SVET OKO NASza drugi razred osnovne {koleprvo izdawe

Аутори

Илустровали

Речник израдила

Рецензенти

Сарадник

Лектор

Графичко обликовање

Припрема за штампу

Издавач

Уредник

За издавача

Штампа

Тираж

Copyright

др Симеон MаринковићСлавица Mарковић

Дарко и Mирјана Жебић

Виолета Бабић

др Кристина Гопчевић, доцент за хемију Mедицинског факултета у БеоградуСветлана Теофиловић, учитељица, ОШ „Вељко Дугошевић“ у БеоградуСлађана Илић, професор из Београда

Зорица Нобл

Виолета Бабић

Душан Павлић Неда Докић

Небојша Mитић

Креативни центарГрадиштанска 8БеоградТел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rs

Виолета Бабић

мр Љиљана Mаринковић

Публикум

5.000

© Креативни центар, 2011

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:3/5(075.2)

МАРИНКОВИЋ, Симеон (1941) Свет око нас : за други разред основне школе / [аутори Симеон Маринковић, Славица Марковић ; илустровали Дарко и Мирјана Жебић ; речник израдила Виолета Бабић]. - 1. изд. -Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 96 стр. : илустр. ; 22 x 24 cm.- (Креативна школа)

Подаци о ауторима преузети из колофона. - Тираж 5.000.

ISBN 978-86-7781-872-21. Марковић, Славица (1967) [аутор]

COBISS.SR-ID 184825868

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за предмет Свет око нас у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00167/2008-06 од 9. 6. 2008. године.школе решењем број 650-02-00167/2008-06.

2

Водич

Питања и задаци

Речник

2

Ова књига ће ти помоћи да боље упознаш себе и свет око себе. Зашто је то важно?� Да би се лепше дружио с друговима и другарицама.� Да би се боље сналазио у многим ситуацијама.� Да би лепше живео.� Да би више уживао у природи која те окружује.

Свет око нас

3

ПРВИ ДEО

ЖИВA ПРИРОДAУЧИЋEMО:– о вези између живе и неживе природе– о томе како се гаје биљке– о деловима биљке– о размножавању биљака– о деловима тела животиња– о домаћим и дивљим животињама– о групама животиња– о човеку

5

Природа

За предмете које праве, људи узимају материјал из природе.ДОБРО ЈE ЗНAТИ

�ЖИВА ПРИРОДА �НЕЖИВА ПРИРОДА

биљке животиње човек

Сунцеваздух

земљиштевода

Природа је све оно што нас окружује, а што човек није направио.Природу делимо на живу и неживу.Живу природу чине биљке, животиње и човек.Неживу природу чине ваздух, вода, земљиште и Сунце.

Шта мислиш, од чега су направљени предмети са слика?Из ког је дела природе човек узео материјал да би направио те предмете?

Питања и задаци:

1. Шта је природа?2. Како делимо природу?3. Шта чини живу, а шта неживу природу?

ПРИРОДА

6

Заједничке особине живих бића

Веза између живе и неживе природе

Да би живела, сва жива бића морају: да дишу, да се хране, да узимају воду.

Још неке заједничке особине живих бићаСва жива биће се крећу. Свим живим бићима за живот је неопходна сунчева светлост и топлота. Сва жи-

ва бића избацују из организма оно што је непотребно. Иако нека жива бића живе краће, а нека дуже, сва жива бића старе и умиру.

У природи је све повезано. Да би живела, сва жива бића морају да се хране, да дишу, да узимају воду и да се крећу. Због тога је за њихов живот неопходна нежива природа:

� сунчева светлост и топлота �

вода � ваздух �

земљиште.

Као и свим живим бићима, и људима је за здрав живот важно да вода и ваздух буду чисти, а земљиште незагађено. Зато свако од нас треба да учествује у заштити природе.

Питања и задаци:

1. Које су заједничке особине свих живих бића?2. Шта је из неживе природе свим бићима неопходно за живот?3. Како човек загађује животну околину? Наведи примере.4. Како би ти могао да помогнеш у заштити природе?5. У Радној свесци уради задатке на странама 14 и 15.

� Биљке, животиње и човек су жива бића. Жива бића имају неке заједничке особине:

рађају се расту дају потомство

7

БиљкеБиљке су једина жива бића на земљи која сама себи производе храну. То чине користећи сунчеву свет-

лост. Стварајући храну, биљке производе скоро сав кисеоник на Земљи. Кисеоник је део ваздуха који је свим живим бићима неопходан за дисање.

Биљке живе на разним местима: у сеоским пределима, у градовима, на високим планинама, уз морску обалу, у пустињама, под водом, на стаблима и гранама других биљака.

Биљке су, као и остала жива бића, па и човек, прилагођене условима средине у којој живе. Расту и на вр-ло необичним местима и у невероватним условима. Биљке које живе на морским обалама морају бити до-вољно јаке да би се одупрле невероватној моћи мора, сунца и ветра. Морају бити способне да расту у сла-ном песку. На високим планинама лето траје веома кратко, па планинско цвеће почиње да расте чим осети сунчеву топлоту, чак и пре него што се снег истопи.

Питања и задаци:

1. По чему су биљке јединствена жива бића на свету?2. Зашто је свим живим бићима важно то што биљке, стварајући себи храну, производе кисеоник?3. Наведи примере за прилагођеност биљака условима животне средине.4. У Радној свесци уради задатке на странама 16 и 17.

8

Човек гаји биљкеНеке биљке расту саме, а неке гаји човек.Биљке које гаји човек називамо гајене биљке.Биљке које расту саме називамо дивље или самоникле биљке.

Зашто човек гаји биљке?Плодове или неке друге делове биљака људи користе за исхрану или њима хране домаће животиње.

Неке биљке човек гаји да би од њих правио корисне предмете, а неке гаји за украс.

9

Питања и задаци:

1. Како називамо биљке које гаји човек?2. Како називамо биљке које у природи расту без помоћи човека?3. Зашто човек гаји биљке?4. У Радној свесци уради задатак на страни 18.

Како се гаје биљкеЧовек гаји биљке у воћњаку, повртњаку, на њиви, у винограду, у стакленој башти, у парку, у дворишту или

у соби.Да би биљке које гаји биле веће, укусније, здравије и лепше, човек обавља разне послове: сади их на од-

говарајућем земљишту, орезује их, прска, окопава, ђубри земљиште и на крају бере.Постоје, међутим, и изузеци. Каткад су самоникле биљке укусније и здравије него гајене биљке. Сети се

само неoдољивог укуса дивљих јагода. Неке лековите биљке здравије су када их пронађемо у њиховој при-родној средини, а неке човек никада није успео да одгаји у башти.

КАМИЛИЦА НАНА ХАЈДУЧКА ТРАВА ДИВЉА ЈАГОДА

10

11

ГAЈEЊE КРУШAКA

САДИ СЕ

САДИ СЕ

СЕЈЕ СЕ

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ЂУБРИ СЕ

ОКОПАВА СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

ОКОПАВА СЕ

БЕРЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

ВАДИ СЕ

КРУНИ СЕ

БЕРЕ СЕ

ГAЈEЊE КУКУРУЗA

ГAЈEЊE ВИНОВE ЛОЗE

ГAЈEЊE ЛУКA

Питања и задаци:

1. Наведи називе места/простора на којима човек гаји биљке?2. Које послове човек обавља приликом гајења биљака?3. По чему се разликују гајене од негајених биљака?4. У Радној свесци уради задатке на страни 19.

12

Делови биљке

Плод

Из цвета настаје плод.У плоду се на-лази семе.

Семе

Из семена ниче нова биљка.

Цвет

Лист

Стабло

Стабло спроводи воду и материје из земље од корена до листова.Одржава биљку у усправном положају.

Корен

Причвршћује биљку за подлогу. Упија из земље воду и хранљиве материје и спроводи их до стабла.

Цвет има важну улогу у размножавању биљке. Из њега настају семе и плод.

Стабло се грана, а на гранама се развијају листови који образују крошњу дрвета.

У зеленим листовима се, уз помоћ сунчеве светлости, ствара храна за биљку.

размножавање је остављање потомства

13

Сазнај нешто више о листуНајважнији део посла код биљака одвија се у листу. Преко листа биљка дише. Биљка ствара храну у зеле-

ним листовима, уз помоћ сунчеве светлости, воде и ваздуха.У природи постоје листови веома различитих облика. Према облику, боји и изгледу листа можеш да пре-

познаш којој биљци припада. Покушај да у средини у којој живиш пронађеш дрвеће којем припадају листови са слике.

Дрвеће које расте у нашој околини према листовима можемо да поделимо на листопадно и четинарско (зимзелено).

Лишће листопадног дрвећа у јесен мења боју и постаје жуто, црвено, наранџасто или смеђе. Убрзо се осу-ши и опадне, а у пролеће израсте ново.

Четинарско дрвеће добило је назив према уском игличастом лишћу – четинама. Листови зимзеленог др-већа зелени су током целе године, па и зими, одакле потиче њихов други назив.

ТОПОЛА ДИВЉИ КЕСТЕНЈАВОР

Питања и задаци:

1. Које делове има свака биљка?2. Чему служи сваки од наведених делова биљке?3. Зашто је лист посебно важан у животу једне биљке?4. Како према листовима можемо да поделимо дрвеће из наше околине?5. Које листопадно дрвеће расте у твојој околини?6. Које четинарско или зимзелено дрвеће расте у твојој околини?7. У Радној свесци уради задатке на страни 20.

1414

�Кад птица или нека друга животиња поједе плод биљке, тада прогута и семенку. Она ће је касније избацити са својим изметом. Семенка доспева на земљу и ниче.

�Ветар разноси семе маслачка.

�Плодови неких биљака имају бодље. Често се помоћу њих „лепе” на крзно разних животиња, које их тако однесу далеко.

�Семенке неких врста цвећа и биљака, као што су пасуљ, грашак и боранија, падају на земљу када се махуна сасуши и отвори.

�Семе јавора има крилца која му помажу да кроз ваздух лети као хеликоптер.

Размножавање биљакаКада семе из плода биљке падне на земљу, из њега израсте нова биљка. Семе гајених биљака сеје по земљи

човек и распоређује га тако на места на која жели да расте. Семе самониклих биљака у земљу доспева на различите начине. Ево занимљивих примера.

Питања и задаци:

1. Шта је потребно да се догоди са семеном да би из њега израсла нова биљка?2. Како се разноси семе маслачка?3. На које све начине животиње помажу биљкама да њихово семе доспе и на веома удаљена места?4. Пронађи суво семе јавора и баци га са висине. Посматрај његов лет. На шта те подсећа?5. У Радној свесци уради задатке на страни 21.

15

Животиње

�Mачка је сисар, јер младунче сиса мајчино млеко када се окоти.

Ко још сиса мајчино млеко?

�Бубамара је инсект. Које још инсекте знаш?

�Жаба је водоземац. Да ли си некада ви-

део даждевњака? И он је водоземац.

�Корњача је гмизавац, а гмизавци су и крокодил, змија и гуштер. �Шаран је риба.

Наброј рибе које знаш.

�Врабац је птица.Које птице још знаш?

На свету постоји више од милион разних врста животиња. Оне могу бити различитих величина: велике као плави кит и слон или сићушне као једва видљиве бубице.

Да би их лакше проучавао, човек животиње дели на групе.У зависности од тога чиме се хране, животиње делимо на три велике групе:� биљоједе � месоједе и� сваштоједе.

ДОБРО ЈE ЗНAТИ

Биљоједи се хране само биљкама. Краве, овце, веверице, јелени и зечеви су, на пример, биљоједи.Месоједи се хране другим животињама. У месоједе спадају: лисице, вукови, орлови, сове, али и бубамаре

које се хране ситним бубицама.Сваштоједи се хране и биљкама и другим животињама. Кокошка и многе друге птице хране се семењем

биљака, али и ситнијим животињама, као што су црви, глисте и слично, па за њих кажемо да су сваштоједи.