t-2 preventivna zop eksplozivne sredine, zone opasnosti

profesor dr Branko Babić

babic_sombor@ yahoo.com

T-2 PREVENTIVNA

ZOP

Eksplozivne sredine,

Zone opasnosti, izvori

opasnosti,

određivanje...

ZAKON O ZAPALJIVIM I GORIVIM

TEČNOSTIMA

I ZAPALJIVIM GASOVIMA("Sl. glasnik RS", br. 54/2015)

Ovim zakonom uređuju se bezbednosni uslovi u

pogledu primene mera ZOPiE prilikom

postavljanja, izgradnje, rekonstrukcije,

dogradnje i sanacije i prilikom korišćenja

postrojenja i objekata za proizvodnju,

preradu, doradu, pretakanje, skladištenje,

držanje i promet zapaljivih i gorivih tečnosti i

zapaljivih gasova, radi sprečavanja nastajanja i

širenja požara i eksplozija i gašenja požara, kao

i sprovođenje nadzora nad ovim merama.

Čl.3/8) zona opasnosti je ugrožen prostor u

kojem se trajno ili povremeno očekuje

prisustvo zapaljive smeše para ili gasova

koje sa vazduhom grade eksplozivne

atmosfere,

a koje su klasifikovane u skladu sa

propisima i srpskim standardima, odnosno

srodnim dokumentima;

Analiza zona opasnosti na mestima ugroženim

od eksplozivnih smeša, Član 16

Sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju

postrojenja i objekata za proizvodnju, skladištenje, preradu, doradu,

pretakanje ili upotrebu i promet zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova,

je i analiza zona opasnosti na mestima ugroženim od eksplozivnih smeša.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, analiza zona opasnosti ne mora biti sastavni

deo tehničke dokumentacije, ukoliko su zone opasnosti utvrđene važećim

pravilnicima.

U slučajevima kada nije vršena dogradnja ili rekonstrukcija, a postoji već

izgrađen objekat u kojem se odvijaju tehnološki procesi u kojima se

upotrebljavaju zapaljive i gorive tečnosti i zapaljivi gasovi, kada pravilnicima

nisu utvrđene zone opasnosti, za potrebe utvrđivanja karakteristika opreme u

pogledu požara i eksplozija mora se izraditi analiza o zonama opasnosti.

Analiza zona opasnosti izrađuje se u skladu sa propisima, standardima i

priznatim metodama.

Na analizu zona opasnosti iz stava 3. ovog člana obavezno se pribavlja

saglasnost Ministarstva.

Zone opasnosti Član 25

U zonama opasnosti zabranjeno je:

1) držanje i upotreba alata, uređaja, opreme i instalacije koje nisu

predviđene za rad u zonama opasnosti, a mogu biti uzročnik

nastanka požara, ili eksplozije;

2) pušenje i korišćenje otvorene vatre u bilo kom obliku;

3) odlaganje zapaljivih i drugih materija koje nisu namenjene

tehnološkom procesu;

4) pristup vozilima koja pri radu svog pogonskog uređaja mogu

proizvesti varničenje;

5) nošenje odeće i obuće koja može dovesti do nagomilavanja

statičkog elektriciteta i upotreba uređaja i opreme koji nisu propisno

zaštićeni od statičkog elektriciteta.

PRAVILNIK o tehničkim normativima za bezbednost od požara i eksplozija

postrojenja i objekata za zapaljive i gorive tečnosti i o uskladištavanju i

pretakanju zapaljivih i gorivih tečnosti ‘’sg rs’’114/2017

Član 3/12) zona opasnosti (zona) je

ugrožen prostor u kome se trajno ili

povremeno očekuje prisustvo zapaljive

smeše para ili gasova koje sa vazduhom

grade eksplozivne atmosfere,

a klasifikovane su u skladu sa propisima i

srpskim standardima, odnosno srodnim

dokumentima;

II. ZONE OPASNOSTI NA MESTIMA UGROŽENIM OD

EKSPLOZIVNIH SMEŠA

Član 9.

Prostor u postrojenjima, objektima, kao i

prostor na kome se vrši uskladištavanje,

pretakanje i upotreba zapaljivih i gorivih

tečnosti, zavisno od stepena opasnosti,

deli se na tri zone opasnosti:

1) zonu „0”;

2) zonu „1”;

3) zonu „2”.

1. Nadzemni rezervoari

a) Zone opasnosti Član 27.

Zona „0” obuhvata:

1) unutrašnjost nadzemnog rezervoara sa čvrstim krovom iznad nivoa tečnosti;

2) unutrašnjost nadzemnog rezervoara sa plivajućim krovom iznad nivoa

tečnosti do plivajućeg krova;

3) unutrašnjost nadzemnog rezervoara sa plivajućom konstrukcijom iznad

nivoa tečnosti do plivajuće konstrukcije i iznad plivajuće konstrukcije do

čvrstog krova.


1) prostor iznad plivajućeg krova do 1 m iznad visine zida rezervoara;

2) prostor sferno oko ventilacionih otvora na krovu rezervoara i odušnog cevovoda 3 m;

3) unutrašnjost svih udubljenja i kanala ispod nivoa terena;

4) prostor između plašta rezervoara i zida zaštitnog bazena čija je visina veća od 2 m, a

manja od 4/5 visine plašta rezervoara mereno do 1 m iznad visine rezervoara;

5) prostor sferno oko pristupnog okna nadzemnog ležećeg rezervoara 1 m.


1) prostor oko gabarita rezervoara širine 3 m od zone 1, mereno u svim

pravcima oko plašta i krova rezervoara;

2) prostor unutar zaštitnog bazena do visine zida;

3) prostor meren u svim pravcima 3 m od zone 1 kod rezervoara čija je

visina zida zaštitnog bazena veća od 2 m, a manja od 4/5 visine

plašta rezervoara i 5 m mereno horizontalno od zida zaštitnog

bazena visine 1 m mereno od tla.

2. Podzemni rezervoari

a) Zone opasnosti Član 76.

Zona „0” obuhvata unutrašnjost podzemnog rezervoara, unutrašnjost

pristupnog okna rezervoara sa pripadajućom armaturom i armirano-

betonsko korito ukoliko je ono izvedeno.


1) prostor 1 m od gabarita pristupnog okna rezervoara mereno u svim

pravcima i do nivoa tla;

2) prostor sferno oko odušnog cevovoda 3 m.

Zona „2” obuhvata prostor iznad okolnog terena širine 4 m od zone

„1” mereno horizontalno i visine 50 cm od tla.

IV. USKLADIŠTAVANjE POSUDA SA

ZAPALjIVIM I GORIVIM TEČNOSTIMA Član 90.

Posude (boce, kante, burad, IBC kontejneri i slično) koje

odgovaraju propisima iz oblasti hemikalija u kojima su zapaljive i

gorive tečnosti smeštene pod atmosferskim pritiskom, mogu se

uskladištavati na otvorenom prostoru ili u građevinskim objektima.

Posude za zapaljive i gorive tečnosti moraju imati takav oblik koji neće

uticati na njihovu čvrstoću i stabilnost pri uskladištavanju.

Na posudama u kojima su zapaljive i gorive tečnosti moraju se nalaziti

oznake opasnosti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast

hemikalija.

Zona „0” obuhvata unutrašnjost posude sa zapaljivom i gorivom

tečnošću.


• 1) prostor na kome se uskladištavaju posude širine 3 m mereno

horizontalno od krajnjih posuda i visine 1 m iznad ivice najviše

posude, mereno od tla;

2) prostor oko posude, poluprečnika 3 m, mereno horizontalno od

plašta;

3) prostor u kome se vrši pretakanje zapaljivih i gorivih tečnosti,

poluprečnika 5 m mereno od najistaknutijeg mesta pretakanja;

• 4) zatvorena prostorija koja se koristi za punjenje posuda ili za

uskladištavanje posuda.

Zona „2” obuhvata prostor visine 1 m iznad površine okolnog terena i

12 m mereno horizontalno od ivice zone „1”.

V. PRETAKANjE ZAPALjIVIH I GORIVIH TEČNOSTI

1. Pretakalište – Zona opasnosti pretakališta, Član 113.


1) prostor na rastojanju 0,5 m mereno u svim pravcima oko gabarita armature i

svih elemenata koji čine celinu uređaja za pretakanje postavljenih na

otvorenom;

2) prostor 3 m mereno u svim pravcima oko uređaja za punjenje ili otvora kroz

koji se puni priključena transportna cisterna do nivoa tla;

3) unutrašnjost svih udubljenja i kanala ispod nivoa terena;

4) celokupna zatvorena prostorija u kojoj su smešteni uređaji za pretakanje.


1) prostor iznad okolnog terena širine 3 m od zone „1”, mereno horizontalno i

visine 1 m mereno od tla za uređaje za pretakanje postavljene na

otvorenom;

2) prostor iznad okolnog terena na kome se puni transportna cisterna širine 1,5

m od zone „1” mereno horizontalno i visine 1 m od tla.

PRETAKALIŠTA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI

Pretakališta za zapaljive tečnosti su mesta gde se vrši pretakanje tečnosti iz

rezervoara u vozilo, obratno ili pretakanje iz posude u posudu.

Pretakalište se sastoji od pristupne platforme za vozila, priključnih cevovoda sa

ugrađenom armaturom, savitljivih cevovoda, merača protoka i pumpi.

Opasnosti: mogućnost izlaska tečnosti iz sistema stvaranje zapaljive smeše,

koja se može od izvora paljenja zapaliti.

Zbog ovoga vozila koja se kreću u zonama opasnosti moraju imati ugrađen

hvatač varnica na izduvnoj cevi.

Motor pri pretakanju na vozilu mora biti isključen, a cisterna da bude zakočena.

Pretakanje treba vršiti danju, a ukoliko se izvodi noću obezbediti osvetljenje ali u

sigurnosnoj izvedbi.

Površina na kojoj se vrši pretakanje je betonirana i vidljivo označena.

Mora biti izgrađen sistem za odvođenje eventualno rasute tečnosti u tehnološku

kanalizaciju.

Uređaji za pretakanje moraju se izraditi iznad nivoa terena najmanje 15 cm, a od

ivičnjaka se udaljuju najmanje 60 cm.

LEGENDA:

Tipične vrednosti za ovaj primer su:

a = 1,5 m horizontalno od izvora ispuštanja

b = horizontalno do ostrva (pokretnog postolja) granice

c = 1,5 m horizontalno iznad izvor ispuštanja

d = 1 m iznad nivoa tla

e = 4,5 m horizontalno iz kanala za odvodnjavanje

f = 1,5 m horizontalno iz zone 1

g = 1,0 m iznad zone 1

VI. POSEBNE MERE ZOP

1. Mesta za držanje zapaljivih i gorivih tečnosti Član 138.

Nije dozvoljeno držanje zapaljivih i gorivih tečnosti

- u prostorijama koje se nalaze ispod kote terena,

- tavanskom prostoru,

- putevima evakuacije,

- prostorima namenjenim za boravak većeg broja lica,

- u objektima I prostorima u kojima se drže gorive materije i hemikalije koje

mogu izazvati požar,

- prostorima sa otvorenim plamenom,

- prostorijama namenjenim za sisteme za dojavu i gašenje požara,

- u prostorijama sa opremom za kontrolu dima,

- prostorijama trafostanice i sličnim prostorijama.

Izuzetno od stava 1. ovog člana u podrumskim prostorijama stambenih zgrada

dozvoljeno je držanje u količini do 5 l zapaljivih tečnosti odnosno do 20 l

gorivih tečnosti, osim ukoliko drugim propisom nije drugačije uređeno.

PROIZVODNJA I SKLADIŠTENJE

GASOVA ZONE OPASNOSTI

Proizvodnja i skladištenje gasova izaziva mnoge probleme u pogledu ZOP s obzirom na

osobine gasova odnosno mogu lako da se rašire po okolnom prostoru ako su gasovi zapaljivi lako

dolazi do stvaranja eksplozivnih smeša sa vazduhom ako se nađe tu i izvor paljenja.

Slični problemi se javljaju kada se radi sa zapaljivim tečnostima (stepen opasnosti će zavisiti od

tačke ključanja što je ona niža veća je opasnost.

Stvaranje zapaljivih smeša gasa ili pare u prostoru ili zatvorenim delovima objekta može nastati

u okolini mesta, odnosno posude gde se nalazi gas (zapaljive tečnosti).

Kod toga verovatnoća da će smeša ući u granice intervala zapaljivosti zavise od rastojanja od mesta

gde se gas nalazi, odnosno od mesta gde se očekuje njegov izlazak u okolni prostor. U prostoru koji

je najbliži mestu mogućeg izlaska gasa iz sistema verovatnoća da će se smeša nalaziti u granicama

eksplozivnosti je najveća, a što se više udaljavamo od izvora gasa, to je verovatnoća nastajanja

smeše u granicama zapaljivosti manja.

Izvori opasnosti su mesta koja sadrže ili iz njih izlaze zapaljive materije.

U zavisnosti od vremenske prisutnosti izvori opasnosti mogu biti:

- trajni

- primarni

- sekundarni

Trajni izvori opasnosti

Trajnim izvorima opasnosti se smatraju oni izvori koji trajno sadrže ili

ispuštaju zapaljivu materiju ili eksplozivnu smešu u okolni

prostor ili se očekuje da će ispuštati duže vreme ili pak kratko

vreme

ali često npr.

- priključni elementi na pretakalištima;

- otvoreni i zatvoreni rezervoari i bazeni, odušni ventili rezervoara,

zapaljivog gasa ili zapaljive tečnosti;

- izlazni otvori odsisnih kanala halama za lakiranje, tunela za sušenje

i tehnološke ventilacije;

- rezervoari otpadnih zapaljivih materija i tehnološke kanalizacije.

Primarni izvori opasnosti

Su izvori koji povremeno kod normalnog rada sadrže ili ispuštaju zapaljivu

materiju u okolni prostor. Povremeno prisustvo zapaljive materije predviđeno

je tehnološkim procesom. Primarni izvori opasnosti su

- uređaji koji se otvaraju, a u njima se nalazi zapaljiva materija

- zaptivke pumpi i kompresora i ventili kod kojih se može očekivati gubitak

zapaljive materije za vreme normalnog rada

- mesta za uzimanje uzoraka ili ispusni ventili koji mogu ispuštati zapaljivu

materiju a često su u upotrebi

- sigurnosni ventili - regulacioni ventili kojima se često rukuje u zatvorenom

prostoru

- bušotine za gas i naftu na izlaznim i remontnim vodovima

- čišćenje zapaljivih tečnosti

Sekundarni izvori opasnosti

Su izvori koji smo pod nenormalnim okolnostima tj. u slučaju kvara na

postrojenju ili pogrešno vođenog tehnološkog procesa, ispuštaju

zapaljivu materiju u okolni prostor. Primeri:

- mesto uzimanja uzoraka ili ispusni ventili koji nisu često u upotrebi

- kompresori i pumpe u zatvorenom sistemu, od kojih se ne očekujeispuštanje

zapaljive materije u normalnom pogonu

- ventili sa kojima se često rukuje

- sigurnosni i regulacioni ventili u zatvoreno sistemu

- postrojenja i uređaji koji mogu ispuštati zapaljivu materiju u okolni prostor za

vreme nenormalnih uslova rada

- kontrole otvora, stakla pokazivača nivoa.

Prostor u kojem možemo očekivati pojavu zapaljivih smeša u granicama opasnosti

nazivamo zonom opasnosti.

Zone opasnosti odnosno opasna mesta su prostori u zatvorenim

prostorijama ili na otvorenom prostoru gde se javljaju ili mogu pojaviti u normalnom

radu, kao i u slučajevima pogonskih smetnji i kvarova, smeše zapaljivih gasova, pare

zapaljivih tečnosti i čestica zapaljive prašine sa vazduhom u koncentraciji od 10%

donje granice eksplozivnosti (DGE).

Opasno mesto u zatvorenom prostoru može obuhvatiti ceo ili smo deo tog prostora, a

na otvorenom obuhvata određeni prostor oko izvora opasnosti.

Kod određivanja zone opasnosti, neophodno je sagledavanje tehnološkog procesa, čime

se određuje:

- karakteristika izvora opasnosti i težine gasova ili para u odnosu na vazduh)

- intenzitet izvora opasnosti u zavisnosti od količine i pritiska zapaljivih gasova i para,

- lokacija izvora opasnosti (iznad površine, na površini i ispod površine)

- vremensko trajanje eksplozivne smeše u posmatranom prostoru

- veličina i oblik prostorije gde je izvor opasnosti smešten,

- ventilacija opasnog prostora (prisilna, opšta i tehnološka)

• Pri određivanju zona opasnosti bitan je uticaj vremena, jer ako je

eksplozivna smeša prisutna duže u nekom prostoru, veća je mogućnost da

se ona zapali. Ovaj vremenski kriterijum za određivanje zona opasnosti je

veoma praktičan, a u svetu su poznati i stavovi raznih autora koji daju

različite vremenske vrednosti za prisustvo eksplozivne smeše u opasnom

prostoru.

• U tabeli je prikazan predlog engleskih i nemačkih autora i prema standardu

JUS N S8.007 standard je za klasifikaciju zona opasnosti.

Vremenski kriterijum za klasifikaciju zona opasnosti (engleskih i nemačkih autora)

• Specifična težina gasa

Specifična težina gasa je veoma važna osobina gasa, obzirom na to da će se u

zavisnosti od specifične težine gasa, u slučaju mešanja sa vazduhom gas pretežno

nalaziti u donjoj ili gornjoj zoni prostora.

Ukoliko je relativna težina gasa manja od jedan (R<1), gas će biti lakši od vazduha i on

se skuplja u gornjim delovima prostorije, a ukoliko je R<0,5 gas se smatra znatno

lakšim od vazduha.

Ukoliko je R=1, gas će se ravnomerno mešati sa vazduhom i uglavnom će se

skupljati u blizini mesta izlaska iz posude, a ako je R>1, gas će biti teži od

vazduha i skupljaće se u donjim delovima prostorije (podnim udubljenjima na

podu, u podrumu itd.)

Karakteristika izvora opasnosti određuje zonu opasnosti one se

klasifikuju u tri zone 0, 1 i 2.

• ZONA OPASNOSTI 0 - je prostor koji je ugrožen trajnim izvorom u kojem

eksplozivne smeše mogu biti prisutne duže vreme, a pojavljuju se često. Verovatnoća

egzistencije smeše u tim prostorima ima granice od 10-2 do 1 (izvesnosti) i može se

reći da vremenski period predstvalja prisustvo smeše je od 100 i više sati godišnje.

• ZONA OPASNOSTI 1 – prostor ugrožen primarnim izvorom opasnosti u kojem je

eksplozivna smeša gasova para ili prašine u vazduhu moguća kod normalnog rada

uređaja i karakteriše se prisustvom eksplozivne smeše sa verovatnoćom 10-2 do 10-4

što odgovara postojanju smeše od 1 do 100 sati godišnje.

• ZONA OPASNOSTI 2 – prostor ugrožen sekundarnim izvorom opasnosti u kojem

se eksplozivna smeša pojavljuje samo u slučaju kvara ili udesa. Verovatnoća

nastajanja eksplozivne smeše je između 10-8 do 10-4, a odgovara vremenskom

kriterijumu manje od jednog sata godišnje.

Međutim za klasifikaciju zona opasnosti nije značajan samo izvor opasnosti već su

značajni i prostor i ventilacija prostora. Smanjenje koncentracije zapaljivog gasa,

para ili prašine postiže se ventilacijom opasnog prostora.

Ventilacija može biti prirodna i prisilna.

Prisilno ventilacioni prostori su oni u koji se dovodi dodatna količina

čistog vazduha ili se odvodi vazduh iz prostorije.

Intenzitet ventilacije zavisi od količine zapaljivog gasa i pare u opasnom

prostoru. Kod primene prisilne ventilacije električni uređaji u prostoriji se

priključuju tako da je njihov rad zaštićen od rada ventilatora za prisilno

provetravanje, odnosno uređaji se mogu staviti pod napon tek nakon

petostruke imene vazduha u prostoriji.

Kod prestanka rada ventilatora uređaji se automatski isključuju sa napona.

Određivanje zona opasnosti kada se uzmu u obzir najbitniji faktori kao što su

vremenska prisutnost izvora opasnosti, prostor u kojem se nalazi izvor i

uticaj ventilacije može se vršiti prema tabeli:

Tabela : Zone opasnosti u zavisnosti od izvora i ventilacije

• Iz tabele se vidi da pojedine zone opasnosti uzrokuju:

• Zone se obeležavaju na sledeći način:

Места угрожена од експлозивних смеша,

класификација зона опасности

Зоне опасности се одређују према вероватноћи да експлозивна смеша постоји. При одређивању зона

опасности потребно је утврдити или оценити:

- количину испуштања или интезитет испуштања запаљиве или експлозивне материје,

- брзину истицања,

- концентрацију,

- доњу границу експлозивности,

- температуру паљења,

- густину у односу на ваздух,

- препреке и њихов карактер,

- радни притисак и температуру и

- кретање ветра.

Према JUS N. S8. 007; 1991.год. зоне опасности простора угроженим експлозивним смешама гасова и пара

класификују се на следеће три групе:

- Зона опасности 0: простор у којем је експлозивна смеша присутна стално или дужи период времена;

• - Зона опасности 1: простор у којем је вероватно да ће се експлозивна атмосфера појавити за време

нормалног погона;

• - Зона опасности 2: простор у којем није вероватно да ће се експлозивна атмосфера појавити за

време нормалног погона. Она се може појавити у ненормалним погонским ситуацијама, али је вероватноћа

да се појави минимална. Распростирање појединих зона утврђује се прорачунима, помоћу логичких

дијаграма или мерењима.

RAD U PROSTORIMA

UGROŽENIM EKSPLOZIVNIM

GASOVIMA I PRAŠINAMA

POJAM

EKSPLOZIJE

• Pod pojmom eksplozije podrazumeva se brza hemijska reakcija

oksidacije i razlaganja eksplozivne materije, praćena značajnim

oslobađanjem energije u vrlo kratkom vremenskom periodu, koja

izaziva udarni talas u okolnom prostoru.

Deflagracija - veoma brzo sagorevanje materijala sa površine

prema unutrašnjosti. Brzine sagorevanja se kreću u takozvanom

subsoničnom opsegu (brzina sagorevanja je manja od brzine

zvuka, <340 m/s).

Detonacija - predstavlja skoro trenutno sagorevanje eksploziva

praćeno formiranjem talasa visokog pritiska i temperature. Brzina

eksplozije može iznositi i 10 km/s.

Gasovi, pare zapaljivih tečnosti, magla, prašina i vlakna organskog

porekla kao i pojedine vrste prašina organskog i neorganskog porekla,

mogu eksplodirati ukoliko se stvore odgovarajući uslovi za eksploziju.

Da bi se dogodila eksplozija potrebna je istovremena pojava sledeća tri

faktora:

Prisustvo kiseonika iz vazduha, ili kiseonika vezanog u eksplozivnoj

supstanci;

Prisustvo materije koja ima eksplozivne karakteristike;

Prisustvo izvora paljenja.

Mehanizam nastajanja požara

je potpuno isti, s time što je za

požar potrebno prisustvo

zapaljive ili gorive supstance.

Integralna protiveksplozivna zaštita

Ukoliko se eliminiše bilo koji od navedenih činioca, do eksplozije ili

požara neće doći. Na ovoj činjenici se bazira suština protiveksplozivne

zaštite.

Protiveksplozivna zaštita je kompleksna oblast koja pored eliminacije

jednog od faktora eksplozije podrazumeva i čitav niz primene drugih

mera, naročito vezanih za bezbednost, zaštitu na radu i zaštitu od

požara. Zbog toga se mere integralne protiveksplozivne zaštite

sprovode, prema potrebi u sledeće tri faze:

Primarna protiveksplozivna zaštita;

Sekundarna protiveksplozivna zaštita;

Tercijarna protiveksplozivna zaštita.

Primarna:

aktivnosti kojima se sprečava

nastanak eksplozivnih atmosfera.

izbegavanjem primene zapaljivih

supstanci. Ukoliko to nije moguće,

Deaktivacijom zapaljivih supstanci

primenom inertnih gasova (azot,

ugljen dioksid itd.);

Kontrolom koncentracija i

limitiranjem njihovog nivoa;

Primenom odgovarajuće prirodne ili

prinudne ventilacije.

Sekundarna:

Ukoliko se opasnost od eksplozije ne

može u potpunosti izbeći primenom

mera primarne protiveksplozivne

zaštite, moraju se preduzeti mere za

sprečavanje paljenja eksplozivne

atmosfere.

klasifikacija zona opasnosti u skladu

sa verovatnoćom nastanka eksplozivnih

atmosfera.

Nakon klasifikovanja, u zonama

opasnosti se zahteva ugradnja uređaja

odgovarajućeg stepena zaštite.

Tercijarna: Ukoliko mere primarne i

sekundarne zaštite ne daju

odgovarajuće rezultate,

procesni uređaji i objekti

moraju biti projektovani

tako da posledice eventualne

eksplozije budu

zanemarljive.

IZVORI OPASNOSTI

U opštem slučaju, prema načinu nastajanja i vremenu trajanja

eksplozivnih smeša, izvori opasnosti se svrstavaju na sledeći način:

Trajni izvori opasnosti – izvori koji trajno ili periodično sadrže ili ispuštaju

zapaljivi medijum u okolni prostor, tako da je u tom prostoru moguće nastajanje

eksplozivne smeše tokom perioda ispuštanja;

Primarni izvori opasnosti – izvori koji povremeno ili slučajno, pri normalnom

radu sadrže ili ispuštaju zapaljivi medijum u okolni prostor, tako da je u tom

prostoru moguće nastajanje eksplozivne smeše tokom perioda ispuštanja;

Sekundarni izvori opasnosti – izvori kod kojih se ne očekuje da u normalnom

radu ispuštaju zapaljivi medijum u okolni prostor, ali kod kojih se može očekivati

da će neperiodično i u kratkim vremenskim intervalima doći do ispuštanja

zapaljiog medijuma u okolni prostor tako da je u tom prostoru moguće

nastajanje eksplozivne smeše tokom perioda ispuštanja, ili mesta na kojima je

prisutna nataložena prašina koja se može uzvitlati i sa vazduhom stvoriti

eksplozivnu atmosferu.

GASOVI ZAPALJIVE PRAŠINE

Zona O Zona 20

mesto gde je prisustvo eksplozivne atmosfere u vazduhu prisutno trajno, ili

učestalo u dugim periodima.

Ova zona obično obuhvata samo unutrašnjost ugroženih postrojenja koja su

ujedno i izvori opasnosti

Zona 1 Zona 21

mesto gde se prisustvo eksplozivne atmosfere u vazduhu očekuje povremeno u

normalnom radu.

Ova zona obično obuhvata prostore u neposrednoj blizini mesta gde je, izvori

opasnosti

Zona 2 Zona 22

mesto gde se prisustvo eksplozivne atmosfere u vazduhu ne očekuje u

normalnom radu, ali, ako se ipak pojavi, trajaće samo kratko vreme.

Ova zona može da obuhvata mesta u neposrednoj blizini postrojenja koji je

klasifikovan kao izvor opasnosti pod uslovom da u taj prostor može da dospe

ekspolzivna atmosfera iz izvora opasnosti.

ZONE OPASNOSTI

Izvori paljenja U raznim tehnološkim postupcima prisutni su različiti izvori paljenja čiji

kontakt sa eksplozivnom atmosferom mora biti sprečen. Iizvora paljenja

prema definicijama iz standarda EN 1127-1.

Tople površine

Mehanički generisane varnice

Električne varnice

Mehanički generisane varnice

Statički elektricitet

Lutajuće električne struje i katodna zaštita od korozije

Otvoreni plamen, topli gasovi i čestice

Zračenja – ne bi smeli da zanemarimo sledeće izvore zračenja:

Adijabatska kompresija i udarni talasi

Električni uređaji – čak i pri niskim naponima mogu da se pojave električne

varnice i tople površine na električnim uređajima, tako da svi električni uređaji

koji se koriste u ugroženim prostorima moraju biti na odgovarajuć način

zaštićeni i testirani.

Hemijske reakcije

Električni uređaji mogu biti i potencijalni izvori paljenja.

Izvori paljenja koji mogu biti generisani od strane električnih

uređaja su:

električne varnice i lukovi;

pražnjenje statičkog elektriciteta;

tople površine;

usijane metalne čestice nastale usled mehaničkog udarca.

Osnovna podela električnih uređaja je podela prema području

primene. Prema ovom kriterijumu, električni uređaji se dele na:

Grupu I – za upotrebu u rudnicima;

Grupu II – za upotrebu na ostalim mestima (industrija).

PODELA PROSTORA UGROŽENOG

EKSPLOZIJOM NA ZONE OPASNOSTI

Zone opasnosti Zone opasnosti su delovi radnog prostora ugroženog

eksplozivnim atmosferama.

Eksplozivna atmosfera predstavlja smešu zapaljive

materije sa vazduhom pri atmosferskim uslovima

(-20 do +60 C, i od 0.9 do 1.1 bar).

Ugroženi prostor Ugroženim prostorom se smatra prostor u kojem je eksplozivna atmosfera

prisutna ili se može očekivati njena prisutnost u količinama koje zahtevaju

posebne mere opreza u pogledu izvođenja, montaže i upotrebe električnih

uređaja.

Neugroženi prostor je onaj prostor u kojem se ne očekuje prisustvo

eksplozivne atmosfere u količinama koje bi zahtevale posebne mere

opreza. Granica koncentracije zapaljive materije iznosi manje od 10%.

Primarni i

sekundarni izvor

opasnosti

Zone opasnosti od gasova i

para zapaljivih tečnosti

U radnim sredinama gde se može očekivati pojava

eksplozivnih para ili gasova, klasifikacija zona opasnosti se

vrši zavisno od koncentracije i vremenskog trajanja

eksplozivnih smeša u ugroženom prostoru.

Zona 0 opasnosti

Eksplozivna smeša postoji trajno ili se pojavljuje često, ili

traje duže.

Vremenski kriterijum ‐ prisustvo smeše od 100 i više sati

godišnje.

Zone opasnosti “1” i “2” Ako je verovatnoća postojanja eksplozivne smeše samo u

nenormalnim pogonskim situacijama, ovakav prostor kvalifikuje se

kao zona 2 opasnosti. Njoj odgovara vremenski kriterijum

egzistencije smeše od manje od 1 sat godišnje.

Zona 1 opasnosti je prostor u kome smeša ne postoji trajno niti je

učestalost njenog postojanja velika, ali se ona ipak može očekivati i u

normalnim pogonskim situacijama. Ovo odgovara postojanju smeše

u trajanju od 1 do 100 sati godišnje.

Zone opasnosti od eksplozivne

prašine

Na slici je dat primer zoniranja pri pretovaru u vagon iz silosa.

Zona opasnosti 20: Prostor u kojem je eksplozivna prašina prisutna stalno ili

duži period vremena.

Zona opasnosti 21: Prostor u kojem je verovatno da će se eksplozivna prašina

pojaviti za vreme normalnog pogona.

Zona opasnosti 22: Prostor u kojem nije verovatno da će se eksplozivna

prašina pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi, trajaće

samo kratko vreme.

Primer određivanje zona opasnosti

u lakirnicama

Analiziranjem lakirnice, Prema Pravilniku o tehničkim normativima za uređaje kojima

se nanose i suše lakovi mogu se definisati tri zone opasnosti koje obuhvataju :

I Kabinu za lakiranje,

II Pojas oko kabine za lakiranje, čija širina zavisi od tehnoloških i radnih

uslova,

III Ostali bezopasan prostor u lakirnici.

Kabina za lakiranje koja je po koncentraciji zapaljivih para i gasova najopasnija,

spada u zonu opasnosti 1.

Prostiranje zona

opasnosti Širina pojasa zone opasnosti 2 zavisi od

sistema ventilacije, temperature vazduha u

radionici i tačke paljenja rastvarača.

Zona opasnosti 2 prostire se između zone opasnosti 1

i sfernog radijusa od 10 m, od gabarita uređaja,

kako je ilustrovano slikom na sledećem slajdu.

Rezime

U ovom predavanju je izložen deo preventivnih mera ZOP i eksplozija –

određivanje zona opasnosti.

U situacijama kada postoji velika verovatnoća pojave eksplozivne smeše,

oslonac se može tražiti u isključenju pojave izvora paljenja.

Pravilnim poznavanjem prostiranja zone opasnosti od požara, moguće je

preventivno delovati, i sprečiti pojavu akcedentnih situacija.

Literatura

***: ZAKON O ZAŠTITI OD POŽARA

Desimir Jovanović, Dušica Tomašević, "Dinamika požara", Univerzitet u Nišu ‐ Fakultet zaštite

na radu, Niš 2008.

Veselin Bujandrić, "Tehnički proručnik za protiv požarnu zaštitu", Slobodan Šindrolić, Janko Maksimović, gvozdović Đuro, Privredni pregled, Beograd, 1973.

Grupa autora, "Opasnost od požara", Zdravko Jovičić, Zdravko Duvnjak, Publicitas Zagreb,

1970. " " Martin Bogner, "Termotehničar", Tom 2, Ljubiša Čeperković, Dejan Kovačević, Interklima‐grafika,

Vrnjačka Banja, 2003.

Milan Erić,"Protiv‐požarna i preventivno‐tehnička zaštita", Aleksandar Glišović, Vikotr Mališ, JeliMil, Čačak, 2003., ISBN 86‐84383‐02‐8.

***: Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima: ( Sl. glasnik SRS , br. 44/77,

45/85 i

18/89 i "Sl. glasnik (RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94),

***: Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para, ("Sl. list SRJ", br. 24/93),

Pravilniku o tehničkim normativima za uređaje kojima se nanose i suše lakovi, sl. list SFRJ br 57/85, ,

Uredjaji_u_kojima_se_nanose_i_suse_premazna_sredstva.pdf

Sulejman Meta,"Protivpožarna zaštita malih i srednjih kompanija drvne industrije", Zbornik radova: I Međunarodna konferencija zaštita, ekologija i bezbjednost, Bar 2012, Bar, Crna Gora, 2012

t-2 preventivna zop eksplozivne sredine, zone opasnosti

Documents