svetska banka i mmf

8/13/2019 Svetska Banka i MMF

1/17

SEMINARSKI RAD

Predmet: MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

SVETSKA BANKA I MMF


2/17

SADRAJ

1.UVOD 3

2. DEFINICIJA MMF-a 4

2.1. Delovanje 4

2.2. Razvoj fonda 5

Prvi period 5Drugi period 5

2.3. na!aj " #"lj MMF-a $

2.4. MMF dana% $

2.5. O&'an"za#"ja MMF-a $

Uloga generalnog direktora je: 7

3. (VE)(*A +AN*A ,

4. *REDI)I MMF-a I (VE)(*E +AN*E

4.1. F"nan%"j%a /o0o

5. (R+IJA MMF " (VE)(*A +AN*A - "%o&"ja odno%a 1

5.1. Odno% %a (ve%o0 ano0 11

5.2. (and-6 a&an70an 115.3. A&an70an za /&od87eno f"nan%"&anje 12

5.4. av&9ea /o%lednje &ev"z"je A&an70ana za /&od87eno f"nan%"&anje 12

,.2.2$.'od"ne "zno%o0 od $25 0"l. (:V ; oo 0"l.


3/17

1.UVOD

Sredinom 1944. godine, vlade najrazvijeniji zemalja organizovale !u kon"eren#iju u $reton

%ud!u &Breton Woods, S'D( !a #iljem da de"ini)u me*unarodne "inan!ij!ke in!titu#ijeneopodne za po!tizanje privrednog ra!ta i ekonom!ke !ta+ilno!ti na glo+alnom nivou,nakon drugog !vet!kog rata. Pri tom je po!tignuta !agla!no!t o o!nivanju e*unarodnogmonetarnog "onda &eng. - / International Monetary Fund( i e*unarodne +anke zao+novu i razvoj &-$0D /Inernational Bank for reconstruction and Development(. rajem1945. godine o!novan je e*unarodni monetarni "ond, koji je poeo !a po!lovanjem tokom1947. godine. ond je o!novan !a zadatkom op)teg organizovnja !vet!ke privrede,

prven!tveno kroz me*unarodnu monetarnu aktivno!t.e*unarodni monetarni "ond &( je !pe#ijalizovana agen#ija Ujedinjeni na#ija !a!edi)tem u %a)ingtonu o!novana 22. jula 1944. godine, !a #iljem da pod!takne zemljeuvo*enju adekvatne ekonom!ke politike i da pomogne u prevazila3enju platno+ilan!ni

te)koa zemalja lani#a. 6edna od 44 zemlje koje !u ue!tvovale u o!nivanju me*unarodnogmonetarnog "onda je +ila i tada)nja raljevina 6ugo!lavija.Statut a "ormalno je u!vojen 27. de#em+ra 1945. godine. ond je poeo !a radom 25.

juna 194. godine.8lavna podruja aktivno!ti !u: nadzor, "inan!ij!ka i tenika pomo. adzor !e !a!toji odredovnog praenja ekonom!ke politike koji !provode zemlje lani#e i godi)njeg izve)taja ou!pe)no!ti te politike, pogotovo u o+la!ti deviznog kur!a. inan!ij!ka pomo ukljuujekredite i zajmove lani#ama a koje !u !uoene !a oz+iljnim platno+ilan!nimte)koama. to !e tie tenike pomoi, pru3a !trunu pomo !vojim lani#ama prikreiranju "inan!ij!ke monetarne politike i o!nivanju in!titu#ija. ;va aktivno!t je +ila


4/17

najizra3enija u +iv)im !o#ijali!tikim zemljama koje !u morale da pre*u !a #entralneplan!ke privrede na tr3i)nu privredu.

2. DEFINICIJA MMF-ae*unarodni onetarni ond &( &na engleskomInternational Monetary Fund-IMF)

je me unarodna organizacija zadu3ena za nadzor glo+alnog "inan!ij!kog !i!tema nadziranjemkamatnih stopa i +ilan!a plaanja, kao i za pru3anje tenike i "inan!ij!ke pomoi.1

2.1. DelovanjeUkratko, =!logan= a gla!i: =zategnite poja!=. >ri !u glavna podruja aktivno!ti:

po!matranje, "inan!ij!ka i tenika pomo. adzor !e !a!toji od pro#ene propi!a o novanoj

razmeni zemalja lani#a ! o+zirom na uverenje kako jaka i do!ledna ekonom!ka politika vodi!ta+ilnom deviznom kur!u, te pogoduje ra!tu i razvoju !vet!ke ekonomije. inan!ij!ka pomoukljuuje kredite i zajmove lani#ama a ! platnim +ilan!om koja podupire politiku

prilago*avanja i re"orme. &Podatak od 31. januara2001.pokazuje kako devede!et i jednojzemlji daje oko 5,< milijarde dolara kredita(. to !e tie tenike pomoi, pru3a !trunu

pomo !vojim lani#ama pri kreiranju i !provo*enju "inan!ij!ke i monetarne politike, o!nivanjuin!titu#ija, dogovorima ! om, te !tati!tike podatke.

1???.?ikipedia.org2???.?ikipedia.org

4
http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Me%C4%91unarodna_organizacija&action=edithttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatahttp://bs.wikipedia.org/wiki/31._januarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/2001http://www.wikipedia.org/http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Me%C4%91unarodna_organizacija&action=edithttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatahttp://www.wikipedia.org/http://bs.wikipedia.org/wiki/31._januarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/2001


5/17

2.2. Razvoj fonda je o!novan na !vet!koj kon"eren#iji o monetarnim i "inan!ij!kim pro+lemima odr3anoj

u Bretton Woodsu19. godine. ;!novu za njegovo "unk#ioni!anje inili !u planovi !ainjeni u!elikoj Britanijii"#$u. 0azvoj onda mo3emo pratiti kroz dva perioda:

Prv! "er!od

U prvom periodu #iljevi a +ili !u !ledei:

;moguiti ek!panziju uravnote3enog ra!ta me*unarodne trgovine i time doprinetipoveanju i odr3avanju vi!oke !tope zapo!leno!ti i vi!oke !tope realnog dohotka@#

Uvr!titi !ta+ilno!t devizni kur!eva@

U!po!taviti multilateralni !i!tem plaanja tekui tran!ak#ija@

a o!novu moguno!ti kori)enja !red!tava onda za korek#ije platno+ilan!nineravnote3a, u!po!taviti poverenje me*u zemljama lani#ama u pogledu dugorone me*unarodnemonetarne !ta+ilno!ti.

Poetna ili pri!tupna o+aveza !vake lani#e onda !a!tojala !e uglavnom iz u!tanovljavanjapariteta !voje valute i iz uplate odgovarajueg izno!a "inan!ij!ki !red!tava. Paritet !e odre*ivao uodno!u na zlato ili u odno!u na dolar% pa !e !toga ovaj !i!tem naziva "istem zlatnode&iznogstandarda. Aventualna promena pariteta mogla !e dogoditi !amo ako !e zemlja na*e u tzv."undamentalnoj neravnote3i i uz !ugla!no!t onda. ;dre*ivanje izno!a "inan!ij!ki !red!tava zauplatu kvote zemlje lani#e vr)ilo !e propor#ionalno parametrima koji re"lektuju !nagu na#ionalneekonomije. vota !e uplaivala 25B u zlatu i 75B u domaoj valuti.

U!koro !e javlja pro+lem likvidno!ti onda koji je na!tao iz jedno!tavnog razloga tj. z+ogprivaanja zlatno deviznog !tandarda kao o!novne poluge me*unarodni monetarni rela#ija.aime, ameriki dolar, z+og naj!na3nije pozi#ije i najvr)eg polo3aja u !vet!koj trgovini,po!tupno preuzima vodeu ulogu u +retton?ood!kom monetarnom !i!temu, te po!taje glavnarezervna valuta zemalja lani#a. Ci godina 2C veka, uprko! !vom po!e+nom polo3aju dolar je!ve vi)e !la+io. ;padanjem vredno!ti dolara, naru)ava !e i meanizam me*unarodni monetarniodno!a, te pro+lem likvidno!ti dolazi do punog izra3aja. +og toga '( jula 19*9. godineu!tanovljena je )ema kreiranja novi rezervni !red!tava"pecijalna pra&a &u+enja,"!). >a nova!red!tva zapravo !e kreiraju !amo knjigovod!tveno me*u zemljama lani#ama.

Dr$%! "er!odDrugi period zapoinje i traje do dana! kada poetkom 7Ci godina 2C. veka zapada u

najveu krizu dotada. ;dliv kratkoronog dolar!kog kapitala u ino!tran!tvo, dalje odr3avanjevi!oke !tope in"la#ije u S'Du izazvalo je +rojne )pekula#ije na )tetu amerikog dolara.Pred!ednikS'Da je 1. augusta19/1. godine o+javio ukidanje konverti+ilno!ti dolara u zlato iuvo*enje dodatnogporezana !av uvozu S'D. >im inom je pre!tao "unk#ioni!ati me*unarodnimonetarni !i!tem na prin#ipima u!tanovljenim u $rettonEood!u. rajem 1971. godine po!tignut

je !porazum, gde !u S'D poveale #enu zlata za F,57B, S0 emaka i 6apan!u !manjile #enumarke za 5B i jena za F,5B u odno!u na zlato, dok !u %elika $rianija i ran#u!kazadr3ale #enezlata i!tim. akon toga dolazilo je do jo) nekoliko korek#ija #ena, !ve do !a!tanka na 0amajci19/*. godine, gde !e preo+razio u !i!tem valutni podruja, kao )to !u !i!tem evrop!kog


6/17

valutnog "luktuiranja ili evrop!ke zmije, zatim dolar!ko podruje, podruje "ran#u!kog "ranka,podruje +ritan!ke "unte i podruje SP%a.

& 'na(aj ! )!lj MMF*a

a !a!tanku u $retton Eood!u u!tanovljeni !u o!novni prin#ipi i zada#i a poznati podnazivom +T,e Art!)le- o. A%reement/4. >o !u:

0azvijanje me*unarodne monetarne koopera#ije

Potpomaganje ek!panzije me*unarodnog privrednog po!lovanja i doprino!a poveanjunivoa zapo!leno!ti i realnog ra!ta dootka

Podr)ka !ta+ilno!ti me*unarodne razmene

Po!pe)ivanje multilateralni odno!a u plaanjima i !lo+odne trgovine

Pomaganje !manjenju ne!ta+ilno!ti kod plaanja

;vo !u +ile polazne o!nove za rad, a od 1944, !i!tem !e razvijao i dopunjavao, tako da jeG>e 'rti#le! o" 'greementH do3iveo nekoliko re"ormi &19*9% 19/( i 199'god.( tokom krizni!itua#ija u !vetu.

adatak a nije !mo re)avanje pro+lema pojedini zemalja ve i "unk#ioni!anjeme*unarodnog monetarnog !i!tema kao #eline. jegovi lanovi zajedno rade na u!po!tavljanju!ta+ilnog !vet!kog ra!ta. 0ad je "oku!iran na iznala3enju naina da !e preduitre, kontroli)u ire)avaju "inan!ij!ke krize.

'. MMF dana%ao i u pro)lo!ti i dalje pred!tavlja me*udr3avnu i monetarnu "inan!ij!ku in!titu#iju ali

dana! ! gotovo univerzalnim lan!tvom. jegova !e aktivno!t i politika !provodi temeljemS"ora0$ma 1Art!)le- o. A%rement2a izvr)ava !e putem organizovanog vo*!tva u "ormi Od3ora%$vernera 1A Board o. 4overnor-2, zatim izvr)nog od+ora 1An E5e)$t!ve Board2 iUpravljakog direktora 1A Mana%!n% D!re)tor2! timom od oko 2CCC zapo!leni.

2.5. O&'an"za#"ja MMF-a;rgani upravljanja u ondu !u:

;d+or guvernera

;d+or izvr)ni direktora

8eneralni direktor "onda

4

Pu)ara o!tadin/ e*unarodne "inan!ije&"inan!ij!ki menad3ment(Ietvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje2CC4 god.II!tr. 1295???.?ikipedia.org
http://www.wikipedia.org/http://www.wikipedia.org/


7/17

a vru ijerarij!ke le!tvi#e nalazi !e Upravni od+or 8uvernera i ine ga po jedan guverneri njegov zamenik iz !vake zemlje lani#e koje potpuno !lo+odno imenuju guvernere izamenike.;ni !u o+ino guverneri #entralni +anaka ili mini!tri "inan!ija zemalja lani#a.;ni !u

pred!tavni#i !voji vlada i govore u njiovo ime. Upravni od+or guvernera !e !a!taje jednomgodi)nje, a guverneri !voje ideje i 3elje preno!e izvr)nom od+oru koji i pred!tavlja.6

;d+or izvr)ni direktora !e nalazi u %a)ingtonu,a !a!tavljen je od 24 izvr)na direktora koji !e!a!taju tri puta nedeljno. ;dluke dono!e kon!enzu!om, a o!am zemalja ima !voje direktore u-zvr)nom od+oru, to !u: S'D, U, 0u!ija, ina, ran#u!ka, emaka, 6apan i Saudij!ka 'ra+ija.;!tali )e!nae!t direktora pred!tavljaju zajedno o!tale zemlje.

ima oko 2CC zapo!leni, na ijem elu je 8eneralni direktor, koji je i pred!edavajui-zvr)nog od+ora. ;!o+lje je iz 122 zemlje lani#e i uglavnom rade u Ea!ingtonu ali i po malimkan#elarijama u Jenevi, Parizu, >okiju i U u e? Korku.

loga generalnog direktora je2

da za!tupa intere!e zemalja koje !u ga iza+rale

on pred!tavlja kanal komuni#iranja zemalja lani#a i onda

;d+or izvr)ni direktora, naje)e, odluke dono!i kon!enzu!om iako je to me!to !a najvi)e!uko+a ontere!a.

8eneralni direktor onda &anaging Dire#tor( je pred!edavajui ;d+ora izvr)nidirektora.>a "unk#ija o+ino pripada evropljanima.

3. (VE)(*A +AN*A;!novana 1944. godine Svet!ka +anka je najvei !vet!ki !na+deva kapitala za razvoj i kno?

o?a, ! o+zirom da je u 2CC1. godini o+ez+edila vi)e od 17 milijardi USD zajma zemljamaklijentima. jeno !edi)te je u %a)ingtonu u Sjedinjenim amerikim dr3avama, ima !vojekan#elarije u 1CC zemalja i zapo)ljava ukupno 1C.CCC ljudi.7

Sa!toji !e od pet u!ko povezani in!titu#ija:

Svet!ka +anka za o+novu - razvoj / International Bank 3or 4econstruction and$e&elopment ,IB4$)

Svet!ka razvojna in!titu#ija /International $e&elopment #ssociation &IDA( Svet!ka "inan!ij!ka korpora#ija /International Finance 5orporation &IF8(

'gen#ija za garantovanje multilateralni inve!ti#ija / Multilateral In&estment6uarantee #gency &MI4A(

-nterna#ionalni #entar za re)aavanje inve!ti#ioni !porova / International 5entre 3or"ettlement o3 In&estment $isputes &I8SID(

Pu)ara o!tadin / e*unarodne "inan!ije &"inan!ij!ki menad3ment(I etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje

2CC4 god.II!tr.1


8/17

U o!novi, Svet!ka +anka o+uvata tri aktivno!ti: pozajmljivanje !red!tava, i!tra3ivanjerazvoja i ekonom!ke analize i teniku pomo o+ez+e*ujui !red!tva iz javni izvora za programerazvoja u o+la!tima kao )to !u zdrav!tvo, o+razovanje i za)tita ovekove !redine, "oku!irajui !e nana#ionalne, pravne, politike i ekonom!ke !trukture. $anka promovi)e re"orme dizajnirane ! #iljemda !tvore dugoroni ekonom!ki ra!t i !ta+ilno!t, tako )to pozajmljuje !red!tva vladama, a zatim

pro"it do+ijen iz zajmova kori!ti da "inan!ira !voje aktivno!ti. edavno je o+eala da e vi)e !voji+udui !red!tava u!meriti ka naj!iroma)nijim zemljama u vidu !u+ven#ija, a ne pozajmi#a za!o#ijalne programe. Po!toje dve vr!te zajmova Svet!ke +anke:

nova# koji dolazi od inve!titora )irom !veta, tako )to oni kupuju o+vezni#e koje izdajeSvet!ka +anka.

drugi tip zajmova ide u !iroma)ne zemlje, koje o+ino ni!u kreditno !po!o+ne na !vet!kim"inan!ij!kim tr3i)tima i ne mogu da plate kamate po tr3i)noj !topi na nova# koji !u pozajmile. +ogtoga Svet!ka +anka ne mo3e da izda o+vezni#e i tako !akupi !red!tva za pozajmljivanje ovimzemljama.

Davanjem zajmovanaj!iroma)nijim zemljama

+avi !e in!titu#ija Svet!ke$anke / -D'.

;rganizovana je kao !vet!koak#ionar!ko dru)tvo u komezemlje imaju !voje udelekoji !u odre*eni veliinomekonomije te zemlje u

pore*enju !a !vet!komekonomijom. ajvee ind.zemlje &6rupa /: anada,ran#u!ka, emaka, -talija,6apan, U i S'D( po!eduju

oko 45B ak#ija S$ i one imaju preovla*ujuu ulogu u !vet!kim ekonom!kim odno!ima ipo!lovima. S'D imaju najvei udeo / 17B )to im daje pravo veta na !ve mogue promeneo!novnog kapitala +anke i !klopljenog ugovora o o!nivanju S$. e*utim, !ve o!talo odluuje !eveinom gla!ova zemalje lani#a.

emlje lani#e pred!tavlja -zvr)ni od+or koji ima !edi)te u %a)ingtonu. -; odgovara ;d+oruguvernera koji je prven!tveno !a!tavljen od mini!tara "inan!ija zemalja lani#a i glavni ljudi iz#entralni +anaka. Sa!taje !e jednom godi)nje. Samo zemlje lani#e mogu da pozajmljuju nova# odS$, ali !ve zemlje lani#e&i +ogatije( pro"itiraju od ekonom!kog razvoja zemalja u razvoju jernikom vi)e ne odgovara podela !veta na +ogate i !iroma)ne.

F


9/17

4. *REDI)I MMF-a I (VE)(*E +AN*EDugoroan odno! Svet!ke +anke !a vladom neke zemlje je pred!tavljen u "trategiji da&anja

pomo7i zemlji1/8AS9(. L'S ela+orira +izni! plan $anke i daje detalje o !tepenu i vr!ti pomoikoju tre+a pru3iti nekoj zemlji. Prema Svet!koj +an#i, L'S je +aziran na lanu strategijesmanji&anja siroma8t&a ,4")zemlje i pripremljen je !a vladom na parti#ipatoran nain. >o nijedokument o kome !e mo3e pregovarati@ +ilo koja razlika koja po!toji izme*u programa razvoja tezemlje i !trategije $anke je i!taknuta ali ne i neiz+e3no znaajna u izvr)avanju projekta $anke.

arakteri!tika koja de"ini)e i Svet!ku +anku i je njiova upotre+a u!lovljeno!ti. >oznai da !e pozajmi#e, krediti i "inan!iranje projekata daju pod !triktnim u!lovima. -ako !e !ve

pozajmi#e daju pod odre*enim u!lovima &kao )to je vremen!ki plan vraanja duga( u!lovljeno!t !eodno!i na odre*eni +roj !trogi ekonom!ki i politiki u!lova koji mogu da pretvore pozajmi#u u

politiko !red!tvo. Standardni u!lovi &naroito oni povezani !a programom !trukturalnogprilago*avanja( !u po!tavljeni ! #iljem da po+olj)aju e"ika!no!t kori)enja re!ur!a jedne zemlje da+i !e !timuli!ao ra!t i !ta+ilizovala ekonomija. ormalna u!ovljeno!t i programi pomoi razvoja !e

dono!e na o!novu pregovora izme*u Svet!ke +anke i vlade neke zemlje. e*utim, pregovori !uveoma jedno!trani i u!lovi !u manjevi)e !tandardni od jedne do druge zemlje.

Preporuke $anke ukljuuju devalva#uju valute i druge mere koje unapre*uju trgovin!kuli+eraliza#iju, privatiza#iju !trate)ki !ektora &kao )to !u energija, zdrav!tvo, voda(, !manjenjeuloge vlade, !manjenje dru)tvene potro)nje, nove kori!nike naknade &na primer za zdrav!tvo,o+razovanje i elektrinu energiju( vi)e kamatne !tope i !manjenje plata. U!lovljeno!t !e ne odno!i!amo na ekonom!ka i "inan!ij!ka pitanja@ u!vajanjem programa do+rog upravljanja &good

go&ernance( Svet!ka +anka mo3e da preduzme re"orme i u drugim politikim o+la!tima kao )to !u!lo+oda )tampe, kreiranje pravo!udnog !i!tema i zapo)ljavanje javni !lu3+enika.

U!lovljeno!t je pro+lematina iz vi)e razloga. ;na !e propi!uje kao model koji odgovara

!vim tipovima i ne uva3ava !pe#i"ine potre+e ili #iljeve razliiti dru)tava. ;na pred!tavlja velikigu+itak nezavi!no!ti vlade. Me!to je +azirana na politikim o+zirima i ideologiji. ao najva3nije,ovakve re"orme e!to prouzrokuju poveanje patnje, nejednako!ti i !iroma)tvo u zemlji u kojoj !e!provode. U!lovljeno!t !e e!to opravdava odgovorno)u. emlja koja oekuje da do+ije"inan!ij!ku pomo od javne in!titu#ije &podr3avane od !trane !trani pore!ki o+veznika( mora da

poka3e da e nova# upotre+iti odgovorno i otplatiti dug u ugovorenom roku. orumpirane vlade!no!e krivi#u za vei deo dugovanja !voji zemalja i z+og toga $anka zateva !ve veuodgovorno!t od primao#a pomoi.

4.1. F"nan%"j%a /o0o pozajmljuje nova# zemljama lani#a koje imaju "inan!ijke pote)koe,odno!no

zemljama koje nemaju dovoljno !trani valuta da plate ono )to !u kupili od drugi zemalja. U!vaku zemlju nova# !ti3e na razliite naine:od izvoza,od davanja u!luga&+ankar!ko po!lovanje io!iguranje(,od turizma,od !trani inve!ti#ija ili "inan!ijki pomoi. Ukoliko !e zemlje zadu3e

previ)e,!uoavaju !e !a +rojnim neprijatnim !itua#ijama:opadanje kupovne moi,!manjenjeizvoza...emlja lani#a a mo3e zatra3iti pomo od organiza#ije koja +i tre+ala !a pomogne uutvr*ivanju uzroka lo)e ekonom!ke !itua#ije i naina za njeno razre)enje.

Mlan onda !a "inan!ij!kim pro+lemima mo3e odma povui iz "onda 25B !vog ukupnoguloga &kvote( koji je uplatio u zlatu ili u drugoj konverti+ilnoj valuti. Ukoliko je ova !uma

nedovoljna,zemlja !a velikim te)koama mo3e tra3iti od a i u toku godine pozajmiti tri puta

9


10/17

vi)e od !vog uloga.;vi limiti !e ne odno!e na !pe#ijalne pozajmi#e a.;vakav vid"inan!iranja onda je poznat pod nazivom H"upplemental 4eser&e FacillityN i !tvoren je ude#em+ru 1997.godine da pru3i kratkorono "inan!iranje lanova !uoenim !a iznenadnimekonom!kim poremeajima. S0 je prvi put primenjen na 6u3nu oreju.Pri pozajmljivanju!red!tva ond !e dr3i dva o!novna prin#ipa. Prvo,!red!tva onda po!toje za do+ro+it !vilanova,tako da !e od !vakog lana koji pozajmi nova# oekuje da !e taj nova# vrati im !e

pro+lem re)i.Drugo,pre nego )to ond odo+ri kredit, lan mora da poka3e kako e da re)i !voje"inan!ij!ke pro+leme i kako e kredit da vrati u periodu od < do 5 godina &izuzetno do 1C(.

Oogika ovog prin#ipa je vrlo jedno!tavana:zemlja koja tra3i kredit od a jeprezadu3ena,odno!no previ)e tro)i. Ukoliko ekonom!ke re"orme ne urode plodom,kredit e +itipotro)en i ui e u dug. nai kreditiranje !e vr)i !amo ako po!toji realna )an!a da !e pro+lemprevazi*e i da !e pozajmljena !red!tva e"ika!no i!kori!te.

5. (R+IJA MMF " (VE)(*A +AN*A - "%o&"ja odno%a$iv)a S06 je +ila jedna od zemalja ue!ni#a $retonvud!ke kon"eren#ije 1944 god. i zemalja

o!nivaa a i Svet!ke +anke. Prvi "inan!ij!ki aran3man !a om u izno!u od 9 mil. S'Ddolara 6ugo!lavija je zakljuila 1949 god., a po!lednji u izno!u od 4C mil. !pe#ijalni pravavuenja 1.C


11/17

organiza#ijama. je 21. jula 2CC. godine potvrdio kontinuitet 0S u odno!u na D SL8, kao ida 0S na!tavlja lan!tvo !a po!tojeom kvotom od 47,7 miliona !pe#ijalni prava vuenja i !vim

pravima i o+avezama koje proi!tiu iz tog lan!tva.

5.1. Odno% %a (ve%o0 ano0"a "&etskom :ankom "40 je o:no&ila +lanst&o ( . '1 godine i zakljuila namen!ki

kreditni aran3man u izno!u od 54C miliona USD za period 2CC12CC4. godina po veoma povoljnim-D' u!lovima &otplata 2C. godina, poek 1C godina, +ez kamate, tro)kovi !ervi!iranja C,75 od!togodi)nje(. S$ nam je i!platila i


12/17

0ezultati !provo*enja programa !tand + aran3mana o#enjuju !e na o!novu:

dogovoreni kvantitativni kriterijuma izvr)enja & neto devizni rezervi $6, neto domaea#tive, zadu3enja kon!olidovane javne uprave kod +ankar!kog !ektora, zakljuivanja novinekon#e!ionalni ino!trani zajmova od !trane javnog !ektora, preuzimanja dugova privrede prema

+ankama od !trane javnog !ektora o !preavanja akumuliranja novi do#nji po o!novu !ervi!iranja!poljnog duga(, !trukturni mera u "i!kalnom, "inan!ij!kom i privatnom !ektoru

5.3. A&an70an za /&od87eno f"nan%"&anje;d+or izvr)ni direktora a odo+rio je S06, 1;maja '' godine, trogodi)nji

"inan!ij!ki aran3man, tzv. 'ran3man za produ3eno "inan!iranje &


13/17

re!truktuiranje i privatiza#ija +anaka kao i po+olj)ana po!lovna klima poveali !u inve!ti#ije,dok !u re!triktivnom "i!kalnom politikom !manjene makroekonom!ke neravnote3e. U!vajanjenovog zakona o +ankama pred!tavlja va3an korak u prav#u pri+li3avanja me*unarodnim!tandardima, dok vi!oka in"la#ija i de"i#it tekueg platnog +ilan!a i dalje izazivaju za+rinuto!t i

poveavaju rizik na promene koje !e de)avaju u me*unarodnom okru3enju. ;#enjeno je da +inakon zavr)etka trogodi)njeg aran3mana !a om tre+alo da +ude na!tavljeno do!ledno!provo*enje vr!te makroekonom!ke politike i u+rzan pro#e! !trukturni re"ormi kako +i !e!manjila in"la#ija i de"i#it tekueg platnog +ilan!a, ograniila tra3nja i o!tvario odr3iv privrednira!t.

U narednom periodu oekuje !e !provo*enje re!triktivne monetarne politike ! #iljemzau!tavljanja u+rzanog ra!ta kreditne aktivno!ti i dalji razvoj tr3i)no orijenti!ani monetarniin!trumenata od !trane $S. -zra3en ra!t odo+ravanja kredita indek!irani u devizama i ra!tnenaplaeni potra3ivanja zatevae jaanje kontrole po!lovni +anaka, dok +i politika deviznogkur!a u Sr+iji tre+ala ! jedne !trane da utie na !manjenje in"latorni oekivanja, a ! druge da neugrozi !poljnu konkurentno!t zemlje.

Predvi*eno je da e "i!kalna politika u Sr+iji u 2CC +iti i dalje re!triktivna kako +i doprinela!manjenju de"i#ita tekueg platnog +ilan!a - in"la#ije. Smanjenje javni ra!oda +ie rezultat!veo+uvatne re"orme u !ektoru zdrav!tva, ra#ionaliza#ije +roja zapo!leni u voj!#i kao i!manjenja !u+ven#ija. Akonom!ke vla!ti u zemlji nameravaju da na !trani javni prioda o!tvareu)tedu veu od oekivane )to +i tre+alo da povea "lek!i+ilno!t "i!kalne politike i njenu!rednjoronu odr3ivo!t.;!novu !rednjoronog ekonom!kog programa ine po!tizanje odr3ivog

privrednog ra!ta, po+olj)anje 3ivotnog !tandarda !tanovni)tva, ni!ka !topa in"la#ije i dalji ra!tdevizni rezervi zemlje. S tim u vezi kljune re"orme izvr)ie !e na planu li+eraliza#ije deviznogtr3i)ta, po+olj)anja domaeg !i!tema platnog prometa, jaanja kontrole po!lovanja +anaka,

po+olj)anje pore!ke admini!tra#ije i u+rzavanje pro#e!a privatiza#ije.

5.5. Na&odna ana 8 /o/8no%" "z0"&"la d8' /&e0a MMF-8

>arodna :anka "r:ijeje 1. marta '/, prevremeno otplatila preo!tali dug prema uu izno!u od 154,1 milion !pe#ijalni prava vuenja &ili oko 2


14/17

nam jo) tre+a upravljaka ruka a. U !vet!kim ekonom!kim krugovima vlada mi)ljenje oSr+iji kao zemlji u kojoj je ! te)kom mukom uvedena makroekonom!ka !ta+ilno!t, zato !e #eni ono)to je mini!tar Dinki uradio, ali i!tovremeno pro#enjuje !e da je ta !ta+ilno!t krka, te !e vrlo lakomo3e kliznuti u krizu.

5.$. (&"ja " (ve%a ana 8 na&edno0 /e&"od8 - "&etska :anka odo:rila strategiju partnerst&a za "r:iju do '11

;d+or izvr)ni direktora Svet!ke +anke odo+rio je !trategiju partner!tva za Sr+iju za periodod 2CCF. do 2C11.godine. Plan je da !e Srp!koj vladi !tavi na ra!polaganje oko CC miliona dolara

pod i!tim ili povoljnijim u!lovima nego )to Sr+ija mo3e da do+ije iz drugi izvora i to !u dodatna!red!tva u odno!u na 74C miliona dolara koje je Svet!ka +anka o+ez+edila na)oj zemlji od2CC1.godine uglavnom u "ormi kon#e!ionalni zajmova. -nae i IF5 & !vet!ka "inan!ij!kakorpora#ija ( deo grupe Svet!ke +anke, predvidela je znatne nove inve!ti#ije u Sr+iji, uz !koro


15/17

$. A*?JU@A*

Smatra !eda !a / om nema mnogo pregovora, vi)e je to po prin#ipu uzmi ili o!tavi. Uizve)taju Akonom!kog odeljenja a za Avropu, pod nazivom ?"la:ost zemalja u raz&oju u

jugoisto+noj


16/17

e*unarodni monetarni "ond je in!titu#ija +ez koje +i dana)nja ekonomija izgledalanezami!livo. po!toji da predvidi i re)i !ve pro+leme i pote)koe na kojem me*unarodnimonetarni !i!tem nailazi. Suko+ljavanja u "inan!ij!kom pogledu izme*u zemalja nikada ni!u ni)tado+ro donela. +og toga !u !e dogovori, !aradnja, kon!ulta#ije i kompromi!i unutar jedneorganiza#ije pokazali kao do+ro re)enje u !avladavanju !vi "inan!ij!ki pote)koa.Dakle, za !e mo3e rei da je najva3nija i najvea me*unarodna monetarna in!titu#ija i tre+a joj pridavatinajvei znaaj. oglo +i !e rei da lan!tvo neke zemlje u u znai da e ta zemlja pomagatidrugim lani#ama, ali i da e njoj +iti pomognuto u !luaju neki njeni i unutra)nji i vanj!ki"inan!ij!ki pote)koa.

Svaka zemlja ue!tvuje u odluivanju !a onoliko gla!ova koliko je !red!tava deponovala uondu, tako da je odluivanje propor#ionalno deponovanim !red!tvima. ajvei depodent !uSjedinjene Dr3ave.e*utim +itno je napomenuti da !tavovi zemalja u razvoju iji gla!ova ima

pro#entualno manje ni!u marginalizovani jer !e mnoge znaajne odluke u ondu dono!ekvali"ikovanom veinom od 7CB ili F5B,pa ako deluju jedin!tveno mogu da utiu na odluke. oje

je mi)ljenje da razvijene !vet!ke zemlje a po!e+no S'D, ako imaju u intere!u dono)enje neke

odluke koja +i njima odgovarala, mogu lako da privole jo) neke zemlje &U0( iji !u im gla!ovineopodni da +i izgla!ali takvu odluku. -ako je ovakvo mi)ljenje pogre)no, !igurno je da !nagazemalja za!novana na ekonom!koj moi e!to nadjaava !nagu argumenata !la+ije razvijenizemalja, odno!no +rojniji zemalja lani#a.

,. ?I)ERA)URA

1. $rani!lav Pelevi, 2CC7., %ladimir %ukovi, edjunarodna Akonomija, Lentar za

izdavaku delatno!t Akonom!kog "akulteta u $eogradu.

2. Dejan 6ovovi,1992, eanizam, politika i re"orma, $eograd.


17/17

17

svetska banka i mmf

Documents