SVETSKA TRGOVINSKASVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO) –( )pravni okvir međunarodne trgovinetrgovine

dr Milena Đorđević

Luka u Šangaju, 13.12.2006

Potreba za međunarodnim pravilima…

Sprečiti države da preduzimaju mere

ič j t iograničenja trgovine Obezbediti pravnu sigurnostHarmonizacija pravila i adekvatna reakcija naadekvatna reakcija na promenjene uslove trgovine (zdravlje, bezbednost, životna sredina))Obezbediti pravičniju trgovinu

STO o STO…The World Trade Organization (WTO) is the only

international organization dealing with the global rules of g g g ftrade between nations. Its main function is to ensure that trade flows as smoothly, predictably and freely as possible… www.wto.orgp g

STO ostvaruje ove ciljeve smanjenjem carinskih ii kih k đ d j t i i bnecarinskih prepreka međunarodnoj trgovini robom,

olakšavanjem trgovine uslugama, zaštitom prava intelektualne svojine, harmonizacijom pravila trgovine i j č j l d ijačanjem vladavine prava.

STO ciljevi i metodeSTO, na prvom mestu, predstavlja forum za rešavanje trgovinskih sporova između država.j g pDrugo, STO obezbeđuje liberalizaciju svetske trgovine.Ali STO l ž lib li ij t iAli, STO se ne zalaže za liberalizaciju trgovine po svaku cenu. U određenim okolnostima STO podržava održavanje barijera slobodnoj trgovini, ukoliko je to u interersu potrošača, radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti i zaštite zdravlja ljudi ili radi zaštite životne sredine.j j

RAZLOZI STVARANJA STO

Velika ekonomska kriza 30-ih godina 20. vekaProtekcionistička trgovinska politika (visoke carine iProtekcionistička trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere trgovini, diskriminacioni sporazumi između pojedinih država) – drastično smanjenje uvoza na globalnom nivouglobalnom nivouDrugi svetski rat – spoznaja da je ekonomski oporavak nemoguć bez otvoranja tržišta i liberalizacije trgovine a

t bi đ d t i ć b t bil ihporast obima međunarodne trgovine nemoguć bez stabilnih i predvidljivih pravila trgovinske razmene (usaglašenih od strane velikog broja država).Pomoć zemljama u razvoju

‘Trgovinski konflikti podstiču nedostatak d j j č M lsaradnje, sumnju, ogorčenost. Male su

šanse da nacije koje su ekonomski ij t lji t litički ij t lji d žineprijatelji ostanu politički prijatelji duži

vremenski period.’• Harry Hawkins, direktor Kancelarije za

ekonomske odnose SAD (1944)

KAKO JE SVE POČELO?

Originalna ideja – Formiranje Međunarodne trgovinske organizacije (ITO) kao treće institucijetrgovinske organizacije (ITO) kao treće institucije Bretton Woods-a (IMF i WB)Cilj formiranje institucije specijalizovaneCilj – formiranje institucije – specijalizovane agencije UN - koja bi se bavila međunarodnom ekonomskom saradnjnomekonomskom saradnjnom50 država učestvovalo u pripremi nacrta Povelje ITO

ŠTA SE DOGODILO?

1946. godine – pre usvajanja Povelje ITO- 23 od 50 č ik č li b j ć50 učesnika počeli pregovore o obavezujućem snižavanju carinaRezultat obuhvatio:Rezultat obuhvatio:

45.000 carinskih ustupaka10 Mlrd $ vrednosti robe10 Mlrd $ vrednosti robe20% svetske trgovine

Prihvaćena pravila trgovine iz nacrta Povelje ITOv će p v gov e c ove je O

ŠTA SE DOGODILO?

1947. godine – Konferencija UN o trgovini i šlj jzapošljavanju

Usvojena Havanska povelja o formiranju ITONik d ij t il ij j tifikNikad nije stupila na snagu – nije je ratifikovao dovoljan broj država (SAD prve odbile da ratifikuju)ratifikuju)Dogovorena pravila i carinski ustupci postaju Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATTOpšti sporazum o carinama i trgovini GATT

ŠTA JE GATT?OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI –višestrani ugovor međunarodnog prava zaključen radi lib li ij k iliberalizacije svetske trgovine.

Nastao na osnovu teksta povelje sa zasedanja u Havani, p j j ,koje je bilo posvećeno usvajanju teksta Povelje Međunarodne trgovinske organizacije (1948).

Razlog nastanka: “bitno smanjenje carina i ostalih ograničenja i eliminacija povlastica na recipročnoj uzajamnoj osnovi”.

GATT

23 države originalni potpisnici – osnivačiP t k l i j i i GATTProtokol o privremenoj primeni GATT

stupio na snagu 1.1.1948. godineSFRJ pristupila GATT 25 8 1966 godineSFRJ pristupila GATT 25.8.1966. godineGATT 1947 ostaje na snazi do 31.12.1994. GATT 1994 – neizmenjen GATT 1947GATT 1994 – neizmenjen GATT 1947 postaje deo Sporazuma iz Marakeša kojim je formirana Svetska trgovinska organizacija (STO) g g j ( )

GATT - NEDOSTACI

Do 1970. godine trgovina ograničena visokim carinama i nedostatkom standarda i pravilaVelika odstupanja od pravila propisanih GATT-om. U cilju zaštite domaće industrije države koriste viskoke carine, dozvole i količinska ograničenjaObim primene trgovinskih ograničenja značajno je porastao posebno uObim primene trgovinskih ograničenja značajno je porastao, posebno u sferi sive zone, a na bazi bilateralnih dogovora, što je imalo za rezultat narušavanje principa liberalizacije, ali i otežan pristup postojećim tržištima. P j č t d f i j i l ih k kih i t i kihPojačavao se trend formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija što dalje ugrožavalo slobodnu spoljnotrgovinsku razmenu.Odredbama GATT-a regulisana je samo jedna oblast međunarodne trgovine – promet određenih roba. Dve najvažnije kategorije proizvoda, poljoprivredni proizvodi i tekstil i odeća, nisu regulisane GATT-om, što je dovodilo do čestih sukoba i nesuglasica između zemalja proizvođača ovih proizvoda.

GATT – DALJI PREGOVORI

Sledi osam rundi pregovora. Najznačajnije runde pregovora:

Kenedi (1964-1967);Tokijska (1973-1979);Urugvajska (1986-1993).

d kij k d ( ) di i jOd Tokijske runde pregovora (1979) godine počinje postepeno smanjenje carinskih stopaUrugvajska runda pregovora (1986-1995) dovodi do daljeg

j j i kih i lj j d d ismanjenja carinskih stopa i uspostavljanja standarda i pravila za primenu antidampinških, kompenzatornih i zaštitnih mera, kao i potpisivanja GATS-a.U j k d j š j j M k škUrugvajska runda je završena usvajanjem Marakeške deklaracije i formiranjem STO. Potpisnice GATT postaju članice STO

REZULTATI URUGVAJSKE RUNDE

Lista ustupaka i obaveza UR na 22.500 strana definiše obaveze pojedinih zemalja da smanje i utvrde gornju

i i kih d đ k ij b igranicu carinskih stopa za određene kategorije roba i usluga.

U pojedinim slučajevima carinske stope su ukinute –njihova gornja granica je nula.

Rezultat je sniženje od 40% u domenu carinskih stopa na industrijske proizvode, tako da je prosečna carinska stopa sa 6,3% pala na 3,8%.

Uticaj trgovinskih rundi pregovora u okviru GATT-a na međunarodnu trgovinu

Runda Zemlje Obuhvaćen obim trgovine

Geneva 1947 23 $10 billionGeneva,1947 23 $10 billionFrance, 1948 33 unavailableEngland, 1950 34 unavailableGeneva, 1956 22 $2,5 billionDillon, 1960-61 45 $4,9 billionKennedy 1964 67 48 $40 billionKennedy, 1964-67 48 $40 billionTokyo, 1973-79 99 $155 billionUruguay, 1986-94 120+ $3,7 trilliong y

STO – CRNO NA BELOLokacija: Ženeva, ŠvajcarskaOsnovana: 1 januara 1995Stvorena: Sporazumom iz Marakeša na kraju Urugvajske runde pregovoraStvorena: Sporazumom iz Marakeša, na kraju Urugvajske runde pregovora

(1986-94)Članstvo: 160 zemalja (26. jun 2014)Budžet: 196 miliona švajcarskih franaka (2011)Administracija : 640 zaposlenihj pGen. direktor: Pascal LamyFunkcije:

• Nadzor nad sprovođenjem STO sporazuma• Forum za trgovinske pregovoreForum za trgovinske pregovore• Rešavanje trgovinskih sporova• Nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama• Tehnička pomoć i edukacija zemalja u razvoju• Saradnja sa drugim međ. organizacijamaSa adnja sa d ugim međ. o gani acijama

ORGANI STO

Ministarska konferencija - čine je predstavnici ih čl STOsvih članova STO.

O šti S t i i š l šć j N j ž ijOpšti Savet – ima izvršna ovlašćenja. Najvažnija tela u okviru Saveta su

Telo za rešavanje sporova iTelo za rešavanje sporova i Telo za razmatranje trgovinske politike.

STO 1995-2007STO počinje sa radom 1.1.1995.Sledi značajno snižavanje carinskih stopaj j pDelotvornija globalna zaštita prava intelektualne svojineBolji pristutup tržištu u trgovini uslugamaČesta upotreba posebnih trgovinskih mera zaštite domaćegČesta upotreba posebnih trgovinskih mera zaštite domaćeg tržišta (antidamping, kompenzatorne i zaštitne mere)Upotreba vancarinskih mera (TBT, SPS)

k 20 ih čl i 30 ijpreko 20 novih članica, 30 prijavaZapočeta nova runda pregovora (Doha 2001)Trenutno 153 članica i 29 posmatrača-kandidata za člčlanstvo

GATT v. STOGATT nije institucija i sastojao se od skupa pravila primenjivanih na privremenoj osnovi, dok STO predstavlja stalnu instituciju sa utvrđenom strukturom i sopstvenim Sekretarijatom. st u tu o sopstve Se eta jato .Pravila GATT-a primenjivala su se isključivo na međunarodnu trgovinu robom, dok sporazumi STO obuhvataju trgovinu robom i uslugama, kao i trgovinske aspekte intelektualne svojine.GATT je predstavljao multilateralni instrument (koji se odnosio na sve), dok jeGATT je predstavljao multilateralni instrument (koji se odnosio na sve), dok je Tokijska runda pregovora iz 1979. godine za rezultat imala seriju novih sporazuma nastalih u plurilateralnim pregovorima koji su prouzrokovali fragmentaciju multilateralnog trgovinskog sistema. Nasuprot tome, članice STO usvojile su i prihvatile sporazume STO u jednom mahu. Sistem rešavanja sporova u okviru STO u sebi sadrži utvrđene vremenske rokove i zbog toga funkcioniše brže od sistema rešavanja sporova GATT-a. Pored toga, postoji i stalno Apelaciono telo koje razmatra sve zaključke panela za rešavanje sporova. Takođe postoje i detaljnija pravila koja regulišu proces sprovođenja odlukasprovođenja odluka

Obim trgovine od GATT-a do STO

SPORAZUMI (PRAVILA) STOGATT 1994GATS – Opšti sporazum o trgovini uslugamaGATS Opšti sporazum o trgovini uslugamaTRIPS Sporazum o trgovinskim

aspektima prava intelektualne svojineTRIMS – Sporazum o uslovima

za strana ulaganja koji utiču na trgovinu.Sporazum o poljoprivrediSporazum o poljoprivredi Sporazum o tekstiluSporazum o tehničkim preprekama u trgovini (TBT)

SPORAZUMI (PRAVILA) STOSporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS)Sporazum o antidampinguSporazum o antidampinguSporazum o subvencijama i kompenzatornim meramaSporazum o zaštitnim meramaSporazum o carinskoj vrednostiSporazum o poreklu robe Sporazum o uvoznim dozvolamaSporazum o uvoznim dozvolamaDogovor o rešavanju sporova

OSNOVNI PRINCIPI TRGOVINA BEZ DISKRIMINACIJE

Nacionalni tretman (Zabranjena diskriminacija između inostrane i domaće robe ili usluga i vršilaca usluga ili između inostranih i domaćih nosilaca prava i t l kt l ji U i d ć b ( klj č j ći l ži itd )intelektualne svojine. Uvezena i domaća roba (uključujući usluge, žigove, itd.) moraju imati podjednak tretman nakon ulaska na tržište određene zemlje članice. )Tretman najpovlašćenije nacije (bilo koje povlastice i privilegije garantovane od ugovorne strane za proizvod koji ima poreklo u drugoj državi momentalno i g p j p g jneopozivo važe za isti proizvod koji ima poreklo u svim zemljama ugovornicama. Izuzeci:

1. mogućnost da se većinom glasova odstupi od primene klauzule najpovlašćenije nacije;

2 carinske unije i zone slobodne trgovine;2. carinske unije i zone slobodne trgovine;3. zemlje u razvoju)

TRANSPARENTNOST (predvidljiva trgovinska politika)

OSNOVNI PRINCIPI

SLOBODNIJA TRGOVINASmanjenje carinskih prepreka kroz pregovore S a je je ca s p ep e a o p egovo ePravilo: carinska vrednost = transakciona vrednost (faktura)Opšta zabrana količinskih ograničenja (kvota, izvoznih ili uvoznih dozvola i drugih mera sa istim dejstvom). Izuzeci:g j )

1. privremeno ograničenje izvoza hrane i drugih bitnih proizvoda kada postoji nedostatak tih proizvoda na domaćem tržištu;

2. ograničenje uvoza poljoprivrednih proizvoda kada je ustanovljeno ograničenje deo subvencionisanja cena poljoprivrednih proizvoda;ograničenje deo subvencionisanja cena poljoprivrednih proizvoda;

3. ograničenja koja se primenjuju na osnovne proizvode i proizlaze iz međunarodnih sporazuma.

OSNOVNI PRINCIPI

PREDVIDLJIVOST I ŠIRI PRISTUP STRANIM TRŽIŠTIMASTRANIM TRŽIŠTIMA

Zabrana arbitrarnog postavljanja prepreka trgoviniViše carinskih ‘čvrstih obaveza’ i obaveza otvaranjaViše carinskih čvrstih obaveza i obaveza otvaranja tržišta

PODSTICAJ RAZVOJU I EKONOMSKIM REFORMAMA

Beneficije za zemlje u razvoju (preferencijalni tretman i dr)

OSNOVNI PRINCIPI

PROMOCIJA KOREKTNE TRŽIŠNE UTAKMICEAntidampinške i kompenzacione mere (legitimne mere zaštite t da p š e o pe ac o e e e ( eg t e e e ašt tedomaće proizvodnje)Damping: stavljanje proizvoda iz jedne zemlje u promet na tržištu druge zemlje, po ceni koja je niža od normalne cene za taj proizvod, pod uslovom da se na taj način nanosi šteta domaćoj industriji ili onemogućava njen razvoj. (neophodno postojanje uzročne veze!)Kompenzacione mere: mere kojima se suzbijaju negativni efektiKompenzacione mere: mere kojima se suzbijaju negativni efekti uvoza subvencionisane robe.Subvencije: premije ili prihodi koje u bilo kojoj formi daje domaća država za proizvodnju određenih proizvoda, a koje omogućavaju p j p , j g jbolji izvoz tog proizvoda.

IZUZECI OD PRAVILA GATT-A

OPŠTI:mere neophodne radi zaštite javnog morala i zdravlja ljudi, mere koje se primenjuju na uvoz ili izvoz zlata i srebra mere neophodnekoje se primenjuju na uvoz ili izvoz zlata i srebra, mere neophodne za zaštitu prava intelektualne svojinemere koje se odnose na proizvode koje prave zatvorenicimere koje se preduzimaju radi9 zaštite nacionalnog umetničkog, istorijskoh i arheološkog bogatstvaistorijskoh i arheološkog bogatstvamere za očuvanje neonobovljivih prirodnuih resursa i dr. posebno navedeni izuzeci.

POSEBNI:zaštita bezbednostizaštita ravnoteže plantog bilansazaštita od prekomernog uvoza (eng safeguards measures)zaštita od prekomernog uvoza (eng. safeguards measures)

REŠAVANJE SPOROVAPrimena Dogovora o rešavanju sporovaOsnovni principi:Osnovni principi:

države ugovornice nemaju pravo da same odrede da li su povređena pravila GATT-a ili da suspenduju neku svoju obavezu koja proizlazi iz GATT-a, već moraju pokrenuti postupak za j p , j p p putvrđivanje postojanja povrede;pravo da započne postupak ima država, a ne preduzeće koje ima njenu pripadnost i koje je pretrpelo štetu usled toga što je druga d ž dil il GATTdržava povredila pravila GATT-a.

Više od 200 slučajeva od 1995. do danas – više od celog perioda trajanja GATT

Faze postupkaI. Pregovori u cilju zaključenja poravnanja koje se sastoji od

naknade u trgovinskim olakšicama, koje daje država koja je učinila povredu državi koja je usled toga pretrpela štetuučinila povredu državi koja je usled toga pretrpela štetu.

II. Postupak pred Panelom Tela za rešavanje sporova i izveštaj Panela, koji je obavezujući u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja. U pogledu pravnih pitanja postoji mogućnost žalbe A l i t lApelacionom telu.

III. Postupak po žalbi protiv odluke Panela, koja može biti potvrđena ili izmenjena. Apelaciono telo vrši vertikalnu kontrolu odluke .

IV. Telo za rešavanje sporova usvaja ili stavlja van snage odluku V. e o a ešava je spo ova usvaja s av ja va s age od u uApelacionog tela.

Izvršenje odlukaOdluke obavezujuće za sve, ponekad uz probleme u sprovođenju (SAD-EU “hormonski

“Hormonski spor” između EU i SAD.Jula 1999. godine u skladu sa odredbama Dogovora, SAD su zahtevale odobrenje od DSB da suspenduju primenu carinskih koncesijasp ovođe ju (S U o o s

spor”)STO nema mogućnost da prinudi svog člana da se ponaša na određeni način.

suspenduju primenu carinskih koncesija i odgovarajućih obaveza u skladu sa GATT-om 1994 za Evropsku uniju, u iznosu koji odgovara gubitku zbog primene restriktvinih mera EU u odnosu na meso životinja kojima su

Strana koje je pretrpela povredu traži od tela za rešavanje sporova ovlašćenje za preduzimanje protivmera protiv strane čija mera

d t lj d b STO

odnosu na meso životinja kojima su davani hormoni. Zahtev je bio baziran na osnovu odbijanja EU da primeni preporuke i odluke DSB u odnosu na “hormonske” mere. Na zahtev EU predmet je bio poveren na rešavanjepredstavlja povredu obaveza STO.

Radi se o suspendovanju obaveza koje tužilac ima prema tuženom u istom sektoru trgovine robom i uslugama kao i u drugim

predmet je bio poveren na rešavanje arbitraži. Arbitar je doneo odluku da dozvoli SAD suspenziju carinskih koncesija i odgovarajućih obaveza u skladu sa GATT 1994, za trgovinu u vrednosti od 116 8 miliona USDuslugama, kao i u drugim

sektorima.vrednosti od 116,8 miliona USD.

PRISTUPANJE STOPRISTUPANJE STO

PRISTUPANJE STOKo može da postane član?

Bilo koja država ili carinska teritorija sa punom autonomijom što se trgovinske politike tiče može postati član STO ali se sve STO članice morajupostati član STO, ali se sve STO članice moraju saglasiti o prijemu te države/carinske teritorije u punopravno članstvoPostupak pristupa je otežan 1995 kad je GATT prerastao u STOZ lj k j i t i l čk ćiZemlja koja pristupa ima malo pregovaračke moći

PRISTUPANJE STOŠta podrazumeva članstvo u STO i koje su prednosti?

S čl i d i t k ji j lt t iš diš j j iSve članice su deo sistema koji je rezultat višegodišnjeg pregovaranja i podrazumeva kako prava tako i obaveze. Članice uživaju privilegije koje su im druge države odobrile i sigurnost i predvidljivost koju jasna pravila trgovine obezbedjuju. Za uzvrat, imaju obavezu da otvore svoja tržišta i pridržavaju se pravila trgovine sa kojima su se tokom pregovora saglasile.pridržavaju se pravila trgovine sa kojima su se tokom pregovora saglasile.Država članica mora smanjiti svoje carine, eliminisati ili smanjiti izvozne subvencije i necarinska ograničenja, ograničiti ili smanjiti svoje poljoprivredne subvencije i otvoriti sektor usluga.Za uzvrat ona dobija MFN tretman nacionalni tretman niske carine iZa uzvrat, ona dobija MFN tretman, nacionalni tretman, niske carine i otvorene sektore usluga koje ostalih 153 članica već imaju. Ukratko, reforma i članstvo u STO omogućavaju: stvaranje stabilnog, predvidivog i transparentnog sistema trgovine koji podstiče investicije, k ki k j i i d i tekonomski oporavak, razvoj i privredni rast. Članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU!

PROCES PRISTUPANJAMemorandum o spoljnotrgovinskom

Zahtev za prijemGeneralni savte odlučuje o zahtevu i formira radnu grupu za pristupanje

Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu detaljno opisuje režim spoljne trgovine određene zemlje, i između ostalog obuhvata informacije o trenutno važećim carinskim stopama i kopije relevantnih zakonskih regulativa i propisa, na jednom od g p p p j

Priprema Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu (MFTR) Pitanja i odgovoriZasedanja Radne grupe

g p p jzvaničnih jezika STO (engleski, francuski, španski).

Dokument WT/ACC/1 predviđa da se Memorandum sastoji od sledećih sedam d lPregovori o robi

Pregovori o uslugamaIzveštaj Radne grupe i Protokol o pristupanjuG l i t l j dl č j

delova: UvodPrivreda, ekonomska politika i spoljna trgovinaZakonodavni okvir za trgovinu robom i

lGeneralni savet glasanjem odlučuje o prijemuPunopravno članstvo 30 dana po ratifikaciji

uslugamaPolitika spoljne trgovine robomTrgovinski aspekti režima intelektualne svojine Aspekti koji se odnose na režim t i ltrgovine uslugama Institucionalni okvir za trgovinu i ekonomske odnose sa trećim zemljama

Proces pristupanja STO

Podnošenje zahteva za pristupanje Sastanak Generalnog saveta STO

Odobren status posmatrača; Formirana Radna grupa

Priprema Memoranduma o spoljno-trgovinskom režimu i propratnih dokumenata

Dva paralelna razvojna putaMultilateralni pregovori

Bilateralni i plurilateralnipregovori

g p

Priprema ponuda za robu i usluge; izračunavanje poljoprivrednih subvencija

Sastanci Radne grupe na kojima se razmatra režim spoljne trgovine

Pitanja/Odgovori

Usklađivanje režima spoljne trgovine sa pravilima STO

N

Promena strategije u skladu sa tokom pregovora

Završeni pregovori sa svim državama?

Bilateralni pregovori sa trgovinskim partnerima

Da

NeDa li je režim spoljne trgovine u skladu sa pravilima STO? Pitanja i odgovori

Ne

Pregled obaveza i koncesija

državama?

Da

Izveštaj radne grupe i Protokol o pristupanju

Generalni savet odobrava pristupanje

Parlament države koja pristpa ratifikuje pristupanje

Država postaje član 30 dana nakonratifikacije

Radna grupa predlaže pristupanje

Rezultat AktivnostOdluka

SRJ / SRBIJA I CRNA GORA

21.1.2001. Vlada SRJ podnela zahtev za pristupanje u punopravno članstvo STO9.2.2001. Generalni savet odobrio zahtev za pristupanjeFormirana Radna grupa za pristupanjeg p p p jDecembar 2001. - formirana (Savezna) Komisija za pristupanje STOFebruar 2002. - Savezna vlada usvojila Memorandum oFebruar 2002. Savezna vlada usvojila Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu i dostavila ga Sekretarijatu STO

SRJ /SRBIJA I CRNA GORA /SRBIJASRJ /SRBIJA I CRNA GORA /SRBIJAJun 2002. - MFTR distribuiran državama članicamaAvgust 2003 - Dostavljena pitanja – EU USAAvgust 2003. Dostavljena pitanja EU, USA, Švajcarska, Hrvatska i AustralijaNeuspešno primenjen Akcioni plan za harmonizaciju carinskih sistema i propisa RS i RCGcarinskih sistema i propisa RS i RCGSeptembar 2004. – Evropska unija predlaže ‘dupli kolosek’Decembar 2004 – Povučena prijava državne zajednice i p j jpodnete odvojene prijave za pristupanje Srbije i Crne Gore

Crna Gora postala članica 29 aprila 2012 godCrna Gora postala članica 29. aprila 2012. god.

SRBIJA – PRISTUP STOPrijava podneta 23. decembra 2004.Radna grupa osnovana 15. februara 2005. Chairperson:Mr. François Roux(Belgija, Maj 2005 — Okt 2006) H.E. Mr. Karsten Vagn NielsenH.E. Mr. Karsten Vagn Nielsen(Danska, Oct 2006 —)Memorandum predat 17 Marta 2005Pitanja i odgovori 13 Jula 2005Sastanci radne grupe 7. oktobar 2005, 8. jun 2006, 6. decembar 2006, itd, poslednji sastanak 13. juna 2013. godine

SRBIJA – PRISTUP STODruga dokumentacija:

(a) Dodatna pitanja i odgovori 20. septembar 2005, 11. oktobar 2005, 26. april 2006, 10.novembar 2006, itd, poslednja tura pitanja - 20 jul 2012(b) Podaci o domaćoj podršci poljoprivredi i subvencionisanom izvozu (WT/ACC/4) 10. oktobar 2007.(c) Podaci o uslugama (WT/ACC/5)(d) Matrica usaglašenosti sa sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) i Sporazumom o tehničkim barijerama trgovini (TBT) (WT/ACC/8)15 Novembar 2006, 27 Novembar 2006, 23. j 2009 3 t b 2010jun 2009., 3. septembar 2010.(e) Trgovinski aspekti Sporazuma o intelektualnoj svojini (TRIPS) (WT/ACC/9) 7. novembar2006, 2. marta 2012.(f) Akcioni plan reforme zakonodavstva 16. april 2008.

Pregovori o pristupu tržištuPonuda za robe 26. aprila 2006, dopunjena 8. oktobra 2007. i 25. novembra 2008.Ponuda za usluge 18. oktobra 2006, dopunjena 6. novembra 2007. i 19. novembra 2008

Poslednja revizija Nacrt izveštaja radne grupe 1 oktobra 2012 godinePoslednja revizija Nacrt izveštaja radne grupe 1. oktobra 2012. godine

ŠTA TREBA OČEKIVATI? (ROBA)

Treba očekivati značajno smanjenje carinskih stopa. Primera radi: Srbija

P lj i d i i di 17%• Poljoprivredni proizvodi 17%• Drugi 6.2%

Gruzija• Poljoprivredni proizvodi 12.1%

i 8%• Drugi 5.8%Albanija

• Poljoprivredni proizvodi 10.6%• Drugi 5.0%

Hrvatska• Poljoprivredni proizvodi 10.4%• Drugi 5.0%

Potencijalni problem: Pristup EU i EU carinska tarifaj p p

Š ČŠTA TREBA OČEKIVATI? (USLUGE)(USLUGE)

Srbija mora da potpiše GATS i učini ponudu u pogledu otvaranja većine sektoraponudu u pogledu otvaranja većine sektora usluga i pružiti:

Nacionalni tretmanNacionalni tretmanMFN tretmanTransparentnostTransparentnostNeki sektori mogu ostati privremeno zatvoreni/zaštićeni

KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRISTUPANJA STO?PRISTUPANJA STO?

Najbrži postupak pristupanja STO je bio slučaj Ki i t 2 di i 4 ( d dKirgistan– 2 godine i 4 meseca (od dana podnošenja memoranduma do konačnog pristupanja)pristupanja)Kini je trebalo najduže – 15 godina i 5 meseciU proseku treba 6 godinaU proseku treba 6 godina Hrvatskoj je trebalo 6 godina i 5 meseciAlbaniji je trebalo 5 godina i 8 meseciAlbaniji je trebalo 5 godina i 8 meseci

Ko su sve STO članice?

Još uvek nisu članice - 23 zemaljaAvganistanAlžirAndora

KazakhstanLibanLiberija

AzerbejdžanBahamiBelorusija

jLibijaSao Tome i PrincipiSrbijaBelorusija

ButanBosna i HerzegovinaEkvatorijalna Gvuneja

SrbijaSejšeliSudanSirijaEkvatorijalna Gvuneja

EtiopijaIranIrak

SirijaUzbekistanVatikan

Irak

CENA STO ČLANSTVAJedini predvidljivi troškovi članstva: troškovi implementacije pravne, regulatorne i institucionalne reformeD d t k čl t STO d ž d ž d štiti d ćDodatno, nakon članstva u STO država zadržava pravo da štiti domaće proizvođače od nefer trgovinske prakse drugih kao što je uvoz po dampinškim cenama i uvoz subvencionisane robe.Država ne ostvaruje nikakvu korist ostankom izvan sistema STO. Jedini koji gube od članstva države u STO su oni koji:

Imaju korist od neadekvatnog zakonodavstva (npr. široka diskreciona ovlašćenja, nedostatak pravne sigurnosti, nedostatak adekvatnih pravnih lekova)adekvatnih pravnih lekova)Učestvuju u nelegalnim aktivnostima (npr. CD i DVD piraterija)Učestvuju u nekorektnim aktivnostima (npr. monopilstički dogovori o cenama, podeli tržišta i sl) na štetu potrošača.

ČCENA ZAKASNELNOG ČLANSTVA ILI OSTANKA IZVAN STOILI OSTANKA IZVAN STO

Konkurenti iz drugih STO zemalja osvajaju značajne udele na međunarodnom tržištu. Postaće sve teže srpskim

i đ či d k ič č lj iproizvođačima da se takmiče sa čvrsto utemeljenim kanalima trgovine uspostavljenih između konkurenata iz drugih zemalja.

Druge zemlje privlače investicije koje bi inače bile usmerene ka Srbiji i unapređuju konkurentnost njihovih

b i l d k S bij k k i l t ij STOroba i usluga, dok Srbija kaska sa implementacijom STO sporazuma onemogućujući stvaranje prijateljskog, stabilnog i predvidljivog okruženja za trgovinu i investicijeinvesticije.

Ali ne vole svi STO…

ZADACIZADACI

PROBLEM I:

A, B i C su zemlje potpisnuce GATT-a. X, Y i Z nisu, ali A i X imaju potpisan bilatelarni sporazum kojim proširuju MFN tretman jedna na drugu u odnosu na carinske stope.

A primenjuje stopu od 10% na uvoz bicikala iz B. C, X i Z takodje izvoze bicikle u A. Na koju carinsku stopu one imaju pravo?X primenjuje carinsku stopu od 5% na uvoz budilnika iz Y, a 10% na uvoz b dil ik i d ih lj N k j i k t i di i A B i Zbudilnika iz drugih zemalja. Na koju carinsku stopu proizvodi iz A, B i Z imaju pravo kad uvoze u X?A se obavezala da primenjuje stopu od 10% na uvoz satova igračaka. Njena carinarnica redovno naplaćuje carinsku stopu od 5% na uvoz satova-igračaka iz Y Na koju carinsku stopu imaju pravo zemlje B C X i Z na uvoz satovaiz Y. Na koju carinsku stopu imaju pravo zemlje B, C, X i Z na uvoz satova-igračaka iz tih zemalja?A naplaćuje carinsku stopu od 5% na uvoz bicikala. Pored toga primenjuje kvotu na uvoz iz B, a zabranjuje uvoz iz C, X i Y. Koja prava imaju B,C, X i Y?Y?

PROBLEM II:

Zemlje A i B potpisnice su GATT-a. Zemlja X nije.A se obavezala da primenjuje carinsku stopu od 10% na uvoz pamučnih maramica, nakon pregovora sa zemljom C koja je u to vreme bila drugi najveći izvoznik pamučnih maramica u zemlju A. Najveći izvoznik u to vreme bila je zemlja DNajveći izvoznik u to vreme bila je zemlja D. Danas, dva najveća izvoznika pamučnih maramica u A su zemlje E i F. Sve ove zemlje potpisnice su GATT-a.

Zemlja B poslala je robu za A i javio se sledeći problem:

(U svakom primeru naznačite da li je praksa zemlje A u skladu sa odredbama GATT a)odredbama GATT-a)

1. carina na uvoz maramica proizvedenih u B je:1. carina na uvoz maramica proizvedenih u B je:a) 12%b) 8%c) specifična carina od 1 drahme, a maramice se vrednuju po 8 drahmi po

pakovanjupakovanju.d) Isto, samo je vrednost maramica 12 drahmi po pakovanju.

2. Pored carine, na uvoz maramica primenjuje se i a) carinska administrativna naknada u vrednosti od 1 drahme po

pakovanju maramica, i carinski formular u vrednosti od 1 drahme po pakovanju.

b) Carinska administrativna naknada u iznosu od 1% od vrednosti i d i i ki f l d i d 1 d h k jproizvoda i carinski formular u vrednosti od 1 drahme po pakovanju.

3. Svim tekstilnim proizvodima vrednost se izračunava na osnovu najviše cene sličnog proizvoda na bilo kom tržištu u svetu.

4 Uvoz tekstilnih proizvoda izračunava se prema troškovima4. Uvoz tekstilnih proizvoda izračunava se prema troškovima proizvodnje istog proizvoda na osnovu cene rada u zemlji A.

5. Nakon što je ugovorila primenu carinske stope od 10% na uvoz j g p ppamučnih maramica, zemlja A je odobrila svojim tekstilnim proizvodjačima ubrzanu amortizaciju za nove kapitalne troškove koje ti proizvodjači imaju za svrhe izračunavanja poreza na prihod.

6. Kompanija u zemlji B kupila je maramice od preduzeća u zemlji X i izvozi ih u A. Primenjena je carinska stopa od 20%.

7. Zemlja A se nije obavezala pregovorima u okviru GATT-a na odredjenu7. Zemlja A se nije obavezala pregovorima u okviru GATT a na odredjenu carinsku stopu za CD-plejere. Zemlja A trenutno naplaćuje carinsku stopu od 10% za uvoz tih proivoda, ali razvija domaću industriju za proizvodnju istih. Želi da onemogući uvoz ovih proizvoda i pitala vas je za savet šta da radi. Vi ćete je posavetovati da:

a) Zabrani uvoz ovih proizvoda.b) Subvencioniše domaću proizvodnju u visini od 50% troškova

neophodnih za njihovu proizvodnju.p j p jc) Podigne carinsku stopu sa 10% na 100%d) Podigne carinsku stopu na 1000%e) Podigne carisnku stopu na 50% ad valorem, ali propiše da će se

vrednost CD-plejera za carinske svrhe izračunavati u odnosu navrednost CD plejera za carinske svrhe izračunavati u odnosu na prosečnu cenu na domaćem tržištu za CD-plejere domaće proizvodnje.

f) Uvede obavezu da se uvezeni CD-plejeri skladište u skladištu godinu dana nakon uvoza a pre prodaje.g p p j

8 P t t i d lj A j t b l d8. Pretpostavimo da se zemlja A jeste obavezala da na uvoz CD-plejera primenjuje carinsku stopu od 50%. Da li bi to promenilo vašu analizu iz prethodnog problema?

9. A se obavezala na 50% carinske stope za uvoz CD-plejera, ali sad odlučuje da promeni svoju carinsku tarifu tako što predvidja sledeće:j

CD-plejeri:

Pokretni ...................... 100%Svi drugi .................... 50%

PROBLEM III:

Da li su sledeći akti državne vlasti u skladu sa osnovnim principima GATT-a?

1. Zemlja A sumnja da izvoznici iz zemlje B dampinguju proizvode na tržište zemlje A. Iz tog razloga, zemlje A uvodi

id i šk i i d i j i lj Bantidampinške carine na uvoz proizvoda u pitanju iz zemlje B.2. Proizvodi zemlje B i zemlje C prodaju se na tržištu zemlje A po

istoj ceni, nižoj od normalne, i nanose štetu domaćim proizvodjačima istih proizvoda Zemlja A uvodi antidampinškeproizvodjačima istih proizvoda. Zemlja A uvodi antidampinške carine na uvoz proizvoda iz zemlje B u visini od 5$ po jedinici proizvoda i na uvoz proizvoda iz zemlje C u visini od 6$ po jedinici proizvoda.

PROBLEM IV:

Da li na osnovu neke od dole iznetih činjenica ima mesta primeni kompenzatornih carina?

1 P ć j d l i k b i i k d i1. Povraćaj dela carinske obaveze za uvoz sirovina kada se izvoze proizvodi dobijeni njihovom upotrebom.

2. Vladina davanja firmama koje zapošljavaju nezaposlene ili hendikepirane radnike.

3. Vladina davanja za program obuke srednjoškolaca u lokalnoh fabrici koja izvozi većinu svojih proizvoda.

4. Država daje kredit preduzeću koje se bavi izvozom. Uz kamatu koja je jednaka kamati na tržištu (pr 10%)Uz kamatu koja je jednaka kamati na tržištu (pr. 10%).Uz kamatu (pr.10%) koja je niža od tržišne kamate(pr.12%), ali viša od kamate po kojoj je Vlada pozajmila novac (pr.8%).Uz kamatu (pr.8%) koja je niža od kamate na tržištu (pr.12%) i od kamate po kojoj je Vlada po ajmila no ac (pr 10%)po kojoj je Vlada pozajmila novac (pr.10%).