svet na dlanu 67

Beč

Veni, vidi,Vijena

Nepal

Trampa kocka i sujeverje

Kuba

I za telo i za dušu

BESPLATAN PRIMERAK l broj 67 l januar 2016.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

SVETna dlanuna dlanu

Sre}na Nova godina i boži}ni praznici!

ZIMSKA AVANTURA POČINJE!Iskoristite naše roming pakete i umanjite troškove.

Razgovarajte, šaljite poruke i surfujte internetom kao da ste kod kuće. Aktivirajte željene m:tel Crna Gora i Evropa roming pakete u mts vodiču na *100# za pripejd ili *797# za postpejd tarife i uživajte u savršenom odmoru!

www.mts.rs 0800 100 100

* 100 #pripejd

* 797 #postpejd

2 Svet na dlanuSvet na dlanu decembar 2015.

3Svet na dlanuSvet na dlanudecembar 2015.

4 Svet na dlanuSvet na dlanu januar 2016.

Raskošna lepota Velike palateGradnju Velike palate započeo je Rama I po uzoru na kraljevski dom u Ajutaji 1782. godine. Radovi su trajali tri godine. Palata se nalazi u blizini reke Čao Praja i okružena je moćnim zidinama koje su u vreme Rame I imale osam kula. Bedem ima 13 spoljnih kapija i 25 kapija koje vode u unutrašnje delove kompleksa...

Veni, vidi, Vijena!U Beč sam se uputila sa dugačkim spiskom znamenitosti i upozorenjem da je za dva dana nemoguće videti čak ni ono što je izgradio Franc Jozef I. Ko još ide u Beč na dva dana? Ali idem ja i na tri noći, pomislila sam. Nisam htela da odustanem od bečkih noći, iako mi u glavi odzvanjalo „da tamo posle 5 popodne nema žive duše na ulici“? Već prve noći obrela sam se u baru “Le Troquet” u ulici Kirhengase gde sve ima zadatak da bude šik à la française...

Vrhunsko zadovoljstvo u neobičnom pakovanjuBeograd-Moskva. Let traje skoro tri sata. Ili deset minuta manje. A onda malo iskušenje ili skoro 13 sati na nebu od Moskve do Havane. Za utehu je što povratak traje kraće. Leti se nekim drugim koridorom i štede čitava dva sata...

18

32

26

10

36

Grad-riznica istorije i umetnosti

Stara izreka kaže: „Kada ste u Italiji, trebalo bi da se ponašate kao Italijan“. Upravo zbog toga nije zgoreg da znate da Italijani kafu piju isključivo stojeći, uglavnom na brzinu i u nekom od barova

nedaleko od radnog mesta...

Zemlja kraljeva-leopardaAbomej, glavni grad kraljevstva Dahomej, koje je zahvatalo

veći deo današnjeg Benina, sa strahom su pominjala okolna afrička kraljevstva. Jezive priče o prestonici kraljeva-leoparda, sa zidinama u krvi i prestolom od ljudskih lobanja

kružile su čitavom „civilizovanom“ Evropom 19. veka. Uz Timbuktu i Zanzibar, bio je to jedan od najčuvenijih

drevnih gradova crne Afrike. Narodno verovanje o ljudima-leopardima potiče iz 13. veka...

40

Jedna od najvažnijih stvari jeste sačuvati obraz

Kina je već duži niz godina vrlo popularna turistička destinacija. Čini se kao da je o ovoj zemlji gotovo sve već

napisano i znano, pogotovo od kad nam je internet postao glavna referenca...

5Svet na dlanuSvet na dlanujanuar 2016.

tekdasezna

hahaha...

Svet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Mićićdirektor izdanja

Srećna vam Nova 2016. dragi moji Kon-tikijevci. Zakoračimo u novo sutra s osmehom i dobrim raspoloženjem. Takođe i s nadom da će nam svima biti

bolje, da ćemo se družiti, putovati, sa svetom zbližiti…Na našem svečano okićenom novogodišnjem drvetu bezbroj je darova za sve vas s kojima se družimo malo više od četvrt veka. Naravno, kao i za sve one koji su namerni da nam se pridruže u Novoj 2016. godini. Obećavam da očekivanja nećemo izneveriti i da ćete svaki doživljaj, svako putovanje sa nama, prepričavati i pamiti za sva vremena. Uostalom, mi i postojimo da bismo ispunili svaku vašu želju. Koliko to do-bro radimo dokaz je i činjenica da svake godine beležimo rast u broju prodatih aranžmana.U obavezi smo da kao agencija s predznakom lidera u regionu i u sledećoj godini darujemo nešto novo. To ćemo i učiniti. U 2016. imaćemo dva prodajna mesta više. Na uglu Knez Mi-hailove i Sremske, u srcu Beograda, biće ot-vorena nova poslovnica s prepoznatljivim bo-jama KonTikija. Ali to nije sve. Naše boje biće ponovo i ukras centra Čačka. Uskoro i apso-lutno verovatno i nekih drugih gradova u Srbiji, sasvim moguće i regiona.S prvim danima 2016. krećemo i u promociju našeg novog podbrenda - putovanja s ozna-kom “KonTiki Ekonomy”. Reč je o putovanjima, a pre svega letovanjima dostupnim svima. U prevodu, reč je o nečemu što se može podvesti pod misao: super odmor po super ceni. Biće to savršen spoj cene i kvaliteta. Još kad se svemu doda i mogućnost kupovine ovih aranžmana u više rata, jasno je da vas i vašu porodicu čekaju nova putovanja ispunjena zadovoljstvom. Naravno, s KonTikijem.Do tada pridružite nam se na našim bajko-vitim destinacijama u prvom mesecu 2016. Pre svega, priuštite sebi i porodici neku od zimskih čarolija na planinama Srbije i regiona, odnos-no na snegu ski-centara Slovenije, Italije, Aus-trije, Bugarske… Nećete pogrešiti ni ukoliko praznične dane provedete u nekom od sjajnih spa i velnes centara iz naše bogate ponude ili ako sve nadgradite putovanjima koja imaju za cilj da vam daruju lepote evropskih gra-dova i metropola. Za one koji imaju malo više slobodnih dana, preporuka je da se sa nama otisnu do neke egzotične destinacije, da zimu zamene letom na nekom dalekom meridijanu, da upoznaju sve specifičnosti Kube ili lepote zemalja Južne Amerike…Budite zdravi i bogati. I ne zaboravite: najbo-gatiji su oni koji su upoznali ceo svet.

Najbogatiji su oni koji su upoznali ceo svet

Australija top destinacija za 2016.

Nova godina...

Novozelanđani prvi ispijaju šampanjac

Australija je top destinacija za 2016. Tokom 2015. godine posetilo ju je 7,27 miliona turista. Bolje upućeni u turizam ubeđeni su da će ovaj kontinent biti top destinacija i za narednu godinu.

O Australiji se govori kao o destinaciji gde “ništa nije nemoguće”. Ako niste ranije bili tamo, blago vama. Ako ste već bili u Australiji, iznenadićete se koliko toga se u međuvremenu promenilo.Među različitim delovima zemlje, turistima se preporučuje da obavezno odu u Pert i Adelajd, grad poznat kao centar umetničkih, kulinarskih i vinarskih veština. Kanberu nazivaju i “najkul prestonicom” na svetu, a Melburn je, između ostalog, poznat po odličnoj hrani.Turistima se preporučuje i da ne propuste posetu Tasmaniji, Muzeju Stare i Nove umetnosti, kao ni posetu Bajron Beju, poznatom kao “boemskom raju”. Ne treba zaboraviti ni Veliki koralni greben, smešten na obali Kvinslenda. Veliki koralni greben je dugačak 2.300 kilometara, vidljiv je iz svemira i najveći na svetu. Na njemu postoji stotine malih ostrva i više od 600 vrsta korala. Između Velikog ko-ralnog grebena i Kvinslenda nalazi se 74 ostrva, gde se mogu videti kornjače, ajkule, ali i neverovatno mnogo vrsta riba. Većina ostrva je nenaseljena, na njima se nalaze plaže i nacionalni parkovi.

Svet na dlanuSvet na dlanuMagazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Vuk Milosavljević, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

Novoj godini se svi raduju. Poslednji će se s 2015. poz-draviti stanovnici ostrva u Južnom Pacifiku, a nova, 2016. godina će, naravno, prvo stići na Novi Zeland, zatim na Maršalska ostrva i u Australiju. Više od sedam milijardi ljudi sa najlepšim željama 10 sekundi pred 1. januar počeće odbroja-vanjem da ispraća staru i uputi dobrodošlicu novoj godini.

Grad ukrašen s 13 mostovaSlećemo predveče. Ispod nas su tamna brda

Pirineja. Na njihovoj modroljubičastoj po-zadini, baš kao razbacani biseri, trepere svetiljke grada. Stižemo u Bilbao, najveći

grada španske provincije Baskije. Stešnjen pla-ninskim lancima i pitomim brežuljcima, grad, kao morska zvezda, širi krake čak do obale moćnog Atlantika...

Sa vidikovca Artšanda, na istoimenom brdu, sa nadmorske visine od oko 100 metara, pitoreskna baskijska prestonica blista kao na dlanu. Prvo što se uoči je krivudavi tok reke Nervion. Protiče po sredini grada i istovremeno ga deli na Staru i Novu četvrt. Široka i mutna lagano teče između gradskih, kamenom ukrašenih obala do ušća u okean.

Nova luka

Kažu da je sve do 1980. godine Bilbao zapra-vo bio učmala rudarska provincija i grad koji je bukvalno ležao na (dragocenoj) rudi gvožđa. Renesansa počinje s odlukom da se luka, koja je prvobitno duboko zadirala u kopno, izmesti na obalu Atlantika. Deo nekadašnje industrijske zone se u međuvremenu popunio novim grads-kim četvrtima, sređene su i stare radničke zgrade, nikli su parkovi...

Nova luka je duboka 32 metra. U prevodu, pristupačna je za najveće brodove (razlika između plime i oseke iznosi čak 4 metra).

Poseban doprinos izgledu grada daju mostovi. Ima ih čak 13! Najstariji i najneobičniji je Bilbao (Viskaja) most koji se nalazi neposredno pre

ušća. Posle pet godina gradnje otvoren je 1883. godine sa impozantnom visinom (61 metar) da bi i veći brodovi mogli da prolaze ispod njega. Nekada je imao vagon fiksiran sa donje strane. Pokretan je ručno i služio je za prenošenje robe. Od autentičnosti zadržao je sve. Izuzetak je jedi-no što danas umesto vagona ima gondolu koja, pored putnika, prevozi i putničke automobile.

Suprotno od ovog mosta, a najbliži centru, jeste beli pešački most koji je projektovao va-lensijski arhitekta Kavatrava. Neobičan i nežan

podseća na dugačku paučinastu mrežu razapetu između dve obale.

Na jednom od brežuljaka Bilbaoa, na desnoj obali reke, nalazi se sivobela gotska bazilika Crkve Bogorodice od Begonje (14. vek). Priča o ovom zdanju zaslužuje pažnju. Naime, još dok je postojala Stara luka, brodovi su sa mora uplo-vljavali rekom čija je dubina bila osam metara. Vodenim putem se stizalo do Starog jezgra grada udaljenog od ušća čak 12 kilometara. Mornari koji su se posle višemesečnih plovidbi vraćali

Na jednom od brežuljaka Bilbaoa, na desnoj obali reke, nalazi se sivobela gotska bazilika Crkve Bogorodice od Begonje (14. vek). Priča o ovom zdanju zaslužuje pažnju. Naime, još dok je postojala Stara luka, brodovi su sa mora uplovljavali rekom

6 Svet na dlanuSvet na dlanu

Bilbao je ponos španske provincije Baskija

januar 2016.

Grad ukrašen s 13 mostova

kući, već sa lučke obale Atlantika, prvo bi ugleda-li njen zvonik. Sa radošću su se krstili i zahvaljivali Bogorodici zbog srećnog povratka.

Domaćini nam kažu da je još od nastanka ove bazilike, postojao običaj da se u njoj održavaju venčanja. Kažu i to da je u današnje vreme in-teresovanje toliko poraslo i da za taj svečani čin postoji čak i lista čekanja. Nezgoda je što oni sa dna liste moraju da budu strpljivi, ponekad i do dve godine!

Bilbao je i grad zelenila. Ukrašavaju ga mali

parkovi sa raskošnim i retkim biljkama koje takođe krase obode ulica i balkone zgrada. A sve-ga ovog ne bi možda ni bilo da klima nije izuzet-no pogodna za cveće. Da li je jednako pogodna i za njegove stanovnike, odgovor dobijamo od lokalnog vodiča. Kaže:

- Kod nas je osam meseci toplo i vlažno, a tri letnja meseca su toliko topla i toliko vlažna da su hoteli mahom zatvoreni.

Saznali smo takođe i da se reka koja protiče kroz grad često izliva, pa zbog poplava stanovnici

prelaze na suprotnu, brdovitiju stranu na kojoj su izgrađene nove palate i četvti.

Neobičan podatak je i to da se Bilbao nalazi na putu hodočasnika. Prepoznaju se po neobičnoj kapi koja podseća na školjku. Imali smo priliku da na keramičkoj pločici uočimo znak školjke, što je sinonim za apostola Jakova, koji se prvi put poja-vio na obali grada Santjago de Kompostelo što i jeste cilj hodočasnika.

Najstarija građevina

Staro jezgro u kojem su živeli bogataši, Kasko Vijeho, prostire se duž desne obale. Početkom 14. veka osnovao ga je Španac Dijego Lopez de Aro. Krasilo ga je sedam živopisnih ulica opas-anih gradskim zidinama. Na uglu jedne od ka-menih kuća ugledala sam crno-belu zastavu. Kad je neko upitao šta predstavlja i kome pripa-da, naš lokalni vodič nerado je dao objašnjenje „da je ETA (Oslobodilački pokret za otcepljenje Baskije) otišla u penziju ali i da ponekom za-stavom podsećaju vlasti da ih iz španskih zat-vora prebace u one u Baskiji“.

Najstarija građevina u Bilbaou (14. vek) je katedrala Svetog Jakova, zaštitnika pokra-jine i grada. U ovoj četvrti se nalazi i najveća pokrivena pijaca u Evropi. U njoj se može naći sve, od šumskih jagoda do crno-bele krave...

Za Gradsku kuću njeni žitelji naglašavaju da je napravljena između dve vode pošto je na tom mestu izgrađen kanal za mimoilaženje bro-dova. Najniži deo grada bio je podložan popla-vama pa je 1983. voda dosegla čak do fasadnih


pločica pozorišta Ariaga, koje je sagrađeno po uzoru na parisku Operu. Ime nosi po španskom kompozitoru Ariagi.

Pod uticajem egipatske arhitekture u jed-noj uličici iz spleta zanimljivih i uzanih prolaza starog jezgra nalazi se čuvena Fontana lavova uzdignuta od zemlje. Ukrašena je sa tri lavlje glave iz čijih otvorenih čeljusti izlazi voda. Ali pošto stanovnici Bilbaoa u to vreme nisu znali za lavove, bili su ubeđeni da su na fontani figure pasa. Zbog svega su i ulici i fontani dali ime - Pseća!

Ugovor sa Gugenhajmom

Novo jezgro se zrakasto širi između brežuljaka, a potom se spušta prema moru i uvek luci. U toj četvrti se nalazi i veoma značajna indus-trijska zona sa fabrikama čelika. Pošto je luka izmeštena, kao obeležje starog vremena tu su još uvek ostaci starih šina i ogromna dizalica. U ovom delu grada nalazi se Trg Majo i zgrada u kojoj je bila vlada Španije za vreme Građanskog rata...

Krajem osamdesetih napravljen je ugovor sa fondacijom Gugenhajm i doneta odluka da se u sagradi muzej zahvaljujući kome Bilbao dobija novi izgled, ali i turistički značaj.

Na prostranom betonskom platou ispred muzeja na gornjem nivou nalazi se čuvena Kuca. Ovo ljupko obeležje je zapravo gvozdena konstrukcija visoka 12 metara, uvek ukrašena cvećem koje se menja prema godišnjem dobu.

Na donjem platou koji izlazi na reku, umesto nekadašnjih dokova, šepuri se najveće delo Fon-dacije - velelepno, ultramoderno zdanje Gugen-hajm muzeja, koji je projektovao arhitekta Frenk Geri. Donjim delom zdanje se spušta do reke i na keju završava grandioznom figurom pauka od metala. Ispod njegovih izduženih nogu titra večiti plamen. Zbog povelikog stomaka ovog gvozdenog simbola, stanovnici Bilbaoa su ga nazvali „trudna mama“.

Futurističkog izgleda, spoljašnje stranice muzeja imaju niše i udubljenja da bi se dobilo svetlo i izazvao kontrast, pri čemu unutrašnjost

menja izgled. Sagrađen od stakla i titanijuma, Gugenhajm muzej je posebno impresivan u noćnim satima kada mu iluminacija daje pose-ban sjaj i blještavost, a reka treperavu refleksiju.

Sa stalnom postavkom zbirki umetnika 20. veka, i uz povremene izložbe slika i skluptura savremenika, u sklopu muzeja koji danas pred-stavlja remek-delo savremene arhitekture, na-lazi se i jedinstven restoran sa specijalitetima baskijske kuhinje. Zaposleni u njoj kažu da je najviše tražena baskijska pastrmka na žaru i pire od artičoke.

Mila Starčević

8 Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanu januar 2016.

Grad ukrašen s 13 mostova

kući, već sa lučke obale Atlantika, prvo bi ugleda-li njen zvonik. Sa radošću su se krstili i zahvaljivali Bogorodici zbog srećnog povratka.

Domaćini nam kažu da je još od nastanka ove bazilike, postojao običaj da se u njoj održavaju venčanja. Kažu i to da je u današnje vreme in-teresovanje toliko poraslo i da za taj svečani čin postoji čak i lista čekanja. Nezgoda je što oni sa dna liste moraju da budu strpljivi, ponekad i do dve godine!

Bilbao je i grad zelenila. Ukrašavaju ga mali

parkovi sa raskošnim i retkim biljkama koje takođe krase obode ulica i balkone zgrada. A sve-ga ovog ne bi možda ni bilo da klima nije izuzet-no pogodna za cveće. Da li je jednako pogodna i za njegove stanovnike, odgovor dobijamo od lokalnog vodiča. Kaže:

- Kod nas je osam meseci toplo i vlažno, a tri letnja meseca su toliko topla i toliko vlažna da su hoteli mahom zatvoreni.

Saznali smo takođe i da se reka koja protiče kroz grad često izliva, pa zbog poplava stanovnici

prelaze na suprotnu, brdovitiju stranu na kojoj su izgrađene nove palate i četvti.

Neobičan podatak je i to da se Bilbao nalazi na putu hodočasnika. Prepoznaju se po neobičnoj kapi koja podseća na školjku. Imali smo priliku da na keramičkoj pločici uočimo znak školjke, što je sinonim za apostola Jakova, koji se prvi put poja-vio na obali grada Santjago de Kompostelo što i jeste cilj hodočasnika.

Najstarija građevina

Staro jezgro u kojem su živeli bogataši, Kasko Vijeho, prostire se duž desne obale. Početkom 14. veka osnovao ga je Španac Dijego Lopez de Aro. Krasilo ga je sedam živopisnih ulica opas-anih gradskim zidinama. Na uglu jedne od ka-menih kuća ugledala sam crno-belu zastavu. Kad je neko upitao šta predstavlja i kome pripa-da, naš lokalni vodič nerado je dao objašnjenje „da je ETA (Oslobodilački pokret za otcepljenje Baskije) otišla u penziju ali i da ponekom za-stavom podsećaju vlasti da ih iz španskih zat-vora prebace u one u Baskiji“.

Najstarija građevina u Bilbaou (14. vek) je katedrala Svetog Jakova, zaštitnika pokra-jine i grada. U ovoj četvrti se nalazi i najveća pokrivena pijaca u Evropi. U njoj se može naći sve, od šumskih jagoda do crno-bele krave...

Za Gradsku kuću njeni žitelji naglašavaju da je napravljena između dve vode pošto je na tom mestu izgrađen kanal za mimoilaženje bro-dova. Najniži deo grada bio je podložan popla-vama pa je 1983. voda dosegla čak do fasadnih


9Svet na dlanuSvet na dlanujanuar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu

Deda Mraz, okićene jelke i poljupci u ponoćNova godina stiže u ponoć 31. decembra i već

sekundu kasnije svet nam izgleda lepše i bolje. To je mit koji se ne ruši i u koji se veruje bez ostatka, mada već stotinama godina svi znaju,

osim sasvim male dece, da se u toj sekundi ništa ne menja osim datuma na kalendaru. Ali svi vole da veruju u lepe stvari, a lepotu ovog praznika čini i Deda Mraz, simbol radosti i lepih poklona sa sankama koje vuku irvasi, zatim okićene jelke i najzad ukrasi, vatrometi i poljupci u ponoć. Međutim, nije sve baš kako izgleda. U svetskim kulturama su se izmešali pojmovi i značenja, pa je Nova godina postala konkurencija Božiću, bar što se tiče preuzimanja simbola.

Tako je ključna osoba ova dva praznika, Deda Mraz, postao globalni pojam, iako je proistekao iz božićne mi-tologije u koju je dospeo kao Sveti Nikola. Prvo da vidimo da li imamo preterana očekivanja od ovog simpatičnog starca bele brade čija se čuvena rečenica: "Ho, ho, ho" razume na svim jezicima sveta. Nedavno su dokoni kompjuterski "manijaci" izračunali tajming Deda Mraza i došli do sledećeg zaključka: da bi on tokom noći, uoči Božića, obišao sva postojeća domaćinstva u svetu, sa sve isprezanjem i uprezanjem irvasa, kao i sunovratom kroz odžak, trebalo bi mu otprilike da se kreće nekih 1500 ki-lometara u sekundi i da u svakoj kući boravi 0,000001 sekundu, naravno noseći na leđima torbu od nekoliko hiljada tona bar sa minijaturnim poklonima. Toliko o racionalnom pogledu na svet.

S druge strane, ozbiljno se istražuje ko je, pa i čiji je Deda Mraz. Smatra se da je ovaj lik rusko-finskog porekla, s tim što se njegov kult vremenom stopio sa likovima Svetog Nikole i Božić Bate. Međutim, običaj davanja poklona za Božić ima korene u antičkim ritu-alima vezanim za svetkovanje Saturnalija od 17. do 25. decembra, tokom kojih su se bližnji međusobno darivali svećama i glinenim lutkama. Primanjem hrišćanstva, institucija darivanja prelazi na Svetog Nikolu, koji je živeo u 4. veku. Uz Svetog Nikolu, koji postaje i Božić Bata, idu i stari paganski običaji pop-ut kićenja jelki čiji je koren u germanskoj mitologiji ili hrasta kod Slovena, što simbolizuje obnavljanje

prirode uoči proleća. Svećice su dospele na jelke pre otprilike tri veka. Nemci su među prvima prihvatali i oblikovali celu božićnu i novogodišnju mitologiju, sa svim pratećim simbolima povezujući Božić Batu ili Santa Klausa (Svetog Nikolu) i dovodeći ih u vezu sa skupom porodičnih praznika od Božića do Nove godine. Lik i delo Deda Mraza oblikuje se stotina-ma godina, ali je prema jednoj interpretaciji tvorac savremene legende i danas poznate ikonografije Deda Mraza američki profesor i književnik Klement Klark Mur, koji je dvadesetih godina 19. veka stvorio ovaj lik dopadljiv dečjoj mašti. Nešto kasnije izvesni Tomas Nast i Moris Von Svid ilustrovali su knjigu u kojoj je Deda Mraz dobio crveni ogrtač koji ne skida do dana današnjeg. U priču su se umešali trgovci komercijalizujući simpatičnog dedicu, ali i ideolozi.

U nekadašnjem Sovjetskom Savezu je prognan Božić sa Svetim Nikolom, ali je lukavo odnegovan mit at-eiste Deda Mraza, da bi se tadašnja sovjetska deca radovala i izbegla veru kao opijum za narod. Rusi su Deda Mrazu dodali i Snjeguročku kao pomoćnicu, ali ovaj lik niko više nije prihvatio. Konačni vizuelni identitet ovog dobrog starca dali su marketinški stručnjaci u 20. veku oblikujući kampanje "Koka-Kole". Zanimljivo je da se poslednjih neko-liko decenija oko toga čiji je Deda Mraz prepiru nordijske zemlje i to na parlamen-tarnom nivou. Finska izlazi sa najubedljivi-jim argumentom: irvasa koji vuku njegove sanke ima samo u severnim delovima te zemlje - Laponiji. Ali tu je i Grenland, pa i Švedska. Svi su oni prigrlili legendu ceneći da su komerci-jalni, pa i propagandni efekti od globalne važnosti. Zbog te rasprave nepotrebno lutaju i pisma upućena Deda Mrazu, pa ako ne dobijete poklon, znajte da nije razlog samo u tome što ne-mate dimnjak kroz koji bi se veseli dekica spustio...

Nova godina kuca na vrata

Veni, vidi, Vijena!U Beč sam se uputila sa dugačkim spiskom znamenitosti i upo-

zorenjem da je za dva dana nemoguće videti čak ni ono što je izgradio Franc Jozef I. Ko još ide u Beč na dva dana? Ali idem ja i na tri noći, pomislila sam. Nisam htela da odustanem od bečkih noći,

iako mi u glavi odzvanjalo „da tamo posle 5 popodne nema žive duše na ulici“? Već prve noći obrela sam se u baru Le Troquet u ulici Kirhengase gde sve ima za-datak da bude šik à la française. Kapute sami ostavljate u hodniku toaleta, uredno poređane na vešalice. Nisam mogla da izbegnem sigurnosni sindrom: krade li ovde neko kapute, kad su ovako na izvol’te? Naravno da ne, odgovara iskusni Bečlija.

DAN PRVI, NOĆ DRUGASubota na otvorenoj pijaci Našmarkt u distriktu Marijahilf, koja je jedina ovog tipa

u Beču, pravi je užitak za slatko i slanokusce. Glavna atrakcija je tiskanje sa turistima i domaćim namernicima u potrazi za finom hranom. Ređaju se restorani nacionalnih kuhinja iz celog sveta, mešaju mirisi i boje jestivih dragulija koje nude imigranti iz Turske. Na samom kraju pijace poznat prizor: domaće voće i povrće na pokretnim tezgama, pletene korpe i po-lovna roba, uglavnom umetnine i knjige. Ovde nećete naći nošene cipele (teško da austrijski standard ostavi nekoga bosogog), ali će vam zaigrati oči od figurica, satova, slika, svega onoga što se kupuje kada „pretekne“. Sama tržnica je u društvu zgrade čuvenog secesionističkog arhi-tekte Ota Vagnera, Majolike, čija cvetna crveno-zelena dekoracija podseća na dečji crtež proleća. Pored nje Vagnerova manje poznata građevina sa zlatnim ukrasima i vegetalnom ornamentikom. Obe podjednako vredne svih pogleda koje im upućuju turisti tražeći pravi ugao za fotografisanje.

Od tržnice prema samom centru samo carska raskoš: Karslplatz, Opera, Parlament, Štefansdom, Stadt park, Rathaus, palata Belvedere... Oči mi nisu navikle na toliko sklada, a uši na nedostatak buke. Bečka gospoda zaigrala su valcer u XIX veku u svečanim salama, ali mi se čini da se može plesati i na ulicama, između drvoreda na Ringu. Čak je bečka kafa melanž (Wiener melange), slična kremastom kapućinu, blaga

Svet na dlanuSvet na dlanu januar 2016.10

Beč iz jednog sasvim ličnog ugla

i prefinjena. Nema sumnje, ukus Beča je istančan i odmeren.U blizini Ringa je Muzejski kvart (Museums Quartier), prostor koji okuplja najviše moderne kreative

današnjeg Beča. Tu su muzeji, moderna pozorišna scena, sale za izložbe, kafići za dnevna i noćna okupljanja studenata. Savršeno mesto za početak subotnje večeri. Bar Šikaneder (Schikaneder) koji je

ujedno i eksperimentalni bioskop mogao bi biti Museums Quartier u malom. Kultni lokal sa dugom istorijom avangardne kulture u kome je đuskanje precenjeno pa ekipa sedi na otrcanim kaučima

dok ispija pivo ili ćaska pod prigušenim svetlima uz opijajući elektrozvuk. Jedno od onih mesta o čijem identitetu najviše saznate u toaletu, dok čitate poruke i nalepnice na zidovima… Njihova

priča nastavlja se linijom metroa U6 sve do ulice Girtel gde se nižu barovi i kiosci sa viršlama na ćoškovima ulica. Na redu je Čelsi (Chelsea), takođe kultno mesto u kojem su svojevre

meno nastupali poznati austrijski bendovi na početku karijere (svedoči isti Bečlija), pa bi sad mnogi makar da privire ili proćaskaju ispred sa cigaretom i pivom u ruci. U redu za

toalet koliko lica toliko i nacija. Pa da, Beč je kosmopolitski i imigrantiski grad. Okrilje inteligencije i gastarbajtera. Ovde su „naši“ sticali diplome još od vremena prosvećenosti,

a oni koji su prethodnih decenija stekli sve sem obrazovanja danas su zaslužni što turbo folk opstaje kao nusproizvod savremene srpske (ne)kulture. Ako želite da vi

dite kako ona izgleda u bečkoj varijanti, onda zađite u Otakringer štrase, poznatiju kao Balkanštrase gde su naređani klubovi balkanskih zemalja kojima u tamošnjoj

podeli pripada i Turska.

DAN DRUGI, NOĆ TREĆAKišno nedeljno veče nije pravo vreme

za šetnju, već za tumaranje u potrazi za hranom. Za one koji zaborave da su

svi supermarketi nedeljom zatvoreni, spas su falaferije, restorani gde se

pravi falafel: lepinja sa ćuftama od leblebija, kojima dodajete sos

eve i salate. Turska imigracija hrani veći deo Beča (uostalom,

kao i pola zapadne Evrope) naročito posle ponoći.

Zahvaljujući istom srpskom Bečliji dospevamo

u Rotenšterngase i lokal Shabu, autentično mesto po tradicionalnom austrijskom

ugostiteljskom konceptu heuriger gde se obično služe vino i pivo i hladna jela kao pratnja piću. Ovde se igra i

bilijar, sluša lagana muzika, pa nenametljivi ambijent pojačava ukus piva i hrane.

Noć u Beču zaista stari brže nego u drugim metropolama. Beč je zaspao i pre nego što je nedelji

došao kraj. Ali bilo mi je jasno kao dan da sam se zadesila na jednoj od pozornica zapadnoevrop

ske istorije, i da sam je posmatrala iz poslednjeg reda za stajanje, tiskajući se u gomili koja

vreba priliku da ugrabi bolje sedište.

BEČ VS BEOGRADOno što im je zajedničko je Dunav,

epitet grada na granici Istoka i Zapada (iako se ta granica iz veka u vek

pomerala), kao i komad secesije, hotel Moskva čije je projektova

nje nadgledao Oto Vagner. U istoj noći u Beču naišla sam na

bar sa najčudnijim imenom “If dogs run free”, i na restoran

„Beograd“, prijatno mesto puno topline. Po povrat

ku iz Vijene saznala sam da ni Beograd ne može

bez čak dva „Beča“.

Svet na dlanuSvet na dlanujanuar 2016. 11

I mada se Bern, prestonica Švajcarske, nalazi na brežuljcima prekrivenim šumom, na ulicama i u centralnom delu ovog grada, nema nijednog stabla. Takođe, ni drvoreda, parka ili parkića... Ali

zato ovaj grad sa 130.000 stanovnika ima ono što nijedan drugi u Švajcarskoj nema - čak 100 fontana. Tačno 100, ni manje ni više.

U osvajanje brda na nadmorskoj visini od 540 metara, koje je prekriveno drevnim kućama sa plamenocrvenim krovovima, krećemo sa šumskog vidikovca. Pogled je veličanstven. Pred nama je stari Bern u večnom zagrljaju široke i bistre reke Ar. Na njenim strmim i zelenim obalama, na naše veliko iznenađenje, ima kupača. Bez obzira što je temperatura vazduha samo četiri a vode 14 stepeni, odvažno skaču u smaragdnozelenu vodu uživajući u plivanju.

Na suprotnoj obali reke i srednjovekovnog Berna prostro se novi grad, novi Bern. Utisak je da još uvek raste i penje se po kosinama, preko šumovitih uvala, sve do vrha zaravnjenog brežuljka. Između zelenih krošnji proviruju stambena naselja nove bogataške četvrti.

Stari i novi Bern povezani su sa pet mostova i jednim vijaduktom. U obilazak starog grada sa kućama jednostavnih fasada i ulicama koje se seku pod pravim uglom, krećemo peške. Domaćini insistiraju da razgledanje počnemo od simbola grada. Kažu da je po njemu dobio ime, da je njegov lik na državnoj zastavi i da je čest ukras na fasadama zgrada i palata....

Ispred nas su stepenice ispod kojih je betonirana

jama sa novom mrežom i - starim medvedom koji ne krije mrzovolju zbog uznemiravanja belosvetskih turista i upornih japanskih fotografa. Jasno je svima da nismo bez razloga krenuli baš ispred Medveđe jame!

Najpre slušamo legendu koja kaže da je davne 1191. Berthold V, vojvoda od Zeringena, jednog dana u pratnji dvorske svite krenuo u lov. Pre polaska, vernim podanicima je obećao da će na mestu obične vojne postaje osnovati grad i da će mu ime dati po životinji koju bude prvu ustrelio. Lako je zaključiti da je vojvoda ubio medveda i ispunio obećanje. Tako se rodio Bern, ’Medveđi grad’.

Mnogo godina kasnije (1948) zvanično postaje prestonica konfederacije. Uz bogato istorijsko nasleđe, veoma očuvan, sa starim trgovima, crkvama i univerzitetskim centrom - staro jezgro Berna od 1983. je pod zaštitom Uneska...

Laganim korakom prelazimo najstariji most. Ispod njega mirno teče planinska reka Ar. Neosetno, sa

100fontana kao ukras „Medveđeg grada“


Nekoliko lepih utisaka iz prestonice Švajcarske

januar 2016.12

mosta ulazimo u dugačku ulicu (zapravo tri spojene - Markt, Špital i Kram gase) koje vode do Sat kule, nekadašnje ulazne kapije grada. Na početku ulice je fontana po imenu Glasnik. Zapravo, sve bernske fontane su sagrađene po sličnom modelu - krug sa vodom, visoki stub i na njemu obeležje fontane. Izuzetak je savremena fontana na Parlament trgu sa mlazevima koji izbijaju sa površine tla... U istoj ulici je i najlepša fontana posvećena pravdi, potom Samsonova.

Bern ima i mnogo muzeja. Nedaleko od Sat kule, iznad jednog ulaza, piše: ’Ajnštajn Haus’. U nevelikom prostoru stana na spratu, najveća je radna sobe čuvenog naučnika. U Bernu je boravio kao predavač Velikog bernskog univerziteta. Domaćini tvrde da je za vreme boravka u njihovom gradu spoznao čuvenu teoriju relativiteta... Tu je i Alpski muzej u kojem se putem slika i video filma stiče dragoceno saznaje o planinama i alpskim glečerima.

Stižemo do Sat kule. Sagrađena je u 15. veku, a časovnik se oglašava na svaki sat pojavljivanjem minijaturnih figura koje se okreću. Sve je propraćeno zvonkim kukurikanjem petlića, što čitavoj ’predstavi’ daje posebnu ljupkost.

Pred nama je i Trg Kornhausplac ili Čardak-plac, kako bi glasio prevod. Prostor je ogroman, popločan, besprekorno čist i - sablasno prazan! Izuzev jedne jedine baštenske garniture sa stolicama, više ništa ne postoji na toj prevelikoj uređenoj zaravni obasjanoj podnevnim majskim suncem. I pločnik i fasade, i jedna od

fontana, pa čak i golubovi, sive su boje... Krenuli smo prema Gradskoj kući, raskošnoj

katedrali Svetog Petra i Pavla, a potom u ulicu Minstergase gde se nalazi protestanska crkva Minster sa bogatim portalom od 234 slike u bareljefu.

Ipak, neodvojiv deo grada Berna su - FONTANE! Ima ih toliko da bi nekoliko dana bilo potrebno samo da se one obiđu. Turisti se najčešće fotografišu ispred romantične Samson fontane. Deca obožavaju Medvedići fontanu, stariji se opredeljuju za Glasnik, a oni najhrabriji sa mač igračkom osvajaju Musketar ili Vitez fontanu. Mladi parovi se okupljaju oko one pod nazivom Poruka...

Vraćamo se drugim putem da bismo prošli kroz najlepše uređenu, rezidencionu četvrt. Bern ima oko 120 ambasada i stranih nadleštava. Konačno vidim zelenilo; vrtove, ucvetale biljke i drveće bujnih krošnji. Na kraju prelazimo najstariji most i izbijamo na suprotnu stranu vidikovca.

Put vodi uz obalu. Pogledom obuhvatam reku, mostove i crvene krovove starog Brna.

Ta slika mi je još uvek pred očima. U duši i u srcu. Mila Starčević

Neodvojiv deo grada Berna su - FONTANE! Ima ih toliko da bi nekoliko dana bilo potrebno samo da se one obiđu. Turisti se najčešće fotografišu ispred romantične Samson fontane


Gornji grad, kojim dominira živopisni plemićki dvorac, najveći dvorski kompleks u Češkoj posle praških Hradčana, zapamtio je sudbine mnogih članova aristokratskih porodica Rožmberka, Habzburga i Švarcenberga

Poslednjih godina naši turisti često i u ve-likom broju obilaze prestonicu Češke Re-publike - grad Prag. Čine to delom zbog njegove raskošne i romantične lepote,

brojnih spomenika istorije i kulture, sveprisut-nog boemskog života, čuvenih praških kobasica i još čuvenijeg piva, ali i zbog cena koje ovu sred-njoevropsku metropolu čine pristupačnijom od bilo koje druge.

Priča o romantičnim gradovima u Češkoj možda počinje, ali se ne završava sa Pragom. „Praha majka svih gradova”, kako Česi vole da kažu, dugo i ponosno stoji na pijedestalu najvećeg i najlepšeg grada tzv. „Bohemije”, ali se „ispod njenih skuta” nalazi još mnoštvo gradova spremnih da ispričaju isto toliko zanimljivih povesti i očaraju vas lepotom i dugovečnošću.

Krčeći svoj put preko Češke kotline ka severu, gde se uliva u Labu, reka Vltava na sto osamde-set kilometara južno od Praga dodiruje obale još jednog grada bajkovite lepote - Češkog Krumlo-va. Čini se da simbioza reke i grada nije nigde to-liko upečatljiva kao ovde, gde je reka svojim me-andrima u obliku obrnutog latiničnog slova „S”

odredila i njegov oblik i karakter. Zamislite krug i povucite prečnik preko njega - tako iz vazduha izgleda Češki Krumlov kojem je Vltava i prečnik i kružnica, koja ga obavija, ali i preseca na pola. Jednu celinu čini dvorski kompleks Donji i Gornji grad, dok se preko reke, kao centar građanskog života ističe Stari grad.

Gornji grad, kojim dominira živopisni plemićki dvorac, najveći dvorski kompleks u Češkoj posle praških Hradčana, zapamtio je sudbine mnogih članova aristokratskih poro-dica Rožmberka, Habzburga i Švarcenberga. Među renesansnim i baroknim zidinama sačuvane su brojne legende i priče koje upot-punjuju i na prvi pogled mistični karakter srednjovekovnog mesta. Duhovi su, pored

kraljevskih i plemićkih porodica, već vekovima legitimni stanovnici mnogih evropskih dvo-raca. Tako je i ovde. Na svakom koraku možete čuti najpoznatiju krumlovsku legendu ili videti crtež ili sliku Dame u belom koja već stotina-ma godina bdi nad gradićem, čuva njegove stanovnike i s vremena na vreme se prikaže samo odabranima.

Ovde je nastalo i verovanje da će Česima doći blagostanje kada zlatni paunovi opet budu točili crveno vino. Priča se vezuje za plemića Vilijema od Rožmberka, koji je prilikom jedne posete od strane porodice italijanskih grofova Ursini, saopštio svojim podanicima da italijanski grof zahteva milion zlatnika ili će ih u suprotnom pokoriti i potčiniti svojoj vladavini. Ljudi su,

Tamo gdezlatni paunovitoče crveno vino


Češki Krumlov - grad bajkovite lepote

uplašeni ovakvim novostima, skupili sav svoj imetak u zlatu i predali ga Vilijemu. Ostali bi bez bilo čega, ali ne i bez svoga gospodara. Sledećeg dana, on je odveo goste u riznicu i pokazao im sve to blago, koje je u vrećama zauzelo četiri velike prostorije. „Ovi zlatnici nisu moji, već mojih podanika. Nije blago to što me raduje, nije ni odanost mog naroda koji se nije kolebao da mi donese sve što ima. Njihova ljubav moje je najdraže i najvrednije blago.” Kada su Italijani otišli, plemić je pozvao svoj narod, sve mu objasnio i vratio mu imetak obogaćen mnogobrojnim darovima. U znak zahvalnosti, za svoje podanike priredio je gozbu gde se u zlatnim čašama u obliku pau-na točilo najlepše crveno vino.

Više od tri stotine godina, u kanalu koji deli prvo i drugo dvorište krumlovskog zamka, gaje se medvedi. Nekada su gajeni najverovat-nije iz bezbednosnih razloga kako bi bili pret-nja za sve one koji bi nepozvani pokušali da se domognu plemićkog poseda, a danas se to čini zbog tradicije i ljubavi prema ovim ugroženim

životinjama. Najpoznatiji „dvorjani” danas su par mrkih medveda Vok i Katarina, kojima je us-pelo da na svet donesu i u kanalu odgoje dvoje medvedića, što se desilo prvi put nakon 27 go-dina. Od tada se, svake godine 6. januara, na dan njihovog rođenja, zaljubljenici u ova krzna-ta stvorenja, skupljaju kod dvorskog kanala obasipajući medvede poklonima u vidu raznih poslastica. Osim ovog datuma, mrki medvedi su slavljenici i prilikom Medveđih svečanosti, koje se održavaju svake godine na Badnje veče kad

im takođe ne fali ni gostiju, ni darova.

U krumlovskom dvorcu nalazi se jedna od najstari-

jih, drvenih pokretnih scena u Evropi, kao i barokno pozorište

izuzetnog enterijera, gde se danas zbog njegove starosti, samo tri puta

tokom cele godine održavaju predstave. Češki Krumlov poseduje tri stotine kul-

turnoistorijskih objekata koji su pod zaštitom države. Ima tri pozorišta, četiri galerije i sedam muzeja. Jedan od muzeja posvećen je Egonu Šileu, austrijskom slikaru koji je jedno vreme živeo ovde. Tokom godine, gradić ugošćava je-dan pozorišni i pet muzičkih festivala. Njihovi posetioci nisu samo lokalni stanovnici kojih ima negde oko četrnaest hiljada, već i turisti, čija brojka u poslednje vreme na godišnjem nivou premašuje i cifru od milion posetilaca.

Za pasioniranog putnika, teško da ima ičeg lepšeg od prvog susreta sa novim gradom. Ako ste od onih koji se na prvi pogled zaljubljuju u gradove, Češki Krumlov će vam, svakako, pružiti šansu.

15Svet na dlanuSvet na dlanu

Nadnaslov

januar 2016.

LUTAJUĆI SVETOM

Od kraljevske palate do muzeja

Otmenost u srcu pustinjeFascinantnom lepotom i otmenošću Abu Dabi kupuje dobronamer-

nog gosta za sva vremena već pri prvom susretu. Obilazak novih delova grada podrazumeva odlazak do Sadijat ostrva - gde su tre-nutno u izgradnji novi projekti kao što su Luvr i muzej Gugenhajm. Atrakcija je i odlazak do Jas ostrva na kojem se nalazi staza za vožnju Formule 1, ali i zabavni park “Ferari svet” sa fotografijama i bolidima koji su kroz vreme stvarali magični svet najatraktivnijih automobil-skih trka sveta. Ono što je sigurno jeste da nećete odoleti ponudi suvenira koji su ovde izloženi, kao ni adrenalinskom izazovu vožnje najbržim rolerkosterom na svetu. Razvija brzinu od 240 kilometara na sat za samo pet sekundi u više nego uspešnom pokušaju da oživi jedinstveno iskustvo Formule 1. Nakon vožnje lice će vam izgledati kao da vas je nešto pregazilo.

Opojna lepota „kopna usred mora“Sardinija je deo Italije. Ali i država za sebe kako rado govore njeni

ponosni stanovnici. Uistinu je ostrvo, drugo po veličini u Medit-eranu, udaljeno 200 kilometara od Italije i isto toliko od obala Afrike. I jedno od najelitnijih i najpopularnijih letovališta Evrope na kojem je privilegija provesti odmor.Neki tvrde da je Sardinija poznatija po prirodnim lepotama nego po kulturnom bogatstvu. A njega je, zarad uzbudljive istorije, u izobilju. Ipak, ukras ostrva je Smaragdna obala s nestvarno čistim morem i elegantnim malim hotelima. Ali to je samo delić iznenađenja koje vas čekaju na „kopnu usred mora“ gde su riblji specijaliteti ukusniji nego na drugim mestima, svinjsko pečenje nacionalni specijalitet, ovčiji sir i vino ukras svake trpeze, a sladoled... To je tek nešto što se pamti.

Najpoznatiji svetski muzej Luvr smešten je u samom centru Pariza, na obalama Sene. S početkom gradnje 1204. godine prvobitno je

bio namenjen da bude kraljevska palata, ali u dolazećim stolećima ob-jekat je više puta dograđivan i prerađivan, tako da današnji izgled datira iz druge polovine 16. veka. Sredinom spomenutog veka ovo veličanstveno zdanje postaje lokacija pariskih udruženja umetnika, preteče francuske Akadamije umetnosti. Deo kraljevske palate Luvr, 8. avgusta 1793. godine, u jeku Francuske revolucije, prvi put je otvoren kao muzej, a ovaj datum ostaje upisan i kao početak rada najpoznatijeg muzeja na svijetu. U narednim deceni-jama i vekovima, vladari na francuskom prestolu su se menjali, a svaki od njih je na svoj način uticao na Luvr. Danas je to najpoznatiji svetski muzej u turistički najpoželjnijem gradu na svetu. Ogromna kolekcija od preko 35.000 umetnina, kipova, oruđa i raznih drugih ostataka, nekadašnju kraljevsku palatu čini objektom sa najvećom koncentracijom svetske kulturne baštine na jednom mes-tu. Ovo glamurozno zdanje u svom bogatstvu i sjaju sadrži dokaze i

ostatke egipatske, etrurske, vavilonske, rimske i grčke antičke kul-ture, umetnine iz doba baroka, renesanse, klasicizma, gotike i drugih pravaca, a poseban deo posvećen je islamskoj umetnosti i ostacima sa područja Bliskog i Srednjeg istoka. Artefakti koje ovaj muzej sadrži protežu se kroz sva razdoblja i sve najznačajnije kulturne i umetničke pravce ljudskog postojanja. Svi zajedno čine kolekciju koju definitivno vredi videti.

LUVR

ABU DABI

SARDINIJA


Inserti s razglednica

Magija “velikog ostrva”Za Grke Krit predstavlja najautentičnije od svih grčkih ostrva, zbog

svoje duge istorije i relativne udaljenosti od drevnih ratnih i diplo-matskih sedišta. Krit, na primer, nije uopšte učestvovao u Kersijskom ili Peloponeskom ratu, tokom kojih je ostatak Grčke iskrvario do smrti… U govornom jeziku Krit je uvek nazivan “velikim ostrvom”. I jeste veliko, pros-trano, ispunjeno prisustvom četri grupe planina što se uzdižu i manje ili više dele Krit na četiri pokrajine sa četiri glavna grada… I oblik mu je neravan jer su Krit isklesale sukobljene morske struje, koje neprestano zapljuskuju i nagrizaju njegove stene. Iz vazduha izgleda kao violina… Krićani su videli svašta. I propast Minojskog carstva, uspon Venecije, tur-ske pijace robljem, nacističke padobrane i američke hipije. Ništa ih nije poštedelo… Krit je u sastavu Grčke tek od 1913. Mada, poslednji turski vojnik napustio je ostrvo 1896…. Krićanin je čuven po svojoj tvrdoglavosti i nacionalnom ponosu koji se skoro ravna sa tvrdoglavošću i ponosom Španaca. Krićanin prema Atini oseća isto što i Sicilijanac prema Rimu… Savremeni grčki pesnik je nazvao Krićane ljudima od kamena - ali pri tom nije mislio da su tvrda srca…

Glamur na crvenom tepihuGrad festivala. Od Nice je udaljen 35 kilometara. Prvi put se pomin-

je u 10. veku. Ime je dobio od reči kana što u prevodu znači trska. Od srednjeg do 19. veka bio je ribarsko mesto, a od 19. sastajalište bogatih. Danas Kan ima jednu od najluksuznijih marina u kojoj su usidrene najskuplje jahte iz celog sveta. Jedna od vrednosti ovog grada na Azurnoj obali je i čuvena plaža La Kroazet. Kažu da ko se ovde nije sunčao i kupao nije ni bio na Azurnoj obali. Ipak, prva asocijacija na Kan je jedan od najprestižnijih filmskih festi-vala na svetu. Prvi je održan 1946. godine. Od tada pa sve do danas sačuvao je imidž glamuroznog skupa i želje mnogih da u prisustvu oduševljene masa i filmskih fanova prošetaju crvenim tepihom koji preko 24 stepenika vode do – slave. Zaštitni znak festivala je „Zlat-na palma“ dodeljena pobedniku festivala prvi put 1955. godine. Ono što nas čini ponosnim jeste saznanje da je naš Emir Kusturica bio dvostruki pobednik, a takvih je u svetu malo, ovog prestižnog film-skog festivala.

Grad s milion zanimljivostiMilano je grad na severu Italije. Poznat je i kao svetska prestonica

mode. Osim mode, Milano nudi i druge zanimljivosti kao što su dobra zabava, raznovrsna arhitektura i odlična hrana. Iako ima milion i po stanovnika, u užoj okolini Milana živi gotovo tri miliona ljudi. Osnovan je u doba Rimskog carstva i od tada polako ali sigurno postaje središte neke druge kulture koja nimalo ne zaostaje za Rimom i Venecijom, gradovima koji su bili vodeće sile u to vreme.U Milanu su se nekada okupljali umetnici, kompozitori i pisci, dok je danas to grad vodećih modnih marki. Lombardijska metropola poseb-no je poznata po svojim modnim kućama i trgovinama u čuvenoj ulici Montenapoleone, kao i Galeriji Viktora Emanuela koja se smatra na-jstarijim trgovačkim centrom na svetu. Milano je veoma poznat i po muzičkoj tradiciji. U Milanu su živeli i radili značajni kompozitori od kojih je daleko najpopularniji Đuzepe Verdi. Kulturna scena sastoji se od brojnih značajnih mesta poput Teatra Skala, brojnih palata, muze-ja, akademija i crkava. Lubitelji fudbala u Milanu mogu da pogledaju jedan od najvećih svetskih gradskih derbija: Inter-Milano. Različitosti kao i povezanost prošlih vremena s modernim načinom života ono je što Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi s preko dva miliona turista godišnje.

Prestonica kraljevine VizigotaToledo, nekada glavni grad španskog carstva i kraljevine Vizigota,

nalazi se 70 kilometara južno od Madrida. Danas je prestonica pro-vincije Toledo i pokrajine Kastilja La Manča. Zbog izuzetno bogatog nasleđa nalazi se od 1986. na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Bio je i ostao grad u kome se sudaraju tri kulture: jevrejska, islamska i hrišćanska. Prepoznatljiv je kao mesto izuzetne tolerancije. U sredn-jem veku u gradu je radila velika prepisivačka škola zahvaljujući kojoj su sačuvana mnoga dela antičke nauke i književnosti. Toledo je još poznat po čuvenim građanima i istorijskim ličnostima među kojima posebno mesto zauzima slikar El Greko. Između Toleda i Kordobe, u La Manči, nalazi se kafana Don Kihota, čuvenog Servantesovog ju-naka, u kojoj je pisac provodio dosta vremena pišući poznati roman.I još nešto: kada se nađete u Toledu zasladite boravak marcipanom za koji se kaže da je možda i najbolji na svetu!

MILANO

KRIT

TOLEDO

KAN


Stara izreka kaže: „Kada ste u Italiji, trebalo bi da se ponašate kao Italijan“. Upravo zbog toga nije zg-oreg da znate da Italijani kafu piju isključivo stojeći, uglavnom na brzinu i u nekom od barova nedaleko

od radnog mesta. Ukoliko se odlučite da ovaj napitak ipak konzumirate sedeći, cena kafe, upamtite, biće nešto viša. I još nešto: nadaleko čuveni kapućino Rimljani piju isključivo do podneva. Nemojte se stoga iznenaditi ako vašu porudžbinu u „nevreme“ u nekom od kafea domaćini proprate začuđenim pogledom. Ako je ovo tradicija, a jeste, onda je jedna od ustaljenih navika da nedeljom pre podne Rimljani od-laze u kvart Porta Portese, veliki bu-vljak sa čudesnim antikvarnicama u Via Coronari...

Rim je glavni grad Italije sa oko 3.000.000 stanovnika. Hroničari ga nazivaju još i „prestonica sve-ta“, „večni grad“, „grad na sedam brežuljaka“ ili „apostolski prag“ zato što ovaj megapolis u svom okrilju čuva i Vatikan, na-jmanji grad-državu na svetu, odnosno suverenu teritoriju Svete stolice. Rasprostire se na sedam brežuljaka (Kapitol, Palatin, Aventin, Celij, Eskvilin, Viminal, Kvirinal) i predstav-lja neverovatan sklad arhitektonskih zdanja od antičkih vre-mena preko srednjeg veka i renesanse do današnjih dana. Arheološki nalazi ukazuju da je Rim nastao od prvobitnih seoskih naselja na brdu Palatin koja su se stopila u grad u osmom veku pre n. e. Prema legendi, međutim, grad Rim su osnovali braća Romul i Rem 21. aprila 753. godine pre n. e. Reč je o blizancima, sinovima Marsa i vestalske device, koje je othranila vučica pošto ih je proterao zli stric. Kasnije, u svađi, Romul ubija Rema posle čega njegov deo grada, tj.

Rim, počinje da se širi i razvija...Kao sastavni deo pokrajine Lacio, Rim je pozicioniran na

zapadu centralnog dela Apeninskog poluostrvu, na ušću reke Anijen u Tibar. Gradsko jezgro je u unutrašnjosti kopna, udaljeno 24 kilometra od obale, ali se grad proteže do Tiren-skog mora, odnosno oblasti Ostije.

Prestonica Italije je danas grad jedinstvene lepote. Brojni spo-menici, umetnička remek-dela i fascinantna arhitektura koja čuva istoriju dugu tri hiljade godina magnet su za brojne tur-iste koji prilikom posete ovom gradu ne zaobilaze ono što se

naprosto mora videti. Vatikan je prvi na udaru. U njemu se nalazi možda i najintrigantnije umetničko delo na svetu, svod Sikstinske kapele koji je os-likao Mikelanđelo. Panteon, paganski hram, takođe je jedno od čuda Rima baš kao što je to i Forum, tvrđava koja je više od 1.000 godina bila simbol građanskih vrednosti. Impresivan spomenik je i Koloseum, poznat još

i kao Flavijev amfiteatar. Podignut je između 72. i 80. go-dine n. e. kao poprište za krvave gladijatorske spektakle... Oni koji u Rimu provode nešto više dana obavezno posete i Nacionalni muzej, Baziliku Svetog Petra, Galeriju Borgeze, Nacionalnu galeriju „Arte Antica“ u palati Barberini, Španske stepenice, Fontanu di Trevi...

U ovaj grad se dolazi i iz drugih razloga. Rim je među najomiljenijim šoping destinacijama sveta. Kao jedan od centara visoke mode, izuzetno je atraktivan za kupovinu. Radnje najpoznatijih modnih kreatora su u ulicama oko Španskog trga. Šoping centri nisu popularni u prestonici Italije i nemoguće ih je pronaći u širem centru grada. Ug-lavnom su locirani u prigradskim naseljima.

Grad-riznica istorije i umetnosti

Rim treba doživeti i upoznati


Istorija Kipra proteže se 9.000 godina unazad. Iz tog perioda potiču najstariji pronađeni arheološki ostaci na ostrvu - kameni idoli u ob-liku krsta (iz mesta Khirokitia). Danas se mogu

videti u Arheološkom muzeju u Nikoziji.Ovo ostrvo Mediterana su tokom vekova

posećivali, naseljavali ili osvajali Grci, Rimljani, Asirci, Persijanci, Vizantijci, krstaši, Venecijanci i Turci, a 1878. godine postaje britanska koloni-ja. To je i glavni razlog zašto većina ostrvljana odlično govori engleski jezik. Tek 1960. godine Kipar dobija nezavisnost i postaje republika, na čelu sa harizmatičnim arhiepiskopom Makario-som III, koji postaje njen doživotni predsednik.

Larnaka, poznato letovalište, grad je na istočnoj obali Kipra, sa nešto preko 30.000 stanovnika, i treći je po veličini grad u zemlji sa oko 400.000 stanovnika (grčki deo). U centru grada nalazi se peščana gradska plaža Finikudes i istoimeno šetalište. Najčuvenije zdanje u Larnaki je crkva Svetog Lazara, u centru grada, blizu Finikudesa. Crkva je sagrađena u XVII veku, na ostacima jedne starije iz IX veka. Svoju slavu duguje tome što je podignuta na mestu gde je sahranjen Sveti Lazar (u kripti, ispod crkve). Zbog ove činjenice, kroz nju godišnje prođe mnogo posetilaca. Zapadno od Larnake nalazi se i crkva Panaia Angeloktistos, iz XI veka, poznata po najlepšim vizantijskim moza-icima na Kipru.

Aja Napa je 37 kilometara severno od Larnake. Liči na uspavano ribarsko selo. Osim par deseti-na kuća, stari manastir Aja Napa i crkva Svetog Ilije pečat su grada uz sve druge atribute koje karakteriše svako letovalište Mediterana.

Limasol, drugi po veličini kiparski grad (oko 110.000 stanovnika) i jedan od dva najpoznatija letovališta u zemlji, nalazi se na južnom delu os-trva. Povezan je sa Nikozijom (87 km ka severu) i Larnakom (69 km ka severoistoku) odličnim auto-putevima. Limasol je i najveća luka u državi, pa većina turističkih brodova koji plove za Egipat i

Lepota na kamenu istorije


Postoji hiljadu razloga zašto treba doživeti Kipar

januar 2016.

Izrael, isplovljavaju upravo odavde. Limasol je i veliki turistički centar, sa dugim

šetalištem u centru grada, pored mora. Oba-lom levo i desno od centra, kilometrima se niže

bezbroj hotela i turističkih naselja. Za one koji bez šopinga ne mogu, Limasol ima veliki izbor

radnji sa raznovrsnom robom, koji će zadovoljiti i one najizbirljivije.

Par kilometara od Limasola nalazi se inte-resantna krstaška građevina - Kolosi zamak iz XV veka, tj. obnovljeni zamak vitezova reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Vitezovi su ovde uzgajali grožđe i šećernu trsku, a tu su uspostavili i svoj komandni štab po kome je i čuveno kiparsko slatko vino dobilo ime Kom-andarija (Commandaria).

Jedan od najznačajnijih lokaliteta na Kipru je antički Kourion, nalazi se 20 kilometara od Li-masola ka Pafosu, na litici brda sa kojeg se pruža fantastičan pogled na okolinu i pučinu. Podno

brda se nalazi i velika šljunkovita plaža, dosta posećena od strane prvenstveno stanovnika Li-masola, koji u njoj nalaze spas od najezde turista i gradske vreve.

Na istom putu nalaze se još i ostaci Apolonovog svetilišta, zatim krstaški Amathus, ali je na ovim mestima malo toga ostalo za razgledanje. Većina nađenih predmeta nalazi se u muzeju Limasola.

Na pola puta od Limasola ka Pafosu, sa leve strane, u moru su vidljive stene koje ‘’izviru’’ iz vode. Afroditine stene delo su prirode, ali je njihovo mitološko objašnjenje mnogo kom-plikovanije. Grčka boginja ljubavi Afrodita (ili rimska Venera), sudeći po legendi, ali i po platnu čuvenog renesansnog slikara Botičelija, rodila se iz morske pene baš ovde. Na ovom is-tom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa, između njenih suza, sreća u ljubavi pratiće čitavog života!


Svet na dlanuSvet na dlanu 21decembar 2015.

Izrael, isplovljavaju upravo odavde. Limasol je i veliki turistički centar, sa dugim

šetalištem u centru grada, pored mora. Oba-lom levo i desno od centra, kilometrima se niže

bezbroj hotela i turističkih naselja. Za one koji bez šopinga ne mogu, Limasol ima veliki izbor

radnji sa raznovrsnom robom, koji će zadovoljiti i one najizbirljivije.

Par kilometara od Limasola nalazi se inte-resantna krstaška građevina - Kolosi zamak iz XV veka, tj. obnovljeni zamak vitezova reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Vitezovi su ovde uzgajali grožđe i šećernu trsku, a tu su uspostavili i svoj komandni štab po kome je i čuveno kiparsko slatko vino dobilo ime Kom-andarija (Commandaria).

Jedan od najznačajnijih lokaliteta na Kipru je antički Kourion, nalazi se 20 kilometara od Li-masola ka Pafosu, na litici brda sa kojeg se pruža fantastičan pogled na okolinu i pučinu. Podno

brda se nalazi i velika šljunkovita plaža, dosta posećena od strane prvenstveno stanovnika Li-masola, koji u njoj nalaze spas od najezde turista i gradske vreve.

Na istom putu nalaze se još i ostaci Apolonovog svetilišta, zatim krstaški Amathus, ali je na ovim mestima malo toga ostalo za razgledanje. Većina nađenih predmeta nalazi se u muzeju Limasola.

Na pola puta od Limasola ka Pafosu, sa leve strane, u moru su vidljive stene koje ‘’izviru’’ iz vode. Afroditine stene delo su prirode, ali je njihovo mitološko objašnjenje mnogo kom-plikovanije. Grčka boginja ljubavi Afrodita (ili rimska Venera), sudeći po legendi, ali i po platnu čuvenog renesansnog slikara Botičelija, rodila se iz morske pene baš ovde. Na ovom is-tom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa, između njenih suza, sreća u ljubavi pratiće čitavog života!


Svet na dlanuSvet na dlanu 21januar 2015.

Lezbos kao da se ušuškao u beskraju Egeja ili tamo gde stanuju mir i tišina. Kažu da je na njemu tihovanje od pamtiveka bilo ispunjeno lepotom uzavrele strasti bez osećaja sputanosti bilo kog čula. Lezbos je i danas mesto gde se na najbolji način upoznaje osećaj za lepo i još više - karakter sopstvene ličnosti. Otuda i saga o njemu kao nestvarnoj čaroliji letnjeg uživanja u intimnoj zabavi pod zvezdanim nebom....

Zvanično je grčko ostrvo iako je geografski najbliže obali Turske. Od Izmira je udaljeno svega 100 ki-lometara. Uz morsku luku ima i vazdušnu koja u sezoni „sidri“ brojne čartere iz celog sveta ali i avione na redovnoj liniji koji „spajaju“ ostrvo sa Atinom i Solunom...

Ne Lezbos se oduvek dolazilo s namerom. Pesnikinja Sapfo, koja je na njemu živela u 6. veku pre n. e., darovala mu je mitsku notu. Iako po mišljenju istoričara nije bila konzument „neprirodne ljubavi“, u svojim pesmama je baš pevala o ljubavi između žena. Sapfo, međutim, nije bila učiteljica ljubavi. I danas je na Lezbosu brdo kao dokaz postojanja ženske pesničke škole u koju su dolazile devojke iz cele Grčke kako bi spoznale pesničku veštinu, ali i da bi stekle opšte obrazovanje. Ne zna se koliko su u tome uspevale, ali se zato zna da danas ne bi ni bilo ovako bajkovitih priča o Lezbosu, kao ni događanja ispunjenih lepotom življenja da nije bilo one strasti koju je Sapfo osećala prema svojim učenicama i koja je ostala tako upečatljivo zabeležena u njenim pesmama.

Sve na Lezbosu je - intima. I prestonica Mitilini, nekada antička naseobina a danas moderan grad, kao da se sasvim namerno sakrio u omanjoj prirodnoj luci zaliva koji je ukras Lezbosa. A da je Mitilini kroz vekove bila želja mnogih dokaz su i njene građevine: crkve Agia Teodori i Agios Terapon, tvrđava Kastro vizan-tijskog cara Justinijana, takođe vizantijsko veliko pozorište sa 15.000 mesta... Ipak, na arhitekturu grada najviše traga ostavili su Turci jer su Osmanlije vladale Lezbo-som skoro 500 godina (1462-1912)... Molivos je grad kome je istorija često sudila, razaran je i ponovo stvaran... Gradska tvrđava je sada turistička atrakcija, baš kao i selo Petra udaljeno pet kilometara, u kome vreme kao da je stalo. Slična priča važi i za planinsko selo Agiasos. Susreti sa starim zanatima i zanatlijama nalik su na mali iskorak u prošla vremena...

Na Lezbosu su i brojni izvori termalne vode. Još od antičkog vremena preporučivali su se onima koji imaju problem sa reumom, išijasom, raznim kožnim oboljenjima... Ali Lezbos je i ostrvo ptica. Flamingosi, pelikani, sove... i još 330 drugih različitih vrsta od kojih su mnoge selice koje na Lezbosu provode zimu. Postoji još nešto što ovo grčko ostvo čini apsolutno posebnim. Reč je o okamenjenoj šumi sekvoja nastaloj pre 20 miliona godina kada su se usled erupcije vulkana stvorili idealni uslovi za fosilizaciju...

Lezbos, zapravo, sav počiva na tradiciji. A tradicija je i to što se na Lezbosu pije najbolji uzo u Grčkoj, piće koje se i danas priprema na isti način kako se to činilo vekovima unazad.

Raj strasti i ljubavi u Egejskom moru


Jedan letnji zapis s pogledom na ostrvo Lezbos

22 januar 2016.

„On je tako lep i mudar, pun duha i drag, da se bojim da će mu život biti sam-leven u ovom vulgarnom svetu koji ga okružuje...“, rekao je veliki kompozitor Rihard

Vagner kada je prvi put video i upoznao mladog bavarskog kralja Ludviga. I kao neko proročanstvo, tako nekako se i dogodilo...

Suviše mlad i nezainteresovan za politiku, dolaskom na presto sa samo 19 godina, Ludvig ubrzo beži u svoj svet. Svet mašte, estetike, nekih svojih ideala, ali i putovanja, knjiga i, pre svega, samoće

kao načina života i bega od stvarnosti. Mašta se uskoro pretvara u stvarnost, grade se prelepi dvorci za koje traži inspiraciju u prošlosti.

Njegov idol, Kralj Sunce, Luj XIV, sa svojom apsolutnom monarhijom i sjajem dvorca Versaj, bio je nepresušni izvor i gotovo opsesija mladog Ludviga. Iako ih je delilo dva veka, svojom maštom i uz čitanje

svih mogućih izvora o francuskoj monarhiji, žarko je želeo da prenese deo te raskoši u tada malu kraljevinu Bavarsku. Na neki način čak i da oda počast nekom kome se divio a sa kime zapravo nije imao baš nikakve

sličnosti. Pompa Versaja, način života kralja i njegovih podanika, raskoš ali i raskalašnost, ceremonije obavljane iz kraljevskog kreveta, nisu bile ni nalik životu kakav je vodio Ludvig. Njegov namerno izabrani usamljenički

život, trošenje velikih suma novca na putovanja i projekte za izgradnju dvoraca, nezainteresovanost za državne poslove na dvoru u Minhenu i još puno neobičnih i bizarnih stvari koje su mu pripisivali, doveli su

do prerane i nikad razjašnjene smrti. A nama su ostala tri prelepa dvorca kao svedočanstvo jednog sna, kreativnosti i lepote. Svaki različit i svaki interesantan na svoj način.

Nojšvanštajn, Linderhof i Herenhimze, svi podignuti u drugoj polovini 19. veka, neki na planini, neki na ostrvu divnog jezera, a svi uokvireni prelepom prirodom Bavarske.

Putujući kroz te divne i raznolike predele, pričamo našim putnicima i o ličnosti i delu sjajnog nemačkog kompozitora Vagnera, kome se Ludvig divio i obožavao. Bio je i ostao njegov

pokrovitelj do kraja života, a i posvetio mu, za mnoge najlepši dvorac, Nojšvanštajn. Jedno ovakvo putovanje je i uživanje u raznolikosti velikog i interesantnog grada

Minhena, njegove lepe okoline gde su dvorci smešteni, ali i malog baroknog dragulja, grada Salcburga, koji je neizostavni deo ove lepe priče.

„Ostaću i sam sebi velika zagonetka...“, zapisao je Ludvig pred smrt. Vesna VUČKOVIĆ, vodič KonTikija

Čarobni dvorci neobičnog kralja

Svet na dlanuSvet na dlanu 23januar 2016.

Ono čime se Bavarci i danas ponose

Šta još nije rečeno o najsvetijem gradu na sve-tu? Večnom gradu starom više hiljada godina, o čijoj zadivljujućoj istoriji šapuću vetrovi koji se provlače između zidova, o gradu koji

svake godine privlači milione hodočasnika... Takav je Jerusalim, glavni grad Izraela, jedini grad na svetu koji nosi 70 imena ljubavi i čežnje, grad koji se na drevnim mapama pojavljuje kao centar sveta i koga i dalje obožavaju kao što se obožava nevesta.

Jerusalim preplavljuje emocijama. On pruža versko i duhovno iskustvo, uzbuđenje i zado-voljstvo, zanimljive obilaske i zabavne avanture. Ovde, neposredno pored fascinirajućih istorijskih i arheoloških prostora Jerusalima, nalaze se čudesne turističke atrakcije za one koji vole pozorište, muziku, arhitekturu i gastronomske divote.

U srcu Jerusalima nalazi se Stari grad, okružen zid-inama i podeljen na četiri kvarta: Jevrejski, Jermen-ski, Hrišćanski i Muslimanski. Unutar zidina nalaze se značajna sveta mesta tri velike religije: Zid plača, koji je svetinja za Jevreje, Crkva Svetog groba i Kupola na steni. Trg ispred Zida plača posećuju milioni vernika. Zid je visok oko osam, a dugačak šezdeset metara.

Mesto molitve podeljeno je na dva dela - u levom se mole muškarci koji ne mogu ući nepokrivene glave, makar s kipom (male kape koje pokrivaju teme), a u desnom, manjem, žene s maramama. U proteklim vekovima posetioci Zida plača ispisivali su po njemu poruke, dok ih danas, napisane na hartiji, ostavljaju u pukotinama zida. Te poruke se skupljaju i odnose na Groblje želja.

U blizini Zida plača nalaze se i drugi lokaliteti koji

su važni za Jevreje - tuneli ispod Zida plača, Jevrejski kvart sa veličanstvenim Kordoom i Davidovom cita-delom koja se ponosno uzdiže u svojoj lepoti. Južno od Starog grada nalazi se Davidov grad...

Jerusalim je, takođe, veoma značajan za hrišćane. Isus Hrist je tu živeo i umro. Samo u Hrišćanskom kvartu nalazi se približno 40 verskih objekata (cr-kava, manastira i konačišta za hodočasnike). Jedno od najistaknutijih i najznačajnijih mesta u ovom delu

Sveto mesto tri religije


Još jedan susret s Jerusalimom

januar 2016.

Jerusalim preplavljuje emocijama. On pruža versko i duhovno iskustvo, uzbuđenje i zadovoljstvo, zanimljive obilaske i zabavne avanture

grada je Via Dolorosa (Stradalni put ili Ulica tuge), poslednja ulica kojom je Isus hodao. Ona je, po hrišćanskoj tradiciji, vodila do sudnice na brdu Golgota, gde je razapet i sahranjen. Mnogi hodočasnici dolaze u Jerusalim da bi prošli Isusovim stopama putem koji počinje u Muslimanskom kvartu, kod Lavlje kapije, prolazi pored 14 stanica i završava se kod crkve Svetog groba. U toj se crkvi nalazi nekoliko značajnih hrišćanskih relikvija, uključujući kamen pomazanja (na koji je Hristovo telo položeno pre ukopa) i Isusov grob. Crkva Svetog groba je mesto hodočašća miliona hrišćana iz celog sveta, dok je Crkva Svetog arhanđela Mihaila, zadužbina svetog kralja Milutina Nemanjića, takođe značajno mesto za pravoslavne vernike u Jerusalimu.

Osim svetih mesta po celom Starom gradu, Jerusalim nudi nekoliko čarobnih lokacija koje treba posetiti. Tu je lepa pijaca, gde može da se kupi keramika sa jermenskim ukrasima, divne niske perli, autentične nošnje, vezeni jastuci, tepisi prelepih boja, sveće, zadivljujući predmeti od stakla i bezbrojni suveniri. Sa promenade koja se širi po vrhovima zidina Starog grada, može se videti stari i novi Jerusalim. Obilazak

zidina noću donosi nezaboravan doživljaj svetlucanja gradskih svetala. Jermenski kvart takođe ima svoj poseban šarm i zaista ga treba posetiti.

Pošto je Jerusalim grad koji je postao dom ljudima raznih vera, tradicija i etničkih grupa, kulinarska kultura ovog grada svakome pruža ponešto. Pored boemskih gurmanskih restorana, mogu se pronaći mesta gde se hrana lagano priprema u drevnim pećima, kao i kafane sa stilom, restorani i štandovi sa brzom hranom, kao i barovi koji oživljavaju tek noću. Osim mnogobrojnih

mesta gde se može večerati, Jerusalim poseduje i razna mesta za smeštaj turista od luksuznih hotela do jeftinih omladinskih hostela.

Izraelski parlament, Kneset, nalazi se u Jerusalimu, kao i Jerusalimski muzej, Jerusalimski teatar i mnoga druga cenjena mesta izraelske umetnosti i kulture.

Jevrejsko pravo na Jerusalim počiva na istoriji dugoj preko 3.000 godina. Jerusalim je vekovima centar jevrejske svesti, čak i pre nego što ga je kralj David proglasio prestonicom kraljevstva 1004. godine pre nove ere. Prema Bibliji, u ovom gradu je Abraham sklopio savez sa Bogom, nakon što je hteo da žrtvuje sina Isaka kako bi mu dokazao svoju vernost. Nijedan drugi grad nije imao tako značajnu ulogu u istoriji, kulturi i religiji nekog naroda kao što je to Jerusalim imao za Jevreje.

Jerusalim je danas grad sa preko 2.000 arheoloških lokaliteta, 1.578 javnih površina i parkova, 996 sinagoga, 139 crkava, 72 džamije, 90 hotela, 70 kulturnih centara, 60 muzeja, 30 redovnih godišnjih festivala i 26 vinarija. Na površini od oko 125,5 kvadratnih kilometara živi oko 750.000 stanovnika.


Gradnju Velike palate započeo je Rama I po uzoru na kraljevski dom u Ajutaji 1782. godine. Radovi su trajali tri godine. Palata se nalazi u blizini reke Čao Praja

i okružena je moćnim zidinama koje su u vreme Rame I imale osam kula. Bedem ima 13 spoljnih kapija i 25 kapija koje vode u unutrašnje delove kompleksa. Dvorac je bio grad u malom. Pored kraljevske familije, ovde su stanovale i sluge sa porodicama.

Reprezentativni kompleks za zvanične prijeme čine prestoni hol Dusit, palata Čakri i hol za audi-jencije Amarin.

Prestoni hol Dusit Maha Prasat podigao je Rama I u tajskom stilu. Dusit je prvobitno bio napravljen od drveta, ali je posle požara izazvanog gromom, 1789. zdanje izgrađeno od cigle. Ima osnovu krsta sa kracima iste dužine.

Četvoroslojni krov ukrašen je podupiračima u obliku mitološke ptice garude koja drži zmiju i tako tera zle duhove od palate. Ovakav ukras može se videti samo na kraljevskim palatama i manastirima. Kameni čuvari postavljeni ispred

vrata doneti su početkom 19. veka iz Kine. Brodo-vi koji su nosili tajske proizvode u Kinu u povratku su, zbog stabilnosti, tovarili ove kamene statue.

U Dusitu je izložen presto iz vremena Rame I ukrašen intarzijom u sedefu. Iznad njega je de-vetoslojni beli kišobran, simbol kraljevskog dos-tojanstva. Presto je uokviren sa četiri pozlaćena i posrebrena drveta, koje je kralj dobio od bivših vazala, kao i dve velike, sedefom ukrašene vaze.

Zidani presto na južnoj strani podigao je Rama IV. Služio je za prijem dvorskih dama jer su nekada žene sedele odvojeno od muškaraca. Raskošnu sedefnu stolicu sa baldahinom koja se čuva u južnom krilu, koristio je Rama I. Prizor je u svoje vreme bio impresivan. Britanski ambasador Kra-ford je po poseti kralju Tajlanda zabeležio:

„Kada se kralj pojavio sedeći na tronu, izgledao je više kao statua u niši, nego kao živ čovek. Nosio je veliku zlatnu odeždu sa vrlo širokim rukavima. Bio je gologlav, nije nosio ni krunu, niti kakav ukras. Pored njega je bio postavljen zlatni štap ili skiptar...“

Ovaj presto sada koriste sveštenici kada tokom

Raskošna lepota Velike palate


Znamenitosti dalekog Tajlanda

Harem je mali grad za sebe, zakrčena mreža kuća i uzanih ulica, sa baštama, livadama, veštačkim jezerima i radnjama. Ima sopstvenu upravu, institucije, zakone i sudstvo. To je grad žena koji kontrolišu muškarci


ceremonija pevaju himne. Na visokom oltaru čuvaju se zlatne urne pre kremiranja članova kraljevske kuće. Zidovi paviljona oslikani su predstavama raznih božanstava, a drvena vrata božanskim čuvarima.

Dusit Aporn Pimok je mali paviljon istočno od prestonog hola. Napravljen je u vreme Rame IV. Sa platforme paviljona kralj bi se peo na slona i odatle vodio procesiju ulicama Bangkoka tokom proslave važnih praznika. U običnim prilikama, kralj je dolazio u nosiljci. Ovaj elegantni paviljon kopirao je Rama V u svojoj palati Bang Pa-In, a njena maketa bila je izložena 1958. na Svetskoj izložbi u Briselu.

Palata Čakri Maha Prasat je u sredini kom-pleksa. Gradio ga je kralj Rama V od 1876-82. Otvorena je na proslavi stogodišnjice Bangkoka. Kralj je angažovao jednog britanskog arhitektu da izgradi dvorac u stilu italijanske renesanse na mestu slonovskih i konjskih štala. Na insistiranje dvorjana koji nisu voleli dvorac u evropskom stilu, nije postavljena kupola, već tradi-cionalni tajski krov. Medaljon iznad ulaza nosi portret Rame V, njegove inicijale ispod krune i amblem di-nastije Čakri. Palata ima tri sprata.

U prizemlju su smeštena dva muzeja vatrenog oružja.

Na drugom spratu, u predvorju, izloženi su portret kralja Rame VIII, portreti sadašnjeg kralja i kraljice, kao i portret jednog od mlađe braće kralja Rame V. Tu se mogu videti


raskošne slonovske nosiljke. Iz predvorja se ulazi u prestonu dvoranu u kojoj kralj prima akreditovane ambasadore. Pod velikim amblemom dinastije Čakri je presto natkriven devetoslojnim kišobranom. Slike na zidovima predstavljaju sijamske ambasadore na dvoru kralja Luja XIV u dvorani ogledala u Versaju, zatim kralja Ramu IV koji prima strane diplomate, tajske poslanike kod kraljice Viktorije u Vindzoru i kod Napoleona III u Fontenblou. Dvorana i danas služi za bankete povodom visokih zvaničnih poseta. U istočnoj galeriji izloženi su vladarski portreti, kao i bronzane biste stranih vladara. Na kraju galerije je soba za crtanje sadašnjeg kralja. Zapadna galerija čuva portrete kraljica. Na kraju se nalaze privatne odaje sadašnje kraljice.

Na trećem spratu čuvaju se Budine statue i zlatne urne sa pepelom kraljeva dinastije. Unutrašnji deo dvorca je zatvoren za javnost a u svoje vreme je tu bio kraljev harem. Nijedan muškarac, sem kralja, tu nije mogao da uđe. Čak su i stražari bile žene - dobro upućene u borilačke sportove i ratničke veštine.

Malkolm Smit, lični lekar kraljice Saovabe, bio je jedan od retkih muških posetilaca harema:

„Harem je mali grad za sebe, zakrčena mreža kuća i uzanih ulica, sa baštama, livadama, veštačkim jezerima i radnjama. Ima sopstvenu upravu, institucije, zakone i sudstvo. To je grad žena koji kontrolišu muškarci. Muškarci su puštani samo zbog graditeljskih radova ili popravki, a doktori u slučaju bolesti. Kraljevi sinovi mogli su tu da žive do puberteta... Jedini muškarac koji je živeo unutar ovih zidova bio je kralj.“

Hol za audijencije Amarin Vinitčai sagrađen je po naređenju Rame I 1785, a preuređen u vreme Rame III. U to doba služio je, između ostalog, i kao sud. Ima dva prestola. Prvi, bliži ulaznim vratima,

zakriljen devetoslojnim kišobranom, koristi kralj za audijencije. Napravljen je u vreme Rame III. Oko prestola su četiri drveta od zlata i srebra. Po-zadi je drugi presto na visokom pijedestalu, koji je napravljen u vreme Rame I. Na njega se postav-lja Budina statua i posuda sa cvećem. Danas se u ovom holu dodeljuju odlikovanja.

Iza hola Amarin nalaze se odaje u koje mogu ući samo članovi kraljevske porodice. U tom delu, zatvorenom za javnost, odigrava se ceremonija krunisanja. Svaki tajski kralj posle krunisanja pre-spava barem jednu noć u ovoj palati. Tu se čuvaju i urne sa pepelom kraljeva od Rame I do Rame III. U holu je i kraljeva privatna kapela u kojoj se čuvaju važne Budine statue.

Na istočnom kraju kompleksa Velike palate je dvorac Borompiman u zapadnjačkom stilu, sagrađen za sina Rame V. Sada služi kao reziden-cija visokih gostiju Bangkoka. Dvorac ima veliki negovani park.

Od 1946. kraljevska porodica ne živi u Velikoj palati, već u modernoj palati Čitralada. Ovde se i dalje održavaju neke važne državne proslave, a delimično je otvorena za turiste. Nena Stoiljković

29Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanujanuar 2016.

Trampa, kocka i sujeverje

U dobra svojstva Nepalaca svakako se može ubrojati potpuno odsustvo sitničavosti. To je posebno izraženo kod ugostitelja koji su uvereni da

tanjir već jednom opran u kazanu ispred rad-nje, ne treba ponovo ispirati. Ako se, dakle, ne cepidlači sa čistoćom, može se probati alu tama, što će reći supa od bambusovih mlad-ica ili uštipci sa mlevenim mesom zvanim momo. Postoje, naravno, i različite vrste karija i, najzad, domaći specijaliteti: sir i kajmak sa Himalaja.

Glad i žeđ se za manje probirljive može utoliti i malim kupastim plodovima koji se, ne znam zbog čega, sole a ne šećere. Obično se služe na širokom zelenom listu, te se mogu uz put zobati.

Raspredanje o hrani nije slučajno. Svako ko zaista želi da strpljivo obiđe Durtan ba-zar u Katmanduu, ne trčeći kroz zamršeni splet magaza, mora prethodno da podmiri blagoutrobije, jer se na pomenutoj pijaci ne samo prodaje i kupuje, već i kocka i trampi, opisuje prošlost i proriče budućnost.

Od samozvanih umetnika veću pažnju Nepalaca privlače još jedino sve moguće igre na sreću. Neka vrsta kockica koje se, prethod-no dobro pomešane u drvenoj čaši sa tres-kom izručuju na pločnik, igraju doslovno na svakom koraku. Igrači sa prekrštenim noga-ma sede na kožnim jastučićima, okruženi grozdovima posmatrača koji se isto toliko uzbuđuju koliko i oni koji gube i dobijaju. Pošto uspeh u kocki zavisi od položaja zvez-da, na ceni su astrolozi kao i svi drugi koji se bave proricanjem budućnosti. Kao i u drugim esnafima i u ovome mora da se vodi računa o produktivnosti. Pijačni proroci otuda nerado

Svet na dlanuSvet na dlanu30 januar 2016.

Originalan zapis Dušana Miklje iz Nepala

gledaju u dlan, jer im to oduzima mnogo vremena, opredeljujući se radije za brže i otuda isplativije metode. Među njima je na sve većoj ceni korišćenje papagaja, koji klju-nom izvlače cedulje sa ispisanim sudbinama. Dok živina radi, vlasnik je zavaljen u platnenu naslonjaču i sve ležerno nadzire.

Gotovo koliko i kockom, Nepalci su opsed-nuti trampom. Ona se shvata na savršeno sportski način, što znači da svrha razmene nije pribavljanje veće koristi, već nadmetanje u procenjivanju vrednosti. Gostima se otuda nudi trampa na svakom koraku, ne samo u radnjama i aščinicama, već i na ulici. Za kaiš se, na primer, može dobiti lepeza od pauno-vog perja, a za avionsku torbu čak tri mun-gosa: živa ili preparirana. Samo se po sebi razume da je teško snaći se u razmeni tako raznorodnih stvari, ali Nepalci ističu da u tome i jeste njena draž.

Za razliku od Evropljana koji su u kocki ner-vozni a u trampi podozrivi, domaćini sve sh-vataju kao dobru priliku da se zabave. Ni oni, svakako, nisu ravnodušni prema gubicima, ali se teše verovanjem da će ih u nekom drugom životu nadoknaditi.

Za one kojima za osećanje razdraganosti nisu potrebna veštačka sredstva dovoljno je da učestvuju u svetkovinama kojih u Nepalu ima više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Pošto su povodi za proslave i duhovnog i svetovnog karaktera, u već prenaseljenom kalendaru, u kome se uz svece i bogove tiskaju i njihove manje ili više zakonite družbenice, jedva se našlo mesta za par državnih praznika. Možda je i to razlog što su Nepalci potrošili više vre-mena od nas, jer smo prema njihovom kalen-daru već odavno u nekom drugom veku.


Abomej, glavni grad kraljevstva Dahomej, koje je zahvatalo veći deo današnjeg Benina, sa strahom su pominjala okol-na afrička kraljevstva. Jezive priče o

prestonici kraljeva-leoparda, sa zidinama u krvi i prestolom od ljudskih lobanja kružile su čitavom „civilizovanom“ Evropom 19. veka. Uz Timbuktu i Zanzibar, bio je to jedan od najčuvenijih drevnih gradova crne Afrike. Narodno verovanje o ljudi-ma-leopardima potiče iz 13. veka. Priča kaže da je princezu, koja je šetala šumom, očarao leop-ard, oplodio je i napustio. Njihov sin je kasnije ubio kralja Todoa, preuzeo tron i započeo dinas-tiju strašnih kraljeva-leoparda.

Njegove surove potomke štitila je jedina prava vojska Amazonki, žena ratnika, za koju je svet ikada čuo. Zidine grada bile su „ukrašene“ odsečenim glavama neprijatelja, kraljevi su pirovali i slavili uz harem sa stotinama nevinih le-potica, vežbali i zabavljali se osvajajući i ubijajući po susednim zemljama. Ukratko, bili su strah i trepet ovih prostora. Legenda kaže da je svaki kralj-leopard imao harem od čak 4.000 žena. Neke je sticao u osvajanjima, a ostale nasleđivao od prethodnika. Svakoga dana bi evnusi, čuvari harema, birali po 41 devojku koje bi se te večeri takmičile za kraljevu naklonost. U prolazu vladar bi izabrao jednu, dok su ostale tiho pevale ispred njegovih odaja.

Dugo godina grad je bio zatvoren za strance. Oni koji su ga posetili u to vreme, retko bi preživeli da pričaju o njemu. Bio je to grad tako moćan da se usprotivio i francuskoj vojsci, ali vremena slave su prošla. Osim legendi i misterija, malo je šta opstalo od nekadašnje ekstravagan-tene prestonice, te Abomej može da predstavlja razočaranje za modernog posetioca, ali to jeste jedno od najvažnijih istorijskih mesta u državi Benin.

Nekada je kompleks kraljevskih palata morao biti fantastičan prizor. Ogroman i danas, zaštićen zidinama visine 10 metara, koje se protežu dužinom od četiri kilometra, kompleks zahvata čak 44 hektara. Od dvanaest nekadašnjih palata, jer živeti u palati pretka smatralo se lošim zna-menjem, opstale su samo dve koje su pretvorene

u muzej i proglašene svetskom kulturnom baštinom pod zaštitom Uneska. Fotografisanje unutar kompleksa je strogo zabranjeno, ali mi smo ipak uspeli da napravimo nekoliko snimaka (nevaspitani turisti). Hramovi Ahosis i Đeho, pres-to kralja Gezoa, oprema za letenje kralja Agađe (nemojte zaboraviti da pričamo o magičnoj zem-lji Benin), engleski servis za čaj, raskošni kraljevs-ki suncobrani i lule, veliki Legba vudu fetiš i žućkaste fotografije kraljeva, najzanimljiviji su eksponati zbirke. Hram Đeho je sigurno doprineo strašnim pričama o zemlji leoparda. Podigao ga

je kralj Glele da bi duh njegovog oca Gheza imao dom. Kako bi se hram zaštitio od zlih sila, upotrebljena je krv 41 zatvorenika, zlatni prah, komadi somota i svile, perle, biseri i alkohol. Još uvek se na ovom mestu prinose žrtve, retko ljudske...

Verovali ili ne, predstavnici dinastije kraljeva-leoparda još uvek postoje, kralj naslednik pre-

ZEMLJA kraljeva-leoparda


Putopisni zapis iz Benina

januar 2016.

s t o l a Gbehanzin

II i kralj Agoli Agbo II, od kraljevske loze koju su

ustoličili Francuzi kao marionetsku. Obojica imaju svoje rezidencije u Abomeju, ali je audijen-ciju kod miljenika Francuza lakše organizovati. Na ulazu u kompleks ljubazno su nas sačekali kraljevi ministri obučeni u svečane odore. Zatim su nas u rezidenciju uvele četiri kraljeve žene,

da bi konačno uz zvuke narodnih duvačkih in-strumenata, koji verovatno zamenjuju fanfare, njegovo veličanstvo kralj Agoli Agbo II ušetao u

prostoriju. Osim nekoliko komada leopardovog krzna na odori koja je oskudno pokrivala de-love kraljevog krupnog tela, ništa na vladaru nije ukazivalo da vodi poreklo od opasnih

predatora iz porodice divljih mačaka, niti o stravičnim pričama iz prošlosti na sam pomen ove dinastije.

Pred nama je na svom prestolu sedeo jedan simpatični nasmejani debeljko, sa čudnim srebrnim umet-kom koji mu je prekrivao nos. Srebro štiti kraljeva pluća od svakojakih

zaraza koje bi mu mogli preneti mi, obični smrtnici. Kralju se nikada ne ide praznih ruku, te smo mu predali

naše skromne poklone, par novčanica od deset američkih dolara i omanju flašu

domaće, srpske rakije. Posle oko pola sata pri-jatnog razgovora i razmene mnogobrojnih kom-plimenata, došlo je vreme da probamo žestoka pića, kralj našu, a mi njegovu „brlju“. Iskreno oduševljenje koje se pojavilo na njegovom buc-mastom licu, jasno je govorilo o kvalitetu naše domaće šljive. „Dođite nam ponovo i donesite još ovoga pića“, zamolio nas je na rastanku nasme-jani kralj i ljubazno pristao da se slika sa nama. Naknadno smo saznali da smo imali prilično sreće da ga upoznamo, jer njegovo veličanstvo često putuje u vudu prestonicu Benina, grad Uidu. Mi smo se, takođe, tamo uputili.

Uida je grad tipične francuske kolonijalne arhi-tekture, oronulih zgrada u kojima žive siromašne porodice sa mnoštvom dece. Zanimljivo je da na centralnom trgu, rame uz rame, stoje katolička

ZEMLJA kraljeva-leoparda

Grad iz legendi u kome su živeli ljudi koji su bili strah i trepet za susede. Uida svoj uspon doživljava za vreme trgovine robljem tokom 18. i 19. veka


katedrala iz vremena francuske dominacije i Pi-tonov hram, najvažnije gradsko vudu svetilište. Vrlo blizu je i sveta šuma Kpase, koja podseća na gradski park. Ovo područje je jedina vudu svetinja te vrste koju mogu posetiti „drugover-nici“. Vladar Kpase i njegov mirni ribarski narod nisu imali nikakve šanse u borbi sa strašnom vo-jskom kraljeva-leoparda. Kpase je spas potražio bežeći duboko u magičnu šumu i koristeći svoje moći pretvorio se u džinovsko drvo iroko, koje postoji i danas.

Često stanovnici Uide među njegovim ogrom-nim korenjem ostavljaju darove i novac da se nađe duhu kralja koji, veruje se, još uvek živi u njemu. Između ogromnih stabala nalaze se skulpture, zemaljs-ka predstava vudu božanstava, od kojih je na nas najjači utisak os-tavila figura Legbe, boga plod-nosti. Legba izgledom prilično podseća na grčkog Pana, osim što su mu rogovi i ostali atributi značajno veći. Čitav šumarak, ipak, nismo mogli da obiđemo jer postoje delovi gde je vudun, duh božanstava ove religije, još uvek vrlo snažan. Tamo mogu ući samo medijumi i sveštenici, obavezno obučeni u bele odore, sa žestokim ožiljcima na licu koji simbolizuju udarac leopardove kandže (ili su tako zaista i nastali). Uida svoj uspon doživljava za vreme trgovine robljem. To-kom 18. i 19. veka Portugalci, Englezi, Fran-cuzi, Danci i Holanđani odavde su na „put bez povratka“ poslali na hiljade nesrećnika. Zato se jedna od „atrakcija“ ovog naselja tako zove.

Mnogi od onih koji su terali crne mučenike u nepoznato bili su hrišćani. Pretpostavljam da, radeći to, ni na trenutak nisu pomislili na događaje iz svoje Svete knjige, kada je jedan drugi narod bez razloga osudio i žrtvovao Isusa na Golgoti, kada je božji sin primajući na sebe ljudske grehe, posrćući pod teretom krsta, pro-lazio stradalni put, takozvanu Via Dolorosa.

A i zašto bi vrli hrišćani 18. i 19. veka

poistovećivali crne robove i Svevišnjeg? Zašto bi za ime boga, poslednja deonica nekada i sto-tinama kilometara dugog puta kojim su u Uidu dovođeni nesrećnici i njihovo poslednje sećanje na Afriku, imala ikakve veze sa Hristovim stradan-jem?

Mnogima od nas asocijacija se nametnula sama. Ovaj stradalni put dug nešto više od tri i po kilometra, od tvrđave do plaže, bio

je obeležen patnjama hiljada malih, bezimenih mučenika, koje su umesto krstova pritiskale teške bukagije...

Od tvrđave do pijace robova, od pijace dalje do „drveta zaborava“, na koje je po predanju magiju bacio kralj Agađa lično. Oko njega su muškarci pravili devet, a žene sedam krugova, tako zaboravljajući svoj identitet i svoj dotadašnji život čiji vlasnici više nisu bili. Mesto gde se neka-

da uzdizalo drvo, tragikomično je obeleženo stat-uom morske sirene.

Treća faza na putu bez povratka bila je „Zomai“, „gde svetlosti nije dozvoljeno“, doslovni je prevod. Tu su robove često držali danima u potpunom mr-aku, što bi konačno slomilo i poslednji trun fizičkog ili psihičkog otpora nesrećnih ljudi. Mnogi ovo nisu preživeli i njihova tela su bacana u masovnu grob-nicu koja je sredinom sedamdesetih godina 20. veka obeležena spomen-pločom.

Naredna tačka bilo je „drvo povratka“, oko koga su robovi obilazili tri puta, da bi vezali duše

od kojih su se oprostili za afričko tle, kako bi one znale da se ovamo vrate. Konačno,

stradalnici su prolazili kroz „kapiju bez povratka“, stižući tako na plažu, gde

su ih čekali brodovi praznih potpa-lublja. Ta finalna tačka obeležena

je 1970. godine lučnom kapijom prekrivenom muralima i barelje-fima koji prikazuju putovanje i patnje robova...

„Nikada više“, svoju priču posetiocima završava lokalni vodič. Mi se iskreno nadamo...

Propadanje Uide počelo je lagano početkom 19. veka,

kada su, ko zna zbog čega, ev-ropske sile zaključile da ropstvo

nije humano. Mada, poslednji brod sa ljudskim teretom isplovio

je odatle 1885. godine, Uida je kra-jem 19. veka potpuno izgubila svu moć,

osim religiozne. Primat je preuzeo Kotonu, postavši ekonomski centar Benina i po svemu,

osim na papiru, prestonica države. Na lokalnom fon jeziku, ime grada znači „usta reke smrti“. Nije nam poznato kako je nastalo ime, ali grad ume da bude, specijalno u popodnevnim časovima prašnjav i lepljiv od hiljada zemiđana, moto-tak-sija, koji krstare njime u potrazi za mušterijama.

Međutim, kao i mnoge stvari u Beninu, ispod prašnjave površine grada, krile su se brojne za-nimljivosti. To je bila baza odakle smo sledećeg jutra nameravali da krenemo u unutrašnjost zemlje da bismo prisustvovali pravoj seoskoj vudu svečanosti. No, to je druga priča...


Prirodni dragulj Tajlandskog zalivaKoh Samui je najpopularnija ostrvska destinacija u Tajlands-

kom zalivu. Takođe je i najveće ostrvo u arhipelagu i treće po veličini ostrvo u zemlji. Od obale je udaljeno 80 kilometara.

Iako bi se automobilom mogao napraviti krug oko ostrva za nekoliko sati, Koh Samui nudi ogroman izbor plaža i aktivnosti koje je nemoguće sve istražiti tokom jedne posete. Do poslednjih decenija 20. veka, Samui je bio dom male zajednice koja se pretežno bavila ribolovom i sakupljanjem kokosa. Do 70-ih godina prošlog veka nije bilo ni puteva na ostrvu. Kada su strani turisti otkrili ovaj dragulj sa bujnom tropskom šumom i plažama sa belim peskom i palamama oivičene vodom neverovatne zelenkastoplave boje, usledio je ubrzani razvoj. Danas su plaže Čaveng i Lamai na istočnoj strani ostrva uza-vrela odmarališta sa fantastičnim hotelima, međunarodno poznatim restoranima i prvoklasnim noćnim klubovima.

U međuvremenu je ostrvo postalo veoma pomodna destinacija, ali uspelo je da zadrži i svoj legendarni status i reputaciju koju ima među bek-pekerima poslednjih četvrt veka.

Plaža Čaveng je najduža i najpopularnija na ostrvu, ali ujedno i najkomercijalizovanija. Na ostrvu postoji i nekoliko manjih plaža koje su idealne za opuštanje, posebno one na kojima se nalaze neki od najluksuznijih hotela na svetu. Tu su i one koje odišu starim šarmom, poput romantične plaže Bo Put sa karakterističnim starim kineskim kućama pretvorenim u prodavnice.

Koh Samui je živahno i uzbudljivo mesto koje je izgradilo sopstve-ni stil ostrvskog raja zadržavajući dobar deo svojih prirodnih lepota. Istovremeno, ono nudi sve moguće aktivnosti i usluge potrebne za vrhunski odmor, uključujući kurseve kuvanja i joge, časove tajland-skog boksa, ronjenja, čak i golfa…

Koh TaoMaleno ostrvo Koh

Tao je sjajna desti-nacija za ljubitelje ronjenja i drugo je mesto na svetu, posle grada Kerns u Australiji, po broju iz-datih međunarodnih sertifikata za ronjenje sa ronilačkom opre-mom.

Plitke kristalno čiste vode ostrva karakteriše izobilje morskog života i korala, iako to nije jedino što privlači turiste da posete ovo ostrvo.

Nacionalni park Ang TongJedan od najpopularnijih izleta sa ostrva

Koh Samui je obilazak brodićem Nacionalnog parka Ang Tong, koji obuhvata 42 mala ostrva.

Strme litice, skrivene lagune, bujna veg-etacija i neverovatan morski svet upotpunja-vaju lepotu ovog Nacionalnog parka.

Razglednica sa ostrva Koh Samui


Beograd-Moskva. Let traje skoro tri sata. Ili deset minuta manje. A onda malo iskušenje ili skoro 13 sati na nebu od Moskve do Havane. Za utehu je što

povratak traje kraće. Leti se nekim drugim ko-ridorom i štede čitava dva sata. Nije mnogo, ali puno znači…

Letilica je komforna, osoblje maksimalno ljubazno. Četiri sedišta u sredini i po dva uz pro-zore. Na letu do Havane se služe doručak i večera, preciznije kompletan obrok sa izborom više jela. Tokom leta u svakom trenutku možete da dobijete sok, vodu, čaj, kafu… Svaki putnik ima displej ispred sebe s mogućnošću da let prekrati uz gledanje filmova ili slušanje dobre muzike. Tu su i igrice. Za svakog ponaosaob obezbeđeno je i ćebence s jastučićem, neseser s papučama, čepići za uši…

Pre sletanje čeka vas i mala formalnost, odnos-

no popunjavanje dva formulara u koje upisujete vaše podatke za potrebe Imigracionog odeljenja na Kubi. Na pasoškoj kontroli, uz predaju pop-unjenih formulara, čeka vas i fotografisanje. Ovo drugo je obavezno i pri odlasku sa Kube. Sve zajedno je manje bitno od činjenice da se aero-dromske i pasoške formalnosti obavljaju veoma brzo i bez suvišnih pitanja. Na izlasku iz aero-dromske zgrade, vrlo skromne, čeka vas vodič i autobus sa tablom vaše agencije.

Aerodrom je udaljen 25 kilometra od centra kubanske prestonice. Da hotela, ovog puta Riviere (4*), stiže se uistinu vrlo brzo. I sve ono što treba obaviti na recepciji traje vrlo kratko. Osoblje je maksimalno profesionalno i izuzetno ljubazno. Sobe su skromne, ali čiste. Ukoliko na sekund nestane struja, budite bez brige. U istom trenutku se pali hotelski agre-gat i život se nastavlja…

Havana je čudesna, autentična, inspirativna… Ima tri celine. Stara Havana, Habana Vieja, pono-si se sa svoja četiri prelepa trga i muzejima. U arhitektonskom smislu prevladava španski stil s primesama baroka i neoklasicizma…

Vedado, Plaza i Miramar su tri odrednice re-zidencijalnog dela grada u kome su brojne luk-suzne vile i ambasade. Nešto nalik našem Dedi-nju… Onaj treći deo Havane je Siti centar u kome se dešava sve ono što je bitno za Havanu i Kubu. Kad ovo kažem, mislim na političke skupove i koncerte, kao i razna druga masovna događanja. “Pozornica s gledalištem” je Trg Revolucije…

Havana je bezbedna. I cela Kuba, takođe. Reč je o zemlji s izuzetno niskom stopom kriminala. Tur-iste dočekuju s osmehom a još kada kažete oda-kle stižete čeka vas i obavezna replika u stilu “Ser-bia, Tito – Jugoslavija”. Jedino što vaše blaženstvo može za trenutak da pomeri jesu agresivni pro-

Nova godina je blizu. Na Kubi se i dalje čestita kao nekad kod nas, čestitkama. Ono što je specifičnost jeste podatak da na svakoj čestitki piše i koliko je godina prošlo od Velike revolucije…

Vrhunsko zadovoljstvo u neobičnom pakovanju

Svet na dlanuSvet na dlanu36 januar 2016.

Na Kubi je sve autentično i apsolutno posebno

U dve-tri reči

1. Havana ima problem sa visokim stepe-nom prostitucije. Takođe, ima i dosta

prosjaka.

2. U saobraćaju nema gužve, odnosno na širokim bulevarima zastoja. Pešački

prelazi su retkost, semafori postoje ali…Ulice i bulevari se zapravo prelaze po prin-cipu ko gde stigne. Pravilo vezivanja po-jaseva, telefoniranja i svetla tokom dana, ne postoji…

3. Pušenje je zabranjeno samo na aero-dromu i na retkim javnim mestima.

Zapravo, u većini hotela pušenje je doz-voljeno.

4. Bejzbol je nacionalni sport. Na sva-kom koraku su stadioni. Na Kubi se

dosta pažnje posvećuju sportu tako da možete često videti decu sa trenerima kako vežbaju ili igraju razne igre.

5. Deca u školama su uniformisana. Osnovci nose teget uniforme, a

srednjoškolci krem boje i marame kao u vreme Tita kod nas.

6. Zvanična valuta je CUC, tj. konvert-ibilni pezos za strance. Takođe, postoji

i Moneda national (1 CUC- 25 pezosa lo-kalnih) samo za lokalno stanovništvo.

7. Za jedan evro se dobije od 1,20-1,25 CUC-a. Kurs varira, jer je post-

avljena valuta tako da bude uvek jača 3% u odnosu na USA dolar. U Varaderu je kurs slabiji.

8. Što se platnih kartica tiče sve se mogu koristiti osim onih izdatih u Americi.

Međutim, dosta se gubi pri konvertova-nju, tako da je savet da se nosi keš.

9. Novac je najbolje menjati u CADECA (Casas de cambio) menjačnici. Ima ih

dovoljno i u Havani i u Varaderu. Na recep-ciji hotela kurs je lošiji.

10. Voda na Kubi je bakteriološki i hemi-jski ispravna, ali nije za piće. Za piće

se koristi flaširana voda.

11. Za telefoniranje, ko ne želi naš GSM, može da kupi SIM karticu za mobilni

u većini prodavnica. Cena je oko 30 CUC-a.

12. Obavezno pasoše i novac ostaviti u sefu. U većini hotela je besplatan sef

u sobi.


davci cigara i još agresivniji, u smislu dosadni, taksisti koji nude vožnju. Ipak, kao i na drugim turističkim destinacijama potrebno je doza oba-zrivosti, jer sitnih džeparoša i uličnih prevaranata ima na svakom meridijanu sveta pa i na Kubi.

Od starog dela Havane se proteže ulica koja je jako slična čuvenoj La Rambli u Barseloni sa šetalištem po sredini ulice. Ovo je i put koji vodi do čuvenog Malekona. Reč je o najdužem bule-varu u Havani (oko 11 km) sa po tri, a u nekim delovima i četiri kolovozne trake sa svake strane i šetalištem uz okean. Ukoliko ne pređete na vreme na drugu stranu ulice, može vas čak zapljusnuti i okupati veliki morski talas. Sve deluje nestvarno, ali se uprkos svemu događa…

Havana je grad sa oko 2,2 miliona stanovnika. Temperamentom podsećaju na nas, a način života je identičan onom u Srbiji devedesetih go-dina prošlog veka kada smo bili pod sankcijama.

Kuba ima oko 11 miliona stanovnika. Mogućnost da se zaradi novac je u Havani, tako da većina njih dolazi u prestonicu “trbuhom za kruhom”. Prosečna plata iznosi oko 30 CUC-a. Iznajmljivanje stana u Havani sa računima je oko 80-90 CUC-a. Na pitanje kako žive, odgovor je da ne znaju. Kažu, snalaze se. Mnogi izvor prihoda vide u turizmu. Napojnice su dragocenost a za stanovnike Havane, istinski luksuz je i benzin (1,2 CUC), internet… Uprkos svemu, smelo tvrdim da nigde nisam video tako nasmejan, vedar i ljubazan narod. Pevaju dok menjate novac, dok kose travu, na svakom koraku je društvo sa gitarom... Engleski ne govore baš svi, pa vas ponekad zabole ruke i noge od “prevođenja”. Španski je zvanični jezik. Kubanaca ima be-lih, mulata i crne puti (kako ih tamo zovu čokolato). Vremenska razlika je -6h u odnosu na nas. Idealno vreme za odmor i kupanje je od novembra do juna, a najbolji period godine je od marta pa do juna… Zimi temperatura ne prelazi 25 stepeni Celzijusa.

Stan u Havani je gotovo nemoguće imati u vlasništvu. Kvadarat košta oko 5.000-6.000 evra. I automobili u privatnom vlasništvu su retkost,

odnosno veliki luksuz. Oni koji su na ulicama su priča za sebe. Većina ih je proizvedena tamo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Neko reče: muzeji na točkovima uživo. Vozio sam se u taksiju iz 1948. godine. Ta stara kola koštaju od 6.000-10.000 CUC-a… Međutim, ima i novih. Dobio sam informaciju da ih voze tajkuni bliski režimu ili ljudi koji rade izvan granica Kube. Na ulici, dakle, možete da vidite najnoviji audi a pored njega i kola proizvedena 1950. Veliki kon-trast, ali i zanimljiva slika…

Nova godina je blizu. Na Kubi se i dalje čestita kao nekad kod nas, čestitkama. Ono što je specifičnost jeste podatak da na svakoj čestitki piše i koliko je godina prošlo od Velike revolu-cije… Revolucije koja je Kubu, pod Kastrom, učinila apsolutno posebnom. U svemu - od načina života do puno toga što život čini ovakvim ili onakvim. Međutim, ljudi se u svemu snalaze. I podatak da retko koja kuća na Kubi ima krov, ima svoje objašnjenje - bolja je ravna ploča jer se za krov plaća dodatni porez…. Nemanja JEFTIĆ


Vardero je jedno od najposećenijih letovališta na Kubi. Nalazi se oko 140 km od Havane ili dva i po sata vožnje autobusom. Na ovom putovanju pravi se i pauza. Uvek na istom mestu, u kafeu s preporukom da se u njemu može popiti najbolja pinakolada na Kubi.

Varadero je, zapravo, poluostrvo. Istoimeno mesto ne postoji. Postoje samo hoteli naredani jedan pored drugog. Postoji i jedna ulica sa pro-davnicama, kafeima, ali ne i ono što bi se moglo nazvati centrom mesta ili centralnim trgom.

U celoj priči najzanimljiviji je Park Josone sa ostrvcetom kojim dominira mnoštvo palmi. Tu je i par mostića, restorana i kafića. Prava oaza u glavnoj ulici.

Jedan od posećenijih kafea je onaj s imenom

“The Beatles”. U njemu vas čekaju biste članova ovog legendarnog orkestra u prirodnoj veličini. Uveče, odabrane muzičke grupe sviraju muziku nezaboravnih “beba”

Cene pića su kao i kod nas, oko 3-4 CUC-a za koktele. Ulaz u noćne klubove se plaća 10 CUC-a po osobi.

Hotelska usluga je vrhunska. Sobe su skromne, kao otprilike one u većini hotela u Grčkoj, ali je sve ostalo vrh. Uveče se za goste priređuju kon-certi i različite predstave. U hotelskim restora-nima usluga je uglavnom a la carte. Peškiri za plažu su besplatni i bez depozita, a 15 CUC-a se plaća ako se izgubi. Sef je besplatan. Gostima su dostupni i barovi, teretana, teniski teren, peda-line, odbojka na plaži… Tu su i animatori kako bi

sve funkcionisalo savršeno.Ako ste u Varaderu, preporuka je da odete

na “jeep safari” (cena izleta - 30 CUC-a) ili u Delfinarijum (oko 15 CUC-a). Istinski doživljaj je celodnevni izlet (90 CUC-a) katamaranom do rezervata sa delfinima koji se nalazi nasred okeana. Priuštite sebi da se kupate u bazenu s delfinima, da vas delfini ljube i da, posle sve-ga, još i ronite na pučini pola sata uživajući u lepoti korala.

Doživljaj je i ručak na ostrvu Kajo Blanko. Na plaži sa belim peskom, u senci palmi, za ručak vam se servira jastog. Sve prati i lep izbor pića, odnosno živa muzika…

Atrakcija je i izlet helikopterom do grada Trini-dad na jugu zemlje. Ovaj izlet košta 205 CUC-a.

I za telo i za dušuVaradero je turistički ponos Kube


Jedna od najvažnijih stvari jeste sačuvati obraz

Kina je već duži niz godina vrlo popularna turistička destinacija. Čini se kao da je o ovoj zemlji gotovo sve već napisano i znano, pogotovo od kad nam je internet postao

glavna referenca.Srećom, nije tako. Kina je i dalje velika misterija,

što je više upoznajete svesni ste koliko malo znate.Uvek kad pišete pitate se odakle početi. Naravno,

imam istu nedoumicu. Pa, u pitanju je najmnogo-ljudnija zemlja na svetu, svetska sila, hiljadama go-dina neprekinuta državna i kulturna tradicija...

Odgovor se sam nameće, krenimo od Kineza.Jedna od prvih stvari koja pleni je energija i opti-

mizam ljudi koji su prošli put od velike zablude, do neverovatnog socijalnog i ekonomskog napretka.

Porodica je bila i ostala glavni oslonac, ali se i to polako menja. Kineska politika jednog deteta, po mogućnosti muškog, koja je 2015. godine ukinuta, dovela je do neravnoteže između broja dečaka i devojčica. Na svakih sto devojčica rađa se sto sedamnaest dečaka. Predviđa se da će broj

nevenčanih mladića, nazvanih golim granama, do 2020. godine iznositi 30 miliona.

Kinesko društvo trpi velike promene jer je i sve više mladih žena koje ne žele da se odreknu kari-jere radi udaje i odlaze da žive same. Do skoro to je bilo potpuno nezamislivo a sada je realnost.

Na drugoj strani, sve je veći broj starog, ali vrlo vitalnog stanovništva.

Svakog jutra, milioni starijih građana okupljaju se u parkovima da bi vežbali i družili se. Taj či je omiljena meditativno-borilačka veština istezanja i ravnoteže. Posle podneva se odlazi u drugi park - na ples. Uvek ste dobrodošli da se pridružite. Divno je gledati ih nasmejane i srećne, odnosno rasterećene razmišljanjem šta li neko o tome misli. Uživaju u kartanju ili šahu, a sve to je propraćeno svirkom i zajedničkom pesmom. Upravo taj životni


Kina danas iz sasvim drugog ugla

Svakog jutra, milioni starijih građana okupljaju se u parkovima da bi vežbali i družili se. Taj či je omiljena meditativno-borilačka veština istezanja i ravnoteže

stil je i razlog dugog života.Kada govorimo o Kinezima, jedna od najvažnijih

stvari je sačuvati obraz.To podrazumeva da je nezamislivo na javnom

mestu izgubiti samokontrolu, vikati, iznervirati se ili dovesti u neugodnu situaciju drugu osobu. Takvim ponašanjem gubi obraz onaj koji se tako ponaša, ali i osoba prema kojoj je ta emocija upućena.

U poslovnom svetu je takvo ponašanje nepri-hvatljivo i svako ko pregovara sa Kinezima pro-lazi malu obuku, jer je etikecija vrlo značajna za uspešnu saradnju.

Često se dešava da se osmehom prikriva nela-godnost, a oni koji to ne znaju gledaju na sve kao na podsmeh, što to svakako nije.

Iako se čini da je kineski uspeh meteorski, u Kini se ništa ne dešava preko noći. Nijedna značajna od-luka nije doneta a da se nije razmišljalo o njenom uticaju u budućnosti. U tome je kineska genijal-nost. Vreme za njih nikad nije bilo novac, već nešto mnogo više - budućnost.

Novac zauzima značajno mesto u životu mladih Kineza koji su sve više pod uticajem zapadnih vred-nosti i kulture. Deca moćnika i tajkuna najradije studiraju u Americi, pa mnogi tamo i ostaju. Vlada je prepoznala taj problem i jedan od primarnih ciljeva je osavremeniti školstvo i pružiti najkvalitet-nije obrazovanje.

Novac je doneo i želju za putovanjima. Evo i jedne zanimljivosti. Kada sam pitala mog vodiča da li je i gde putovao, potvrdno mi je odgovorio i rekao da se za to mora platiti depozit. On je platio 35.000 evra. Da, dobro ste pročitali. Po povratku iz inostranstva depozit se vraća. Visina depozita se određuje za svakog ponaosob, u zavisnosti od des-tinacije, članova porodice itd.

Evo još nekih zanimljivosti o životu u velikim gra-dovima.

Ono što pada u oči je odsustvo kućnih ljubimaca. Kada sam pitala kako to da nema pasa po ulicama, dobila sam jednostavan odgovor - jedemo ih. Poznata je izreka da Kinezi jedu sve sem kamenja.


Naravno, to je samo znak bogatstva kineske kuhinje i ne bi trebalo da vas zabrine, jer na meniju uvek jasno piše koje je meso u pitanju.

Kad smo već kod ljubimaca, u velikim gradovima je zabranjeno imati psa višeg od 35 cm, a postoji i zabrana za mnoge rase pasa. Određena su i mesta gde se oni mogu izvoditi.

Kina je ove godine postala prva u svetu po broju milijardera. Ima ih 596, čak 60 više nego Amerika, mada u prvih deset najbogatijih na svetu nema Kineza.

Verni pratilac novca je luksuz. Onaj ko ga ima želi da se to i vidi. Šetnjom po centru Pekinga ili Šangaja imate osećaj da ste u bilo kojoj svetskoj metropoli, jer ovi gradovi su i više od toga.

Svako ko predstavlja ime u svetskom biznisu želi da ima svoju radnju, predstavništvo ili makar reklamu u ovim megalopolisima.

Svake godine u Šangaju se održava Sajam luksuzne robe i životnog stila. Posetiocima zastaje dah od krznenih kaputa sa pedigreom, pred dijamantima okovanim mobilnim telefonima, ekstravagantnim satovima… Teško je sve nabrojati i zamisliti.

Posebna moda ili hir je i trgovina i posedovanje određenih kućnih ljubimaca.

Za sada je jedan od najskupljih pasa tibetanski mastif. Cena mu je 3,3 miliona dolara. Prošle godine, 2014, jedan je kupljen za dva miliona dolara.

Kina od ovog biznisa godišnje zaradi 300 miliona dolara. Posedovanje ovog psa je pitanje socijalnog statusa.

Šta bi Mao rekao na sve ovo?I sam veliki vođa je postao predmet umetnosti,

pa tako i profita. Dok intelektualci raspravljaju da li je Mao bio pozitivac ili negativac, umetnici zarađuju na kontroverznim satiričnim verzijama tog lika nalik Budinom. Mao je postao krunisani kralj kiča, njegov lik ukrašava majice i satove. Neki bi rekli veliki skok napred, od crvene garde do avangarde.

Da li je sve to dovoljno da obiđete ovu magičnu zemlju?

Naravno da nije.Vaš prvi kontakt sa Kinom biće verovatno Pe

king. Već sam aerodrom koji je proširen za potrebe Olimpijskih igara 2008. je fascinantan. Krov u obliku zmaja pečat je tog moćnog simbola.

U daljem upoznavanju grada, koji je najmanje tri puta veći od Srbije po broju stanovnika, susrešćete se sa carskom prošlošću i neverovatnom arhitekturom koja odoleva zubu vremena.

Podjednako je impresivna i moderna arhitektura koja odiše maštom, inspirisana tradicijom a real

izovana u najsavremenijim materijalima.Kina se zaista predstavila kao moćna sila,

domaćin Olimpijskih igara.Uživaćete u Ptičjem gnezdu, Vodenoj kocki, Ja

jetu… Da ne nabrajamo sve.Arhitekte sveta i umetnički direktor Aj Vejvej su

za ova zdanja rekli da ona nisu kineska, već da pripadaju svetu.

A kad se zamorite od svega toga, treba se uvući u neki hutong, stari deo grada gde je život mnogo jednostavniji i sporiji. Tada ćete videti jedno novostaro lice Pekinga.

Posle upoznavanja Pekinga, odlazite za Šangaj. Kakvo je samo zadovoljstvo vožnja vozom koji ide

preko 300 km/h.Dolazite i ulazite u 22. vek. Šangaj

je moćan grad, moderan i južnjački šarmantan.

Za razliku od Pekinga, ovde nema mnogo os

tataka carske prošlosti. Odmah se oseća jedna druga atmosfera, nama prepoznatljiva.

Duh Evrope se vidi u arhitekturi i načinu

života. Šangaj se nalazi na dve reke a jedna od

njih, Huangpu, deli grad na stari i novi deo.

U starom delu se nalazi čuvena Ju bašta, bazar, Francuska

koncesija i divna pešačka ulica Nanđing. Nažalost, taj evropski šarm starog Šangaja je posledica okupacije evropskih sila i period velikog poniženja kineskog naroda.

Sada je to samo deo prošlosti. I kada pogledate preko obale reke Huangpu i vidite kako blješti novi deo grada, Pudong, jasno je da je Kina na nezaustavljivom putu. Bićete očarani maštovitom arhitekturom Biserne kule, Jinmao, Šangajskom kulom nešto nižom od 700 metara i drugoj po visini na svetu, kao i mnogim drugim stvarima. Noćni kruz će vam predstaviti grad, u bukvalnom smislu, u najlepšem svetlu.

Kako Kinezi vole da se izražavaju u brojevima i procentima pa kažu da je Mao bio 70 posto u pravu a 30 nije, tako i ja vas uveravam da ćete biti 100 odsto u pravu ako krenete na ovo čarobno putovanje. Jasminka Ponjavić

42 Svet na dlanuSvet na dlanu januar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu

Nadnaslov

Dubai. Grad upakovan u luksuz između neba i peska na obali Persijskog zaliva…Ispod peska je nafta a na pesku boje zla-ta sve ono što je od njene prodaje mo-

glo da se sagradi. Zato je u Dubaiju, jednom od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata, sve naj… Najviša zgrada i hotel, najveći tržni centar i akvar-ijum… Oborili su čak i rekord po tome što imaju najveći broj stanovnika po imenu Muhamed.

Hotel Burdž al Arab je simbol grada. Ili jedan od simbola. Iz daleka podseća na ogromno jedro ukrašeno heliodromom. Doseže u visinu od 321 metar, ali iako je najprestižnija nije i najviša građevina. Sa 160 spratova, i visinom od 828 metara, to je čudesni Burdž al Halifa sa svojih 57 bešumnih litova koji se kreću brzinom od 18

metara u sekundi… S vidikovca na 126. spratu pogled je čaroban.

Ovaj futuristički megapolis okupan blještavilom sunca na pesku Arabijske pustinje preseca prirod-ni vodeni kanal Krik, koji Dubai deli na dve celine - Deiru i Bur Dubai. Ali tu su i desetine veštačkih kanala zbog čega su neki Dubai prozvali i “Veneci-jom istoka”.

Ukras Dubaija su i široke avenije, metro s kli-matizovanim stajalištima, najveća marina na sve-tu koju je napravi čovek, brojni šoping molovi… I nije tako dalek jer se sada direktnim letom iz Beograda stiže do Dubaija za manje od pet sati.

U ovoj zemlji i u dva njena najlepša grada, Dubaiju i Abu Dabiju, zapravo i nema čega nema. U Emirajt molu možete da se skijate a u Britan-

skom da sedite u kafiću čiji je inventar od leda. Čak vam i piće služe u ledenim čašama. U Burdž al Arabu, samo za odabrane, služi se koktel koji košta 10.000 dolara. Kada ga ispijete, zlatnu čašu možete poneti za uspomenu.

U Abu Dabiju je veličanstvena džamija šeika Al Zaida sa četiri minareta. Sva je u mermeru, ali i sa najvećim persijskim tepihom ikad napravljenim, uz dodatak od sedam zlatnih lustera ukrašenih kristalom s pečatom Svarovski.

Abu Dabi, Fudžeira i Dubai su i nova KonTikijeva letnja destinacija. Pozivnica glasi: obilje sunca, fantastično more s ogromnim peščanim plažama, vrhunski hoteli… Uostalom, zar nije istina da je Dubai i tamo gde je svaki detalj kao pogled na razglednicu ili pravi prizor iz mašte. Z. Š.

Grad između neba i peska

Dubai je i letnja destinacija

43Svet na dlanuSvet na dlanujanuar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu

Svaka kultura, pa i naša, prebogata je običajima. Različiti su od kontinenta do kontinenta, od zemlje do zemlje, od pokrajine do pokrajine ili od grada do grada. Neki običaji su sačuvani, drugi su se promenili i prilagodili vremenu, ali su i danas prisutni kao deo tradicije.

Ovo je vreme svadbi a svadbeni običaji, utisak je, osmišljeni su tako da bi se od njih napravilo nezaboravno venčanje o kojem će svi pričati. I priča se jer su mnogi od običaja više nego neobični…

Jedan od svadbenih običaja u Italiji je da se iseče mladoženjina kravata i da se onda prodaju njeni delovi. Od prikupljenog novca plaća se medeni mesec.

Predivan običaj stiže iz Meksika gde gosti na svadbi formiraju srce oko para koji izvodi svoj prvi ples, čime se simbolizuje ljubav bez koje brak ne može opstati. A da bi uistinu bio neraskidiv, mladenci posle plesa vežu u čvor tkaninu specijalno priprem-ljenu za ovaj važan trenutak.

I u mnogim drugim zemljama svadbeni običaji svode se na verovanje da će brak biti takav i takav ukoliko… Zato, ukoliko se nađete na venčanju u Finskoj, u jed-nom momentu videćete mladoženjinu majku kako drži tanjir na glavi kad mladenci započnu svoj prvi ples. Broj parčića na koje se tanjir polomi kada padne predstavlja, prema verovanju, broj dece koje će par imati.

Šveđani imaju običaj koji se, zapravo, svodi na mali porodični ritual uoči venčanja.

Mladina majka daruje ćerku zlatnim novčićem koji ova stavlja u desnu cipelu. Posle toga mladu daruje i otac. Srebrni novčić koji dobije od oca mlada stavlja u levu cipelu. Sve ovo, prema verovanju, simbolizuje bogatu budućnost.

Na tradicionalnom nemačkom venčanju gosti daruju srećnom paru posuđe koje se zatim lomi da bi se “oterali zli duhovi”. Ali to nije kraj. Od srećnog para se zahteva da sav lom počiste i tako nauče da život u braku nije nimalo lak. Međutim, ukoliko sve urade zajedno, tokom braka prebrodiće svaki izazov. U nekim delovima Nemačke mladenci zajednički život simbolično počinju testerisanjem debla. U ovoj zemlji to je tradicija koje se mladenci i danas drže, jer veruju da će u životu zajedničkim trudom sve teške zadatke uspešno rešavati.

I jedan običaj iz Holandije, kao i verovanje koje sobom nosi, zaslužuje posebnu pažnju. Tamo mladenci u dvorištu oko svoje kuće sade ljiljane kao simbol obnavl-janja njihove sreće i ljubavi sa svakom novom godinom. U Češkoj je pak običaj da se prijatelji mlade ušunjaju u njeno dvorište u kome zasade drvo i okite ga raznobojnim ljuskama od jajeta i mašnicama u što više boja. Legenda kaže da će mlada živeti ono-liko godina koliko živi i to drvo. A da paganskog ima u mnogim zemljama dokaz je i priča iz Irske u kojoj je običaj da stopala mlade moraju sve vreme da budu na podu dok ona i mladoženja igraju svoj prvi ples. Ukoliko za vreme plesa stane na prste ili petu, veruje se da će u nju ući zla vila i odvesti je daleko.

Jedan lep običaj koji je prisutan u celom svetu u Estoniji je korigovan. Reč je o običaju da će se žena koja uhvati mladin buket, takozvani bidermajer, sledeća udati. U ovoj zemlji taj običaj izmenjen je u korist muškaraca. Pravila nalažu da se posle čina venčanja mladoženji oči vezuju maramom. Zatim ga svatovi okreću u krug. Neoženjen muškarac na čiju glavu mladoženja spusti šešir sledeći staje na “ludi ka-men”. I u obližnjoj Letoniji postoji zanimljiv običaj. Za vreme svadbe gosti “kidnapuju”

Divlja guska na dar budu}oj tašti


Svadbeni običaji širom sveta

mladu i mladoženja tada mora da plati otkup da bi je dobio nazad. Cena otkupa je tura pića ili jedna pesma…

Običaji u afričkim zemljama takođe su neobični i zasnivaju se na paganskim ritualima. Konkretno, marokanske mlade započinju svoj dan ceremonijalnim pročišćenjem u vidu kupanja u mleku pre nego što im ruke i stopala detaljno iscrtaju kanom. Deo tradiciona-lnog sudanskog venčanja uključuje spaljivanje sedam drški od metle od strane glavne deveruše, što simboliše odbacivanje loših navika pred početak bračnog života. A u Egiptu? U ovoj zemlji žene imaju običaj da na venčanjima za sreću - uštinu mladu!

I drugi kraj sveta ima svoje neobičnosti. Tradicionalno, mladoženja u Koreji ma-jci svoje buduće supruge poklanja divlju gusku. Na taj način mladoženja obećava budućoj tašti da će njenu kćerku voleti celog života. Ovaj običaj se zadržao do danas, s tim što se sada mnogo češće poklanja drvena figura guske nego živa životinja. Ko-rejska tradicija, takođe, nalaže da se po stopalima mladoženje udara ribom ili trskom pre prve bračne noći kako bi mu tako testirali snaga i karakter.

Apsolutna neobičnost vezuje se za mnogoljudnu Kinu. U pojedinim delovima ove velike zemlje od devojaka koje su pred udajom traži se da svakog dana plaču po jedan sat mesec dana pre venčanja. Desetog dana ovog rituala pridružuju im se i njihove majke, a zatim i bake. Veruje se da se plakanjem izražava radost. Plaču horski i u različitim tonalitetima.

Japanske mlade menjaju odeću nekoliko puta u toku dana. Zluradi jezici tvrde da su ovaj običaj izmislili vešti trgovci kako bi što pre ispraznili radnje. Takođe, u

Japanu postoji i tradicija ritualnog ispijanja devet čaša sakija u toku ceremonije venčanja.

Jedan zanimljiv običaj vezan je za Indiju. U nekim delovima ove velike zemlje smatra se da su žene koje imaju planete Mars i Saturn u astrološkoj sedmoj

kući “uklete”. Naime, veruje se da uzrokuju ranu smrt supružnika. Da se to ne bi dogodilo, one prvo moraju da se udaju za drvo koje se zatim

poseče kako bi se kletva poništila.Ono što sledi ne bi se moglo nazvati neobičnim. Jedino što uis-tinu jeste neobično je podatak da priče dolaze iz zemalja za koje

nikada ne biste poverovali da tako nešto upražnjavaju. Ali da ne dužimo priču… U Škotskoj, uoči “velikog dana”, prijatelji

mladu simbolično gađaju đubretom kao što je, na pri mer pokvareno mleko ili hrana, mrtva riba, katran ili perje.

Prvo je vežu za drvo, a posle svega je vode da pije. Veruje se da ako podnese sve ovo, moći će i

sve ono što dolazi sa brakom. Čudno, zar ne? Zvuči kao da je izmišljeno, a za-

pravo nije. Dakle, u Francuskoj, mlad-enci su nekada terani da piju ostatke

sa venčanja i to iz ve-ce šolje! Danas je ova tradicija malo izmenjena. Mladen-cima poslužuju čokoladu i šampanjac, ali takođe servirane iz toaleta. Poenta ovog običaja je da mlada i mladoženja ojačaju pred prvu bračnu noć.

I za kraj, jedna priča iz daleke Venecuele. Tamo je običaj da se mladenci iskradu sa svadbe a da se ne pozdrave. Smatra se da će im to doneti sreću…

Apsolutna neobičnost vezuje se za mnogoljudnu Kinu. U pojedinim delovima ove velike zemlje od devojaka koje su pred udajom traži se da svakog dana plaču po jedan sat mesec dana pre venčanja


Svadba za pokojnikaI ovo je, istina nekada, bilo moguće. Reč je o

tome da je kod nas postojao običaj pretvaranja sahrane u svadbu. Sve se događalo u slučaju da premine mladić ili devojka koji nisu stigli da stupe u brak. Na sahranu se, naime, dovodila osoba suprotnog pola.

Kao i pokojnik, dovedena osoba se oblačila u svadbeno odelo, da bi se zatim obavila ceremonija stupanja u brak. Sve ovo, naravno, radilo se uz pratnju muzike…

Pravoslavno crkveno venčanjeSveta tajna braka je molitveni čin. Crkveni zakoni nalažu da se ne može zakazivati u toku

posta. Obaveza je, takođe, da mladenci i kumovi moraju biti kršteni.Venčanje se obavlja u crkvi parohije u kojoj živi mladoženja. Venčanje se zakazuje kod

sveštenika najmanje mesec dana ranije. Da bi se venčanje obavilo po pravilima, neophodno je imati simbole obreda venčanja:

burme, sveće kupljene u crkvi, crno vino, jednu čašu i belo platno. Burme simbolizuju večnost bračne zajednice, sveće čistotu i večnu svetlost carstva nebeskog, zajednička čaša je zamena za pričešće, dok se belim platnom povezuju desne ruke u toku obreda venčanja, kao simbol večnog povezivanja.

Prva radnja koja se vrši je veridba, odnosno prstenovanje ispred oltara.Posle prstenovanja, mladenci i kumovi zajedno sa sveštenikom odlaze na sredinu crkve

gde se obavlja čin venčanja. Venčanje se završava kada sveštenik blagoslovi volju mladenaca. Pravoslavna crkva priznaje i razvod i ponovno venčanje, ali ne više od četiri puta. Vernici Pravoslavne crkve slave Mladence, 22. marta, kada se po običaju okuplja najbliža rodbina u kući onih koji su se venčali u prethodnih godinu dana.

Zašto odžačar donosi sreću

U Britaniji se smatra srećom ako odžačar dođe na venčanje i poljubi mladu. Običaj datira od vladavine kralja Džordža III.

Kraljevi konji su se izmakli kontroli i odžačar se umešao da ga spasi. Kralj je proklamovao Kraljevskim dekretom da svi odžačari donose sreću i da se sa njima treba ophoditi sa poštovanjem. Odžačari se takođe povezuju sa ranim paganskim običajima gde je crna boja označavala plodnost.

Građansko venčanjeVenčanje koje se ne obavlja u crkvi zove se građansko venčanje. Ono se odvija uz prisustvo

kuma i starog svata, dva svedoka koja moraju biti prisutna. Mlada i mladoženja se obavezuju da će poštovati brak, bračne principe, odnosno uzajamno poštovati jedno drugo.

Vođe Francuske revolucije u 18. veku su zauzele stav, koji su do danas gotovo sve vodeće države sveta prihvatile, da su državljani jedne države, prvo građani, a tek onda pripadnici određenog naroda ili verske konfesije. Od tada je zaživeo i pojam građanskog venčanja. Reč je o ceremoniji prilikom koje dvoje ljudi stupa u brak.

Kada potpišu venčani list, mladenci dobijaju potvrdu da su venčani. Prilikom venčanja mogu da uzmu ili zadrže prezime supružnika.


Posipanje mladenacaJedan od najzastupljenijih običaja je posi-

panje mladenaca. Ovaj običaj je najrazvijeniji u Češkoj, gde tokom celog slavlja mladence nečim posipaju.

Na početku ceremonije deveruše bacaju latice cveća po mladencima, kao simbol lepote i radosti. Tokom slavlja, pred noge im se baca tanjir čije krhotine moraju zajedno da počiste, što simbolizuje jedinstvo i slogu.

Prilikom izlaska sa venčanja, prijatelji i poro-dica na mladence bacaju grašak kao simbol plodnosti. Kada nakon venčanja dođu kući, mladence čeka “kiša” od oraha, žitarica, sitnog novca i smokava, što predstavlja drevni pagan-ski običaj umirivanja bogova u kući.

U indijskoj ceremoniji venčanja porodica i pri-jatelji često donose venčiće i ikebane naprav-ljene od cveta kadife čijim laticama zasipaju mladi bračni par sa željama da imaju lep život.

Mlade u belomJedno od nepisanih pravila jeste da mlade

čin venčanja dočekuju u belim venčanicama. Ovo važi posebno ako se udaju prvi put. Međutim, nije oduvek bilo tako.

Ova tradicija čak nije ni stara koliko nam se čini. Pre 1840. godine, mlade su rado oblačile haljine raznih boja na svom venčanju, a onda se desilo venčanje kraljice Viktorije sa princom Albertom, gde je ona odlučila da se odrekne boja i pojavi obučena u belo od glave do pete. Bela boja je bila veoma kontroverzna za ono vreme, jer je smatrana bojom žalosti, ali je nakon hrabrog izbora engleske kraljice postala opšti trend evropskih venčanja. Za razliku od ovog dela sveta, indijske mlade se tradicio-nalno venčavaju u crvenom sariju, a afričke neveste vole bogat kolorit i dizajn svojih venčanica.

Prsten na stopaluIako razmena nakita tokom čina venčanja

uglavnom podrazumeva prstenje na rukama, nije uvek tako. Zapadnjački običaji nalažu da mlada, nakon čina venčanja, verenički

prsten premešta na domali prst leve ruke, a na njegovo mesto na domali prst desne ruke,

stavlja burmu. U Indiji, Hindu mlade svoju burmu nose na

prstu stopala, prvom do palca. Ovo prstenje je uglavnom od srebra i na taj način ga

nose samo udate žene. Mladoženje ne nose prstenje na prstima stopala kao znak svog

bračnog statusa, već kao nakit. Mogu ga nositi i neoženjeni muškarci.


Londonski Big Ben visok je…. metara

1. Dvorac Versaj, najveći i na-jpoznatiji na svetu, delo je fran-cuskog kralja Luja XIV koga su još zvali…

a) Kralj Šumeb) Kralj Suncec) Kralj Mesečine

2. Na južnom delu Crvenog trga nalazi se crkva Vasilija Blaženog, jedna od najlepših u svetu. Izgrađena je po nalogu…

a) kneza Dimitrija Donskogb) Mihaila Romanovac) cara Ivana Groznog

3. Notr Dam, gotska katedrala, sagrađena je na mestu gde je nekada bio rimski hram. Njena gradnja dovršena je...

a) 1345. godineb) 1417. godinec) 1510. godine

4. Železnički saobraćaj između Sankt Peterburga i Moskve, da-nas turistička atrakcija Rusije, ot-voren je…


5. Štefanplac, kojim dominira katedrala Svetog Stefana, simbol je…

a) Berlinab) Minhenac) Beča

6. Krilata statua anđela Ga-brijela, koji je prema biblijskom verovanju jedan od tri anđela koji ljudima prenose božje odluke, deo je Milenijumskog spomenika u…

a) Rimub) Budimpeštic) Madridu

7. Kada je češki kralj Karlo IV krunisan za cara Svetog rimskog carstva, Prag je promovisan u pre-stonicu Evrope. Bilo je to…


8. Daleke 1867. godine američki Senat kupio je od Rusije Aljasku. Glavni grad ove po prostranstvu najveće američke države je…

a) Enkoridžb) Džunoc) Kečikan

9. Stanovnici Berlina dele isto-riju u dve epohe. Na onu kad je grad bio podeljen i vreme kad je ZID srušen a grad ujedinjen. Bilo je to….

a) 1989.b) 1990.c) 1991.

10. Lisabon je “zlatni grad” južne Evrope. Nastao je još u 15. veku. Posle velikog zemljotresa

sagrađen je novi grad sa savre-menim urbanim rešenjima. Razor-ni zemljotres dogodio se…

a) 1698.b) 1755.c) 1801.11. Londonski Big Ben je najveća

sahat kula na svetu sa zvonikom. Izgrađen je u neogotičkom stilu a njegova visina je…

a) 87,5 metarab) 95,0 metarac) 96,3 metra

12. Kuća Ane Frank na kanalu Prinsengraht, mesto je gde je Ana napisala čuveni dnevnik o sudbini ljudi koji su se tu krili. Kuća se na-lazi u…

a) Briselub) Roterdamuc) Amsterdamu

13. Madridski Muzej Prado, s jednom od najboljih svetskih kole-kcija umetničkih slika, za javnost je prvi put otvoren...


14. Barselona je drugi po veličini grad u Španiji, ali i glavni grad španske pokrajine....

a) Andaluzijeb) Baskijec) Katalonije

15. Brisel je od 1967. godine sedište NATO pakta. Takođe je i sedište Evropske ekonomske za-jednice od...


16. Rim je jedinstven grad u sve-tu po tome što ima i dva suverena entiteta. Jedan od tih entiteta je Sveta stolica a drugi je...

a) Malteški redb) Ćinećitac) Vila Borgeze

17. Monblan, najviši vrh Alpa (4.807 metara) nalazi se na grani-ci dve evropske države...

a) Italije i Francuskeb) Italije i Švajcarskec) Švajcarske i Francuske

18. Jedna od najpoznatijih prirodnih lepota u Africi su Vikto-rijini vodopadi. Kako se zove reka na kojoj se ti vodopadi nalaze...

a) Nilb) Zambezic) Kongo

19. Kako se zove deo Sre-dozemnog mora omeđen Ko-rzikom, Sicilijom i Sardinijom...

a) Jadransko moreb) Ligursko morec) Tirensko more

Odgovori: 1. b) Kralj Sunce; 2. c) cara Ivana Groznog; 3. a) 1345. godine; 4. b) 1891. godine; 5. c) Beča; 6. b) Budimpešti; 7. a) 1355. godine; 8. b) Džuno; 9. a) 1989.; 10. b) 1755.; 11. c) 96,3 metra; 12. c) Amsterdamu; 13. a) 1819. godine; 14. c) Katalonije; 15. a) 1958. godine; 16. a) Malteški red; 17. a) Italije i Francuske; 18. b) Zambezi; 19. c) Tirensko more


Proverite da li znate...

januar 2016.

REŠENJE: TIJANA, ABADAN, BANSKO, ADITON, KANATI, KASTOR, NANGNIM, AKTOR, MIN, ST, U, BRAMANIZAM, IKS, RATANIJA, AK, RI, ANITICA, BRAMS, LISAC, TEOKRATA, NT, AS, BASAMAK, P, AZ, ABAR, MATS, RZ, ABRONOŠA, KE, ALAMODE, VANDAL, MAJORI, ETALON, NALIVI, ARETEJ, RATICA,

AUTOR: MAČVANIN

KOŽARSKA RADIONICA

(TUR.)

GRAD U NIGERIJI

NEMAČKI GLUMAC,

EMIL

POMOĆNI UČITELJI

(LAT.)

ŽIVOTINJ-SKI POROD

(MN.)

NEPOTPI-SANI PISCI

(GRČ.)

IME PEVAČICE DAPČEVIĆ

LUKA U IRANU

BUGARSKI ZIMSKI CENTAR SA SLIKE

GORE

DEO STARO-GRČKOG HRAMA

PORTUGAL-SKI ISTRA-

ŽIVAČ, PEDRO

ALVARES

ŽITELJ

AKRE

GLUMAC U MASOVNIM FILMSKIM SCENAMA

GRAD U MEKSIKU

OBRADIVA NJIVA RADIJUS

OBLASTI POD UPRA-VOM KANAOGRLICA,

NISKA

POLUKSOV BRAT (MIT.)

GRAD U S. KOREJI

IME PEVAČA MIJATOVIĆA

ADVOKAT (LAT.)

MINIMUM (SKR.)

NAUČ.-IST-RAŽ. CEN-TAR (SKR.)

STARIJI (SKR.)PISAC

„KAPITALA”, KARL

URANIJUMSTARI

SREBRNJAK SA LIKOM

KRSTA

HINDUSKA RELIGIJA

NEPOZNA- TA U JED-NAČINI

VODITELJ-KA, TARA

LEKOVITI KOREN JEDNE PERUANSKE

BILJKE

ATLETSKI KLUB (SKR.)

NAŠ NOVINAR, DIMITRIJE

RUDARSKI INSTITUT

(SKR.)MAJKA, MATI

ANITAOD MILJA

KOMPO-ZITOR,

JOHANESTVRDO DR-

VO, ABONOS

IME ŠVEDSKOG SKIJAŠA LUNDA

SVINDALA

MUŽJAK LISICE

SLEDBENIK TEOKRATIJEOSTRVO U

SREDOZEM-NOM MORU

NITONVRSTA

INSEKTA

VRHUNSKI SPORTISTA

UPUTITI MOLBU

NEKOME

STEPENIK (TUR.)

ZMIJSKI CAR, UDAV

(MN.)

FOSFOR

JA (STAROSL.)PRODAVNI-CA PREDME-TA OD ZLATA

GRAD U SUDANU

BUG. ZIM. CENTAR SA SL. DOLE

IME SLAVNOG TENISERA

VILANDERAŠABAC

RADNA ZAJEDNICA

(SKR.)

BRBLJIVAC (TUR.)

PODRUČJE POD VLAŠ-ĆU VALIJE

KLUB EKO-NOMISTA (SKR.)DINAR

PO NAJNOVIJOJ MODI (FR.)

DIVLJAK, RUŠITELJ

(LAT.)

VIŠI OFICIRSKI ČIN (MN.)

OSNOVNA MERA,

PRAMERA

ONO ŠTO SE NALIJE U NEŠTO

(MN.)

ANTIČKI HELENSKI

LEKAR

MALA RATA


Neka su vam srećni putevi

Juče sam kupila novi kofer. Mali, crven i lagan, po meri ručnog prtljaga i mojih novogodišnjih želja. Noseći ga kroz beo-gradske ulice razmišljala sam koliko će

snova i uspomena stati u njega. Koja li ćemo mesta posetiti? Koliko ljudi će nam se obrado-vati?

U susret novoj godini idem sa novim koferom i novim snovima. Deo 2015. godine spakovala sam u onaj stari, iskrzanih ivica i pohabanih stranica, izbrojala destinacije i razglednice, su-venire i nove osećaje.

Zašto i vi ne biste sproveli novogodišnje prepakivanje? Nije neophodno da zaista pu-tujete. Evo kako to da uradite. Prvo raspakujte

staru godinu. Još jednom dobro pogledajte šta sve ima u njoj. Istresite je kao kofer pred put-ovanje. Proverite da se u njemu kojim slučajem nije zaturilo nešto što vam nije potrebno. Te nepotrepštine su često veoma uporne i sakriju se tamo gde ih ne očekujete. Zatim oprezno spakujte sve ono bez čega ne možete da otpu-tujete u 2015. Koliko ćete ostaviti stvari iz go-dine koja odlazi? Proberite ono najnephodnije da biste ostavili prostora i za ono što možete ubaciti usput. Pre 1. januara odredite na kom ste mestu sada na mapi svog sveta i gde želite da stignete naredne godine. Procenite koliko će vas koštati karta, odaberite saputnika ili sa-putnike. Možda birate da putujete sami? Zašto

da ne, takvo putovanje može biti još uzbudljivi-je! Uporedite svoja očekivanja sa predznanjem sa kojim krećete i mogućnostima koje vam se pružaju usput, kao i na samom odredištu. Gde biste i sa kim voleli da budete na kraju 2016?

Nije važno ako ne znate kuda idete. Ponekad je važnije prepustiti se. Ipak, preporučujem vam da se ove godine zadesite bar jednom na potpuno nepoznatom mestu. Na njemu će i putovanje i mapa vašeg sveta izgledati sasvim drugačije.

Želim vam srećne puteve i neka vam put-ovanje kroz 2016. godinu bude bezbedno i udobno! Gde god krenuli, ne zaboravite da spakujete snove u kofere! Jelena Bašević


Novogodišnje prepakivanje

januar 2016.

Čitajte na odmoru

BUDI VODA Igor ArihOsnove dinamičnih komunikacija i sedam smrtnih komunikacijskih grehova.Knjiga jednog od najvećih regionalnih marketinških stručnjaka kojom se klasično oglašavanje proglašava mrtvim, demistifikuje advertajzing branša i uverljivo predstavlja model komunikacije zasnovan na tradicionalnim vrednostima poštenja i kvaliteta. Inova-tivna knjiga: obrće dosadašnji proces u kojem je oglašivač svojom porukom gađao široku publiku da bi iz mnoštva pogodio prave kupce i dokazuje na primerima iz prakse kako se treba prvo gađati najuža ali reprezentativna publika koja će proširiti dobar glas o proizvodu. Ovde se dolazi do poente: novi advertajzing koji ova knjiga propagira isključuje efekte i manipulacije, novi advertajzing se zasniva isključivo na visokom kvalitetu proizvoda (usluge itd.)Knjiga je i autobiografija. Veoma duhovita. Autor sve vreme gradi paralele sa hrišćanstvom i rokenrolom – neočekivane, ali veoma ubedljive veze. Suština je da se i religija i rokenrol i oglašavanje i predstavljanje publici zasnivaju na istim principima komunikacije

ELIZABET JE NESTALA Ema Hili

Originalan, napet psihološki triler, ali i roman o pamćenju, identitetu i starenju. Junakinja je 82-godišnja žena koja se, tonući u demenciju, daje u očajničku potragu za svojom najboljom prijateljicom jer veruje da je nestala.Dobitnica nagrade „Kosta“ 2014. za najbolji roman. Najuži izbor za nagradu „Dezmond Eliot“.. Najuži izbor za Nacionalnu književnu nagradu Velike Britanije.. O prvenac Eme Hili otimalo se ni manje ni više nego devet izdavača, a prava za televizijsku adaptaciju otkupljena su pre nego što je knjiga uopšte izašla iz štampe.Elizabet je nestala je briljantan roman ne samo zbog detektivskih zapleta već i zbog nezaboravne perspektive iz koje je napisan. Nateraće vas da preispitate svoja sećanja. Originalno delo.

KAKO BITI PARIŽANKA GDE GOD DA SIAn Berest, Karolin de Megre, Odri Duan, Sofi MasPriručnik koji će vam pomoći da postanete très chic! Četiri uspešne i izuzetne Francuskinje konačno nam objašnjavaju kako je to biti Parižanka: kako se oblače, zabavljaju i zbog čega su autentične. Uvid u samu srž pariske umetnosti o tome kako je biti žena. Zabavna, duhovita, puna saveta, ilustrovana i u tvrdom povezu – savršen poklon za svaku devojku i ženu.Ove četiri Parižanke otkriće vam tajnu kako da uvek budete šik i uživate u životu. Parižanke iznose svoje stavove od odeće i cipela do afera i izlazaka, nude ukusne recepte i rešavaju ljubavne dileme. Na kraju ćete se zaista osećati kao Parižanka, mnoge savete poslušati a stil i nove navike usvojiti.

NE RECI MI DA SE BOJIŠ Đuzepe Katocela

Istinita priča o somalskoj olimpijki koja je trčala za slobodu. Priča o Samiji koja se udavila, tri godine nakon Olimpijskih igara u Pe-kingu, dok je pokušavala da emigrira u Italiju i odatle stigne na Olimpijske igre u Londonu 2012. Priča je napisana u formi romana, jednostavnim i preciznim stilom, junakinja priča o svojim snovima i razočaranjima, besu i strahovima, i velikoj želji za slobodom. „Ne reci mi da se bojiš“ – to je mantra koju su Samija i njena sestra Hodan često ponavljale, ubeđene da strah donosi ružne stvari, a zbog toga je to i naslov knjige. Priča o atletičarki koja je postala simbol slobode i koja je ostavila neizbrisiv trag. Sjajna knjiga, tužnog kraja ali puna života i energije kao što je bila Samija koja će zahvaljujući ovom romanu živeti zauvek. Tema emigracije je izuzetno aktuelna. Jedna od prvih knjiga koje će činiti književnost o savremenom holokaustu. Katocela je za ovaj roman dobio najprestižniju italijansku književnu nagradu Strega 2014.

VREME DIVLJIH ORHIDEJA Nikol FoselerČarobna ljubavna priča i porodična istorija u egzotičnom okruženju. Ljubavni roman o Džordžini i Rahardži koji su se upoznali sa 10 godina, bili razdvojeni pa se opet sreli i započeli strasnu vezu. Njihovo poreklo i način života su prepreka do srećnog kraja. Radnja se dešava u nekoliko decenija (skoro 50 godina) u Singapuru u 19. veku. Srećemo zanimljive likove sa svojim slabostima i protivrečnostima, teškoće i tragedije koje treba da savladaju, njihovo često ponavljanje grešaka i vidimo kako se menjaju s vre-menom. Mnogo neizgovorenog određuje sudbinu likova i na kraju dovodi do dramatičnog vrhunca. Lep roman, magičan, dobro istražen i napisan sa strašću. Uzbudljiv i avanturistički, obavijen porodičnim tajnama. Konstantna plima i oseka, zaljubljeni pa razdvojeni, ljubav pa mržnja. Ljubav i mržnja, ljubomora i osveta… sve to čini knjigu uzbudljivom i raznovrsnom. Možete mnogo saznati o istoriji Singapura, udaljenoj trgovačkoj koloniji britanske imperije koja je privukla najsmelije trgovce i avanturiste. Radnja se dešava samo dvadesetak godina nakon osnivanja kolonije.


ZIMSKA AVANTURA POČINJE!Iskoristite naše roming pakete i umanjite troškove.

Razgovarajte, šaljite poruke i surfujte internetom kao da ste kod kuće. Aktivirajte željene m:tel Crna Gora i Evropa roming pakete u mts vodiču na *100# za pripejd ili *797# za postpejd tarife i uživajte u savršenom odmoru!

www.mts.rs 0800 100 100

* 100 #pripejd

* 797 #postpejd

svet na dlanu 67

Documents