t_2_osnovni parametri saobracajnog toka

2. OSNOVNI PARAMETRI SAOBRAAJNOG TOKA

Osnovni pokazatelji ili parametri saobraajnog toka slue za opisivanje saobraajnih tokova i zakonitosti kretanja motornih vozila, odnosno saobraajnih tokova na drumskim saobraajnicama. Ulogu u opisivanju saobraajnih tokova tj. zakonitosti kretanja motornih vozila na mrei drumskih saobraajnica, osnovni parametri ostvaruju na razliite naine, i to:

Preko svojih karakteristinih veliina. U principu, veliina svakog od osnovnih parametara predstavlja inicijalni indikator uslova kretanja vozila na mrei saobraajnica.

Preko relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka. Preko empirijskih modela za analizu praktinog kapaciteta i pokazatelja

nivoa usluge.

Na dananjem stepenu razvijenosti teorije saobraajnog toka i praktinih znanja, koja se koriste pri reavanju konkretnih zadataka, u osnovne parametre-pokazatelje za opisivanje saobraajnih tokova najee se svrstavaju:

(1) Protok vozila; (2) Gustina toka; (3) Brzina toka; (4) Vreme putovanja vozila u toku; (5) Jedinino vreme putovanja vozila u toku; (6) Vremenski interval sleenja vozila u toku; (7) Rastojanje sleenja vozila u toku.

Pored nabrojanih parametara, u strunoj literaturi se spominju jo: struktura toka, neravnomernost toka, sloenost toka, merodavni protok, karakter toka i dr. U ovom radu je prihvaena sledea logika:

Da se u red osnovnih uvrste samo sedam nabrojanih parametara-pokazatelja koji su neophodni za definisanje fundamentalne relacije. Fundamentalnom relacijom definisane su meuzavisnosti izmeu prva tri navedena parametra, koje vae za apstraktno zamiljene teorijski idealne uslove toka.

Da se struktura toka, neravnomernost toka, merodavni protok i dr. uvrste u karakteristine-znaajne osobenosti i tipine veliine saobraajnog toka neophodne za opisivanje uslova kretanja vozila u praktino idealnim i realnim uslovima saobraajnog toka.

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Protok vozila II-26 2.1. PROTOK VOZILA

Posmatrano sa praktinog aspekta1. pod pojmom protok vozila podrazumeva se broj vozila koja prou posmatrani presek saobraajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice, ili u oba smera za dvosmerne saobraajnice.

q a

q b

q

q

q

Slika 2-1. Ilustrativni prikaz protoka vozila za jednosmerne i za dvosmerne saobraajnice

Posmatrano sa teorijskog aspekta, tj. sa aspekta fundamentalne relacije definisane u teoriji saobraajnog toka, pod pojmom protok vozila podrazumeva se broj jednakih voznih jedinica u jednom jednosmernom nizu koji prou kroz posmatrani presek puta u jedinici vremena. Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinije PA-putnikih automobila) sede vozai jednakih psiho-fizikih karakteristika, koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

1 Permanentno evidentiranje saobraajnih tokova na mrei-brojanje saobraaja, analiza kapaciteta i nivoa

usluge, saobraajno tehniko dimenzionisanje mree, dimenzionisanje kolovozne konstrukcije, upravljanje saobraajnim tokovima, vrednovanje projekata i dr.


Osnovni parametri saobraajnog toka II-27

n

nSlika 2-2. Protok vozila na preseku

S

q II

I

q IIII

II

q IIIIII

III

q nn

n. . .

. . .

=

= n1i

iqn1q

Slika 2-3. Protok vozila na odseku

Za kvantitativno iskazivanje protoka u praksi se koriste termini veliina toka i intenzitet toka. Osnovna vremenska jedinica za iskazivanje veliine toka je as (h). U praksi se koriste i vee vremenske jedinice od jednog asa, kao to su dan (24 asa), radni dan (16 asova) i period vrnog saobraaja (nekoliko asova). Koriste se i manje vremenske jedinice od jednog asa, reda jednog ili vie minuta, najee 15 minuta. Takoe se koriste i vremenske jedinice koje su manje i od 1 minuta, reda sekundi. Osnovni simbol za oznaavanje protoka je q . Koriste se i simboli PGDS-prosean godinji dnevni saobraaj, zatim PDS-prosean dnevni saobraaj, i DS-dnevni saobraaj. Za iskazivanje protoka u vremenskim jedinicama manjim od 1 asa, tj. reda minuta, esto se koriste simboli: N, X i dr. Za iskazivanje protoka u vremenskim jedinicama manjim od 1 minuta tj. reda sekundi, esto se koriste simboli: (voz/s); x (voz/10s, voz/15s, voz/20s, voz/30s) i dr. U literaturi iz engleskog govornog podruja figuriu simboli: V=q, AADT= PGDS, ADT = PDS i DT = DS.


Gustina saobraajnog toka II-28

2.2. GUSTINA SAOBRAAJNOG TOKA Posmatrano sa praktinog aspekta (analiza kapaciteta i nivoa usluge, saobraajno tehniko dimenzionisanje mree, i dr.) pod pojmom gustina toka podrazumeva se broj vozila na jedinicu duine saobraajnice, po saobraajnoj traci, po smerovima za jednosmerne saobraajnice, odnosno u dve trake u oba smera za dvosmerne saobraajnice. Znai, pojam gustine vezan je prostorno za odsek ili saobraajnu deonicu, a vremenski za trenutno stanje.

Posmatrano sa teorijskog aspekta, tj. sa aspekta fundamentalne relacije definisane u teoriji saobraajnog toka, pod pojmom gustina toka podrazumeva se broj jednakih voznih jedinica u jednom jednosmernom nizu na jedininoj duini u jednom trenutku. Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinije PA) sede vozai jednakih psiho-fizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

Osnovni simbol za gustinu saobraajnog toka je: [g]. U literaturi iz engleskog govornog podruja gustina toka se izraava simbolima K i D. Osnovna jedinica duine za iskazivanje gustine u praksi je kilometar. U teorijskim radovima gustina se izraava i u odnosu na metar.

S

Svozilabrojg =

Slika 2-4. Gustina vozila na odseku

2.3. BRZINA SAOBRAAJNOG TOKA

S obzirom da se radi o saobraajnom toku, znai o istovremenom kretanju vie vozila, to se pod pojmom brzine toka misli na odreenu SREDNJU VREDNOST brzina svih vozila koja uestvuju u saobraajnom toku.

Zavisno od naina posmatranja protoka u odnosu na prostor i vreme, a s obzirom i na znaenja pojmova za protok vozila i gustinu toka, u teoriji saobraajnog toka su uspostavljena dva pojma brzine saobraajnog toka. Ti pojmovi su:

SREDNJA PRSTORNA BRZINA TOKA, koja je prostorno vezana za jedan niz vozila na odseku puta duine (S), a vremenski za trenutak (ti).

SREDNJA VREMENSKA BRZINA TOKA, koja je vezana za protok jednog niza vozila na preseku puta (sj) u vremenskom za periodu osmatranja (T).


Osnovni parametri saobraajnog toka II-29 U cilju ilustracije razlika u nainu posmatranja brzine saobraajnog toka, sa gledita prostora i vremena prikazane su naredne trajektorije kretanja jednog niza vozila na odseku puta (S) u periodu vremena (T), kao i dva aspekta posmatranja brzina:

tzv. trenutno posmatranje na odseku u trenutku (ti), i tzv. lokalno posmatranje na preseku (sj) u periodu vremena (T).

1

11

2 123

13

4

14

56 7 8910

s

sj

ti T

S

t

Slika 2-5. Ilustrativni prikaz trenutnog i lokalnog posmatranja srednje prostorne i srednje vremenske brzine

Trenutno posmatranje na odseku (S) dovodi do srednje prostorne brzine:

=

= n1i

is tgn1V [2-1]

Lokalno posmatranje u vremenu (T) dovodi do srednje vremenske brzine:

=

= m1j

jt tgm1V [2-2]


Brzina saobraajnog toka II-30 2.3.1. DEFINICIJE BRZINE TOKA

(1) Srednja prostorna brzina saobraajnog toka

Posmatrano sa praktinog aspekta srednja prostorna brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu trenutnih brzina svih vozila u saobraajnom toku u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice ili u oba smera za dvosmerne saobraajnice na posmatranom odseku puta. Ova brzina se u strunoj literaturi naziva i srednja trenutna brzina. Znai, srednja prostorna brzina toka, sa gledita prostornog posmatranja predstavlja brzinu na odseku puta, a sa gledita vremenskog posmatranja predstavlja trenutnu brzinu toka. U strunoj literaturi se merenje srednje prostorne brzine esto naziva trenutno posmatranje (merenje) na odseku puta.

S

4 3 2 1V1V2V3V4

S

4 2 1V1V2V4

7 6 5V5V6V7

3V3

S

4 2 1V1V2V4

7 6 5V5V6V7

3V3

Slika 2-6. Srednja prostorna brzina saobraajnog toka posmatrano sa praktinog aspekta

Posmatrano sa aspekta teorije saobraajnog toka, tj. sa aspekta fundamentalne relacije definisane u teoriji saobraajnog toka, srednja prostorna brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu brzina svih jednakih voznih jedinica u jednoniznom jednosmernom toku na odseku duine (s). Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinije PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.



S

n

VV

n

1ii

s

== [2-3]

Slika 2-7. Srednja prostorna brzina saobraajnog toka posmatrano sa aspekta teorije saobraajnog toka

(2) Srednja vremenska brzina saobraajnog toka Posmatrano sa praktinog aspekta srednja vremenska brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu brzina svih vozila u saobraajnom toku, u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice ili u oba smera za dvosmerne saobraajnice, koja prolaze posmatrani presek puta, u odreenom periodu vremena.

S

4 3V3V4

S

4

2 1V1V2

V43

V3

S

4

2 1V1V2

V43

V3

I

I

I

I

I

I

Slika 2-8. Srednja vremenska brzina saobraajnog toka posmatrano sa praktinog aspekta


Brzina saobraajnog toka II-32 Merenje brzina vozila na posmatranom preseku puta, kao i na toj osnovni utvrivanje srednje vremenske brzine saobraajnog toka, u strunoj literaturi se naziva LOKALNO merenje ili posmatranje.

=

= m1i

it Vm1V [2-3]

Posmatrano sa aspekta teorije saobraajnog toka tj. sa aspekta fundamentalne relacije definisane u teoriji saobraajnog toka, srednja vremenska brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu brzina svih jednakih voznih jedinica u jednom jednosmernom nizu koja prolaze kroz posmatrani presek puta u odreenom periodu vremena (T). Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinije PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

2.3.2. BRZINA SAOBRAAJNOG TOKA U ZAVISNOSTI OD USLOVA KRETANJA VOZILA U TOKU

U zavisnosti od uslova kretanja vozila u saobraajnom toku srednja prostorna i srednja vremenska brzina saobraajnog toka dobijaju specifine nazive, to je ilustrovano u PETOREIMSKOM MODELU pri praktino idealnim uslovima slika 2-9.

(1) Brzina slobodnog toka

Pojam brzine slobodnog toka vezan je za slobodan tok i podrazumeva da sva vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku imaju uslove kretanja pojedinanih vozila. Kod brzine slobodnog toka razlikuju se:

a) srednja prostorna brzina slobodnog toka ( , SLs

V )

b) srednja vremenska brzina slobodnog toka ( . SLt

V )

(2) Brzina normalnog toka (stabilan, polustabilan i nestabilan tok)

Pojam brzine normalnog toka vezan je za stabilan, polustabilan i nestabilan saobraajni tok u kome na uslove kretanja vozila deluje i interakcija izmeu vozila u toku. Kod brzine normalnog toka razlikuju se:

a) srednja prostorna brzina toka (Vs), b) srednja vremenska brzina toka (Vt)


Osnovni parametri saobraajnog toka II-33 (3) Brzina zasienog toka, tzv. brzina pri kapacitetu

Pojam brzine zasienog toka vezan je za protok maksimalne veliine i optimalne gustine, u kome se sva vozila kreu uz potpuno delovanje interakcije izmeu vozila u toku. U uslovima zasienog toka sva vozila se kreu priblino istom brzinom ( ). to znai da u zasienom toku ne postoji kvantitativna razlika izmeu srednje prostorne i srednje vremenske brzine saobraajnog toka. Znai, pri zasienom toku vai uslov da je:

ZTV

ZTZT tsZTVVV == .

(4) Brzina forsiranog (prinudnog) toka Pojam brzine forsiranog toka vezan je za forsiran-prinudni saobraajni tok. U uslovima forsiranog (prinudnog) toka vozila se kreu priblino istom brzinom koja, posmatrana u prostoru i vremenu, oscilira izmeu vrednosti i 0. Znai, pri forsiranom toku vai uslov da je:

ZTV

FV < ZTV .

GUSTINA TOKA

BRZI

NA

TO

KA

SLOBODANTOK

NORMALANTOK

FORSIRANITOK

TOK KADA PRESTAJE KRETANJE

ZASI

TOK

EN

VtVs

Slika 2-9. Srednja prostorna i srednja vremenska brzina po reimima toka u okviru Petoreimskog modela saobraajnog toka

2.3.3. POSTUPCI UTVRIVANJA SREDNJE PROSTORNE BRZINE

Iz dosadanjih izlaganja jasno je da nije komplikovano utvrditi srednju vremensku brzinu koja se sprovodi na bazi tzv. lokalnih merenja. Meutim, za utvrivanje srednje prostorne brzine neophodno je meriti trenutne brzine svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku. Do konkretnih podataka o trenutnim brzinama svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku u odreenim vremenskim presecima moe se doi merenjima sa zemlje i iz vazduha uz pomo fototehnike i savremene elektronske opreme. Merenja trenutnih brzina svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku na dananjem nivou nauke i tehnike jo uvek predstavlja sloen i skup postupak.


Brzina saobraajnog toka II-34 S obzirom na iznete praktine probleme u vezi merenja trenutnih brzina svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku puta, prirodno su se nametnule potrebe za iznalaenjem jednostavnijih i jeftinijih naina odreivanja (pribline) vrednosti srednje prostorne brzine saobraajnog toka. U red jednostavnijih naina utvrivanja srednje prostorne brzine, koji su znaajni za praktine potrebe, spadaju: a) Utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi tzv. lokalnih

merenja

Istraivanja su pokazala da se, na odseku du koga znatnije ne osciliraju brzine vozila, srednja prostorna brzina saobraajnog toka moe izraunati kao harmonijska sredina brzina utvrenih na bazi tzv. lokalnih merenja na odreenom preseku posmatranog odseka. Osnovni obrazac za izraunavanje srednje prostorne brzine iz tzv. lokalnih merenja glasi:

=

=N

1i i

s

V1

NV [2-4]

gde je: N broj vozila ija je brzina izmerena na preseku posmatranog odseka u

nekom vremenskom periodu posmatranja (T). Vi brzine pojedinih vozila koje su utvrene na bazi tzv. lokalnih

posmatranja na preseku posmatranog odseka puta. Do prednjeg obrasca se moe doi i iz relacije:

tSVs = [2-5]

gde je: S duina odseka, t srednje vreme koje je potrebno da sva vozila u posmatranom

saobraajnom toku prou odreeni odsek u odreenom periodu osmatranja.

S obzirom da je:

Nt....tttt N321 ++++= , odnosno

( ) ( ) ( )

+++=

IINII2II1 VS......

VS

VS

N1t

( )=

= N1i IIiV

1NSt


Osnovni parametri saobraajnog toka II-35 dolazi se do sledee relacije za srednju prostornu brzinu saobraajnog toka:

( )=

=N

1i IIi

s

V1

NS

SV

( )=

=N

1i IIi

s

V1

NV [2-6]

Primer: Izraunati i ako je dato: tV sVV1(I-I) = 55 (km/h) V2(I-I) = 57 (km/h) V3(I-I)=58(km/h) V4(I-I)=60(km/h) i V5(I-I)=56(km/h);

Reenje: (km/h) 57,20Vt = (km/h) 56,69Vs = Do podataka o brzinama svih vozila (N) u saobraajnom toku moe se doi merenjima brzina na jednom preseku puta, ili na bazi merenja vremena prolaska vozila (ili brzina) na dva preseka (na poetku i na kraju) posmatranog odseka puta: Primer: Izraunati i . Na bazi merenja vremena prolaska vozila kroz dva preseka (na poetku i na kraju odseka) duine 2 (km) dobijena su sledea vremena: t

tV sV1

=138 (s), t2 = 131 (s), t3 = 124 (s) i t4 =136 (s) Reenje: (km/h) 54,50Vt = (km/h) 54,40Vs = b) Utvrivanje srednje prostorne brzine na osnovu srednje vremenske brzine i

standardnog odstupanja brzina vozila u saobraajnom toku izmerenih na preseku

Pored iznetog postupka izraunavanja srednje prostorne brzine saobraajnog toka zasnovanog na direktnom korienju podataka o brzinama vozila iz merenja na preseku posmatrane deonice puta, do pribline vrednosti srednje prostorne brzine moe se doi i na bazi srednje vremenske brzine i standardnog odstupanja brzina vozila posmatranog saobraajnog toka izmerenih na preseku.


Brzina saobraajnog toka II-36 Istraivanjima je ustanovljena sledea relacija:

t

2v

ts VSVV = [2-7]

gde je: SV standardno odstupanje, Vt srednja vremenska brzina toka.

Primer: Izraunati , StV V i . Dato: VsV 1(I-I)=54(km/h), V2(I-I)=58(km/h), V3(I-I)=55(km/h), V4(I-I)=53(km/h) i V5(I-I)=61(km/h). Reenje:

(km/h) 56,20Vt = , , S (km/h) 56,05VS = V =2,926. c) Relacija izmeu srednje prostorne i srednje vremenske brzine prema

istraivanjima vrenim u Rusiji2:

2

ts k1

VV += [2-7] k parametar stanja toka, ije su najee vrednosti od 0,2 do 0,25 odnosno iji

je kvadrat k2=0,04 do 0,06: za normalni tok koji je blizak slobodnom toku k = 0,25, za normalni tok koji je blizak zasienom toku k = 0,20, za zasien tok k = 0,00,

d) Utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi merenja pomou pokretnog osmatraa

Ovaj postupak je pogodan za merenje srednje prostorne brzine na gradskim saobraajnicama za dvosmerni saobraaj. Postupak se sastoji u tome to se u realni saobraajni tok na odreenom odseku ukljuuje vozilo pokretni osmatra, sa zadatkom da sledi jedno vozilo iz realnog saobraajnog toka kojeg je pokretni osmatra odabrao procenjujui da je ono reprezentativno sa gledita sastava toka i sa gledita brzine kojom se kree.

2 Siljanov, V.V. Teorija transportnih potokov v projektirovaniji dorog i organizacii dvienija", Transport,

Moskva, 1977.


Osnovni parametri saobraajnog toka II-37 Za utvrivanje srednje prostorne brzine ovim postupkom potrebno je najmanje po jedna vonja u smeru merenja i u suprotnom smeru. Pre izvoenja merenja preporuljivo je obaviti probne vonje. Za vonju u smeru toka ija se brzina istrauje, pokretni osmatra bira vozilo iz smera realnog toka koje e pratiti. Izbor vozila koje e pratiti i ukljuivanje pokretnog osmatraa u saobraajni tok vri se neto pre poetka odseka, a merenja se vre od poetka do kraja posmatranog odseka. Pokretni osmatra od poetka do kraja posmatranog odseka u smeru ija se brzina istrauje, prati vozilo iz realnog toka, maksimalno ga oponaa u vonji i du posmatranog odseka obavlja sledee zadatke:

Belei vreme na poetku posmatranog odseka; Belei vreme na kraju posmatranog odseka; Broji vozila koja su pretekla praeno vozilo i vozilo pokretnog osmatraa; Broji vozila koja su preteknuta od strane praenog vozila i vozila pokretnog

osmatraa; Meri duinu posmatranog odseka.

Za vonju u suprotnom smeru na posmatranom odseku pokretni osmatra se takoe ukljuuje u tok neto pre kraja (poetka) posmatranog odseka, vozi brzinom koju omoguavaju uslovi u saobraajnom toku i du posmatranog odseka obavlja sledee zadatke:

Belei vreme na kraju (poetku) posmatranog odseka; Belei vreme na poetku (kraju) posmatranog odseka; Broji vozila iz suprotnog smera za ovu vonju, inae iz smera za koji se

istrauje brzina toka; Meri duinu posmatranog odseka.

Na bazi merenja obavljenih od strane pokretnog osmatraa odreuje se priblina vrednost srednje prostorne brzine saobraajnog toka u smeru posmatranog odseka, preko sledeih relacija:

ca ttyxq +

+= [2-8]

qytt c = [2-9]

tSVs = [2-10]


Brzina saobraajnog toka II-38 gde je:

tc vreme putovanja vozila pokretnog osmatraa u smeru posmatranog toka na posmatranom odseku, (s),

ta vreme putovanja vozila pokretnog osmatraa u suprotnom smeru posmatranog toka na tretiranom odseku, (s),

x broj vozila koja se sreu od strane vozila pokretnog osmatraa pri vonji suprotnim smerom u odnosu na posmatrani tok na tretiranom odseku,

y razlika izmeu broja vozila koja su pretekla pokretnog osmatraa i koje je pretekao pokretni osmatra vozei u smeru posmatranog toka na tretiranom odseku,

l duina posmatranog odseka, (m). Primer:

Na odseku duine 1851m snimane su metodom pokretnog osmatraa karakteristike saobraajnog toka i dobijeni su sledei podaci:

vreme putovanja vozila osmatraa u smeru snimanog saobraajnog toka iznosi 143,8 (s);

vreme putovanja u suprotnom smeru iznosi 69,3 (s); broj vozila koja se sreu od strane pokretnog osmatraa pri vonji u

suprotnom smeru iznosi 103; vozilo osmatra pri kretanju u smeru snimanog saobraajnog toka preteklo je

2 vozila, a njega su pretekla 6 vozila. Reenje:

tc = 143,8 (s); ta = 69,3 (s); s = 1851 (m); x = 103 (vozila); y = 6-2=4 (vozila);

8,1433,694103q +

+= = 0,502 (voz/s); odnosno q = 1808(voz/h);

qytt c = 8,135502,0

48,143 == ;

tSVs = 8.135

1851= =13,3(m/s); =49,7(km/h). sV


Osnovni parametri saobraajnog toka II-39 e) Utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi kvazi-

lokalnog merenja

Sprovodi se tako to se na posmatranom putu odredi merni odsek duine ( ) na ijem su poetku i kraju instalirani ureaji za utvrivanje vremena prolaska vozila preko mernog odseka. Utvrena duina odseka

SS je jednaka za sva vozila, a

vremena putovanja pojedinih vozila mogu biti razliita, tako da se za

odreeni tok moe utvrditi srednja vrednost vremena putovanja vozila it

t . Na bazi odreene vrednosti i utvrene srednje vrednosti vremena S t , srednja prostorna brzina saobraajnog toka na posmatranoj deonici dobija se na osnovu relacije:

tSVs

=

=

= n1i

itn1t

f) Utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi kvazi-trenutnog merenja

Utvruju se na bazi snimanja saobraajnog toka na posmatranom odseku u tano odreenim vremenskim intervalima t . S obzirom da se vozila na posmatranom odseku puta kreu razliitom brzinom to za isto vreme t preu razliita rastojanja . iS Ako se naprave dva snimka u intervalu t , mogue je za sva vozila koja su se nala na posmatranom odseku utvrditi preeni put iS , a takoe i srednja vrednost S . Na bazi ovako dobijenih podataka moe se izraunati srednja prostorna brzina saobraajnog toka na posmatranom odseku pomou sledee relacije:

tSVs

=

=

= m1i

ism1s


Vreme putovanja II-40

s

t

DsS

Dtt

I

IIVj

Vi

DtjDsi

Slika 2-10. Utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi kvazi-lokalnog (I) i kvazi-trenutnog merenja (II)

2.4. VREME PUTOVANJA Sa praktinog aspekta vreme putovanja, kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka, predstavlja srednju vrednost vremena putovanja svih vozila posmatranog saobraajnog toka u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice, odnosno u oba smera za dvosmerne saobraajnice preko posmatranog odseka puta. Ovo se moe iskazati kroz sledeu relaciju:

=

= q1i

itq1t [2-12]

gde je:

t srednja vrednost vremena putovanja svih vozila u odreenom saobraajnom toku (q) preko posmatranog odseka puta,

ti vreme putovanja pojedinih vozila u odreenom saobraajnom toku (q) preko posmatranog odseka puta,

q posmatrani saobraajni tok na posmatranom odseku puta. Osnovni simbol za iskazivanje vremena putovanja je (t). Osnovna jedinica za iskazivanje vremena putovanja saobraajnog toka je minuta, a takoe se koriste sekunda i as.


Osnovni parametri saobraajnog toka II-41 Sa teorijskog aspekta, tj. sa aspekta teorije saobraajnog toka, vreme putovanja kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka predstavlja srednju vrednost putovanja svih jednakih voznih jedinica u jednoniznom jednosmernom toku du odseka (S). Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinijih PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

2.5. JEDININO VREME PUTOVANJA Sa praktinog aspekta jedinino vreme putovanja, kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka, predstavlja srednju vrednost vremena svih vozila posmatranog saobraajnog toka koje je potrebno da se pree jedinica rastojanja, tj. 1-kilometar u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice, odnosno u oba smera za dvosmerne saobraajnice posmatranog odseka puta. Ovo se moe iskazati kroz sledeu relaciju:

=

= q1i

mm it

q1t [2-13]

sttm = [2-14]

gde je:

mt srednja vrednost jedininog vremena putovanja ( ) svih vozila u posmatranom saobraajnom toku (q) preko posmatranog odseka puta (S),

imt

imt jedinino vreme putovanja pojedinih vozila u posmatranom

saobraajnom toku (q) preko posmatranog odseka puta (S), q posmatrani saobraajni tok na posmatranom odseku puta (S), t srednja vrednost vremena putovanja toka (q), s duina odseka u kilometrima.

Osnovni simbol za iskazivanje jedininog vremena putovanja saobraajnog toka je ( ). Osnovna jedinica za iskazivanje jedininog vremena putovanja saobraajnog toka je (min/km), a nisu iskljuene ni druge jedinice kao (s/m) itd.

imt

.


Interval sleenja vozila II-42 Sa teorijskog aspekta, tj.sa aspekta teorije saobraajnog toka, jedinino vreme putovanja kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka predstavlja srednju vrednost vremena putovanja svih jednakih voznih jedinica, u jednom nizu jednosmernog toka, koji je potreban da se pree jedinica rastojanja. Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinijih PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

2.6. INTERVAL SLEENJA VOZILA Sa praktinog aspekta interval sleenja vozila, kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka, predstavlja vreme izmeu prolaska ela dva uzastopna vozila, u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice, odnosno u oba smera za dvosmerne saobraajnice, kroz zamiljeni presek posmatranog odseka puta. Sa gledita realnih saobraajnih tokova, zavisno od naina posmatranja toka u odnosu na prostor i vreme razlikujemo:

a) Intervale sleenja (thi) pojedinano za (N) vozila koja u periodu vremena (T) prou posmatrani presek (odseka ili deonice) puta;

b) Srednju vrednost intervala sleenja (th) na posmatranom preseku puta za (N) vozila u vremenu (T):

hi

N

1ih t

N1t

== [2-15]

Sa aspekta teorije saobraajnog toka, interval sleenja kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka predstavlja vreme prolaska ela dve uzastopne jednake vozne jedinice u jednom nizu jednosmernog toka kroz posmatrani popreni presek puta. Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinijih PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji. Osnovni simbol za iskazivanje jedininog vremena putovanja saobraajnog toka je ( ). Osnovne jedinice za iskazivanje intervala sleenja vozila su sekunde (s). ht Interval sleenja vozila ima veliki znaaj za opisivanje uslova saobraaja na putevima, i u ininjerskoj praksi kao jedan od repernih indikatora kvaliteta saobraajnog toka.



2.7. RASTOJANJE SLEENJA VOZILA

Sa praktinog aspekta rastojanje sleenja vozila, kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka, predstavlja prostorni razmak izmeu ela dva uzastopna vozila u saobraajnom toku u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice, odnosno u oba smera za dvosmerne saobraajnice. Osnovni simbol za iskazivanje rastojanja sleenja je (Sh). Osnovna jedinica u kojoj se iskazuje rastojanja sleenja je metar (m). Sa gledita realnih saobraajnih tokova na odseku puta zavisno od naina posmatranja toka u odnosu na prostor i vreme razlikujemo:

(a) Pojedinana rastojanja izmeu uzastopnih vozila u saobraajnom toku (Shi)

koja su se nala u odreenom trenutku na posmatranom odseku (s); (b) Srednja vrednost trenutnih rastojanja izmeu svih vozila u saobraajnom

toku ( hS ) koja su se nala u odreenom trenutku na posmatranom odseku ili deonici puta (S).

S

Sh1 Sh2 Sh(n-1) Shn

Slika 2-11. Rastojanje sleenja izmeu vozila u saobraajnom toku (Shi) u odreenom trenutku na odseku (s)

Rastojanje sleenja kao osnovni parametar saobraajnog toka pogodan je za dublje razumevanje i opisivanje interakcijskih odnosa vozila u saobraajnom toku, za prost tok ili za pojedine nizove u okviru sloenog toka. Znaaj ovog parametra posebno se ogleda u definisanju matematskih modela za opisivanje saobraajnih tokova.


Rastojanje sleenja vozila II-44 Sa teorijskog aspekta, tj. sa aspekta teorije saobraajnog toka, rastojanje sleenja kao pokazatelj-parametar saobraajnog toka predstavlja prostorni razmak izmeu ela uzastopnih jednakih voznih jedinica u jednom nizu koja se kreu u jednom smeru. Podrazumeva se da za upravljaima jednakih voznih jedinica (najpriblinijih PA) sede vozai jednakih psihofizikih karakteristika koji u svakom trenutku jednako reaguju u vonji.

2.7.1. RASTOJANJE

U strunoj terminologiji za duinu odseka (s) esto se kratko kae rastojanje, to treba razlikovati od rastojanja sleenja vozila. Preciznije, rastojanje u teoriji saobraajnog toka predstavlja duinu odseka na kome se razmatraju uslovi kretanja motornih vozila, odnosno saobraajnih tokova na mrei drumskih saobraajnica. Odsek je deo puta sa homogenim tehniko-eksploatacionim karakteristikama. Odsek je po pravilu manji od saobraajne deonice, ili jednak sa saobraajnom deonicom. Odsek puta moe biti za jednosmerne saobraajne tokove sa jednom ili vie saobraajnih traka, kao i za dvosmerni saobraaj sa 2 ili vie saobraajnih traka. Odsek pravog puta bez uspona sa savremenim ravnim kolovozom dovoljne irine za kretanje jednog niza vozila u jednom smeru odgovara idealnim putnim uslovima. Ako se na ovakvom odseku kree jednonizni jednosmerni tok putnikih vozila za te uslove se kae da su praktino idealni uslovi. Osnovna jedinica za iskazivanje rastojanja u teoriji saobraajnog toka jeste metar. Nije iskljuena i vea jedinica tj. kilometar. Osnovni simbol za obeleavanje rastojanja jeste (S), a esto se koriste i simboli (L) i (d).


2. OSNOVNI PARAMETRI SAOBRAAJNOG TOKA 2.1. PROTOK VOZILA 2.1. 2.2. GUSTINA SAOBRAAJNOG TOKA 2.3. BRZINA SAOBRAAJNOG TOKA 2.3.1. DEFINICIJE BRZINE TOKA 2.3.2. BRZINA SAOBRAAJNOG TOKA U ZAVISNOSTI OD USLOVA KRETANJA VOZILA U TOKU 2.3.3. POSTUPCI UTVRIVANJA SREDNJE PROSTORNE BRZINE

2.4. VREME PUTOVANJA 2.5. JEDININO VREME PUTOVANJA 2.6. INTERVAL SLEENJA VOZILA 2.1. 2.7. RASTOJANJE SLEENJA VOZILA 2.7.1. RASTOJANJE

t_2_osnovni parametri saobracajnog toka

Documents