svet na dlanu 73

7/26/2019 Svet Na Dlanu 73

1/52


2/52


3/52


4/52

4 Svet na dlanuSvet na dlanu jun 2016.

Graamata jo nije ree

OgroeanDugo je 636, a etara a kad bi nekim udom iznenada presuilo...

BajeSedimo u restor

16

22

18

8

42

NjenavI arobni Azer

SumNeverovatan j

44

CeejaKad zavrimo sv


5/52

5Svet na dlanuSvet na dlanujun 2016.

Svet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Miidirektor izdanja

Znam, nije vam lako da odluite gde da letu-jete a leto je na pragu. Istina, mnogi su jou danima Sajma turizma uplatili odmor nanajlepim KonTikijevim letnjim destinaci-

jama i - utedeli. Drugi su, opet, koristili pogodnosti

ranog bukinga i nekih naih ovoprolenih akcija i- pritedeli. A za one koji se jo nisu odluili da li dadane odmora provedu u kontinentalnom delu Grkeili na prelepim grkim ostrvima, moda u Crnoj Gori ilinekom od letovalita Turske, na Siciliji ili Kipru, Malti ili

Egiptu, takoe i nekoj dalekoj destinaciji s egzotinimplaama, predlaem da s nama krenu put jordanskeAkabe (Aqaba). Uivae i nee mnogo potroiti.

U potrazi za atraktivnom destinacijom odluili smose da ovog leta dignemo artere do jordanskog gra-da udesnih turistikih potencijala i luke u koju ovegodine, dva puta nedeljno, pristiu kruzeri iz celogsveta sa po etiri ili pet hiljada znatieljnih turista.Akaba uistinu nudi mnogo. Pozicionirana je u zalivuCrvenog mora s nestvarno istom vodom i brojnimkoralnim grebenima izuzetne lepote. Doekae vas

duge peane plae, vrhunski hoteli, maksimalnogostoprimstvo i injenica da golim okom moeteda vidite palme i graevine izraelskog grada Ejlata.Mogunost da letujui u ovom gradu odete za tili as

do Tebe u Egiptu, odnosno skoknete na jednodnev-ni izlet do Jerusalima koji je tu blizu ili da uivate uaroliji Mrtvog mora, ovom letovalitu daje nekuposebnu dra i sasvim drugu dimenziju. A ono to jeuistinu magija jeste legendarna Petra iz koje se nose

uspomene za sva vremena, kao i etnja pustinjomVadi Ram u kojoj i danas, na isti nain kao i pre mno-go godina, ive beduinska plemena.Akaba je iv i siguran grad, s puno restorana s boga-tim menijima i vrhunskom ponudom ribljih speci-jaliteta. Atrakcija za turiste je i veliki bazar u komemoete da kupite ak i 22-karatno zlato bakarne boje.A smetaj Jordanci dosta ulau u turizam. Akabu

ulepavaju hoteli najpoznatijih svetskih lanaca (Kem-pinski, Interkontinental, Hilton). Ne zaboravite, naprvi arter put Akabe polee 25. juna. Cena najjeini-

jeg aranmana je 299 evra.A ta mislite o Maldivima. Da li vam se dopada idejada ovom apsolutno prestinom letovalitu, dalekood radoznalaca, provedete sedam dana. Taman tol-iko da predahnete od brojnih obaveza i da se vratite

potpuno osveeni. I to je sa nama mogue. Cena ovogaranmana sa avio-kartom, smetajem u hotelu s 5*i uivanjem u apsolutno egzotinom okruenju kota1.490 evra.Ali to nije sve. KonTiki i ovog leta nudi najvie. I na-jatraktivnije destinacije i letovalita s obiljem sunca,kupanje na najboljim plaama, arter letove, paljivobirane hotele i drutvo najboljih vodia. Zato, doiteda letujemo i uivamo zajedno.

Leto(vanje)u Akabi

Svet na dlanuSvet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje:KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,

Redakcija:011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja:Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik:Zoran eerov, Lektura:Tatjana Jankovi,Layout:Vuk Milosavljevi, Dragan Babi. tampa:Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

tekdasezna

Hotel sa nula zvezdica

Klasifikacija zvezdicama je uobiajen nain ran-giranja hotela, gde zvezdice oznaavaju kvalitet

i uslugu koja se moe oekivati. Osim klasifikacijezvezdicom, koriste se i druge razliite ocene, poputdijamanata i slova (od A do F). U SAD postojisistem takozvanog dijamantskog ocenjivanjapa tako hoteli sa pet dijamanata pruaju uslugebuenja i nalaze se u samom centru grada.

Svaka zemlja ima svoje standarde po kojima vrirangiranje hotela. Da li e hotel imati dve ili akpet zvezdica, zavisi od standarda koje je postaviloministarstvo zemlje u kojoj se hotel nalazi.U Nemakoj i Austriji precizno su odreeni kriteri-

jumi koje hotel mora da zadovolji. Da bi hotel dobiosamo jednu zvezdicu, mora imati sobu koja je veaod 8 kvadratnih metara. Svaka soba bi trebalo daposeduje televizor i sopstveno kupatilo. U samomhotelu nalazi se restoran i pruaju se usluge sva-kodnevnog ienja i korienja telefona na recepci-

ji. Da bi hotel dobio dve zvezdice, pored veih soba,mora da ima i pribor za linu higijenu, a ve u onimasa tri zvezdice osoblje treba da govori dva jezika,

a sobe moraju biti jo bolje opremljene. U sobi semora nalaziti telefon, fen za kosu, sef, a takoetreba da postoji obezbeen i pristup Internetu.

Ve sa tri zvezdice, hoteli irom sveta uglavnomse nalaze u prometnom delu grada ili u poslovnimzonama. U sklopu hotela nalazi se restoran, parking,fitnes centar, a neretko i bazen.Hoteli sa etiri zvezdice smeteni su u blizini drugihhotela iste kategorije. Sobe u ovim hotelima, osimto su dobro opremljene, moraju da budu i dobroosvetljene. Gostima su na usluzi fitnes centar i

bazeni. Osim toga, na raspolaganju im je i uslugaparkiranja.U samom centru grada najee se nalaze hotelisa pet zvezdica. Sobe ovakvih hotela opremljene suotmenim nametajem, pruaju vrhunsku uslugu iispunjavaju oekivanja ak i najzahtevnijih gostiju.Kako bi privukli to vie gostiju, neki hotelijeri sudoli na ideju da se koriste razliitim marketinkimtrikovima, pa tako u vajcarskom gradu Sevelenpostoji hotel sa nula zvezdica - Null Stern Hotel.Ovaj hotel nema grejanje, niti prozore i pruanoenje u zajednikim spavaonicama.S druge strane, neki hoteli okarakterisani su sa esti sedam zvezdica, iako oni zapravo imaju samo

pet. Primeri za to su hotel sa est zvezdica PalazzoVersace u Australiji i hoteli sa sedam Burj Al Arab uDubaiju i TownHouse Galleria u Milanu.


6/52


IZDVOJENO IZ PONUDE

Sve lepote putovanjaKUBA I ODMOR U VARADERUNeni zagrljaj Velikih Antila

Kad se Kristofer Kolumbo 1492. iskrcao na Kubu zasenjenlepotom, bujnim zelenilom i tirkiznim morem uz bele peaneplae, zapisao je u dnevnik: Otkrio sam mesto koje ljudske oi nikadanisu videle niti e videti ovakvu lepotu. Isto misle i turisti irom svetakoji decenijama hrle na najlepe i najvee ostrvo Velikih Antila.

Kuba je, jo uvek, mala misterija ali i velika inspiracija. Ali samo zaone koji doive njenu apsolutnu posebnost iskazanu kroz prirodnelepote koje daruje i jo vie kroz nain ivota stanovnita iji kara-kter krasi neverovatna oputenost i nesvakidanji ritam ivljenja.Havana je u svakom susretu vie od pukog doivljaja sa slikama kojese pamte za sva vremena, ba kao to je to sluaj i s muzikom sa

ovih prostora ili umetnou koja odie posebnou ba kao i ivotna ovom ostrvu. Odmor u Varaderu je uistinu nestvarno dobar begod uurbane svakodnevice, mesto na kome hedonizam kao nainivljenja dolazi do punog izraaja.

ITALIJA, FRANCUSKA, PANIJATri zemlje, a milion doivljaja

Neobino i atraktivno putovanje. Autobusom i avionom. Na mapisu Italija, Francuska i panija u kojoj vas eka i est dana uivanja naplaama Kaljelje. Deo doivljaja su i gradovi poput Venecije, San Rema,Mentona, Monaka, Monte Karla, Nice, Kana i Kaljelje, koja je deo KostaBrave a nadomak Barselone...

Za malo novca velika avantura uz doivljaj prelepih predela i gradovadobre Stare dame. Do Kaljelje se putuje autobusom, u povratku avion-om od Barselone do Beograda... A izmeu je mnogo onoga to morateda ovekoveite foto-aparatom ili snimkom na mobilnom telefonu.Svaki od gradova koji se poseuju daruje bezbroj zadovoljstava poevod razliitosti u svakodnevnom ivljenju do neverovatnih kulturnih ispomenikih, odnosno arhitektonskih znamenja. U Kaljelji, na uvenojKosta Barvi, sledi i estodnevni odmor koji morate ulepati odlaskomna fakultativne izlete do Barselone ili predivnog Figuerasa... Da panijunikad ne zaboravite, obavezno sebi

priutite i flamenko vee jer muzika,vrlo esto, nudi najbolju sliku okarakteru jednog naroda.

LETO U RI LANKIPertahera u ast Budinog zuba

ri Lanka je biser Indijskog okeana. Za mnoge jedno od najlepih os-trva u svetu iji ukras je bogatstvo raskone tropske prirode uz prelepe

peane plae. Kad se svemu pridoda i bogatstvo kulture, odnosnouzbudljive prolosti, onda i boravak u ovom prostoru dobija sasvimnovu dimenziju.

Da li znate ta je Pertahera? Re je o velikoj sveanosti iji korenidoseu davnu prolost a koja se svake godine obeleava u julu iliavgustu, a odrava se u ast iznoenja Budinog zuba, najsvetije odsvih relikvija ri Lanke... Sve ovo naglaavamo jer e se vreme vaegboravka podudariti sa ovom tradicionalnom sveanou koju pratezvuci bubnjeva i ritualni ples posebno ulepanih igraa, kao i prisustvogutaa vatre i akrobata kao dela velike povorke slonova okienih zaovaj dogaaj. Zanimljivo je, zapravo, da ba slon nosi zlatni kovei saBudinim zubom za koji budisti veruju da ima mo da priziva kiu... Aliovo je samo jedan od mnogih uzbudljivih trenutaka koji e obeleiti vaboravak u zemlji aja, mirisnih zaina i gostoljubivih ljudi.

POLAZAK:24.juna

(15dana/13noenja)SMETAJ:hotelis

a4*i5*

USLUGA:NDipolupansion

CENA:1.990evra

POLAZAK:11.avgusta2016.

SMETAJ:hotelisa4*

USLUGA:polupansion

CENA:1.590evra

POLAZAK:8.juna

HOTELI:s3*i4*zvezdice

USLUGA:NDipolupansion

CENA:329evra


7/52


8/52


AKABA - KONTIKIJEV HIT LETA 2016.

Magija jordansko

Kada je 1965. godine jordanski kralj Huseinzamenio sa Saudijskom Arabijom 6.000kvadratnih kilometara jordanske pustinjeza 12 kilometara obale juno od Akabe

(Aqaba), osim prostora za proirenje svoje jedineluke, Jordan je dobio izlaz na velianstveni ko-

ralni greben Jamanieh. Turizam u Jordanu tadanije postojao. Znaaj ove trampe za turizam zem-lje doi e do izraaja tek 35 godina kasnije, kadaje osnovana Specijalna ekonomska zona Akaba(ASEZ). Od tada se u Akabi uurbano radi i gradi.Od 2001. investirano je preko 30 milijardi dolara.

Akaba danas izgleda kao moderan grad, alinjena istorija vodi nas duboko u prolost. I prepet i po hiljada godina imala je vanu uloguzbog svog poloaja na spoju kopnenih i pomor-skih puteva koji povezuju Aziju, Afriku i Evropu.Trgovaki putevi vezivali su je sa junom Arabi-

jom i Jemenom. Nabatejce, vete trgovce, privu-kao je za trgovinu strateki poloaj koji ima, pasu naselili oblast oko nje, a Rimljani su svoj drumVia Nova Triana iz Damaska gradili na jug svedo Akabe odakle je iao ka zapadu putem kojije vodio do Palestine i Egipta. U islamsko doba,

od VII veka, prole su kroz Akabu velike dinastijeOmajada, Abasida, Fatimida i kasnije Mameluka.U XII veku stigli su krstai. Veliki muslimanskivojskovoa Saladin grad je osvojio 1170. godine.

Uzbudljivo otkrieKrstai su napravili utvrenje koje je da-

nas relativno dobro ouvano, a jedan odposlednjih mamelukih sultana ga je dogra-dio. Tokom sledeih vekova dograivano jei menjano jo nekoliko puta. Grb Haemita,


9/52


g zlatnog trougla

vladajue dinastije Jordana, postavljen je iznadglavnog ulaza u utvrenje za vreme Velikogarapskog revolta poetkom 20. veka, kada suotomanski Turci napustili Akabu.

Ne tako davno, arheolozi su u Akabi otkopaliostatke graevine za koju se pretpostavlja da

je jedna od najstarijih crkava na svetu. Ovo uz-budljivo otkrie dimenzija 26 x 16 metara je izkasnog III veka, dakle neto starije od Crkve Hris-tovog groba!

Ipak, veina dananjih posetilaca u Akabu nedolazi zbog njene istorije ve zbog prelepogCrvenog mora. Du obale niu hoteli i ubrzanopopunjavaju onih 12 kilometara prema granici saSaudijskom Arabijom koje je kralj Husein dobio.Na mali akabski aerodrom poslednjih desetakgodina slee sve vie aviona.

Pored toga to je divno mesto za odmor s

Petra je svetsko

udo i bez sumnje

najvrednije blago i

najvea turistikaatrakcija Jordana.

Ovaj jedinstveni grad

smeten izmeu

Crvenog i Mrtvog

mora, delimino su

sagradili Nabatejci


10/52

10 Svet na dlanuSvet na dlanu jun 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu

pouzdano lepim i sunanim vremenom,Akaba je izvanredna baza iz koje se mogu lakoobii mnoga zanimljiva mesta u junom Jordanu.Takozvani Jordanski zlatni turistiki trougao ineprirodno i ljudskom rukom napravljeno udo odPetre, ruiasta pustinja Vadi Ram i koralni gre-beni Akabe.

Petra je fascinacijaIako je o njoj mnogo napisano, a fotografije iz

ovog fascinantnog nabatejskog grada svima sudobro poznate i lako prepoznatljive, nita vas nemoe zaista pripremiti za susret s Petrom. Petraje svetsko udo i bez sumnje najvrednije blago inajvea turistika atrakcija Jordana.

Naseljen jo od preistorijskih vremena, ovajjedinstveni grad smeten izmeu Crvenog i Mrt-vog mora, delimino su sagradili a deliminouklesali u stene Nabatejci, semitski narod koji

je stigao s Arabijskogpoluostrva i naseliose u ovom podrujupre vie hiljada go-dina. Zahvaljujuitrgovakom umeu

Nabatejaca, Petra jepostala vaan karavanskicentar na putevima svile izaina koji su povezivali Kinu,Indiju i junu Arabiju s Egiptom,Sirijom, Grkom i Rimom. Danas je onajedan od najpoznatijih arheolokih lokaliteta gdese stara istonjaka tradicija stapa s helenskomarhitekturom.

U grad se ulazi kroz Sik, uzani kanjon netodui od jednog kilometra koji je s obe stranezaklonjen neverovatnim vertikalnim stenama vi-sokim preko 80 metara. Sama etnja kroz Sik je

doivljaj za sebe. Boje i oblici stena oduzimajudah. Kada se stigne skoro do izlaza iz kanjona,ukazuje se najpoznatija i najslikanija fasadaPetre - Kazneh ili Riznica. Ova masivna fasa-da, 30 x 43 metra, uklesana u ruiasti kamengraena je u I veku po svoj prilici kao grobnicaza vanog nabatejskog kralja. etnja po gradupoinje odatle.

Petru ponekad zovu izgubljenim gradom.Uprkos njenoj veliini i znaaju u antiko vreme,posle XIV veka ona je za zapadni svet zaistabila potpuno izgubljena. Smetena u tekopristupanim brdima, za nju su znali samo lo-kalni beduini. uvali su tajnu o Petri jer su samiverovali da se u njoj krije ogtomno faraonovoblago. A to blago, ako ga nau, nikako nisu elelida dele. Petru je ponovo otkrio vajcarski putnikJohan Ludvig Burkhard 1812. godine. On je pro-bio svoj put pored opasnih beduinskih straarapretvarajui se da je Arapin iz Indije na putu daprinese rtvu na grobu proroka Arona.

Unesko je 1985. uvrstio Petru na listu svetske

kulturne batine, a svoju holivudsku promocijuovaj nabatejski grad imao je 1989. u filmu In-dijana Dons i poslednji krstaki ratnik. StivenSpilberg i Harison Ford doprineli su svetskoj pop-ularizaciji Petre gotovo isto toliko koliko i njenoproglaenje novim svetskim udom 2007.

Pustinja Vadi RamDok je Petra daleko najpoznatija znameni-

tost Jordana o kojoj se zaslueno mnogo i piei pria, o Vadi Ramu ima relativno malo infor-macija. Mnogi turisti koji dou u Jordan jedva daznaju da je Vadi Ram mesto koje treba posetiti i

da je navodno veoma lepo. I nita vie. Utolikoje iznenaenje vee, a oduevljenje ne izostaje

kada se ovek u ovoj planinskojpustinji i nae.

Svega 70 kilometara deliAkabu od Vadi Rama. Kada

se krene prema pustinji,im se izae s podruja

grada, auto-put nasvodi uzbrdo. I zaista,ova pustinja povrineod 720 kvadratnihkilometara nalazi se

na 900 metara nad-

morske visine, a nje-na ogromna brda od

peara i granita prelaze1.700 metara. Debel Ram

sa svojih 1.754 metra dugo jeak bio smatran najviim vrhom Jor-

dana, dok tu titulu nije preuzeo Debel um Ad-ami (1.832 m) na jugu zemlje, u blizini saudijskegranice.

Uprkos holivudskoj predstavi, pustinja nijesamo oblast nepreglednog peska. tavie, samojednu treinu svetskih pustinja ine peanepustinje, dok su dve treine pustinja planine i vi-

Najbolji hoteli samo za VasHoteli u Akabi uglavnom su iz grupe velikih svetskih lanaca. KonTiki je upravo u

njima obezbedio smetaj za svoje putnike. Na spisku paljivo biranih u ovogodinjojponudi su: Radison Blu Talla Bay, Internacional, Amir Palace, Golden Tulip, DoubleTree by Hilton, Kempinski, Mevenpick Aqaba Residence.

Gotovo svi aranmani su na bazi polupansiona. Ono to je zanimljivo jeste po-

datak da se doruak slui u intervalu od 6.30 do 10.00 a veera ve od 18.30 pa svedo 22.00.


11/52

soravni. Geografi pustinju definiu kao podrujekoje dobija manje od 250 mm kie godinje. Pre-ma ovome, Vadi Ram jeste pustinja. Sastoji se odniza dolina koje se prostiru u pravcu sever-jug.Du dolina prua se pustinjski pejza od crven-kastog peska i kamenja i strmih vertikalnih brdakoja su erodirala u meki pear tokom poslednjih50 miliona godina. Uzani kanjoni i tesnaci zadiru

duboko u brda, a mnogi od njih uvaju crtee iznakove koje su ljudi pustinje urezivali u kamenhiljadama godina.

Beduinska plemena i danas kaonekada naseljavaju Vadi Ram i nji-hovi veliki tamni atori deo supustinjskog pejzaa. Bedu-inke su zaduene za tkanjeovih kua od dlake, kakoih zovu. Tkanina od kozijedlake se skuplja kada sepokvasi, pa zimi atorprua bolju zatitu zbog

svog gustog tkanja.

Kada je suvo, ova tkanina se opusti i izgledakao da je svuda rupiasta i vazduh kroz njulako struji. U Vadi Ramu danas ivi sedam ple-mena beduina od kojih su najbrojniji pripadniciplemena Zalabija. Do nedavno oni su svi ivelinomadskim ivotom, dok je danas svega sedamprocenata stanovnika Jordana sasvim nomad-sko. Pleme Zalabija u velikoj meri je zasluno za

razvoj turizma u Vadi Ramu. Upravo pripadniciovog plemena organizuju ture dipovima ili na

kamilama kroz pustinju.Na teritoriji Vadi Rama danas

ivi oko 5.000 ljudi. Lokalnostanovnitvo je veoma ponos-

no na svoje beduinske ko-rene. Izuzetno su gostolju-bivi i ne treba propustitipriliku da se poseti nekiod njihovih atora. Kafa jeznak dobrodolice i uvekse priprema unapred, njoj

se doda malo kardamona

i pusti se da stoji neko

vreme. Kada gost stigne, ona se cere-monijalno sipa u fildane i pije u jednom gutljaju.Gostu e se ponuditi i druga oljica, a prihvatanjetree znai da gost sebe smatra lanom porodicei da je spreman i da se bori za nju ukoliko budepotrebno! Gost e uvek biti primljen u atoru,ali ako je doao da razgovara o poslu ili ukolikorazgovor postane previe ozbiljan, i domaini igosti izai e iz atora ponevi jastuke i aj ili kafusa sobom i nastavie razgovor napolju. Beduin nerazgovara ni o novcu ni o poslu unutar atora. Do-

bri maniri su beduinima izuzetno vani, a najveigreh je posvaati se s nekim unutar atora. Nara-vno, od stranaca se ne oekuje da poznaju finesekomplikovanog beduinskog bontona, pa im seoprataju mnogi prekraji, ak i onaj kada svojabosa stopala okrenu direktno ka domainu!

Pustinju Vadi Ram ponekad zovu Meseevomdolinom, a poznata je i kao pustinja Lorensa odArabije. Ona zaista jeste mesto gde su boraviliemir Faisal bin Husein i britanski oficir T. E. Lo-rens, poznatiji kao Lorens od Arabije, tokomarapske pobune protiv Otomanskog carstva uvreme Prvog svetskog rata. Prie o tome odavnosu utkane u lokalni folklor. Neka od popularnih

turistikih mesta u pustinji nazvana su po Loren-su, ali pitanje njihove autentinosti ostaje ipakotvoreno.

Do Petre i do Vadi Rama stie se iz Akabe lako.Upravo relativna blizina ove dve turistike atrak-cije doprinose popularnosti Akabe kao desti-nacije za letovanje, ali to nije sve. Jednodnevniili dvodnevni izleti mogu se praviti i do glavnoggrada Jordana Amana, do Mrtvog mora, do Mad-abe, grada mozaika, i planine Nebo odakle je Mo-jsije gledao obeanu zemlju, pa i do Jerusalima.Uz toplo Crveno more, dobre hotele i peaneplae, pred Akabom je svetla budunost.

11Svet na dlanuSvet na dlanujun 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu

Akaba danas

Akaba je najpoznatije letovalite Jordana. Takoe je i jordanski prozor na more.Koralni grebeni i peane plae obeleavaju je kao ekoloki najistiji deo Crvenogmora. Relativno blizu obale poinju velike dubine koje moru daju boju indiga.

Klima je u prolee, jesen i zimu blizu idealne tako da turistika sezona traje tokomcele godine. Na rastojanju od oko 40 km su tri zemlje: Izrael, Egipat i SaudijskaArabije. Izraelsko letovalite Ejlat je nadomak (vide se kue i palme) i do ovog gradaudaljenog samo sedam kilometara moe se iz Akabe otii i taksijem.

Za ljubitelje istorije tu su mesta iji koreni zadiru u period pre 5.500 godina.Posebno su interesantni srednjovekovni arheoloki ostaci - Akabska tvrava koju

je sagradio mameluki sultan Konsuhom al-Guri poetkom XVI veka i Muzej u kuierifa Huseina bin Alija, pradede biveg jordanskog kralja Huseina. U centru zaliva jeOstrvo faraona a na njemu tvrava Saladina.

Akabu kao turistiku destinaciju karakterie i veliki broj izvanrednih nacionalnihrestorana a od 2001. godine ovaj grad je slobodna ekonomska zona, to znai da seasortiman brojnih roba prodaje bez poreza.

Prvi ovoletonji KonTikijev arter putAkabe polee 25. juna. Re je o direkt-nom letu koji traje tri i po sata. Smenesu koncipirane na 10 dana.

Turista iz celog sveta je iz dana u dansve vie i vie.

KonTiki je za svoje goste rezervisaomesta u sedam odabranih hotelarazliitih kategorija. Cene su vie negoprihvatljive (www.kontiki. rs). Svi onikoji do 20. juna rezerviu smetajostvaruju popust od 20%, to znai dau Akabi moete provesti leto ve poceni od 299 evra s uraunatim avio-prevozom i svim transferima.

Prvi arter ipopusti od 20%


12/52


SICILIJA ILI NEKA DRUGA ITALIJA

U zagrljajuZlatnekoljke

Pjano, pjano, rekao nam je Sicilijanac,sredoveni nosa kofera dok smo nestrpljivocupkali ekajui stvari na aerodromu u Pal-ermu. Iste rei kasnije emo uti od prodavcalubenica, uvara plae, kelnera u Taormini,vodia sa Etne

Dakle, pjano, pjano (polako, polako), ba

takvim tempom nametnutim temperaturomod 40C i eenim suncem koje do sedamuvee pri ignoriui sve bedekere to piu oumerenoj sredozemnoj klimi" - krenusmo uobilazak ostrva Sicilije. Uzdu i popreko, odsinjeg mora do najviih gora

Pre sletanja pilot aviona je skrenuo panjuda nadleemo vulkan Etnu. Naalost, videlismo samo oblake - bliski susret oi u oi saovim jedinim ivim i najveim vulkanom u Ev-ropi doiveemo nekoliko dana kasnije. Onoto pilot nije rekao (a to smo znali i pomalostrepeli), jeste sletanje na internacionalni

aerodrom Falkone i Borselino nazvan posudijama ubijenim u borbi sa mafijom. Naime,ta ista mafija namerno je aerodrom smestilana nepristupani i teak prolaz izmeu morai gromadne stene - da bi neprimeena dolazilai odlazila.

Opratamo se od nae saputnice sinjore

Boano, koja nastavlja put za Raguzu kod se-stre balerine koja je jo pre 23 godine dola izBeograda na ovo ostrvo i sa Sicilijancima os-novala preko 20 kola baleta! Obe su udate zaSicilijance. Sinjora kae da je na ostrvu bogatkulturni ivot i dodaje da glavni grad Palermoima 25 pozorita u kojima se preko zime tekomoe pronai slobodno mesto.

Teatar Masimo je jedno od najveihpozorita u Evropi. Davne 1875. projektovaoga je uveni Bazile u neoklasinom stilu. Sig-urna sam da ete ga posetiti, dovikuje nam ive mae roacima koji je doekaju na izlazu.

Sicilija je najvee

mediteranskoostrvo koje pripada

Italiji. Uz Sardiniju

i Val DAostu, jedna

je od tri autonomne

pokrajine


13/52


Nas doekuje plavooka Tanja sa osmehom iobiljem podataka, poev od praktinih stvari,pa do prie o ostrvu

Autobus klizi besprekornom asfaltnom tra-kom.

Izmeu sicilijanskog nevino plavog nebai ne tako nevinog Mediterana, vazda treperi

dugaki ukasti oblak koji izlazi iz jednog odplaninskih vrhova u daljini. Mimo nas promiustene i taman pomislite kako je sve golo i pus-to kad se neoekivano pojavi dolina limunova,narandi i palmi, onih visokih, nesagledivekronje. Tu su i eukaliptusi.

Sicilija je najvee mediteransko ostrvo kojepripada Italiji. Uz Sardiniju i Val DAostu, jednaod tri autonomne pokrajine ima est milionastanovnika. Od pica izme Apeninskog po-luostrva Sicilija je odvojena Mesinskim moreu-zom irokim samo tri kilometra. Predanje gov-ori da je taj uzani deo mora nekada bio dom

morskih nemani koje su napadale brodove i usvoje dubine odnosile mornare Ali to je leg-enda, a mi grabimo dalje u stvarnost.

Glavni grad Sicilije je Palermo sa milionstanovnika. Prostire se u Konca doro - zlat-noj koljki, izmeu planine Pelegrino i pros-tranog zaliva Tirenskog mora (na suprotnoj

obali je Jonsko). Ono to sam videla do Paler-ma, grad iznutra, i sve posle njega je drugaijeod ostalih delova Italije: od hrane, muzike,boja, mirisa, sunca, vrelog sicilijanskog i uvekprisutnog, sveeg planinskog povetarca, pado jezika koji pre podsea na keltski nego nadomicilni

Sicilija je uvek bila na udaru osvajaa, zatoima bogatu istoriju. Posle fenianske, grke, apotom rimske dominacije dolazi vizantijska,pa arapska. Normanska ostavlja najvie tragau kulturi i umetnosti. Zato smo u Palermu po-setili Palatu Normana, (dananji Parlament) a

potom Duomo Monreale - letnju rezidencijunormanskog kralja Vilijema II Dobrog. Obepalate predstavljaju raskonu kreaciju spajan-

jem tri kulture - islamske, vizantijske i roman-ske. Unutranjost palate je ukraena mermer-nim ornamentima, slikama i mozaicima. Menesu oarale velianstvene kraljevske koije

napravljene pre devet vekova!Podne je. Ulice Palerma najednom

postadoe sablasno prazne. Nigde znakaivota - aloni sputeni kao kapci na oima,prozori zatvoreni sa navuenim zastorima, ka-fane, restorani i kafei sa prevrnutim stolicama.Izuzev ponekog automobila i nas - nigde ivedue.

Pa, podne je! ODMOR, SIESTA, pauza, begod vreline, spavanje DRIM-TAJM! Ko bi, molimvas, bio na ulici na 44C? Turisti, avanturisti (i onitrei). A klima ureaji? Njente, Sicilijanci vie volesiestu od glupih novotarija! Mila Starevi


14/52


KapuinoDa li ste se nekad upitali odakle potie

re kapuino? Nisam ni ja sve do PalermaGrad Palermo je uven i po udnim kata-

kombama sa 8.000 mumija od kojih neke dat-iraju ak iz 16. veka! uvaju ih benediktinski

kalueri KAPUINi - odeveni u crno-beluodoru (po njima je uveni osveavajui na-

pitak dobio ime).Sicilijanci su omanji i crnomanjasti,

dobronamerni i prostoduni, ljuba-zni i usluni. Tradicionalni, briljivo

odravaju kult porodice koja je zanjih svetinja numero uno! O Sicilijan-cima kao narodu najvie sam saznalaposmatrajui ih. Pre podne, dok mlairade, stariji svet ita novine, pije kafu

ili sedi u berbernici. Majke sa sitnomdecom idu na pijacu. Od etiri sata posle

podne nastaje sveopti haos od automo-bila, estokih makina, vespi i bicikla. Po-

slovni ljudi se vraaju kuama. No, umorniSicilijanac e prvo da svrati na oblinju pjacu

da se osvei. Hoe li to biti pivo, belo ili crno vino,a moda samo sladoled, zavisi od raspoloenja.

Zadovoljan i sit familiji se pridruuje na plai - gdezapoinje svakodnevna predstava: Amore mio, kae i grli

svoju enu strastveno ili neno. Supruga Sicilijanka cvrkue iz-vija se i doziva decu razbacanu po talasima ili mokrom pesku. Navikla na

ustaljeni ritual, oni dotravaju i srdano ljube pater familiasa koji ih brinogleda i zadovoljno se smei Kad i zadnji zrak sunca zae za Etnu, stvari

se briljivo kupe i brojne porodice odlaze u svoje male stanove da pripremeveeru sa nezaobilaznom pastomUvee e i najstariji i najmlai izai u etnju i sesti na jednu od klupa sa koje e

posmatrati mlade Sicilijance sa elatinastim frizurama i minuama kako se nado-budno epure na vespama i dinovskim motorima Ustaljeni redosled ponavlja

se svakog radnog dana izuzev petka kad zapoinje dugaki vikend i kad iz oblinjihmesta pristie pojaanje.

Agrientoarmantan srednjovekovni gradi sa antikim spomenicima smetenim u Vale di Templi. Od Palerma je

udaljen stotinak kilometara. Izvanredna autostrada krstari izmeu golih breuljaka sa selima na vrhu.Prizor je izuzetan! Pred nama je pravi mali Akropolj.Od desetak hramova u dorskom stilu sagraenih u 5. veku pre Hrista, devet je jo uvek dobro

ouvano. U najboljem stanju je Tempo de la Konkordija sa 34 stuba. Hram Zevs Olimpio sagraen je

480. godine pre nove ere u zahvalnost bogu zbog pobede Arentinaca nad Kartagincima. Dugaakje 113 metara sa stubovima visokim po 20 metara. U blizini nalazita je arheoloki muzej sa do-kumentovanim materijalom koji govori o razvoju istorije i umetnosti grke civilizacije.

Na uzvienju sa kojeg se prua najlepi pogled na Mediteran nalazi se kua na-jpoznatijeg graanina Agrienta. U njoj je roen Luii Pirandelo (1867-1936), nobelo-vac, romanopisac i komediograf, autor dela est lica trai pisca koje se i danas igra nasvetskim scenama. U vrtu kue-muzeja nalazi se uveno drvo za koje je ovaj duhovitiSicilijanac rekao:

Neka na njemu vise svi moji neprijatelji!Sicilijanski vodii i najsveiji bedekeri kau da je Etna jedini ivi vulkan u Evro-

pi i najvea planina u Italiji. U istorijskom osvrtu navode da je najea erupcija biladavne 1669. godine kada je u potpunosti unitila i zbrisala Kataniju, grad u podnoju.Raznela je i sopstveni vrh i sa gotovo 4.000 m/nv smanjila se na visinu od 3.323.Druga velika erupcija dogodila se 1910. kada su se formirala 23 nova kratera. Go-

dine 1950-51. erupcija je trajala vie od kalendarske godine (372 dana) a trag laveje bio dugaak 10 kilometara. U 19. veku Etna se oglasilaak sedam puta. Poslednji put se razgoropa-dila 2001. i smirila se tek u j anuaru 2003.

Posetili smo je pet meseci kasnije!Prvo emo se zaustaviti na

2.000 metara. Tu ete moratida obuete debele zimske

jakne sa kapuljaama icokule. To je pravilo!Potom emo prei udipove i nastaviti dase penjemo gotovo3.000 metara. Dalje

nije dozvoljeno,rizino je Ponav-ljam da opremumorate imati svi.Gore je hladno,oko 0C ak i ispod!Strahovito duva vetar,a mi svi dolazimo sa+40C


15/52


16/52


PALMA DE MAJORKA DARUJE ONO TO DRUGI NEMAJU

U meniju ima mnogo toga to e

zadovoljiti va ukus. Ne propustite daprobate paelju. Re je o nacionalnom

jelu panije. Postoji vie vrsta ovogvie nego uskusnog specijaliteta.Preporuujemo da ih probate urestoranu Kan Pedro

Bosanskilonac od

morskihplodova


17/52


Majorka je KonTikijevaovoletonja destinacija zacarski odmor. Direktan arterlet, hoteli sa dve i etiri zvez-dice, predivne peane plae,bezbroj skrivenih uvalica kojezapljuskuje plavetnilo toplogmora, raznolikost pejzaa,

odlian oping, nezaboravannoni ivot...

Hotel Fergus Tobago 4*Palma Nova.

Smene: 11 dana, 10 noenja.Usluga: polupansion. Polasci:prvi arter let u sezoni - 18.

juni. Cena: od 749 evra

Majorka

Preporuka

KonTikijaPalma de Majorka, najvei grad i luka ostrva Majorka, omiljena je destinacija turista sa celeplanete. Sve zapravo poinje 1950. kada je masovni turizam izmenio izgled ostrva i gradakoji su kao vojni logor osnovali jo Rimljani. udesna priroda i boanstvena klima uinili suda ovo ostrvo godinje belei viemilionsku turistiku posetu. Da Majorka moe da prui ono

to veina ostalih ostrva u Mediteranu ne moe dokaz je i podatak da je to jedna od retkih turistikihdestinacija u koju se gosti vraaju vie od dva puta. Bar tako govori precizna statistika.

ta Majorka nudi a drugi nemaju? Pre svega, sjajnu klimu. I u najvrelijim mesecima u godini retkisu dani u kojima, naravno u hotelskoj sobi, morate u pomo da pozovete klima ureaje. To je vesasvim dovoljno da se oseate prijatnije i ugodnije, samim tim i raspoloenije. Za one koji uivaju

u plivanju tu su i izuzetno lepe peane plae (nema privatnih ni hotelskih) sa neverovatno istimmorem. Domaini, s ponosom i ne bez razloga, istiu i sledee: Palma de Majorka ve petu godinuuzastopno dobija Plavu zastavu kao priznanje za najistije plae u Evropskoj uniji.

Na ovom oaravajuem ostrvu sve je podreeno turistima. Konkretno: najdue putovanje odaerodroma do hotela svodi se na maksimalnih 45 minuta. Zatim, svi hoteli, bez obzira na kate-

goriju, nude vrhunsku uslugu i gostoprimljivost. Najudaljeniji od mora su na 650 metara. Hranaje uskusna, restorani isti i sa bogatom ponudom... U isto vreme grad ali i celo ostrvo bukvalno

ivi 24 sata. I to je najvanije, cene su vie nego pristupane.Mnogo je onih koji na Palmi iznajmljuju automobil. S razlogom. Ponuda rentakar agen-

cija je izuzetna, cena prihvatljive... I to je jedan od najboljih naina da upoznate sve lepoteostrva i dane provedete na brojnim malim plaama koje su posebno za porodinu varijantu vie

nego idealne.Visokoprofesionalni vodii upoznae vas i sa bogatom istorijom grada i luke i pokazati mnogo toga

to je dokaz da je posle Rimljana istim prostorom vladala i Vizantija, kao i da je Palma bila i pod is-lamskom vlau... Ljubazni domaini predloie vam da posetite i koridu jer bilo bi malo neobino da

letujete u paniji a ne prisustvujete borbi bikova...Srpski turisti posebno su oduevljeni hranom. I cenama hrane. Gotovo svi restorani imaju ta-

kozvani turistiki meni. Cena obroka, obilatog i ukusnog, iznosi svega desetak evra. I za Palmu,napominjemo, vai pria: u restoranima sa arenim stolnjacima jela su najukusnija.

U meniju ima mnogo toga to e zadovoljiti va ukus. Ne propustite da probate paelju. Re je onacionalnom jelu panije. Postoji vie vrsta ovog vie nego uskusnog specijaliteta. Preporuujemoda ih probate u restoranu Kan Pedro. A kad smo kod preporuka, evo i jednog jela koji su srpski tur-

isti nazvali bosanski lonac od morskih plodova. Dakle, suvino je objanjavati sve drugo. Dodajmosamo da je u jelovnicima upisan kao aroz marisko.

Ukoliko se odluite za Palma de Majorku, uivaete i u gastronomskim specijalitetima priprem-ljenim od svega onog to se moe pronai u moru. Ali ako vam se ukae prilika probajte i jagnjetinu.Planinska je, sa ostrva sa nadmorske visine od preko 1.000 metara...

Za osveenje koristite din tonik. Uz obrok naruite uvenu sangriju. Ona se iskljuivo pije dok je-dete... Ali kako ovde borave turisti iz celog sveta, budite sigurni da neete oskudevati ni kad je upitanju va omiljeni aperitiv ili pivo. Takoe i vino.

Zbog svega nabrojanog, jasno vam je zato oni koji provedu leto ovde izgovaraju reenicu: Boravakna Palmi jednak je povratku u ivot.


18/52

KEFALONIJA - OSTRVO VINA I UDESA

Letovati na Kefaloniji ne znai samozaplivati u istoj, tirkiznoj vodi i pre-dati se suncu da nam ugreje telo iduu. Prelepe plae i bujna vegetacija

su oigledne lepote ovog jonskog ostrva,neto to se primeuje ve iz aviona kako muse pribliavate. Meutim, Kefalonija krije ibrojne druge lepote, ne tako primetne jer su

nenametljive. Njih ete otkriti samo ako sma-trate da je dobar odmor kombinacija plae inovih saznanja.

Da krenemo od mita, jer u Grkoj ne postojinijedna pria a da u nju nije upetljan neki mit.A gde je mit tu je i siguran pokazatelj da priaima svoj koren u dalekoj prolosti. Tako je i saKefalonijom. Po legendi, Kefalos je sin bogaHermesa i Herse, kerke atinskog kralja Kekro-pa. Pomogavi mikenskom kralju Amfitrionu uratu protiv Tafijanaca, zauzvrat je na poklondobio ostrvo Sami. Ostrvo e promeniti nazivu Kefalonija, a Sami e ostati ime za malo prio-balno mesto koje i danas postoji.

Sa obala Kefalonije Odisej je sa 12 brodovakrenuo put Troje. Oduvek se ukalo da jeon sahranjen upravo na ovom ostrvu. iteljioblinje Itake, koji sebe smatraju neprikos-novenim vlasnicima Odiseja, kategorino od-mahuju glavom. Ali 1991. godine otkrivena jekraljevska mikenska grobnica blizu Tzanatekod sela Poros. Pronaeno je oko 70 skele-

ta, a uz njih velika koliina zlatnog nakita,dragog kamenja i kraljevskih peata. Meupronaenim predmetima jedan zlatni bro jenapravio pravi zemljotres meu arheolozima.Naime, Homer je detaljno opisao bro koji jenosio Odisej i taj opis u potpunosti odgovaraovom iz grobnice.Takoe, lokalni narod Po-rosa oduvek veruje da je dananja planina Ai-nos u stvari planina Neriton koju Homer spo-minje. A ako je to zaista tako, onda bi znailoda je jezero Melisani, koje obavezno treba daposetite, u stvari peina nimfi. Ona je opisanakao prostrana, sa velikim stalaktitima i dubo-kom, plavom vodom, to Melisani uistinu


Besplatno pijete

dok... izdrite

Sa obala Kefalonije Odisej je sa 12 brodovakrenuo put Troje. Oduvek se ukalo da je onsahranjen upravo na ovom ostrvu


19/52


I ove godine agencijaKonTiki ljubiteljima dobrogodmora omoguava brz iudoban transfer do jednogod najlepih ostrva Grke. Prviarteri put bisernog kopna uplavetnilu Jonskog mora kreuve 19. juna Smene su kon-cipirane na 11 dana sa desetnoenja, a u cenu aranmanapored avio-karte uraunati su isvi transferi.

U ponudi je vie od dvade-set hotela razliitih kategorija

i paljivo biranih studija.Preporuujemo: Angelos sudio(od 220 evra), Despina studio(od 259 evra), Lazaratos Hotel(od 319 evra), Apollonion Re-sort (od 699 evra). Za porodices decom: Ionian Sea Hotel (od599 evra).

11 dana,10 noenja

Avionom


20/52


21/52


22/52


LETO(VANJE) U ZEMLJI FARAONA

My friend,

where areyou from

E

gipat je u mnogo emu specifian, ali je izato magino privlaan za turiste iz celogsveta. Provod u Egiptu zapravo nije ono

to veina putnika oekuje. Iako postojediskoteke i klubovi, letovanje u arm el eiku iliHurgadi prua jedan potpuno drugaiji nain za-bave.

Priati o Egiptu znai slikati reima protkanimemocijom, koliko je to mogue, sve njegove le-pote: Kairo, Nil, piramide, Veliku sfingu, Hurgadu,Luksor, nestvarnu pustinju ali i ljude, gostopri-mljive i simpatine, bez kojih utisak o zemlji fara-ona ne bi bio toliko oaravajui.

Kairo je prestonica Egipta. Majka sveta. Vi-emilionski grad (15,2 miliona stanovnika) ukojem se prolosti i sadanjost prepliu goto-vo na svakom koraku. Smeten je na obalama

Nila, mostovima je povezan sa ostrvima Gezirai Roda... Na platou Gize su tri velike piramide- Keopsova, Kefrenova i Mikerinova... U Nacio-nalnom muzeju je Tutankamonovo blago, a nijedaleko ni drevna prestonica Memfis sa kolosal-nom statuom Ramzesa II.

arm el eik i Hurgada su prekrasna letovalitaudaljena est sati vonje juno od Kaira. Krasi ihbesprekorno isto i toplo more sa neverovatnimpodvodnim svetom. Jedno od zadovoljstava jei poluasovna vonja specijalnim podmornicamaiz kojih se na dubini od 20 metara posmatra pod-vodni svet...

Hurgada je i grad orijentalnih bazara, ali i do-

brih restorana, kafea, barova sa muzikom... Bau ovom egipatskom letovalitu nudi vam se ispektakl nalik na onaj iz 1001 noi sa obaveznimtrbunim plesom... arm el eik je jednako spek-takularan ali i idealan za odmor nad odmorima

u okruenju velianstvenih prirodnih lepota i uz-budljivog orijentalnog mira.

HOTELI: Svi hoteli, to apsolutno zasluujepohvalu, svako vee imaju organizovan nekimini-spektakl za goste najrazliitijih uzrasta.

Animatori, koji su odgovorni za ovo, svoj posaoobavljaju izuzetno profesionalno tako da gosti,naroito najmlai, ure da zavre sa veeromili etnjom kako bi se vratili na vreme i uivali uovim predstavama.RONJENJE:Hurgada i arm el eik su

dva najatraktivnija egipatska letovalita.Nalaze se na Crvenommoru, koje ima statusnacionalnog parka.injenica da ovomore nemanijednu pritokudoprinosi bi-

strini vode kojakrije neoekiva-ne lepote. Ovoje moda iobja-

njenje zato su ba ova dva letovalita na listi odpet najpoznatijih ronilakih centara sveta.

Zato, ako se ve naete u Hurgadi ili arm el

eiku, ne propustite da sa bocom na leimai kompletnom ronilakom opremomprovedete dan druei se sa ribicamanajrazliitijih boja ili koralima neve-rovatnih oblika. Drutvo e vampraviti i rae, murine, ogromnelignje... Nauiete ak i toda koljke mogu da budutirkizne, modrozelene,ljubiaste... Uz malosree, na putova-nju kroz vodeCrvenogmora

mo-gu-

Hurgada


23/52


24/52


NIJE SVEJEDNO U KOM HOTELU LETUJETE JER...

Kad ve plaate

onda i uivajte

Hedonizam je filozofsko uenje po kome je smisao ivotau zadovoljstvu i uivanju. Lepo zvui, ali gde to ima?

Adresa je u Turskoj, u Antalijskoj regiji... Akronim Ho-tela Barut Lara Risort (5*) izgledao bi ovako: H - har-

monija; E - ekstravagancija; D - dobrodolica; O - oputenost; N- naslaivanje; I - intrigantnost; Z - zavodljivost; A - autentinosti M - maksimalno uivanje. Dakle...

Od slinih hotela u istoj regiji izdvajaju ga nijanse. Ponekadteko uoljive ali ne i zanemarljive. Jedna od njih je bazen s mor-skom vodom koja se zimi greje... Hotel je lociran na prostranojpeanoj plai i udaljen samo 15 kilometara od centra Anta-lije i pet kilometara manje od aerodroma, to onima koji ele dauivaju u svakom trenutku svog odmora mnogo znai. Poeo jesa radom 2005. i od tada ima reputaciju jednog od hotela sa na-

jboljom uslugom u Turskoj.Usluga je ultra all inclusive. Sasvim dovoljno da po dolasku

novanik sa keom i karticama ostavite u sefu sobe i uivate. Ucenu je ukljuen vedski sto u glavnom restoranu za doruak,kasni doruak, ruak i veeru, a la carte doruak u Sofa restora-nu, a la carte ruak u Divan restoranu, noni bife u glavnomrestoranu i poslastiarnica. Uz obaveznu rezervaciju, gostimasu dostupni i turski, riblji, mediteranski, gril i internacionalni ala carte restorani... (Pre)velik je i izbor domaih i stranih pia,takoe i onih osveavajuih...

Gde da potroite kalorije? Predlog je plivanje u moru ili ujednom od est bazena. Najmlaima je na raspolaganju miniakva-park sa tri tobogana, ali i niz drugih zanimacija a stari-

jima, koji upranjavaju aktivan odmor, bezbroj sportskih terenapoev od onih za mali fudbal do terena za skvo, tenis ili mini-

golf... Mislilo se i na mame, odnosno lepe polovine - fizer, pe-dikir, manikir, masae, piling... Postoji i sluba za uvanje dece.Neke stvari, poput besplatnih pekira za plau ili bazen, lealjki ilisuncobrana, prosto se podrazumevaju.

I sobe su takve da se oseate kao da ste kod kue. Standardne,s deliminim pogledom na more, povrine od 40 kvadrata suklimatizovane, imaju telefon TV, DVD, CD plejer... One porodinesu povrine od 50-60 kvadrata, s dve celine, jednim kupatilom inaravno balkonom. Small residence (65 kvadrata) ima dnevnu ispavau sobu, kuhinju i kupatilo. Big residence (86 kvadrata), uzdnevnu i dva spavae sobe, ima i kuhinju, odnosno dva kupatila...

A uvee? Hoete u bioskop - moe! I noni klub s dobrommuzikom je dostupan, kao i apsolutno romantine etnje uzobalu mora. I sve pobrojano je svakom gostu dostupno u vari-

janti praznih depova. Dakle, pred vama je bezbrino letovanjei to bi Turci rekli bez srkleta (urbe). Pourite samo do KonTikija,koji nudi idealan arter aranman za ovu oazu hedonizma.

Iz KonTikijeve ponude od

skoro 200 hotela u Turskojizdvajamo Barut Lara

Risort u Antaliji, koji ima

reputaciju jednog od onih s

najboljom uslugom i svim

moguim sadrajima


25/52


26/52


BUDVANSKA RIVIJERA

ANTALIJA

RODOS

Budva je jedan od najstarijih i najlepih gradova Jadrana. Danasje festivalski centar i prestino mondensko letovalite s jednomod najfascinantnijih obala u ovom delu Evrope. Prelepe uvale,peani alovi, ostrvca u plavetnilu mora i ivopisna naselja uzobalu s maslinjacima u zaleini, karakteristika su Budvanskerivijere ukraene mediteranskom klimom i autentinim prirodnimambijentom. Slovenska plaa, Jaz, Mogren, Beii, Prno, Miloer iSveti Stefan, samo su neke od boanstvenih plaa ove rivijere.

Moderni hoteli i hotelska naselja, uz sve sadraje koji zahtevnei brojne turiste ine zadovoljnim, duga i senovitaetalita, brojni restorani s izuzetnom ponudomjela i pia uz prepoznatljiv folklor, kao i iskrenadobrodolica, vie su nego dobra preporuka

za sve one koji u aranmanima KonTikiTravela odlue da leto provedu na Budvans-koj rivijeri.

Provedite leto u Antaliji. KonTiki je samo za vas obezbedio na-jkomfornije i najbolje hotele u jednom od najlepih zaliva Med-iterana. Peane plae Konjalti i Lara, toplo more i sunce koje vasmiluje od jutra do mraka, bazeni za vas i vau decu, fascinantniBi park iji se, preko dana, atraktivni kafii, nou pretvaraju udiskoteke, duge etnje uz obalu senovitim stazama...

Antalija nudi i oping u velikim trnim centrima, mir itiinu u hotelima s hiljadu i jednim sadrajemna obodima grada, ludi provod u centru...I okruenje ovog grada, ukraenoistorijskim spomenicima, jednakoje uzbudljivo kao to e biti i vaeletovanje ukoliko arterima KonTikiTravela krenete put grada i jedne odnajlepih regija Mediterana. Tamo,gde je roen - Sveti Nikola.

Rodos je ime najveeg i najlepeg ostrva u arhipelaguDodekaneza, grupe od 12 sunanih ostrva Egejskog mora. Sim-

bolozuje tri imena - jedno je ostrvo rua, drugo ostrvo suncai tree ostrvo jelena. Prijatna klima i letnji vetrovi sa mora kojidonose osveenje, impresivno istorijsko naslee i zelenilo kao ubotanikim batama kojim su okrueni hoteli i turistika naselja,ine ga savrenom KonTikijevom letnjom destinacijom za sveuzraste i ukuse.

Omamljivo plavetnilo neba i mora, nestvarne plae, mir uvalai zatona okupanih suncem, vrhunski hoteli svihkategorija... Dodatak na lepotu Rodosa je izanosna grka muzika, boanstveni gas-tronomski specijaliteti, najbolje vino...I jo neto: KonTikijevim arterom,za samo sat i malo vie, stie se doostrva na kojem su i bogovi uivali.

HotelCastellastva4*Petrovac.U

sluga:

polupansion.Polasci:individualni(birate

datumibrojdana).Cena:od35evra

po

danuzajednuosobu

Preporuka

HotelMediterranen4*.Smene:11

dana,10

noenja.Usluga:polupansion.Polasci:p

rvi

arterlet-19.juna.Cena:od746evra.

HotelEdenRoc4*.Smene:11dan

a,10noenja.

Usluga: allinclusive.Polasci:prviarterle

tu

sezoni-19.juna.Cena:

od799evra

Preporuka

HotelICHotelsGreenPalace

5*Lara.

Usluga:ultraallinclusive. Polasci:od2

8.

maja.Smene:15dana/14noenja,11/

10

i8/7dana.Cena:578evra.Napomen

a:

gratissmetajzadvojedece

Preporuka


27/52


28/52


PRIE SA TAJLANDA

Ko Pangan

ili ostrvoosmeha

Foto:NemanjaRadovanovi


29/52


30/52


godetima ostrva. Izna-jmljujemo motore.Kreemo sa severaostrva ka istoku.Negde na srediniseverne strane,skreemo na putkroz sredite os-trva ka samomjezgru. Ovo ostrvonisu samo plae jernjegov kontinentalnideo krije neverovatnelepote ume i vodopada.

Danas su izgleda svi na drumu.Penjemo se od jednog vodopada kavrhu stene odakle se prua prelep pogled...

Drugaiji pogledDo glavnog grada Thong Sale vozi nas svojim

kombijem simpatini Slovak. Kae da ivi na KoPanganu ve desetak godina. Tvrdi da ivot inije ba onakav kakav se ini ljudima kada douovde na odmor. Kada pone ovde da ivi, nas-tavlja, nije sve bajno... Mnogi dou na odmor,na mesec ili dva, pa poele da ostanu. Tada sevizija Tajlanda kao savrenog mesta za ivot po-

lako menja. Azijatska kultura je bitno razliita odevropske. Ljudi su vredni a vladajua religija jebudizam, dok je na vlasti, trenutno, vojna hun-ta. U sastavu njihove kulture je osmeh. Nigde nasvetu ne moete videti u tolikom broju ljubaznei nasmejane ljude. Sitne su grae, tamnije puti iirokog osmeha... Ipak, oi ih odaju. Ukoliko sene smeju i usnama, njihov osmeh znai zapravoprezir i neodobravanje. Kao i svuda, sve zavisiod ponaanja pridolih. Meutim, najee susrdani i naivno simpatini. Nikada vas neezakinuti za novac ili prevariti. Naprotiv, vratievam esto i vei kusur.

Kafi u graduSedim u kafeu u samom

centru glavnog grada ovogostrva. Thong Sala gradiluka nalazi se na jugozapad-noj strani ostrva. Naruujemkafu, prilino amerikanizova-nu za moj pojam. A kako i ne

bi bila kada je u proteklih 20minuta pored kafea prolo puno

zapadnjakih urbanih lica, krajnjeoputenog izgleda. I oni su, izgleda

poprimili tajlandsko smireno ponaanje.

Pijaca i hranaNaruujem sok od argarepe i umbira,

za promenu. Nije tipino tajlandsko pie, ali

prijae. Svaki dan pijem ejkove od tropskogvoa pa mi umbir doe kao stari dobri drug.Odluujem da krenem ka pijaci, omiljenommestu susreta, komunikacije i uline hrane.Metani vole da se ispriaju a i najvie pridolihje ovde. Ulina hrana - opet izgleda kao na-jbolji izbor. Uzimam pilee ranjie, hrskave iukusne. Prolene rolnice i ili sos, kao dodatakkoji upotpunjuje ukus. Simpatini metanin megleda u udu. Da, pojeu sve to - odgovaramna upueni pogled.

Vee je. uje se muzika na plai Ko Pangana.Muzika, tango, kubanska i neka druga, opinilaje prisutne. ta trait i vie od ovog? Neki su

zaplesali. Neke prie su davno poele i traju.Neke druge ekaju da se ostvare. Ostaje vremeda neumitno tee. Pokazae svoj sled.

Ljupka Katana, autorka bloga Putopisipod vedrim nebom

Neusiljeno i spontano...Prvi ivot nastao je upravo u talasu mora, u morskoj

peni. Ova misao ne navire sluajno u seanje ba naostrvu Ko Pangan, ostrvu lepote ivljenja, slobode ipreputanja vremenu i prostoru.

ula su na ovom ostrvu iva, a svaki trenutak na njemuima poseban sjaj. I vreme na Ko Panganu je vredno

svakog provedenog trenutka ovekoveenog slatkomlakoom bitisanja u nestvarnom stapanju sa okolinom...Istraivanje ostrvskog tla i njegovih udesnih plaa -uitak je sam za sebe. Ko Pangan je mesto za aktivanodmor i idealno podneblje za beg od monotonije velikihgradova u kojima ula otupljuju i gde se trenutak gubipod udarcem ona o beton. Na Ko Panganu svaki trenpretvara se u radost uz lini oseaj da ste na pravommestu u pravo vreme. Sve je neusiljeno i spontano...Moda i zato jer se na ovom udesnom ostrvu ivi ivot.Onaj pravi...


31/52

Leto nam se polako, ali sigurno blii. Imajui to u vidu, Gigatron je pri-premio bogatu ponudu klima ureaja, meu kojima svaki kupac moepronai ureaj koji odgovara njegovom budetu, uz mogunost plaanjana 24 rate bez kamate.

Prilikom kupovine klima ureaja u Gigatron radnjama kupci dobi-jaju vauer koji im omoguava ugradnju klima ureaja po specijalnimcenama. Ako kupovinu klime i cenu ugradnje plaate odloeno putemekova graana na 24 rate bez kamate ili Raiffeisen Bank kreditom,ugradnja se moe platiti na rate i to ve od 355 rsd meseno.

Pored toga, Gigatron nudi redovne popuste na ceo proizvodni asorti-man, koji obuhvata proizvode raunarske tehnike, bele tehnike i ma-lih kunih aparata najveih svetskih i domaih proizvoaa. Sve to jepotrebno je da pratite dnevne i vikend akcije, i nabavite super proizvode

po super cenama.Prilikom svake kupovine u Gigatron prodavnicama i na sajtu, kup-

ci stiu bodove koji e im biti upisani na Ba Tvoju Gigatron Karticu ikoje mogu iskoristiti prilikom sledee ili neke druge kupovine. Sve toje potrebno je da kupac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu ibodovi e biti vidljivi na njegovom profilu i Ba Tvojoj Gigatron Karticinakon petnaest dana od dana kupovine.

Maksimalni popust koji moe biti ostvaren korienjem bodova je 50odsto od ukupne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti iskorieni u sva-kom trenutku.

Za vie informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rsili pozovite call centar na 0800 30 40 50 ili ukoliko zovete sa mobilnemree 066 6 67 67 67.

SAMO U GIGATRONU, KUPOVINA I UGRADNJA KLIMA UREAJA NA 24 RATE


32/52


33/52


Jedan od naina daupoznate Melburn jeste i dakrenete na fantastino KonTiki-

jevo krstarenje po Novom Ze-landu uz obilazak Australije. Na

ovom putu eka vas doivljaj isusret sa Melburnom, Hobar-tom na Tasmaniji, Sidnejom alii lepota junog i severnog os-trva Novog Zelenda. Avanturanad avanturama i putovanjena koje se uglavnom odlazisamo jednom, ali se zatopamti za sva vremena.

Putovae se 24 dana, uz 21noenje, avionom i brodomCelebrity Solstice. Na kopnusmetaj je obezbeen uhotelima sa tri i etiri zvezdice.Cena putovanje po osobi je

4.890 evra.

Australija skrstarenjem po

Novom Zelandu

Iz ponude

KonTikija

je, zadivljeni ukoliko vas put dovede i do Trga Fed-eracije kojim dominira Katedrala Svetog Pavla,jednako koliko i Australijski centar pokretnih slika,odnosno Galerija aboridanske umetnosti

Melburn, ba kao i svi drugi gradovi sveta, ima isvoja mesta za odmor i oputanje, mesta za duui okrepljenja tela. Ovaj lepi oseaj zapljusnuevaa ula poput vode okeana ukoliko se naete

u Kraljevskim botanikim vrtovima sa jezerom ukuicama za odmor. Neka druga dimenzija zado-voljstva bie naglaena ukoliko korak po korakkrenete uvenim etalitem Sautbank pored rekeJare. To je moda trenutak kada vam kroz pametpromie pomisao da i niste stranac u gradu koji jestecite ali i novi dom ljudi iz celog sveta. Oni sus vremenom izgubili prefiks doseljenika a steklidomicilno dravljanstvo. Jer, ne zaboravite, jednaod karakteristika ovog megapolisa je i to da je onjedini grad koji ima vie Grka van Grke i I talijanavan Italije. I njih, kao i mnoge druge ljude razliitihkultura i navika, sreete i u ulicama Degrejvs i

Bransvik ili u Major oping centru.I ovaj udesni australijski grad, uz one koje svi

znaju, ima i neformalno ime. Znan je dakle jo ikao Pariz june hemisfere. S punim pravom, jerje Melburn prepoznatljiv i po brojnim kulturnimi umetnikim dogaajima, razliitim festivalima,filmskoj sceni i dobrom dezu, mestima sa sjajnomivom muzikom, performansima i originalnim

ulinim grafitima, sjajnim kafeterijama i barovima,vrhunskoj gastronomiji... Nije la ve istina da Mel-burn ima najvei broj kafia i restorana po glavistanovnika u svetu. Ovo naj nije i jedino naj kadje u pitanju ovaj drugi po veliini australijski gradkoji se nalazi na jugu kontinenta, na uu reke Jareu zaliv Port Filip. Jer Melburn je najprometnija lukakontinenta i glavni grad drave Viktorija. Takoe,Melburn je ne jednom proglaavan za najivljigrad na svetu ali i etvrti najskuplji grad na svetu.Ipak, zaprepaujui podatak tek sledi. Verovali iline, Melburn je najvea prestonica lisica na svetu.Da, niste pogreno uli - lisica! Zvanina statistika


34/52


potvruje da ih u Melburnu ivi izmeu est i 23 pokvadratnom kilometru u gradskom podruju.

Ovaj grad je i vodei finansijski centar Australije.Visoko se kotira, u svetskim razmerama, i u oblasti-ma obrazovanja, zabave, zdravstva, turizma i spor-

ta. Ima i prefiks olimpijskog grada jer su u njemu1956. odrane Letnje olimpijske igre. U nizu dru-gih specifinosti koje ga krase su i istine da je rod-no mesto australijskih plesnih stilova i australijskefilmske umetnosti, odnosno impresionistikihumetnikih dela. Znan je i kao grad knjievnosti,ali i kao glavni svetski centar kada je u pitanjuulina umetnost.

Svaki turistiki vodi saoptie u elji da tobolje upoznate najnaseljeniji grad drave Viktori-je i podatak da je Melburn pre nego to je postaopoznat po ovom imenu nosio i sledea imena:Batmania, Bearras, Bearport, Bearhip i Bearburi.Meu zanimljive podatke svakako spade i ovaj:

prvi svetski igrani film, pria o Ned Keli Gangu,snimljen je 1906. upravo u Melburnu, koji ima inajstariji zabavni park u svetu - Luna park u SentKildi.

Da biste na pravi nain upoznali duu ovoggrada, a to je mogue ukoliko zaista imate mnogovremena, najbolje je da u susret s onim to imakrenete sami. U Melburnu je to lako izvodljivo,izmeu ostalog, zato to ga karakterie izuzetanjavni prevoz sastavljen od mree vozova, tram-vaja i autobusa. Sistem od 300 autobuskih i 16eleznikih stanica povezuje centar Melburna,iru okolinu grada ali i sva prigradska naselja.Njegova iroka mrea tramvaja zapravo je prva po

veliini u svetu i sjajno je integrisana u autobuskei elezniku gradsku mreu. Upravo zbog ovogaverujte da je najbolji i najlaki nain da stigneteod jedne do druge take u Melburnu da koristitejavni prevoz. Uostalom, tramvajski sistem u Mel-burnu najvei je sistem van Evrope i etvrti poveliini u svetu. Protee se na 244 kilometra ko-jima svakodnevno krstari 450 tramvaja

Ukoliko posle svega to ste saznali imate dile-mu da li je Melburn uistinu jedan od najboljih gra-dova za ivot na planeti, najbolje je da ga posetitei da se u sve uverite sami.

Svaki turistiki vodi

saoptie i podatak

da je Melburn pre

nego to je postaopoznat po ovom

imenu nosio i

sledea imena:

Batmania, Bearras,

Bearport, Bearhip i

Bearburi


35/52

Turkish Airlines, najbolja avio-kompanija u Ev-ropi peti put zaredom, zvanini je globalni part-ner dugooekivanog avanturistiko-akcionog

filma Betmen protiv Supermena: Zora pravedni-ka, a takoe je i uveni Betmobil doveo u Istan-bul kako bi se po prvi put provozao najnovijimmostom na Bosforu.

Avio-kompanija Turkish Airlines ostvarila jesvoje partnerstvo sa filmskom kuom VornerBros u radu na akcionom filmu Betmen protivSupermena: Zora pravde. U filmu, u jednoj odnajvanijih scena, pojavljuje se avion Boing 777

Turkish Airlines-a.Kao dodatak, dve glavne zvezde filma, Ben

Aflek, koji igra Betmena, i Desi Ajzenberg, koji

igra globalnog magnata Leks Lutora, uestvovalisu u specijalnoj reklami najavljujui dve najnovijedestinacije Turkish Airlines-a, Gotam Siti i Me-tropolis. Ova reklama je imala preko 50 milionaonlajn pregleda irom sveta.

Turkish Airlines je doveo i legendarni, svetskipoznat Betmobil u Istanbul. Betmobil je napraviovonju najnovijim mostom na Bosforu u ciljupromovisanja filma. Betmobil je doao iz Evrope

u Aziju preko najnovijeg mosta na Bosforu, mo-sta Javuz Sultan Selim, koji spaja dva kontinentai koji e zvanino biti otvoren za javnost ovog

leta. To je bila do sad najdua vonja ovog jedin-stvenog vozila i jedinstvena prilika da se svetupredstavi arobni Istanbul i najnoviji most.

Predsednik upravnog odbora Turkish Airlines-a, g. Ilker Ajdi istakao je da je kompanija TurskihAirlines predstavila prvu filmsku premijeru ovoghita van bioskopskih sala u svojim avionima, usklopu zabavnog programa koji se nudi putnici-ma tokom leta.

BetmenprotivSupermena:Zorapravednika

je avio-partner novog filmskog hita


36/52


MINI-RAZGLEDNICA RIMA

Rimljani kapuino piju

iskljuivo do podneva.

Nemojte se iznenaditi

ako vau porudbinu

u nevreme domaini

proprate zauenim

pogledom

Stara izreka kae: Kada ste u Italiji, trebalobi da se ponaate kao Italijan. Upravozbog toga nije zgoreg da znate da Itali-jani kafu piju iskljuivo stojei, uglavnom

na brzinu i u nekom od barova nedaleko od rad-nog mesta. Ukoliko se odluite da ovaj napitak

ipak konzumirate sedei, cena kafe, upam-tite, bie neto via. I jo neto: nadaleko

uveni kapuino Rimljani piju iskljuivodo podneva. Nemojte se stoga iznena-

diti ako vau porudbinu u nevremeu nekom od kafea domaini propratezauenim pogledom. Ako je ovotradicija, a jeste, onda je jedna odustaljenih navika da nedeljom prepodne Rimljani odlaze u kvart PortaPortese, veliki buvljak sa udesnimantikvarnicama u Via Coronari...

Rim je glavni grad Italije sa oko3.000.000 stanovnika. Hroniari

ga nazivaju jo i prestonica sve-ta, veni grad, grad na sedam

breuljaka ili apostolski prag zatoto ovaj megapolis u svom okrilju

uva i Vatikan, najmanji grad dravu nasvetu, odnosno suverenu teritoriju Svete

stolice. Rasprostire se na sedam breuljaka(Kapitol, Palatin, Aventin, Celij, Eskvilin,

Viminal, Kvirinal) i predstavlja neverovatansklad arhitektonskih zdanja od antikih vreme-

na preko srednjeg veka i renesanse do dananjihdana. Arheoloki nalazi ukazuju da je Rim nastaood prvobitnih seoskih naselja na brdu Palatinkoja su se stopila u grad u osmom veku pre n. e.Prema legendi, meutim, grad Rim su osnovalibraa Romul i Rem 21. aprila 753. godine pre n.

e. Re je o blizancima, sinovima Marsa i vestalskedevice, koje je othranila vuica poto ih je pro-terao zli stric. Kasnije, u svai, Romul ubija Remaposle ega njegov deo grada, tj. Rim, poinje dase iri i razvija...

Kao sastavni deo pokrajine Lacio, Rim je pozi-cioniran na zapadu centralnog dela Apeninskogpoluostrvu, na uu reke Anijen u Tibar. Gradskojezgro je u unutranjosti kopna, udaljeno 24 kilo-metra od obale, ali se grad protee do Tirenskogmora, odnosno oblasti Ostije.

Prestonica Italije je danas grad jedinstvene le-pote. Brojni spomenici, umetnika remek-dela i

Kapuino se pije

samo do podneva


37/52


fascinantna arhitektura koja uva istoriju dugu trihiljade godina magnet su za brojne turiste kojiprilikom posete ovom gradu ne zaobilaze onoto se naprosto mora videti.

Vatikan je prvi na udaru. U njemu se nalazimoda i najintrigantnije umetniko delo na

svetu, svod Sikstinske kapele koji je oslikaoMikelanelo. Panteon, paganski hram, takoeje jedno od uda Rima ba kao to je to i Forum,tvrava koja je vie od 1.000 godina bila simbolgraanskih vrednosti.

Impresivan spomenik je i Koloseum, poznatjo i kao Flavijev amfiteatar. Podignut je izmeu72. i 80. godine n. e. kao poprite za krvave gladi-jatorske spektakle... Oni koji u Rimu provode

neto vie dana obavezno posete i Naciona-lni muzej, Baziliku Svetog Petra, GalerijuBorgeze, Nacionalnu galeriju Arte Anticau palati Barberini, panske stepenice, Fon-tanu di Trevi...

U ovaj grad se dolazi i iz drugih razloga.

Rim je meu najomiljenijim oping des-tinacijama sveta. Kao jedan od centaravisoke mode, izuzetno je atraktivan zakupovinu. Radnje najpoznatijih modnihkreatora su u ulicama oko panskog trga.oping centri nisu popularni u prestoniciItalije i nemogue ih je pronai u irem cent-ru grada. Uglavnom su locirani u prigradskimnaseljima.


38/52


SVE LEPOTE PUTOVANJA

Po koferu se

putnik poznajeJ

edna putnika navika mi se uvukla u kofer. Posmatranje putnika i njihovihkofera postalo mi je glavna razbibriga u redu za ekiranje prtljaga, u pauziizmeu letova na terminalima, dok ekam polazak autobusa ili voza. Za-nimljiva mi je ta povezanost koja se stvori izmeu putnika i kofera im se

prekorai kuni prag. Kada ne putujemo, koferi su samo jedna stvar vie kojadrema na dnu ormara, u ostavi ili ko zna gde, ali kada krenemo na putovanje,koferi se pretvaraju u nae saputnike. Kakve kofere i saputnike biramo, takvonam je i putovanje. Zato im ugledam kofer i odmerim putnika, mogu dazakljuim na kakvo je putovanje krenuo: letovanje, vikend-turu ili avan-

turu.Krenimo od onih tipinih turistikih kofera jednostavnog

i praktinog dizajna. Laki su za manevrisanje zahvaljujuitokiima, i svi su slini, bilo da su jeftini ili skupi. Porodini koferisu toliko veliki da na njih mogu sesti deca i voziti se po termi-nalima, dok su samaki manji, ali u njima uvek ima malo mestavika, za sluaj da se na putovanju pojavi neka posebna osoba.

Poslovni koferi i torbe za raunare svedenih dezena i krojevadosadni su kao bankovni rauni i izvetaji. Mora da su napravlje-ni da se bre kreu po mermernim podovima biznis ekaonicana aerodromima. Njihovi vlasnici imaju bezizraajno lice, ho-daju samouvereno i nezainteresovano gledaju oko sebe pa mise ini da se nikad ne raduju svom odreditu.

Bekpekerska torba samo se moe nai na leima lakih

i upornih putnika, avanturista i zaljubljenika u otkrivanjenepoznatog. To je njihova pokretna kua, i u nju staje sve, ivie nego to nam izgleda. Bekpekeri obino imaju preplanuliten i na elu nose zvezdu koja se tu spustila dok su spavali pod vedrim nebom.

Devojaki koferi su uvek upadljiviji, jer devojke vole da svakom putovanju daju lini peat ilimalo glamura. Nemojte se uditi ako vidite crvenu vrpcu zavezanu oko drke, pliani privezak ilineki drugi detalj protiv putnikog uroka i znak raspoznavanja za sluaj da se, ne daj boe, u avionuili autobusu nae jo jedan isti kofer. Ako putuju zbog ljubavi, onda ete ih primetiti po tome toim lice sija, pogled skakue naokolo, a osmeh se sve vie razvlai to je blie odreditu. U njihovimkoferima spakovana je sva enska hrabrost potrebna za emotivnu odiseju na koju kreu svaki put kadanamignu prolosti ili se otisnu u nepoznato.

Naalost, videla sam i nekoliko izbeglikih kofera. Oni su najtuniji, kao lica njihovih prognanih vlas-nika. ak i kada nisu pravi koferi, nego torbe i zaveljaji, potresni su kao i sama pomisao na odlazakbez ideje i slutnje o povratku.

Posebnu kategoriju zasluuju studentski koferi. U njima se uvek nae bakina pita, mamina sarma ilitetkini utipci. Posle praznika su prepuni jer u njih moraju stati i ist ve i pokoja knjiga.

Ne smem da zaboravim takozvano kabinsko osoblje. Milina je videti zgodne stjuardese i stjuartekako u besprekornim uniformama pravilno koraaju kroz terminale, vukui male kofere u bojamaavio-kompanije.

Danas se u nekim izlozima mogu videti koferi-eksponati, oslikani da prenesu neku vanu poruku ilida imitiraju prola vremena. Nekada su bili slini krinjama, pa su kao deo nametaja i sluili za uvanjeporodinih dragocenosti ili dokumenata.

Pitate se kakav kofer ja imam. Neke sam kupila, druge pozajmila, tree dobila, ali ne bih mogla da ihsvrstam ni u jednu od ovih kategorija. Do skoro nisam znala da je jedino merilo dobrog kofera i dobrogputovanja da se putuje sa snovima u njima. Jelena Baevi, autorka bloga Snovi u koferima


39/52


40/52

NEODOLJIVI ARM KNEEVINE MONAKO

Mesto gde senovac lako troi

Svaka prava turistika dua koja zalu-

ta u ove krajeve sloie se da istinskiglamur Monaka ne lei u njegovimstanovnicima i fenomenalnom i-

votu, ve u armu raskonih graevina i vr-tova. Mnogi ljudi pre dolaska zapravo nisusigurni ta je ta u toj malenoj kneevini,gde je Monako a gde Monte Karlo... Zato jenajbolje na samom poetku skrenuti panjuna jednu geografsku injenicu koja e olak-ati dalje upoznavanje s Monakom. Knee-vina Monako prostire se na tek neto vie odsiunih dva kvadratna kilometra i sastojise od etiri kvarta - Monako Vila, najpopu-larnijeg Monte Karla i modernih Le Konda-

mina i Fontvila. Poslednja etvrt ujedno je inajmlaa meu njima i veoma je popularnaza stanovanje. Ako posmatrate Monako s vi-sine, prepoznaete ga po zgradama na ijimsu krovovima pravi vrtovi i bazeni skriveniu kronjama drvea. U njemu se nalazi i sta-dion Luj II, dom fudbalskog kluba Monako.Osim ova etiri kvarta, postoji jo nekolikomanjih etvrti, ali one su nastale odvaja-njem od postojeih...

Na mestu nekadanje Kneevine koju sunazivali Kneevina na steni i koja zauzimastotinak kvadratnih metara danas se nalazi


Centralno mesto u njemu zauzima najstarija

graevina - Prinevska palata. Ona je bila i jo uvek

je dom vladajue porodice Grimaldi, koja je sa

prekidima na tronu Kneevine vie od 700 godina


41/52

glavni grad Monako Vil. Centralno mestou njemu zauzima najstarija i najznaajnijagraevina - Prinevska palata. Ona je bila i

jo uvek je dom vladajue porodice Grimal-di, koja je s prekidima na tronu Kneevinevie od 700 godina. Kao najvanija stratekataka, Prinevska palata bila je mesto gde su

voene borbe, pregovori, a

ak se i trgovalo za prevlast.Od polovine 19. veka, kada jestekla nezavisnost, Kneevina serazvila u jedan od omiljenih finansij-skih rajeva i mondensko letovalite najbo-gatijih ljudi na planeti.

Svake godine nekoliko miliona turista do-lazi da zaviri u ovaj glamur, to im je omo-gueno i izbliza od aprila do oktobra kadase organizuju obilasci palate. Oni koje to neprivlai, uglavnom dolaze samo da pogleda-

ju tradicionalnu smenu garde koja se odvijasvakog dana u podne.

Nakon smene strae proetajte uliicama

starog grada i udahnite atmosferu koja seosea na ulicama. Ali nemojte da oekujetemnogo jer ete naii samo na brojne nasme-

jane turiste koji uivaju u specijalitetimafrancuske kuhinje ili kupovini suvenira. Takolutajui, brzo ete naii na nadaleko rasko-nu i poznatu katedralu koja je sve samo neolienje jednostavnosti.

Katedrala Svetog Nikole u Monaku je me-sto na kojem su sahranjeni brojni lanovivladajue porodice Grimaldi. Ona predstav-lja hodoasniko mesto zaljubljenika u holi-vudsku divu Grejs Keli ili, potujui protokol,

princezu Graciju Patriciju,koja je sahranjena u njoj. Oboavaoci svakogdana dolaze i ostavljaju cvee ili pale svee uznak seanja na nju. Kraj njenog nalazi se igrob njenog supruga princa Renijea III, koji

je umro 2005. godine. Ipak, ova velelepnaneoromanska katedrala nije poznata samokao mesto na kojem se nalaze grobnice kne-evske porodice. U njoj je obavljeno, kako

su ga u to vreme nazivali, venanje vekaprinca Renijea i Grejs Keli. Ono je znailo nesamo produetak loze Garibaldijevih, ve jebilo i odlian markentiki potez za celu Kne-evinu. Iako su mnogi prognozirali da e seu njoj dogoditi jo jedno venanje, ali ovogputa 21. veka, to se nije desilo jer je nasled-nik trona princ Albert ipak odluio da svojprvi zvanini brak sklopi samo u Prinevskojpalati.

Katedrala je poznata po svojim orguljamasa etiri klavijature koje proizvode neverovat-no silovit zvuk. Zbog toga je najbolje vreme



42/52


za posetu tokom leta kada se esto odravajukoncerti i festivali duhovne muzike.

Pria o Monako Vilu nije zaokruena uko-liko niste posetili i Okeanografski muzej, ko-losalnu graevinu koja je bukvalno usaenau stenu. Smeten je na samom kraju Knee-vine, s pogledom na Mediteransko more ipravo je mesto za upoznavanje s tajnama i

lepotama morskih dubina. Njegov pokrovi-telj i osniva bio je Albert I od Monaka kojije, kao i dugogodinji direktor muzeja anak Kusto, bio strastveni ljubitelj i istraivamorskih dubina. Njegova elja je bila da sli-kovitom muzejskom postavkom skeleta ra-zliitih podvodnih stvorenja i prikazivanjeminstrumenata i naprava koje su se koristileu istraivanjima u ranijim vekovima naglasivanost poznavanja i ouvanja mor-skih ekosistema. Oaran ra-znovrsnim morskim biimaon je u sklopu muzejaotvorio i akvrijum, in-

teresantnu izlobuarenila podvod-nog sveta. Akva-rijum je podeljenu dve sekcije, natropsko i medi-teransko more, asve ukupno imaoko 650 razliitihvrsta riba i morskihstvorenja. Na vrhumuzeja nalazi se malirestoran i prostrana tera-sa s kojih se prua lep pogled

na vei deo Kneevine, ali i dvori-te vile u kojoj borave lanovi krlajevske po-rodice. Iako je fotografisanje ka toj strani za-branjeno, neiji veti ili nestani prsti modauspeju da zabelee i prozore princeza.

Pored Okeanografskog, postoji jo neko-liko muzeja poput onog u kojem je izloe-na kolekcija automobila princa Renijea, aliu njih svratite ukoliko ste poseti Kneevinenamenili vie od jednog dana.

Prvi obrisi poznatog poreskog raja naziruse ve s istonih zidina Monako Vila i ogleda-

ju se u luksuznim privatnim jahtama, vie-spratnicama sa skupocenim stanovima, kaoi kazinu koji se vidi u daljini. Iako se MonteKarlo obino povezuje s ljudima ou biznisai sportistima, veina njegovih stanovnika sunepoznati, ali ipak veoma bogati poslovni

ljudi koji u njemu ive zbog velikih poreskiholakica.Centralno mesto u Monte Karlu zauzima

kazino za koji je svako bar jednom uo. Onje sinonim za mo, bogatstvo, brzo sticanjenovca i razmetanje. Mada se veina poseti-laca prvo uputi ba tamo, preporuujemoda ne zaobiete kaskadni park koji se pruaispred njega. Kazino u Monte Karlu je najve-

a turistika atrakcija u ovom gradu.Meutim, turisti veoma esto

ne obrate panju na dvepovee zgrade, teatar i

operu, ija lepota ipak

vie dolazi do izra-aja s june strane,

odnosno one stra-ne koja je okrenu-ta moru.

Do polovineprolog veka ka-zino je bio rezer-

visan iskljuivo zanajbogatiju elitu

koja je mogla sebi dapriuti kockanje i rasi-

panje novca. Danas je onmagnet za brojne turiste, a u

njega ulaze ak i najvatreniji pro-tivnici kocke da bi, kako oni to kau, osetiliatmosferu. Ipak, nemojte se nadati da eteod nekog stanovnika Kneevine dobiti savetkako se dobija na pokeru ili ruletu jer je nji-ma zabranjen ulaz u kazino.

Sam Monte Karlo je mesto u koje se dola-zi da biste bili zapaeni, to znai da ovdeneete videti neke znamenitosti velikogkulturno-istorijskog znaaja. Ali videete

brojne znamenitosti savremene indu-strije, statusne simbole ponosnih vlasnika- skupocene poree, ferarije, maseratije,bentlije, rols rojseve koji se epure ne bi liprivukli panju prolaznika ili pripadnicalepeg pola. Iz kola, oni se obino sele ubatu uvenog restorana Cafe de Paris, koji

je nadaleko poznat po najbol jim francu-skim specijalitetima na Rivijeri. Uz ovakavstatusni simbol uvek ruku pod ruku ide i

odreena markirana etiketa. Njom ete seponoviti ako posetite neku od skupih radnjisvetskih modnih kreatora koje su naikane

jedna pored druge u Zlatnom krugu. Ovajkrug je u stvari popularni naziv za oblastkoja se prostire izmeu tri ulice koje okru-uju hotele D'Pari i Ermita. Tu ete veomalako potroiti kredit sa svoje kartice. Samo

je problem gde pre ui ? Da li u anel, Selin,Bulgari, Luj Viton ili Iv Sen Loran.


43/52


Kada poelite da uivate u savrenom ukusu voa onda birajte

Rumenko Smoothie.Smrznuti voni desert nene strukture sa jagodom i bananom

nam dolazi iz Frikoma i predstavlja potpunu inovaciju na tritu.Rumenko Smoothie sa 60 % voa, bez vetakih boja i sa samo 78

kcal je savreni izgovor da napravite predah i ugodite svojim ulima.Prepustite se savrenom vonom uivanju uz novi Rumenko

Smoothie.

RUMENKO SMOOTHIE

VONO UIVANJE!


44/52


PROLEE U KARLOVIM VARIMA

Karlove Vari su poznate po termalnim izvorima

tople mineralne vode. Ima ih 64, od kojih

se danas 12 koriste za leenje. Ovi salinini

radioaktivni izvori pogodni su za leenjebolesti eluca, creva, ui, bubrega, a kako se

pria vraaju i sveinu na umorna lica

Kad otmenostpoklanja poverenje


45/52


O

tmenost ima privilegiju da nadivivekove i zaustavi vreme. etajui u-venom ekom banjom Karlovim Vari-ma ili kako je Nemci zovu Karlsbadom,

posetioci bi trebalo da zahvale upravo otmenostito im je ukazala ast i poklonila poverenje, temogu da okrueni prolou, izmataju sebi sa-danjost.

Dugaka banjska promenada lii na pozornicuna kojoj su se okupljali otmeni gosti sa porcelan-skim bokaliima za vodu u rukama i jednom jedi-nom eljom da budu vieni.

Karlove Vari udaljene su od Praga 130 km. Ba-nja je dobila ime po uvenom kralju Karlu IV, kojije njihov najvei vladar svih vremena kako esikau. Poto su legende osnova eke istorije i na-stanak Karovih Vari je legendaran. Karlo IV bio jelovac kao i mnogi vladari tog vremena. Jednom

prilikom dok je lovio po umama u blizini rekeTeple, njegov pas goni je bio povreen. Ranjen

i iscrpljen, pas je upao u baru. Kada su ga izvukli,rane su se nekim udom iscelile. Zakljuili su dase radi o lekovitoj vodi i Karlo IV je na mestu gdese reka Tepla uliva u reku Ohre izgradio banju u

koju je narod mogao da dolazi i da se lei. Scenaiz ove legende o nastanku Karlovih Vari prikazanaje u duborezu i nalazi se na jednoj od banjskihkolonada. Zvanini podaci se poklapaju sa legen-dom i po njima ovo banjsko leilite podignuto jeu XIV veku, tanije 1347. godine.

Karlove Vari su poznate po termalnim izvorimatople mineralne vode. Ima ih 64, od kojih se da-nas 12 koriste za leenje. Ovi salinini radioaktiv-ni izvori pogodni su za leenje bolesti eluca, cre-va, ui, bubrega, a kako se pria vraaju i sveinuna umorna lica. Najpoznatiji je gejzir Vrdlo kojivodu izbacuje i do 12 metara u visinu. Razlikujuse po temperaturi vode koja iz njih izvire. Toplota

vode varira od izvora do izvora i kree se od 38-90 stepeni. Izvor sa vodom od 90 stepeni nalazi

se u posebnoj prostoriji i iz njega izlazi vodenapara. Kae se da je najbolje vodu piti ujutru, i tonate srca, jer tada lekovita svojstva najboljedeluju. Voda se pije iz porcelanskih bokalia, po-

lako, ali naiskap. esti su i oni gosti koji uivajuu lekovitoj vodi pijui je i dok se etaju. Inae,gejziri sa vodom se nalaze u kolonadama kojihima pet. uvena je Mlinska kolonada, koju jeprojektovao Jozef itek u neorenesansnom stilu.Ona predstavlja jedan od simbola Karlovih Vari.U njoj se nalazi pet lekovitih izvora, a dugaka je132 metra.

Dostojanstveni Karlsbad oduvek je bio mon-densko mesto. Njegove stenjene kue plenilesu lepotom i oduvek privlaile evropsku ari-stokratiju kao i mnoge viene ljude. U njemu suboravili List, open, Betoven, Gete, Dvorak...

Pria se da je Gete ba u Karlsbadu poslednji

put video svoju najveu ljubav Urlike Levecov.U to vreme, u XIX veku, otmeni svet iz Nemake,


46/52


ali i ostalih evropskih zemalja provodio je leto ubanjama. Tako se sedamdesettrogodinji Getezaljubio u devetnaestogodinju Urlike. Razlika od54 godine bila je najvei jaz koji je njihovu ljubavinio nemoguom. Gete je esto govorio: Mojaljubav ne zna da imam preko sedamdeset. Ni ja

ne znam. etali su se Gete i Urlike banjskom pro-menadom, pored tople reke Teple. Razmenjivalisu poglede, pokazivali ljubav, ali i govorili delo-ve iz Geteovih dela. Jo jedna pria vezana je zaGetea. U jednoj koncertnoj dvorani u Karlsbadu,Gete je sluao kako Betoven svira svoju prvu veli-ku klavirsku sonatu.

Divno je to pored lekovite vode koja lei telo,u Karlsbadu postoje i ovakve mistine prie koje

deluju na duu.Razliite kulture ostavile su ono najbolje u Kar-

lovim Varima. Meu najlepim graevinama jeruska crkva Svetog Petra i Pavla. Ovo grandioznozdanje uzdie se na brdu sa koga zasenjuje oko-linu. Crkvu je izgradio Petar Veliki 1887. godine.

Unutranjost crkve, takoe, ostavlja jak utisakdoaravajui svu lepotu i uzvienost pravoslav-nih hramova.

Moe se rei da se u Karlovim Varima nalazi iveliki broj luksuznih vila iji su vlasnici Rusi.

Dok etate lepim etalitem du reke Teple, okovas su graevine iz XIX veka u stilu neobaroka,neoklasicizma i neorenesanse. Kau da postoji ijedno pravilo po kome se eta promenadom. Ko-

raci moraju biti lagani i usporeni. Kada bi tadanjiplemii i bogata gospoda videli da neko uri ilibrzim hodom prelazi etalite, odmah bi posum-njali u plemenitost njegovog porekla. Mi smovie iz turistike radoznalosti, nego iz otmenihrazloga, proli du etalita najsporije mogue,

trudei se da nam nita od tih divnih graevina,kolonada, izvora i spomenika ne promakne.

Domaini su naroito ponosni na svoja dva, usvetu poznata, proizvoda. To su poslastice Lazen-ske Oplatki i alkoholno pie Becherovka. Lazen-ske Oplatki su neka vrsta meavine oblandi i na-politanki. Veoma su tanke i u sebi imaju razliitefilove. Moete probati okoladne, sa cimetom ijabukama, ispunjene vanilom, sa ukusom lenika


47/52


i jo mnogo razliitih varijanti koje zadovoljavajusvaiji ukus. Kupuju se prigodno zapakovane, tomoete iskoristiti kao lep poklon, a moete ih je-sti tople dok etate promenadom i zamiljati dasu ih grickali Urlike Levecov i Gete u svojim du-gim etnjama Karlsbadom.

U Karlovim Varima nalazi se fabrika u kojoj sejo od 1807. godine pravi uveni eki biljni likerBecherovka. Ovo pie ima 38% alkohola i pravise od 32 vrste lekovitog bilja, korenja i vode satermalnih izvora. esi ne odaju recept za ovajliker. Navodno, samo dvoje ljudi znataan sastav ovog pia. Becherov-ka moe biti veoma lep i dra-gocen suvenir ali i poklon

koji moete poneti iz Karlovih Vari.Banja je poznata i po porcelanu, kristalnom

staklu i hartiji.U Karlovim Varima se svake godine u julu me-

secu odrava Maunarodni filmski festival. Osno-van je 1946. godine u tadanjoj ehoslovakoj.

Tako svakog leta ovo mondensko mesto posta-je stecite filmskih zvezda i stvaralaca iz celogsveta. Gosti odsedaju u uvenom Grand HoteluPupp. Ovaj hotel je poznat i po tome to je u nje-

mu snimljen film Casino Royal, jedan odfilmova iz sage o britanskom taj-

nom agentu Dejmsu Bondu.Poploani plato ispred ho-

tela ispunjen je imenima

filmskih zvezda koje su gostovale na Festivalu ilisu posetile Karlove Vari iz nekog drugog razloga.

Kada smo, konano, turistiku radoznalost hte-li, bar na as, da zamenimo otmenou seli smo uposlastiarnicu Grand Hotela Pupp. Uz ekstrava-gantne kolae, dobru kafu i sav luksuz ovog ho-

tela uli smo i u definiciju ovog banjskog mesta.Ona glasi svetski poznato, mondensko, banjskoleilite.

Stekli smo utisak da u Karlsbadu sve stoji ne-taknuto, kao da je celo mesto jedan zaustavljenpokret. Ljudi dolaze, odlaze, dive mu se, a ondostojanstveno stoji na svojih 447 m nadmorskevisine i otmeno prkosi vremenu.

Biljana Markovi Jevti


48/52

^itajte na odmoru

ERNOBILJSKA MOLITVA Svetlana AleksijeviPotresna knjiga o ernobiljskoj katastrofi 1986, najveoj tehnolokoj katastrofi XX veka, kada se dogodila eksplozija u ernobiljskojnuklearnoj elektrani. anrovski moemo odrediti kao roman sastavljen od dokumentaristikog materijala. Junaci su sagovorniciSvetlane Aleksijevi stanovnici ernobiljskog regiona i mnogobrojni uesnici u otklanjanju havarije, koji svedoe o svojim iskust-vima preivljenim za vreme katastrofe i o sudbini koja ih je zadesila posle katastrofe.

Dobitnica Nobelove nagrade za knjievnost 2015. za vieglasno stvaralatvo spomenik stradanju i herojstvu u nae vreme.Svetlana Aleksijevi je prikazala u ovoj knjizi pogubne i nesagledive posledice katastrofe po ivi svet ernobiljskog okruenja, aliistovremeno i otvorila pitanja koja se tiu budunosti oveanstva i opstanka oveka na ovoj planeti.Vredno i znaajno delo koje treba svima preporuiti. itaocima istorijskih romana kao nezaobilazan deo istorije, itaocima ljubavnihromana i drama kao potresan roman koji ne smeju propustiti, ekolozima, politiarima, novinarima, profesorima, mladima

NEMANJII U IME OCA Vladimir Kecmanovi i Dejan Stojiljkovi, Ilustrovao: Dragan PaunoviPrva knjiga trilogije o Stefanu Nemanji i prva u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji koja dolazi iz pera autora bestseleraKainov oiljak. Od autora bestselera Konstantinovo raskre i autora bestselera Top je bio vreo, dva najitanija domaa pisca mlae gen-eracije. Pria o deaku koji je postao ratnik, ratniku koji je postao dravnik i dravniku koji je postao svetac. Srednjovekovna malena Rakadrava pritenjena je izmeu interesa velikih carstava. Njen vladar Zavida ima etiri sina, a najmlaeg od njih, Nemanju, opseda vizija slo-bode. Da bi tu viziju ostvario, Nemanja e morati da proe kroz oganj, blato i krv, ratujui ak i protiv sopstvene brae. Zadubinar, suprug

i vladar s jedne strane, a nemilosrdni ratnik s druge, on e kroz bitku i s molitvom, voen nepokolebljivom verom i vitekom au, uspetida uzdrma i samu Vizantiju. U toj neravnopravnoj borbi, u ratu koji mu je bio nametnut, Nemanja nee sagoreti, ve e u padu i ponienjupronai novu snagu, ovrsnuti veru i dosanjati svoj san: slobodnu i nezavisnu srpsku dravu.

ODLAZAK U JOLKI PALKI ili Lana uzbuna u Aleji zaslunih Mirjana ureviKnjiga iz serijala o Prljavoj Inspektorki Harijeti. Parodija na kriminalistike romane.Beograd ima izuzetno visprenu detektivku koju vredi otkriti. Mata Mirjane urevi sa mnogo arma i duhovitosti vodi sluajevePrljave Inspektorke Harijete u razliite avanture Prepuna je preokreta i zavrzlama, ali i dubokih ljudskih protivrenosti, paradoksa inedoumica, ija e vas meavina nasmejati do suza. itaoci parodija i savremene domae knjievnosti. itaoci prethodnih romanaiz serijala. Znate li kako ive ugledni Srbi u ledenoj, voljenoj Moskvi? A posebno Familije sa Interpolovih poternica?Detektivka Harijeta se prinudno vraa iz invalidske penzije kako bi reila najtei i najkomplikovaniji sluaj sa kojim se usamljena,klimakterina ena moe susresti: majinu galopirajuu demenciju usred narastajue sveopte besparice. Ne bi li zbrinula majku

u starakom domu Manjifiko, prinuena je da prodaje duu, pokazae se, odbeglim duhovima iz prolosti. Kao u tipinoj srpskojzabludi, sve do potpunog razreenja, novac pristie iz Amerike, a ljubav iz Rusije.

ONLAJN DEVOJKA NA TURNEJI (Onlajn Devojka, 2) Zoi SagNastavak romana Onlajn devojka jedne od najpopularnijih svetskih video-blogerki.Junakinja Peni se pridruuje svom deku, rokeru Noi na turneji po Evropi. Bori se sa ankcioznou, fanovima i injenicom da jojmnogo nedostaje porodica. Roman o odrastanju u digitalno doba.Nastavak bestselera Onlajn devojka Zoi Sag, to jest Zoela je 26-godinja internet senzacija, stekla je svetsku slavu video-blogovimana Jutjubu. Njeni blogovi i v-blogovi o lepoti, modi i stilu ivota imaju mnogo pratilaca i milione pretplatnika na Jutjubu.Roman je toliko zabavan i tako lepo napisan da moete preporuiti svim tinejderkama i devojkama (12+). Naravno, najpre morajuda proitaju Onlajn devojku.

SUVENIR (Ricoli i Ajls, 7) Tes GeritsenOvo je sedmi roman o medicinskoj istraiteljki Mori Ajls i detektivki Dejn Ricoli.Autorka Tes Geritsen je jedna od najuspenijih i najpopularnijih savremenih amerikih pisaca trilera, prevashodno za ensku pub-liku. Prgava i odluna detektivka Ricoli i usamljena i naizgled hladna doktorka Ajls su heroine koje su itaoce osvojile ne samo

jezivim sluajevima u koje se upliu, ve i paralelnim priama o svojim privatnim ivotima, o ljubavi, majinstvu, porodinim veza-ma. Prethodni romani su se bavili nekim uobiajenim temama za ovaj anr (serijske ubice, njihovi sledbenici itd.) kao i nekim manjeuobiajenim (trgovina ljudima), dok ovaj ima izvesnih dodirnih taaka sa hororom i koketira sa natprirodnim. Tes Geritsen je jednaod najprodavanijih autora New York Timesa. Kritiari irom sveta hvale njene romane, a Publishers Weekly proglasio je Tes kralji-com medicinskog trilera. Po ovom serijalu snimljena je TV serija Rizzoli & Isles



49/52

TOREMOLINOS

AUTOR:MAVANIN

PAROHOVPOMONIK

(LAT.)

PLANINSKAOBLAST UMJANMARU

LETOVA-LITE

SA SLIKEGORE

VRSTAKRUPNEVINJE

DONETIVEU

KOLIINUNEEGA

VEROVANJEU BESMRT-NOST DUE

(GR.)

SAMURAJ-SKI MA K A T A N AMIRISNA

MATERIJA,ZAIN A R O M A T

REKAU JUNOJAMERICI P A R A N A

BELGIJSKIFUDBALSKI

KLUB E K E R E N

MUJAKSVINJE

OSOBAOBUZETAEROTO-

MANIJOM

IMEVOJVODEPUTNIKA

BEZGLASAN(GR.)

svet na dlanu 73

Documents