TALASNE OSOBINE MIKROČESTICA-Enciklopedijski članci

V. Kakaševski

De Broljijeva teorija

Engleski naziv De Broglie

theory

Ruski naziv Теория де

Бройля

Francuski fizičar de Brolji

prenosi talasno – čestični

dualizam, koji je prisutan kod

elektromagnetnog zračenja, a koji

se ispoljava u konceptu o

fotonskoj strukuturi zračenja, na

svet mikročestica. Mikročestice bi

trebale takođe da ispoljavaju i

talasna svojstva, čime bi se

postigle simetrija između dva

oblika materije – supstancije i

zračenja. De Broljijeva ideja je

eksperimentalno potvrđena u

difrakciji elektrona na kristalima a

dovela je do zasnovanja talasne

mehanike.

De Broljijev talas

Engleski naziv De Broglie

wave

Ruski naziv Волны де

Бройля

De Brolji postulira

postojanje talasnih osobina

mikročestice koje zavisi od

impulsa čestice. De Broljijev talas

je talas pridružen mikročetici koja

se kreće slobodno, i čija talasna

dužina ima tačno određenu

vrednost. Ovaj talas ne poseduje

fizičku realnost a svoj smisao

dobija u Bornovom tumačenju

talasne (kvantne) mehanike.

De Broljijeva talasna dužina

Engleski naziv De Broglie

wavelength

Ruski naziv Длина

волны де Бройля

Talasna dužina pridružena

slobodnoj mikročestici. Kod

čestica veće mase de Broljijeva

talasna dužina je zanemarljivo

mala, zbog čega njihove talasne

osobine ne dolaze do izražaja.

De Broljijeva relacija

Engleski naziv De Broglie

relation

Ruski naziv Формула де

Бройля

Relacija koja određuje de

Broljijevu talasnu dužinu

čestice čiji je impuls p:

p

h

gde je h – Plankova konstanta, a

impuls čestice mase m koja se

kreće brzinom v je

mvp

U slučaju relativističkih brzina

mora se uzeti zavisnost mase od

brzine:

2

2

0

1c

v

mm

gde je m0 – masa mirovanja.

Zavisnost talasne dužine od

kinetičke energije je data

formulom:

kmE

h

2

De Broljijeva talasna dužina

elektrona koji je ubrzan razlikom

potencijala U je

U

nm23,1

Elektronski mikroskop

Engleski naziv Electron

microscope

Ruski naziv Электронный

микроскоп

Elektronski uređaj koji daje

likove predmeta malih dimenzija

na osnovu rasejanja elektrona.

Intenzitet rasejanja zavisi od

gustine supstancije predmeta koji

se posmatra. Lik se formira na

fotografskoj ploči (filmu) ili na

fluorescentnom ekranu.

U elektronskom mikroskopu

iskorišćena su talasna svojstva

elektrona. Formiranje likova u

običnom, optičkom i u

elektronskom mikroskopu zasniva

se na sličnim procesima. Kod

optičkog mikroskopa na sitnim

predmetima vrše rasejanje i

difrakciju fotoni svetlosti,a kod

elektronskog mikroskopa to su

elektroni. Kako je de Broljijeva

talasna dužina elektrona znatno

manja od one vidljive svetlosti, a

talasna dužina određuje uticaj

difakcionih efekata, elektronski

mikrsop ima mnogo veću

razdvojnu moć i, prema tome,

daje znatno veća uvećanja od

optičkog mikroskopa. U

elektronskom mikroskopu se

mogu posmatrati objekti

dimenzija 0,2 do 0,5 nm.

Ulogu sočiva kod optičkog

mikroskopa igraju elektronska

«sočiva» kod elektronskog

mikroskopa. Fokisiranje

elektronskog snopa se vrši

električnim i magnetnim poljima.

Kod elektronskog mikroskopa su

prisutne aberacije analogne

onima kod optičkog mikroskopa.