sveti pavle i tit apostoli balkana i...

14 VIDOSLOV ® BO@I] 2009

Sveti PAVLE i TIT

Apostoli Balkana i Hercegovine

(ikona u Manastiru Tvrdo{u, rad m. Tekle Dobri}evske, Kri}anke)

15aRHIM. VASILIJE GONDIKAKIS ® APOSTOL PAVLE ÔVEK NOVE TVARI

АПОСТОЛ ПАВЛЕЧОВЕК НОВЕ ТВАРИ*)

Архимандрит Василије ГондикакисПроигуман Манастира Ивирона на Светој Гори

Iznenada1), usred popodnevne svetlosti, na domak Damaska, eksplozija nebeskog svetloizlivawa oslepquje goniteqa Hristovog Savla i obra}a ga u vrhovnog apostola Pavla.

Budu}i da je on, po Zlatoustu, „gledao zlo, dobro ga je oslepeo Bog, da bi progledao na korist… i oslepqewe wegovo – prosve}ewe vaseqene bi“.2)

Tako, onaj koji „di{e pretwom i ubistvom na u~enike Gospodwe“,3) pokazuje se èstokim „propovednikom i apostolom“.4) Evan|eqa. On svim bi}em svojim prigrquje novo poslanstvo. Zato, veruje i ìvi da je od utrobe maj~ine bio „nazna~en“ za to delo „na poslu{nost Hristu“.5)

Postaje svestan da Bog „prvi zavole nas“.6) A mi smo, ne oni koji poznaju Boga, ve} oni koji bivaju poznati od Wega7).

On se posve}uje svom delu i apostolstvu, tako da „svi koji ìve u Aziji ~u{e re~ Gospodwu, i Judejci i Jelini“.8)

Wegova propoved je wegov ìvot i opho|ewe. On èli da drugima da, ne samo evan|eqe Boìje, nego i samu du{u svoju9), jer su mu dragi.

On pati, sau~estvuje u patwama svakog veruju}eg: „Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sabla`wava, a ja da ne gorim“10)?

*) Predavawe odràno na Me|unarodnom Skupu Т£ Παύλεια, Verija, 27. jun, 2002.1) Dap. 22, 6.2) P.G. 63, 603.3) Dap. 9, 1.4) 2Tim. 1, 11.5) 2Kor. 10, 5.6) 1Jn. 4, 19.7) V: Gal. 4, 9.8) Dap. 19, 10.9) V: 1Sol. 2, 8.10) 2Kor. 11, 29.


On ima ose}aj oca, a ne prosto u~iteqa: „Jer ako imate i hiqade u~iteqa u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas u Hristu Isusu ja rodih Evan|eqem“.11)

Govori jezikom majke: „De~ice moja, koju opet s mukom ra|am, dokle se Hristos ne uobli~i u vama“.12) Sveti Jovan Zlatousti prime}uje: „Koja bremenita majka tako gorke re~i govori kao on“13)?

On snishodi, razume, postaje „svima sve, da kako god neke spase“,14) „bezakonicima kao bezakonik, premda ne kao bezakonik Bogu, nego je u zakonu Hristovom“.15)

Postaje hraniteq odoj~adi: Mlekom vas napojih, a ne jakom hranom, jer niste mogli16).

On ima „brigu za sve crkve“.17) Prolazi vaseqenu „od Jerusalima... do Ilirika“.18) @rtvuje sve za Hrista. Ono {to je smatrao dobitkom, smatra {tetom „prema prevashodnome poznawu Hrista“.19)

Sve zna Duhom: „Ako i poznasmo Hrista po telu, no sada Ga vi{e ne poznajemo“20).

Duh preko wega izgra|uje Crkvu: Kao mudar arhitekta on postavqa temeq, koji ne moè da bude drugi, sem Isusa Hrista21).

Tekstovi poslanica wegovih su pravilo vere. Molitve wegove postaju liturgijske molitve i vozglasi. On delom i re~ju sve{tenosluì Evan|eqe Hristovo u svim narodima, ose}aju}i se du`nikom Jelina i varvara, mudrih i bezumnih22).

Na kraju, on, „po revnosti goniteq Crkve“.23) postaje onaj koji „tr~i prema ciqu radi nagrade nebeskoga prizvawa Boìjega u Hristu Isusu“24).

® ® ®

11) 1Kor. 4, 15.12) Gal. 4, 19.13) P. G. 63, 861.14) V: 1Kor. 9, 22.15) 1Kor. 9, 21.16) V: 1Kor. 3, 2.17) 2Kor. 11, 28.18) Rim. 15, 19.19) Filip. 3, 8.20) 2Kor. 5, 16.21) 1Kor. 3, 1011.22) V: Rim. 1, 14.23) V:Filip. 3, 6.24) V: Filip. 3, 14.


Posle ovog putovawa Pavlovog „kao hujawe silnog vetra“,25) slede}e je bilo da se isku{ewe, koje nije moglo da podnese takvu oboènu pojavu, uznemiri.

Apostol pi{e Soluwanima: „Htedosmo do}i k vama, bar ja Pavle, nekoliko puta, i spre~i nas satana“.26) I la`ni apostoli, preru{avani u apostole Hristove, ne prestaju da mu stvaraju probleme.

Tada Pavle, {tede}i pastvu, biva primoran da govori o sebi, da odbrani istinitost svog apostolskog prizvawa.

U drugoj poslanici Korin}anima (11, 5 12, 19), predstavqa sebe navode}i jedinstvene svoje prednosti i borbe:

Ukoliko la`ni apostoli imaju smelosti da isti~u sebe kao Jevreje i apostole, govori Pavle, utoliko vi{e ja imam smelosti.

„Jesu li Jevreji? I ja sam... Jesu li sluge Hristove? Kao bezuman govorim, ja sam jo{ vi{e: vi{e sam se trudio, odvi{e boja podneo, vi{e puta bio u tamnici...“, i nastavqa da nabraja beskrajne podvige i `rtve svoje.

Ali, ne ostaje na tome. Kada bi se desilo tako ne{to, kada bi on prosto navodio koliko se umorio, postio i bio progowen, mogao bi neko sve to da vidi kao jedno ~ove~ansko sporewe sa la`nim apostolima: hajde da vidimo ko }e da pobedi, pokazuju}i mnogobrojnija i ve}a dostignu}a?

Me|utim, ne de{ava se ni{ta tome sli~no. Apostol prirodno ide daqe u duhovno dubqe stvari. Dolazi do otkrivewa li~nih iskustava u Hristu; do ispovesti koje objavquju tajnu pohvalu wegovu – koja je povod radosti celom narodu na koju se oslawa, i od koje ìvi.

Tada se mewa stil, mewa se jezik. Jer Pavle, „kao istinski qubavnik i vansebnik“,27) ne pripada sebi, ve} Qubqenom. Ne ìvi on, nego u wemu ìvi Hristos. On je umro. Qubav i bi}e wegovo nalaze se na drugom mestu.

Kada, dakle, po~iwe da govori o tom svom istinskom bi }u, ne govori niti o Savlu, koji je nekada bio, niti o Pavlu koga zna svet, ve} govori, u tre}em licu, o nekom drugom, nepoznatom, koji je skriveno bi}e wegovo, i govori:

„Znam ~oveka u Hristu koji pre ~etrnaest godina bi odnesen do tre}ega neba“. Bi odnesen u raj, – da li u telu,

25) Dap. 2, 2.26) 1Sol. 2, 18.27) Sv. Dionisije Areopagit, P.G. 3, 712A.


da li izvan tela, ne znam, Bog zna,– i ~u neiskazive re~i koje nije mogu}e izre}i qudskim jezikom. „Takvim }u se hvaliti, a samim sobom ne}u se hvaliti, osim nemo}ima svojim“.

To iskustvo ga je zauvek zape~atilo. On se ta~no se}a kada se dogodilo („pre ~etrnaest godina“). Ono ga neprestano hrani i predstavqa najdubqe bi}e ìvota wegovog, izvor bogoslovqa i propovedi wegove.

Moèmo da kaèmo da je to uzno{ewe „do tre}eg neba“ drugi – i najbitniji – priziv Apostolov od Gospoda.

Posle tog iskustva i veze svoje sa neizrecivim tajnama, Gospod je dopustio, „da se ne bi pogordio“, da ga sna|e neko nepodnosivo isku{ewe: „àlac u telo, an|eo satanin“.

Za tu stvar je tri puta molio Gospoda da ga oslobodi isku{ewa. Ali, Gospod mu je rekao: „Dosta ti je blagodat moja, jer se sila moja u nemo}i pokazuje savr{ena“. A Pavle, razumev{i re~ Gospodwu, zavr{ava: „Zato }u se najradije hvaliti svojim nemo}ima, da se useli u mene sila Hristova… …jer kada sam slab onda sam silan“.

® ® ®

To je sloboda u Hristu. Jevan|eqe radosti. Nova tvar, Raj za sve. To je preokret palog stawa i logike: da se hvali{ mukama i stradawima. Da si silan onda kada si slab.

Pavle, kao novi Mojsije silaze}i sa gore boànskog uzno{ewa, zapisuje novi zakon Blagodati, ne na kamenim tablicama, nego na tablicama qudskog srca28).

Neizrecive re~i koje je ~uo objavquju se tom boànskom izmenom i krajwim smirewem u ìvotu i opho|ewu wegovom.

On objavquje i ìvi ~iwenicu da je smrt ukinuta, ispovedaju}i: „Kada sam slab, onda sam silan“, i kada umirem za Hrista, tada istinski ìvim.

„A ja, Boè sa~uvaj, da se ~im drugim hvalim, osim krstom Gospoda na{ega Isusa Hrista, kojim se meni razape svet i ja svetu“.29) Umro je svet, raspeo se, ne postoji za Pavla. Umro je Apostol za svet, raspeo se, ne postoji za wega. Tako, Apostol zaista postoji, istinski ìvi i svet postoji za wega.

28) V: 2Kor. 3, 3.29) Gal. 6, 14.


Pavle ima bestra{}e umrlog i krajwu osetqivost onoga koji je „kao oìvqeni iz mrtvih“,30) on u~estvuje u istinskom ìvotu i pomaè vasceli svet.

® ® ®Zato, kada se Gospod, na Veliki Petak, nalazi mrtav na

Krstu, posle re~i „zavr{i se“ – u tom ~asu kada ni re~i ne moèmo da izustimo – re~ uzima Pavle. Boqe re~eno, Crkva daje re~ Apostolu naroda. On govori „u strahu i trepetu“ re~ o Krstu. Propoved wegova ne biva „u ubedqivim re~ima qudske mudrosti… nego u pokazivawu duha i sile“.31)

Ispoveda da ne zna ni{ta drugo, osim „jedino Isusa Hrista, i to raspetoga“.32) A zna Hrista raspetoga, zato {to je i sam Pavle raspet. Zato, re~ju svojom i }utawem jasno govori:

„Re~ o krstu je ludost onima koji ginu, a sila Boìja nama koji se spasavamo“.33)

Za Judeje, koji ho}e znake, je sablazan. Za Jeline, koji traè mudrost, je ludost. Za veruju}e, Judeje i Jeline, je Boìja sila i Boìja premudrost.

I nastavqa: „Pogubi}u mudrost mudrih i razum razumnih odbaci}u“.

Niti nas qudska mudrost spasava, niti nam je savest dovoqna. Spasava nas raspeti Hristos, raspeta Qubav, koja je za sve, i Judeje i neznabo{ce, Boìja sila i Boìja premudrost.

„Sad je sud svetu“,34) verniku i neverniku, bliskom i dalekom.

Sudi nas qubav, koja „nikad ne prestaje“.35)

Pri Stradawu „la`nom porfirom se odeva, Onaj koji je odenuo nebo oblacima“.36)

Svi smo ga odenuli la`nom porfirom, la`nom pobo`no {}u i bogoslovqem. Me|utim, u centru laì i posunovra}ewa postoji neunui{tiva istina Qubavi, koja se javqa kao veliki prasak. Ona stvara svet, sazdaje ga, odràva ga, razvija ga, i na kraju, preobraàva ga u novu tvar.

30) V: Rim. 6, 13.31) 1 Kor. 2, 14.32) 1Kor. 2, 2.33) 1Kor. 1, 18.34) Jn. 12, 31.35) 1Kor. 13, 8.36) Triod, Veliki Petak, Slu`ba Stradawa, antifon 15.


„Jer u Hristu Isusu niti obrezawe (Judejstvo) {to pomaè, niti neobrezawe (Jelinstvo), nego nova tvar“.37)

„Staro pro|e… Sve novo postade“.38) Prelazimo sa hipoteti~ke mudrosti na realno spasewe, i sa traèwa znakova, kao ~uda, na izobiqe ìvota.

Tu umire i kao nov vaskrsava sav Judaizam.Tu umire i kao nov vaskrsava sav Jelinizam.Umire me|usobno neprijateqstvo i ra|a se mir i izmire

we. „Jer u Hristu Isusu niti {to vredi obrezawe, ni neobrezawe, nego vera koja kroz qubav dela“.39)

U tom ~asu velikog Subotstva, apsolutnog }utawa, sve je istinsko, sve pre~isto i zbratimqeno.

Pobedila je Qubav. Pobedio je za nas Onaj koga smo mi raspeli.

On je Car Slave; mrtav na drvetu Krsta.„On je mir na{, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razru

{i pregradu koja je rastavqala… krstom, ubiv{i neprijateqstvo na wemu“.40)

37) Gal. 6, 15.38) 2Kor. 5, 17.39) Gal. 5, 6.40) Ef. 2, 1416.


Ubio je neprijateqstvo u svome telu, a ne u drugom. I doneo je istinsko izbavqewe i mir svetu.

Ono Pavlovo u Hristu, tj. Nova Tvar, ukida sveze ma kakvog ropstva, kao i prevarnost ma koje slobode, daruju}i ~o veku od sada slobodu budu}eg veka. „Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodwak je Gospodwi; tako i koji je prizvan kao slobodwak, rob je Hristov“.41) „Nema vi{e Judejca ni Jelina, nema vi{e roba ni slobodwaka, nema vi{e mu{kog ni ènskog, jer ste vi svi jedan ~ovek u Hristu Isusu“.42)

® ® ®

„Gledajte, bra}o, vas prizvane“.43)

„Po{to, dakle, u premudrosti Boìjoj svet mudro{}u ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludo{}u propovedi spase one koji veruju“.44) „Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom“.45)

Zato, „{to je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i {to je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake“.46)

Tako, zadobija smelost i nadu svako ko je slab i skru{en. A svako ko je umi{qeno mudar i silan, moè da bude pomognut da bi do{ao sebi.

„[to je neplemenito pred svetom i ponièno izabra Bog, i ono {to je ni{tavno, da uni{ti ono {to jeste“.47)

Ovde dolazimo do krajwe veli~anstvenosti boànskog prizvawa. Ne{to {to podse}a na prizvawe svega iz nebi}a.

Bog priziva ne bi}a, nepostoje}e. Ne postoji boànstvenije delo od smirewa, koje te dovodi u nepostojawe, ili (u nadi) prihvatawe stradawa koje te osloba|a.

„Da bi bi}a ukinuo“. Ne postoji za bi}a ve}i blagoslov od samog ukidawa wihovog.

Bi}a ne podnose samo postojawe izvan liturgijske blagodati. Bi}a vrede i ~ekaju blagoslov. A to je ukidawe wihovo, da prestane stawe propadqivosti, i da ostvare smisao svoga postojawa.

41) 1Kor. 7, 22.42) Gal. 3, 28.43) 1Kor. 1, 26.44) 1Kor. 1, 21.45) 1Kor. 3, 19.46) 1Kor. 1, 27.47) 1Kor. 1, 28.


Ona ne ~ekaju bilo kakvo ukidawe, niti od bilo koga, ve} od onih koji su nebi}a (od nepostoje}ih) koji su ostvarili taj povratak svoj u nebi}e, sveukupnim smirewem i blagodarnim prino{ewem svojim Bogu.

A sada bivaju prizvani u bi}e od samog Boga. Dolaze u raj Nove Tvari od Wega. Zato, samo se Bogom hvale. Wega imaju kao jedinu utehu i snagu svoju. Oni su osetqivi, ali i svemo}ni, jer su slabi i bogopokretani, kao Pavle koji ispoveda: „Kada sam slab onda sam silan“.

Sva tvorevina o~ekuje od te slobodne dece Boìje oslobo|ewe od zakona propadqivosti.

Ukoliko se neko hvali svojim sposobnostima i uspesima i ukoliko ostaje pri divqewu sebi samom, bilo svesno ili nesvesno, tada se otu|uje od celine, pokazuje koliko je duhovno nesposoban i opasan, iako se predstavqa kao duhovni vo|a. Taj sebe samog mu~i, osu|uju}i se na tamnicu samoqubqa, a druge rawava i potcewuje.

Kada se, me|utim, hvali Krstom Gospodwim, kao Pavle; kada se hvali i raduje svojim slabostima i patwama, koje ga ~ine pri~asnikom boànske blagodati, to je kao da se hvali i raduje za sve slabe i napa}ene. On je radost celoga sveta, jer pokazuje da za sve postoji nada spasewa, u ~asu, kada se u Novoj Tvari stradawa i muke preobra}aju u privilegiju.

„Da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom“.48)

Da se niko ne pohvali pred Bogom. Ali, da se hvali pohvaqeni u Gospodu. Da se raduje i ponosi, Boga radi i qubavi Wegove radi. Da se Bog projavquje kao „Onaj koji je sve u svemu“.49) I da sve bude jedno neprestano bogojavqewe.

® ® ®Na kraju, „pozvani apostol Isusa Hrista“50) ne prenosi

misli i razmi{qawa, nego slavu bogojavqawa. Prenosi „qubav Hristovu koja prevazilazi razum“.51)

Zajedno sa wim, svi ludi, neplemeniti, slabi, ponièni, nebi}a, koje je Hristos pozvao i poziva, nalaze se, zajedno se nasla|uju}i, u Novoj Tvari. Oni blistaju istom Blagoda}u. Oni nam bez muke razre{avaju probleme. Ne boli nas

48) 1Kor. 1, 29.49) V: Kor. 15, 28.50) 1Kor. 1, 1.51) Ef. 3, 19.


glava od wihove zagonetnosti. Oni ne govore laì. Ne izlaù nas hladnim tu{evima svojim govorom i postupcima. Sude nas samo time {to odi{u neizrecivim miomirisom Hristovim, projavquju}i dah poznawa Wegovog u svako vreme i na svakom mestu.52)

® ® ®

Zavr{avam navode}i dva kratka susreta sa „slabima i poniènima“, koja su me najdubqe uspokojila i preispitala:

A.) îtaju}i, posle jednog teolo{kog skupa, kratak tekst Aleksandra Papadiamantisa, „Atina kao isto~ni grad“, bukvalno sam bio preplavqen svetlo{}u liturgijske blagodati, koja ishodi iz re~i i etosa tog sve{tenog pisca. On mi je jednim potezom, bogodoli~no razre{io sve probleme tog skupa, ni ne pomiwu}i ih.

B.) Pre izvesnog vremena, ulaze}i u staru crkvu jednog sela, osetio sam, uz miris vlage, svu umilnu atmosferu koja postoji u stradalnim crkvama i srcima dobrog i napa}enog naroda na{eg.

I tamo unutra, jedna {estogodi{wa paralizovana devoj~ica, u invalidskim kolicima, osu|ena na skoru smrt, nebeski se osmehuje, mole}i se: „Da Bog da dobro celom svetu“. I neumitno ti sudi – to dete – miomirisom svog ~ovekoqubqa, sagorevaju}i kao tamjan blagoprijatni na ogwu kona~nog stradawa, koje ga odvodi u drugi svet, ve~ni, od sada.

Ona je ubrzo okon~ala delo svoje.Da kratkim prolaskom svojim da{ miomiris ve~nosti

unutra{wem bi}u drugoga. I da ode{ zadovoqan samo zbog toga.

Sa jelinskog preveo Dejan Risti}

52) Sv. Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, 1. molitva vernih.

sveti pavle i tit apostoli balkana i...

Documents