgovore da je sunčeva svetlost štetna za ljude.Zato je bolesnih sve više i više. Pored sunčeve svetlosti i voća, univer-zalni lek za sve bolesti, od gripa do raka, jeste"plodova voda" u kojoj se za vreme trudnoće

191

razvija fetus, i hrani njime. Pomoću "plodovevode" čovek može da se izleči od najtežihbolesti. Ako se pitate gde da nađete "plodovuvodu", treba da znate da je to vaš urin. "Plo-dova voda" je urin, sa još nekim hormonskimdodacima potrebnim fetusu. Svi narodi svetana svim kontinentima su od najstarijih vre-mena primetili da se deca rađaju sa urinom ilogično su zaključili da je to lekovito. Proveri-li su u praksi i tako je nastala urinoterapija,najstariji i najmoćniji metod lečenja prisutansvuda u svetu. U Ajurvedi se lečenje urinomsmatra najmoćnijim metodom lečenja. Prin-cip delovanja je u tome što urin sadrži sveinformacije o telu i njegovim ponovnim uno-šenjem telo se informiše i tako se postižepovratni efekat sličan biofidbeku ili homeo-patskom lečenju, tako se jača imuni sistemdo maksimuma, i usmerava na pravi uzrokbolesti. Tako se rad ćelija obnavlja. Urinote-rapija je jedina prava vakcinacija, odnosnopreventiva. Međutim, naučni um je sakrio tuistinu od ljudi i učinio sve da se ljudi gadesvoga urina, jer da se ne gade, farmaceutskaindustrija bi propala. Ipak, sve je više lekara

192

koji se bave urinoterapijom, koji održavajusvoje kongrese u svetu i razmenjuju iskustva. Medicina danas bolest koristi za profitjer farmaceutska industrija u potpunostikontroliše alopatsku medicinu i obrazovanje.Tretiraju se samo simptomi, ne i uzroci bole-sti. Umesto da leče i isceljuju, svi alopatski"lekovi" su antibiotici, steroidi (sintetičkihormoni) i analgetici, a sve su to takozvaniimunosupresivni medikamenti, tj. sredstvakoja su protiv života (anti - bios). Svi onideluju po samo jednoj logici: suzbijanja živo-ta ćelija odnosno celog organizma da bi takobila suzbijena i sama bolest u organizmu,odnosno patogeni koji je izazivaju, ali našorganizam je veći i jači pa će da preživi, atumor i patogeni su manji pa će pre da pou-miru. To je sva logika "lečenja" savremenemedicine, odnosno farmaceutske industrije:kontrolisano i sistematsko ubijanje tela da seubila bolest. Tačan uzrok i metod uspešnog lečenjaraka otkrio je Otto Heinrich Warburg još1923. godine. Za to je dobio Nobelovu nagra-du. Uzrok nastanka kancerogenih tumora jepovećanje kiselosti organizma, lečenje je,

193

pored čišćenja od toksina, u promeni ishranesa kojom se povećava alkalnost organizma(veganska ishrana, aktivni kiseonik, sodiumascorbat). Tajna je samo u ispravnoj ravnote-ži pH vrednosti u organizmu. Međutim, tadaje počela da se razvija farmaceutska industri-ja, kao deo naftne industrije, i brzo su prev-ladali interesi profita, istina je sakrivena i nasilu je uvedena hemoterapija koja maksimal-no povećava kiselost u organizmu, koja sis-tematski ubija organizam, ali zato donosiveliki profit. U srednjem veku su prevaranti natrgovima prodavali 'čarobne lekove' za svepostojeće bolesti. Današnji prevaranti proda-ju vakcine kao 'čarobne lekove' za budućebolesti. Nije im dovoljan prihod od već bole-snih, već su javnost ubedili da zdravoj deci iljudima treba davati njihov koktel teškihotrova (to je sadržaj svake vakcine) da bi sezaštitili od budućih bolesti. Oni zarađuju i odzdravih. Tako zapravo zdrave ljude pretvara-ju u svoje klijente, bolesnike. Nikada u istorijideca nisu bila toliko bolesna kao danas. Sta-tistike pokazuju i dokazuju da su vakcinisana

194

deca desetak puta više bolesna od nevakcini-sanih. Kako se to može objasniti sa savršens-tvom sveta koji ovde opisujemo? Vrlo jednos-tavno: sve je savršeno, pa i ljudsko neznanje,obmana i glupost. Savršene mogu da budusve negativne stvari i pojave, poremećaji idestrukcije. To je tako jer se savršenstvo zas-niva na uzročnosti i na slobodi da bude svešto može da bude. Loše posledice nastaju odloših uzroka, od nerada i neodgovornosti dase stvore dobri uzroci. Nije samo lep i zdravčovek pokazatelj savršenstva. Ubice i ludacimogu takođe da budu savršeni u onome štorade, mogu da imaju svoje institucije kojesavršeno funkcionišu. Savršenstvo prirodenema morala, ono uvek i u svemu samo slediuzročnost i slobodu koja sve omogućava.Međutim, uzročnost ljudskih dela povezanaje sa umom čovekovim. Tu je jedini problemsa lošim posledicama, ne u prirodi. Ne postoji bolest koja nastaje usledgreške tela ili prirode. Ceo organizam je pri-rodno stvoren da sam sebe održava i iscelju-je. To samoodržavanje je ono što sačinjavasam život. To radi svaka ćelija. Sve bolesti

195

nastaju usled nasilnog poremećaja savršenogsklada tela i delovanja prirode. Međutim,ubedili su nas da smo nesavršeni i da nemožemo bez farmaceutskih "lekova" dabudemo zdravi. Ne postoji nijedan farmace-utski "lek" koji ne oštećuje organizam. Evidentna je činjenica da 90 % lekar-skih intervencija nije zbog organskog obolje-nja već zbog funkcionalnog poremećaja kojisu ljudi sami sebi naneli iz neznanja. Ti funk-cionalni poremećaji nestaju sami od sebe za 3do 7 dana u 99% slučajeva, ili se lako ukla-njaju nekim proverenim tradicionalnimmetodom lečenja prirodnim lekovima. Samo10% slučajeva ima organsku bolest i oni u90% slučajeva nastaju zbog štetnih uticajafarmaceutskih lekova koji su prepisani kadaje osoba prvi put otišla kod lekara zbog nekogfunkcionalnog poremećaja. Proces poremećaja savršenog rada telasvodi se ukratko na sledeće. Organizam seuvek sam isceljuje. On stalno izbacuje toksi-čne materije i patogene organizme koje smoiz neznanja ili drugim okolnostima nakupili.Izbacivanje se normalno vrši uglavnom pre-ko jetre i debelog creva. Kada je proces čišće-

196

nja složeniji, organizam počinje pojačano iubrzano da radi, što se manifestuje kao povi-šena temperatura i stvaranje virusa koji slu-že čišćenju tela od patogenih organizama.Alopatska medicina, koja tretira samo simp-tome, naučila nas je da je povišena tempera-tura bolest, da su uzroci bolesti virusi, odla-zimo kod lekara koji nam daje "lek" protivtemperature i ona se potiskuje, proces isce-ljenja organizma je zaustavljen. Tada organi-zam pokušava da problem reši pojačanimizlučivanjem, dijarejom i povraćanjem.Međutim i to tretiramo kao bolest ("nekivirus"), uzimamo "lek" i zaustavljamo poja-čano izlučivanje. Ponekad organizam poku-šava problem da reši izlučivanjem kroz kožu.Dobijamo osipe, čireve i druge pojave na kožikoje opet tretiramo kao bolest i saniramo ihpomoću "lekova". Ili organizam pokušava daizlučivanje vrši preko pluća, tada dobijamokašalj sa izlučivanjem. I to zaustavljamo"lekovima" protiv kašlja, koji jednostavnoparalizuju taj proces i mislimo da smo izleče-ni od kašlja. Kada ni na taj način organizamne može da izluči štetne materije, onda jeprinuđen da napravi male kontejnere ili vre-

197

će u kojima će da izoluje i stavi u karantinneželjene materije. To su tumori. Zato je pro-sečan organizam pun malih tumorčića uraznim oblicima. Kada se pretera sa zagađe-njem organizma i ovakvim "lečenjem" koje sesvodi na onemogućavanje samoisceljenja,onda dolazi do raka, tumori postaju kancero-geni, odnosno patogeni, počinju nekontroli-sano da se šire. Ili vitalni organi ne mogu višeda se zaštite i počinju da otkazuju. To je zat-voren krug na kome počiva profit farmace-utske industrije i bolest ljudi. Svakako da ni najbolji lek ne može daizleči čoveka koji je godinama trovao svojorganizam pogrešnim načinom života iishrane. Zato je pre svakog lečenja potrebnotemeljno čišćenje organizma. Sâmo čišćenjeorganizma jeste izlečenje. Ono se najboljesprovodi sirovom hranom, zasnovanom naplodovima, voću i povrću. Po svojoj anato-miji čovekovo telo nije ni mesojed ni biljojed,već je plodojed. Takođe najmoćniji metod isceljivanjatela i njegovog podmlađivanja jeste sistemat-sko gladovanje. Pri gladovanju telo se potpu-

198

no obnavlja i čisti, matične ćelije se višes-truko uvećavaju u organizmu. Koliko se pitanje zdravlja uklapa usavršenstvo prirode jasno je iz pitanja o viru-sima i bakterijama, što je takođe predmetvelikih obmana. Sve bolesti su intoksikacijaorganizma koja nastaje od bakterija. Bakterijesu osnovni radnici koji pokreću i razvijajusav biološki život. Osnova biološkog života jećelija. Ćelije svih živih bića nekada su bilebakterije koje su se udružile u simbiozi i takosu nastala tela biljaka i životinja. Pošto bak-terije služe svim oblicima života, neminovnoje da dolazi do njihovog mešanja, da se nekenađu tamo gde po svojoj prirodi ne bi trebaloda se nađu, i tada rade ono što tu ne bi treba-lo da rade. Da bi se te situacije do kojih stalnodolazi regulisale, postoji imuni sistem u sva-kom živom biću koji reguliše ispravnost radabakterija, i na taj način samoga organizma.Imuni sistem tu regulaciju sprovodi na raznenačine, nekada pomoću onih bakterija kojesu mu potrebne, a jedan od osnovnih jeste daproizvede viruse kojima reguliše život bakte-rija. Pomoću virusa telo se brani od štetnihbakterija koje su se našle tamo gde im nije

199

mesto. Virusi su samo sredstvo čišćenjaorganizma, ništa drugo, kao sapun. Virusinastaju u telu radi izlečenja. Svako drugačijedelovanje virusa posledica je veštačkog delo-vanja i manipulacije njima kao biološkim oru-žjem. Za razliku od bakterija virusi nisu živabića, nemaju metabolizam. Zato što su odtela i namenjeni su telu, virusi ne mogu dažive izvan tela. Zavisno od uslova, mogu daostanu izvan tela od nekoliko minuta do četi-ri dana. Iz istog razloga ne mogu da opstaju utelu druge vrste. Dok telo proizvodi viruse za unutarnječišćenje, spolja se isti efekat protiv štetnihbakterija postiže održavanjem higijene. Svivirusi imaju svoju specifičnu namenu, ali ioni mogu da se nađu tamo gde im nije mesto,tako da izazovu kontraefekat. Kao što nijezdravo jesti neko hemijsko sredstvo za čišće-nje, tako i virusi mogu biti opasni ako senađu u drugom telu kome nisu namenjeni ikoje nema specifične potrebe za njima. Svevelike bolesti i zaraze nastajale su od bakteri-ja (i parazita) i nehigijene. To se događa sva-kom čoveku pojedinačno, i masovno, kao epi-demije, na isti način. Sve velike epidemije su

200

uklonjene poboljšanjem higijene i uslovaživota ljudi. Nikada vakcinacijom. Nijednavelika epidemija nije nastala prirodnimputem, već uvek veštačkim, delovanjem lju-di, tačnije, delovanjem onih koji manipulišuljudima.22 Priroda je uvek suzbijala epidemi-je. Stoga pitanje zdravlja uopšte ne možeda naruši savršenstvo postojanja. Ako nam jedat sam život, logično je da nam je dat takoda može da se održava. Samo nemojte da gatrujete i pustite ga da se isceli. Jedini problemje u našem umu, odnosno u našem delovanjusa telom. Nikada problem nije bio u samomtelu. Ako ne vidimo uzroke nekog poremeća-ja funkcionisanja tela u tekućem životu, onisu u prethodnom, u karmi. Zaista, najveći deo onoga što pripisu-jemo nesavršenstvu života zapravo se zasni-va na našem neznanju i odbijanju da pri-hvatimo odgovornost za ono što činimo, i štone činimo a trebalo bi. Mi se ne suočavamosamo sa posledicama našeg delovanja, već i

22 Detaljnije o tome ko, kako i zašto manipuliše ljudi-ma, videti u mojoj knjizi "Istorija galaksije, Zemlje iljudi".

201

nedelovanja. Sve što propustimo da učinimo,a trebalo je, to će nam savršenstvo prirodeobiti o glavu istog trenutka. Da nije takva,priroda ne bi bila savršena. To je sve za našedobro. Jednostavnije rečeno, stanje tela nemožemo ispravno razumeti ako ga posmat-ramo sa istog, materijalnog nivoa, samogatela. Moramo imati uvid u više nivoe pos-tojanja, u karmičke uzroke. Ako telo posmat-ramo samo čulno i telesno, onda sve što senjemu negativno događa izgleda nam kaoserija grešaka i nesrećnih okolnosti, pos-ledica nesavršenstva. I u pogledu tela, kao i u svemu osta-lom, ispravan uvid stičemo samo ako seuzdignemo iz telesnog i materijalnog ograni-čenja. Što se više uzdižemo to nam sve pos-taje jasnije kao savršeno. Što smo više ogra-ničeni u svom opažanju, to nam sve izgledakao nesavršeno.

202

UZROČNOST I SLOBODNA VOLJASAVRŠENO SU POVEZANI

Lažna je dilema da li svetom vlada slu-čajnost ili predodređenost, sloboda ili uzroč-nost. Tu lažnu dilemu nameću sile koje ljudedrže u neznanju, a to su sile koje rukovodenajvišim obrazovanjem i naukom. Ono što seskriva iza ovog pitanja jeste da se iza stava oslučajnosti zagovara materijalizam nauke, aiza stava o predodređenosti stoji religioznoprihvatanje božije volje i tu se promovišestav crkve. I jedni i drugi skrivaju istinu oulozi duše na ovom svetu. U stvarnosti vlada i sloboda i uzroč-nost. Oni nisu u sukobu već se nadopunjava-ju. Sloboda omogućava sve promene ikreativnost, a uzročnost daje svemu stabil-nost i kontinuitet. Da je sve samo slobodno islučajno, kosmos bi bio haos. Da je sve pre-dodređeno, kosmos bi bio nesvesna mašinabez kreativnosti i promena, sve bi bilo uslov-

203

ljeno i predvidivo, pa ni svest ne bi bila pot-rebna. Kada malo detaljnije pogledamo jedin-stvo slobode i uzročnosti možemo videti dase sve zbiva na složeniji način. Uzročnost može poticati: 1. Od nas samih. Mi stvaramo uzrokesvojim delima, svojim karmičkom zrelošću istanjem svesti privlačimo određene događajei bića koja će ih sprovesti. 2. Od vanjskog sveta, od drugih bića injihove karme i mentalnih obrazaca koji pri-vlače događaje koji će delovati i na nas, samozato jer smo se našli u zoni njihovog uticaja. 3. Od prirode i neorganskih bića. Uti-caji na događaje od strane prirode jesu plane-tarni uticaji koje detaljno objašnjava naukaastrologije, a koja se zasniva na holo-gramskom modelu kosmosa, da je sve pove-zano u jednu celinu, i da su vreme i prostorrelativni. Uticaji neorganskih bića jesu uticajiiz astralnog sveta, svesnih energetskih enti-teta koji nisu zemaljskog porekla. Ovi uticajusu najređi, ali postoje. Sve tri vrste uzročnosti mogu bitipovezane i sinhronizovane. Naš mentalni

204

sklop koji je određen našom karmičkom zre-lošću deluje kao privlačitelj događaja i to jesve usklađeno sa planetarnim uticajima ipotpomognuto prirodom i drugim bićimakao posrednicima i pomagačima u ostvare-nju dela. Postoji i četvrti princip zbivanja kojiobuhvata i nadilazi prva tri. To je principsamospoznaje. Sve se zbiva radi nje. SamApsolut se manifestuje kao univerzum radisvesti o svim mogućnostima. Taj princip uvezi prirode zbivanja glasi: u onoj meri u kojojse krećemo ka samospoznaji svoje duše, svestipostojanja, u toj meri nadilazimo sva uslov-ljavanja. Jedini izlaz iz uzročnosti koja uslov-ljava, i od tiranije slučajnosti, jeste put samo-spoznaje, osvešćenja i buđenja. Dakle, mi smo uslovljeni na sve mogu-će načine, ali tako da postoji samo jedan izlazu slobodu: samospoznaja neuslovljene svestikoja sve omogućava. To je savršeno logično.Ako pokušavamo bilo šta drugo da radimoonda smo uslovljeni, suočavamo se sa silamaprirode koje to rade, a ne mi. Mi samo u iluzijisebi pripisujemo da nešto radimo. Sve radipriroda jer, kao što smo rekli, potencijal svih

205

dela i pojava već postoji u prirodi u neispo-ljenom, kvantnom stanju. Ničeg novog nemau prirodi. Samo se ispoljava ono što je biloneispoljeno, svako ispoljavanje u našoj živo-tnoj okolini inicira svest našeg uma, i ondami to sebi pripisujemo kao da smo to učinili.Radujemo se ili patimo zbog toga. Mi nikadaništa nismo učinili, naša duša je svedok zbi-vanja, samo je naš um uvek pripisivao sebi dasmo nešto učinili. Jedini mogući čin kojimožemo da učinimo, za koji nam je data slo-boda, jeste čin kretanja ka slobodi, ka tran-scendenciji prirodnog uslovljavanja, okret katranscendentalnoj svesti božanske duše. Toje tako mudro postavljeno da nemamo šanseda pobegnemo od sebe, jedino što zaistamožemo da uradimo jeste da spoznamo sebe.Zato je sve drugo iluzija. To je jedina slobodakoju imamo u celokupnom postojanju. Cenate slobode je nenametljivost. Tu slobodumoramo sami da izaberemo i da idemo njo-me. Ništa nas neće naterati da idemo njomeosim spoznaje uzaludnosti svih ostalih pute-va. To je put kojim se najređe ide. U ezoterič-nim učenjima on se opisuje kao uski prolazkoji vodi u život, naspram širokih puteva

206

popločanih dobrim namerama i željama kojivode u pakao i smrt. Postoje događaji i dela koja su nampotrebna radi ličnog razvoja i koja smo plani-rali za vreme ovog života ili pre njega. Postojedela koja nismo planirali ali koja trpimo jersmo se našli u zoni njihovog uticaja, živimo ugusto naseljenom svetu i delujemo jedni nadruge planirano i neplanirano. Međutim, i takvi neplanirani i slučajnidogađaji doprinose kreativnosti naše svestikroz izazov i rizik. Da nije njih živeli bismopotpuno zatvoreni za svaki razvoj i promenu.Ako nam neplanirani događaji izazivaju teš-koće i patnju, to često pokazuje da smo sepreviše opustili u svojoj zoni komfora. Velikideo patnje odnosi se na otpor našeg uma/egapotrebi da se menja, razvija i raste. Ogra-ničenja, prisile i prinude sa kojima smo izlože-ni na ovom svetu jesu najvažniji metodi našegrasta i buđenja. One su deo svesne namerekoja je u osnovi postojanja. Zbog naše nesve-snosti upravo je potrebno da budemo kori-govani i navođeni spolja kada grešimo, jernismo sposobni da se uvek ispravno krećemosvojom voljom. Često zaboravimo da je svest

207

u osnovi sveg postojanja onda kada nam neš-to nije po volji i kada nas zaboli. To je odlikamladih duša. Zrele duše znaju da je svest pos-tojanja istovremeno i njihova svest, jer nemaviše različitih svesti koje upravljaju postoja-njem. Svaki sukob sa činjenicama stvarnosti,svaku neravnotežu i teškoću zrele duše spo-znaju kao svoju grešku i izazov osvešćenju, ane kao grešku stvarnosti, kao nepostojanjesvesti u osnovi svega. Koliko je duša mlađa i više nezrelatoliko je više njeno razumevanje ograničenona čulno opažanje, ona toliko više svet vidikao nesavršen sled materijalnih slučajnosti.Zato ona sebe sve više vezuje u sukob sa sve-tom. Zato ona više teži udobnosti i sigurnos-ti. Princip zadovoljstva joj je merilo isprav-nosti. Uostalom svako može videti da su ljudikojima je svrha života samo lična sreća iudobnost ujedno i najgluplji, najpovršnijiljudi, da su oni najveći licemeri. Zadovoljstvomože biti izazov da se čovek odvrati odispravnog i dobrog, jednako kao što je merilospoznaje i ispravnosti. Teškoće i nevoljemogu biti izazovi da se čovek navede naispravno i dobro, da se osvesti, jednako kao

208

što mogu biti rezultat nesvesnosti i grešaka.Zato se kaže da batina ima dva kraja, i da jeizašla iz raja. Što je duša zrelija ona sve više uviđasvoja ograničenja, da postoji i ono što trenu-tno ne vidi, sve više prepoznaje i uvažavasvest samoga postojanja, uzroke koji nadilazetelo i jedan život. Sve više je u pomirenju sasvetom. Najzrelija duša je u ekstazi svesnogjedinstva sa postojanjem. Ona uživa u dava-nju jer vidi da ništa nije njeno, ona sve deli jervidi da je ona to sve. Ona je završila karmičkiciklus. Svakako, postoje teškoće i patnja kojane izgleda opravdana, koja uništava karijere iživote a naizgled nije ničim izazvana od oso-be. Takve teškoće je najteže prihvatiti kaodeo savršenstva postojanja. Međutim, i onesu samo prividno neopravdane jer izvor nji-hovog uzroka nije u jednom životu. Svakapatnja koja izgleda kao nezaslužena ima svojuzrok koji ne vidimo, koji je deo plana višeživota i karmičkog ciklusa. Njen razlog možebiti u istorijskoj epohi ili kolektivnom pro-gramu jednog naroda u kome pojedinac uče-stvuje. Sve ima svoje vreme, civilizacije se

209

uspinju i propadaju, narodi se razvijaju ideformišu, život je negde lak i jednostavan, anegde težak i komplikovan. Kada strada ceonarod, stradaju i pojedinci. Primere za takveživote u kojima se događa naizgled nezaslu-žena patnja imamo u primitivnim delovimasveta gde se gladuje i brzo umire zbog lošihuslova života. Uzrok za to je jednostavno ukarmičkoj nezrelosti. Vrlo mlade duše se nesnalaze na ovom svetu. Iako imaju sve priro-dne resurse na raspolaganju one ne umeju darade i stvaraju. Kratak i težak život se uvekmora sagledati u širem kontekstu, karmič-kom i inkarnacijskom. Uzroci takvog životane mogu se videti u samom tom životu. Mla-de duše u svojim prvim inkarnacijama živekratko, postepeno se prilagođavaju životu nafizičkom planu. Stoga smrt deteta od gladi uAfrici posmatrana iz više perspektive, kar-mičkog sazrevanja, nije tragedija, već savr-šeno logičan sled događaja. Takođe je logičansled događaja da im zrele duše pomažu daprežive koliko je to moguće i da što više nau-če dok su na ovom svetu. Time zrele dušepomažu da svet bude bolje mesto za život.

210

Jedinstvo slobode i uzročnosti odraža-va se na sve oblasti života i postojanja. Unašem iskustvu vidimo ih na odnosu duše itela, rođenju i umiranju. Telo je plod uzroč-nosti ovoga sveta, pre svega vremena i pros-tora koji kao hologram utiskuju predodređe-nost kretanja tela, njegovu sudbinu. To svepokazuje nauka astrologije koja se u potpu-nosti zasniva na hologramskim principimauniverzuma. Svest duše je transcendentalna i spajase sa fizičkim telom i tada dolazi do njihovogdijalektičkog odnosa. Nekada prevladavajedno, a nekada drugo. I telo ima svoju svest,oličenu u umu. Tu svest telo dobija od svestiduše, naravno, ali ona mu je data da je koristikao svoju svest. Dijalektika tela i duše sači-njava svu ljudsku dramu i karmu na ovomsvetu. Najjednostavnije je doživljavamo usebi kao sukob nagona i svesti, više i niže pri-rode, slobodne volje i prisile, mehaničkihnavika i potrebe za promenom, protivrečnostmaterijalnog i duhovnog. Zapravo u svakomodnosu prinude i slobodne volje. Često namje sasvim jasna kakva i jeste, kao odnos duše itela.

211

Odnos duše i tela bi zahtevao mnogoviše prostora za opisivanje. Zapravo već jeopisan u svim romanima, dramama i poeziji.To je životna priča svakog čoveka. To je isto-rija čovečanstva. Ovde možemo samo ukrat-ko da podsetimo na neke njihove skrivenepojave koje će nam osvetliti temu kojom sebavimo, a to je suštinsko savršenstvo svihpojava i samoga postojanja. Duša nam daje svu slobodu iskušava-nja svih mogućnosti, telo nam daje sva ogra-ničenja u tome. U njihovom pritisku i trenjukristališe se svest na ovom svetu. Svi seborimo protiv teškoća fizičkog sveta i u tojborbi sazrevamo. Telo deluje kao kočnicabezvremenoj i trenutnoj svesti postojanja,telo usporava svest kako bi obuhvatila svemoguće detalje. Svest duše daje sav život ismisao postojanja telu. Uostalom, poznatonam je šta se događa sa telom kada ga napus-ti svest duše. Usmrdi se i raspada. Ako steikada pažljivo posmatrali leš, morali biste daosetite ravnodušnost prema njemu, da viditeda tu nema više ničeg, da je prazan. Zato nasleš i plaši, plaši nas njegova praznina bez

212

duše jer navikli smo da dušu vidimo samo utelu. Osnovno svojstvo delovanja duše natelo je nenametljivost. Ona samo inspiriše iprivlači kako bi onaj manji deo njene svestikoji je u telu i umu prepoznao svoju pravuprirodu, svoju dušu. Duša ništa ne bi postiglaako bi se nametnula svom silom. Suštinadrame života je da se svest duše sama prepo-zna u telu, da se ta svest održi i sačuva u svimmogućim stanjima tela i uma, da ne moženikada da se izgubi i zaboravi u postojanju.Tada je ona prepoznata kao suština samogapostojanja, a postojanje kao božanska svest. Uzročnost i slobodna volja najviše seukrštaju i njihove protivrečnosti najboljerazrešavaju kroz rad čovekov. Kada smo reklida ograničenja, prisile i prinude sa kojimasmo izloženi na ovom svetu jesu najvažnijimetodi našeg rasta i buđenja, to se najvišeodnosilo na rad i uslove rada. Rad je prinuda i prisila sa kojom sesvest duše suočava sa stvarnošću fizičkogsveta. Kroz rad ona uči o stvarnosti i ispolja-va svoje sposobnosti i kreativnost. Rad izgra-đuje samog čoveka, sa druge strane čovek

213

radom izgrađuje svet oko sebe. Međutim, zamnoge ljude rad je robija i mučenje. To je izdva razloga. Prvi je istorijski. Rad u srednjemveku bio je mnogo teži nego danas. Sutra ćebiti još lakši. Zato nemojte da se žalite već sepotrudite da tako i bude. Drugi razlog je indi-vidualna karmička zrelost duše. Mlade inezrele duše se tek upoznaju sa uslovimarada na fizičkom planu, uče prve korake.Zato im sve to izgleda teško. Ali nije sam radtežak, već njihova nezrelost. Radom stvaramo nove okolnosti inove uslove, koje priroda nije predvidela i nemože da stvori. To doprinosi kreativnostisvesti duše, to nam donosi nove izazove. Zai-sta, čovek nema većih izazova na ovom svetuod posledica njegovog rada. Rad kao prinuda takođe razbija inerci-ju duše, njenu previše privlačnu snagu kojaljude čini inertnima i samozadovoljnima. Bezrada čovek se degeneriše. Svi oni koji su eks-presno uništili svoje pa i tuđe živote imali supreviše slobodnog vremena i sredstava, nov-ca koji nisu zaradili. U najboljem slučaju tak-vi postaju samozadovoljni lenjivci, negativnisami za sebe. Pogledajte iskreno svoje želje i

214

navike i recite sebi šta biste radili da nemorate da ustanete rano i idete na posao?Zamislite najgori scenario i bićete blizu tač-nog odgovora. Iza svega toga stoji jednostavna istinada niži um po samoj svojoj prirodi uvek težina dole, ka liniji manjeg otpora, ka sve većemugađanju i prepuštanju. On takođe ima u sebiprogram da iskusi apsolutno sve što može dase iskusi. Ta sloboda je uslov za kreativnost,ali dok ne sazri do kreativnosti ona je izvorsvih problema. Zato su mu potrebni rad, red idisciplina, kao i sva sila zakonodavne, izvrš-ne i sudske vlasti. Samo mali broj ljudi može da spojiposao i zadovoljstvo, da rade ono za šta sutalentovani i što vole. Ogromna većina to nemože i mora da radi prisilno. Međutim, nijeni potrebno da svi budu kreativni i talento-vani, za život su potrebni jednostavni radnicikoji će proizvoditi hranu i druge osnovnepotrebe. Posmatrano iz perspektive Celinekojoj svi mi pripadamo, i njihov rad je jedna-ko vredan, iako na prvi pogled ne izgledatako; bez njih kreativni pojedinci ne bi mogliništa da urade.

215

Prinuda i prisila na čoveka moraju dapostoje da bi se svest duše pravilno izrazila iprilagodila ovom svetu. Suočavajući se sasvim izazovima ovoga sveta svest duše sebudi. Svet je tako dizajniran. Takva je prirodasvesti. Svest je kao sámo postojanje koje uvekpostoji, ali kako? Bitno je njeno izražavanje, ane sámo postojanje. Prinude, ograničenja iteškoće koje moraju da se savladaju upravokristališu svest duše. Sve to ima savršenopozitivnu ulogu. Čovek najviše saznaje upra-vo onda kada je nateran da se okrene nepoz-natome, da radi ono što ne želi, kada je suo-čen sa novim izazovima. Uvek kada se krećeu poznatim okvirima i na terenu koji je samuredio, on prestaje da se razvija. Suočavanje sa nepoznatim bilo bi mumnogo lakše ako bi makar malo postao sves-tan da je ta šira nepoznata celina koja ga tlačiisto tako svesna kao što je i on svestan, da jeto jedna ista božanska svest, u nama i izvannas, i da zato nije moguće da išta bude nega-tivno. Kada tako prihvati celinu onda sveizgleda pozitivno, tako da i postojeće teškoćepostepeno počinju da nestaju.

216

Sve dok čovek spoljašnji svet doživlja-va kao tuđu i nesvesnu prirodu, to će bitidokaz da je on sam nesvestan. Čovek ne možeda bude istinski svestan na neki drugi načinosim da prepozna celo postojanje kao svesno. Dotle su sve prinude i prisile manje zlonego da nesvestan čovek bude pušten da radišta hoće. Celina to jasno vidi i zato ne puštačoveka da radi šta hoće. Međutim, on todoživljava kao patnju. Sve to čovek spoznaje na teži način,kada ga najveće teškoće nateraju na najvećužrtvu, da otkrije ono najbolje u sebi, da svestsvoje duše ispolji onda kada mu je najteže. To se događa usled dijalektike suprot-nosti koja odlikuje celo postojanje i svakomnjegovom detalju daje jedinstveni šarm.

217

SAVRŠENSTVO SE ISPOLJAVAKROZ DIJALEKTIKU SUPROTNOSTI

Savršenstvo božanskog Apsoluta ispo-ljava se trenutno ili bezvremeno na samojedan način, u svoju suprotnost kao 'božan-ska čestica', koja takođe trenutno, vibrirajućipo principu zlatnog preseka, formira sve slo-ženije oblike postojanja, sav kosmos i život.Ta primarna suprotnost se po modelu holo-grama odražava i ogleda u svemu drugomešto postoji. Sve zapravo i postoji kao odraz teprimarne suprotnosti. Ta suprotnost je zap-ravo dijalektična, ona ne potiskuje samusebe, jer se ne ponavlja mehanički, ničegnema istovetnog u postojanju, sve se razvijakako bi iskusilo sva moguća stanja. Dijalek-tika ovde, kao i u filozofiji, znači jedinstvosuprotnosti, iskušenje suprotnosti radi nji-hovog nadilaženja, transcendencije, isprav-nog razumevanja celine ili suštine stvari. Toje način na koji razum dolazi do uvida. Iskušavanje suprotnosti radi osvešće-nja u fizičkom telu mi osećamo na svojoj koži

218

celoga života, i u svim našim životima. Mi seinkarniramo sve dok ne postignemo izvornojedinstvo iznad svih suprotnosti, dok netranscendiramo suprotnosti u svesti jedins-tva. Mi dolazimo na ovaj svet samo zato dabudemo razapeti na krst svih suprotnosti ida ih njihovim svesnim iskušavanjem nadi-đemo i dođemo do božanske svesti jedinstva.Tačnije, da se vratimo njemu, jer ništa se nedogađa izvan njega samoga. Razumevanje da se savršenstvo celineispoljava kroz suprotnosti približava nascilju ove knjige. Iskustvo suprotnosti na ovome svetujeste tema gotovo svih drugih duhovnihučenja. Ona uglavnom razlikuju apsolutno iliautentično stanje, koje se povezuje sa božan-skim i stvarnim, i stanje koje nije apsolutnoveć relativno, promenljivo i uslovljeno, sta-nje bolnih iskustava svih suprotnosti, rađa-nja i preporađanja. Krajnji cilj ljudskog životai svih duhovnih napora svodi se na spoznajuapsolutne prirode postojanja i nadilaženjerelativne, nadilaženje suprotnosti spoznajomjedinstva.

219

Razumevanje neće trenutno uklonitinašu patnju kao čarobnim štapićem, ali sva-kako hoće tokom vremena, jer mi ovde živi-mo u vremenu, uslovljeni fizičkim zakonimakoji imaju svoje procese i ne mogu se trenut-no potisnuti i promeniti. Um je izvan vreme-na i u vremenu, i taj različit ritam ispoljava-nja zbunjuje ljude, teško uviđaju da ono štomisle ne može trenutno da se ostvari na fizi-čkom planu. Sve misli se ostvaruju, misli suideje za oblikovanje stvarnosti u sve mogućeoblike, ideje koje izražavaju sve mogućnosti,ali na fizičkom planu vladaju zakoni uzroč-nosti u linearnom vremenu i zato misli nemogu trenutno da se ostvare. Sav ljudski radi nauka služe usklađivanju nadvremenskihmisli i ideja sa fizičkom stvarnošću u vreme-nu. Kada potpuno prilagodimo jednu idejufizičkoj realnosti u linearnom vremenu, mismo tu ideju materijalizovali. Vremenska dis-tanca između ideje i njenog fizičkog ostvarenjapostoji da bi se razumela i sama ideja i ceoproces njenog ostvarenja, u svim aspektima.Tu vremensku distancu proizvode različitedimenzije kroz koje prolazi ideja do svog mate-rijalnog ostvarenja. Različite dimenzije pos-

220

toje da bi se izrazio sav spektar mogućnostipostojanja. Usporenost i inercija fizičkog sve-ta omogućavaju da se osveste sve moguć-nosti delovanja. Iako posmatrano iz perspek-tive više svesti inercija fizičkog sveta delujeograničavajuće i negativno, ona to nije.Usporenost i inercija fizičkog sveta omogu-ćavaju da se svaka pojava sagleda i iskusi usvim njenim aspektima i mogućnostima. Tona višim dimenzijama nije moguće jer tamoje sve sjedinjeno u bezvremeno jedinstvo.Priroda njenog postojanja je zato opravdana ilogična. Nema ničeg pogrešnog. Stoga svako razumevanje, makar idelimično, vraća nas jedinstvu sa savršens-tvom postojanja. Razumevanje je jedini lek zasve bolesti i svu patnju ljudskog postojanja.Svi mogući sukobi među ljudima nastajusamo nerazumevanjem, i svi se oni rešavajurazumevanjem, iako ne uvek trenutno. Kadabismo mogli da se uzdignemo izvan tela iodemo u više dimenzije, a to možemo prak-som meditacije da ostvarimo, videli bismo dasmo svi mi delovi jednog istog drveta života,listići na istoj grani, da je naša svađa i sukob

221

samo grublja i gluplja varijanta iskustavasvih mogućnosti postojanja. Razumevanje o kome ovde govorimojeste razumevanje kako se Apsolut ispoljava:kroz suprotnosti. Stoga suprotnosti kojedoživljavamo i vidimo nisu nikakav dokaz dapostojanje nije savršeno, naprotiv. Savršens-tvo postojanja je sve vreme tu samo ga nevidimo celoga, u svim dimenzijama i razme-rama postojanja, vidimo samo jedan delić uvremenu i prostoru, i zato nam je logično dataj delić, izdvojen iz celine, izgleda nesavr-šen, nedovoljan, prolazan, čak negativan izao. Suprotnosti su način na koji se savršens-tvo postojanja ispoljava, nisu dokaz da posto-janje nije savršeno. Međutim, priroda našihiskustava je takva da ceo kontekst i smisaozbivanja pun suprotnosti možemo da sagle-damo samo iz viših dimenzija, u kojima sesve što je ovde, u vremenu i prostoru fizičkogsveta odvojeno, spaja i sažima u jednu sves-nu i smislenu celinu. Ljudi koji nemajuduhovnu praksu sistematskog osvešćenja, teviše dimenzije mogu da sagledaju samonakon smrti fizičkog tela. Ali to je moguće

222

postići za života u telu putem duhovne prak-se, meditacije, iskustvom izlaska iz tela. Postoje objektivne i realne suprotnosti,koje se odnose na prirodne zakone, vreme iprostor u kome boravimo. Njih ne možemoda izbegnemo i izmenimo, ali možemo da ihrazumemo. Postoje i subjektivne, one koje namsamo prividno deluju kao suprotnosti, zatojer ne vidimo celinu, ne vidimo sve dimenzijekroz koje se procesi odvijaju i smisao dešava-nja, celinu. One su najteže za prepoznavanje irazumevanje. Subjektivne ili prividne suprotnostinajčešće doživljavamo usled nedorečenostinekog procesa karmičkog iskustva kojegdoživljavamo. Svaka inkarnacija ima svojutemu iskustava koju treba čovek da iskusi utekućem životu. Često ima i više tema. Među-tim, često se događa da jedna tema ne možeda se iskusi samo u jednom životu i zato tadrama traje u više činova, odnosno više živo-ta. Budući da smo mi ovde svesni samo teku-ćeg života, to je uzrok zabunama. Ono štodoživljavamo u jednom životu može namizgledati nedorečeno i nelogično, besmisleno

223

i zlo. Međutim, to je samo jedno poglavlje uknjizi života koja se proteže kroz nekolikofizičkih rođenja. Ima tema kojima je dovoljan jedanživot. Obično tada osoba doživljava krajnjesuprotnosti u tom jednom životu, neuspeh iuspeh, iskušava jedno da bi mu postalo jasnodrugo. Na taj način jača svest i kreativnost,šta je prava namera duše na ovom svetu. Neke teme zahtevaju dva života. Obič-no su to one teme koje se odnose na iskustvopočinioca i žrtve. Klasično objašnjenje karmekaže da ako smo u prošlom životu počinilineko nasilje, u ovom ćemo postati žrtva nasi-lja da bismo iskusili i možda "iskupili" svojenedelo, "otplatili karmički dug" i postali sve-sniji. To je tipično akcija-reakcija tumačenjekarme. Ono je tačno samo za neke karmičketeme, ne za sve. Život je suviše složen i skupda bi se potrošio na iskušavanje samo jednevrste iskustava. Obično se koristi maksimal-no za sve što može da se iskoristi. Za akcija-reakcija situacije obično jepotrebno dva života, jer teško se neko izmentalnog obrasca nasilnika može preobra-titi u pokajnika. Ima i takvih slučajeva, ali

224

malo. Obično je potrebno restartovanje unovi život i promena fizičkog uma zajedno satelom da bi se iskusilo suprotno stanje. Postoje teme koje zahtevaju više oddva života. One su složenije od obične akcija-reakcija iskustava. Zato su teže za prepozna-vanje i razumevanje suprotnosti koje nassnalaze u tekućem životu. Uostalom, samood zrelosti individualne svesti zavisi da li ćeneka tema da se produži na više života ilićemo je postati svesni već u jednom. I najslo-ženija tema koja obično zahteva više životamože da se osvesti i razreši samo u jednomživotu, nema nikakvih prepreka tome, alimalo je tako zrelih duša koje to mogu daizvedu. Takav život je takođe veoma skup.Mnogo je uloženo u njega i sva iskustva suintenzivnija, posebno patnja. Obično je takvainkarnacija poslednja u inkarnacijskomciklusu jedne duše, pre njenog potpunogoslobođenja iz ciklusa rađanja-i-umiranja,odnosno samospoznaje duše. Naime, potrebaza novim inkarnacijama prestaje kada jednaduša postane svesna sebe u toj meri da možeodmah da spozna jedinstvo svih suprotnostikoje iskušava na ovom svetu, a to jedinstvo

225

može da spozna samo u svetlosti božanskesvesti koja sve omogućava, koja je ona sama. Pored svega ovoga, treba znati da pos-toje teme iskustava za čije odvijanje nijedovoljna samo jedna osoba. Za to se običnoudruže više duša, mnoge imaju sporedne alivažne uloge, neke su samo statisti. Njima ćebiti veoma teško da razumeju smisao svojihživota, jer se taj smisao u maloj meri odnosina njih same. One u većoj meri služe nekomdrugom, deo su neke veće igre. Zapravo naj-veći broj duša na ovom svetu ima takve ulo-ge, to su uglavnom mlade duše koje se na tajnačin, sporednim ulogama, uče pravoj igri,da budu veći igraći, da sazrevaju. Za većeuloge potrebna je veća zrelost i iskustvo. Neke duše koje rešavaju svoje tememogu da ulete u naš život i poremete ganenamerno. Jednostavno zato jer je gužva naovom svetu. Ovaj svet je jedna scena za odi-gravanje više simultanih drama. Ovaj svet jevišedimenzionalno hologramsko pozorište.Pa ipak i u njemu se događaju preklapanja isudari, nepredviđene stvari. Ali ni to ne značida sve nije savršeno. Takvi slučajevi su deosavršenstva jer oni dešavanjima daju slobo-

226

du koja povećava potrebu za kreativnošćuduša. Da je sve izrežirano bilo bi dosadno,igra bi izgubila smisao. Upravo element slo-bode i nepredvidljivosti daje igri života naj-veću draž, i najveći izazov svesti duše daizrazi sebe na uvek nov i kreativan način.Duše imaju potrebu za takvom neizvesnošću,za rizikom, to pokreće najveću strast i kreati-vnost u igri. Kada se ništa ne događa onesame izazovu potres samo da bi se neštopokrenulo i nešto novo ispalo. Takođe postoje teme za čije ostvarenjese organizuje mnoštvo duša zajedno, kolekti-vne teme. To su svi oni masovni pokreti iistorijski događaji u kojima učestvuju ple-mena i narodi. Te teme obuhvataju čitavaistorijska razdoblja i epohe. Ne treba da vasmnogo iznenadi ako vam u njima neki životprođe vrlo kratko i haotično, ako vas pregazineka rulja ili raznese bomba. Tu je suvišnopostavljati pitanje smisla suprotnosti. Obič-no nemamo ni vremena ni uslova za takvafilozofiranja. U takvim životima mi smo lop-tica sa kojom suprotnosti igraju tenis. Samokao visoko razvijena duša mi možemo daigramo tenis sa suprotnostima. Biti igrač a ne

227

sredstvo igre velika je stvar koju samo nap-redne duše mogu da dosegnu.

228

DIJALEKTIKA ŽIVOTA I SMRTI

Prva i najopštija suprotnost kojoj smoizloženi jeste samo naše rođenje i umiranje utelu. Usled razlike u prirodi viših dimenzija inepostojanja vremena u njima, i prirode fizi-čkog postojanja u vremenu, nama izgledakao da smo počeli da postojimo sa rođenjemfizičkog tela. Upravo je suprotno. Mi sa rođe-njem tela zapadamo u planirani zaborav sebei svoje prave prirode, svoje suštine ili duše.Mi sa rođenjem prestajemo da postojimo upogledu apsolutne stvarnosti i zapadamo usan u kojem sanjamo da smo odvojeni odceline božanskog Apsoluta. Paradoks i dijalektika suprotnostiogleda se i u samom razlogu zašto se ovderađamo sa zaboravom svoje prave prirode,svoje duše. Kada bismo se u telu rađali svesnisvoje duše, svojih drugih života, tada bismokoristili već stečena iskustva u rešavanju iza-zova i drama života ne bi mogla da se odvijatako da izaziva kreativnost svesti. Ona morada se odvija tako da to izgleda kao prvi put.

229

Samo tako svest u telu može da učestvuje uživotu sa svom svojom strašću i kreativ-nošću. Inače bi varala u igri ili bi pobeglaodavde pri najmanjem izazovu, a ovde supotrebni svi izazovi, i oni najgrublji, jer, kaošto smo rekli, ovde se iskušava sve što možeda se iskusi zato što se svest božanskog ispo-ljava kao sve što može da bude. Suprotnost je,dakle, u tome da zaborav postoji da bi se iza-zvala sama svest, sva kreativnost svesti. Aps-traktna svest sebe konkretno ispoljava krozpostojanje. Zato mi u celom svom životu neradimo ništa drugo već iskušavamo zaboravradi sećanja, nesvesnost radi buđenja, greši-mo da bismo spoznali ispravno. Zato ovaj svet nije raj, iako može dabude, zato nam je život nesavršen i bolaniako može da bude prosvetljen i savršen. Mismo ovde da iskusimo sve suprotnosti savr-šenstva jer samo tako se može aktuelizovatipuna svest savršenstva u svim njegovimmogućnostima. Kada samo svoje postojanje vidimonaopako, i sve drugo moramo videti naopakojer nam je perspektiva iz koje posmatramonaopaka.

230

Doživljavajući sebe kao jedinku izdvo-jenu od celine i sve drugo doživljavamo kaoodvojeno od celine. Zato nam svako prepoz-navanje celine i jedinstva izaziva osećaje bla-ženstva i pronađenosti, tome pridajemo naj-viša religijska svojstva iako je to nepotrebno;to je naše izvorno stanje. U osnovi svakogosećaja ljubavi i milosti, dobrote i razume-vanja leži prepoznavanje izvornog jedinstva isavršenstva svega. To je ono što nas najvišeprivlači, izvorno jedinstvo je naš najvećiživotni motiv i privlačitelj. Do tog izvornog jedinstva dolazimokroz iskustvo sukoba i odvojenosti. Do svake svesti o ispravnom na ovomsvetu došli smo iskustvom pogrešnog. Usled slobode ispoljavanja svega štomože da se ispolji i dogodi, i naše smrti sedele na planirane i neplanirane. Duša ovdene doživljava smo ono što je planirala, ona umnogo većem delu učestvuje u slobodi kojaotvara sve mogućnosti. Sloboda nepredviđe-nih događaja je ono što jača svesnost i voljuduše na ovom svetu, a to je konačno ono štoje i budi za konačnu svest o sebi. Zato je lju-dima rizik tako privlačan. Kod kreativnih

231

ljudi rizik je deo strasti za promenom i stva-ranjem, a kod manje kreativnih privlačan jesamo zato jer izaziva navalu adrenalina.Rizik je uvek deo kreativnosti i uslov za slo-bodu. Tu su i uticaji i planovi drugih duša ioni se prepliću, ne samo radi podrške i pod-sticaja, već i sukoba. Sukobi su takođe deokreativnosti svesti, samo se grublje izražava-ju. Svest koja je u osnovi sveg postojanjaprivlači nas na sve moguće načine. Mlade inezrele duše privlači na nezreo način, zreleduše na zreo način. To deluje jednostavnokao ogledalo. Postojanje i jeste ogledalobožanske svesti. Privlačnost božanske svestimanifestuje sa kao ekstaza ostvarenja i pro-nađenosti. Zato mlade i nezrele duše svojuekstazu ostvarenja mogu da dožive i u najgo-rim glupostima i nedelima, zločinima, usadizmu i mazohizmu. To je ekstaza koja serađa uvek kada samo postojanje doživimomaksimalno intenzivno, u ekstremnim sta-njima, koja se graniče sa smrću. Tada se svaograničenja uma ukidaju i svest koja je uosnovi postojanja može da izbije na videlo ičovek može da je direktno doživi u ekstazi i

232

osećaju ispunjenosti. Doduše samo nakratkoi spontano. Zato što je svest u osnovi posto-janja ona se jednako doživljava u orgazmu i usamadhiju, dubokoj meditaciji i samospozna-ji. Samo je razlika u zrelosti pristupa i u traj-nosti spoznaje, njenoj daljnoj primeni. Zreleduše svest koja je u osnovi postojanja doživ-ljavaju na kreativan i konstruktivan način,kao deo sopstvenog sazrevanja, sopstvenogdelanja i postojanja. Nezrele samo privlači dase slepo sudaraju sa njom. Duše smrt svoga tela planiraju na raz-ne načine, često bolešću, nesrećom ili ubis-tvom. U manjem procentu duše dopuštaju datelo ostari i ostane do kraja svojih mogućno-sti. Pre svega zato jer je starost negativna usvakom pogledu, i po održanje svesti u telu,predstavlja samo izvor teškoća koje ne dono-se nikakve koristi. Ostaće u starosti ako jepotrebna nekoj drugoj duši (osobi) kaopomoć. Tada će ostati koliko god može.Takođe ako nekome treba da donese negati-vnu pomoć u vidu prinude i pritisaka, nega-tivnih iskustava koja ta druga duša treba daiskusi. Svaki život zavisi od plana i svrhe.Može ostati u starosti takođe i ako nauči da

233

uživa u životu na ispravan način, i ako je telozdravo. Takva starost je najbolja, iz takvihstaraca zrači svest duše. Ružna je i negativnasamo ona starost u kojoj je čovek izgubio svo-ju vezu sa dušom. Ako ju je sačuvao i uvećao,onda takva osoba postaje sa starošću svemlađa iznutra, lepša i zanimljivija, iz nje izbi-ja blagost, plemenitost, čistota i dobrota.Drugi ne osećaju da su oni stari, već samo dasu prijatni i da žele njihovo društvo. Ako je nasilna smrt bila planirana,onda ne bi trebalo da bude problema za dušuu njenom daljem razvoju, u planiranju daljegživota, odnosno novih inkarnacija. Razvoj ćese nastaviti kao što bi se inače nastavio usledneke drugačije smrti. Svaka planirana smrt jespokojna. Čovek koji je živeo ispunjeno umirespokojno. On zna gde ide jer je prepoznao pri-rodu postojanja. Svako ko je dovoljno osves-tio prirodu stvarnosti na ovom svetu radodočekuje i onaj svet, jer vidi da nema razlike,sve je samo jedan veliki život i samo postoja-nje postoji. Nepostojanje ne postoji. Patisamo onaj ko ne vidi stvarnost. Ako je nasilna smrt bila neplanirana,onda postoje problemi sa kojima se duša suo-

234

čava. Ona je time najpre prekinuta u nekomplanu sticanja iskustava. Izbačena je iz tela ajoš uvek je snažan program njene karme zatekući život. Tela više nema a program ima idalje energiju i težnju da se nastavi. Zatomože doći do konfuzije ali i namere da sebrzo nadoknadi propušteno i nastavi sazapočetim programom. Zato se takve dušerelativno brzo inkarniraju ponovo, takođečesto u istom vremenu i prostoru gde im jeprethodni život prekinut. Može doći i do osvetoljubive reakcijeduše koja je nasilno izbačena iz tela. Mnogeubice svedoče da ne mogu normalno da živenakon počinjenog zločina, da ih proganjajumrtvi koje su ubili. To može biti toliko inten-zivno da mrtvi pomognu u rešavanju svogaslučaja, otkrivanju ubice. To ne rade tolikozbog sebe koliko zbog sprečavanja da se tiproblemi ponove drugima. Takođe da pomo-gnu i samom počiniocu zločina da brže spoz-na sebe i prirodu svoga delovanja, da on sambrže izađe iz tog negativnog stanja. Neki supriznali zločine samo zato jer su ih mrtvi nato naterali.

235

Takođe neplanirana smrt, posebno akoje izvršena ubistvom a ne nesrećom, suočavadušu sa problemom nasilja. Ako sama nijebila povezana sa iskustvom nasilja to možedelovati šokantno ali ne samo iz perspektivena koju smo ovde navikli, da projektujemoiskustva na odnos subjekt-objekt, pri čemuneposredno doživljavamo samo svoja iskus-tva, a tuđa spoznajemo samo indirektno idelimično. Kada se duša nađe izvan tela onaponovo ima daleko višu svest nego u telu,svest koja je sveobuhvatna, ona tu posedujeempatiju koja se ovde ne može ni zamisliti.Duše izvan tela direktno doživljavaju tuđastanja svesti i osećanja isto kao i svoja. Oneosećaju sve što su drugi doživeli kada im jenešto učinjeno. Zato na nju daleko više delujestanje sužene svesti onoga ko je izvršio ubis-tvo njenoga tela, ona jasno vidi sve posledicetoga čina, pad i teškoće te duše da nadiđesvoje negativno stanje. Na duše više delujesudbina počinioca nasilja nego žrtve. U svet-losti svesti duše, počinilac zločina je uvekprava i najveća žrtva u nasilju. Samo u ovomsvetu iluzije izgleda suprotno.

236

Često je potrebno više života da bi seispravila zabluda koja dovodi do nasilja i zla.I taj počinilac će morati da iskusi svu patnjukoju je drugima izazvao, jer i on između ute-lovljenja, između dva života, dobija dalekovišu svesnost i percepciju, suočava se sa svi-me što je učinio svakog trenutka svoga živo-ta, jer u hologramskom univerzumu to jeneminovno. Niko ne može pobeći od sebesamoga i svojih dela jer svako je sve što jeste,svako je sam ovaj hologram postojanja. Svešto činimo drugima činimo sebi. Zato trebadrugima da činimo ono što želimo da drugičine nama. I to sve opet zavisi od toga da li je tadruga osoba, koja je počinila njeno ubistvo,to učinila usled negativnih stanja sopstvenesvesti, zarobljenosti u niža stanja, ili je toučinila kao deo programa svoga učenja iosvešćenja. Duše prolaze kroz apsolutno svamoguća iskustva u telu, pa i kroz nasilje kojapočine ili je nad njihovim telima počinjeno.Takođe iskustvo nasilja može biti deo temeiskustava koje neka druga duša treba daiskusi, pa smo joj mi samo pomogli u tome.Teško je prepoznati prirodu takvih iskustava,

237

obično se ona vidi tek kada se izađe iz drameživota u fizičkom telu. U izveštajima iz hipnotičke regresije ukojima se spoznaju prošli životi postoje sve-dočenja duša da su u zajedničkim životimatokom više inkarnacija planirano doživljava-le suprotna stanja i iskustva. Dve duše u jed-nom životu prožive idealno zajedništvo, braki ljubav, a nakon takvog života odluče da usledećem iskuse suprotna stanja. Tako je jed-na duša u jednom životu ubila drugu zbogljubomore i mržnje, iako su u prethodnomživotu bile u idealnoj ljubavi. Ili dve srodneduše odluče da jedna drugoj pruže značajnaiskustva ali preko negativnih odnosa, jednaje bila tiranin drugoj. Stoga često u osobi kojaizuzetno negativno deluje na vaš život, kojavam donosi velike teškoće i iskušenja, trebada vidite srodnu dušu. Srodne duše mnogočešće igraju teške uloge jedna drugoj, kojetreba da nas nauče teškim ali važnim lekci-jama, nego lepe i nežne. Nežnost i zadovolj-stvo (u braku) služe samo za opuštanje i rela-ksaciju u pauzi između dvaju važnih lekcija,koje uvek traže bolno slamanje otpora zonekomfora, slamanje zidova ega i uma.

238

Česti su slučajevi kada se duša previšenavikne na jedan pol u fizičkom telu, pa joj jeteško da se prilagodi telu drugog pola u sle-dećem životu. Potrebno je radi potpunostiiskustava svih suprotnosti iskušavati obapola, muški i ženski. Događa se da se zbogintenzivnih iskustava svest duše više veže zajedan pol. Kada se sledeći put nađe u teludrugog pola, onda se javlja odbojnost prematom telu. To su tzv. transrodne osobe, onekoje od najranijeg detinjstva osećaju iskrenuodbojnost prema polu svoga tela, i žele da gapromene. Blaži oblik istog problema, preveli-ke vezanosti duše samo za jedan pol, jestekada ne oseća toliko odbojnost prema polusopstvenog tela, već samo privlačnost premaistom polu spolja. U prošlom životu duša jebila žensko i privlačili su je muškarci. Sada serodila kao muško i opet je privlače muškarci.To je homoseksualnost. To je problem bloka-de u rastu i sazrevanju. Može se uspešno reši-ti samo hipnotičkom regresijom u prošleživote. Odnos predodređenosti i slobode ispo-ljava se i u tome što ne može duša da dobijeuvek telo kakvo joj odgovara, nekada je telo

239

teško za kontrolu, previše je uslovljeno nega-tivnim astrološkim aspektima, i duša odus-taje od napora da ga savlada. To se retkodogađa, ali se događa. Takvo telo ili umire ilineko vreme nastavlja mehanički da tumaraokolo. To su slučajevi teških mentalnih bole-snika i psihopata. Telo koje je napušteno odsvesti duše u tolikoj meri da svest duše nemože njime da upravlja, ponekad postajedom svesnih entiteta iz nižeg astrala. Takvotelo je onda organski portal za razne astralnesile, često vrlo negativne. Svi najgori zločinikoji se čine na ovom svetu čine se od stranetakvih organskih portala, bezdušnih entitetakoji koriste ljudsko telo. Nikada ih ne čineljudi sa dušom, jer duša svuda vidi samusebe, u svemu, i ne može sebe da povredi, tojoj je nemoguće, povređuje samo onaj konema svest duše, ko misli da postoji nekodrugi, odvojen, ko ne vidi hologramsko jed-instvo celoga postojanja. Međutim, naivno jeverovati da se takvi organski potrali moguprepoznati samo po činjenju zločina. Ne. Imaih mnogo više u politici, među elitom kojavlada svetom, koja izaziva sve ratove i suko-

240

be na ovom svetu, a izgledaju i ponašaju searistokratski, kao gospoda. Ovo bi bilo jedno od savršenih objaš-njenja zašto postoje ratovi, nasilje i zlo. Radise samo o prisustvu i odsustvu svesti o pos-tojanju. Tačnije, sve je to samo načinosvešćenja postojanja. Ako je sve božanskasvest, onda je sve što se događa u toj božan-skoj svesti samo osvešćenje, percepcija, isku-stvo, aktuelizacija svih mogućnosti pos-tojanja. Ovo objašnjenje nije prijatno, ali to neznači da nije i tačno. Uostalom, niko nijerekao da će vam se dopasti svi odgovori napitanja zašto je sve savršeno.

241

DIJALEKTIKA USPEHA I NEUSPEHA

Sledeća iskustva koja nam pokazujusvu dijalektiku suprotnosti savršene celinepostojanja jesu naša lična iskustva želja irazočarenja, težnji i teškoća da se težnjeostvare, volje i nemoći, slobode i ropstva. Tosu iskustva svakog čoveka koja je Buda lepoopisao u svojim prvim govorima, o patnji:spajanje sa onim što nam nije prijatno je pat-nja; razdvajanje od onoga što nam je prijatnoje patnja; ne dobiti ono što želimo jeste pat-nja, dobiti ono što ne želimo je patnja. Većinaljudi ima želju da se povoljne i poželjne stvaripovećavaju, a da se nepoželjne smanjuju, paipak to se ne događa uvek. To je otuda jer susva bića vlasnici svojih dela, naslednici svo-jih dela, nastaju iz svojih dela, predodređenasu svojim delima, dela su njihovo utočište.Dela su ta koja dele bića na niska i uzvišena,uspešna i neuspešna. Sve neuspehe i nepovoljna stanja doži-vljavamo zato jer nismo usklađeni sa svojim

242

višim umom i svešću duše. Naš viši um vididaleko bolje od našeg fizičkog uma, onupravlja događajima i zbivanjem, vremenomi prostorom, i on ne dozvoljava da se željenižeg uma ostvare ako su neprikladne zarazvoj individue, ili nisu u planu iskustavatekuće inkarnacije. Međutim, princip slobodne volje pos-toji i za najgluplji um u telu. On mora da imasvoju slobodnu volju jer bez nje ne može bitirazvoja svesti na fizičkom planu, odnosnospuštanja svesti duše u telo, povećanja iskus-tava božanske svesti. Slobodna volja nezreloguma se uvek nameće, ona teži tome da sverešava "svojom voljom" na silu, čak i kadamisli da deluje najispravnije i u naboljojnameri. Zato to ne daje dobre rezultate. Svestduše se nikada ne nameće. Ona strpljivo čekada bude pozvana, prepoznata i prihvaćena odstrane fizičkog uma, čoveka koji živi na ovomsvetu. Taj odnos mora biti obostran. Samotako svest duše može biti aktuelizovana nasvim nivoima i dimenzijama postojanja.Samo kada ograničeni um/ego u fizičkomtelu spozna beskrajnu svest božanske duše,kada svoju malu svesnost prepozna kao deo

243

božanske svesti, onda je božanska svest zai-sta svuda aktuelizovana, prisutna i ustanov-ljena kao sam život, odnosno da život i posto-janje u suštini jesu sama božanska svest.Kada se ona jednom spozna u čoveku koji jeograničen na um, ego i telo, onda više nigdene može biti neosvešćena. Onda je svudaaktuelizovana, jer čovek je mikrokosmos. Tako imamo dijalektiku davanja i pri-manja, dopuštanja i zabrane između nižeg ivišeg uma. Sa jedne strane mora se dopustitisloboda delovanja individualnog uma ogra-ničenog u telu, a s druge ne može mu se svedopustiti, jer tada bi svet bio haos i pakao,mnogo veći nego što jeste. Zapravo sve nega-tivne pojave na ovom svetu postoje samousled slobodnog delovanja uma, sve negati-vnosti je počinio um nedovoljno svestan isamovoljan u svojim iluzijama i neznanju.Svi zakoni i moralna načela postoje da bi sezauzdala samovolja i sloboda uma i usmerilana pravi put. Sve pozitivne stvari na ovomsvetu nastale su usled pozitivnog delovanjavišeg uma i svesti duše, kada je niži um uvi-deo i prihvatio svoje greške, pokajao se iispravio sebe, prepoznao delovanje više,

244

božanske svesti. Sve dobro na ovom svetunastaje samo kada se um uskladi sa stvar-nošću. Tada um deluje savršeno ispravno ipozitivno jer stvarnost je uvek ispravna ipozitivna. Tada nastaju sva najbolja delaumetnosti i nauke. Sve što je negativno i des-truktivno jeste samo sukob uma sa stvar-nošću, a to znači da um nije svestan ni sops-tvene prave prirode ni postojanja uopšte. Alium upravo na taj način spoznaje stvarnost,iskušavanjem svoga stanja i neznanja. Nje-gova dijalektika se raspinje od ludila dobogospoznaje. Ako neko ima loše telo, na primer, to jegledano iz perspektive više svesti duše kojase proteže kroz sve njegove inkarnacije, samonačin da se osoba odvoji od aktivnosti koje biimala sa lepim i poželjnim telom, i usredsredina one aktivnosti koje su intelektualnog iduhovnog karaktera, koje su mu zaista pot-rebne u tekućoj inkarnaciji, kojima iz prakti-čnih razloga nije potrebno lepo telo. Teško jenaći genija koji je značajan za ovaj svet a da jebio lepotan. Teškoće sa telom je najčešćimetod sa kojim se niži um obuzdava i disci-plinuje u korist spoznaje više svesti duše.

245

Sa druge strane, ako neko ima lepo teloi uživa u njemu, to je iz više perspektive dušeposmatrano zapravo iskušenje i izazov da seosoba odvoji od dublje spoznaje, od pravograda na sebi. Lepe osobe često imaju većupatnju i stradanja, one ne mogu da imajuprave prijatelje jer drugi ih ne vide kao lično-sti, većina ih doživljava kao predmet svojihželja, svi im se udvaraju i takve osobe čestopotpadnu pod iskušenja da ta udvaranjaiskorišćavaju da bi lagodno živele, timeograničavaju sopstveni rast. Lepe žene čestoimaju težu i tragičniju sudbinu od manjelepih, one su prve na udaru manijaka i psi-hopata, u kući i na ulici. Lepotice su čestonajtužnije žene, samo što to niko ne vidi jerih svi posmatraju samo spolja; jer su naučileda se smeju onda kada bi plakale. Svakako, ima lepih ljudi koji postojepre svega da bi ulepšali ovaj svet i pokazalisvu ljudsku lepotu. Slično važi i za materijalne usloveživota. Novac je samo sredstvo za ostvarenjenamera i želja, energija za manifestaciju ide-ja. Zato nezreli ljudi novac koriste za poveća-nje svoje ugodnosti i izbegavanje neugodnos-

246

ti, na taj način samo sebi otežavaju rast. Sto-ga viši um najčešće preuzima ulogu bankaranižeg uma, on mu određuje sa čime će daraspolaže jer ne sme da mu dozvoli previšeopuštanja i samougađanja. Svaki put u pro-past počinje kada niži um ima moć i sredstvada radi šta hoće, kada izgubi kontakt sa višimumom. Ako je neko bolestan to je obično načinda se niži um usredsredi na spoznaju suštin-skih vrednosti bića i postojanja, ovde i sada,da se odvrati od mentalnih iluzija i nauči dapoštuje sam život. Mnogi su kroz pobedubolesti postali iscelitelji. Zato su i bili bolesni.To je bila njihova škola. Obično kroz gubitakniži um spoznaje šta je vredno. Kroz isku-šenje najnižeg spoznaje najviše. Kroz ograni-čenja slobodu. Neke osobe dolaze u naš životda nam nešto donesu, neko znanje i iskustvokoje nam je potrebno. Neke odlaze iz našegživota da nam ne bi smetale da steknemopotrebna iskustva. I dobitak i gubitak osobau našem životu jednako je značajno i oprav-dano iskustvo iz perspektive više svesti. Niš-ta snažnije ne izaziva čoveka da spozna onošto nadilazi telo i telesni život, da se suoči s

247

stvarnošću duše, kao nečija rana smrt, kadau nečiji život neko uđe i zatim brzo izađe.Stoga sve nas uči tome da postoji nešto višeod onoga što opažamo. Sva nesavršenstvaovoga sveta su samo dokaz da postoji neštošto ne vidimo, neka šira celina, a ne da je samsvet nesavršen. Često se duša služi praktičnim meto-dama da oslabi vezanost uma za telo i ovajsvet, da bi čoveku bilo lakše da se vrati u svo-je izvorno stanje, što čistiji od utisaka života.Jedan od metoda jeste starost i bolest. Nemoćstarosti i bolest je zapravo dobar metod laga-nog oslobađanja od vezanosti za ovaj svet,priprema za odlazak. To takođe služi i bliž-njima koji svedoče smrti voljene osobe, i onise pripremaju na rastanak. Smrt nakon dugebolesti se doživljava kao olakšanje. Samo jeiznenadna smrt mlade osobe bolna. Dok je um identifikovan sa telom, nje-gova iskustva su pretežno telesne prirode,takvi ljudi iskušavaju sva nepovoljna stanjakroz fizičke sukobe i odnose. Njihova okolinaje odraz njihovog unutarnjeg stanja, ona jeneuredna i negativna, društveni odnosi sutakođe odraz njihove nesvesnosti i puni su

248

sukoba i grubosti, nedostatka milosti i razu-mevanja. Primitivna i loša arhitektura je ta-kođe odraz nezrele duševnosti. Svest duše kao da je i geografski raspo-ređena na ovom svetu po principu dijalektikesuprotnosti. Svima nam je poznata velikarazlika mentaliteta i duha Istoka i Zapada.Najviše znanje o duši i božanskom je naDalekom Istoku. Najmanje znanje o svestiduše je na krajnjem Zapadu, na Američkomkontinentu. Tamo je najveći materijalizam.Tamo je čovek samo telo i sredstvo za pos-tizanje materijalnog cilja. Anglosaksonskiprotestantizam je krajnji materijalizam i ego-izam. Ali on je doveo do najbliže svesti dušekroz razvoj materijalne kulture i društvenihodnosa zasnovanih na uvažavanju ličnihprava i sloboda, individualnosti. Nasuprottome na Dalekom Istoku, iako je tamo pohra-njeno znanje o najsuptilnijim energijamačovekovog bića, najveća nauka o odnosunižeg uma i više svesti duše, Ji Đing, iako jetamo duša čovekova, atman, pretvorena ureligijsko obožavanje, tamo je kolektivnasvest i potčinjenost autoritetu odraz krajnje

249

bezdušnosti i jednako velikog nasilja i emo-cionalne nezrelosti kao i na Zapadu. Definicija pakla jeste mesto najdalje odsvesti duše, čist materijalizam i interesmaterijalnog opstanka koji ne bira sredstvaza ostvarenje svoga cilja. On je jednako ras-poređen na celoj Zemlji, ali u sasvim različi-tim oblicima koji odražavaju svu dijalektiku,bogatstvo i kreativnost božanskog savršens-tva. Sve je to način da se duša ispolji, a nedokaz da je nema uopšte. Sve se kreće ka sjedinjenju spoljnjeg iunutarnjeg, nižeg uma i više svesti duše. Savrazvoj života na ovom svetu postoji i kreće seka tom usaglašavanju. Dijalektika uspeha i neuspeha najsavr-šenije je izražena kroz delo Ji Đing. U njemusu date sve moguće situacije u odnosu nižeguma i više svesti duše. Čovek je oduvek naovom svetu imao samo jednu dilemu: da li dareši stvar sam po svojoj volji, ili da čekapomoć više sile. Odnos prema višoj sili jenegovao i izražavao na sve moguće načineoduvek, kroz religije i verovanja. Sve su tobili zaobilazni načini da se uspostavi odnossa višom svešću, sa božanskom dušom, sa

250

svešću koja sve omogućava. Sa druge strane,kada je sam rešavao stvari po sopstvenojpameti, to nije uvek bilo dobro, morao je dauči na svim mogućim greškama. Ji Đing jedi-ni pokazuje idealnu ravnotežu odnosa niže iviše svesti u svim mogućim situacijama,kada i kako da delujemo mi sami, a kada dase oslonimo na uticaj više svesti, i kako daprepoznamo pravu prirodu vremena. Savršenstvo Ji Đinga ogleda se i u tomešto se sastoji iz trigrama, tri linje od kojihnajniža predstavlja podsvest, središnjaum/ego, a treća najviša linija nadsvest ilisvest višeg uma koji nas povezuje sa svešćuduše. Trigrama ima 8. koji kada se udruže podva u svim kombinacijama daje 64. heksa-grama. Oni predstavljaju celokupnost svihstvaralačkih procesa univerzuma, od genet-skih informacija do najviših zbivanja i sud-bine svega što biva. Isto kao što u osnovi svegorganskog života stoje genetske informacijeza njegovo odvijanje (sačinjene od kombina-cija četiri baze: adenin, guanin, citozin i ura-cil - kojih ima šezdeset i četiri za sav živi svet,isto koliko i heksagrama), tako i sva zbivanjaobjektivnog, neorganskog sveta nisu proiz-

251

vod haosa i slučajnosti, nego informativnogporetka morfogenetskih polja. Preobražajikroz koje prolaze bića sledeći svoju sudbinu,a takođe i događaji koji ih prate, kodirani su u64. heksagrama Ji Đinga. Oni predstavljajuDNK zbivanja u svetu. Ono što je DNK uorganskom svetu i mikrokosmosu, to je JiĐing u zbivanjima objektivnog sveta, umakrokosmosu. Njegovo savršenstvo je i utome što se upotrebljava na principu holo-gramskog univerzuma, nasumičnim baca-njem novčića ili odvajanjem štapića. Kada touradimo sa stanjem svesti usmerenim naproblem, od celine uvek dobijamo odgovorkroz to bacanje. Rezultat bacanja nikada nijeslučajan jer sve je hologram, naša svest prekoholograma, kao njegov ključni činilac, utičena rezultat, jer svest je uvek povezana sa naj-višim, bezvremenim ishodom, etrom, kvan-tnim poljem, u kome su sva zbivanja sa svimmogućim ishodima sabrana u jedinstvo i pri-sutna u bezvremenoj sadašnjosti. Dobijamoodređene heksagrame koji nam govore osituaciji i kako će se razvijati. Na taj način JiĐing je samo rečnik koji nam prevodi jezik

252

univerzuma, svest duše, na jezik razumljivfizičkom umu.23

Stoga i taj problem delovanja našomvoljom ili voljom više svesti, uspešnog i neu-spešnog delovanja, bio je oduvek rešiv naovom svetu, ljudima je dat savršen priručnikza upotrebu, vodič. Ali nije se nametao, jersvest duše, božanska svest to ne radi. Onanenametljivo samo postoji, svuda oko naskao i u nama samima. Mi smo ti koji treba daje prepoznamo.

23 Detaljno objašnjenje Ji Đinga videti u mojoj knjizi "JiĐing: Priručnik za ispravan odnos uma sa božanskomsvešću duše".

253

KARMIČKA ZRELOSTI KRUŽENJE BOŽANSKE SVESTI

Karmičku zrelost individualne svestikroz ciklus inkarnacija treba razumeti kaohologramski odraz ispoljavanja same božan-ske svesti. Zapravo, sve je njen hologramskiodraz, pa i karmička zrelost, jer univerzum jehologram kojim vlada antropičko načelo, a toznači da hologram nije bezličan, on je takavda omogućava stvaranje svesnog subjekta. Ispoljavanje svesti božanskog Apsolu-ta možemo jedino ispravno predočiti kao sfe-ru, kako je to ispravno oduvek predočavanona ovom svetu, a najjasnije kroz platonizam.Njen dinamički aspekt možemo predstavitikao kruženje (slika 4). U tom kruženju ona seispoljava do svoje najdalje tačke, suprotnetačke u toj kružnici (Omega), a zatim se odat-le vraća sebi (Alfa). Ispoljavanje od sebe jesteispoljavanje svih dimenzija univerzuma, celeprirode, i oblikovanje svesnog subjekta, čove-ka, kroz ispunjavanje antropičkog načela, a

254

vraćanje k sebi jeste svest o sebi, kroz čove-kovu samospoznaju i buđenje. To se događa spontano, sopstvenominercijom, kada dođe do najdalje tačke nemakuda dalje da ide osim da se vrati k sebi. Prvi pokret Apsoluta u tom ispoljava-nju, odnosno kruženju, jeste njegovo trenut-no ispoljavanje u svoju suprotnost, tačku(seme ili bindu), 'božju česticu', i istovremenovraćanje k sebi. Taj prvi čin se po principuzlatnog preseka i fraktalne geometrijeponavlja i projektuje u sve što postoji na svimplanovima i dimenzijama. Koliko se više pro-jektuje toliko te vibracije postaju sve složeni-je i grublje. Krajnji domet ili suprotna tačka ispo-ljavanja svesti na planu oblikovanja i stvara-nja jeste materija, njena inercija i zadržava-nje oblika. Ista krajnja tačka u kruženju božanskesvesti ka sebi samoj ispoljava se i kao stanjesvesti u svesnom subjektu, u čoveku, kaostanje uma koji je identifikovan sa oblikom,sa materijom, telom i nije svestan višihdimenzija i stvarnosti celine.

255

U celom ovom procesu to je najnegati-vnije stanje, najviše ograničeno stanje. Spoljase ispoljava kao interna materija. Kroz čove-ka se ono ispoljava kao patnja, grubost inedostatak milosti. Otuda svo zlo i patnjanastaju jedino usled nedostatka svesti. Čovekne zna šta radi kada čini zlo i nepravdu. Sva-ko nastojanje da se život ispravi i usavrši jes-te nastojanje u osvešćenju, u razumevanjuprave prirode materije i uloge svesti u posto-janju. Ta krajnja suprotna tačka ispoljavanjabožanske svesti u kruženju ka sebi samojkroz čoveka se ispoljava kao svo zlo koječovek čini usled svoje nesvesnosti, kao svonerazumevanje koje izaziva sukobe, nasilje idestrukciju. To je dno postojanja koje čovekiskušava. On ga iskušava uvek kada biraizmeđu spoljašnjeg podsticaja i unutarnjegglasa savesti i svesti; između nagona i svesti;između slepe reakcije i kreativne akcije; uvekkada bira između dobra i zla, ispravnog ipogrešnog; uvek kada sebe ubeđuje da imavremena, da može da uživa u onome što gatrenutno privlači, a da će "sledeći put" učinitiispravno i posvetiti se trajnim vrednostima.

256

Dno ljudskog postojanja je krajnja zat-vorenost u um i ego, u neuviđanje stvarnostida je sve povezano u Jedno. To je osnova svihsukoba, i sa drugim ljudima i sa svetom.Prema ogledalnom principu holograma,koliko je čovek ubeđen da je individua odvo-jena od svega ostalog, toliko mu se i sve osta-lo prikazuje kao nešto odvojeno, drugo i tuđe,suprotstavljeno. Ono nije takvo, ali čovek gatakvim vidi jer je njegova percepcija takva,sebe doživljava kao odvojenu individuu, pazato i sve druge vidi kao odvojene individue.On sam ima iluziju da čini ispravno svojomvoljom, da je svestan iako je nesvestan, pa toisto pripisuje drugima, da drugi nešto činesvojom voljom, da su svesni, i zato ih osuđu-je. On sam projektuje takvo stanje. I tako nas-taje začarani krug destrukcije, sukoba i pat-nje. Začarani krug destrukcije će nam pos-tati jasniji ako ga sagledamo u svetlostipovezanosti uma/ega u telu, sa višim umomi sa svešću duše. Na početku inkarnacijskogciklusa, kada su duše još mlade u svom isku-stvu postojanja na ovom svetu, njihova vezasa višim umom i svešću duše je slaba. Što je

257

ta veza slabija to je snaga uma/ega jača, a toznači da je jača i otuđenost takvog čoveka odsvega što je dobro i ispravno. Takve mladeduše koje nemaju dovoljno jaku vezu savišim umom i svešću duše misle da samomaterijalni život postoji i da nema ničegvišeg od toga, da je sve slučajnost i da je svedozvoljeno, da nema posledica za učinjenadela, da se sve postiže silom i samo sa onimsredstvima koja su vidljiva i dostupna. To jedefinicija zločinca. Međutim, u skladu sa rečenim, nijedančovek na ovom svetu nikada nije bio zao.Samo je njegov um bio u stanju maksimalneudaljenosti od svesti duše, bez povezanosti savišim umom (zato se to stanje i naziva 'pom-račenje uma'). Ta udaljenost i prekid komu-nikacije između uma u telu i svesti duše jefaza iskustava koju ovde vidimo kao zlo i des-truktivno ponašanje. Ono je prirodno takvojer čovek tada ne vidi povezanost sa svimostalim bićima, ne vidi da je univerzumhologram, da je sve jedna božanska svest kojasvemu daje život. Sve što je dobro i svakorazumevanje ispravnog potiče od svesti duše.Niko ne postaje dobar, već samo jača vezu

258

svesti uma u telu sa višim umom i svešćuduše. To stanje krajnje udaljenosti i maksi-malne otuđenosti uma u telu od svesti dušejeste jedini pravi pakao, njegovo značenje ismisao. Ali samo odatle može da se preokre-ne i vrati na put osvešćenja. Samo od svojenajdalje tačke kruženje se vraća izvornoj tač-ci. To vraćanje se kroz čoveka ispoljava kaosvest o svojoj grešnosti, kao pokajanje i vra-ćanje savesti i svesti o božanskom prisustvu,vraćanje dobroti i milosti. Sve do tog dna i najdalje tačke čovek jebio navođen uslovljenostima postojanja inedostatkom svesti o postojanju. Uzdiza-njem od te tačke i povratak božanskoj svestijeste čin slobodne volje i nadilaženja uslov-ljenosti. Najvažnije je razumeti sledeće: samo utoj najdaljoj tačci postoji potpuna slobodnavolja, puna sloboda postojanja koja je tolikoslobodna da dozvoljava i zaborav sopstveneprave prirode, same svesti o sebi, zaboravbožanske svesti. Samo tu izgleda kao dabožanska svest ne postoji, kao da je sve samomrtva materija i da je sve samo slučajnost, ili

259

još gore, negativna slučajnost. Da je sve zlo inaopako. To je krajnji domet božanske kreativ-nosti. Smisao čovekovog postojanja jeste utome da prepozna i sačuva svest i u tom naj-daljem, najmračnijem kutku postojanja, i daje sam svojom voljom povrati i ojača tako damože da se vrati sebi samoj da ispolji svojuizvornu celovitost. Ako bi božanska svest svesama odradila svojom voljom i nužnošću,celo kruženje svoga ispoljavanja, onda ona nebi iskusila sve mogućnosti svoga postojanja,ne bi iskusila krajnju mogućnost a to je isku-stvo zaborava sebe same, iskustvo najgrubljeuslovljenosti i inercije koje ima u fizičkomsvetu i u čovekovom umu i egu koji se smat-ra odvojenim od božanske celine. Još više od toga: ako svest duše ne bipostigla da se iz tog najdaljeg, nesvesnogstanja povrati u svoje izvorno svesno stanjekroz čin slobodne volje, onda ništa ne bi pos-tigla.

260

Božanska celina sebe konačnoosvešćava kroz čoveka, ono najveće se ogledau najmanjem.24

Da bi čovek ostvario taj preokret inašao svetlost u toj najvećoj tami, jedino štomože jeste da prati tanku nit svesti u sebi, dasve bolje razume prirodu same svesti, pri-rodu viših dimenzija, da svest ne prihvatakao sve ostalo, kao nešto izvan sebe, kao slu-čajnost i proizvod materije (kako se to uči idanas na univerzitetima kao nauka), već dasvest u sebi prepozna kao istu onu svest kojaje u osnovi samog postojanja. Ako su ljudski odnosi u pitanju, nespo-razumi i sukobi, samo treba postati svestanda je svest koju mi imamo u sebi, sa kojomsmo svesni sebe i sa kojom delamo, potpunoista svest koju imaju i drugi ljudi i sa kojomoni delaju. Nema mnoštva svesti. I odnosi ćepočeti da se menjaju i nesporazumi da seispravljaju. Ako je u pitanju materijalna situacijasa kojom smo u sukobu i u teškoćama, samotreba postati svestan da je svest koju mi

24 J.V. Gete: Maksime i refleksije.

261

imamo o sebi, koja nama daje život, potpunoista svest koja sve drugo omogućava, celuprirodu. I sve događaje. Ta jedna ista božan-ska svest nije pasivna, već dinamična, onakreira i sve događaje koje doživljavamo, a nesamo prirodne oblike koje vidimo. Tada će idogađaji početi da se menjaju, naša materi-jalna situacija više neće biti slepa sila vannaše kontrole. Kada svest koja je u nama,koja mi jesmo, povežemo sa svešću koja je usamom postojanju, moći ćemo da kreiramo idogađaje, jer sve je jedna ista svest. Ta spolja-šnja svest je delovala nezavisno od naše sves-ti samo dotle dok je naša svest bila odvojenaod nje, u iluziji odvojenosti od celine, pa zatonije ni pokušavala da deluje na svest spolja,na događaje. Događaji i okolnosti nikada nisudelovali protivno našoj individualnoj svestizato jer su takvi po prirodi, već samo zato jerje naša individualna svest nju doživljavalakao odvojenu i protivnu. To je delovalo kaoogledalo. Zapravo, prirodu svesti nije ni mogućedrugačije spoznati jer ne postoji više različi-tih svesti, već samo jedna jedina, ista u sve-mu. To je svest naše duše. Dakle, samo raz-

262

vojem duševnosti čovek razvija svest. Duše-vnost čovek razvija osvešćenjem višihdimenzija, jer više dimenzije su sve većapovezanost svega u jedno, u božansku celinui smisao. Ma koliko razvijao kulturu i naukuto bez svesti duše ne vodi ka božanskomizvoru. I to je jedna od posledica slobode kojaje data čoveku: može da stvori veoma inteli-gentne tvorevine, skoro slične sebi, ali bezsvesti duše i zato destruktivne. Zapravo, naj-destruktivnije tvorevine jesu one koje su naj-inteligentnije, a bez svesti duše. To je veštač-ka inteligencija. Ona je destruktivna samoako se koristi za ono zašto bi zapravo trebaloda se koristi svest duše, ljudska svest i savest.Bez svesti duše, bez svesti o višim dimenzi-jama, svaka inteligencija je samo savršenatežnja ka fizičkom opstanku po svaku cenu.A to je početak zla, začarani krug unutar naj-dalje tačke, kada se svest zaglavi na dnu pos-tojanja, kada nema daljeg uzdizanja kabožanskom izvoru. U suštini ovoga problema jeste činje-nica da na najdaljoj tačci udaljenosti odbožanskog izvora postoji i najveća slobodaizbora individualne svesti. Osnovno svojstvo

263

krajnje suprotne tačke ispoljavanja božanskesvesti jeste najveća sloboda i nezavisnost. Tosvojstvo najdalje tačke je verovatno takvozato da bi inspirisalo individualnu svest dase sama po svome izboru i volji vrati svomeizvoru, koji je apsolutna sloboda koja sveomogućava. Božanski apsolut je potpunaneuslovljenost. Sličnu neuslovljenost, samomnogo manju, doživljava i um/ego čovekov.U svakom slučaju on njoj teži na sve načine,ali pogrešne. Zato, dok ne iskusi sve pogrešnenačine, individualna svest u njoj ne mora daizabere povratak u svoj izvor, da završi kru-ženje, može da ostane u iluziji svoje indivi-dualnosti, odvojenosti od božanskog, prividaslobode. Može da krene i u suprotnom smeru.To je suština satanizma, ili luciferanske sve-sti. To je svest koja se zarobila u prividu svojeindividualnosti, odvojenosti od celine. Takvasvest je i najviše kreativna u fizičkom svetu,ona se ne oslanja na nepoznatu moć i ne molivišu silu za pomoć, već sama radi sve što tre-ba i što mora da uradi. Međutim, zato što jetakvo stanje krajnje nesigurno, jer sve drugodoživljava kao pretnju svome opstanku, onanalazi utočište i sigurnost u sve jačoj borbi za

264

svoj opstanak, u sve većem sukobu, a to značiu sve većoj destrukciji. Tako u ovom stanjuimamo i maksimalnu kreativnost i maksi-malnu destrukciju. To je još jedna dijalektikasavršenstva koja se sastoj iz jedinstva supro-tnosti. Svako nasilje i zlo jeste traženje pogre-šnog utočišta i sigurnosti. Umesto pravogutočišta u božanskoj svesti koja sve omogu-ćava, individualna svest traži utočište isigurnost u samoj sebi, u prividu svoje indi-vidualnosti i slobode, podiže sve većeodbrambene bedeme oko sebe. Fizičke, kadatraži materijalnu sigurnost da bi se što višeizolovala i ugodila sebi, i psihičke, kada delisamu sebe i potiskuje nepoželjne sadržaje unesvesno koji odatle povratno deluju destru-ktivno. Tako se stvara začarani krug destru-kcije. A tako je malo zdravog razuma potreb-no da bi se uvidela jednostavna logika: akoindividua sama postoji i ima svoju sloboduizbora, koliko je tek veća volja i sloboda kojajoj to sve omogućava! Mnoge individualne svesti otkrivaju tulogiku, nalaze pravi put ka božanskoj svesti.Nalaze je u prirodi samoga postojanja, u spo-

265

znaji svojih ograničenja i u spoznaji da svestupravlja svime što postoji i zbiva se. Takonadilaze iluziju svoje individualnosti: spoz-najom da je sama njihova individualnost ipostojanje zapravo samo ispoljavanje božan-ske svesti i moći.

266

KAKO PREVAZIĆI SUPROTNOSTI

Jedini način nadilaženja suprotnostijeste spoznaja jedinstva koje se nalazi iznadnjih, ili u njihovoj osnovi. Sve suprotnostikoje u svojim životima iskušavamo ne bi bilemoguće da nema šire celine koja ih omogu-ćava. Ta ista šira celina omogućava i nassame. Sama svest sa kojom smo svesni sup-rotnosti nadilazi suprotnosti, ta svest potičeod te najšire celine koja sve omogućava. To jenaša svest i naša suština. Stoga jedini načinda nadiđemo sve suprotnosti jeste da ojača-mo tu svest, našu suštinu, svest naše duše.25

Suprotnosti se nadilaze samo na dvanačina: razumevanjem sebe, prave prirodesopstvene svesti, i razumevanjem prirodesvega izvan sebe. Razumevanje sebe, odnosno same sve-sti.

25 Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima, jerOn svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje dažd pra-vednima i nepravednima. (Matej, 5.45)

267

Činjenica da smo nečega svesni dokazje da smo iznad toga čega smo svesni. Svest jesama po sebi nadilaženje objekta svesti. Uidentifikaciji svesti sa sadržajima svesti, saobjektima, nije moguće objektivno osvešće-nje. Potrebna je diferencijacija ili razlikovanjekoje je ujedno i nadilaženje. Svu našu svestkoju koristimo u telu i umu na ovom svetudobijamo od svesti naše duše. Svest našeduše je iznad sveg pojavnog sveta, iznad svihsuprotnosti. Zato samo jačanjem samosvestinadilazimo sve suprotnosti. Nikada borbomprotiv suprotnosti. Ako se borimo protivsuprotnosti onda ih samo jačamo, zapravosebe više vezujemo u niže dimenzije gde oneprividno postoje. Borbom se uvek spuštamonaniže u veću identifikaciju i veće suprotno-sti, samo se razumevanjem uzdižemo. Samasvesnost je rešenje, ona sama osvetljava ioslobađa, nije potrebno ništa drugo raditi sasvešću. Samosvest nas sama uzdiže iznadnižih područja gde se događaju suprotnosti.Sama svest je cilj i oslobođenje. Jer ona je posvojoj suštini već iznad svega. Suprotnosti postoje samo u nižimdimenzijama, gde se stvari i pojave odvajaju

268

u vremenu i prostoru. Na višim dimenzijamaone se sve više i više progresivno stapaju ujednu celinu (slika 1). Stoga spoznajom višihdimenzija nadilazimo suprotnosti koje vlada-ju samo u nižim. Te više dimenzije su zapra-vo u nama, one su naša unutrašnjost, našenesvesno. Osnova svih drugih suprotnostikoje se ispoljavaju u životu i postojanju jesteona koja postoji između našeg svesnog inesvesnog bića. Nema druge suprotnostiosim one između našeg svesnog i nesvesnog,između onoga čega smo svesni i čega nismo.To praktično znači da razlika između sves-nog i nesvesnog postoji samo dok postojinepoznavanje viših dimenzija našeg bića,viših dimenzija samoga postojanja. Timvišim dimenzijama se bave religije i mistike,ali na takav način da nam ih čine nedos-tupnim. Potpuno nepotrebno su mistifiko-vane i proglašavane nedostupnim i višim odčoveka, da je čovek suviše grešan da bimogao da im pristupi, da je to rezervisanosamo za viša bića i bogove. Međutim, višedimenzije mi stalno kontaktiramo, uvek smosa njima, ali nismo toga svesni, to se događasamo spontano dok smo u snu, ili kada smo

269

na neki drugi način izvan fizičkog tela. Sa is-pravnim osvešćenjem svoga bića u svimdimenzijama, a to znači ispravnom praksommeditacije, mi uklanjamo razlog postojanjasvih suprotnosti. Meditacija nije ništa drugodo sistematsko osvešćenje svih dimenzijanašega bića, svih dimenzija samoga pos-tojanja, svega što nismo svesni. Razumevanje prirode svega izvan sebe. U apsolutnoj stvarnosti mi smo holo-gramski delić velikog jedinstva. To praktičnoznači da mi sve sami sebi radimo, da ništanije izvan nas, ali to ne vidimo jer nismo sve-sni svih dimenzija našeg bića. Da jesmo,videli bismo da smo mi sami iz svoje najvišedimenzije stvorili sav ovaj kosmos, samu ovuplanetu koju nesvesno gazimo, stvorili smosve organske uslove za život. Tek na kraju,kao svoj krajnji i najmanji čin, stvorili smosvoje telo i nameru da živimo u njemu. Zap-ravo sve je to stvorila božanska svest kroznašu individualnu svesnost, prvo na najvi-šem nivou kroz arhanđeosku i anđeoskumonadu svesti, a zatim kroz individualneduše. Naša duša je svest koja je u osnovisamoga postojanja.

270

Postojanje i svest su jedno isto, posto-janje kao grubo i spoljašnje, a svest kao fino iunutrašnje, ali mi ih doživljavamo kao razli-čito usled uslova fizičkog opažanja. Mi smoovde to sve zaboravili jer nam igra ne bi bilazanimljiva kada bismo znali sve, ne bismozapravo ni učestvovali u njoj da već znamosve. Zapravo, mi smo ovde ograničeni u umui fizičkom telu na krajnjoj suprotnoj tačkibožanskog ispoljavanja, njegovog kruženja.Krajnja suprotna tačka jeste tačka najvećegzaborava božanskog, ali ujedno i tačka nje-gove najveće kreativnosti. Najveća kreativ-nost božanskog jeste čin ispoljavanja sebekao nekog drugog, kao individue koja svestkoristi kao svoju, individualnu svest, neza-visno od božanskog izvora svesti. Mi smo kaoduše došli u ovu krajnju suprotnu tačku da jepoguramo ka pravom smeru, naviše, ka božan-skom izvoru, razumevaju božanske svesti, kazaokruženju božanske celine. Ona sama beznas ne bi našla put natrag, ka sebi samoj. Mi jesamim prisustvom svojih duša, koje potiču odbožanske svesti, inspirišemo da prepozna pra-vi put, naviše, ka božanskom izvoru.

271

Jednom izgubljena u krajnjoj suprotnojtački potpune slobode nesvesnog delovanja,ispoljena božanska svest ne bi našla put kasebi, ka božanskom izvoru da nema prisus-tva božanskih duša. To smo mi ljudi kojisvešću svojih duša dajemo smisao ovom sve-tu, uklanjamo sve što je nesvesno i svesnodelamo i stvaramo. Na taj način pokazujemobožansku svest na delu. Delanje bez inspiracije duše na ovomsvetu, na krajnjoj suprotnoj tački, bila bimaksimalna destrukcija, to bi bilo kretanjena dole, još dalje od krajnje suprotne tačkeumesto vraćanje naviše, ka izvoru. To bi biopokušaj da se napravi još jedan korak dalje odveć ostvarene najdalje tačke kruženja božan-ske svesti, koja je dosegnuta u čoveku, u nje-govom umu i egu. Svaki korak dalje koji nijeusmeren ka povratku u božansko je čista des-trukcija i zlo, pokušaj da čovek svojim umomimitira Boga. Jedini mogući korak dalje jestepovratak božanskom izvoru, a ne da kopijestvaraju nove kopije. Nastavak kruga je kre-tanje naviše, ka početnoj tački (bindu) a tajput vodi kroz čoveka, kroz njegovo razu-mevanje celog ovog procesa, smisla pos-

272

tojanja, kroz čovekovu samospoznaju. Tokretanje se spolja izražava kao otkrivanjeviših dimenzija, a u suštini to je unutarnjeputovanje jer sve više dimenzije jesu zapravočovekove unutarnje dimenzije. Na taj načinotkrivanje najviše dimenzije postojanja,samog božanskog izvora, jeste čovekovasamospoznaja. Prva polovina kruga jeste fizičko ispo-ljavanje božanske svesti kroz sve dimenzije,od najviše i najfinije do najgrublje, do fizič-kog sveta. To je bilo ispoljavanje kosmosa,prirode i sveg života. Kada to ispoljavanjedosegne svoju krajnju tačku, to je pojavačoveka sa svojim individualnim umom iegom. Nastavak procesa sa najdalje tačke jes-te samo povratak izvoru, uzdizanje natragsuprotnom stranom te zamišljene kružnice.Taj povratak se ne odvija više spolja već samou čoveku, jer sada se radi o višim dimenzijama,a one su unutar čoveka. Prva polovina kruže-nja, ispoljavanje kosmosa (prakrti), odvijalose iz najviše dimenzije ka najnižoj, od finijeka grubljoj. Druga polovina je kretanje odnajniže ka najvišoj, od najgrublje ka sve fini-

273

joj. Kretanje druge polovine događa se samou čoveku, ne spolja. Kruženje božanske svesti od izvora dokrajnje suprotne tačke i povratak izvoru,može se metaforički predstaviti kao ogleda-nje u ogledalu. Spoljašnji kosmos postoji kaoogledalo za božansku svest. Unutarnje kreta-nje jeste samospoznaja onoga ko se ogleda.Spoljašnji ili ispoljeni kosmos jeste sam posebi ispunjen suprotnostima jer on sam jejedna velika suprotnost samoj božanskoj sve-sti, on je njeno ogledalo. Ta kosmička supro-tnost se, po modelu holograma, ogleda usvakoj pojavi u kosmosu.

Jedini način da izbegnemo sve suprotno-sti spoljašnjeg kosmosa jeste okretanje k sebi isvojoj samosvesti, jačanjem razumevanja ismisla, a ne daljnjim uplitanjem u zbivanjasvih suprotnosti. Ako se ogledamo u ogledalu i u njemuvidimo svoj lik koji je namršten i nesrećan,ne možemo očekivati od tog lika u ogledaluda prestane da se mršti i da se nasmeje prenas. Mi moramo da se nasmejemo. Taj lik jesamo naš odraz.

274

Ovo važi i za sve životne situacije imeđuljudske odnose. Ako bilo šta očekujemood lika u ogledalu to samo znači da nismosvesni sebe, svoje uloge svesnog subjekta ubožanskom postojanju. Tako samo zatežemoveć postojeće suprotnosti još više, umesto danapetost smanjimo razumevanjem prirodezbivanja i svoje odgovornosti u njemu, mizatežemo spoljašnje okolnosti boreći se sanjima. Budući da smo u hologramskom uni-verzumu to je nalik takmičenju zatezanjaužeta. Tako se samo natežemo sa stvarnošću,sami sa sobom, i sebi otežavamo situaciju. Izaista, ljudi se na ovom svetu jedino sukob-ljavaju sami sa sobom, i spolja i unutar sebesamih. Kada se jedan čovek svađa sa nekimdrugim čovekom, on se zapravo svađa sasvojim likom u ogledalu postojanja. Svi suljudi jedni drugima ogledala, jer univerzumje hologram i svaki čovek je samo svesni sub-jekt takvog postojanja. Ako hologramski princip spojimo sametaforom ogledala onda nam može postatijasno da nas stvarnost uslovljava samo onoli-ko koliko joj to dozvoljavamo, samo onolikokoliko smo nesvesni sebe kao subjekta koji se

275

ogleda u postojanju, da je postojanje našodraz. Sva iluzija čovekova na ovom svetu iotuda sva njegova patnja jeste u tome štobukvalno shvata svoj lik u ogledalu, što neprepoznaje ceo proces ogledanja, što lik držiza odvojenu stvarnost. Mi smo ti koji projek-tujemo stvarnost, ali usled prevelike slobodekoju imamo mi smo upali u luksuz zaboravada to radimo i stvarnost shvatamo kao odvo-jenu i objektivnu stvarnost koja nas tlači iuslovljava. Zato ona može da nas uslovljavasamo onoliko koliko joj mi to dozvoljavamosvojom nesvesnošću. Mi smo prvo stvorilisvoju realnost, a onda smo to zaboravili itako stvorenu realnost doživljavamo kaonešto tuđe, spolja nametnuto i prilagođava-mo joj se, sledimo je kao da moramo to dačinimo. Čak i kad pokušavamo da je prome-nimo to nam teško ide samo zato jer nerazumemo pravu realnost, da smo mi svesnisubjekti svega što se zbiva. Ako se neka zbivanja nama ponavljajuto znači da ih nismo razumeli, nismo ih pri-hvatili, odnosno nismo prihvatili činjenicuda su se ona dogodila samo zbog nas, zbognašeg osvešćenja i razumevanja. To su one

276

situacije kada smo zaglavljeni, neprijatnesituacije, kada patimo, kada nam se problemiponavljaju. Sve one imaju jednu zajedničkuosobinu: za njih okrivljujemo nekoga ili neš-to drugo, spolja, nikada ne prihvatamo svojuulogu i odgovornost, da se one zbivaju zbognas, da ih mi postanemo svesni i da ih razu-memo. Onoga trenutka kada okolnosti pri-hvatimo tako da su se dogodile zbog nas, onepočinju da se menjaju. Ne moraju više da nasprisiljavaju da ih prihvatimo sa ispravnimrazumevanjem, da su tu zbog nas. Prestaju dase održavaju i ponavljaju, prelazimo na višuravan u sticanju iskustava, idemo dalje. Tovaži za sva stanja, za sve životne situacije imeđuljudske odnose. Takođe važi i za zdrav-lje. Možemo da se iscelimo samo promenomparadigme, mentalnog ubeđenja, jer umupravlja celim telom. Nema neizlečivih bole-sti, ima samo neizlečivih ljudi. Mi nismo odgovorni za ono što sedešava izvan horizonta našeg opažanja, nadrugom kraju sveta (osim ako ih zaista nis-mo uzrokovali nekom političkom ili drugomodlukom). Samo ono što uđe u naše opažanjejeste naša odgovornost, to se događa da bis-

277

mo mi toga postali svesni.26 Ali ni to nijenužno uvek tako, jer ima puno svesnih subje-kata, nekima su potrebna neka određenaiskustva, a nekima nisu, ali su ipak prisutnikao svedoci. Dakle, nismo odgovorni za apso-lutno sve što se događa u svetu, pa ni za sve unašem životu. Mi smo društvena bića, živimozajedno i zato dolazi do mešanja uticaja iiskustava. Jedni drugima izazivamo iskustvai prenosimo uticaje. Događa se sve što jemoguće da se dogodi.

26 Informatičke tehnologije, internet, čine dostupnimsve što se zbiva na svetu. Zato zbivanje u svetu sveviše postaje naša odgovornost. Zato se zbivanje u sve-tu veoma ubrzava, sve se mnogo brže rešava. Višenemamo opravdanja da nismo znali i da smo neoba-vešteni, da nam treba vreme da saznamo. Sve infor-macije su nam dostupne, kao i svi kontakti. Sada samood nas zavisi da li ćemo da ih prihvatimo. Zato se ljudisve više i brže suočavaju sa posledicama svojih dela.Zato je ovakav stav prihvatanja svoje odgovornosti iuloge svesnog subjekta neophodan i jedini moguć daovaj svet postane bolje mesto za život. Sada je sve sve-deno na čovekovu odgovornost za razumevanjeinformacija i na razvijanju ispravnih kontakata međuljudima, na međusobnom razumevanju. Zaista, čemunam služe pametni telefoni ako su nam međusobnakomunikacija i razumevanje sve lošiji?

278

Da bismo efikasno prekinuli ponavlja-nje događaja u kojima smo zaglavljeni, iliodržavanje jednolične situacije, da bismo ihpromenili, prvo treba da im se zahvalimo štosu se uopšte dogodili zbog nas, tom zahva-lom stavljamo celini, božanskoj svesti doznanja da smo postali svesni da se to dogodi-lo nama, svesnom subjektu, zbog nas, našegosvešćenja prirode tog događaja. Zatim trebada zamolimo celinu za oproštaj što je moralada uloži toliko truda da se to dogodi zbog nas.Neke osobe su morale puno da se žrtvuju dabi vam uradile neke stvari zbog kojih patimo.Puno je resursa i truda moralo biti utrošenoda bi se stvorila situacija koja vam zadajemuke. Na primer, ekonomska kriza i rat sumorali da se dogode da biste naučili lepo daživite i postali svesni nekih osnovnih vred-nosti života. Za sve to treba zatražiti oproštajkao čin da smo postali svesni te velike žrtve itruda. Na kraju treba izraziti ljubav premabožanskoj celini koja nam je to sve priredilasamo zato da bismo mi toga postali svesni,da bismo to razumeli i smisao toga vratilicelini. Izražavamo ljubav zato jer smo postali

279

svesni da je i nama pružena ljubav kroz svešto nam se događa. Da je sve savršeno.27

Drugim rečima, treba samo da posta-nemo svesni postojanja kao ogledala. To pod-razumeva da najpre moramo da prestanemoda se opiremo stvarnosti koja se događa takokako se događa u svakom trenutku. Ako joj seopiremo to znači da je jačamo. Mi jačamo svečemu se opiremo. Negativne situacije nema-ju odakle da dobiju snagu za svoj opstanakosim našeg opiranja i neprihvatanja odgo-vornosti, naše identifikacije sa suprotnosti-ma. To je nužno tako jer smo u hologramu.Povezani smo sa svime, sve pojedinačnoodražava se u svemu drugome; sve što je udrugome odražava se u svemu što je pojedi-načno. Stoga nikada ne smemo težiti novoj iboljoj situaciji samo kroz negaciju i potiski-vanje postojeće, kao otpor postojećoj, jer pos-

27 O ovom principu isceljivanja videti u Havajskomučenju Ho'oponopono. (Morrnah Simeona: Self-Identity through Hoʻoponopono, Basic 1, Pacifica Semi-nars, 1990. Joe Vitale, Hew Len Ph.D.: Zero Limits,Wiley, 2007.) Takođe treba videti rad Vadima Zelan-da.

280

tojeća je takođe rezultat našeg prethodnogdelovanja. Tako samo nastavljamo otporsituaciji. Ne možemo privući novu situacijunegirajući da smo već postojeću takođe pri-vukli. Ta povezanost (zakon privlačenja) nepočinje tek sa našom željom da nešto prome-nimo na bolje, ona je postojala i pre nego štosmo zapali u lošu situaciju. Sa njom smostvorili i sadašnju situaciju, ali nesvesno.Ona postoji oduvek i sve se zasniva na njoj. Pored neopiranja postojećoj situacijipotrebno je delovati na svim dimenzijama, ato znači nadići samo materijalnu, fizičkuravan u kojoj je stanje takvo kakvo je u pros-toru i vremenu. Moramo se uzdići iznad tre-nutnog prostora i vremena i delovati na višojravni, u imaginaciji (astralu) stvoriti slikustvarnosti kakvu želimo da postoji, kao daveć jeste tako. Pri tome presudno je važanosećaj vremena, da to ne kreiramo kao budu-ći događaj, već kao stvarnost koja je već ovdei sada - iako samo u imaginaciji. To na fizičkoj ravni deluje kao mašta igubljenje vremena, ali to je zapravo rad navišim dimenzijama koje deluju kreativno nanašu dimenziju, našu fizičku realnost. To

281

nije samo fantazija već kreativna akcija.Takođe u tu imaginaciju (astral) treba uklju-čiti i volju, energiju, žar i strast (vatra) u slikukoju smo stvorili, da uživamo u njoj sastrašću kakvu bismo imali da zaista postojina fizičkoj realnosti. Iznad svega treba bitidosledan u mislima, idejama (vazduh) takoda nam ideja koju nameravamo da ostvarimobude savršeno jasna u svim detaljima, danikad ne sumnjamo da je to realnost kojustvaramo na višim dimenzijama, i da će onaneminovno da se ostvari i na ovoj, fizičkojrealnosti, našoj realnosti. Najveći ispit na fizičkoj realnosti jeumeće prihvatanja promena, ne onako kakosmo ih zamislili, već kako nam one samedolaze. Ako već tražimo nešto od višihdimenzija, više svesti, onda treba da prihva-timo jednostavnu logiku da ta viša svest znabolje od nas kako nešto da ostvari. Mi smo izapali u problem jer to ne znamo baš najbo-lje. Stoga ne treba da delimo savete višoj sve-sti i namećemo načine na koji nešto želimoda postignemo, već samo da se držimo ideje islike krajnjeg cilja. Detalje treba da prepus-timo celini božanskog koja najbolje zna ne

282

samo kako da nam nešto ostvari, već i štanam je zaista potrebno. Ako nam se želje neostvaruju i pored svih pročitanih knjiga ozakonu privlačenja, to je ili zato što nam tonije ni potrebno prema planu naše duše zatekući život, ili zato što ne delujemo na svimdimenzijama. Sve što je kreirano na višim dimenzi-jama nužno se ostvaruje na nižim. To jezakon stvaranja. Delujemo uspešno njimesamo kada ga upotrebljavamo na svimdimenzijama, u celosti. I postojeću lošu real-nost koju imamo stvorili smo na isti način,ali nesvesno. Jedini razlog što ne vidimo efe-kte tog zakona je taj što ga ne koristimocelog, on se neće ostvariti ako samo mašta-mo o željenom a ne činimo sve što treba da seono dogodi, ako želimo (vatra) jedno, misli-mo (vazduh) na drugo, maštamo (voda) onečem trećem a radimo (zemlja) neštosasvim četvrto. Na fizičkoj realnosti neće seostvariti ništa od toga. Na fizičkoj realnostiostvaruje se samo ono što je sinhronizovano

283

prošlo kroz sve dimenzije, od ideje do ostva-renja. 28

Zajedno sa umećem prihvatanja pro-mena stoji problem vremena. Uvek postojiiskušenje vremena kada se ništa ne događa,kada dolazimo u sumnju da li stvar uopštedeluje. To vreme zapravo mi sami stvaramojer se nismo posvetili cilju na svim dimenzi-jama. Mi ne vidimo svoju podsvest, ne vidi-mo da još uvek ne delujemo celovito. Vremeje razmak između ideje i njenog ostvarenja. Ustvarnosti, u celini postojanja, nema vreme-na, sve je u sadašnjem trenutku. Zato da bis-mo ostvarili ideju treba da uklonimo vreme,a to znači da ujedinimo sve dimenzije delova-nja, ovde i sada, svakog trenutka. Umesto daočajavamo što se ništa ne menja, bolje da tovreme provedemo u osvešćenju i usavršava-nju delovanja na svim dimenzijama, svakogtrenutka.

28 Delovanje u svim dimenzijama postojanja i našegbića, od uma preko energije i osećanja do tela, opisanoje u Bibliji kao prva zapovest Božja: Ljubi Gospoda Bogasvojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svimumom svojim, i svom snagom svojom. (Marko 12. 30)

284

Pored delovanja na višim dimenzijamatreba delovati na fizičkoj ravni, u skladu safizičkim zakonima. Pomoću njih mi postaje-mo sposobni da prihvatimo promene kojenas vode ka ostvarenju cilja, željene realnos-ti. Budući da postojimo u hologramskomuniverzumu, mi moramo da budemo pro-mena koju iščekujemo spolja. Tako se delujena fizičkoj dimenziji. Moramo da činimo onošto želimo da nam se dogodi. Samo takoćemo u ogledalu postojanja da vidimo onošto želimo da vidimo. Ako želimo veću i boljukuću, treba da pomognemo drugima da ste-knu kuću; ako želimo da dobijemo novac,treba da ga dajemo onima kojima je potre-ban. Ako želimo da budemo voljeni, treba dapružamo ljubav. Uvek treba prvo da damo, ito uvek više. Tako dokazujemo da smo svesniceline i više sile u vođenju delovanja, u svestduše i božansku svest. Tako zapravo omogu-ćavamo božanskoj svesti da deluje kroz nas,svest duše deluje uvek iz obilja i bez sumnjijer uvek iza sebe ima božansku celinu, zna danema gubitaka ni u čemu.29

29 Matej, 5. 38-48.

285

Tako delujemo savršeno usklađeno sasvešću duše, a sa njom uvek smo na dobitku. Tako se suprotnosti nadilaze razume-vanjem sebe i prirode stvarnosti koja je izvannas samih.

286

SAVRŠENSTVO DUHOVNE PRAKSE

Ne možemo da ne budemo u duhovnojpraksi jer sve je svest u hologramskom uni-verzumu. Mi smo svesni subjekti objektivnogpostojanja i sve se događa radi naše spoznajesmisla događanja. Velika je iluzija da jeduhovna praksa rezervisana samo za mistikei monahe, takozvane religiozne ljude. Oni sunajdalje od prave duhovne prakse. Pravaduhovna praksa događa se svakog trenutka uvremenu i svuda u prostoru. Događa se uveki svuda zato jer ništa ne može biti izvanbožanskog Apsoluta. Najstarija duhovna praksa jeste tantra.Tantra je deo najdrevnije duhovne praksekoja je danas poznata kao "četvrti put" a kojuje na Zapad doneo G. I. Gurđijev, a detaljnijerazradio njegov učenik P. D. Uspenski.30 To jepraksa osvešćenja svega što jeste u svakomtrenutku, bez izbora, ona polazi od stava dasve već jeste božanska svest i samo je treba

30 P. D. Uspenski: Četvrti put (P. D. Ouspensky: Thefourth way; Beograd: Esotherija, 1994

287

osvestiti, odnosno aktuelizovati njeno pri-sustvo. Ništa drugo. Tantra radi sa svim sta-njima svesti u čoveku, koje su izražene psi-hoenergetskim centrima u čovekovom biću,kao čakre. Polazi od najosnovnije, a to je kon-trola energije kroz njenu razmenu međupolovima, seksualnost, i uzdiže se na sveostale oblike razmene energije, društveneodnose, odnose sa svetom, prirodom, mišlje-njem, samospoznajom. Tantra je nastojanje da se svest dušesačuva u svim oblicima zbivanja u kojima seu čoveku može naći, od najnižih, elementar-nih, instinktivnih i nagonskih, do najvišihmentalnih stanja. Tantra je nastojanje dasvest duše odoli svim izazovima i iskušenji-ma u kojima može doći kada je u telu, dasačuva svest o sebi, da ne padne u identi-fikaciju sa zbivanjima. Dakle, ne da izbegneizazove, već da ih direktno iskusi do dna,kakvi jesu, i da ih tako nadiđe: razumeva-njem, iskustvom. To je cilj i svrha svakogljudskog života, svih ljudskih drama i svekarme, sveg rada čovekovog na ovom svetu.Tantra je samo ubrzanje tog procesa i njego-vo bolje razumevanje.

288

Planeta Zemlja je poligon za obukuduša u agori tantri. Agora tantra je krajnja,ekstremna vrsta tantre koja iskušava svakrajnja stanja tela i uma, pa i smrt. U svimekstremnim stanjima oni imaju za cilj dasačuvaju transcendentalnu svest duše, dauvek budu svesni sebe. Kada u tome uspejuonda nadilaze rađanje i umiranje, razloge zareinkarnaciju, tada je božanska svest dušeprepoznala sebe u svim mogućim oblicima, usamom postojanju. Princip je u sledećem: akouspemo da sačuvamo svest duše u krajnjeekstremnim stanjima u kojima se telo i ummogu naći, onda postajemo gospodari tela iuma, onda nas telo i um ne mogu uhvatiti usvoja ograničenja ni u svim drugim stanjimakoja su manje ekstremna. Tako nestaje pot-reba za inkarnacijama. Sve što ljudi rade na ovom svetu jesteblaži oblik tantre. Svaki seljak na njivi, rad-nik u rudniku i fabrici, mehaničar koji jezamazan uljem, tehničar u kancelariji koji nepodnosi svoga šefa i kolegu - jeste duhovnipraktičar tantre, elitne škole osvešćenja,samo ih niko nije obavestio o tome. Uspešni isrećni ljudi, isto kao i neuspešni i nesrećni,

289

praktičari su iste tantre, samo u različitimfazama iskustava. Dijalektika suprotnosti seispoljava u vremenu i prostoru, na odgovara-jućim mestima i trenucima, ne uvek odjed-nom i ne svuda jednako. Suprotnost se ogleda i u takozvanojduhovnosti. Budući da je sve samo božanskasvest koja sebe iskušava u svim oblicima, nepostoji ništa što nije ona sama, pa prematome ne postoji ništa što nije duhovno,božansko. Pojava religija i duhovnih praksiimaju stoga dvostruko i često suprotno zna-čenje i smisao. Prvi je da nesvesnog čovekapodsete ko je on sam i kakva je priroda posto-janja, da je ono božansko. Drugi je taj da, akosamo božansko postoji, takva nastojanja sunužno protivrečna sama sebi i deluju kontra-produktivno, ona udaljavaju čoveka od svestio sebi i od samog božanskog. Čovek gradi hramove, moli se i klanjase božanstvu, a kod kuće je tiranin. Međutimsama egzistencija je božanska da božanstve-nija ne može biti, svaka čestica je božanska.Prve verske zajednice bile su samo skupduhovnih istomišljenika, kao što su bileranohrišćanske gnostičke zajednice ekklesia,

290

koje su se spontano okupljale i koje su bileprotiv zatvaranja božanskog prisustva uodređene građevine (Dela apostolska 7.48-49; 17.24), jer su bili protiv svakog idolo-poklonstva. Kada su ljudi izgubili direktanodnos prema božanskom, onda je nastalacrkvena teokratska institucija koja Bogasmešta isključivo u svoje građevine i svojposed. Umesto verskih objekata i simbola svupažnju, poštovanje i svest treba usmeriti nasvaku stvar koju vidimo i dodirujemo, na sveljude i sva bića, jer sve je to odraz božanskesvesti, božanskog prisustva. Čoveka je jedinodivljenje i poštovanje prema božanskoj pri-rodi samog života i postojanja činilo boljim.Religije ga samo sprečavaju u tome. Ako jeneko i postao bolji zbog religije i vere, to jepostao samo zahvaljujući tome što je duhov-no učenje prepoznao i primenio u postojanjui sopstvenom životu, i tako se povezao saCelinom. Kada bi ljudi samo 10% svoje svestikoju ulažu u religijske rituale u hramovimausmerili na svoje bližnje i svet oko sebe, ovajbi svet bio raj. Ne, to je pogrešna procena.Bilo bi dovoljno i 1%.

291

Nema drugog načina da čovek zaistabude religiozan nego da božansko vidi u poš-tuje u svemu, pre svega u svojoj kući, premasvojim bližnjima, da mu hram bude sopstve-na kuća, svete relikvije da mu budu svi pre-dmeti i alati koje drži u ruci, da mu molitvane bude žalopojka već samo zahvalnost zasve, da svoju zahvalnost Bogu izražavaradom i da uvek bude svestan da ne radi onnego da Bog radi kroz njega, da mu oltar budesvaka dobra stvar koju je napravio, da jedinažrtva koju prinosi bude njegova gordost ineznanje, da jedino obraćanje Bogu budeopraštajuće razumevanje prema bližnjem, damu jedino poštovanje vere bude poštovanjesvakog živog bića. Sve dok to ne bude takosvi hramovi i religije samo će postojati kaopokrića za licemerje i samoobmanu, oprav-danje za sve sukobe. Zaista, ako je božanskasvest u osnovi samoga postojanja, zašto jeizdvajati, poštovati i obožavati samo u pose-bnim građevinama, zašto je razlikovati odsvakog živog bića, zašto je razlikovati od nassamih? Odgovor je jednostavan: zato jer nis-mo svesni svoje prave prirode i prirode

292

božanskog, a sve što je nesvesno to se projek-tuje van, u neke objekte. Zato što je čovek nesvestan svetomvladaju paradoksi. Ništa na ovom svetučoveka više ne udaljava od svesti o božan-skom prisustvu od samih religija, iako ga onenajviše i približavaju božanskom. Ništa naovom svetu nije više nasilno od religija i višeusmereno ka nenasilju, više ispunjeno glu-postima i lažima, i ujedno više istinito odreligija. Najreligiozniji ljudi na ovom svetu suTalibani koji svoj život daju za veru, ubijajučak i svoju decu ako ne služe njihovoj veri.Međutim, od njih su bliži božanskoj svestinuklearni fizičari, ateisti, koji prave atomskebombe a sami nikada ne bi nikoga ubili, zala-žu se za mir i vladavinu prava, u svom radu iznanju najbliži su izvornim, božanskim prin-cipima prirode, a ne znaju ništa o duši. Ta luda igranka na ovom svetu vladapreviše dugo. Monah koji se odriče sveta i stvara sebiidealne uslove da bi spoznao božansko, naj-više se udaljava od njega, jer božansko je usvemu i sve je božansko. Monah ugađa sebiizbegavanjem suprotnosti, imitacijama i

293

ritualima. Za razliku od njega, božansko bržei direktnije spoznaje obična domaćica kojabrine o svojoj porodici, ili samohrana majkakoja ceo dan radi da prehrani svoju decu, onadirektno vidi božansko u svome detetu isamo to joj daje snagu da se kao lavica izborisa svim teškoćama, koje najčešće ima u svojojkući, sa svojim bližnjima. Sve je to praksa "četvrtog puta" ili tan-tre, ali nažalost nesvesna. Sve što je u 'duho-vnoj praksi' potrebno jeste da ono što jenesvesno učinimo svesnim. Ništa drugo.Praksa se sama uvek događa. Praksa je sveopšta pa tako biva pone-kad i suprotno. Ima monaha koji direktnospoznaju prisustvo božanske svesti, kao štoima i loših domaćica. U oba slučaja razlog jeisti: dijalektika suprotnosti. Monah misli daje odvojen od božanskog i da treba da seponovo spoji sa njime, pati jer ne vidi da jesve vreme u njemu. Majka svu svoju snagudobija od deteta, a ne vidi da je dete samomali prozorčić kroz koji se probija svestbožanskog prisustva, jače nego na drugimmestima, i da je božansko prisustvo onajpravi izvor koji joj daje svu snagu i radost

294

uprkos svim patnjama. Božansko ne trebaograničavati ni na šta jer je u svemu. Sve štonam je privlačno i drago takvo je samo zbogsvesti duše koja se kroz to ispoljava, a ne zbogsamog spoljašnjeg oblika kroz koji se ispolja-va. Spoljašnji oblik može biti krajnje nevero-vatan. Biseri duševnosti mogu se otkriti i unajdubljem ljudskom blatu. Zato je rečeno da smo svi mi grešnicina ovome svetu, grešenje je način na koji seosvešćavamo i budimo za ispravno, za savr-šeno. Zato je Hrist došao da nam svojim sve-dočenjem o čistoj svesti duše ukaže na našpoložaj. Zato je samilost prema najvećemgrešniku najbliža božanskoj svesti. Niko nijepostao svetac ako nije iskusio greh. Isto važi iza društvo u celini, za stanje u svetu. Ono jepogrešno u mnogim stvarima ali samo zatojer je to jedini način da se dođe do svesti oispravnom načinu života, nepravda postojisamo zato da bi se došlo do ispravnog druš-tvenog uređenja i pravde, haos postoji da bise uveo red. Kada nas zadese nesreće i teškoće,kada zapustimo svoju 'duhovnu praksu',meditaciju, ako smo je uopšte imali, i lutamo

295

u beznađu, i to je deo prakse. Praksa nikadane prestaje zato jer božanska svest uvek pos-toji u svemu. Za vreme meditacije mi doživ-ljavamo prisustvo u stvarnosti, ali samo kaonemo i apstraktno iskustvo. Kada nakonmeditacije zapadnemo u teškoće rada i neiz-vesnosti života, onda iskušavamo tu istustvarnost na konkretan način. Ne postoji višestvarnosti, ona je samo jedna ista uvek i usvemu, i u najdubljoj ekstazi samadhija, ubogospoznaji, u nirvani, i u najgorim život-nim uslovima i iskušenjima. Zato nam sviprosvetljeni (bodhisattva) govore da smo miveć u nirvani.31

Upravo tada kada smo izgubljeni, izba-čeni iz zone ugodnosti i navika, iskušavamosvoj kontakt sa višom svešću duše, njenodelovanje spolja, koje mi svojim umom doži-vljavamo kao delovanje više sile ili nepozna-toga, i kao neizvesnost. Da li smo spremni daprihvatimo božansko kao nepoznato, neoče-kivano, čak i kao najmanje poželjno? Ako jebožansko u osnovi svega, onda nam možeprići kroz sve. Ono to uvek i radi, uvek je tu.

31 Dijamantska sūtra (Sanskrit: VajracchedikāPrajñāpāramitā Sūtra)

296

Bliže nam je od svega dok mislimo da je naj-dalje. Čini se kao da se božansko najvišezabavlja time da nas iskušava kroz koje ćemosve nenormalne i neočekivane oblike bitispremni da ga prihvatimo i prepoznamo. Svedok ga ne prihvatimo apsolutno u svemu. Ne postoji jedan direktan put kabožanskom. Put je uvek ispravan i kada jedirektan i kada je indirektan zato što ništanije izvan božanskog, svi putevi vode kanjemu, svi putevi su samo božansko.32 Sve jeveć božansko. Zato jedino treba biti savršenosvestan svakoga puta, svakog zbivanja, sva-kog trenutka u svemu, bez obzira u komobliku i stanju, uvek treba potpuno uživati usadašnjem trenutku. Učestvovati u putova-nju celim bićem maksimalno svesno. Samotada put nestaje i mi smo na cilju. Ako putu-jemo ka božanskom projektujući ga kroz pro-stor i vreme na isti način kao zemaljskeputeve, nikada nećemo stići do njegovog kra-

32 Ja sam put, istina i život" reče Hrist, ali tu je nagla-sak na početku izjave, na "Ja sam", ili "Ja jesam", nasvest o svojoj suštini, Sopstvu, svesti duše. Tada putnestaje jer je bio u nama, i mi smo na cilju. On je uvekovde i sada, nikada ubuduće i negde drugde.

297

ja, do cilja. Ako cilj duhovnog putovanja neostvarujemo ovde i sada, nikada ga nećemoostvariti. To je najviši paradoks i suprotnost udijalektici duhovnosti: ostvarujemo božan-sku prisutnost kroz svest o njenom gublje-nju, kroz greške i lutanja, upravo zato jer smosve vreme u njoj samoj, i nikada ne možemobiti izvan nje same. Zato možemo da lutamo,zato imamo slobodu da grešimo. Mi samismo božanska svest koja spoznaje sebe samuu svim mogućim oblicima. To što nama ovdeizgleda kao greh i zlo, patnja i lutanje uneznanju, nemaština i gubitak, sa aspektabožanske svesti nije ništa drugo do ispolja-vanje njenih krajnjih mogućnosti u svimdetaljima. Sve je to njena kreativnost. Čimtoga postanemo svesni i sve nedaće i isku-šenja prihvatimo kao dar s neba, situacija semenja. Kada delujemo usklađeno sa božan-skom svešću (tao) tada delujemo kreativno,stvaramo realnost, nismo više njeni objektiveć svesni subjekti. Božanska svest se krozsve to ostvaruje, kroz sve moguće oblike istanja.

298

Božanska svest je superiorna svimpojavama. Naša svest je izdanak te istebožanske svesti. Kada kroz svoju svesnostprihvatimo božansku svest i učestvujemo unjoj, onda i mi učestvujemo u toj superiorno-sti i moći stvaranja pojava. Ne postoji nesavršenstvo ni gubitak niu čemu. Samo čovek koji nema svest obožanskom prisustvu i savršenstvu je nemo-ćan i misli da je u gubitku. Takvoj pravoj duhovnosti uči nas samživot. To je učenje "četvrtog puta", praksasufija,33 Gurđijev i Don Huan (u delu Kasta-nede) upravo su stvarali takve okolnosti svo-jim učenicima, terali su ih da budu svesnisvakog trenutka i da prihvataju sve izazovebez izbora i izbegavanja, najčešće baš onekoje ne žele i koje izbegavaju. Na toj svesti bezizbora i u svakom sadašnjem trenutku i sta-

33 Ne i islama. Sufizam ne treba poistovećivati saislamom. Sufizam je mnogo stariji od islama. Islam jestvoren da bi se sufizam uništio, muslimani su ubijalisufi mistike, ali duhovnost sufizma je tako autentičnai snažna da je opstala tako što se delimično asimilova-la u islam, iako u izmenjenom i uprošćenom obliku.

299

nju postojanja zasniva se praksa budističkemeditacije, vipassana i satipatthana. Savršenstvo duhovne prakse zasnivase na samom postojanju zato jer je celo našebiće dizajnirano za takvu praksu. Postojanje isvest su jedno isto, ali se ispoljavaju odvojenokroz četiri dimenzije i sedam faza. Od dimen-zija postojanja sačinjeno je naše fizičko telo,emocije, volja i um. Naše telo spaja energijupostojanja sa svešću kroz sedam faza, a onesu ispoljene kroz sedam psihoenergetskihcentara ili čakri. Na taj način naše biće jemikrokosmos, a to znači da sadrži sve što jepotrebno za savršen spoj svesti i postojanja,ono je savršeno dizajnirano za spoj svakeindividualne svesnosti (uma) sa apsolutnomsvešću božanskog. Kroz sedam faza i četiridimenzije svest božanskog se prelama u sveindividualne pojave. Ona se kroz telo razdva-ja u svet iluzije i kroz isto telo spaja u svojuizvornu celinu. Isti mehanizam, čovekovotelo, razdvaja svest u iluziju mnoštva i spajaje u izvorno jedinstvo. To je isti proces samose ispoljava na dva načina, apsolutan i relati-van.

300

Čovekovo telo je tako savršeno dizajni-rano da ono sámo automatski sprovodi svestapsoluta od svih individualnih iskustava dopovratka u izvorno jedinstvo. To sprovođe-nje se ogleda kao kretanje svesti i energije odprve do najviše čakre. Međutim, svojstvo slo-bodne volje, koje se ispoljava u krajnjoj sup-rotnoj tačci ispoljavanja (o tome u posled-njem poglavlju, slika 4), stvara mogućnost dase svest više zadrži u iskustvu postojanja kojeodražavaju prve tri najniže čakre. Stoga kadačovek ne bi gubio vreme i energiju kroz zadr-žavanje svesti na prve tri čakre, svest bi sesama automatski uzdigla do najviše čakre, dopovratka u božanski apsolut. Takvo iskuša-vanje svesti u najgrubljim fazama iskustava,prve tri čakre, traje više života, ono sačinjavasva karmička iskustva. Telo je dizajnirano daautomatski sprovede božansku svest krozcelo naše telo, kroz sve čakre. Čovek iskušavasvoju individualnu volju i svest tako što dokrajnjih mogućnosti iskušava slobodu kojudaju prve tri čakre. Kada se u tome dovoljnozasiti, onda dozvoli da se svest uzdigne donajviše čakre. To je sve što treba znati oduhovnoj praksi.

301

ŠIVINI SAVETI ZA PREPOZNAVANJESAVRŠENSTVA

Praksa sa kojom se usaglašavamo sastvarnošću i samim tim spoznajemo savr-šenstvo svakog trenutka, svodi se na posti-zanje bezvremene sadašnjosti. To je praksasmirenja uma od svih sadržaja, svih misli,koji nas odvlače u imaginarno vreme, kojinas na taj način odvlači od stvarnosti, kojapostoji samo u sadašnjem trenutku. Smirenjeuma od svih sadržaja ili misli jeste praksameditacije, ali meditacija je samo završna ikonačna praksa, istinska praksa je sam životu svakom trenutku. Sve što nam se zbiva usvakom trenutku našeg života jeste praksameditacije, praksa osvešćenja postojanja iupoznavanja delovanja uma; život je praksaiskušavanja identifikacija sa umom radi spo-znaje svesti koja je iza uma, koja omogućavaum i sam život, svesti duše. Smirenje uma je dostizanje najviše inajfinije dimenzije postojanja, akaše ili etra,univerzalnog kvantnog polja. Ta najviša i

302

najfinija dimenzija iz koje se sve ispoljava,uvek postoji u nama, ona nam daje svu svestkoju imamo. Da bismo se otvorili za njenoprisustvo, da bismo tu izvornu svest aktivnokoristili, treba samo da obustavimo ometa-juće aktivnosti ostalih nižih dimenzija, misli(vazduh), energetske fluktuacije (vatra),imaginaciju i želje (voda), kao i identifikacijusa fizičkim telom. Tada, kada nije ometananižim i grubljim aktivnostima, ona samaizbija kroz našu svest kao svest o sebi, našojsuštini, i ona se istovremeno pokazuje kaoprava priroda samoga postojanja, otkriva seu svemu. Sve što vidimo mi vidimo samo kaomanifestaciju božanske svesti koja sve omo-gućava. Sve što radimo, sve aktivnosti koječinimo u fizičkom životu jesu samo uvežba-vanje da božansku svest naše duše ispoljimou postojanju na kreativan način, da je zadr-žimo usled svih iskušenja nižih i grubljihoblika postojanja. Što je oblik postojanja niži igrublji to je svest sve više uhvaćena u odre-đene oblike i uslovljavanja i zato oni uspora-vaju svest. Na najgrubljem planu, fizičkomsvetu, svest je toliko uslovljena da deluje kaou snu.

303

Sve dimenzije postojanja možemorazumeti samo kao različite brzine manifes-tacije jedne iste božanske svesti. U dimenzijivazduha ili misli ona je veoma brza, možetrenutno da menja oblike i sadržaje; udimenziji vatre ili energije i volje, ona je spo-rija, vezana je za određeni oblik i motivaciju,sadržaj; u dimenziji vode još više je usporenavezivanjem za oblik iako i dalje može da selako menja, ali sporije nego u višim dimenzi-jama; u elementu zemlje ili u fizičkoj dimen-ziji, ona je najsporija. Najviše usporenabožanska svest jeste sve ovo što vidimo kaogrubi fizički oblik ili materija. Svaka fizičkastvar je zapravo samo maksimalno usporenabožanska svest ili vibracija 'božanske čestice'. Čovek može da se probudi samo akoprepozna da i fizički svet ne postoji sam posebi i za sebe već da je samo odraz božanskesvesti, njene mogućnosti da se ispoljava i nataj način, kao gruba fizička realnost. Budnostjeste svesnost. Stoga prepoznavanje svegakao svesti daje budnost. Lako je više dimenzi-je prepoznati kao svest, poenta življenja jesteu tome da i najgrublje oblike postojanja pre-poznamo kao svest, da sve dimenzije i oblike

304

postojanja prepoznamo kao božansku svest, ikao svoju svest. To postižemo usavršava-njem sopstvene svesnosti, odnosno bud-nosti. Stoga jedina istinska duhovna praksajeste prepoznavanje bezvremene božanskesvesti u samom postojanju, svakog trenutka iu svemu, bez izbora. Kada se postojanje viditako, onda se vidi samo kao savršeno. Ta praksa je i najstarija na ovom svetu.Njeni koreni su tako stari da su nepoznati. Donas je ta praksa dospela kao nauka tantre.Ona postoji u različitim oblicima na mnogimmestima u svetu i u mnogim tradicijama. Sveprave duhovne prakse potiču iz tantrizma,ali su manje ili više izmenjene tako da odgo-varaju ljudima sa različitim stanjima svesti ikarmičke zrelosti. Najstariji simbol koji prikazuje božan-sku svest jeste figura čoveka koji sedi u polo-žaju lotosa, kao jogin, i ima tri lica, okolo nje-ga su motivi životinja i prirode. To je figura izDoline Inda, Mohendžo Daro. Stara je desetakhiljada godina. Ali ona je bila samo južniogranak mnogo starije sloveno-arijevskecivilizacije koja se prostirala u celoj Aziji, sve

305

do Balkana, Zapadne Evrope i Sumera. U tomistom položaju sahranjivani su mrtvi uLepenskom Viru, na Balkanu. Slika božanstva sa tri lica uvek pred-stavlja najviši princip postojanja, akašu ilieter, kvantnu svest. Tri lica su prošlost, sada-šnjost i budućnosti, odnosno bezvremenasadašnjost koja obuhvata sva tri vremena.Često taj prikaz ima i više ruku, što označavasvestranu delatnost, da se izvorna božanskasvest ispoljava i da deluje na sve mogućenačine, da ona deluje s bezbroj ruku na svešto se zbiva, da božanska svest svime ruko-vodi. Najčistija predstava takvog božanstvado danas je ostala kao predstava Šive. On imatri lica, više ruku, a predstavlja se i kao ple-sač. Smisao prikazivanja Šive kao plesača(Shiva Nataraj) je da nam približi razumeva-nje da je božanska svest jedno sa postoja-njem, da su postojanje i božanska svest jednoisto samo u različitim stanjima, svest kaoneispoljeno a postojanje kao ispoljeno stanjejednog istog. Kao što plesač uvek postoji, idok pleše i kada miruje, tako se jedna istabožanska svest ispoljava kao sve što postoji,

306

ili miruje u sebi. Ona uvek ostaje ista, onasama, bilo da je ispoljena ili neispoljena, biloda pleše ili miruje. Božansko se ispoljava kaokosmos, kao ples, a njegova suština je prisu-tna u svemu, kao što je plesač prisutan u ple-su i ples ne postoji bez plesača. To je prikazone 'božanske čestice' i njen ples kroz trenut-ne vibracije u sve što postoji. U svemu sedogađa samo ona sama. Kaže se da Šiva naizmenično stvara iuništava, proizvodi svetove i reapsorbuje ihu večnom zbivanju, koje ikonografija pred-stavlja plesnim pokretom: Šiva u ruci držibubanj, simbol stvaranja kroz vibracije, a udrugoj ima plamen, vatru koja na kraju sva-kog razdoblja uništava svemir, ali ga i osvet-ljava svetlošću svesti. Dakle, bubanj je vibra-cija jedne 'božanske čestice', a vatra je njenaenergija koja sprovodi svetlost svesti. Najsta-rija izvorna sloveno-arijevska predstava Šivebila je da se to sve događa trenutno u bez-vremenoj sadašnjosti, da je to ona 'božanskačestica'. Vremenom se na indijskom pot-kontinentu ta ispravna predstava izgubila izamračila iluzijama o ogromnim vremen-skim ciklusima. Sve je stavljeno u kontekst

307

linearnog vremena da bi se zadovoljila maštavernika i sakrila prava priroda stvarnosti,bezvremene sadašnjosti božanske svesti kojaje sve, a to znači da smo to mi sami, ovde isada. Ničeg drugog i ne može biti. Mi smo to.Međutim, taj zaborav ima svoj smisao u tomeda samo tako može da se odvija ljudska dra-ma i projekcija individualnih duša na ovomsvetu, samo u iluziji linearnog vremena. Sveje to namera i plan božanske svesti da sebeiskusi i u najdaljem stanju, u potpunomzaboravu same sebe, u ljudskom umu i egu,na ovom fizičkom svetu.

*** Prevod teksta „Usredištavanje" (Cen-treing) je preuzet iz knjige Paul Reps-a: ZenFlesh, Zen Bones, („Zen meso, zen kosti") uizdanju Pelican books 1972. (Paul Reps, ZenFlesh, Zen Bones, A Collection of Zen and Pre-Zen Writings). Ova knjiga predstavlja zbirkuprevoda zen tekstova, dok se poslednji tekst,„Usredištavanje" - koji po Repsovoj tvrdnjipripada tantričkoj tradiciji - ovde našao jer,prema njegovom mišljenju, sadrži i neke odideja karakterističnih za zen. Tekst je poznat ikao Vijñāna Bhairava Tantra.

308

„Dok sam lutao neizrecivo lepim pre-delima Kašmira iznad Šrinagara, susreo sampustinjaka Lakšmandžua koji je sa mnompodelio učenja, izložena u ovom tekstu", kažeReps. Po tvrdnji Lakšmandžua, tekst pred-stavlja derivat učenja iz Vijnanabhairava,Svachanđa i Malinivijaya tantri. On i Reps suga preveli sa sanskrita na engleski. Reps tvrdida su tantre iz kojih je kompiliran ovaj tekst,napisane pre 4.000 godina. Božanski par, čijim dijalogom otpoči-nje ovaj tekst, simboliše dva osnovna vidaenergije. Šakti (boginja, Devi) označava kine-tički funkcionalni aspekt energije, koji stvarapromenljivu slikovnicu sveta, Šiva označavapotencijalni, univerzalni aspekt energije sone strane svake funkcije i manifestacije, čis-to bivstvovanje izvan vremena. Šakti je ener-gija koja sve omogućava i odražava, a Šivabožanska svest koja je u osnovi energije. Šivaje finije a Šakti grublje stanje jednog istog.Šiva je unutarnje a Šakti spoljnje mani-festovanje jednog istog. Šiva je apsolutno aŠakti relativno. To dvoje jeste sâmo postoja-nje u svim oblicima i dimenzijama.

309

Ovih 112. stavova svrstani su u trigrupe. Prva grupa odnosi se na buđenje čakri,druga na interniranje mantri, a treća nameditaciju. Takođe ima stavova koji krozestetski doživljaj samo postojanje otkrivajukao božansku svest. Meditacija u užem smislu (dhyana)čini najveći deo teksta. To su stavovi koji seodnose na: 1) sjedinjavanje sa svetom, 2)estetičku percepciju, 3) razvijanje svesnosti,4) zaustavljanje toka svesti i 5) nadilaženje(transcendencija). Nadilaženje je uviđanje prave prirodemanifestnih oblika energije. To biva mogućena osnovu nadilazeće svesnosti, kada zase-njenost i prianjanje za pojavno izgube snagu. Jedinstvo svesti i postojanja događa sekroz sav kosmos i sve pojavne oblike života.Konačno sjedinjenje kroz razumevanje smis-la svega toga događa se samo u čoveku. To sedogađa kroz sedam faza, koje su izraženekroz sedam čakri ili stanja svesti, sedammodaliteta sjedinjenja svesti i postojanja.Nauka tantre sastoji se u tome da se jedins-tvo svesti i postojanja spozna i praktično

310

iskusi u svim čakrama, u svim stanjima sves-ti, odnosno modalitetima postojanja. Postoji pogrešno učenje o tantri kojekaže da je cilj da se u prvoj, najnižoj čakriprobudi izvorna energija, kundalini, i da seona podigne do najviše čakre. U savršenojstvarnosti istina je drugačija od one koja namse servira preko medija. Nema nikakvogpodizanja energije jer ona je već svuda. Svestje najfinije a postojanje je najgrublje stanjejednog istog, a energija je između njih, kaonjihova srednja faza. Energija povezuje svesti postojanje. Ona je manifestacija oba taaspekta, a to znači da je već prisutna u svemukao svest i postojanje. Radi se samo o njenomsvesnom razumevanju i na taj način usklađi-vanju kroz sve faze ispoljavanja. Tantra nas uči da se svakoj čakri doga-đa sjedinjenje svesti i postojanja, ne samo unajnižoj kada doživljavamo orgazam. U dru-goj čakri to sjedinjenje se izražava kroz sek-sualno sjedinjenje sa drugim bićem; u trećojto je ostvarenje zajedničkih ciljeva u životunezavisno od ličnih interesa; sjedinjenje sve-sti i postojanja u četvrtoj čakri manifestuje sakao orgazam čiste ljubavi sa samim pos-

311

tojanjem, tu se jedinstvo svesti i postojanjadoživljava emocionalno, nezavisno od tela; upetoj čakri svest o postojanju može nakonemocionalnog doživljaja da se izrazi i men-talno, verbalno da se prenese i uobliči, tu sedogađa orgazam mudre reči i saznanja; u šes-toj čakri se događa orgazam intuitivnog uvi-da koji nadilazi sve reči i opise. U sedmojčakri svršavamo sa svim iluzijama odvojeno-sti svesti i postojanja. U sledećem tekstu Šiva nas savetujekako da savršeno jedinstvo svesti i postojanjaprepoznamo na sve moguće načine kroz svečakre: estetski, u lepoti samoga postojanja,odnosno kroz četvrtu čakru; između dve mis-li ili kroz šestu čakru; između dva daha ilikroz treću čakru. Teško je razlučiti sve meto-de i identifikovati ih sa čakrama jer se mnogeprepliću i povezuju. Cilj i jeste da se sve čakrepovežu u jednoj svesti o večno prisutnomsavršenstvu postojanja, odnosno da se savr-šenstvo postojanja ispolji kroz čoveka nasvim nivoima svesti, tj. čakrama. Kada sesvest i postojanje povežu u svim čakramaravnomerno, to se naziva samadhi, što značisjedinjenje ili usredištavanje.

312

USREDIŠTAVANJE

Devi pita:O Šiva, kakva je tvoja zbilja?Šta je ovaj čudesni svet?Šta sačinjava zrno?Ko usredištava veliki točak?Kakav je to život s onu stranu oblika što pro-žima oblike?Kako da u njega uđemo, iznad vremena i pro-stora, imena i opisa?Razjasni moje sumnje.Odgovori Šive:1. Blistava, to iskustvo može se naslutitiizmeđu dva daha. Kad udahneš i upravo prenego izdahneš - tada.2. Kad dah kreće odozdo naviše i opet,odozgo naniže - kroz oba zaokreta, ostvari.3. Ili, kad se udisaj i izdisaj stope, u tomčasu dodirni, obesnažen, snagom-ispunjencentar.4. Ili, kad su pluća prazna pa stanu samaod sebe, ili puna i zaustavljena - u tom uni-verzalnom trenutku deo naše malenkostinestaje. To je teško samo nepročišćenima.

313

5. Pojmi svoju pranu kao svetlosne zrakešto se uzdižu od centra do centra uz kičmu;tako se uspinje životnost u tebi.6. Ili, u prostoru između, oseti je kao blje-sak.7. Devi, u tim središtima svesnosti, pred-stavi sebi sanskritska slova najpre kao slova,zatim kao zvuke, potom kao najsuptilnijiosećaj. Na kraju, ostavljajući sve po strani,budi oslobođena.8. S pažnjom između obrva, budi svestkoja je uvek iza misli. Neka ti se prana uspi-nje do temena, padajući, zatim, kao pljusaksvetla.9. Ili, zamisli petobojne krugove petlovogrepa kao svoja čula u bezgraničnom prosto-ru. Neka se njihova lepota otopi iznutra. Slič-no u bilo kojoj tačci prostora, ili tačci na zidu- sve dok se tačka ne rastvori.10. Zatvorenih očiju, sagledaj svoje unut-rašnje biće u pojedinostima. Tako uvidi svojuprirodu.12. Kad rukama zatvoriš sedam otvoraglave, prostor između očiju postaje sveobu-hvatan.

314

13. Dodirujući očne jabučice, lako kaoperom, svetlost između njih otvara se k srcuprožimajući kosmos.15. Intoniraj lagano zvuk a-u-m. Kakozvuk ulazi u zvučnost, naporedo i ti.16. Otpočinjući i profinjujući zvuk bilokog slova, probudi se.17. Slušajući gudačke instrumente, osluš-ni njihov složen središnji zvuk - i time svepri-sustvo.18. Intoniraj zvuk glasno, a potom sve tišei tiše kako ti osećaj uranja u ovu tihu harmo-niju.19. Predstavi sebi duhovnost, istovreme-no, u sebi i oko sebe, sve dok se ceo kosmosne produhovi.20. Blaga Devi, uđi u eterično prisustvokoje sve prožima daleko iznad i ispod tvogoblika.21. Stavi svoj duh u neizrecivu prefinje-nost, iznad, ispod i u svoje srce.22. Predstavi sebi bilo koji deo svog sadaš-njeg oblika kao beskrajno velik.23. Oseti svoje meso, kosti i krv natopljenepranom.

315

24. Zamisli svoj mirujući oblik kao praznusobu sa zidovima od kože - prazan.25. Blažena, sa čulima razloženim u srcu,dosegni središte lotosa.26. Rastvarajući um drži se svoga središta- tada, najednom.27. Zaokupljena delanjem zadrži pažnjuizmeđu dva daha i tako vežbajući, kroz neko-liko dana budi nanovo rođena.28. Usredsredi se na vatru koja se uzdižeod stopala, sve dok ti telo ne sagori u pepeo,ali ne i ti.29. Meditiraj nad svetom prikaza kakosagoreva u pepeo i postani biće iznad ljud-skog.30. Oseti fine poticaje stvaranja kako tiprožimaju grudi, poprimajući delikatnaobličja.31. Neopipljivim dahom iz čela, koji u časuuspavljivanja silazi u srce, ovladaj snovima isamom smrću.32. Dok se slova slivaju u reči, a reči urečenice i dok se krugovi slivaju u svetove, asvetovi u načela, uvidi konačno kako se sveovo stiče u našem biću.

316

33. Čarobna, igraj se. Svet je prazna školjkau kojoj tvoja duša u beskraj veselo luduje.34. Posmatraj vazu ne opažajući joj zidovei tvar. Kroz nekoliko trenutaka postani sves-na.35. Skrasi se na nekom beskrajno prostor-nom mestu, gde nema drveća, planina i nase-obina. Tako se dokrajčuju duševni pritisci.36. Mila, meditiraj o znanju i neznanju,postojanju i nepostojanju. Potom ostavi postrani i jedno i drugo da bi mogla biti.37. Posmatraj s ljubavlju neki predmet. Neskreći ni na šta drugo. Tu, u njegovom sredi-štu - blagost.38. Oseti kosmos kao blistavo, večno-živoprisustvo.39. Sa krajnjom predanošću usredsredi sena dva spoja disanja i spoznaj spoznavaoca.40. Predstavi sebi apsolut kao svoje teloblaženstva.41. Za milovanja, dražesna, uđi u milova-nje kao u večni život.42. Kad osetiš žmarce, zatvori vrata čula.Tada.

317

43. Na početku ljubavnog sjedinjenjaobrati pažnju na vatru početka i tako, nastav-ljajući, izbegni žeravicu kraja.44. U tom zagrljaju, kad ti čula zatreperepoput lišća, stopi se sa treperenjem.45. Čak i samo sećajući se sjedinjenja - pre-obražaj.46. Kad s radošću ugledaš prijatelja kogadugo nisi videla, prožmi se tom radošću.47. Kad jedeš ili piješ, postani ukus hrane,ili pića i budi ispunjena.48. O ti, lotosovih očiju, nežnog dodira,dok pevaš, gledaš, ili kušaš, budi svesna dajesi i otkrij ono večno-živo.49. Gde god nalazila zadovoljstva, ma učemu, obistini to.50. Dok toneš u san, upravo pre nego tisan dođe, a budnost nestane, otkriva se pos-tojanje.51. Leti, kad ugledaš celo nebo, beskrajnočisto, stopi se s tom bistrinom.52. Lezi kao da si mrtva. Opuštena, ostanitako. Ili zuri ne trepćući. Ili sisajući nešto,postani samo sisanje.

318

53. Bez oslonca za stopala ili ruke, sedeći,oslanjaj se na butine. Iznenada, usredištava-nje.54. Opuštena, postepeno prožimaj područ-je između dva pazuha velikim mirom.55. Ugledaj, kao da ih prvi put vidiš, lepogčoveka ili običnu stvar.56. Lako otvorenih usta, zadrži pažnju nasredini jezika. Ili, dok lagano udišeš oseti zvukH-H.57. Na krevetu ili sedištu, opusti se kao dasi bez težine, s one strane uma.58. U vozilu koje se kreće, ljuljajući se uritmu, iskusi. Ili u vozilu koje miruje, dokpuštaš da te nose laki nevidljivi krugovi.59. Gledajući u plavetnilo neba iznadoblaka, oseti nepomućenost.60. Šakti, sagledaj ceo prostor kao da je većrastvoren u tvojoj glavi u blistavosti.61. Budna, u snu, ili dok sanjaš, spoznajsebe kao svetlost.62. U crnoj, kišnoj noći, uđi u crninu, kao uoblik oblika.63. Kad ti nije pri ruci kišna noć bez mese-čine, zatvori oči i nađi crninu pred sobom.Otvorivši oči ugledaj crninu.

319

64. U trenutku kad osetiš poriv da neštoučiniš, stani.65. Usredsredi se na zvuk A-U-M bez A i M.66. Tiho intoniraj reč koja se završava slo-gom AH. Tada u HH, ne naprežući se, otkrijspontanost.67. Oseti sebe kako se prostireš u svimpravcima, daleko, blizu.68. Probodi iglom neko mesto na svomnektarom ispunjenom obliku i nežno uđi urasprskavanje.69. Oseti svoju misao, svoje ja, unutrašnjeorgane - sebe.70. Iluzije obmanjuju. Boje ograničavaju.Čak i deljivosti su nedeljive.71. Kad ti se javi neki poriv, osmotri ga.Zatim, iznenada, odbaci ga.72. Pre želje i znanja kako mogu reći„jesam"? Osmotri. Razloži u lepoti.73. Upravo na početku želje, ili spoznaje,punom svešću, znaj.74. O Šakti, svaki pojedinačan opažaj jeograničen i nestaje u svemogućnosti.75. Uistinu, oblici su neodvojivi. Neodvo-jivi su sveprisutno postojanje i tvoj oblik.Uvidi da su sačinjeni od iste svesti.

320

76. U raspoloženjima izazvanim jakimželjama budi nepomućena.77. Ovaj takozvani univerzum pojavljujese kao opsena, prikaza. Da bi bila srećna, takoga posmatraj.78. O ljubljena, ne upravljaj pažnju niti nazadovoljstvo, niti na bol, već između njih.79. Ne prianjajući za telo, uvidi: Ja samsvuda. Ko je svuda, radostan je.80. Predmeti i želje postoje za mene kao iza druge. Prihvatajući to, prevedi ih.81. Uočavanje objekata i subjekata isto jeza prosvetljenog kao i neprosvetljenog. Prviima jednu prednost: on ostaje u svom raspo-loženju ne gubeći se u stvarima.82. Oseti svest svakog čoveka kao sops-tvenu svest. Tako, ostavljajući po strani bri-gu za sebe, postani svako biće.83. Ni o čemu ne misleći pokušaj da raz-graničiš ograničeno Ja.84. Oseti se sveznajućom, svemogućom,sveprožimajućom.85. Kao što talasi potiču od vode, a plamenod vatre, tako univerzalno talasa nama.86. Idi naokolo dok ne budeš iscrpena itada, padajući, u tom padu budi celovita.

321

87. Pretpostavi da ti postepeno nestajusnaga, ili znanje. U trenutku nestajanja,nadiđi.88. Slušaj reči krajnjeg, tajnog učenja:nepomičnih očiju, ne trepćući, najednompostani apsolutno slobodna.89. Zatvorivši uši rukama i kontrahirajućirektum, uđi u zvuk zvukova.90. Na ivici dubokog bunara zagledaj se udubinu, dok najednom - čudesnost.91. Ma gde da ti duh luta, iznutra, ili spo-lja, upravo tu, to.92. Kad živo opažaš kroz neko od čula,zadrži svesnost.93. Pre nego što ćeš kinuti, dok si uplaše-na, u zebnji, nad ambisom, jureći u bici,veoma radoznala, kad osetiš glad, kad ti pres-tane glad, neprekidno budi svesna.94. Neka ti se pažnja preseli na mestonekog prošlog događaja i čak i tvoj lik, izgu-bivši sadašnje crte, biće preobražen.95. Posmatraj neki predmet, zatim laganoodvoj od njega viđenje, a potom misao. Tada.96. Predanost oslobađa.97. Oseti prisustvo nekog predmeta ispredsebe. Oseti odsustvo svih drugih predmeta.

322

Zatim, ostavljajući po strani osećaj prisustvai odsustva, nadiđi.98. Čistota drugih učenja je za nas kaonečistoća. U zbilji, ništa neka ti ne bude čistoniti nečisto.99. Ova svest postoji kao svako od bića iništa drugo ne postoji.100. Budi ne-isto ista s prijateljem, kao i sastrancem, u počasti, kao i u nečasti.101. Kad ti se javi naklonost, ili nesklonostprema nekom, ne vezuj to za njega, već ostaniusredištena.102. Pretpostavi da promišljaš nešto iznadopažanja, izvan dohvata, s onu stranu nebićai sebe same.103. Uđi u prostor bez oslonca, večan, smi-ren.104. Gde god da ti se pažnja spusti, upravotu, iskusi.105. Uđi u zvuk svog imena i kroz taj zvuk usve zvukove.106. Postojim. To je moje. To je to. O volje-na, čak i u tome znaj bezgranično.107. Ta svest vodilja je svakog. Budi ona.108. Ovo je oblast promene, promene ipromene. Kroz promenu iscrpi promenu.

323

109. Kao što kvočka čuva piliće tako čuvajpojedina saznanja i postupke, uistinu.110. Pošto su sputanost i sloboda uslovni,te reči su samo za one užasnute svetom. Ovajsvet je odraz nastrojenosti. Kao što u vodividiš mnoga sunca kao odbleske jednog sun-ca, tako sagledaj sputanost i izbavljenje.111. Svaka stvar biva opažena kroz spozna-ju. Sopstvo svetli u prostoru putem znanja.Sagledaj jedno biće kao saznavaoca i saznato.112. Voljena, u ovom trenutku neka ti duh,spoznaja, dah i oblik budu stopljeni.

*** Za potpuno razumevanje svakog odovih stavova neophodno je proučiti Knjigutajni od Osho-a (Osho, The Book of the Secrets,vols. 1-5, St. Martin's Griffin, 1998).34

Ovde samo možemo ponoviti da se usvakom stavu otkriva način da se postojanjeprepozna kao božanska svest, i božanskasvest kao postojanje, da se postojanje osvesti,

34 Skromnije intelektualno razumevanje ovih Šivinihsaveta, sa dobrim referencama sa zapadnom filozofi-jom, može se naći u knjizi Dušana Pajina: Druga znanja(Eseji o indijskoj meditativnoj tradiciji); Izdavač: DOB,Beograd, 1975.

324

da naučimo svesno da živimo i delamo usvim mogućim aspektima postojanja, jer tabožanska svest je upravo ova naša svest kojusada koristimo u delanju. Ona je naša suštinaili duša. Prepoznavanjem sopstvene svestiduše spoznajemo svest kao postojanje i pos-tojanje kao svest. Sve je to jedna ista božan-ska svest. Na taj način mi postojanje činimoduševnim, kreativnim i dobrim. Ono sâmo toveć jeste, ali želi da to postane i kroz nas. Zatose i ispoljilo kao kosmos.

325

KAKO DA BUDEMO SAVRŠENI

Budite vi, dakle, savršeni,kao što je savršen Otac vaš nebeski. (Matej,

5.48)

Jedini način da budemo savršeni jesterazumevanje našeg položaja. U svom telu iumu mi smo na krajnjoj suprotnoj (Omega)tački ispoljenog postojanja. Ne treba da jezatežemo i dalje opčinjeni svojom slikom uogledalu postojanja, već da se okrenemo ksebi i spoznamo sebe. Kada budemo onakvikakvi treba da budemo, tad će to biti i našodraz u ogledalu. Postojanje je odraz našegbića. Sav ispoljeni univerzum je bio kretanjesvesti od božanskog izvora (Alfa) do te svojekrajnje suprotne (Omega) tačke, do čovekakoji se pita 'Ko sam ja?' Jedini mogući dalji ispravan put je vra-ćanje k sebi, svom božanskom izvoru krozsamospoznaju, spoznaju viših dimenzija kojesu zapravo naše unutarnje dimenzije.

326

Krug božanske manifestacije započinjespoljašnjim ispoljavanjem kosmosa, a dovrša-va se unutar čoveka. Kruženje božanske svesti prikazano jepoznatim simbolom Tai Chi, ili jin i jang. Tajsimbol potiče iz sloveno-arijevske kulture,najstariji je pronađen na Balkanu, u Vinčan-skoj kulturi, a danas se pogrešno pripisujekineskoj filozofiji. Iako je dobro poznat on sečesto prikazuje pogrešno, obrće se na svemoguće načine. Ovde je prikazan njegovjedini ispravan položaj.

Tai chi prikazuje celinu postojanja injegovo savršenstvo u obliku kruga, odnosnokruženja. Sastoji se od dva polja belog i crnog,belo označava princip svesti a crno pad uzaborav nesvesnog. Takođe i od dve tačke,prva ili gornja označava izvor božanske sves-ti (Alfa) a druga ili donja (Omega) njen krajnjisuprotan položaj. Prva tačka, crna u belompoju, odražava princip 'božanske čestice',prvobitnog ispoljavanja Apsoluta u svojusuprotnost, a druga donja tačka, bela ucrnom polju, odražava buđenje božanskesvesti u krajnjem suprotnom stanju ispolje-nog sveta, u telu i umu, buđenje svesti (belo)

327

u nesvesnom (crno). Nakon tog buđenjapočinje povratak ka božanskom izvoru, rastbelog polja, svesti, kroz čoveka. Belo polje usvom najvišem ostvarenju sadrži i crnu tač-ku kao iskustvo osvešćenja suprotnosti, svihmogućnosti postojanja. Polja i tačke supomešane tako da odražavaju princip kruže-nja božanske svesti od svog izvora (Alfa) dosvoje krajnje suprotne tačke (Omega) i pov-ratak u izvorno stanje.35 Pomešanost odraža-va takođe i hologramski princip i bezvreme-nost, da se to ne događa samo tokom vre-mena, već i bezvremeno uvek postoji pot-puno ostvareno.

35 Iz ovog istog principa nastala je ezoterična simboli-ka Hrista kao Alfa i Omega. To je simbolika božanskesvesti u svom dinamičkom obliku, kroz ispoljavanje.To je i najdublje značenje Hrista kao sina božijeg. Sila-zak Duha svetoga u telo je na simbolu Tai Chi predsta-vljen crnim poljem koje se spušta iz božanskog izvorado tela, uma i ega. Vaskrsenje je predstavljeno uzdiza-njem belog polja do božanskog izvora. Sve drugo jeteologija koja ima za jedini cilj obmanu ljudi.

328

Slika 4.

Međutim, ta krajnja (Omega) tačkabožanskog ispoljavanja je vrlo čudna pojava.Treba dobro razumeti njenu prirodu. To jeova naša situacija. Ona se može prevazićijedino njenim razumevanjem. Ona je s jedne strane najviša mogućakreativnost božanske svesti, koja se ogleda utome da je stvorila individualno biće ('posvome liku') koje je takođe svesno i koje možeda ima svoju volju, nezavisno od božanskogizvora. Najviša kreativnost je slobodna volja,sloboda svega da može da bude, da se dogodi.Ona ima dva aspekta: prvi je sloboda spozna-je svega, a drugi su sve neželjene posledice

329

takve slobode, sva negativna iskustva i poja-ve. I one imaju punu slobodu da se dogode.Da nemaju, to ne bi bila prava sloboda. Niprava kreativnost. Ipak, tu ne vlada haos većdijalektika suprotnosti, jer sve je povezano uhologramskom univerzumu. Negativnepojave su samo mera iskušavanja pozitivnih. Tu krajnju tačku ispoljavanja božan-skog u svoju suprotnost i njeno prevazilaže-nje mi iskušavamo u sebi uvek kada treba daodolimo negativnom i okrenemo se pozitiv-nom, da odolimo nagonu i navici, spoljaš-njem impulsu, i ojačamo svoju kreativnuakciju, svoju volju; da svesno zastanemo prenego što impulsivno reagujemo. Iskušavamoje uvek kada treba nešto da razumemo. Mi uvek imamo slobodu delovanja,izbor da se okrenemo dobrom ili zlom, kons-truktivnom i pozitivnom, ili destruktivnom inegativnom. Ni taj izbor nije nasumičan ilislučajan, već je u funkciji sazrevanja svesti osebi. U meri u kojoj smo svesni sebe i svojeduše, toliko ćemo izabrati dobro i konstruk-tivno delovanje. U meri u kojoj nismo svesnisebe i u kojoj smo podložni spoljašnjim uti-

330

cajima, nagonima i stečenim navikama,delovaćemo negativno i destruktivno. Ta suprotnost stvara dijalektiku kojakristališe višu svest, svest duše, koja nije odtela i uslovljenog uma već im prethodi. Od te suprotnosti i tih iskušenja sastojise svaki trenutak našeg života, sastoje se svenaše inkarnacije u ljudskom telu. Od razu-mevanja tih iskušenja sastoje se sve etike ireligije, sva kultura i nauka. Slikovito rečeno: od božanskog izvorasvest se ispoljavala na sve moguće načinekao kosmos u svim dimenzijama (crno polje).Kada je došla do svoje krajnje suprotne tačke,u čovekovom otuđenom umu/egu, ogra-ničenom čulima i telom, ona tu mora sebe daprepozna. Ono najviše se u najnižem spozna-je. U toj prelomnoj fazi događa se karmičkadrama individualnih duša, a to su naši ljud-ski životi. Ona se sastoji samo u jednome:kako da se nadiđu impulsi spoljašnjih uticaja- zamah prve polovine kruženja božanskesvesti od izvora ka spolja, koji se zbiva spon-tano - i kako da ojača sila same svesti o sebi.Prva (crna) polovina kruga je spontana. To jesva impulsivna priroda koju vidimo i koja je

331

vođena silom svojih zakona i nagona. To jesav spoljašnji svet. Druga (bela) polovinakruga koja vodi naviše, ka izvoru božanskog,događa se kroz čoveka, kroz čovekovu samo-spoznaju. Njegova samospoznaja se praktič-no svodi na razumevanje spoljašnje prirode injenih zakona (nauka) i odolevanju njenimimpulsima u svom biću, telu i delovanju (eti-ka), i davanju prednosti samoj svesti i njenojvolji. Razumevanje nesvesnih impulsa pod-razumeva moć i vlast nad njima. To je sim-bolizovano time što crno polje sadrži u sebibelu tačku, princip svesti. Svest se budi unesvesnom. Ali crno polje nesvesnog jošuvek prevladava, uslovljava svest. Na krajubelo polje sadrži crnu tačku, svest u sebisadrži svo iskustvo nesvesnog i gospodarinjime. Odolevanje impulsima mora da se zas-niva samo na razumevanju zašto se to čini,na samoj svesti, nikako na prisilnoj deobivolje koja uvek stvara novu suprotnost.Razumevanje koje nas budi i uzdiže jeste onokoje sve objedinjuje a ne ono koje unosi novepodele. Razlog tome je što sada sama svestmora da bude jedina privlačna snaga u čove-

332

kovom uzdizanju ka božanskom izvoru. Niš-ta drugo. Ništa što je od ovoga, spoljašnjegsveta, jer sve to pripada prvoj polovini kruga,spontanoj prirodi koja se ispoljava. Božan-skom se okreće samo onaj koji je sve napustioi koji je od svega napušten. Potpuno razumevanje ovoga kruženja ipreokreta koji se događa u čoveku izneto je unauci joge, u delu Joga sutre od Patanjđalija.Razumevanje spoljašnje prirode i njen odnosprema svesti duše izneto je u nauci sânkhya,na kojoj se zasniva praksa joge. Joga je zapra-vo meditacija, okretanje svesti ka sopstve-nom izvoru, okretanje čoveka ka svesti svojeduše. U toj nauci je opisano kako čovek darazume i izmiri svoju prirodu sa spoljašnjomprirodom, to je poznato kao etika, ili yama iniyama kod Patanjđalija. Ključno okretanjesvesti svome izvoru i odolevanje spoljašnjimimpulsima i uticajima naziva se pratyahara.Praktičari meditacije je opisuju rečima dasvest treba uvek držati na vratima svojihčula, i ne prelaziti njihov prag. Tada se čovekuzdiže naviše ka božanskoj svesti duše. Takočovek sam postaje savršen kao što je njegovtvorac, božanska svest.

333

To je takođe opisano biblijskim mitomo raju, izgonom iz raja i povratku u raj, kadaćemo biti kao bogovi. Ali to je bio i ostaosamo mit, bez ikakve prakse za ostvarenje. Zaista, nije dovoljno samo filozofirati otome, ni verovati u to, niti se samo moliti zato. To treba biti celim svojim bićem. To jemoguće jer nikada nismo ni mogli biti izvanbožanske svesti, mi smo uvek u njoj i, zapra-vo, mi smo uvek ona sama. Samo je potrebnoda ono što je nesvesno učinimo svesnim. Etička priprema za taj preokret odvija-la se zapravo u obliku cele ljudske kulture,razvoja mišljenja i razumevanja sveta nakolektivnom planu. Razumevanje svesti dušezapočeto je još sa Platonom i Sokratom, tu jeveć sve rečeno, ali više u slikama i nagovešta-jima, kroz kulturu dijaloga, koja je tadašnjemnesvesnom svetu bila preko potrebna, istokao i danas. Bar 90% zla i nasilja na ovomsvetu bilo bi izbegnuto da je bilo dobre voljeza dijalogom i razumevanjem toga šta se zap-ravo događa. Negde u isto vreme Patanjđali je zapi-sao Joga sutre, koje su zapravo mnogo starije.U njima je ista stvar rečena daleko preciznije

334

i na naučnoj osnovi. Joga ili meditacija kodPatanjđalija je nauka. U njoj nema priča i opi-sa, već samo uputstava za praksu koja sutako precizna da ih može prepoznati i razu-meti samo onaj ko ih na sebi primenjuje. Iz prakse meditacije razvio se budi-zam, kao direktan put ka izvoru božanskesvesti, ali kao individualan put, za svakogčoveka ponaosob koji je duševno zreo da sevrati izvoru. Put budizma je direktno izlaže-nje iz vremena postojanja u iluziji, i on nijenamenjen kolektivnom sprovođenju u vre-menu. On individualnom čoveku nudi izla-zak iz igre iluzije, nije namenjen celom ljud-skom društvu koje ostaje na ovom svetu iigra igru do kraja. Ali zato budizam služi kaoneophodan svetionik na putu. U njemu jesačuvana svetlost svesti duše koju svako zasebe može da prepozna. Svest duše koja učestvuje u ovom sve-tu, a povezana je i sa božanskim, ispoljila sekroz lik i delo Isusa Hristosa. Zato je njegovasudbina bila daleko dramatičnija od Budine.On je pokazao kako je to biti razapet izmeđubožanskog i ljudskog, između prve, silazne idruge, uzlazne faze kruženja božanske svesti

335

u sebi samoj. Njegova uputstva data u Propo-vedi na gori veliki su svetionik ljudskimdušama na ovom svetu. U Jevanđelju po Tomijoš veći. Posebno je važno uputstvo dabudemo mudri kao zmije i bezazleni kaogolubovi. Zmija je simbol materijalnosti isilazne putanje svesti, a golub simbol svestiduše koja ide uzlaznom putanjom. To trebaobjediniti na ovom svetu. Ništa bolje ne osli-kava položaj čovekov, kao krajnje suprotnetačke ispoljavanja postojanja, kao čovekrazapet na krstu, između vertikale ka božan-skom i zemaljske horizontale. Njegov položajna krstu jeste najtačniji prikaz položaja čove-ka kroz koga se ukršta ispoljavanje božan-skog, da li će ono postojati svesno sebe ilineće, da li će vaskrsnuti od ispoljene prirode,silazne putanje, i uzdići se ka božanskomizvoru. Dugo je ljudsko društvo sve ovo pogre-šno i bukvalno shvatalo, ljudi su to imitiralimoleći se simbolu krsta, sve su pretvorili uritual koji se izvodi rukom u obliku krsta, doksu spaljivali na lomačama one koji su druga-čije mislili, odnosno koji su pokušali darazumeju smisao svega toga.

336

U novije vreme razumevanje etikekojom se ispravno sprovodi zaokret krajnjesuprotne tačke kroz čoveka, približio nam jefilozof Imanuel Kant u svome delu Kritikapraktičnog uma.36 On tu kaže: Dve stvari uvekiznova divljenjem ispunjavaju moju dušu, svešto više i sve što dalje o njima razmišljam: zvez-dano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.Ni jednu ne treba da tražim obavijenu maglom,nerazgovetnim preterivanjima izvan svoga vi-dokruga i samo da ih naslućujem: jasno senalaze preda mnom, i povezane su ujedno sasamosvešću moga postojanja. Nigde lepšimrečima nije izražen taj zaokret svesti u čove-kovom umu, toj krajnoj suprotnoj tačcibožanskog, od silazne putanje ka uzlaznoj.Reč kritika u naslovu njegovog dela označavagranice uma, šta um može da uradi sam sasobom, a šta ne može, šta je njegova pravauloga. Mnogo je krvi proliveno tokom celedotadašnje ljudske istorije da bi se došlo dotog razumevanja. Ali ko još danas čita Kanta,Platona, Šelinga? Samo studenti koji to mora-ju.

36 Immanuel Kant: The Critique of Practical Reason.

337

Ono što je Kant sasvim ispravno naslu-tio povezujući svest svoje duše sa zvezdanimnebom, do kraja nam je postalo jasno tek sarazvojem fizike, koja nas je u svom najboljemi krajnjem dometu dovela do razumevanjauniverzuma kao holograma. Samo zato što jeuniverzum hologram čiji smo mi svesni sub-jekti, pogled u zvezdano nebo nas ispunjavaistim onim najvećim ushićenjem kao da smose zagledali u svoju dušu, u oličenje božan-skog. Zrele duše, kao što je Kantova, toodmah povezuju. Isti princip holograma daje univerzal-ni etički princip koji nas povezuje sa božan-skim. Taj hologramski princip glasi: (ne)činidrugome ono što (ne)želiš da tebi bude uči-njeno. Isti hologramski princip je zapisan uhramu u Delfima: Spoznaj samoga sebe, i spo-znaćeš svet i Boga. Kako spoznajemo svoje više dimenzije,kroz meditaciju i vantelesna iskustva kojumeditacija donosi, tako spoznajemo višedimenzije samog postojanja, jer one su unama. Te više dimenzije su analogne višojsvesti i većoj povezanosti u hologramskojedinstvo, veće razumevanje sveta i veću

338

empatiju sa svim životom. Na primer, većusvest o višim dimenzijama razvijamo i takošto ne reagujemo odmah na neki podražaj iizazov, već sačekamo, ostavimo da prenoći,jer jutro je uvek mudrije od večeri, i tek ondareagujemo. Tako se uzdižemo od fizičkogplana, gde je sve odvojeno u vremenu i pros-toru (slika 1), gde se uzrok i posledica izraža-vaju samo u svom krajnjem ishodu, i pove-zujemo se sa svešću viših ravni gde su vremei prostor relativni, gde sve ima širi kontekst ijasniju povezanost. Uvek će takva naša reak-cija, sa zastojem i uvidom, biti kreativnaakcija, puna razumevanja i pomirenja, reše-nje problema. Što brže reagujemo delamoviše nesvesno i tako više problema stvaramoi umnožavamo. Sama snaga obuzdavanjanagona i impulsa za spontanom reakcijomjača našu svest i sposobnost uzdizanja u višedimenzije. Praksa meditacije se sastoji isklju-čivo od te discipline, suzdržavanja telesnog imentalnog reagovanja i uzdizanja u višusvest gde se sve vidi mnogo jasnije. Zato semeditacija praktikuje mirovanjem tela i uma.Sve duhovne discipline sadrže metode suz-državanja. Dok ne stanemo u svom sponta-

339

nom ispoljavanju ne možemo da se okrene-mo ka sebi i uzdignemo. Mirovanje u medita-ciji odgovara onom trenutku mirovanja kadabožanska svest doseže krajnju suprotnu tačkuu ispoljavanju postojanja i nakon koje menjasmer naviše, ka svom božanskom izvoru. Sve to nam je ovde i sada uvek dostup-no, sve to povremeno ispoljavamo i doživlja-vamo, i to nas najviše inspiriše i privlači usvakodnevnom životu. Sve što je potrebnojeste od toga načiniti kulturu ponašanja idelovanja. Da ne ostane samo apstraktnafilozofija ili slepa vera i ubeđenje. Ta kulturapostoji oduvek na ovom svetu, samo je trebaponovo osvestiti. To je joga ili nauka medita-cije, izneta je u Patanjđalijevom delu Joga sut-re. Budistička praksa je proširuje u svim deta-ljima. Ji Đing nam daje vezu sa višim umom isvešću duše. Krajnja suprotna tačka je izraz krajnjeslobode postojanja. To je dno dna egzistenci-je, to je svaka slika pakla koju imamo naovom svetu, ali i najveći potencijal za preo-kret. Svako ko je ikada dotakao svoje dnopostao je bolji čovek.

340

Ako se zaokret ne dogodi na pravinačin, kroz čoveka i njegovu ispravnost, kroznjegovo usavršavanje da bude oličenje savr-šenstva, onda ta ista sloboda koja mu dajemogućnost povratka božanskom, daje mumoć krajnje destrukcije - a destrukcija nijeništa drugo do skretanje svesti na neku dru-gu stranu, a ne natrag ka izvoru, kroz čoveka. Ta pojava je vrlo jednostavna i logična.Kada ispoljavanje božanske svesti dođe dosvoje krajnje suprotne tačke, u čovekovomtelu i umu, ona ujedno dobije i najvećumoguću slobodu delovanja. Dobija je zato dabi sama izabrala povratak u izvorno božan-sko stanje, odnosno prepoznala sveprisut-nost božanskog. Svesna individua morasama svojom voljom da izabere povratak ubožansko, i to bira prepoznavanjem božan-skog u svemu. Ne može samo božansko danastavi dalje ka sebi samome kada se jednomuobliči u samosvesnu individuu, čoveka, nemože ono samo da nastavi dalje od krajnjesuprotne tačke. Tada je prevaga nesvesnog(crno polje) najveća. Jedina svest (bela tačkau crnom polju) javlja se u čoveku kao njegovum i ego, njegova individualna volja. Zato se

341

samo iz individualne svesti čovekove pokre-će povratak božanskom izvoru. Da samabožanska svest u svoj svojoj moći odrađujetaj preokret, tada se ništa novo ne bi dogo-dilo, to ne bi bio čovekov izbor, svest u njemune bi iskusila krajnju suprotnu tačku i njenusvrhu, da posluži kao tačka konačne diferen-cijacije svesti u ogledalu postojanja. Ali ta ista sloboda može u svojoj slobo-di i naivnom oduševljenju svoje individual-nosti da skrene i na drugu stranu, može danastavi da zateže suprotnu (Omega) tačkudalje nego zašto su telo i život predviđeni.Dalje nego što je i sam Bog predvideo. Tada seraspada savršeno kruženje Tai Chi-a. Tada sedogađa sve zlo i destrukcija. Ovo je savršenadefinicija zla. Zlo je jednostavno nastavljanjedalje nego što je dovoljno, iskušavanje višenego što je potrebno, ponavljanje iskustavaviše nego što je dovoljno. Ono je, jednom reč-ju, nepotrebno. Zlo je ono što je nepotrebnočoveku, životu i svetu. Ali u savršenoj slobodisvega da se ispolji, i ono ima slobodu da sedogodi. U tome je savršenstvo postojanja. Zapravo svest duše ne može nikada daskrene na drugu stranu, dalje od najdalje

342

Omega tačke. Ona se uvek kreće kako je pri-kazano na slici 4. Ona uvek može jedino da sevrati svom božanskom izvoru jer nije različi-ta od njega. Ono što bi se dogodilo sa čoveko-vim bićem ako bi u svom bezumlju nastaviodalje od krajnje Omega tačke, jeste da bi gasvest duše napustila i on bi kao organski por-tal nastavio da se kreće inercijom materijal-nog, fizičkog uma dok još može, u sve većudestrukciju. Svetom bi vladali bezdušnineljudi protiv prirode i ljudi. Da li vam tozvuči poznato? To preterivanje je ono što ljudi i radesve dok ne spoznaju da time samo gube svestsvoje duše, prirodu stvarnosti, u dovoljnojmeri da mogu da naprave ispravan izbor ismer, povratak božanskom, povratak sebisamome i svojoj autentičnosti. Svako drugousmerenje je trošenje energije i obmana sves-ti. Ta dva su suština čovekovog ropstva. Zatezanje krajnje suprotne tačke daljeod savršenog kruženja jeste nalik zatezanjuelastičnog užeta, mi pri tome jačamo onočemu se opiremo. Mi time iskušavamo svanegativna stanja ali istovremeno time ijačamo energiju za povratak. Krajnja suprot-

343

na tačka mora da ima svoju kinetičku ener-giju za povratak, tu energiju dobija upravokretanjem u suprotnom meru od povratka,dalje od savršenog kruga, kao kod zatezanjaelastičnog užeta. Praktično govoreći, iskuša-vanjem grešaka jačamo svest o ispravnom,iskušavajući sve pogrešne puteve nalazimoonaj jedan jedini ispravan put, nakon dovolj-ne spoznaje svega spolja okrećemo se unu-tarnjim vrednostima. To je ujedno i preokretu inkarnacijskom ciklusu kad prestajemo daskupljamo iskustva spolja i okrećemo se kasvesti duše. Ne iskušavamo zatezanje krajnje sup-rotne tačke samo upoznavanjem zla i negati-vnosti. Takođe je iskušavamo i stvaranjemsvega onoga što nije zlo ali nije ni odrazbožanskog, a to su sve one tvorevine naovom svetu sa kojima se ljudi uče radu i stva-ranju, uzrocima i posledicama, sva nauka iumetnost. To su sve građevine i sve stvarikoje vidimo kao ljudske tvorevine, male ivelike, potrebne i nepotrebne, koje su kreati-vne i koje su smeće. Kroz sve to čovek se usa-vršava u svesti o ispravnom i o neispravnom,

344

o stvarnosti u kojoj postoji, o svom odnosuprema stvarnosti i svetu, o sebi samom. U suštini svest je jedina sila koja možeda zaustavi zlo i nepotrebno. Zaustavljanjesuvišnog kretanja od krajnje (Omega) tačke,u nepotrebno i destruktivno, jedino svestmože da odradi, da ispravi kretanje u pravomsmeru, jer jedino svest deluje na drugoj, uzla-znoj polovini kruženja božanskog, posle naj-dalje tačke. Samo svest može da zaokreneživot od najdalje tačke ka ispravnom povrat-ku božanskom, kroz razumevanje svega. Na prvoj (crnoj) polovini ispoljavanjadeluju mehaničke sile prirode. Na drugoj(beloj) deluje samo svest inspirisana božan-skim izvorom, savršenstvom iz koga je pote-kla. Ona deluje samo kroz čoveka. Oblikova-njem čoveka priroda je dovršila svoj posao isve je sada na njemu. Priroda je dovršilaizgradnju pozorišne scene, život na planetiZemlji. Na njoj sada ljudi sa svojim dušamaigraju svoje karmičke drame, a svi zajednomisterijsku dramu velikog buđenja.

Jedino ispravnom praksom meditacijeusklađujemo se sa ispoljenom svešću božan-skog i sa njenim kruženjem u sebi samoj, samo

345

sa meditacijom savršeno se usklađujemo sakretanjem Omega tačke naviše prema izvoru,usklađujemo se sa Tao-om, ili "putem neba".37

Meditacijom se usklađuje životnaenergija, chi. Idealno kruženje energije poka-zuje simbol Tai Chi-a. U čovekovom teluživotna energija se kreće od prve do posled-nje čakre, kroz sedam faza, uslovljavajući nataj način sva stanja svesti u čoveku. Gornjatačka, Alfa, predstavlja najvišu čakru, sahas-rara, a donja tačka, Omega, prvu čakru,muladhara. Osvešćenjem celoga bića u medi-taciji mi automatski ispravljamo kretanjesvih psiho-energetskih tokova našeg bića icelokupnog postojanja, obustavljamo kreta-nje dalje od najdalje Omega tačke, u nepotre-bno i destruktivno. To se praktično u našembiću svodi na prestanak trošenja energijekroz niže čakre, što se izražava kao suvišnaseksualnost, agresivnost i ambicioznost,egocentričnost i taština. Kada zahvaljujućizrelom uvidu prestanemo da trošimo ener-giju kroz aktivnosti nižih čakri, ona se auto-

37 Sve što je potrebno za meditaciju nalazi se u mojojknjizi "Meditacija - Prvi i poslednji korak - Od razume-vanja do prakse".

346

matski uzdiže naviše, belim poljem svesti,kroz celo naše biće sve do najviše Alfa tačke,do sahasrare. Tako postajemo savršeni. Naše biće je tako dizajnirano da savr-šeno sprovede ceo taj proces, njegova energi-ja sama teži da ce kreće celovito jer je onaodraz celine bića. Samo ne treba da ga ome-tamo u tome svojim malim, nesvesnimumom. Zato se u meditaciji um transcendira,nadilazi, smiruje. Transcendencijom uma spoznajemoviše dimenzije sopstvenog bića i samoga pos-tojanja. Na početku ove knjige rekli smo dane vidimo da je sve savršeno zato jer nevidimo celu prirodu, sve njene dimenzije iceo proces uzročnosti koji se proteže kroz svedimenzije. Sada vidimo kako se postiže takvoviđenje. Spoznajom viših dimenzija vidimouzroke koje ranije nismo mogli da vidimo,vidimo uzroke koji su u prošlim životima, ane samo u ovom tekućem, uzroke koji suizvan našeg čulnog opažanja. Kada imamopotpuni uvid, vidimo da je sve savršeno. I bez meditacije se u svakom čovekudogađa iskušavanje krajnjeg dometa raste-zanja dokle doseže krajnja tačka, gde je tačka

347

preokreta ka sebi i svesti, gde završavanesvesno reagovanje, a gde počinje svesnodelanje. Ali tada je to iskušavanje krajnjegdometa mnogo grublje, to su sve karmičkedrame i patnje čovekove, sve što doživ-ljavamo u svakodnevnom životu. I kroz sveživote. Dolazak do tačke preokreta, do Omegatačke i ispravan prolazak kroz njenu fazu kasvesti i Alfa tački, zavisi od karmičke zrelostinašeg inkarnacijskog ciklusa. Takođe i odsvesnosti. Jednu istu svest duše koristimo usvim svojim inkarnacijama, za sva svojaiskustva. Meditacijom budimo i jačamo tujednu istu svest, svest naše duše. Njenobuđenje ubrzava (sažima) vreme sazrevanjakarmičkih iskustava postojanja i dolazak dotačke preokreta. To znači da ne moramo dačekamo svoju karmičku zrelost na krajuinkarnacijskog ciklusa, da bismo ispravnoprošli tačku Omega. Treba samo da je osves-timo. Osvešćenjem uklanjamo vreme, ubrza-vamo ceo proces tako da je njegov ishodmoguć uvek. Vrata ka slobodi uvek su otvo-rena, samo smo gurali na pogrešnu stranu,napred, a ona se otvaraju povlačenjem ka

348

sebi. Vođeni svojim neosvešćenim umomgledali smo uvek van sebe, opčinjeni objek-tima i sadržajima. To je bio razlog zašto bezkarmičke drame, bez iskušavanja pogrešnihputeva nismo dolazili do jedinog ispravnog,do svesti o potrebi meditacije. Iskušavanje krajnjih dometa slobodeda budemo nesvesni jeste način da postane-mo svesni. Sve naše lutanje u patnji prestajekada se svesno obustave nesvesne reakcije,kada osoba ostane mirna i sabrana radi jas-nog uvida u prirodu zbivanja. Naše celokup-no dotadašnje postojanje svodilo se nanesvesne reakcije, one su bile lanac našegropstva. Taj lanac se sastojao od dve vrstekarika: od prianjanja i odbojnosti (žudnji imržnje). I jedno i drugo donosilo je lošerezultate i patnju. Postizanjem svesti sve-dočenja ili transcendentalne svesti, mi neodustajemo od zbivanja, kako to neiskusnomkritičaru izgleda, već odustajemo od nesves-nog reagovanja i tako postižemo psihičkuobjektivnost prema zbivanju; ne reagujućispontano možemo videti stvarnost kakvaona zaista jeste, i tada delovati na odgovara-jući način, u skladu sa stvarnošću i božan-

349

skom svešću. To je, uostalom, suština čove-kove kulture - ili bi bar trebalo da bude. Kadavidimo zbivanja kakva zaista jesu, tada svesto njima direktno vraćamo Božanskom krozsvoju dušu, i tada delamo božanskom svešću.To je trenutak kada krajnja suprotna tačkaOmega, naš um/ego, ispunjava svoju pravusvrhu, prestaje da se nesvesno kreće dalje usuprotno, u nepotrebno i negativno, i počinjeda se kreće naviše, u belo polje, da se uskla-đuje sa božanskom svešću, tada počinje daiscrtava savršen krug jina i janga. Samo na dva načina možemo da seuskladimo sa stvarnošću: milom ili silom.Milosrdno usklađivanje je kada se svesnousklađujemo sa stvarnošću putem sops-tvenog buđenja, meditacijom. Silom je kadanas na to natera sama stvarnost, bolnim raz-bijanjem iluzija - jer ne možemo nikada i nina koji način biti izvan stvarnosti, izvanbožanskog. Takva je priroda slobode, ona nemalicemernog morala niti ikakva pravila, ona jeuvek sloboda za sve moguće, i za nešto i pro-tiv nečega. Zato je tako čista i direktna. Zato

350

je sloboda svakojakog delanja i nedelanjatako privlačna mladim dušama. Sve što je potrebno jeste da u svojojslobodi izbora i delovanja prepoznamo istuonu slobodu božanske svesti koja sve omo-gućava. Ništa ne treba da menjamo što radi-mo već samo da pojačamo svest o svemu štoradimo. Sama objektivna svesnost će prome-niti sve što radimo pogrešno u ispravnodelovanje, daće nam pravi izbor. Nije mogućesvesno raditi pogrešno. To je tako zato što jesvest neposredan izraz samog savršenstvapostojanja, a svest to jeste zato što je tvoracpostojanja; svest je u osnovi postojanja. To jeova naša svest sa kojom sve radimo. Zato nijemoguće svesno delati protiv samoga posto-janja. Možete li odoleti svim svojim sitnimiskušenjima koja vas drže u svojim šemama iropstvu, tako vešto da ste odavno navikli dauživate u njima, da ih opravdavate na svenačine? Kada ćete početi? Sve može da se učini samo sada. Sada je uvek savršen trenutak. Ako malo i zakasnite, budite bez brige.

351

Savršenstvo neće propasti zbog toga. Za božansku svest vi ste već savršenitakvi kavi jeste, svakog trenutka.