sveske24.pdf

7/26/2019 sveske24.pdf

1/78

0 1

BibliotekaHelsinke SVESKE

Vojvoanskiidentitet

Priredio: Pavel Domonji

Br. 24

Beograd

2006.


2/78

2

Biblioteka Helsinke SVESKEBr. 24

Vojvoanski identitet

IZDAVA:Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA:Sonja Biserko

* * *

PRIREDIO:Pavel Domonji

PRELOM:Neboja Tasi

KORICE:Ivan Hraovec

TAMPA:"Zagorac", Beograd 2006.

TIRA: 300

ISBN - 86-7208-128-5

Ova knjiga je deo projekta Helsinkog odbora: "Vojvoanski identitet problemi i perspektive", koji je realizovan zahvaljujui podrci

vajcarske ambasade u Beogradu.

3

VOJVOANSKIIDENTITET


3/78

4 5

SADRAJ

Bojan Kostre:VOJVOANIN JE STANJE DUHA .......................................................................... 9Sonja Biserko:ANTICIPACIJA EVROPE BUDUNOSTI ............................................................... 11

UVODNA IZLAGANJA

Dr Ranko Kon ar:ISTORIJSKI IDENTITET VOJVODINE .................................................................... 13Prof. dr Saa Kicoev:DEMOGRAFSKI ASPEKTI VOJVOANSKOG IDENTITETA ............................ 18Dimitrije Boarov:EKONOMSKI ASPEKTI AUTONOMIJE VOJVODINE ........................................ 25Prof. dr Alpar Loonc:

NA

ELNE NAZNAKE O IDENTITETU VOJVODINE ........................................ 34Prof. dr Jovan Komi :VOJVOANSKI IDENTITET U TRANZICIJI ........................................................ 44Tomislav igmanov:MEUETNIKI ODNOSI I VOJVOANSKI IDENTITET ................................... 68

DISKUSIJA

Milka Puziga a:

POVEZANOST STAVOVA NOVOSAANA O NADLENOSTIMAVOJVODINE SA POREKLOM I PERIODIMA DOSELJAVANJAU VOJVODINU ............................................................................................................ 81Pavel Domonji:KONKURIRAJUI PROJEKTI I VOJVOANSKI IDENTITET ........................... 88Boko Kova evi:POLITIKI ASPEKTI (NE)POTVRIVANJA IDENTITETA VOJVODINE ....... 91Slobodan Budakov:

VOJVOANSKI IDENTITET DANAS ..................................................................... 96Bogoljub Savin:EVROPA ZAVIAJA Vojvoanski zaviajni identitet ....................................... 100


4/78


5/78

8 9

Bojan Kostre, predsednik Skuptine

Autonomne Pokrajine Vojvodine:VOJVOANIN JE STANJE DUHA

Zaista mi je zadovoljstvo to je Skuptina Vojvodine danas jedan odsuorganizatora ovog skupa i ovog razgovora. Ovo je samo jedna od temakoju mi obraujemo u seriji okruglih stolova na temu "Kuda ide Vojvodina".

U godini kada se oekuje donoenje novog Ustava Srbije, u godini kada jeSrbija ili konano, ili napokon, postala nezavisna drava koja sada ima

obavezu da se bavi sama sobom, svojim problemima, svojim graanima isvojim putem u budunost, u Evropu, mislim da je izuzetno znaajno to smouspeli da organizujemo niz susreta na temu "Kuda ide Vojvodina", i da jejedan od ovih susreta i pitanje, ili pria, o vojvoanskom identitetu.

Ukratko u rei ta podrazumevam pod vojvoanskim identitetom ita mislim da znai biti Vojvoanin. Po mom miljenju, Vojvoani nisu nacija,

niti treba da budu nacija, Vojvoanin je stanje duha, Vojvoanin je ovek kojiivi na ovim prostorima, ovek koji prihvata razliitosti, koji ivi urazliitostima i koji razliitosti svoje sredine prihvata kao najveu vrednost.Mislim da je to vojvoanski identitet, mislim da je to najvea vrednost svihnas Vojvoana.

Vojvoanin je ovek bilo koje vere ili nacije, bez obzira na poreklo,bez obzira na vreme kada je doao u Vojvodinu. Naalost, mi imamo i ljudeiji preci ive vekovima ovde u Vojvodini, pa ne moemo da ih svrstamo u

Vojvoane, a imamo i one koji su moda pre mesec ili dva, godinu ili dve,doli u Vojvodinu i postaju Vojvoani po onoj definiciji o kojoj sam sadagovorio.

Zbog toga mislim da je jako vano da vojvoanski identitetizgradimo ovde u Srbiji, jer je sigurno jedna od najznaajnijih vrednosti uRepublici, jedna od vrednosti koja e, sasvim sigurno, pribliiti Srbiju Evropii od Srbije stvoriti jednu evropsku, savremenu i modernu dravu.

Mislim da Vojvoani nemaju, ako mogu tako da kaem, prioritet, ilinisu samo Vojvoani ti koji mogu imati vojvoanski identitet. Mislim daonog momenta kada cela Srbija i svi graani Srbije budu imali vojvoanski


6/78


7/78


8/78


9/78


10/78


11/78


12/78


13/78


14/78


15/78


16/78


17/78


18/78


19/78


20/78


21/78


22/78


23/78


24/78


25/78


26/78


27/78


28/78


29/78


30/78


31/78


32/78


33/78


34/78


35/78


36/78


37/78


38/78


39/78


40/78


41/78

80 81

DISKUSIJA

Milka Puzigaa:POVEZANOST STAVOVA NOVOSAANAO NADLENOSTIMA VOJVODINE SA POREKLOMI PERIODIMA DOSELJAVANJA U VOJVODINU

Stavove graana o nadlenostima Vojvodine pratimo od 1989. godinei beleimo razliite amplitude koje su redovno bile povezane sa dogaajima uokruenju. elela bih ovom prilikom samo da istaknem osnovnekarakteristike tih pomeranja.

Vojvoani imaju stav o tome kakve nadlenosti Vojvodina treba da

ima. Na to posebno ukazuje i podatak da je u svim istraivanjima tokom 16godina u odgovorima na pitanja o nadlenostima Pokrajine najmanjezabeleenih odgovora "ne znam". U istraivanjima je, uglavnom, beleenonezadovoljstvo postojeim i zalaganje za veim nadlenostima od onih kojesu graani prepoznavali da Vojvodina ima u trenucima kada su obavljanaistraivanja. Nezadovoljstvo nadlenostima Vojvodine pokazivalo je uodreenim situacijama i do 70% Vojvoana. Najmanje prisustvonezadovoljstva stepenom autonomije beleen je u najteim situacijama, kao

to su neposredno posle dogaaja 1988. godine, u periodima raspada zemlje iratnih deavanja, uoi bombardovanja 1999. godine i neposredno pre izbora2000. godine. U tim situacijama zapaeno je neuobiajeno poveanjeodgovora da Vojvodina treba da ima nadlenosti ovakve kakve ima sada ismanjivanje poeljnog stepena autonomije ka blaim varijantama. Poeljnenadlenosti Vojvodine statistiki su povezane sa razliitim socio-demografskim obelejima meu kojima se izdvajaju nacionalna pripadnostuesnika istraivanja, starost, obrazovanje i zanimanje, ali i posebno periodi ukojima su se ispitanici, odnosno njihove porodice (preci), doseljavali uVojvodinu i njihovo poreklo.


42/78


43/78

84

Tabela 1: Status Vojvodine i vreme doseljavanja u Vojvodinu

r.br

Periodi doseljavanja uVojvodinu

Poeljni status VojvodineUkupno

Odpre ISve.rata

IzmeuI i II

S.rata

Kolonizovaniposle

i doselili do1948

Od1948-1960.

1961-1970.

1971-1980.

1981-1990.

1991-1992.

1993-1995.

Posle1995

1. Isti kao sada 31,3 21,2 42,2 44,7 22,2 50,0 25,6 40,0 51,2 40,5 35,52. Autonomija iz 1974. 22,1 33,1 17,2 9,5 29,6 5,6 5,1 6,7 4,9 5,4 16,1

3. Republika u Saveznojdravi 2,2 3,3 0,0 0,0 0,0 2,8 5,1 3,3 2,4 2,7 0,0

4.Vie auton. od sadanje, alimanje nego 1974.

18,8 21,6 14,1 14,0 22,2 22,2 28,2 33,3 19,5 0,0 6,5

5. Ukinuti svaku autonomiju 9,3 4,0 14,1 18,2 7,4 8,3 12,8 6,7 7,3 18,9 19,46. Samostalna drava 2,2 3,8 0,0 0,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 2,7 0,07. Neto drugo 0,9 1,0 0,0 0,8 0,0 0,0 0,0 3,3 2,4 0,0 3,28. Ne znam 13,1 11,9 12,5 12,1 18,5 11,1 23,1 6,7 12,2 29,7 19,4

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Tabela 2: Status Vojvodine i kraj iz kojeg su se doselili u Vojvodinu

r.br

Kraj iz kojeg su ispitanici ili njihovaporodica doseljeni u Vojvodinu?

Poeljni status Vojvodine

UkupnoBiH

CrnaGora

Makedonija

Hrvatska

Kosovoi

Metohija

OstatakSrbije

Beograd

Inostranstvo

veuVojvodini

odranijeibez

odgovora


44/78


45/78


46/78


47/78


48/78


49/78


50/78


51/78


52/78


53/78


54/78


55/78


56/78


57/78


58/78


59/78


60/78


61/78


62/78


63/78


64/78


65/78

Pavel Domonji


66/78

130

Verujem da smo, organizujui razgovor o vojvoanskom identitetu,dali svoj skroman doprinos njegovoj afirmaciji. Pitanje identiteta je, kao tosmo se to i danas mogli uveriti, veoma interesantno i sloeno. Kao toidentitet nije fiksna kategorija, tako se ni rasprava o njemu ne moe okonatiorganizacijom samo jednog okruglog stola. Verujem, dakle, da emo o ovojtemi jo razgovarati i tematizirati i one apekte kojima danas nismo posvetilivie panje. Ne mislim samo na medijski aspekt, koji je u dananoj raspravi

apostrofiran, nego i na neke druge. Pravni, na primer.U toku dananje rasprave uli smo i nekoliko predloga. Predlog da se

osnuje institut koji bi se na sistematian nain bavio manjinama nije nov.Osim manjinama, taj bi se institut mogao baviti istorijom Vojvodine iautonomije, budui da se te stvari ne mogu odvojiti. Predlog da se podriinicijativa o ponovnom uvoenju jezika drutvene sredine zasluuje i panju,i podrku. Uostalom, svaki predlog koji vodi boljem meusobnompoznavanju zasluuje podrku. Izneta su jo dva predloga, prvi, da se

organizuje okrugli sto o dravno-pravnim pretpostavkama autonomijeVojvodine i, drugi, da taj okrugli sto organizuje Helsinki odbor. Ne beimood obaveza i verujem da emo i taj skup organizovati nita manje uspeno,nego ovaj dananji.

U dananjoj raspravi markirane su odreene oblasti u kojima trebaraditi, kako bi se afirmisao vojvoanski identitet. U oblasti ideja potrebno jeponuditi, kako je istaknuto, drugaiju interpretaciju identitetskog kompleksa,u sferi politikih strategija treba raditi na to iroj inkluziji manjina, uekonomskoj oblasti treba omoguiti neometane preduzetnike aktivnosti, doku oblasti politike arbitrarnost i voluntarizam moraju biti potisnute u koristvladavine prava, a proevropska retorika u to veoj meri potvrena na delu.

Deo tih poslova mora na sebe preuzeti politiko drutvo. No, poslaima i za civilno drutvo, za nevladine organizacije koje, poput Helsinkogodbora, nastoje doprineti afimaciji vojvoanskog identiteta. U nadi da emona tom zajednikom poslu uspeno saraivati, elim jo jednom da se

zahvalim svima koji su, ne samo doprineli da se ovaj okrugli sto odri, nego isvima koji su u njegovom radu uestvovali.

131

DODACI

PROGLAS PRVE VOJVOANSKE KONVENCIJE


67/78

132 133

J J

Prva vojvoanska konvencija, odrana 28. februara 2004. godine u Subotici,aklamacijom prihvata prihvata dokument "Subotika inicijativa", a ovim se

P R O G L A S O M

obraa svim demokratski opredeljenim politikim partijama, nevladinimorganizacijama, udruenjima i pojedincima sa linim integritetom i kredibilitetom,kako u Vojvodini tako i u Srbiji, i upuuje im javni poziv

da sve svoje politiko angaovanje i stranako delovanje, svojgraanski lini i kolektivni potencijal, svoje znanje i sposobnost uloe u borbuza uspostavljanje temelja moderne evropske, istinski demokratske,graanske, multietnike i dosledno decentralizovane drave, zasnovane navladavini prava, funkcionisanju svih javnih institucija i afirmaciji prava narazliitost.

Izraavamo nezadovoljstvo i ogorenje to Vojvodina nidanas posle trogodinje vladavine DOS, nema svoju punu ustavnu

autonomiju, sa zakonodavnom, izvrnom i sudskom vlau. Izraavamo zabrinutost to nakon poslednjih izbora za

Skuptinu Republike Srbije Vojvodina kao regija i manjinski narodi koji u njojvekovima ive, nemaju ni jednog legitimnog predstavnika, po prvi put uistoriji zajednikog ivljenja. U njoj nema predstavnika regionalnih imanjinskih stranaka, kao ni predstavnika nacionalnih zajednica.

Izraavamo ogorenost to su svi napori za reafirmacijuautonomnosti Vojvodine ostali bezuspeni, a to smo i danas ponovo suoenisa pretnjama da autonomija Vojvodine bude i formalno i sutinski ukinuta.

Da bi se Republika Srbija konano poela kretati i pribliavati idealumoderne graanske, demokratske drave, u njoj je potrebno odlunije krenutiu proces politikog i kulturnog preporoda. To pre svega pretpostavlja:

- definisanje i utvrivanje dravnih interesa Srbije, i Vojvodine kaonjenog konstitutivng dela;


68/78


69/78


70/78


71/78


72/78


73/78


74/78


75/78


76/78

PODACI IZ POPISA STANOVNITVA

Nacionalnost Republika SrbijaUkupno Pokrajina Vojvodina

2002 1948 1961 1991 2002Uk % Uk % Uk % Uk % Uk %


77/78

152

Ukupno % Ukupno % Ukupno % Ukupno % Ukupno %

Ukupno 7498001 100,00 1640757 100,00 1854965 100,00 2012517 100,00 2031992 100,00Albanci 61647 0,82 480 0,03 1995 0,11 2959 0,15 1695 0,08Bonjaci1 136087 1,82 -- -- -- -- -- -- 417 0,02Bugari2 20497 0,27 -- -- -- -- -- -- 1658 0,08Bunjevci3 20012 0,27 -- -- -- -- 21552 1,08 19766 0,97Crno-gorci 69049 0,92 29684 1.81 34782 1,88 44721 2,22 35513 1,75esi 2211 0,03 -- -- -- -- -- -- 1648 0,08

Goranci4

4581 0,06 -- -- -- -- -- -- 606 0,03Hrvati 70602 0,94 137893 8,10 145341 7,84 74226 3,69 56546 2,78Jugosloveni 80721 1,08 -- -- 3711 0,17 168859 8,39 49881 2,45Make-donci

25847 0,35 9090 0,56 15190 0,82 16641 0,83 11785 0,58

Maari 293299 3,91 428750 26,13 442561 23,86 340946 16,94 290207 14,28Muslimani 19503 0,26 1050 0,06 1630 0,09 6079 0,30 3634 0,18

MATUSKA Mrton: regsznk s fogyunk (Starimo, nestajemo), Magyar Sz, 10. janur 2003., str. 89.1Ranije nisu vo eni kao posebna nacionalnost, vesamo od 2002. godine2U pokrajinskoj zbirnoj tabeli uvedena kao nova nacionalnost.3Videti beleku br. 2.4Videti beleku br. 1.

Nemci5 3154 0,05 -- -- -- -- -- -- 3154 0,16Rusi6 2588 0,03 -- -- -- -- -- -- 940 0,05Romi 108193 1,44 7585 0,46 3312 0,18 24895 1,24 29057 1,43Rumuni 34576 0,46 57999 3,53 57259 3,09 38832 1,93 30419 1,50Rusini7 15905 0,21 22082 1,55 24548 1,32 17888 0,89 15626 0,77Srbi 6212838 82,86 827296 50,42 1017717 54,86 1151353 57,21 1321807 65,05Slovaci 59021 0,79 73442 4,48 73830 3,98 63941 3,18 56637 2,79Slovenci 5104 0,07 7223 0,44 5633 0,30 2563 0,13 2005 0,10Ukrajinci8 5354 0,07 -- -- -- -- 2057 2,46 4635 0,23Vlasi9 40054 0,53 -- -- -- -- -- -- 101 0,00

LISTA UESNIKA

B j KOSTRE d d ik Sk ti A t P k ji V j di


78/78

154

Bojan KOSTRE, predsednik Skuptine Autonomne Pokrajine VojvodineSonja BISERKO, predsednica Helsinkog odbora za ljudska prava u SrbijiProf. dr Ranko KONAR, direktor Muzeja VojvodineProf. dr Saa KICOEV, Univerzitet u Novom SaduDimitrije BOAROV, publicistaProf. dr Alpar LOONC, direktor Centra za multikulturalnostProf. dr Jovan KOMI, Univerzitet u Novom SaduTomislav IGMANOV, publicista

Milka PUZIGA

A, direktorka agencije "SCAN"Pavel DOMONJI, Helsinki odbor za ljudska prava u SrbijiProf. dr Boko KOVAEVI, politikologSlobodan BUDAKOV, predsednik Vojvoanskog pokretaBogoljub SAVIN, istoriarAntal BOZOKI, direktor Civilnog udruenja Maara u Vojvodini za prava

manjina "ARGUS"Danica STEFANOVI, pomonica pokrajinskog sekretara za obrazovanje i

kulturuProf. dr Vladimir ILI, savetnik predsednika Skuptine AP VojvodineDuan MIJI, preduzetnikivan BERISAVLJEVI, politikologBoris VARGA, novinarMilorad URI, pokrajinski sekretar za informacijeSneana KRESOJA, Helsinki odbor za ljudska prava u SrbijiProf. dr Duko RADOSAVLJEVI, predsednik Socijaldemokratske partije

Vojvodine

155

sveske24.pdf

Documents